RADIOLOGI1A KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Danas se koriste savremene radioloke metode u cilju radioloke dijagnostike oboljenja srca kao to
je ULTRAZVUK. Kateterizacija srca kao invazivna metoda, i funkcionalni testovi EKG, ERGO
TEST, dorineli su umanjenju zna!aja klasi!ne radioskoije i radiogra"ije# $otrebno je oznavati
standardnu obradu srca jer se njome uvek zao!inje obrada srca# Klasi!ni radioloki metod
odrazumeva rimenu radioskopskih i radiografskih metoda#
Elementi analize radiograma srca su%
O&'(K SR)*
$O'O+*, SR)*
-E'(.(/* SR)*
K*')(0(K*)(,E i KO/TR*K)(,E
1 OBLIK SRCA
Oblik srca se analizira na $* radiogramu srca i lu1a 2 $* radiogram ostero anterioni, snimak sa
le3a, gledamo ga kao da gledamo acijenta sreda 4# $acijent se radiogra"ie sa razdaljine od 567
cm, zbog !ega je metod TE'ER*D(OGR*0(,*# $ostoji neodudarnost izme3u "iziolokog i
atolokog srca# /a $* radiogramu srce ima oblik asimetri!ne kruke# Sr!ani rubovi se analiziraju
od dija"ragme na vie#
/* DES/O8 R9&9 srce okazuje : stalna i 5 nestalni luk%
Prvi luk odgovara desnoj retkomori#
Drugi luk je izdnad rvog i oti!e ili od v# )ave suerior 2 ukoliko je luk vertikalan kod mladi;
osoba 4 ili od aorte ascedens 2 konvekstan uolje rema lateralnom zidu tora<a, javlja se kod stariji;
ljudi 4#
Trei luk se nekada ojavljuje i oti!e od truncus bra;ioce;alicusa# /jegovo risustvo ili
odsusutvo ne ozna!ava atologiju, ve1 se radi o "iziolokom varijetetu#
/* 'E-O8 R9&9 srca ostoje : luka i u1e 2 zaliv 4 izme3u nji;%
Prvi luk odgovara levoj komori, iznad njega je ue arterije ulmonalis a iznad je luk arcusa aorte
2 izra=en kod ove1anog arterijskog ritiska aortno dugme 4# $risustvao luka umesto u1a kod
mladi; od 56 godina se ne ri;vata kao atologija ve1 se isituje i osledica je rotacije srca oko
aksijalne ose 2 druga!iji olo=aj srca kod mladi; osoba 4# 9 ostalim slu!ajevima to je atoloki
nalaz 2 dilatacija a#ulmonalis usled ostrukcije u lu1ima4 #
Tora< je kod dece iri u antero>osteriornom smeru a kra1i u kranio>kaudalnom tj nije jo razvijen,
dija"ragma vie udara u srce i zato srce rotira#
Srce le=i na dia"ragmi svojom desnom komorom a se ona zato ne vidi# De"ormiteti grudnog koa
menjaju oblik srca#
/a sr!anim rubovima ostoje K*RD(/*'/E T*.KE na desnom rubu su to ta!ke D i D?, a na
levom ta!ke G i G?#
D redstavlja presek luka vene cave superior 2aorta ascedens4 i luka desne retkomore#
D? presek desne retkomore i dija"ragme#
G mesto najveceg konkaviteta arterije pulmonalis 2 teme zaliva4#
Sajanjem ta!aka G i D? dobija se bazalni precnik srca# (sod njega su komore a iznad njega
retkomore# $ovla!enjem aralele sa bazalnim re!nikom srca rema dija"ragmi, na mestu gde ova
aralela tangira vr; srca nalazi se ta!ka G?#
Sajanjem ojedini; kardinalni; ta!aka dobijaju se re!nici ojedini; sr!ani; uljina# -rednosti
dobijeni; re!nika zavise od ola, godina, "izi!ke kondicije i kre1u se u rasonima odre3eni;
vrednosti# $ore3enjem izmereni; vrednosti na $* radiogramu sa tabelarnim vrednostima 2koje se
smatraju "iziolokim4 sti!e se uvid u oblik i veli!inu sr!ani; uljina#
*ko su dobijene vrednosti -E@E od tabalernai; ukazuju na dilataciju sranih upljina, dok
vrednosti 8*/,E od tabelarni; nemaju atoloki zna!aj#
*ko se dobijeni re!nik osmatra kao tetiva, onda 1e najkra1e rastojanje od te tetive do
najisturenije ta!ke na raubu srca 2visina luka nad tetivom4 redstavljati debljinu miinog zida te
sr!ane uljine# ( ove vrednosti se orede sa tabelarnim a se sti!e u uvid o postojanju hipertrofije
miinog zida.
D - D' precnik desne pretkomore
D - G' precnik desne komore
G - G' precnik leve komore
2 POLOZA1 SRCA
$olo=aj srca se odre3uje u odnosu na simetralu toraksa, srce se 5AB nalazi u desnom ;emitora<u a sa
:AB u levom ;emitora<u# 9koliko je sa vise od :AB u desnom a manje od :AB u levom ;emitora<u u
itanju je ekstro!ozicija srca" a ako je sa vie od :AB u levom a manje od 5AB u desnom ;emitora<u
u itanji je sinistro!ozicija.
Sajanjem ta!aka G i D? dobija se transverzala srca#
Sajanjem ta!aka D i G? dobija se sagitala srca, ona deli srce na levu i desnu stranu# Osovina
2sagitala4 srca sa simetralom grudnog koa gradi ugao od oko C7D .
Kada je ovaj ugao veci od C7D radi se !o!re#no !olo$eno% srcu do toga dovode sva stanja koja
odi=u dija"ragmu % trudnoa, ascites, ekstremna gojaznost, abdominalni tumori, Kuingov
sindrom, hepato-splenomegalija.
Kada je ovaj ugao manji od C7D, srce se nalazi u vertikalno%&visee% !olo$aju do ovoga dovode%
obostrani emfizem, kaheksija, astenina konstitucija (izduene osobe!, "disonova bolest.
Oboljenja lu1a koja guraju srce na suprotnu stranu / ka zdravoj strani i tako menjaju olo=aj
srca su% pleuralni izliv, jednostrani emfizem, lobarna pneumonija#
Oboljenja lu1a koja povlace ka sebi srce su% atelektaza, tumori plua, fibrotora##
$bostrani emfizem dovodi do centralnog polozaja srca#
3 VELICINA SRCA
-eli!ina srca se dore3uje na osnovu Plu1no>Sr!anog Koli!nika 2 $SK 4# -eli!ina srca zavisi od
godina, ola, "izi!ke kondicije, kardijalni; ili ekstrakardijalni; atoloki; stanja# $SK redstavlja
odnos izme3u trasverzalnog re!nika tora<a i visini ta!ke D? i transverzalnog re!nika srca#
Tranverzalni Pre!nik Srca redstavlja E&(R rastojanja izmedu simetrale toraxa i najisturenije
tacke na desnom rubu srca 2 naj!e1e je to na nivou luka desne desne retkomore $K4 i simetrale
toraxa i najisturenije tacke na levom rubu srca 2 naj!e1e na nivou luka leve komore 4#
T
r
T
;
2 D? 4
$SKF GGGGGGGG
;
5
H ;
:
-rednosti ;
5
i ;
:
nisu na istoj visini ali su me3usobno aralelne# Fizioloske vrednosti PSK su od
1,6 - 2,2 .
Transverzalni re!nik tora<a se meri od jednog do drugog soljanjeg ruba grudnog koa 2 ne
unutranjeg zato to merimo i debljinu ko=e 4#
$rema vrednostima $SK ostoje slede1e kategorije veli!ine srca %
5# 8alo srce
:# Omanje srce
B# /ormalno srce
I# 9ve1ano srce
C# -eliko srce
J# &ovino srce 2$SKF5, naj!e1e kongenitalno, dodiruje levi torakalni zid, a nekada i oba zida4

$SK K 5,J F 9-E@*/O SR)E
$SK L :,: F S8*/,E/O SR)E
Kada se ove1a ;
5
H ;
:
, onda je srce uve1ano MMM
$SK ne mo=e biti manje od 5 jer bi to zna!ilo da je srce ve1e od grudnog koaMMM
4 KONTRAKCI1E I KALCIFIKACI1E
One se analiziranu radioskoijom#
Kalci"ikacije mogu biti %
5# Endokardne miruju, zanemarljivo male okretljivosti
:# 8iokardne kre1u se sin;rono sa sr!anim kontrakcijama
B# $erikardne kre1u se sin;rono sa resiratornim okretima
Kada su u itanju kontrakcije analiziraju se B arametra %
5# *mlituda redstavlja rastojanje jedne ta!ke na levom rubu srca i to na luku leve komore
od sistole do dijastole# 0izioloka vrednost amlitude na ovom delu srca je N 6 mm#
:# 0rekvenca broj sr!ani; kontrakcija u jedinici vremena 2 J7 67 A min 4
B# Ritmi!nost odjednak broj sr!ani; kontrakcija u odre3enom vremenskom intervalu#
$* srca se mo=e douniti O i OO kosim olo=ajem#
I KOSI POLOZA1 SRCA - Prednje desni, Macevalacki polozaj
$acijent se iz $* olo=aja rotira oko sostvene aksijalne osovine za I7D > C7D idu1i desnim
ramenom unapred# Tada je sternum na snimku desno a ki!ma levo# 9 ovom olo=aju se rojektuje
'E-* $RETKO8OR* # O stanju leve $K se zaklju!uje na osnovu kontrastom isunjenog
jednjaka# 9ve1ana leva $K 1e dati otisak kontrastom isunjenom jednjaku, koji je smeten u
retrokardijalnomA Polcknetovom rostoru# Etiologija mitralna stenoza i insu"icijencija#
II KOSI POLOZA1 SRCA - Prednje levi, Bokserski polozaj
$acijent se iz $* olo=aja rotira oko sostvene aksijalne osovine za ICD > C7D idu1i levim ramenom
unapred# Tada se sternum nalazi ka levoj ruci osmatra!a, a torakalni deo ki!me ka desnoj# 9
ovom olo=aju se vide I sr!ane uljine, ali nisu verno rikazane u smislu oblika i veli!ine#
/a rednjem rubu srca od dija"ragme navie, rvo uo!avamo luk Desne Komore a luk Desne $K ,
* na zadnjem rubu rvo uo!avamo luk 'eve Komore a luk 'eve $K# )ilj je da se to bolje rou!i i
sagleda Aorta, u ovom olo=aju se vidi arcus aorte, aorta ascedens i aorta descedens.
