POLNO

PRENOS!VE
INFEKCIJE
dr Zoran Marii
Polno prenosive infekcije ili seksualno
prenosive infekcije su bolesti koje se,
ako ne uvek, onda najee prenose
seksualnim kontaktom.
Seksualni kontakt omoguava laku ansu
razliitim mikroorganizmima da pronau
novog domaina. Ovi uzronici bolesti mogu
biti mali virusi, jedva vidljivi mikroskopom
ali mogu biti i veliki dovoljno da se vide golim
okom.
Iako ove bolesti obino rezultuju infekcijom
posle upranjavanja oralnog, vaginalnog ili
analnog seksa, mogu se preneti i poljupcima
i bliskim telesnim kontaktom.
Polno prenosive infekcije spadaju meu
najee infektivne bolesti u svetu. Ipak
one su pokazale odreeni stepen smirivanja
osamdesetih, pre svega zbog pojave AIDS-a
i akcentovanja zdravih ivotnih stilova, pre
svega onih koji se odnose na reproduktivno
zdravlje kroz safe sex ponaanje.
Danas se veina ovih bolesti uspeno lei,
a i naini prevencije su ekasni. Ipak, treba
napomenuti da se sve vie sree izvestan
broj mikroorganizama koji postaju otporni
na lekove zahvaljujui promeni u svojoj
strukturi i ziologiji.
Ako elimo da klasikujemo bolesti po tome
kada su proglaene za seksualno prenosive
dolazimo do sledeih podataka:
Najranije priznate PPI su ankroid, gonoreja,
granuloma ingvinale, Limfogranuloma
venerum i silis.
Relativno skoro prepoznate kao PPI su:
hlamidijalne infekcije, stidne vai, genitalna
kandidijaza (iako nije nuno PPI), genitalni
herpes, HIV/AIDS, Moluscum kontagiosum,
negonokokni uretritis, uga i Trihomonijaza.
Bolesti koje se povremeno prenose polnim
putem su: Amebijaza, Kampilobakterioza,
Citomegalovirusna infekcija, Hepatitis A, B i
C, salmoneloza i igeloza.
Obradiemo nekoliko
najznaajnijih
polno prenosivih infekcija.
SIFILIS
Silis je polno prenosiva infekcija izazvana
bakterijom Treponema pallidum.
Ova bakterija ulazi u telo preko sluzokoe
vagine, usta, analnog otvora ili koe.
Kroz nekoliko sati bakterija dospeva u
regionalne limfne vorove, a potom se iri
krvlju po celom telu. Silis ima sposobnost
i vertikalne transmisije sa majke na plod
tokom njegovog razvoja u trudnoi.
Simptomi silisa poinju obino nedelju
do maksimalno 13 nedelja posle infekcije,
najee 3 do 4 nedelje. Ova infekcija
obino ako nije leena prolazi kroz 3
razliita stepena: primarni, sekundarni
i tercijarni. U organizmu moe ostati
nekoliko godina i na kraju proizvesti tea
oteenja srca, mozga i ne tako retko
smrtni ishod.
Primarni stadijum se karakterie pojavom
bezbolne ranice (ulceracije) koja se javlja
na mestu ulaska bakterije u organizam
(penis, vagina, vulva, a ree i na anusu,
rektumu, usnama, jeziku, grlu, grliu
materice, prstima). Obino je ranica
pojedinana, a ree je vie ulceracija.
Poinje kao mala crvena, izdignuta
povrina koja ne boli i ne krvari, a
ivice su joj izdignute. Limfne lezde u
neposrednoj blizini su upaljene, uveane i
takoe bezbolne.
S obzirom da ne daje bolove skoro
polovina ena i treina mukaraca
ignoriu ove pojave. Ova ranica obino
spontano zaraste za 3 do 12 nedelja posle
ega se osoba osea potpuno zdravom.
Sekundarni stadijum silisa obino
poinje 6 do 12 nedelja posle infekcije
sa osipom po koi koji moe i due da
potraje. Oko 80% pacijenata ima ranice na
sluzokoi usta, a njih 50% ima uveane
limfne lezde po celom telu.
