Opekotine (Combustio, opekotinska bolest,

opekotinski ok)
Dr Marija Petkovi
Opta Hirurgija
Opekotine (combustio) su lokalne povrede, koje nekad mogu biti praene
poremeajem opteg stanja organizma. Nastaju pri dejstvu toplih izvora: usijanih
predmeta, plamena, vrele vode i drugih tenosti (najee ulja), pregrejane vodene
pare, vrelog vazduha, a mogu nastati i dejstvom infrarvenih i ultraljubiastih zraka (pri
sunanju), zatim dejstvom elektrine struje i hemijskih materija (kiselina i baza).

!pekotine su povrede koje nastaju dejstvom prekomerne toplote na pojedine delove tela. "
obzirom na to da su u kontaktu sa spoljnom sredinom neposredno ko#a i sluzoko#e, re je o
povredi ko#e primarno, mada kod intenzivnog dejstva toplotnog agensa dolazi i do povreda
dubljih struktura. $e#ina oteenja zavisi od prirode toplotnog agensa, njegove temperature,
kao i vremena njegovog delovanja.% prinipu su opekotine plamenom ili vrelim metalom te#e i
dovode do veih oteenja od povreda vodenom parom ili vrelom tenou. !pekotine su
lokalne povrede koje u sluaju zahvatanja vee povrine telesnog pokrivaa, mogu da
dovedu i do tekih sistemskih poremeaja i neretko do smrtnog ishoda.
$oplotni izvor izaziva nastanak tkivnih oteenja direktno (kontaktom) ili indirektno
(zraenjem). &ri direktnom kontaktu sa pregrejanim vrstim telima (ija je temperatura
izuzetno visoka) nastaju duboke opekotine, koje su obino dobro lokalizovane i ne zahvataju
veu povrinu. !pekotine plamenom najee zahvataju veu povrinu tela (zbog odee koja
lako gori).
'ontaktom sa vrelim tenostima nastaju teke opekotine, koje se nekad svrstavaju u zasebnu
grupu oparotina (ambustio) ija dubina (odnosno stepen) zavisi od temperature i viskoznosti
tenosti. (ejstvom vrelog vazduha (pri eksploziji u ratnim uslovima ili indistriji) nastaju
promene na izlo#enoj ko#i, a posebno su teka oteenja disajne sluzoko#e, koja mogu da
dovedu do veoma ozbiljnih komplikaija.

Patogeneza opekotina
% patogenezi opekotina kljuno mesto zauzima izlazak plazme (tenosti i proteina) iz
vaskularnog korita i njeno nakupljanje u interstiijalnom tkivu (tj nastanak edema ), a kasnije i
formiranje mehuria ispunjenih tenim sadr#ajem (koji se nazivaju bule).
$eni sadr#aj i proteini plazme izlaze iz vaskularnog korita usled direktnog dejstva toplote na
zid kapilara i osloba)anje vazoaktivnih supstani (koje izazivaju vazodilataiju i poveanje
vaskularne propustljivosti).
*nogobrojni mediajtori i itokini oslobo)eni u opeenom tkivu doprinose nakupljanju tenosti i
nastanku edema: histamin (u eksperimentalnom modelu na #ivotinjama je pokazano da
blokada tipa + histaminskih reeptora mo#e da smanji stvaranje edema), serotonin
(eksperimentalno je pokazano da inhibitor serotonina mo#e da popravi srani volumen) i
prostaglandini (koji izazivaju vazodilataiju i povean protok krvi i potpoma#u izlazak tenosti
iz mikroirkulaije ), dok uloga bradikinina u nastanku opekotinskog edema nije pouzdano
utvr)ena (inhibitori proteolitikih enzima smanjuju stvaranje kinina , ali ne i formiranje edema
u opeenom tkivu) .
,e minut posle dejstva termikog etiolokog faktora osloba)a se histamin, a kasnije i druge
supstane sa vazodilatatornim dejstvom : tromboksani, leukotrijeni , supstana & i &-.. %sled
aktivaije elija imunskog sistema osloba)aju se itokini: /01+,/012 i /013, zatim reaktivni oblii
kiseonika, produkti aktivaije sistema komplementa i lizozomski enzimi leukoita. Nastanku
edema doprinosi osloba)anje osmotski aktivnih materija iz oteenih elija i poveanje
hidrostatskog pritiska u mikroirkulaiji (koje poveava filtraiju tenosti u kapilarima).
&lazmoreja je posebno izra#ena u toku prvih 31+4 sati (kada se iz krvnih sudova izgubi oko
567 od ukupnog gubitka plazme tokom prvog dana). &osle 48183 sati prestaje gubitak
plazme iz mikroirkulaije (zato to je oporavkom mikroirkulaije smanjena propustljivost
kapilara i9ili zato to oteeni kapilari tromboziraju.
$e#ina opekotina zavisi od vie faktora: vrste toplotnog izvora, visine temperature, du#ine
njenog toplotnog dejstva, kao i od speifinih karakteristika (otpornosti) tkiva koja su izlo#ena
dejstvu toplote (sadr#aja vode u tkivu, debljine ko#e, rasporeda folikula dlake i znojnih
#lezda).