PA polozaj se izvodi pri maximalnom inspirijumu u stojecem polozaju!
$acijent je rednjom stranom torakalnog zida i ramenima rislonjen uz lo!u zidnog stativa#
)entralni zrak od uglom od Q7D rolazi kroz (( torakalni rljen i od ravim uglom ada na ravan
rendgenskog "ilma, veli!ine BC,C < IB cmm, a za sitnije acijente se koristi "im dimenzija BC,C <
BC,C cm#
Teleradiogra"ija se izvodi u $*, ( i (( Kosom ro"ilnom olo=aju#
Radioskoija, njome isitujemo dinami!ke "enomene ritam, "rekvencu i amlitudu sr!ani;
kontrakcija, ulzacije krvni; sudova, kretanje kalci"ikacija i aradoksalne kretnje 2 *neurizma
komore se javlja kao osledica in"arkta miokarda koji je otetio kontraktilnu sosobnost miokarda
a u sistoli komora taj deo zida se izbo!i umesto da smanji veli!inu, u tome je razlika izme3u
aneurizme i dilatacije4#
9ltrazvuk omogu1ava odre3ivanje volumena sr!ani; uljina, debljinu zida, rotok kroz u1e,
risustvo te!nosti u erikardu#
*ngiogra"ija kontrastni regled, za desno srce se unktira vena femoralis ili vena subclavia
de#tra a za levo srce arteria femoralis.
PERIKARDITIS
Predstavlja zapaljenje perikarda. Razlikujemo vie oblika erikarditisa%
5# Suvi preikarditis - perikarditis sicca F on /E daje radioloke romene#
:# Athezivni perikarditis ' pericarditis adheziva F karakterie se stvaranje% !riraslica
iz%e(u !erikara i okolni) struktura i vidi se tako to su rubovi sr!ane senke neostro
ograniceni i nareckani.
B# Eksudativni perikarditis - pericarditis exudativa F karakterie se naku!ljanje% te#nosti
iz%e(u * lista !erikara# ,avlja se u sklou virusni; in"ekcija, sistemski; oboljenja
2 luus 4, in"arkata miokarda# 8inimalna koli!ina izliva koja je radioloki vidljiva je oko
:77 ml, i ri toj koli!ini izliva srce je na radiogramu trouglastog oblika# 9ltrazvuk otkriva
i manju koli!inu izliva ve1 oko C7 ml# Kasnije, kako bolest nareduje, srce poprima izgled
kruga ( cutura ) sa izravnatim lukovima i nerimetnim kontrakcijama#
I# Konstriktivni perikarditis F karakterie se stvaranje% !riraslica iz%e(u va lista
!erikara nakon !ega dolazi do talo=enja )a i to se naziva "srce u oklopu" ( pancer herc).
-ide se kalci"ikacije senke, u nivou sr!ane senke# Klini!ki se isoljava znacima
insu"icijencije desnog srca 2 nabrekle vene na vratu, uve1ana jetra 4# $ostoji ote=ano
dijastolno unjenje# ,avlja se kod tuberkuloze, luesa#
TETRALOGI1A FALLOT
To je uro3ena sr!ana mana sa desno levim antom i ciajnozom# .ine je %
5# Stenoza arterije ulmonalis
:# De"ekt komorskog setuma
B# 9ve1anje desne komore
I# De<troozicija aorte 2 jau1a aorta 4, aorta umesto da olazi iz leve komore, ona olazi iz
iznad mesta interventrikularnog setuma a rima krv i iz leve i iz desne komore#
Srce se na radiogramu vidi u obliku klome zbog uve1ane desne komore i jau1e aorte, a na
lu1ima se vidi redukovana vaskularna ara# Kod trilogije "allot sve je isto osim de<troozicije aorte
koja nedostaje kao mana#
tetralogija "allot
HRONICNO PLUCNO SRCE
$odrazumeva romene na srcu koje su osledica bolesti lu1a em"izem, bron;iektazije, astma#
9sled roadanja lu1nog aren;ima dolazi do redukcije vaskularne mre=e lu1a, usled !ega raste
ritisak u arteriji ulmonalis i u desnom srcu# /a radiogramu se vidi %
5# $roirenje ;ulusni; grana arterije ulmonalis
:# Enaci osnovnog lu1nog oboljenja
B# 9ve1ana desna komora
I# $ojava tre1eg luka na desnom rubu srca 2 oti!e od truncus bra;ioce;alicus>a 4#
RADIOLOGI1A RESPIRATORNOG SISTEMA
/ajve1i deo radiologije RS se bazira na rimeni radiogra"ski; metoda# $* rojekcija je osnovni
olo=aj i ostuak u radiolokoj dijagnostici oboljenja lu1a# (ndikovana je samo kod oni;
oboljenja koja daju radioloku sliku 2 nr bron;itis ne daje rtg sliku 4# $ri radiogra"isanju u $*
rojekciji acijent stoji licem i ramenima risno rislonjen uz lo!u zidnog stativa a centralni zrak
je od uglom od Q7D na rtni nastavak J ili N torakalnog rljena# Radiogra"isanje se vri u
ma<imalnom insirijumu#
*ko se analizom radiograma u $* rojekciji utvrdi risustvo bili kojeg radiolokog znaka
atolokog rocesa, indikovano je dalje radiogra"isanje# 9 J7 N7 R slu!ajeva dovoljna je $*
rojekcija, a u ostalim je otreban ro"ilni radiogram one strane lu1a na kojoj je atoloka
romena# /ekada je otrebno i radioskoski osmatrati lu1a 2 kada se na $* radiogramu uo!e
lezije na nivou vr;ova lu1a, ;ilusa ili sinusima lu1a kosto"reni!ni, kardio"reni!ni 4# /r Pilus
daje senku koja, ako ulsira, ukazuje na vaskularnu romenu, a ako je neomi!na ukazuje na
kalci"ikovan lim"ni !vor#
Radioskoijom se rati %
5# $okretljivost dija"ra"me 2 smanjena je kod em"izema4
:# Kako se onaaju senke u ;ilusima
B# Da li su rosvetljeni vr;ovi lu1a 2 Krojc>0uksov "enomen, u dubokom insirijumu se
rosvetljavaju lu1ni vr;ovi, negativan kod T&) 4#
I# Kod oeracija na abdomenu i tora<u kod areza ili jednostrani; araliza vagusa kada se
uo!ava aradoksalno kretanje dija"ragme 2 ona landara 4#
Od dijagnost!ki; metoda se koriste i %
'inearna tomogra"ija
8agnetna rezonanca
)T
&ron;oskoija
&ron;ogra"ija retko
9ltrazvuk se ne koristi u dg resiratorni; oboljenja#
Kada se radiogra"iu lu1a u $* rojekciji, distanca ne mora biti 567 cm, ali ako jeste, onda na
istom snimku osmatramo i srce# To je va=no jer su oboljenja resiratornog sistema ovezana sa
oboljenjima srca i veliki; krvni; sudova# 2567cm srce i lu1a, 5C7cm samo srce4#
/a $* radiogramu mogu1e je razlikovati slede1a lu1na olja %
5# Vr) !lua +A!e,- de lu1a iznad klavikule, lu1na ara treba da je ovde minimalno
izra=ena# $ri ma<imalnom insirijumu ae< treba da je otuno transarentan F Krojc>
0uksov "enomen#
:# .ornje !luno !olje izme3u donje ivice klavikule i sternalnog kraja drugog rebra
2 njegove donje ivice 4#
B# /renje !luno !olje izme3u donje ivice sternalnog kraja drugog rebra donje ivice
sternalnog kraja !etvrtog rebra#
I# Donje !luno !olje od donje ivice sternalnog kraja !etvtog rebra a do dija"ragme#
C# /inusi !lua arni su% Kostofrenini se nalazi izme3u lateralnog ruba tora<a i dija"ragme,
a Kardiofrenini izme3u bo!nog ruba srca i dia"ragme# Sinusi treba da imaju otre uglove a
je gubitak otri; ivica siguran znak atologije 2 otrina sinusa se gubi kod em"izema,
leuralnog izlivai riraslica4
J# Korenovi !lua + 0ilusi - desni hilus je oblika korena argaree, a levi oblika skra1enog
trougla ili zareza 2zaete4# Pilus !ine resiratorni utevi 2bron;4, krvni sudovi, lim"ni
!vorovi, nervna vlakna, tj Pilus redstavlja neurovaskularnu mre=u# $oto su vene
kolabirane a ostale strukture dosta velike oda se kao ;ilus uo!ava samo arterija ulmonalis#
-idi se kao tamnina# &ilo kakava atoloka romena rvenstveno ove1ava irinu Pilisa,
normalna je 5I mm#
N# Pluni crte$ i !luna ara lu1ni crte= !ini intersticijum lu1a 2interalveolarne sete4 a
lu1nu aru krvni sudovi# One su u vidu "ine mre=e reko svi; lu1ni; olja# Dimenzije se
smanjuju ka eri"eriji lu1a# $lu1na ara treba da se izgubiu ojasu od 5,C cmm uz rubove
tora<a 2ako je ve1i od B cm neumotora< 4# Ova zona bez vidljivi; krvni; sudova se
naziva &eli $lu1ni 8antil# -askularna lu1na ara okazuje D(PTO/O GR*/,*/,E
svaki krvni sud se grana na dve grane#
Sternalni krajevi rebara su radioloki kranio-konkavni a vertebralni su kranio-konveksni.