Oko 10% pacijenata imae smetnje sa
vidom zbog otoka optikog ivca koji se
javlja zbog infekcije. Javljaju se upale
zglobova i ligamenata koje bole. Mogue
su i infekcije bubrega sa pojavom
proteina u mokrai, jetre sa pojavom
utice i upale mekih modanica zbog ega
e se razviti akutni silistini meningitis
sa glavoboljama, ukoenou vrata i
ponekad gluvoom.
Na spojevima sluzokoe i koe, usne, vulve,
analnog otvora mogu se javiti uzdignute
povrine koje se zovu ravni kondilomi
(Condylomata lata), sive boje i izuzetno
infektivnog karaktera. Opti simptomi ovog
stadijuma su malaksalost, gubitak apetita,
munina, umor, groznica i anemija.
Latentni stadijum nailazi posle neleenog
sekundarnog stadijuma kada se infekcija
smiruje i simptomi povlae.
Tercijarni stadijum je nezarazni stadijum.
Simptomi mogu biti srednje izraeni ali
nekada su izuzetno jaki. Benigni tercijarni
silis je izuzetno redak danas. Pojava
uveanja tkiva razliitih organa koje zovemo
gume polako rastu i ostavljaju izmenjeno
tkivo i oiljke. Mogu se pojaviti bilo gde
u telu. Kardiovaskularni silis se javlja
10 do 25 godina posle inicijalne infekcije
sa pojavom aneurizme aorte ili aortnom
insucijencijom praenim bolovima u
grudima, sranom slabou i iznenadnom
smru.
Neurosilis moe ii sa simptomima
glavobolje, vrtoglavice, mentalne konfuzije,
napadima koji mogu liiti na epileptine
napade, slabom koncentracijom,
izmenjenim ponaanjem, tekoama u
govoru, slabou polovine tela, promenama
raspoloenja, depresijom, a promene na
kimenoj modini dovode do specinog
naina hoda i bolova tokom hoda u
ekstremitetima koji oznaavamo kao Tabes
dorsalis.
Dijagnoza silisa se postavlja na osnovu
klinikih simptoma i laboratorijskih
testova od kojih su dva najznaajnija i to
su VDRL test i RPR test. Ipak najtaniji test
je test direktnog dokazivanja - Treponeme
imunouorescentnim metodom.
Leenje je penicilinskim preparatima i daje
se najee u obliku injekcija. Penicilinom
se lee svi stadijumi silisa, a mogue su
i jednokratne eme davanja. U sluaju
alergije na penicillin, leenje se obavlja
doksiciklinom.
Prognoza za primarni, sekundarni i latentni
stadijum je dobra, a tercijarni stadijum zbog
velikih organskih i mentalnih oteenja
pokazuje nemogunost povratka na stanje
pre infekcije.
GONOREJA
GONOREJA
Gonoreja je seksualno prenosiva
infekcija uzrokovana bakterijom
Neisseria gonorrhoae kojom se
incira uretra, grli materice,
rectum, kao i grlo i konjuktive
oiju.
Gonoreja se moe rairiti celim telom
posebno u kou i zglobove, a kod ena e
izazvati upale unutranjih polnih organa
praenih bolom u maloj karlici.
Kod mukaraca se simtomi javljaju obino 2
do 7 dana posle infekcije. Poinju kao blaga
nelagodnost prilikom mokrenja, a potom se
pojavljuje gnoj iz uretre na glaviu penisa
kada se ee i bolnije mokri, a otvor uretre
na glaviu je oteen i crven.
Kod ena prvi simptomi infekcije se javljaju
7 do 21 dan posle infekcije. ene esto
nemaju nikakve simptome pa se infekcija
kod ena otkriva preko infekcije mukog
partnera. Obino su simptomi umerenog
karaktera ali nekada mogu biti u vidu estog
I bolnog mokrenja, pojaanog sekreta iz
vagine i groznice. Tokom polnog odnosa u
ovoj fazi mogui su bolovi i nelagodnost.