% klinikom radu te#ina opekotina proenjuje se na osnovu :
povrine tela koja je zahvaena opekotinama,
dubine opekotina
eventualnog prisustva unutranjih povreda (koje su izazvane udisanjem vrelog
vazduha ili toksinih gasova).
!pekotine esto prouzrokuju temperature vie od 85:; , a u nekim sluajevima (na primer, pri
sunanju nepripremljene ko#e) opekotine mogu da nastanu i pri temperaturi ni#oj od 85:;.
*anja elijska oteenja nastaju pri temperaturi od 85 do 56:; (usled ubrzanog metabolizma
i inaktivaije termosenzitivnih enzima), dok pri temperaturi koja je via od 56:; nastaju te#a
elijska oteenja (zbog koagulaije elijskih belanevina i oteenja krvnih sudova).
(ubina se oznaava stepenima koji govore o tome koje su strukture definitivno oteene i
kakve su mogunosti regeneraije.
&rema dubini tkivnih oteenja opekotine se dele na etiri stepena :
combustio erythematosa
combustio bullosa
combustio gangrenosa (ili necrosa)
carbonificatio.
Combustio erythematosa i combustio bullosa ne zahvataju elu debljinu ko#e (engl. partial-
thickness burns) i zarastaju regeneraijom i epitelizaijom okolnog tkiva. $e#i stadijumi
opekotina, combustio gangrenosa i carbonificatio zahvataju elu debljinu ko#e (engl. full-
thickness burns) i za njihovo zarastanje i epitelizaiju neophodna je transplantaija ko#e.
Opekotine I stepena (combustio erythematosa) nastaju pri dejstvu termikih faktora koji
oteuju samo epidermalni sloj ko#e. 'arakteriu se rvenilom (usled lokalne hiperemije
izazvane dejstvom toplote na krvne sudove direktno ili refleksno preko vazomotornog entra),
otokom (zbog dejstva medijatora koji poveavaju propustljivost kapilara) i bolom (koji izaziva
nadra#aj ili oteenje senzitivnih nervnih zavretaka u opeenom delu ko#e).
<nai koji se javljaju u / stepenu opekotina odgovaraju znaima zapaljenja, pa se ovaj
stadijum opekotina opisuje kao aseptino (sterilno) zapaljenje. &osle povlaenja rvenila i
otoka, mo#e da do)e do deskvamaije povrnog sloja epiderma, tako da ovaj stadijum
opekotina prolazi za sedam dana ne ostavljajui posledie. % nekim sluajevima mo#e da se
javi bronzana pigmentaija ko#e (er=thema solaris).
Opekotine II stepena (combustio bullosa) mogu da se podele na dva stadijuma : povrinski
(//-) i duboki (//>). % //- stadijumu opekotina oteen je epidermis i povrinski slojevi dermisa
(bez zahvatanja dubokih slojeva dermisa). %sled dejstva termikih etolokih faktora nastaje
vazodilataija i poveanje propustljivosti kapilara, sa izlaskom plazme iz krvnih sudova u
interstiijum (plazmorejom) i odlubljivanjem povrinskog sloja epiderma od bazalnog sloja, pri
emu se formiraju mehurii tenosti (bule). % plikovima se nalazi bistra serozna tenost
bogata proteinima, koji joj daju #elatinozan izgled.&ored plikova, //- stadijum opekotina
karakterie neujednaeno rvena boja ko#e (rvena, ru#iasta ili mrka), koja je vla#na i bolna.
%sled kompromitovane ishrane u odvojenom sloju epiderma izumiru elije, a tenost u
bulama se resorbuje. !pekotine zarastaju spontano (obino za +6 do +8 dana) i bez o#iljaka,
ali se javljaju promene u pigmentaiji ko#e, koje se vremenom gube.
% //> stadijumu opekotina oteeni su i duboki slojevi dermisa, znojne i lojne #lezde i le#ite
dlake. 'o#a je edematozna, njena povrina je vla#na i rvenkastosme)a. Nekrotino tkivo
predstavlja odlinu podlogu za razvoj infekije. <arastanje opekotina //> stadijuma je
usporeno (mo#e da traje i do 86 dana), obino zahteva hirurko uklanjanje nekrotinog sloja
ko#e, a posle zarastanja ostaju hiperpigmentaije i o#ilji.
Opekotine III stepena (combustio gangrenosa s. necrosa) karakteriu nekrotine promene u
zahvaenoj ko#i i potko#nom tkivu, kao i oteenja u zidova krvnih sudova (sa nastankom
tromboze). %sled dejstva visoke temperature dolazi do koagulaije tkivnih proteina,
poremeaja u lokalnoj irkulaiji (sa ishemijom i nekrozom) i oteenja zida krvnih sudova
(posle ega se aktiviu faktori koagulaije krvi i nastaje tromboza). Na granii denaturisanog i
zdravog tkiva nastaje aseptina zapaljenska reakija , iji je ilj da razgradi ili organizuje
oteeno i nekrotino tkivo. &oto je ko#a kao barijera oteena, a nekrotino tkivo
predstavlja odlinu podloguza razvoj bakterija, veoma esto opekotine /// stepena komplikuju
se infekijom.