/ajve1i broj atoloki; romena se mani"estuje ojavom SENKI jer atoloki rocesi vie
asorbuju S zrake od vazdu;a# (zuzetak su emfizem, ispanjene kaverne, uslovno pneumotora# koji
se mani"estuje ojavom rasvetljenja. Kada se na radiogramu uo!i romena, oisuje se o slede1im
arametrima%
5# 'okalizacija
:# &roj
B# -eli!ina
I# Sadr=aj
C# Otrina i granice
J# -eze sa ;ilusima
$atoloke romene u lu1ima imaju tendenciju ka seci"i!nim lokalizacijama%
5# $neumonije srednja i donja lu1na olja sa desne strane jer je desni bron; strmiji i
in"ekcija se lake suta a te=e drenira#
:# T&) ae<, gornja lu1na olja
B# Tumori aren;ima eri"erno
I# Tumori bron;ijalnog tkiva uz Pilus 2 za sve tumore biosija je jedino merodavna 4

$atologija $lu1a %
a4 E*$*',E/,* % seci"i!na i neseci"i!na
b4 Tumori
c4 Pemodinamski oreme1aji
ZAPAL1EN1A
*4 /ese!i"i!na jedan uzro!nik daje vie vrsta atolokog sustrata#
&4 Seci"i!na atoloki sustrat je uvek isti i karakteristi!an za to oboljenje tj uzro!nika#
1 LOBARNA PNEUMONI1A
9zro!nik je bakterija % pneumokok, klebsijela.
To je ozbiljno oboljenje, javlja se kod osoba mla3e ili srednje =ivotne dobi iz punog zdravlja#
$roces te!e dinami!no, a mo=e se zavriti i letalno zbog insu"icijencije K-S>a i bubrega 2u 5R
slu!ajeva4# Klini!ka slika % $acijent ima ovienu temeraturu 2BQD>I7D4, javlja se malaksalost a
odaje utisak tekog bolesnika# 'aboratorijski nalaz okazuje % leukocitozu, poveanu sdimentaciju
(u prvom asu %&-'&, a u drugom blizu (&&!.
Radioloki nalaz% roces je uglavnom lokalizovan u desnom lu1nom krilu, zbog olo=aja i romera
desnog bron;a, na nivou srednjeg ili donjeg lu1nog olja, senka je veli!ine lobusa 2za;va1eno je
obi!no 5 ili : lobusa4, ostro ogranicena jer je roces obavijen lobarnom leurom# 9 po!etku
bolesti, lu1a su jo uvek transarentna a se kroz nji; vidi zadebljali crte= 2 nehomogeno ), a posle
dve nedelje senka je toliko izra=ena da se lu1ni crte= ne vidi 2 a je homogena 4# Senka gura
medijastinum na zdravu stranu i to je di"erencijalno dijagnosti!ki u odnosu na *telektazu 2 gde
kolabirani deo lu1a rivla!i medijastinum na svoju stranu 4, *tii!na neumonija senka nije
sojena sa mediastinumom#
Teraija % visoke doze antibiotika Longacef i.v. 123 nedelje 2daje kod svi; neumonija 4,
simtomatska teraija vita%ini" !roteini" re)iratacija.
2 BRONHOPNEUMONI1A
9zro!nik % )treptococcus, )taphilococcus. Oni su rakti!no saro"iti u "aringealnim tonzilama#
Oboljevaju osobe sa loim ili oslabljenim imunitetom starije osobe sa ;roni!nim bolestima, deca
!ose4no teka ko%!likacija ko %or4ila" olitraumatizovane osobe, imunode"icijentne osobe#
Klini!ka slika % oviena telesna temeratura 2B6D>BQD4 sub"ebrilana, cijanoza, malaksalost,
disneja, kaalj#
Radioloki nalaz % u srednjim i donjim lu1nim oljima uo!avaju se pahuljaste senke, obostrano,
neostro ogranicene, romera 5,C>: cm, kroz koje se mo=e u o!etku videti lu1ni crte=
tj#nehomogene su, a kasnije se senke intenziviraju ostaju homogene# $lu1ni aren;im je
smanjene transparentnosti - kao da ga posmatramo kroz mlecno staklo.
$rvo za;vata bron;ijalno stablo 2bron;itis4, a bron;iole, a arenim#
Di"erencijalna dijagnoza %
5# 8etastatske romene na lu1ima otro ograni!ene, e!ataste senke, razli!itog re!nika,
;omogenije su i /E vidi se lu1ni crte=, nema klini!ki; znakova kao kod
bron;oneumonije#
:# $neumokonioza "ibrozne romene koje nastaju kao osledica udisanja agresivne raine
2azbest, ugljena raina4#
B# Sarkoidoza granulomi obostrano u lu1ima veli!ine od 7,C>: cm, zvezdaste d=inovske
1elije#
Teraija %antibiotici, simtomatska teraija#
3 ATIPICNA PNEUMONI1A
9zro!nik % *+coplasma pneumoniae.
*tii!na se zove zbog nesrazmere u klini!koj i radiolokoj slici#
Klini!ka slika % acijent je sub"ebrilan 2BN,ID)4, malaksalost, umerena cijanoza i disneja,
eozino"ilija#
Radioloki nalaz % radioloka slika u o!etku mo=e izostati ali je osle : B dana izra=ena u
srednjem lu1nom olju sa desne strane gde se uo!ava elipsasta senka romera do 57 cm, relativno
ostro ogranicena, nehomogena takvog intenziteta da se mo=e videti lu1na ara# (zme3u ove
senke i mediastinuma je o!uvana transarentnost lu1a#
Di"erencijalna dijagnoza % treba je razlikovati od 'obarne neumonije gde je senka sojena za
mediastinum#
Teraija % simtomatska i *& radi revencije sekundarne in"ekcije#
4 GRIPOZNA PNEUMONI1A
9zro!nik % ,aemophilus influenzae#
,avlja se kada se na simtome gria nadove=eu znaci resiratorne insu"icijencije#
Klini!ka slika % malaksalost, bolovi u mii1ima, suv kaalj, disneja, oviena telesna temeratura,
risutni su zanci sinuzitisa, bron;itisa i konjuktivitisa#
Radioloki nalaz % obi!no je jako izra=en crte= zavrnog dela ;ilusa 2 kon!i1i argaree 4 u
kardio"reni!nom sinusu desno metlicasta senka izrazenog bronhijalnog stabla. Pilusi su obi!no
normalne irine#
Teraija %simtomatska i *& radi revencije sekundarne in"ekcije#
5 APSCES PLUCA
9zro!nik % )taphilococcus. To je gnojna in"ekcija u lu1ima naj!e1e i izazvana )taphilococcusom
i ona je inkasulirana# Ea;valjuju1i tome, gnoj kao izvor in"ekcije, je van cirkulacije zato acijent
nema tegobe#
8o=e nastati na ret;odno izmenjenom lu1nom ren;imu ili na terenu neumonije, atelektaze,
in"arkta lu1a, mo=e nastati ;ematogenim utem, erkontinuitatem 2 osteomijelitis rebra,
sub"reni!ni absces4 ili kod otvoreni; reloma grudnog koa#
Klini!ka slika % tegobe se javljaju zavisno od njegove veli!ine i lokalizacije# Karakteristi!ne su
eriodi!ne drena=e ra1ene iskaljavanjem 5na !una usta5# *ko se drena=a ostvari reko krvni;
sudova dolazi do sese, a mo=e i do smrti#
Radioloki nalaz % u "azi "ormiranja 2 nedreniran asces 4 vidi se kao homogena , kruzna, ostro
ogranicena senka, promera nekolko santimetara. Toliko je homogena da se lu1ni crte= /E
vidiM 8o=e biti i elisastog oblika, a du=i re!nik je vertikalan# *ko je asces izme3u listova leure
dva lobusa onda senka ima vretenast izgled# Kod delimi!no dreniranog ascesa vidi se senka koja
ima ;orizontalnu gornju granicu, a iznad nje je polumesecasto rasvetljenje od vazdu;a koji se
nalazi na ascesnoj ovrini# $otuno izdreniran asces se vidi kao zasencenje u lu1ima, kru=nog
oblika sa debelim zidom 2strenasta senka4# /aj!e1e se javlja u srednjem i donjem lu1nom olju#
Teraija % velike doze antibiotika M
6 GANGRENA PLUCA
9zro!nik % anaerobne bakterije -lebsiella, ..-oli, /roteus.