Mukarci koji imaju seks sa mukarcima
i ene koje su imale analni seks mogu
kao mesto infekcije imati i rectum to je
praeno nelagodnou, otokom i crvenilom,
prolivastim i sluzavim stolicama. Oralni
seks nosi rizik od infekcije drela praen
klasinim simptomima upaljenog grla.
Ukoliko gonokok posredstvom inciranih
ruku ili tokom poroaja sa majke kontaktom
pree na oi dovodi do gonorealnog
konjuktivitisa.
Vaginalne infekcije kod devojica i mladih
devojaka uzrokovane N. gonorrheae mogu
pobuditi sumnju na seksualno zlostavljanje
odraslih.
Dijagnoza se postavlja identikacijim
uzronika pod mikroskopom posmatrajui
uzorak gnoja uzet sa inciranog mesta.
Leenje se sprovodi antibioticima i to
najee single dozom ceftriaksona
intramuskularno ili jednonedeljnom
terapijom tetraciklinima ili single dozom
azitromicina. Kod mukaraca se moe i
posle leenja javiti postgonokokni uretritis
koji je uglavnom uzrokovan Chlamidijom
i stoga pacijente koje leimo od gonoreje
ceftriaksonom treba leiti i od hlamidijalne
infekcije.
ANKROID
ANKROID
ankroid, Ulcus molle ili meki
ankr je polna infekcija izazvana
bakterijom Haemophlus ducreyi
koja daje bolne, dugotrajne
genitalne ranice ili ulceracije.
Nekada retka infekcija u zapadnom svetu
i severnoj polulopti pojavom HIV/AIDS-a
javlja se sve ee.
Simptomi poinju 3 do 7 dana posle infekcije
i javljaju se u vidu sitnih bolnih plikova
na spoljnim genitalijama i oko anusa koji
rupturiraju i spajaju u vee rane. Limfne
lezde se u blizini uveavaju i spajaju
formirajui apscese, gnojne kolekcije koje
nau put spolja preko koe i prazne se u
spoljnu sredinu.
Dijagnostika se bazira na uzimanju uzoraka
gnoja i direktnom identikacijom uzronika.
Leenje mekog ankra postie se
antibiotskom terapijom i to ceftriaksonom ili
eritromicinom tokom 7 dana.
HLAMIDIJALNE
INFEKCIJE
HLAMIDIJALNE
INFEKCIJE
Negonokokni uretritis kod
mukaraca, hlamidijalna upala
grlia kod ena uzrokovane
su infekcijama Chlamidiom
trachomatis, a kod mukaraca je
uzronik slian mikroorganizam
koji se zove Ureaplazma
urealyticum.
Obino 4 do 28 dana posle rizinog polnog
odnosa sa inciranom osobom mukarac
poinje da osea senzacije peckanja tokom
mokrenja. Obino se formira i gnojna
sekrecija iz uretre koja moe biti bistra ili lako
zamuena. Penis i spoljanji otvor uretre je
obino ujutru prekriven osuenim sekretom,
crven je i oteen. Kod ena infekcija moe
biti asimptomatska ali je nekada praena i
problemima tokom mokrenja u vidu peckanja,
bolova i eeg mokrenja.
Druga mesta infekcije kao to su rectum ili
drelo mogu pokazivati takoe svoju specinu
simptomatologiju.
Ove infekcije se dijagnostikuju posebnim
testovima, a pokazuju i visoku udruenost sa
drugim infekcijama kao to je gonoreja, na
primer. Komplikacije ovih infekcija ukoliko se
ne lee uopte ili neadekvatno mogu dovesti
do upale gornjih delova enskih polnih organa,
jajovoda na primer, koji slepljivanjem kasnije
uzrokuju nastajanje steriliteta.
Leenje se sprovodi tetraciklinima u toku
7 dana osim kod trudnica kod kojih je ovaj
lek kontraindikovan. Vano je, ukoliko je to
mogue leiti oba partnera istovremeno.
TRIHOMONIJAZA
Trihomonijaza je infekcija
vagine, grlia materice ili uretre
uzrokovana uzronikom koji se
zove Trichomonas vaginalis.
