Ime antickih madjara potice odnekud sa istoka.

Arheoloski podaci su ustvari

lingvistickog porekla koji otkrivaju dalju proslost.
Put do karpata
Madjari poticu od ugro-finske grupe naroda I ziveli sun a prostoru Volge I Ostrake.
Prvobitni Madjari su ziveli na prostoru ibira. !egde sredinom " milenijuma p.n.e
tokom bronzanog doba ovi livci I ribari su postali zamljoradnici I farmeri. Proto-Madjari
su se odvojili od #garske zajednice u kasnom bronzanom ili ranom gvozdenom doba-
oko $%%god p.n.e.& I ovo odvajanje oznacava vreme od kad mozemo da govorimo o
posebnom narodju Madjarima. Oni su se naselili u medjure'ju Iri(a I )obola. *o
odvajanja je moglo doci usled njihove promene u ekonomiji. tari ugari su sebe nazivali
Mag+ar I verovatno se rec sastoji od dva mag+ I ar ili er sto verovatno znaci 'ovek koji
govori. ,uzni susedi Madjara su armiti& narod blizak kitima. !eke skole se slazu da
argata kultura koja je datoana u - I $ vek p.n.e moze biti identifikovana sa proto-
Madjarima. Oni su postali nomadi. Oni odavde prelaze preko #rala I dolaze do reke
Volge gde nastaje
Velika Madjarska
,os I zvana stara Madjarska. ."/- dominikanski svestenik ,ulije izvestava o postojanju
ove dr0ave. O postojanju govori I arapski spomenik datovan u ./.. godinu. Veliko
groblje blizu sela 1ol(e )igani pokazuje ostatke konjskih sahrana. ahrane se mogu
datovati u period 2 I .% veka I verovatno su tu sahranjivani propadnici istocne Madjarske
zajednice. A nekoliko lokaliteta sa grobnim celinama koji su korisceni u - veku su
identifikovane u podru'ju izmedju #rala I Volge. Madjari odatle migriraju u podru'je
reke *on u 2 veku. Odatle se narod podelio u dve grupe& jedni koji su ot(li ju0no a jedan
deo je ostao u toj teritoriji iznedju #rala I Volge I o njihovim potomcima je opat julije
govorio.
3evadia
Madjari nastanjeni oko reke *on. Anonmimni istori'ar je sa'uvao podatke o njihovoj
istoriji. !jihovi severni susedi su bili 4azari . Oni su prvo bili u savezu ali vremenom se
taj odnos menjao. ,o( neki narodi su se nasli pod uticajem hazarskog kaganata
uklju'uju5i 1ugare I avire koji su pri'ali na iranskom jeziku I tako uticali na Madjare.
Prva princeza se zvala 3evedi I po tome Madjarska zemlja I dobija ime. # medjuvremenu
oko 2"%-2/% godine dolazi do pobune u kaganatu koju su ugusli I narod 6abari se
pridruzuje Madjarima. )o je dovelo do njihovog lo(ijeg odnosa sa 4azarima I to je bio
razlog za jo( jedno preme(tanje oko 2$% godine u predeo izmedju reka *jepra& *resta I
Pruta.
7tilokeze
Ime za novu 8dr0avu9 daje Porfirogenit kad ih u svojim izvorima naziva etilokezama sto
u prevodu zna'i medjure'je. !jihovi novi susedi na severu bili su isot'ni loveni.
Istorijskim 'udom je smatrana 'injenica da Madjari I njihov jezik se nisu stopili u Iranski
ili )urski jezik. :adrzali su svoj identitet tokom njihove duga'ke migracije koja je trajala
skoro cello mielnijum. Mo0da je glavni razlog za to sto su se oni naseljavali u sumama a
ne u ravnicama I time su ostali narodji imali lo(iji pristup ka njima. !jihov na'in
pre0ivljavanja je 5inio to (to su bili dobri boric& I njihova je+i'ka jednistvenost ih je
odvajala od drugih naroda.
Osvajanje
# prvom milenijumu 6arpatski basen je podeljen na dve regije; transdanubija i panonija.
!a ovom prostoru su se u < veku nala+ili 4uni. <"%godine njiho kralj Atila je tu napravio
prestonicu. Posle propasti 4una <$< ova oblast je u vlasti =ermana. Isot'ni deo je bio
okupiran od strane =epida& a 3angobardi su dr0ali zapadnu oblast. $-$ godine jo( jedan
nomadski narod sti0e u ove prostore& to su Avari. #dru0enim snagama sa 3angobardima
oni su pobedili =epide. !jihovo prisustvo u ovoj regiji trajalo je dva I po veka. !jihova
vladavina se zavr(ava oko 2%% godine pobedom >rana'ke. 6arpatski basen je oko 2/%
godine podeljen izmedju >rana'ke u 1ugarske& I nazivao se ni'ijom zemljom. *eo
+emlje dobija I Moimir Moravski princ. Vecinsko stanovni(tvo na ovom prostoru su
cinili loveni koji su se tu naselili jo( u vreme Avara.