Opekotine IV stepena (carbonificatio) su najte#a oteenja prouzrokovana termikim
etiolokim faktorima, nastala dejstvom toplotnih izvora izuzetno visoke temperature.
'arakteriu se ugljenisanim tkivima (ko#om, potko#nim tkivom, miiima i kostima). 'o#a je u
tom stepenu opekotina bledosiva ili tamnosme)a, suva i neosetljiva na bol (anestetina).
$kivna oteenja su ireverzibilna, a da bi dolo do zarastanja neophodno je hirurko
uklanjanje ugljenisanog tkiva i transplantaija ko#e.
% nekim sluajevima, a posebno ako su opekotine nastale u po#aru, direktnim dejstvom
plamena ili vrelog vazduha mogu biti povre)eni i gornji disajni putevi. !sim toga, pri gorenju
se osloba)aju mnoge toksine supstane, ije dejstvo mo#e biti udru#eno sa dejstvom vrelog
vazduha. !teenja disajnih puteva plamenom, vrelim vazduhom ili toksinim gasovima su
izuzetno ozbiljne povrede i u znatnoj meri utiu na tok i ishod opekotina.
% inhalaionim termikim povredama oteuju se vazduni putevi i mikroirkulaija. ?asovi
koji rastvorljivi u vodi (kao to su sumpor1dioksid i amonijak) u reakiji sa vodom grade
kiseline i baze , usled ijeg dejstva u gornjim disajnim putevima mogu nastati zapaljenje i
otok, sa deliminom ili potpunom opstrukijom zahvaenih disajnih puteva. ?asovi koji su
rastvorljivi u mastima (kao to je azotni oksid) prodiru u manje disajne puteve i unjima
izazivaju nastanak zapaljenja. <a ispoljavanje poremeaja u funkiji respiratornog sistema
(prouzrokovanih oteenjem gornjih ili donjih disajnih puteva) neophodno je najmanje 48 do
83 sati. Na inhalaione termike povrede treba misliti kod svih paijenata kod kojih su
opekotine nastale u zatvorenom prostoru ili su (za izvestan period) bili u besvesnom stanju.
$e#ina opteg stanja kod opekotina zavisi od: povrine ko#e koja je zahvaena opekotinama,
stepena opekotina i razvoja komplikaija.
<a brzu orijentaiju o te#ini opekotina, na osnovu opeene povrine, koristi se modifikaija
tablie po Berkow1u, ili @zakon devetki@. &rema toj tablii, glava i gornji ekstremiteti iznose po
A 7 , a prednja i zadnja povrina trupa, kao i donji ekstremiteti po +3 7 povrine tela (ukupno
++ devetki), dok predeo genitalija iznosi +7 povrine tela.
% opeenoj povrini, prema stepenu oteenja tkiva, mogu se razlikovati tri zone:
zona koagulaione nekroze (na mestu najjaeg dejstva toplote, koja je prouzrokovala
ireverzibilno oteenje tkiva i trombozu krvnih sudova),
zona staze (koja se karakterie usporenom lokalnom irkulaijom, sa znaima ishemije
i poremeajima gra)e i funkije zahvaenih elija) i
zona hiperemije (nastala usled reakije zdravogtkiva na povredu, sa znaima
zapaljenja: hiperemijom, otokom, bolom i poremeajem funkije).
$ana dubina opekotina ne mo#e se proenitt neposredno posle dejstva termikih etiolokih
faktora, ve najranije 83 sati od nastanka, a pouzdana dijagnoza stepna opekotine, sa
utvr)ivanjem dubine tkivnih oteenja, mogua je jedino hirurkim, tangenijalnim
uklanjanjem oteenog tkiva, do pojave krvarenja.


Opekotinska bolest
/ pored toga to su opekotine lokalna oteenja tkiva, u nekim sluajevima, a posebno ako je
velika povrina i dubina termiki oteenih tkiva , one su praene veoma tekim optim
stanjem organizma. /ako se opti poremeaji redovno javljaju i kod odraslih osoba sa
odre)enim stepenom tkivnih oteenja, dea imaju posebnu sklonost ka nastanku optih
poremeaja, zbog proentualno vee zastupljenosti vode u organizmu. !pti poremeaji koji
u organizmu nastaju posle opse#nih opekotina nazivaju se @ opekotinska bolest@. % okviru
optih poremeaja posebno mesto zauzima hipovolemijski ok. Na tok i ishod opekotinske
bolesti, pored oka, izuzetno va#an utiaj imaju promene u funkiji endokrinog sistema,
bubre#ni poremeaji, promene u metabolizmu organskih materija, moginost nastanka
infekije i opte intoksikaije organizma.