$otuna destrukcija aren;ima lu1a# ,avlja se kod imunokomromitovani; osoba, redstavlja
veoma teko stanje !esto sa letalnim is;odom#
Klini!ka slika % acijent je "ebrilan, disnea, cijanoza, krvav sutum sa delovima lu1nog
aren;ima, kaalj, oviena sedimentacija#
Radioloki nalaz % crte= lu1a je u jednom delu otuno naruen 2otuno transarentno olje4, a
mestimi!no se vide senke nepravilnog oblika# $olja rasvetljena oti!u od atoloki; gasova, a
zasen!enja od unitenog aren;ima#
7 EMFIZEM PLUCA
To je stanje povecane vazdusnosti u plucima, a nastaje kao osledica ireverzibilne destrukcije
alveola# *lveole se sada sajaju u ve1e uljine sa tankim zidom koje se zovu e%fize%ske 4ule.
8o=e biti uro3eni ili ste!eni, jednostrani ili obostrani#
Radioloki nalaz % 9sled ove1ane vazdunosti, lu1a su povecane transparencije 2donja i srednja
lu1na olja4, dija"ragma je nisko olo=ena, grudni ko je ba!vast 2em"izemski4, me3urebarni
rostori roireni, ;roni!no lu1no srce ili centralno ostavljeno 2u slu!aju obostranog em"izema4
8 ATELEKTAZA
To je stanje smanjene vazdusnosti u plucima koje nastaje zbog opstrukcije veih vazdunih puteva
stranim telom, benignim ili malignim tumorom,a mo=e biti i osledica kompresije#
Radioloki nalaz % (za mesta ostrukcije ostaje zarobljen vazdu; koji se resorbuje u krvotok zbog
!ega se vidi trouglasta senka sa vrhom ka hilusu 2baza ka tora<u4, intenziteta mlecnog stakla,
omera medijastinum ma bolesnu stranu 2rivla!i srce i mediastinalne organe4# 8o=e za;vatiti%
segment, lobus, jedno lu1no krilo#
9 PLEURALNI IZLIV
$redstavlja nakupljanje tenosti izme0u dva lista pleure# Te!nost mo=e biti transudat 2 kod sr!ane
insu"icijencije4 ili exudat 2kod virusne in"ekcije, T&)4# /ajmanja vidljiva koli!ina te!nosti je
5C7ml#
Radioloki nalaz % u o!etnoj "azi te!nost se nakulja u kosto"reni!nom sinusu, od dejstvom sile
zemljine te=e, zbog !ega sinusni uglovi ostaju tupi i neostri# 9 "azi razvijenog izliva 2kada imamo
ve1u koli!inu te!nosti4, uo!ava se homogena senka kroz koju se NE uocava plucni crtez, koja se
enje uz lateralni torakalni zid, !ija se lateralna kontura nalazi na viem nivou od od medijalne i !ija
je gornja granica konkavna# Gornja granica leuralnog izliva se naziva .lis ' De%oazovljeva
linija. Srce je otisnuto na surotnu stranu#
10 TUBERKULOZA PLUCA
9zro!nik %*+cobacterium 1uberculosis ( Kohov bacil!# $rvi kontakta sa bacilom je u najranijem
detinjstvu 2 &)G vakcina 4# za;valjuju1i imunitetu rvi kontakt uglavnom rolazi bez burniji;
mani"estavija i ne daje kasnije komlikacije#
$rimarna T&) nastaje aerogeno 2T&) alveolit4Fbron;ioleFterminalne bron;ioleFaren;im
lu1aF zaaljenje 2alveolit4#
Radioloki nalaz % u srednjim lu1nim oljima se uo!avaju slede1e romene senka okruglastog
oblika , precnika 1 cm 2:>Icm4, kroz koju se vidi izrazen plucni crtez. Ovo je !ri%arni afekt
(lokalna infiltracija plucnog parenhima - alveolit ). 9 naredne I nadelje, tuberkulozni roces
lim"ogeno sti=e do regionalni; lim"ni; !vorova 2 lim"ni; !vorova ;ilusa4# Tada je mogu1e videti
diskretne trakaste senke irine ar mm koje se od rimarnog a"ekta ru=aju ka ;ilusu lu1a# Kada
do3e do reakcije u lim"nim !vorovima oni se vide kao homogene, ostro ogranicene senke porekla
mekih tkiva u hilusima pluca. Tada se rimarna T&) u otunosti razvila i imamo Gonov
Komplex - 1 afekt + limfangitis + limfadenitis. Dalje T&) ima dva toka %
5# 9 slu!aju $O-O',/OG toka, kada su odbrambene snage oraganizma dobre, na mestu
rimarnog a"ekta dolazi do "ormiranja "ibroznog o=iljka# Dolazi do ro=imanja veziva
kalci"ikacijama a u okolini se ovla!e znaci lim"angitisa i lim"adenitisa# Radioloki se vidi
samo senka okruglog oblika , romera :>B mm# Ovaj o=iljak nam govori da je osoba imala
T&) i bila u kontaktu sa Ko;ovim bacilom#
2. U slucaju NEPOVOL1NOG toka, ako organizam ne uspe da se izbori, nastaju
komplikacije tuberkuloze. O komplikacijama je rec ukoliko se jave unutar 3 godine od
pojave primarne TBC, dok su jos uvek prisutni radioloski znaci primarne TBC.
Ukoliko se ~komplikacije ili simptomi jave nakon vise od 4 godine od saniranja
radioloskih i klinickih znakova rec je o sekundarnoj tuberkulozi. Komplikacije nastaju
tako sto se Kohov bacil reaktivira pri padu imuniteta, posto on ostaje u oziljku 1
afekta.
Komlikacije su !e1e kod mladi; i kod dece %
a. rani intraklavikularni infiltrat senka nekoliko mm u re!niku, nehomogena, sa iste ili
surotne strane klavikule, naziva se rani jer su jo uvek risutni znaci 5D T&)#
b. epituberkuloza utem bron;ijalnog sistema T&) se iri u delove lu1a isod leure#
c. er+thema nodosum 2 ;ematogeno irenje rocesa u otko=no tkivo i dolazi do ojave otko=ni;
!vori1a#
d# 13- pleuritis 2 to je rototi bilo kog leuritisa# $leuritis uvek ima istu sliku nezavisno od
uzro!nika# ,avlja se leuralni izliv 2/akuljanje te!nosti izme3u dva lista leure, te!nost
mo=e biti transudat ili e<udat 2tbc4, u o!etnoj "azi te!nost se nakulja u kosto"reni!nom
sinusu, od dejstvom sile zemljine te=e, zbog !ega sinusni uglovi ostaju tupi i neostri# 9
"azi razvijenog izliva 2kada imamo ve1u koli!inu te!nosti4, uo!ava se homogena senka
kroz koju se NE uocava plucni crtez, koja se enje uz lateralni torakalni zid, !ija se
lateralna kontura nalazi na viem nivou od od medijalne i !ija je gornja granica konkavna#
Gornja granica leuralnog izliva se naziva .lis ' De%oazovljeva linija. Srce je otisnuto na
surotnu stranu4#
SEK9/D*R/* T&) je egzacerbacija rimarnog rocesa, dorinosi joj drasti!an ad imuniteta
2dugotrajne bolesti, insu"icijencija bubrega, bolesti imunog sistema, maligne bolesti4# Ova
ostrimarna T&) mo=e da se mani"estuje na lu1ima, osteoartikularnom sistemu, urogenitalnom
sistemu#
/a lu1ima se javljaju hematogeni i bronhogeni oblici# /ajneovoljniji ;ematogeni oblik je
*4546"78" 13- diseminacija ;ematogenim utem iz o=iljka o !itavim lu1ima#
Radioloki nalaz % Tada su !itava lu1a okrivena senkama velicine zrna prosa i prisutni su znaci
uvecanih limfnih cvorova u hilusima (to je jedini oblik koji ide sa uvecanim LC ).
Di"erencijalna dijagnoza % neumokonioza, sarkoidoza#
TER)(,*R/* T&) ili 0(&ROK*EEOE/E 0T(EE nastaje ukoliko se T&) roces agresivno iri
tako da se "ormiraju kaverne#
Radioloki nalaz % 9 "azi "ormiranja, kaverne se vide kao kruzne, homogene, ostro ogranicene,
mekotkivne senke, promera nekoliko mm do nekoliko cm. 'okalizovane su naj!e1e u *e<u
lu1a, mogu biti isunjene detritusom, uzro!nikom, krvlju ili izdrenirane# Kada su izdrenirane vide
se kao cisticna rasvetljenja debelog zida, bez vidljivog plucnog crteza.
Teraija % tuberkulostatici.
(9ema terapije: terapija traje ; meseci, poinje sa % tuberkulostatika od kojih je jedan obavezan 2
4zonijazid< /rva dva meseca uzimaju se sva % leka, posle doga se iskljuuje jedan pa se naredna
dva meseca uzimaju 4zonijazid = jo jedan tuberkulostatik, i na kraju poslednja dva meseca uzima
se samo 4zonijazid. $va terapoja se primenjuje za sva tuberkulozna oboljenja!
TUMORI PLUCA
8ogu biti benigni i maligni#
&enigni ne ugro=avaju =ivot acijenta, ali zbog svoje lokalizacije mogu dovesti do odre3eni;
roblema 2 rvi znak je atelektaza 4# To su naj!e1e fibromi, adenomi, hondromi, razvojni
hamartomi. Skloni su kalci"ikacijama#
Radioloki nalaz% vide se kao homogene, ostro ogranicene, okrugle ili ovalne senke koje
potiskuju tkivo.
8aligni tumori su orekla bronhijalnog stabla 2Q7R4 i orekla plunog parenhima. Od ovi; rvi;
naj!e1i su planocelularni karcinom ((&-%&>!, pa adenokacinomi.
Radioloki nalaz% mogu biti lokalizovani )entralno ili $eri"erno# )entralno lokalizovani su u ve1im
vazdunim utevima i isoljavaju se znacima atelektaze# $eri"erno lokalizovani se vide kao neostro
ogranicene senke, nehomogene, od cije se periferije ka centru pruzaju zrakasti izdanci.