Postojala su tri prolaza kojima su Madjari dolazili kroz karpatski basen; Verecke&uzsok&
dukla. # latinskim izvorima Madjari su prvi put pomenuti 2-".
2?< Vizantijski vojskovodja 3eo Mudri trazio je pomo5 od Madjara u Vizantisjko-
bugarskom ratu. Madjari su uni(tavali I plja'kali bugarske gradove I stigli su I do
pprestonice Pliske. Iste godine vatopluk& Moravski princ tra0io je Madjarsku pomo5 u
borbi prtiv franaka& I ovaj dogovor je sa'uvan u legendi o belom konju.
Okupacija nove domovine
Izgleda da se jedan deo Madjara nije vra5ao u 7tilokeze ve5 se spustio niz )isu. !ovi
neprijatelj Petchenges@@ e pojavio u ju0no-ruskim stepama koji su u ? veku okupirali
podru'je izmedju #rala I Volge I vodili su rat sa 4azarima. 4azarima se priklju'io
nomadski narod #z I tako su petchenges bili prinudjeni da odustanu od zemlje. Ovaj
narod se brzo nasao kod granice Majdarske sto ih je prinudilo da se spuste u 6arpatski
basen. 6arpatski basen je odgovarao njihovom semi-nomadskim na'inu 0ivota. iomeon
je sklopio mir sa Vizantijom i odlu'io je da se osveti Madjarima. klapa pakt sa
petcheges koji nanose te(ke gubitke Madjarima i skoro ih istrebljuju.
2?? Madjari su podeljeni u manje jedinice do(li do reke Po i odatle su plja'kali bogate
provincije.
Protiv Madjarske su se udru0ile 1avarska i Moravska. Postojanje Velike Moravske se
zavrsava ?%" godine u ratu sa Madjarima. *o ?%% godine okupacija nove domovine je
zavrsena I kre5e novo poglavlje Madjarske kao evropske dr0ave.
Arheoloski deo
3okalitet je u oblasti benepuzta kod lajosmize. / okolnosti su doprinele prepoznavanju
groba iz osvajackog perioda Madjara. Muska sahrana je mogl biti datovana pomocu /%-
<% srebrnjaka& pored toga pronadjene su I mamuze& sablja& konjska operema I kosti I
ljutska skelet sa ranom od sablje na lobanji. Vecina nocica pripada periodu kralja
1erengara 222-?"<. godine. " grob je iz Vereba i datovan na osnovu nov5i5a 6arla
debelog I 6arlo celavog& ovaj ratnik se borio u madjarskoj kampanji za kralja 1erengara.
/ grob je u =alocu u lova'koj& imao konjani'ku torbicu& srebrni nakit. =rbo je datovan
pono5u probu(enog srebrnjaka koji je kovan u amarkantu I predstavlja prvi kovani
Arapski novac na ovom prostoru. < grob je iz olive I prema nalazima utvrdjeno da je
savremen sa ostala /.
ahrana iz egedbojrhaloma je nabogatija zenska sahrana iz osvaja'kog perioda sa "A"
nalaza. # grobu oko nje je bilo < mu(karca.
7konomija
!ajzna'ajnija promena u ekonomiji se deslia u 3evedi i 7telkezu. # 2 i ? veku pove5ao
se broj sela i nap(taju nomadski 0ivot. # njihovom dr0avnom uredjenju prvobitno su
vladala " kralja& ali kasnije titula dolaskom Arpadovi5a na vlast postaje nasledna.
Plemenska organizacija gubi na zna'aju i njabogatiji klanovi imaju mo5.