Klinika slika se ee sree kod
ena i procena je da bar 20% ena u
reproduktivnom periodu iskusi ovu bolest.
Evidentni simptom je ukasto zelenkasta
sekrecija iz vagine specinog mirisa
nagorele gume. ee mokrenje je dokaz da
je infekcija zahvatila i urinarni sistem.
Kod mukaraca simptoma vrlo esto nema,
a kada se pojave obino su poput klasine
urinarne infekcije: eeg i bolnog uriniranja
sa mogunou da bude incirana i prostate
i epididimis.
Dijagnoza se postavlja dokazivanjem
mikroorganizma sa karakteristinim biem
pod mikroskopom.
Lei se single dozom metronidazola
(Orvagil) kod oba partnera, s tim to se kod
mukaraca ovo leenje produava na 7 dana.
GENITALNI
HERPES
Genitalni herpes je infekcija
genitalnog regiona, koe i
rektuma i pridruenih povrina
virusima, odnosno Herpes
simplex virusom.
Dva su poznata tipa herpes virusa, tip 1 i tip
2. Dok tip 1 obino incira sluzokou usta (u
narodu poznat kao groznica) tip 2 se prenosi
polno i incira anogenitalnu regiju.
Prvi simptomi se javljaju 4 do 7 dana
posle primarne infekcije u vidu svraba,
peckanja i bolova da bi se potom incirana
povrina pretvorila u crvenkasto polje sa
karakteristinim sitnim brojnim i bolnim
vezikulama ili plikovima. Posle nekoliko
dana i pucanja ovih plikova oni zarastaju i
mogu ostaviti oiljke.
Limfne lezde su takoe uveane, a prisutni
su i simptomi opte infekcije: malaksalost,
groznica i bolovi u miiima.
Kod imunokompromitovanih (HIV/AIDS)
klinika slika moe biti tea. Iako se bolest
spontano povlai posle 3 do 12 dana nekada,
dodue retko, moe dovesti do teih i
po ivot opasnih stanja kao to je upala
modanica meningitis i upala mozga
encephalitis.
Dijagnoza se postavlja pomou klinike slike
i laboratorijski.
Leenje podrazumeva antivirusnu terapiju
Aciklovirom ali on samo skrauje fazu
bolesti i olakava kliniku sliku.
GENITALNI
KONDILOMI
Genitalni kondilomi su
promene u vidu karolastih
izrataja oko vagine, penisa i
rektuma uzrokovane Humanim
papiloma virusima.
Kondilomi se javljaju na toplim, vlanim
povrinama tela. Kod mukaraca se javljaju
na rubu glavia i ispod koice koja prekriva
glavi kod neobrezanih mukaraca.
Kondilomi se javljaju na toplim, vlanim
povrinama tela. Kod mukaraca se javljaju
na rubu glavia i ispod koice koja prekriva
glavi kod neobrezanih mukaraca.
Kod ena javljaju se na vulvi, na vaginalnim
zidovima, grliu i koi oko spoljnih polnih
organa. Mogu se kod oba pola razviti i oko
analnog otvora.
Obino se javljaju oko 1 do 6 meseci posle
infekcije i rastu vrlo brzo (naroito u
trudnoi i kod imunokompromitovanih) i
mogu dostii velike karolaste formacije.
Dijagnoza se postavlja upeatljivom slikom
ili biopsijom (uzimanje uzorka i posmatranje
pod mikroskopom).
Posebne vrste HP virusa imaju maligni
potencijal kao sto su HPV 16 i 18 koje kod
ena dokazano izazivaju premaligne, a posle
nekoliko godina i maligne promene na grliu
materice.
Njihovo leenje svodi se na hirurke tehnike
uklanjanja skalpelom ili laserom, a moe
se uraditi i krioterapija. Neke hemijske
supstance su takoe od pomoi kao to su 3
hlor siretna kiselina i uorouracil.
Promene pokazuju tenju kao hronicitetu
i ponovnom javljanju, dosta su uporne i
zahtevaju ponovne tretmane.