.esto su risutne metastaze u regionalnim '. iste ili surotne strane, kao i leuralni izliv#
Teraija% Pirurka H radio teraija H ;emio teraija#
Dijagnoza % na osnovu Radiolokog nalaza i biosije 2 bron;oskoijom se uzima uzorak koji je te=e
uzeti ako je na eri"eriji4#
SEKUNDARNI TUMORI PLUCA (metastaze 1 tumora)
Tire se ;ematogeno iz dojke, titne =lezde, genitalija, G(T>a, kostiju#
Radioloki nalaz% okruglaste ostro ogranicene senke, razlicite velicine 2R nekoliko mm do
nekoliko cm4, pecataste senke, homogene i u njima je tkivo 1 tumora. Senke mogu biti
solitarne ili multiple.
.esto se ne zna gde je rimarni tumor a se radi biosija#
RADIOLOGI1A GASTROINTESTINALNOG TRAKTA
G(T se radioloki obra3uje radioskopijom, s?obzirom da se najve1i broj oboljenja
mani"estuje "unkcionalnim smetnjama, a uo!ene romene se i radiografisu#
G(T je mekotkivna>mii1na "ormacija koja ima odre3ene mor"oloke karakteristike koje se na
radiogramu ne mogu u celosti korektno rikazati# Eato se regled vri isklju!ivo uz rimenu
KO/TR*ST/(P SREDST*-* 2veta!ki;4, koji isunjavaju lumen oragana i indirekntno rikazuju
sluzoko=u tog organa#
Kao kontrast se koristi susenzija BaSO4 (Ba sulfat), a izuzetno retko rearati ,oda 2za
gastrogra"iju4# To je ozitivno kontrastno sredstvo i na radiogramu daje senku 2vidi se belo4#
&aSOI je jedino jedinjenje &a koje nije to<i!no, jer se ne rastvara u vodi i telesnim te!nostima, za
razliku od &a)OB2barijum karbonat4 koji se nekada koristio#
&aSOI se ravi kao %
5# Barijumova pasta odnos ra;a i vode 5%5, daje de kaikom i koristi se ri regledu
,ednjaka#
:# Barijumovo mleko odnos ra;a i vode 5%I, ije se, konzistencije je jogurta i koristi se ri
regledu svi; ostali; delova G(T>a sem jednjaka#
Kontrast se mo=e dati %
5# /er os 2 za reglede svi; segmenata G(T>a, ali je za kolon bolja druga metoda#
:# /er rectum reko klizme, sterilisano crevo se kroz anus uvodi u kolon, metod se zove
(R(GOGR*0(,*#
Radioloki znaci koji ukazuju na atoloke romene u G(T>u se svrstavaju u dve grue%
1. organski (morfoloski ) znaci:
opsti 2oblik, olo=aj, veli!ina4
lokalni 2divertikulum, nia, lakuna, incizura, dilatacija4
:# funkcionalni znaci 2tonus, eristaltika, brzina, evakuacija4
Oti %
Oblik =eludac ima oblik slova U,V, "orni< se nalazi isred leve ;emidija"ragme, donja
olovina ne sme da re3e liniju koja saja cristae iliacae, mala krivina je glatka i otro
ocrtana, a velika je neravna i neotra#
1ednnjak se vidi kao trakasta senka.
Kolon > descendentni deo se ru=a levim subom abdominalnog zida, lienalna "le<ura je isod leve
;emidija"ragme, ascendentni deo se ru=a desnim delom abdominalnog zida#
Polozaj je de"inisan i svako odstuanje je atoloko# &itan je odnos sa ostalim
strukturama#
Velicina za rocenu je bitno iskustvo#
'okalni%
Divertikulu% roirenje lumena jednog segmenta digestivne cevi, koje nastaje kao
osledica slabosti mii1nog zida# Radioloski se vidi kao visak u senci kontrasta. Konture
su otre i grade dve vrste "ormacija%
5#$RSTO'(KE neovoljne zbog zadr=avanja ;rane, te=eg ra=njenja, to dovodi do ojave
zaaljenja#
:#TRO9G'*STE 2TR*K)(O/E4 nastaju srastanjem jednjaka za okolne strukture usled
in"lamacije#
Divertikulumi se mogu revideti, a da bi se to izbeglo, regled se vri u nekoliko olo=aja levi
profil, PA, desni profil.
Konzumiranje !vrste ;rane, kabaste ;rane, bez te!nosti, jako za!injene ;rane, uenje, alko;ol,
uro3ena redisozicija i slabost zida ogoduju nastanku divertikuluma# Obi!no se nalaze solitarni
2iznad mesta "iziolokog su=enja4# Divertikuloza je stanje u kome se divertikulumi javljaju du=
!itave digestivne cevi naj!e1e zbog uro3ene slabosti mii1nog zida#
Lakuna to je defekt u senci kontrasta 2 nedostatak kontrasta 4, usled zaostale ;rane i
tumora koji rastu u lumen 2vegetativni; tumora4# 8o=e biti eri"erna 2ivi!na4 e!urka, i
centralna 2okrugla4 to zavisi od rojekcije u kojoj je snimljena#
6ncizura +Usek- to je radioloka karakteristika skirusni; tumora 2maligni tumori vezivnog
tkiva4 ili mo=e da se javi kod riraslica# -idi se defekt u kontrastu.
Dilatacija redstavlja roirenje !itavog lumena segmenta G(T>a# 9vek je iznad mesta gde
ostoji su=enje 2 sazam 4# Kod sazma kardije nastaje dilatacija !itavog jednjaka# /aj!e1e
je kontrast ne;omogen jer se ostaci ;rane meaju sa kontrastnim sredstvom, a konture su
otre 2osim ako se ne razvije zaaljenje sluznice ili ako ostoji maligni tumor 4# Znaci,
javlja se kao posledica funcionalnih poremecaja (poremecaj sfinktera).
7ia to je visak u senci kontrasta nastao zbog de"ekta na sluzoko=i# $ostoje : vrste
5# &E/(G/* 29'K9S/*4 ravno, otro, kontinuirano dnoW
manja koli!ina kontrastaW
manje izra=en eriulcerozni bedemW
ne menja oblik =elucaW
ne kida nabore =eluda!ne sluznice#
:# 8*'(G/* 2kod )arcinoma4 neravno, neotro dnoW
ve1a koli!ina kontrastaW
vie izra=en eriulcerozni bedem zbog in"iltracijeW
mo=e =elucu dati oblik e1anog sata, jer roces
dolazi do cirkularnog sloja mii1a i dolazi do
sazma 2su=enje lumena4W
kida nabore =eluda!ne sluzoko=e#
RADIOLOGI1A 1EDN1AKA
$rirema acijenta%
/ema otrebe za astinencijom ;rane, jer se ona u jednjaku zadr=ava samo ar sekundi
2dakle mo=e acijent da jede4#
:I ; re regleda acijent ne sme da uzima lekove za le!enje bolesti G(T>a#
6 ; re regleda ne sme da ui, ije alko;ol, ni gazirana i1a 2nikotin i jako za!injena ;rana
deluju na vegetativni nervni sistem i mo=e da se javi sazam s"inktera, to je la=ni atoloki nalaz#
*ko se regleda =eludac, ne sme se jesti 6; re regleda, koliko se ;rana u =elucu zadr=ava#
Kao kontastno sredstvo se koristi &aSOI u obliku aste i daje se kaikom#
$regled o!inje nativno bez kontrasta# Radioskoski se vidi regija jednjaka, lu1a i abdomena#
Ovo se radi kako bi se videlo da li ima kontraindikacija za kontrast, a to su%
5# )R/( $O'98ESE) 2rasvetljenje4 isod dija"ragne, ozna!ava risusutvo vazdu;a i to je
znak er"oracije nekog organa#
:# $R(S9ST-O TE./OST( 9 $ER(TO/E989 2senke4#
9 ovim slu!ajevima 2 akutni abdomen, eritonitis, medijastinitis, tra;eoezo"agealna "istula4 se
koristi gastrografin 2rearat , 4jer se on resorbuje za razliku od &aSOI#
Kada nema kontraindikacija, acijentu se daju : kaike aste &aSOI koje utuju nekoliko sekundi
2oko I s4 kroz jednjak# Dok acijent guta, vri se skoija u $*, ( i (( kosom olo=aju# ,edan bolus
slu=i samo za rocenu ro;odnosti jednjaka, a su otrebni jo jedan ili dva#
0izioloki izgled jednjaka%
5# Su=enja krikoidno, ;ioidno, od levog bron;a, aortno i dija"ragmati!ko 2 naj!e1e se vide
od levog bron;a i dija"ragmati!ko4#
:# Trakast izgled
B# (vice glatke, ravne, otre
I# 'umen 7,C do :,7 cm 2du=ine :C cm4
C# /ema nabora
$asta mora biti ;omogena, bez me;uri1a vazdu;a koji mogu dati la=an atoloki nalaz#
INDIKACI1E ZA PREGLED
5# OTE+*/O G9T*/,E 2D(S0*G(,*4
:# KO/GE/(T*'/E */O8*'(,E 2kratak jednjak, jednjak enormno roirenog ili su=enog
lumena i tra;eo"aringealna "istula, jednjak koji se sleo zavrava odnosno nema
komunikaciju sa =elucem atrezija inkomatibilna sa =ivotom4 *TREE(,* ovde se
regled /E vri renego to se ojavi rvi *ekonijum-ta je beba progutala kroz poro0ajne
puteve. $ojava mekonijuma zna!i da je ro;odan jednjak# Dete se ne nosi majci na odoj
dok se mekonijum ne ojavi# *ko ro3e nekoliko dana a on se ne ojavi treba osumnjati na
atreziju# $regled se vri EEO0*GOSKO$SK(# Dete se u o!etku ;rani in"uzijom a zatim se
ravi stoma na =elucu# Oko rve godine radi se lasti!na oeracija#
B# D(-ERT(K9'98( ,ED/,*K* radioloki se vide kao viak u senci kontrasta, javlja se
ose1aj uno1e iza grudne kosti, osle jela, dis"agije, regurgitacija, "etor e< ore# Divertikulum
roirenje lumena jednog segmenta digestivne cevi, koje nastaje kao osledica slabosti
mii1nog zida# Konture su otre i grade dve vrste "ormacija%
5#$RSTO'(KE neovoljne zbog zadr=avanja ;rane, te=eg ra=njenja, to dovodi do ojave
zaaljenja#
:#TRO9G'*STE 2TR*K)(O/E4 nastaju srastanjem jednjaka za okolne strukture usled
in"lamacije (? nastaju trakcijom-vuenjem, zida jednjaka prilikom oiljavanja upalnih procesa u
neposrednoj okolini!#
2Xiz rkatikuma za medicinu @unkcionalni-javljaju se kod poremeaja inervacije jednjaka. 7e je
o pojavi multisegmentnih spazama koji nastaju, menjaju izgled i gube se u toku pregleda, pa se
zbog toga nazivaju lanim, odnosno funkcionalnim divertikulumima. 6ednjak ima izgled vadiepa
ili niske bisera. /rema lokalozaciji divertikulumi se dele na: cervikalne(faringoezofagusne! 2
lokalizuju se u vratnom delu jednjakaA torakalne (epibronhijalne! 2 nalaze se u srednjoj treini,
najee u visini bifurkacije trahejeA epifrenine 2 u distalnom delu jednjaka !.