-ko se posmatra funkija pojedinih organskih sistema u toku opekotinske bolesti, zaa#a se
tipina dvofazna reakijaB u poetku se smanjuju, a kasnije poveavaju funkije mnogih
organa. /zuzetak ine nevni i imunski sistem, za koje je karakteristian obrnut redosled
poremeaja: u poetku nastaje hiperfunkija, a kasnije hipofunkija nervnog i imunskog
sistema.


Opekotinski ok
% patogenezi opekotinskog oka kljunu ulogu ima hipovolemija, odnosno gubitak plazme
kroz oteenu mikroirkulaiju opeenog tkiva (opekotinski ok je oblik hipovolemijskog
oka). (a li e nastati opekotinski ok u velikoj meri zavisi od povrine tela koja je zahvaena
opekotinama i od uzrasta: ok se razvija ako opeena povrina iznosi +5146 7 ( kod odraslih
osoba), +67 ( kod dee i starih osoba ) ili samo 57 (kod dee ispod 5 godina #ivota). !d
nastanka opekotina do razvoja hipovolemijskog oka obino pro)e 48183 sati.
"manjenje koliine tenosti u irkulaiji (hipovolemija) je najva#niji patogeentski mehanizam
koji prouzrokuje nastanak opekotinskog oka. $enost iz mikroirkulaije izlazi usled
osloba)anja osmotski aktivnih materija iz oteenih elija (ije nakupljanje u interstiijalnoj
tenosti povlai vodu iz okolnih elija) i9ili dejstva nervnih i humoralnih medijatora oslobo)enih
u opeenom tkivu.
%sled vazodilataije i poveanja propustljivosti u kapilarima opeenog podruja dolazi do
izlaska tenosti i belanevina iz vaskularnog korita (plazmoreja), sa nakupljanjem u
interstiijalnom tkivu i formiranjem edema. &ored nakupljanja plazme u interstiijalnom
prostoru opeenog tkiva, koje semo#e manifestovati nastankom edema i stvaranjem plikova,
deo plazme se gubi isparavanjem sa povrine ko#e. /stovremeno, iz oteenih limfnih sudova
dolazi do istianja i gubitka limfe, a sve zajedno smanjuje venski priliv u sre, kao i udarni
volumen sra. Na samom poetku, i pored izra#ene hipovolemije (zbog aktivaije
mehanizama koji prouzrokuju perifernu vazokonstrikiju) krvni pritisak obino nije bitno
poremeen, iako se u nekim sluajevima krvni pritisak mo#e i smanjiti. *e)utim, hipovolemija
i usporeni protok krvi uzrok su smanjenog dopremanja oksigenisane krvi i generalizovane
hipoksije tkiva, oja vodi poremeaju metabolizma organskih materija i nagomilavanju kiselih
intermedijarnih produkata, sa nastankom aidoze (kojom dodatno mogu da se otete krvni
sudovi i povea njihova propustljivost).
% patogenezi opekotinskog oka najvei znaaj ima hipovolemija, a znatno manji znaaj bol i
intoksikaija.


Poremeaji funkcije organskih sistema
% sklopu opekotinske bolesti dolazi do :
promena u funkiji endokrinog sistema
bubre#nih poremeaja
metabolikih poremeaja
hemolize eritroita (koja je posledia toplotnog oteenja eritroita pro prolasku kroz
opeeno podruje), preene hemoglobinemijom i hemoglobinurijom
diseminovane intravaskularne koagulaije
razvoja ulkusa #elua i dvanaestopalanog reva u oku (Curling1ovog ulkusa), sa
mogunou krvarenja iz ulkusa i dodatnim pogoranjem opteg stanja
nastanka ileusa (koji se redovno javlja ako je opekotinama zahvaeno vie od 457
povrine tela).
Nastanak opse#nih opekotina za organizam predstavlja stres, koji u organizmu pokree itav
niz odbrambenih reakija pri emu se poveava sekreija brojnih hormona (sa iljem da se
suprotstave dejstvu stresora i pomognu vraanje organizma u normalno stanje). /z hipofize je
pojaano osloba)anje adrenokortikotropnog hormona (AC!), koji stimulie sekreiju
glikokortikoida. &ored toga, pojaana je i sekreija hormona rasta i antidiuretskoghormona
(A"!) iz hipofize.
"manjenje zapremine irkuliue krvi u opekotinskom oku izaziva pojaanu sekreiju
kateholamina, koji su odgovorni za vazokonstrikiju, usled koje se mo#e poveati krvni
pritisak i nastati konvulzije, koma , pa ak i smrt (to se oznaava kao opekotinska
enefalopatija). "manjen protok krvi kroz krvne sudove bubrega aktivie luenje renina i
sistem hormona renin1angiotenzin1aldosteron.
%sled kontrainsulinskog dejstva kateholamina (radi normalizaije glikemije) poveava se
sekreija insulina, ali se istovremeno javlja i smanjena toleranija glikoze (zbog poveanja
rezistenije na dejstvo insulina). &oveana je i sekreija glukagona (koji poveava
glukoneogenezu i glikogenolizu).