HEPATITIS
Hepatitisi su grupa oboljenja koja
predstavljaju zapaljenske promene
tkiva jetre bilo kod porekla.
Uobiajeno, virusnog su porekla i ukupno
ih je 5: virusni hepatitis A, B, C, D i E.
U sluaju infektivne mononukleoze ili
citomegalovirusne infekcije, takoe je
mogue zapaljensko oboljenje jetre.
Toksini razlozi za nastanak hepatitisa su
zloupotrebe alkohola i droga.
U osnovi, na osnovu duine trajanja bolesti
delimo ih u akutne oblike (traju krae od 6
meseci) i hronine koji traju due i imaju
trajne posledice na funkciju i tkivo jetre.
Virusni hepatitis A ili kako se esto zove
bolest prljavih ruku prenosi se sa stolice
incirane osobe preko usta druge osobe.
esta je kod loih higijenskih uslova,
posebno u siromanim sredinama. Sezonski
se javlja najee u zimu posle dueg
perioda inkubacije, a posle infekcije koja se
javlja leti. Ova vrsta hepatitisa se ne moe
smatrati polno prenosivom boleu.
Hepatitis B je oboljenje koje je rezultat
infekcije virusom tipa B, a prenosi se
uglavnom zajednikim korienjem igala
za intravensko ubrizgavanje droga kada
se u cirkulaciju neincirane osobe putem
igle direktno u krv ubacuje virusna estica
porekla osobe koja je pozitivna na virus
tipa B. U manjem procentu infekcija se
moe preneti seksualnim kontaktom i to
heteroseksualnim ili homoseksualnim
kontaktom dva muka partnera. Osoba koja
je izvor ovog virusa ne mora biti obolela
i tada ove osobe nazivamo hroninim
kliconoama. Danas rei putevi prenoenja,
ali vredni pomena su transfuzija krvi i
krvnih derivata, dijaliza, kao i sluajni
ubodi zdravstvenih radnika tokom razliitih
intervencija. Transmisija sa majke na
bebu tokom trudnoe primer je takozvane
vertikalne transmisije.
Iako je seksualni kontakt izuzetno redak
nain prenoenja hepatitisa C (najee je
rezultat upotrebe nesterilnog pribora za
intravensku upotrebu droga), posledice ove
infekcije su ozbiljne te ne treba zanemariti
ni ovu mogunost..
Hepatitis D je najee udruen sa infekcijom
virusom tipa B, a hepatitis E obino je
udruen sa infekcijom tipa A.
Simptomi akutnog virusnog hepatitisa
nastaju najee iznenada i ukljuuju:
gubitak apetita, muninu, malaksalost,
esto povienu telesnu temperaturu. Posle
nekoliko dana mokraa postaje tamna,
boje piva, a javlja se i klasian znak utice.
Stolica moe dobiti i potpuno belu boju
koja je rezultat smanjenja protoka ui.
Intenzivan svrab rezultat je poremeenog
metabolizma unih kiselina i njihovog
nakupljanja u koi. Intenzivnija uta
prebojenost koe i beonjaa moe ii
paralelno sa paradoksalnim poboljanjem
simptoma bolesti.
utica obino svoj maksimum dobija u toku
prve 2 nedelje, a povlai se u toku naredne 2
do 4 nedelje.
Posledice Hepatitisa A najee ne postoje
i osoba izuzetno retko prelazi u hronini
oblik. Osobe obolele od hepatitisa C u 5
do 10% postaju hronino oboleli a kod
hepatitisa C, hronini oblik je najei i
iznosi 75%. Oko 20% osoba sa hepatitisom C
razvie trajno oteenje jetre u vidu ciroze
jetre.
Kod ove grupe oboljenja najbitnija je
prevencija infekcije i nastanka bolesti.
Higijenski uslovi, upotreba kondoma,
sterilnog pribora za intravensku upotrebu
droga i vakcina, naalost samo kod oblika
hepatitisa B tipa.
U sluaju akcidentalnog mogueg inciranja
koristi se hepatitis B serum globulin. Bebe
po roenju kod pozitivne majke bivaju
vakcinisane, a ordinira im se i serum
globulin