Divertikulumi se mogu revideti, a da bi se to izbeglo, regled se vri u nekoliko olo=aja levi
profil, PA, desni profil. Konzumiranje !vrste ;rane, kabaste ;rane, bez te!nosti, jako za!injene
;rane, uenje, alko;ol, uro3ena redisozicija i slabost zida ogoduju nastanku divertikuluma#
Obi!no se nalaze solitarni 2iznad mesta "iziolokog su=enja4# Divertikuloza je stanje u kome se
divertikulumi javljaju du= !itave digestivne cevi naj!e1e zbog uro3ene slabosti mii1nog zida#
I# -*R(KOE(TET( ,ED/,*K* variksi su roirene submukozne vene jednjaka u donje :AB#
nastaju kao osledica ortne ;iertenzije# Radioloki se vide kao manjak u senci
kontrasta, i nekada imaju izgled niske bisera/brojanica.
C# KOROE(-/* STE/OE* nastaje usled ote1enja sluznice jednjaka i mii1nog sloja
jakim kiselinama ili bazama 2kausti!na sredstva uneta akcidentalno ili suicidalno4# Dolazi do
proliferacije veziva i nastaje OZIL1AK koji su=ava lumen, a iznad tog su=enja dolazi do
kompenzatorne dilatacije. -idi se manjak u senci kontrasta, naj!e1e u donjem delu
jednjaka, koje je glatki; kontura 2otro ograni!eno4#
&*EE daju te=a ote1enja, dolazi do kolikvacione nekroze i stvaraju se nestabilna
jedinjenja koja oet osloba3aju bazu koja dalje deluje agresivno dublje u tkivo#
K(SE'(/E daju koagulacionu nekrozu i stabilno su vezane za nekroti!no tkivo i nema
dalje agresije#
J# STR*/* TE'* metalna se vide na nativnim radiogramima# Ea nemetalna je otreban
kontrast 2vide se kao defekt u senci kontrasta4# /aj!e1e su lokalizovana u nivou
"izioloki; su=enja# Odstranjuju se ezo"agoskoijom#
N# T98OR( ,ED/,*K* benigni su otro ograni!eni i vide se kao defekt u senci kontrasta
2lakuna4# 8aligni su neotro ograni!eni, neravilna su=enja lumena zbog in"iltrativno>
destruktivnog rasta# Ebog dobre vaskularizacije brzo daju metastaze 2uvek ostoji sazam
tog dela jednjaka4#
6# *P*'*E(,* 2K*RD(OS$*E*84 ostoji ote1enje gangliski; vlakana u mii1nom sloju,
a mii1 ne mo=e da se relaksira 2neuromuskularni poremeaj jednjaka koga karakterie
abnormalan motilitet u vidu odsutnosti tonusa, peristaltike i pranjenja jednjaka zbog
izostanka receptivne relaksacije distalnog ezofagealnog sfinktera4# (sred su=enja se nalazi
dilatacija# Senka je nehomogena, jer je kontrast omean sa ostacima ;rane 2vretenasto se
zavava, to se poredi s izgledom miijeg repa, konture su glatke i pravilne, dif.dg.
Karcinom kardije, kod koga dilatacija jednjaka nije toliko izraena, a konture su
iregularne4#
Q# P(,*T9S PER/(,* rolas dela =eluca iz abdomena u toraks reko dija"ragmati!nog
otvora, koji je roiren i usled ove1anja ritiska u abdomenu dolazi do rolasa# $acijent se
regleda rvo stoje1i, a zatim le=e1i u Trendelenburgovom olo=aju 2glava je ni=e od nogu4
jer se tako imitiraju uslovi# Radioloki nalaz % senka ( visak u senci kontrasta) iznad
dija"ragme koja kao da roiruje lumen jednjaka, a reoznaju se i nabori sluznice =eluca
to je siguran znak# Di"#dg# > stenokardija#
RADIOLOGI1A ZELUCA
+eludac se regleda R*D(OSKO$SK( u I i II kosom polozaju i u PA polozaju, ali se
obavezno radi i regled u lezecem polozaju, jer se tada kontrastno sredstvo nalazi u otimalnom
olo=aju u odnosu na sluznicu =eluca 2 to je va=no kod dijagnoze karcinoma4#
Pri!re%a za !regle8
8h re regleda /E S8E da se uzima ;rana, alko;ol, duvan 2izaziva sazam =eluca i
o!etnog dela tankog creva4, ni lekovi za le!enje bolesti G(T>a#
Kao kontrastno sredstvo se koristi susenzija BaSO4 u obliku mleka.
Obavezno mu sledi regled jednjaka, a va=no je i nativno regledati toraks i abdomen i
isklju!iti kontraindikacije za rimenu kontrasta#
9zima se 1 gutljaj "mleka" i dr=i se u ustima i guta tek na znak lekara 2da bi se ratilo
kako kontrast rolazi kroz sulcus ventriculi tj da bi se videlo da li se romenio izgled sluznice4#
/akon toga acijent ije jos 200-250 ml radi isitivanja tonusa i eristaltike#
9 $* rojekciji eludac je oblika slova B6B# 8esto relaska jednjaka u =eludac je kardija# 9orniks
$eluca je neosredno isod leve ;emidija"ragme i reoznajemo ga o gasnom mehuru# :ala
krivina je otuno ostrih granica, glatka 2jer su nabori =eluda!ne sluznice aralelni sa njom4, a
velika krivina je nareckana 2iz surotnog razloga4, a se romene lake uo!avaju na maloj krivini#
9unus je isunjen naborima 2bela linija sulkus, crna linija nabori4# +eludac se zatim su=ava u
svoj antru% i !ilori#ki eo koji se u vidu lamena sve1e zavrava 4ul4uso% ventriculi" =eludac ne
sme donjim delom da bude isod linije koja saja dve criste illiacae toza 2 suten =eludac 4#
6nikacije za !regle8
5# 9')9S -E/TR()9'( u C7R slu!ajeva se javlja na maloj krivini i mani"estuje se
ojavom benigne nie 2 ravno, otro, kontinuirano dnoW manja koli!ina kontrastaW manje
izra=en eriulcerozni bedemW ne menja oblik =elucaW ne kida nabore =eluda!ne sluznice#4,
veli!ine od nekoliko mm do nekoliko cm u re!niku, doke je maligna nia ve1i; dimenzija#
Kada je na velojHkoj krivini kasnije se dijagnostikuje, i kada klini!ika slika govori u rilog
lezije, a ne vidi se na radiogramu, radi se G*STROSKO$(,* 2 jer zna!ajan broj benigni;
nia mo=e maligno da alterie 4#
:# S98/,* /* T98OR Karcinom se mani"estuje malignom nisom ( neravno, neotro
dnoW ve1a koli!ina kontrastaW vie izra=en eriulcerozni bedem zbog in"iltracijeW mo=e
=elucu dati oblik e1anog sata, jer roces dolazi do cirkularnog sloja mii1a i dolazi do
sazma 2su=enje lumena4W kida nabore =eluda!ne sluzoko=e); )arkom se mani"estuje
incizurom ( to je radioloka karakteristika skirusni; tumora 2maligni tumori vezivnog tkiva4
ili mo=e da se javi kod riraslica# -idi se defekt u kontrastu); Cegetativni tumori roli"eriu
i vide se kao lakune 2neotri; ivica, neravilnog oblika, razoren relje" sluzoko=e tog dela4#
B# $TOE* =eludac ne sme donjim delom da bude isod linije koja saja dve criste illiacae
toza 2 suten =eludac 4#
I# P(,*T9S/* PER/(,* rolas dela =eluca iz abdomena u toraks reko dija"ragmati!nog
otvora, koji je roiren i usled ove1anja ritiska u abdomenu dolazi do rolasa# $acijent se
regleda rvo stoje1i, a zatim le=e1i u Trendelenburgovom olo=aju 2glava je ni=e od nogu4
jer se tako imitiraju uslovi# Radioloki % senka ( visak u senci kontrasta) iznad dija"ragme
koja kao da roiruje lumen jednjaka, a reoznaju se i nabori sluznice =eluca to je siguran
znak# Di"#dg# > stenokardija#
.esto se regled =eluca izvodi metodom D-O,/OG KO/TR*ST* > (, (( kosi olo=aj,
$* , H le=e1i olo=aj 2za pregled eluca metodom dvojnog kontrasta treba primeniti barijumsku
suspenziju to manje viskoznosti, eludac se distendira vazduhom, primenom efervescentnog
sredstva. *etoda pregleda eluca se moe izvesti i insuflacijom vazduha preko sonde, uz
intravensku ili intramuskularnu primenu (&-D& mg buscopana koji, zbog hipotonije koju izaziva,
omoguava potpunu distenziju eluca vazduhom. 8akon toga, pacijent popije suspenziju barijum-
sulfata!?. +eludac i bulbus su "unkcionalna celina, a se regled =eluca dounjava regledom
diodenuma#
;ul4us je radioloki trouglastog oblika i ovde su naj!e1e benigne nie, a karcinomi su retki#
9lkus se uvek javlja sa su=enjem lumena, surotno od nieM Ebog sazma bulbus dobija
izgled deteline#
Xnije predavao 7akoevi, iz praktikuma za medicinu.