Cipovolemija i ok su praeni poremeajima funkije bubrega (sa nastankom bubre#ne
insufiijenije). -kutna bubre#na insufiijenija, koja se manifestuje potpunim prestankom
luenja mokrae (anurijom) nastaje u poetnoj fazi oka, usled hipovolemije, kod veoma
tekih opekotina.
&ored toga, do insufiijenije bubrega (koja se manifestje uremijom) mo#e doi i neto
kasnije, pri kraju faze oka, usled poveanog optereanja bubrega produktima razgradnje
belanevina ili masivne hemoglobinurije (nastale kao posledia pojaane razgradnje termiki
oteenih eritroita), kada je konentraija hemoglobina u plazmi +,4 g9l.
Dedan od glavnih karakteristika opekotinske bolesti je nastanak hipermetabolinog stanja. %
fazi katabolizma, koji se razvija kao odgovor organizma na dejstvo termikog faktora,
ubrzavaju se metaboliki proesi, tako da je njihov intenzitet 41E puta vei od normalnog.
%sled pojaanog katabolizma belanevina nastaje negativni bilans azota. /stovremeno se
javlja pojaana raugradnja glikoze, smanjena sinteza glikogena i neosetjivost (rezistenija) na
insulin.
%dru#enim gubitkom belanevina u opeenom podruju i pojaanom razgradnjom
belanevina u okviru katabolike reakije na dejstvo stresora, nastaje hipoproteinemija sa
gubitkom na te#ini. <a organizam je podnoljiv gubitak telesne te#ine od +6 do +57, dok
gubitak od 867 uzrokuje letalni ishod.
%sled prekida kontinuiteta ko#e u opeenom podruju, koja inae (u normalnim uslovima)
predstavlja prvu odbrambenu barijeru, mo#e doi do prodora onih bakterija koje su ve
prisutne na ko#i, ilidrugih bakterija koje na ko#u dospevaju kontaktom sa kontaminiranim
predmetima ili iz vazduha. Njihovom razmno#avanju i nastanku infekije pogoduje prisustvo
eksudata (koji predstavlja odlinu podlogu za rast bakterija) i smanjenje otpornosti organizma
(usled razvoja oka, hipoproteinemije, anemije, dehidrataije, poremeene konentraije
elektrolita i poveanja konentraije glikokortikoida, sa izra#enim imunosupresivnim
dejstvom).
&osle prodora i razmno#avanja u opeenom tkivu, bakterije se ire u okolno zdravo tkivo,
prodiru u krvotok (to predstavlja septikemiju) i izazivaju poremeaj opteg stanja (sepsu).
"epsa je veoma ozbiljna komplikaija opekotina i pored velikog broja antibiotika, neposredni
je uzrok smrti kod vie od 567 opekotina koje su okonane letalno. Fto je povrina opekotina
vea, to je nastanak sepse kao komplikaije ei, posebno kod opekotina koje zahvataju
vie od 467 povrine tela.


Leenje opekotina
0eenje opekotina ima vie elemenata. Dedan je leenje lokalne promene, same opekotine,
drugi je leenje sistemskih poremeaja koji nastaju u okviru opekotinske bolesti i najzad,
leenje komplikaija do kojih dolazi u toku blesti i leenja. %zimajui u obzir mesto na kome
se leenje primenjuje, kao i strunost osobe koja ga izvodi, treba razmotriti :
prvu pomo
optu mediinsku pomo
speijalizovano potporno i hirurko leenje
uz ta neizbe#no ide i razmatranje o razlozima za transport, nainu i vremenu
transporta povre)enog i neophodnim mediinskim merama prilikom transporta.

<a prijem u bolniu kriterijumi -merikog drutva za opekotine predvi)aju:
osobe starosti izme)u +6 i 56 godina sa opekotinama //a i //b stepena od +57 i vee, a
/// stepena od 57 i veeB
osobe mla)e od +6 i starije od 56 godina sa opekotinama //a i //b stepena veliine +61
+57, a /// stepena E1 57B
osobe sa opeenim tzv. neurogenim zonama (lie, ake, stopala, perineum),
irkumferentne opekotine ili one koje se pru#aju preko zglobovaB
elektrine i hemijske povredeB
ako postoji sumnja na inhalaionu povreduB
osobe sa pridru#enim povredama ili prethodno postojeim hroninim oboljenjima.

<a prijem, odnosno prevo)enje povre)enih na speijalizovana odeljenja za opekotine su
sledei kriterijumi:
osobe izme)u +6 i 56 godina sa opekotinama //a i //b stepena veliine 457 i veimB
mla)i od +6 godina i stariji od 56 godina sa opekotinama //a i //b stepena veliine 467 i
veimB
opekotine /// stepena od +67 i veeB
opekotine neurogenih zonaB
opekotine udru#ene sa drugim povredamaB
opekotine sa inhalaionom povredomB
povrede nastale elektrinom strujom konduktivnog tipaB
svi drugi opeeni paijenti sa poveanim rizikom za leenje, iz bilo kog razloga.