#metnost i religija
!ajva0niji nalazi su od .%.veka. =lavna religija je bila (amanizam koji su verovali da
svet podeljen u nekoliko slojeva koji su predtsavljeni drvetom 0ivota
Arheoloski nalazi
=roblja su na uzvi(enjima& grobne jame su 'etvrtaste 'ija veli'ina se menjala. =robovi
bogatijih su uvek veci od siroma(nih i imaju vi(e nalaza. #glavnom su orjentisani u
pravcu istok-zapad. Polo0aj pokojnika je opru0en na ledjima sa prekr(tenim rukama na
grudima. #glavnom su umotavani u tkanine& nije bilo kov'ega. 6arakteristika ovhi
grobova jesu specifi'ni ukrasi za glavu& prilagano je takodje i oru0je koje je nekad bilo
postavljeno u suprotnom smeru od uobi'ajnog& vrh sablje ka gore. Od .. veka po'inju da
se stavljaju u grob obulusiBdinar za 'amdzijuC u usta ili (aku. 6onji su bili prilagani samo
u bogatije grobove& i to konji u punoj snazi. 6onji su bili oderani tako da im lobanja i
kosti nogu ostanu u ko0i i tako su sahranjeni. Prilozi su takodje i posude sa hranom i
vodom. Postojao je i obi'aj saka5enja mrtvih ali to nije bilo (iroko rasprostranjeno.
!ijedna kraljevska sahrana iz .% veka nije nadjena& sto zna'i da su sahranjivani na tajnim
mestima. =robovi plemenskih stare(ina su nala0eni u gornjem regionu )ise I 6arpatskom
basenu. =robni prilozi nestaju sa (irenjem hri(5anstva I sahrane se vr(e pored crkve.
Oru0je I rat- Madjari su imali posebnu taktiku ratovanja tako sto su se konjanici pri
napadu podelili u " grupe levu I desnu I pri napadu se ukrstaju I napadaju strelama I
okru0uju ih. # osvaja'kom periodu njihovu vojsku uglavnom 5ini laka konjica& nisu imali
ni pe(adiju ni te(ku konjicu I zbog toga su retko napadali gradove. !osili su (to manje
oru0ja da bi bili pokretiljiviji na konju. *u0ina lukova je ..%-..$ cm& I njihov domet je
"%%-"$%m& iako su bili njihovi hici bili precizni sa razdaljine od oko -%-A%m& oni su
zaspipali protivnike ki(om strela da bi oslabili njihove redove. 3ukovi su bili glavno
naoru0anje I uglavnom su bili refleksni na sta ukazuju grobni nalazi.
Insignije moci
Mo5 I ugled madjara su reflektovani u pojasevima I oru0ju. !aj'e(5i pojasevi su .&$m
dugi I razili'ito ukra(eni. 6op'e su bile (titaste. 6raj pojasa je bio debeo I te0ak tako da
nije prolazio korz kop'u& bio je vezan posebnom trakom. 1io je (iork "cm& a postojao je I
drugi tip pojasa (irok /cm. Prvi tip je poznat kao bugarski pojas po vizantisjkim
izvorima. Mogao je imati .$-"% a najvi(e je imao ."2 privezaka. Dadionice su bile u
gornjem regionu )ise. Ovi pojasevi e nalaze u grobovima u kasnom .%.veku I posle.
#krasi na konjani'kim torbicama se mogu smatrati madjarskim proizvodom& njih su
nosile stare(ine. Osim toga znak ugleda su I ukra(ene sablje I fotrole za luk
6onjska oprema
edla su bila ukra(ena srebrnim ili ko(tanim oplatama. astojale su se od dve paralelne
daske na koje su i(le jabuka I zadnji deo sedla. Mu(ka su bila u0a a 0enska (ira& sedi(te je
bilo ko0no I fleksibilno. #zengije su bile ko0ne ili drvene I postojala je kost za stajanje.
6onjsku opremu ukra(enu sa rozetama su uglavom koristile 0ene. Eenske sahrane sa
ovom opremom su nadjene svuda u 6arpatskom basenu. Imale su Daznobojne ukrase za
kosu koje su ili dijademe ili delovi vela kra(ene srebrnim ili bronzanim oplatama sa
cvetnim motivima. ,edinstven nalaz iz Puspokladanju-esperiesvolgi je kapa koja je
pravougaona ukra(ena perlama koj e se spajaju sa oglicom i u(ivene su u ko0u. !ala0eni
su jo( i ukrasni prstenovi koji nisu no(eni na rukama nego u kosi.
!akit
Prstenovi za pletenice su bili od bronze& srebra& zlata i nala0ene su u grobovima. )e(ko je
da se utvrdi da li je prstenje za kosu ili mindju(e. !osili su ih i mu(karci. Praporci su
no(eni oko vrata i (titili su od zlih duhova
!aselja& zanati& industrija
Prva istra0ivanja naselja su vr(ena u abolcu i ihalomu