RADIOLOGI1A TANKOG CREVA
Radiologija tankog creva je siromana# Ssre1u se samo ulkusne nie# 8aligne nie se sre1u
jako retko, a benigna nia skoro nikada ne alterie maligno#
$ojava benigne ulkusne nie je ra1ena su=enjem lumena creva u visini same nie, jer
odma; dolazi do mii1nog sloja i dovodi do sazma# Tada bulbus dobija izgled trolisne deteline#
Tanko crevo se regleda zajedno sa jednjakom i =elucem#
RADIOLOGI1A DEBELOG CREVA
?/regled debelog creva se izvodi metodom dvojnog kontrasta pomou aparata koji se naziva
pneumokolon, kao i monokontrastnom metodom koja se naziva irigografija.
Pri!re%a !acijenta8
24h re regleda acijent ne sme uzimati ;ranu, te!nost, lekove za bolesti G(T>a, mada se
oslednje vreme ne jede 5:>5J ; re regleda, jer se koriste sredstva za !i1enje 2uz dosta vode4#
$acijenta rvo treba regledati radioskopski nativno 2zbog mogu1i; kontraintikacija4#
Kao kontrastno sredstvo koristi se susenzija &aSOI2barijum- sulfata4 u vidu mleka#
Kontrast se mo=e rimeniti%
5# $ER OS u okviru regleda jednjaka, =eluca i tankog creva# Kontrast se daje 5J; re
regleda jer mu je toliko vremena otrebno da do3e do kolona# Daje se na slede1i na!in% 5
kaika, nakon jednog !asa : kaika, nakon dva sata tre1a kaika sa dosta vode#
:# (R(GOGR*0(,* alikuje se kroz analni otvor# Klizma se uvla!i 57>5C cm i onda se od
kontrolom ekrena alikuje kontrast, !ija je temeratura BNY da ne bi dolo do kontrakcije
creva 2alikuje 5,C :,C l4# Kontrast dra=i neurone zida creva i osmatra se re"leks
de"ekacije#
$osmatra se rektu%" sig%a" escenentni eo" linealna fleksura" asceentni eo"
transverzalni eo" )e!ati#na fleksura. Kontrast /(K*D* ne1e re1i u tanko crevo u
"iziolokim uslovima# *ko se to desi, re! je o karcinomu na granici ovi; struktura# $regled
se vri u lezecem polozaju, a o otrebi i u stoje1em i relazi se iz I i II kosog u PA
polozaj#
$regled traje BC>I7 min 2radioskoija4, a ako se uo!e neke atoloke romene rade se i
ciljani radiogrami iz razli!iti; ravaca# ( ako i; nema treba uraditi jedan regledni
radiogram#
$otom acijent ide u toalet da se razni, a se onovo vra1a na radioskoiranje# *naliziraju
se o!etni delovi 2do descendentnog4 i tako se dobijaju odaci o eristaltici#
6nikacije za !regle8
5# KO/GE/(T*'/E */O8*'(,E
5#:egacolon 2 ove1an lumen kolona 2normalan re!nik je N>6 cm, ovde je 5C>ak cm4#
/aj!e1e je izmenjen i relje" sluzoko=e 2li1i i re3i nabori4# Kao osledica se javlja usoreno
ra=njenje, to dovodi do resorcije to<ina i mogu1e ojave maligniteta#
:#Do)ikolon 2 izdu=en kolon 2B>J m4, a na rtg se zaa=a izvijugan izdu=en deo 2naj!e1e
sigma, kolon4# &rzina evakuacije mo=e biti usorena ili ubrzana#
B.Ptoze !ojeini) elova kolona zbog kratki; ligamenata kojima je kolon "i<iran za
abdomen 2naj!e1e za;vata transverzalni kolon i "le<ure4#
:# T98OR( KO'O/*
;enigni ' AD<7=:6" :6=:6 ' mogu izazvati okluziju# -idi se kao otro ograni!en de"ekt
u senci kontrasta i nije ra1en su=enjem surotno od romene#
:aligni ' KA>67=:6" AD<7=KAR>67=:6 - !e1i su kod mukaraca# /aj!e1e na
nivou rektuma a onda colon ascedens# Ebog dobre vaskularizacije i tankog zida brzo daju
metastaze, naj!e1e u jetri# Radioloki se vide kao nepravilan, neostro ogranicen defekt
sluznice, spazam zida na tom mestu. Di" dg ,.*$7$4E4 Karcinom, klini!ki je mogu1e
krvarenje kome red;ode sluzave, retke stolice# *ko je irigogra"ija ozitivna, radi se
KO'O/OSKO$(,* radi uzimanja biosije#
B# 9')EROE/( KO'(T(S erozije sluznice kolona u koje se uliva kontrast# /a te romene se
nadovezuje smanjenje lumena# 2XFlcerozni kolitis 2 eksudativno nekrotizirajua upala
kolona nejasne etiologije. 8a preglednom snimku u akutnom fulminantnom obliku (to#inom
megakolonu! vidi se dilatacija koja najee zahvata sigmoidni i transverzalni kolon.!
I# S$*ST(./( KO'(T(S ve1i deo kolona okazuje sazam na svaki; ar cm#
C# STR*/* TE'* metalna se vide na nativnom radiogramu, a nemetalna kao de"ekt u
senci kontrasta#
J# $O'($( KO'O/* multili ili solitarni# To su !rekancerozna stanja 2semimaligna4# -ide
se kao de"ekt u senci kontrasta#
Kruni defekt 2 ra3ena ortoradiogra"ija
/rstoliki defekt 2 acijent radiogra"isan iz ro"ila#
Kada se olii uo!e radi se KO'O/OSKO$(,*#
8ultili olii se javljaju u sklou Gardnerovog sindroma#
N# D(-ERT(K9'98( Xobino su lokalizovani na sigmoidnom kolonu i po pravilu su
multipli, pa se takvo stanje naziva divertikuloza. 7adioloki se vide kao ovalni ili okrugli
plus u senci uz konturu debelog creva, kadkad sa uskim vratom preko koga su povezani sa
lumenom kolona. 8ajee veliine '-G mm.
RADIOLOGI1A HEPATOBILI1ARNOG SISTEMA
+u!na kesa i =u!ni utevi, kao mekotkivne strukture, se ne mogu adekvatno rikazati na
nativnom radiogramu, a se zato koriste vestacka kontrastna sredstva#
Koriste se TR(,OD/( DER(-*T( &E/EOE-E K(SE'(/E# Ea regled se sredstvo daje%
5# $ER OS 5:; re regleda acijent ije J tableta kontrasta 2 o 5 na svaki; C minuta4 sa
gutljajem vode#
$osle toga acijent le=i na desnom boku jo BC>I7 min da bi se olakala resorcija#
.esto =u!na kesa nije isunjena, a se rocedura onavlja i slede1eg dana#
*ko use rvi ut, ravi se snimak =u!ne kese i acijentu se otom da je &O(DE/O-
DOR9.*K : sve=a =umanca koja odsti!u lu!enje =u!i#
/akon IC minuta ravi se drugi snimak =u!na kesa treba da je C7 N7 R manja 2tada je
normotonina4 , a ako je neznatno smanjena hipotonina, a ako se smanjena samo za C7R
od rvobitne hipertonina.