&rva pomo podrazumeva primenu optih, standardnih mera prve pomoi (-, >, ;
G airway, breathing, circulation G prolaznost disajnih puteva, disanje, irkulaija) i primenu
speifilnih mera za opekotine :
udaljiti paijenta od tetnog agensa
spreiti dalje delovanje tetnog agensa (neutralizaijom kaustine materije,
uklanjanjem vrelog odevnog predmeta..)
zatitit ozle)enu povrinu i tako umanjiti mogunost sekundarne kontaminaije
ukoliko je mogue, hladiti ozle)enu povrinu
ukoliko postoje znai preteeg oka delovati prema mogunostima (utopljavanje tela,
analgetii, peroralno davanje tenosti uz oprez zbog pareze reva).
!pekotine prvog stepena u prinipu ne zahtevaju neko ozbiljno leenje, ali je paijenta
potrebno pregledati (da se ne bi predvidelo postojanje dubljih opekotina), treba mu dati savet
da se na svaki nain ukloni od postojeih izvora toplote, tj agensa koji je doveo do povrede.
0okalni tretman hladnim oblogamai blagim hidrantnim kremom donosi subjektivno olakanje i
ubrzava proes oporavka, a peroralna upotreba analgoantipiretika omoguuje bolje
funkionisanje jedinke do smirenja lokalnog zapaljenja.
% ambulanti zdravstvene ustanove, u koju je paijent dopremljen ili se sam javio, vri se
proena te#ine opekotine i na osnovu toga se odluuje o daljem postupku. %koliko se radi o
povredi za ambulantni tretman rana se lokalno obra)uje. &ovre)enom se daju saveti i
medikamenti i otputa se kui. %koliko se radi o umereno tekoj ili tekoj povredi, paijent se
u zavisnosti od te#ine povrede, upuuje na leenje u najbli#u hirurku ustanovu ili
odgovarajui speijalizovani entar za opekotine. &re transporta se:
uspostavlja sigurna venska linija za intravensku nadoknadu tenosti
stavlja urinarni kateterB radi kontrole hidrataije povre)enog
kontrolie disanje i, u sluaju potrebe, vri intubaija ili bar kiseonina potpora
daje analgetik intravenskim putem
daje se antitetanusna zatita
u propratnom pismu se naznai ta je sve ura)eno i dato, a ostavi se mesto i za
dodavanje terapije u toku transporta
opeene povrine se adekvatno obrade (ako je ilj transporta udaljen vie od dve sata)
ili se zatite istim kompresama i aravima (ako je ilj transporta udaljen do dva sata).

Nekad postoji potreba da se u ovoj etapi leenja rade longitudinalne inizije jer irkularne
opekotine dubokog stepena na ekstremitetima, vratu i grudnom kou zbog formiranja
neelastinih eshara mogu ugroziti vaskularizaiju distalnih delova na ekstremitetimai to je jo
va#nije, ote#ati i omoguiti respiraije u sluaju vrata i grudnog koa. (a do toga ne bi dolo
neopodno je prosei konstriktivnu esharu elom du#inom, do fasije.
% toku transporta treba povre)enog utopljavati po potrebi i davati tenosti prema proeni.
% hirurkoj ustanovi, bilo opteg tipa, bilo speijalizovanoj za opekotine, preduzimaju se
sledee mere :
borba protiv oka i komplikaija adekvatnom rehidrataijom povre)enog
prepoznavanje i borba protiv respiratorne opekotine
obrada opeenih povrina
borba protiv infekije opeenih povrina i razvoja pretee sepse
zatvaranje opekotinskih rana
prevenija oneseposobljavajuih i disfigurirajuih o#iljaka i kontraktura po izleenju.
>orba protiv oka i komplikaija adekvatnom rehidrataijom povre)enog primarni je postupak
koji se primenjuje po prijemu povre)enog u zdravstvenu ustanovu, pre bilo kakve obrade
opeenih povrina. &rethodi mu samo osnovni pregled kojim se orijentiemo o optem stanju
paijenta i te#ini opekotine, jer na taj nain dobijamo uvid u potrebnu koliinu tenosti.
(anas se koristi tzv. modifikovana #arklan$ova formula, koja na kg telesne te#ine i proenat
opeene povrine predvi)a 8 ml kristaloida i to je sve to povre)eni dobija od tenosti za prva
48 asa. $enost koja se daje je %inger-laktat jer poseduje odre)ene puferske sposobnosti, a
ne optereuje organizam jonom natrijuma, koga obino ima u viku. &otrebna koliina
tenosti se daje intravenskim putem, preko bar jedne sigurne vene, a ako je potrebno, i preko
vie njih.
,reme davanje se rauna od momenta povre)ivanja i to se pre pone sa rehidrataijom, to
bolje. %koliko se suvie zakasni sa zapoinjanjem ove terapije, mo#e doi do ireverzibilnog
oka ili oteenja parenhimatoznih organa, uglavnom bubrega sa loom prognozom.
$enost se daje na 3 sati. &olovina predvi)ene koliline se daje u toku prvih 3 sati po
povre)ivanju, a zatim se daje po jedna etvrtina na 3 sati.
'oloidi se u prva 48 sata ne daju, jer bi, usled poremeene propustljivosti kapilara, veliki
molekuli prelazili u interstiijum i tamo dodatno, onkotskim pritiskom vukli i zadr#avali vodu.
Neophodno je stalno praenje stanja paijenta i prilago)avanje koliine date tenosti
individualnim potrebama jedinke. &arametri koji se prate su : $- (krvni pritisak), puls, satna
diureza (&'(-) ml*h*kg), stanje senzorijuma, a po potrebi broj respiraija u minuti i entralni
venski pritisak.
,oda se ne daje peroralnim putem jer usled traume dolazi do pareze reva i poremeaja
motiliteta gastrointestinalnog trakta, te bi u sluaju ovakvog davanja tenosti moglo da do)e
do akutne dilataije #elua, povraanja i pogoranja opteg stanja paijenta.
-dekvatna rehidrataija, sem podrke kardiovaskularnom sistemu, omoguava i eliminaiju
toksinih produkata iz organizma i prevenira oteenje bubre#nog parenhima, do koga mo#e
doi. %koliko se to desi, dolazi do akutne renalne insufiijenije u toku E do 5 dana po
opeenosti.
&repoznavanje i borba protiv respiratorne opekotine su od izuzetnog znaaja za
pre#ivljavanje povre)enog koji je imao nesreu u zatvorenom prostoru, pri emu je dolo do
oteenja respiratornog trakta. (irektna povreda vrelim vazduhom subglotinih puteva je
izuzetno retka jer glotis automatski zatvara ni#e partije. %koliko do)e do takve povrede ona je
obino smrtonosna i to na liu mesta, usled nagle opstrukije distalnih partija respiratornog
trakta, te ni intubaija ni traheotomija ne omoguavaju pre#ivljavanje.
!brada opeenih povrina je niz postupaka sa opekotinskom ranom. ;ilj je da se smanji
kontaminaija rane i ostvare najbolji mogui uslovi za spontano zarastanje opeene povrine,
ukoliko je to mogue, odnosno za dovo)enje rane u najbolje mogue stanje za dalje hirurko
zbrinjavanje. "astoji se iz ienja opeene povrine, stavljanja odgovarajueg zavoja i
eventualno G inizija na opeenoj povrini.
&ranje, odnosno ienje opeene povrine i okoline i previjanje su postupi koji su va#ni za
sve koji lee opekotine, jer su isti za sve, i velike i male opekotine, one koje se lee
ambulantno ili u speijalizovanim ustanovama. Hazlika u zavoju zavisi jedino od stepena
opekotine, a od toga zavisi i kojim ritmom se vri zamena zavoja.
Iienje se izvodi u uslovima antisepse i asepse koliko god je to mogue, u zavisnosti od
zdravstvene ustanove. %koliko se radi o velikim opekotinama u speijalizovanim ustanovama,
ienje se radi u posebnim previjalitima ili ak operaionim salama, a osoblje je obueno
kao za operaiju.
Najpre se uklanjaju odea, prljavtina, gar i tragovi supstane koja je dovela do opeenosti,
ako je ima (katran ,metal, ulje itd). &otom se elokupna povrina isti nekim neagresivnim
(povidonom, vodenim rastvorom hibitana, asepsolom itd.) antiseptikom. 'ao odlino sredstvo
mo#e poslu#iti i blag rastvor sapuna. (etritus se isti, a plikovi uklanjaju. &ostupak se obavlja
u nekoliko navrata, dok se ne dobije potpuno ista opeena povrina. &otom se rana ispira
obilnim koliinama sterilnog fiziolokog rastvora, dok se ne uklone sve tragovi korienog
antiseptika ili sapuna jer oni, koliko god da koriste, usporavaju spontani oporavak ranjavih
povrina. !prana povrina se sui sterilnom gazom, da bi zavoj koji se stavi bio du#e
upotrebljiv. 'ada je sve to zavreno, pristupa se zavijanju.
<avoj koji se koristi zavisi od stepena oteenja. !pekotina drugog povrnog stepena se
previja takozvanim petoslojnim zavojem koji se sastoji od: masne gaze, vla#ne gaze, suve
gaze, sterilne vate i sterilnog zavoja. "vaki od slojeva ima svoju ulogu. *asna gaza (vazelin,
kseroform, peruvijanski balzam) omoguava lake dreniranje tenosti sa rane ka gornjim
slojevima zavoja, bolju epitelizaiju povrine i lake, i za paijenta manje bolno neko sledee
previjanje. ,la#na gaza je natopljena fiziolokim rastvorom, rastvorom rivanola, povidon
jodida, borne kiseline itd. &ovoljno deluje lokalno hladei ranjavu povrinu i istopvremeno
svojim postepenim suenjem omoguava ravnomernije upijanje sekreta sa rane. "uva gaza
ima nekoliko slojeva, iji je zadatak da upijaju sekret koji se lui sa povrine rane,
istovremeno titei ranu od prodora infekta spolja. &eti sloj ini zavoj kojim se ravnomerno
komprimuju svi pomenuti slojevi.