:# (/TR*-E/SK* PO'E)(STOGR*0(,* ristua joj se ako je i drugi okuaj negativan#
/osi rizik od ojave alergija, a se moraju uraditi robe%
*#Peroralna !ro4a !reosetljivosti svakodenvno o 5C>:7 ml kontrasta# Kod
reosetljivosti se javlja blaga alergija, !esto neouzdana#
&#Konjuktivalna ouzdana, ali nerijatna#
)%6ntraer%alna 2
D#6ntravenska ' ouzdana, laka i danas se uglavnom koristi# 5 ml u kubitalnu venu i !eka se
:7 B7 min#
Princi!i !revencije !orazu%evaju8
5# (#-# Kontrast se sme dati samo osobama sa negativnom i#v# robom reosetljivosti#
:# Kontrast alikuje isklju!ivo lekar#
B# Kontrast se daje reko bruonile, tako se omogu1ava stalni ristu medikamentima i ostaje
ar sati o alikaciji 2ako se javi alergija sazam teko je onovo u1i u krvni sud4#
I# Koli!ina kontrasta za samu =u!nu kesu je B7 C7 ml#
C# Koncentracija kontrasta koji se daje treba da je to manja 2danas i sa C7R4#
J# Kontrast se daje olako jer se tako deonuje u =u!noj kesi, zagrejan na temeraturi tela#
N# $o zavrenoj alikaciji ostoji ta!no vreme snimanja#
7 Nulti snimak odma; o zavretku davanja kontrasta#
5 Prvi snimak osle B7 minuta, tada se dosta kontrasta deonovalo# Oet se daje =umance#
: Drugi snimak BC >IC minuta osle uzeti; =umanaca#
B Treci snimak Q7 minuta o zavretku davanja kontrasta#
I Cetvrti snimak 5:7 minuta o zavretku davanja kontrasta#
Na trecem i cetvrtom snimku se prikazuju zucni putevi.
B# KROE Z T Z DRE/ oblika slova ZTZ i mo=e se dati kontrast intraoerativno ili neosredno
ostoerativno 2dok stoji dren4#
I# TR*/SK9T*/O nekada se rimenjivalo, na 5AB linije izme3u uka i criste iliacae se
rodiralo velikom iglom do ductusa cisticusa, asiracijom se roveri da smo u =u!nom utu,
a se alikuje kontrast#
&ez obzira na na!in alikacije kontrasta, neo;odno je da ret;odno creva budu to vie isra=njena
2razna4#
Dva dana uo!i regleda se doru!kuje C7 gr utera, dvoek i nezasla3en !aj, to je dovoljno da
israzni =u!nu kesu, a 1e na dan regleda u =u!noj kesi biti samo =u! stvorena za :I sata# Ea
ve!eru dvoek i nezasla3en !aj 2e1er osloba3a gasove koji se mogu rojektovati reko =u!ne kese i
dati sliku la=ni; konkremenata4#
6nikacije za )olecistografiju8
5# PO'E'(T(,*E* kamen u =u!noj kesi#
:# D(SK(/EE(,E +9./E KESE
B# $OR)E'*/SK* +9./* KES* talo=enje soli u zidu =u!ne kese kao tru"ove kae#
I# PRO/(./( PO'E)(ST(T(S relativna indikacija#
Kontrainikacije8
5# OTTE@E/,E TT(T/E +'EEEDE ( P($ERT(REOE* zbog , u kontrastu# $osle :
negativne er os alikacije ristua se i#v#metodi, ali sa auzom od bar 57 dana da se izlu!i
jod#
:# (/S90()(,E/)(,E ,ETRE ( &9&REG*, K- S(STE8*, TETK( O&'()( D(,*&ET* (
*RTER(OSK'EROE*#
B# T98OR( +9./E KESE ne isunjava se kontrastom =u!na kesa na tim mestima#
Danas, sa rimenom 9E i )T>a, alikovanje kontrasta na ovaj na!in ima manju rimenu#
Kod )T>a kontrast mora da se da i er os i i#v#, ali regled odrazumeva i regled jetre i regled
=u!ne kese#
RADIOLOGI1A UROGENITALNOG TRAKTA
9rogenitalni trakt se regleda rimenom veta!ki; kontrastni; sredstava# Koriste se
E.74C"14 @.845 /7$/4$8)K. K4).548. 2izaziva burnije alergijske reakcije od oni; za =u!nu
kesu4#
Od dijagnosti!ki; rocedura za urgenitalni trakt se koriste )T, /8R, 9ltrazvu!na
dijagnostika# Endogra"ske metode %
9rogra"ija
9rocistogra"ija
9retrogra"ija
9rogra"ija 2 $ijelogra"ija 4 je regled kojim se isituje kanalni sistem bubrega i uretri# $rema na!inu
alikovanja kontrastnog sredstva deli se na%
5# (/TR*-E/SK9 metoda se zove Anterogradna Pijelografija
:# KROE 9RETR9 Retrogradna Pijelografija
Priprema za endografsku proceduru:
Testiranje osetljivosti na kontrastno sredstvo 2er os, intravenski, intradermalna roba###4
&ez uzimanja masne ;rane nekoliko dana re regleda uz maksimalno ra=njenje creva
neosredno red regled 2da bi se izbeglo sueroniranje gasova iz creva sa bubrezima4
/eosredno re regleda otrebno je na!initi nativnu radiogra"iju abdomena, da bi se otkrili
eventualni bubre=ni konkrementi, kongenitalne anomalije#
ANTROGRADNA PI1ELOGRAFI1A
$re same alikacije kontrastnog sredstva, reko rednjeg trbunog zida acijenta ostavlja se
komresija, njome se ritiskom na ureter reko ilija!ni; kostiju sre!ava se isticanje kontrasta iz
bubrega# Eatim se vri intravenska alikacija kontrastnog sredstva#
5# Prvi snimak - N minuta nakon alikacije kotrasta, rocenjuje se stanje bubre=nog
aren;ima#
:# Drugi snimak - 14 minuta nakon alikacije kontrasta, rocenjuje se isunjenost kontrasnim
sredstvom bubrega i uretera iznad komresije# 9klanja se komresija#
B# Treci snimak - 21 minut od alikacije kontrasta,kontrastom se isunjavaju i delovi uretera
isod komresije kao i mokra1na beika#
I# Cetvrti snimak - 23-24 minuta od alikaciej kontrasta, osmatramo mokra1nu beiku, radi
se kod mukaraca nakon mokrenja da bi se utvrdilo kako se razni mokra1na beika 2kod
kod ;iertro"ije rostate jedan deo mokra1e ostaje u mokra1noj beici4
Kontrainikacije za intravensku !ijelografiju8
5# alegije i osetljivost
:# teke insu"icijencije jetre, bubrega, K-S>a,RS>a
6nikacije za anterogranu !ijelografiju8
5# 9RO[E/E */O8*'(,E &9&REG*
a.Anomalije broja jedan, tri !etiri ili vie, ve1i broj ne zna!i i bolja "unkcija#
b.Potkovicast bubreg "uzija bubrega donjim olovima tako da imaju oblik otkovice
c.Anomalije pijelokanalnog sistema stenoze, romena du=ine
d.Anomalije polozaja - ektoija bubrega
:# K*'K9'9S( 2 /E0RO'(T(,*E* ( 9RO'(T(,*E*4 naj!e1e organskog orekla 267R4
i kod svake sumnje ka kalkulus se obavezno radi nativni snimak bubrega# Radi se i iv
ijelogra"ija gde se vide kao de"ekt u senci kontrasta, ali se dg mo=e ostaviti i na osnovu
nativnog snimka#
B# T98OR(
Benigni tumori bubrega re3i su od maligni;, otri; granica, eksanzivno rastu tako da
otiskuju sabirne kanali1e, komromituju tok mokra1e ali ne ugro=avaju =ivot acijenta#
Maligni tumori bubrega !e1i su od benigni;, menjaju mor"ologiju za;va1enog
segmenta, vide se kao neostro ograniceni defekt u senci kontrasta, sabirni kanali1i su
isrekidani i skra1eni# (maju lou rognozu zbog izuzetne vaskularizovanosti# Pematogeno
metastaziraju u lu1a i )/S#
Tu%ori %okrane 4eike (n"iltrativni>rigidan zid beike# Egzo"iti!ni>vide se kao de"ekt u
unjenju beike rastvorom kontrastnog sredstva#
I# P(DRO/E0ROE* retencija mokra1e zbog me;ani!ke rereke na utu oticanja# (znad
mesta rereke lumen je roiren# /aj!e1e se javlja kod ne"rolitijaze# 9 zavisnosti od toga
na kom nivou je rereka, mo=e biti jednostrana i obostrana#
C# T&) &9&REG* naj!e1a olse T&) lu1a# Ea njeno dijagnostikovanje koristi se minutna
urogra"ija# 9 bubre=nom aren;imu ostoje tuberkulozne kaverne 2vide se kao deoi
kontrasta u aren;imu, nie4# Tuberkulozne kaverne se isunjavaju kontrastom re ostali;
sabirni; kanali1a i tako, o ranijem unjnjenju kontrastnim sredstvom, razlikuje se od ciste
bubrega# /a uretru je karakteristi!an nalaz, on je normalno kao traka irine : mm, a ovde se
vidi kao daje iscrtkana atognomoni!no za tbc#
RETROGRADNA PI1ELOGRAFI1A
(zvodi se kada ne ostoji mogu1nost da se radi intravenska ijelogra"ija 2nr#kada bubreg ne
izlu!uje kontrast4 ili u cilju okretanja konkremenata u ureteru, !ime se olakava njegovo
izbacivanje#
Keteterom se kroz uretru ulazi u mokra1nu beiku, a zatim kroz uretere 2rvo u jedan a u drugi4
u bubre=nu karlicu gde se autoinjektorima alikuje kontrastno sredstvo#
-ri se od radioskoskom kontrolom#
Kontraindikacije su tumori i zaaljenske romene, kod koji; ostoji mogu1nost diseminacije tokom
same rocedure# (ndikacije kalkulusi, ;idrone"roza, anomalije#

UROCISTOGRAFI1A
Kontrast se alikuje kroz uretru, od radioskoskom kontrolom# -re se snimanja u *$, kosim i
bo!nim olo=ajima, i onavlja se snimak nakon ra=njenja beike# 4ndikacije: isitivanje re"leksa i
"unkcionalne sosobnosti beike, mor"ologije beike, kao i ostojanje tumora, kamena, stranog tela,
divertikuluma###