!vako postavljen zavoj omoguava optimalne uslove za spontano zarastanje, epitelizaiju
rane, i uz nadzor i povremene kontrole, ako je sve u redu, mo#e ostati nepromenjen do +4,+8
dana po povre)ivanju, kada uobiajeno opekotine //a stepena zavravaju spontanu
epitelizaiju i smatraju se izleenim. <avoj se skida do masne gaze, koja se ostavlja da
spontano otpadne. %koliko ima povrina koje vla#e, na njih se opet stavlja zavoj.
<nai infekije opekotine su lokalni: rvenilo, pojaan bol u rani, oteenost iznad ili ispod
zavoja, i sistemski: temperatura, groznia, malaksalost itd. % tim sluajevima, kao i pri samoj
sumnji na pojavu infekije, zavoj se odvija do masne gaze. %koliko je infekija potvr)ena,
masna gaza se izostavlja i previjanje se vri svakodnevno sa nekim antiseptikom na vla#noj
gazi do saniranja infekije. %koliko je lokalni nalaz dobar, zavoj se ponovljo stavlja i ne dira,
osim u sluaju pojave infekije.
%koliko se radi o opekotinama /ib stepena, na rani postoje naslage mrtvog tkiva koje
nesumnjivo pospeuju razvoj infekije. <ato se rana previja svakodnevno, bez masne gaze,
kao infiirana opekotina, sve dok se pomenuti mrtvi slojevi epiderma i derma spontano ne
uklone dejstvom makrofaga i litikih snaga organizma i ne dobije ista ranjava povrina, koja
mo#e spontano da se epitelizuje.
!pekotine treeg stepena su suve i obino ne zahtevaju posebnu tehniku previjanja, sve dok
organizam ne pone da odbauje esharu kao mrtvo telo, kad se javlja seerniranje
hemoraginog sadr#aja i gnoja izme)u eshare i zdravog tkiva, i ove opekotine se popravilu
operiu. %koiko stanje povre)enog ne dozvoljava hirurku interveniju u datom momentu ili je
opekotina male povrine te se ostavlja da spontano demarkira mrtvo tkivo i potom zaraste
epitelizaijom iz okoline rane, potenijal za razvoj infekije iz eshare se mo#e umanjiti
primenom topikih sredstava direktno na esharu.
>orba protiv infekije opeenih povrina i razvoja pretee sepse su stalni nadzor i kontrola
stanja opeenih povrina, kao i opteg stanja paijenta. "vaka rana, pa svakako i
opekotinska, liava organizam jedne od najva#nijih funkija ko#e G zatitne, na bar jednom
delu tela. Fto je vea opekotina vei je i potenijal za konatminaiju opeene povrine i potom
za razvoj infekije. !rganizam koji je zbog same osnovne povrede ve pretrpeo znaajne
poremeaje: pad imunolokih i drugih odbrambenih mehanizama, izrazito poveanje
katabolizma, elektrolitni disbalans, hipoproteinemiju, anemiju itd., podlo#niji je razvoju
infekije i to njenih te#ih formi, sve do sepse i multiorganske disfunkije sa verovatnim
smrtnim ishodom.
(avanje antibiotika u preventivne svrhe se ne preporuuje. $reba ih davati samo u sluaju
pojave infekije i to prema antibiogramu.
*etode za borbu protiv infekije tako)e zavise od stepena, odnosno te#ine oteenja. %
sluaju povrne opekotine drugog stepena najbolja mera je dobra primarna obrada. 'od
duboke opekotine drugog stepena to su svakodnevno previjanje i upotreba antiseptinih
sredstava, a mogua je i hirurka tzv. tangenijalna eksizija. $o je slojevito uklanjanje
izumrlog tkiva sa povrine opekotine do dobijanja dobro prokrvljene rane, na koju se potom
mo#e staviti ko#ni transplantat.
!pekotine treeg stepena, osim izuzetno malih (do povrine +6m J ), hirurki se zbrinjavaju
uklanjanjem eshare i transplantaijom ko#e. "pontano zarastanje defekta ko#e je mogue do
+7 telesne povrine (znai do 466mJ) ali taj proes dugo traje, promena na ko#i po
zarastanju je funkionalno i estetski neprihvatljiva i smatra se da posle vie godina na tom tlu
mo#e doi do razvoja planoelularnog karinoma. $e se spontano zarastanje izbegava.
&revenija onesposobljavajuih i disfigurirajuih o#iljaka i kontraktura po izleenju svakako je
na poslednjem mestu u leenju povre)enog od teke opekotine, jer ne utie direktno na
pre#ivljavanje paijenta, to je primaran ilj. *ere koje se preduzimaju protiv toga su hirurke
i neagresivne. % hirurke spadaju: stavljanje transplantata kod dubokih opekotina, umesto
prepitanju ranama da spontano zarastajuB pravilan polo#aj plasiranja transplantataB
reavanje kontrakturaB korienje ko#nih re#njeva gde god je to mogue. Neagresivne
metode su: noenje posebnih kompresivnih trikoa, upotreba imobilizaionih sredstava i
stavljanje silikonskih ploia i gelova na o#iljke.