Visoka kola strukovnih studija za menadment u

saobraaju
Ni
ZAVRNI RAD
Predmet !ezbednost u saobraaju
"ema #ovek kao $aktor bezbednosti u saobraaju
%entor &tudent
Pro$ Dr 'ovanov (oran Dra)an Dejanovi
*+P,-.
!eo)rad/ 0.-12)od2
2
&adraj
Sadraj:................................................................................................................................3
1. Uvod.................................................................................................................................4
2. Hedonova matrica............................................................................................................6
3. ovek kao faktor bezbednosti saobraaja........................................................................
3.1. !o".............................................................................................................................#
3.2. Starost $%esnika $ saobraaj$...................................................................................#
3.3. S&osobnosti.............................................................................................................12
3.4. 'nanje ( obrazovanje i ob$ka..................................................................................14
3.). Stavovi....................................................................................................................1)
3.6. *sk$stvo...................................................................................................................1)
3.+. !ona,anje................................................................................................................1+
3.+.1. -rzina vozi"a $ saobraaj$...............................................................................1+
3.+.2. !ro"azak na crveno svet"o................................................................................21
3.+.3. !reticanje na mest$ zabrana i $ o&asnim sit$acijama......................................23
3.+.4. .e&o,tovanje &rvenstva &ro"aza......................................................................23
3.+.). .edranje bezbedno/ rastojanja izme0$ vozi"a...............................................24
3.. 1onja &od $ticajem ..............................................................................................2)
3..1. Umor................................................................................................................2+
3.#. .ekori,enje sistema za,tite...................................................................................2+
3.#.1. U&otreba si/$rnosni2 &ojaseva........................................................................2+
3.#.2. 3aci/e za motocik"iste i bicik"iste...................................................................2
3.#.3. 'a,tita dece $ vozi"$........................................................................................2
3.14. 5sta"i e"ementi faktora %ovek...............................................................................2
4. *straivanje s&rovedeno $ Srbiji ( 65sobine "i%nosti i &ona,anja voza%a $ saobraaj$7
............................................................................................................................................34
4.1. Uvodna razmatranja................................................................................................34
4.2. 8etod......................................................................................................................33
4.2.1. U&itnik o &ona,anj$ voza%a $ saobraaj$ U!S................................................33
4.2.2. '$ckerman(3$2"man !ersona"it9 :$estionnaire ( '3!:...............................34
4.3. Uzorak is&itanika....................................................................................................34
4.4. !ost$&ak..................................................................................................................34
4.). ;ez$"tati..................................................................................................................3)
4.).1. ;e"acije izme0$ dimenzija &ona,anja $ saobraaj$ i dimenzija "i%nosti.........3)
4.6. <isk$sija.................................................................................................................36
4.+. !ri"ozi......................................................................................................................3#
). 'ak"j$%ak........................................................................................................................42
6. =iterat$ra........................................................................................................................44
3
-2 3vod
Bezbednost drumskog saobraaja je nauna disciplina koja primenom
naune metodologije prati, izuava,i objaanjava pojavne oblike ugroavanja ljudi
i imovine u saobraaju (fenomenologija), strategiju u spreavanju saobraajnih
nezgoda, uslova i uzroka(etiologiju), izgradnjom efikasnog sistema zatite
ugroenih vrednosti ljudi i imovine u saobraaju preventivnim i represivnim
aktivnostima
!snovne faktore bezbednosti saobraaja moemo podeliti na objektivne i
subjektivne !ni ne deluju izolovano nego predstavljaju strukturnu celinu u okviru
koje razlikujemo po snazi svog uticaja, neki faktori se pojavljuju kod veeg a neki
kod manjeg broja saobraajnih nezgoda
" subjektivne fakotore spadaju#
Drutveni $aktori
"ehni4ki $aktori
Prirodni $aktori
" objektivne faktore spadaju ovek i njegove psihofizike karakteristike
" okviru drutvenih faktora na broj saobraajanih nezgoda, odnosno
stanja bezbednosti saobraaja u odre$enjoj meri, izme$u ostalog utie sledee#
% &rutveno ekonomski nivo
' (truktura privrede i raspored prirodnog bogatstva
) *azni istorijski i demografski uticaji
+ &ostignut nivo opte i saobraajno,tehnike kulture
- (truktura saobraaja
. !rganizacija i funkcionisanje itavog saobraajanog sistema
/ 0konomski poloaj saobraaja kao privredne grane
1 0fikasnost mera drutvene intervencije
2 "slovi u kojima se ljudi pripremaju za uee u saobraaju
%3 4igracija stanovnitva
%% 5retman saobraaja urbanistikim i prostornim planovima
%' 4e$unarodni poloaj, obim i struktura inostranog saobraaja
%) 5empo razvoja saobraaja i sposobnosti drutva da taj razvoj prati
adaptacijom prostora i pripremom ljudi za saobraaj
" okviru tehnikih faktora na broj saobraajnih nezgoda, odnosno na
stanje bezbednosti saobraaja naroito utie#
% (tanje rasprostranjenosti putne mree
' !prema puta
) 6ain upravljanja i regulisanje saobraaja
+ !rganizacija i efikasnost odravanja putne mree
- "re$enost okoline puta
. "slovi eksplotacija vozila
/ (tanje i struktura voznog parka
1 (nabdevenost rezervnim delovima
2 !rganizacija i efikasnost servisne slube
4
" okviru prirodnih faktora na broj saobrajanih nezgoda, odnosno na
stanje bezbednosti saobraaja naroito utie#
% !pti klimatski uslovi
' 7eografski uslovi
) 4eteoroloki uslovi (temperatura, vlanost, vazduni pritisak itd)
+ 4etereoloke pojave (kia,sneg,magla,led i dr)
" okviru subjektivnog faktora na broj saobraajnih nezgoda odnosno
stanje bezbednosti saobraaja naroito utiu#
% 8sihofizicke karakteristike uesnika u saobraaju
' (truktura linosti
) 8atoloka stanja
+ 9nvaldinost
- Bioloke i druge osobenosti linosti
. 8siholoka obeleja# alkohol, droga, lekovi
/ "mor
1 6edovoljno znanje i vetina upravljanja vozilom
2 (posobnost prilago$avanja i dr
)
02 5edonova matri6a
8rema istraivanju koje je obuhvatilo -/ zemalja, saobraajne nezgode su
najei uzrok ('.,//:) smrtnih sluajeva usled nenamernih povreda
-
!bilje
razliitih uticaja doprinosi nastanku saobraajnih nezgoda i njihovoj teini (veliini
posledica) Brojni su pokuaji da se ovi uticaji nekako sistematizuju ;meriki
naunik 7illiam 5addon
0
je 8okuao da sistematizuje ove uti6aje u matri6i
koja je 8o njemu i nazvana 5edonova matri6a
1
2
5abela % 9snovna 5edonova matri6a sitematizuje uticaje tri faktora
bezbednosti saobraaja (ovek, vozilo, okruenje) pre, za vreme i posle
saobraajnih nezgoda
4ada je osnovna postavka <edonove matrice dobra, vrlo brzo se
pokazalo praktinijim da se iz faktora okruenje izdvoji put kao poseban faktor
5ako je nastala proirena 5edonova matri6a2
1
;hmed, 6 = ;ndersson * Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury
Mortality Among 15-44 ear !l"s in Income-#ase" Country $roups% ;ccident ;nal>sis and
8revent, 6e? @ork, Ao
2
Billiam <adon je osniva epidemiologije i kontrole povreda Bio je direktor 6<5(; (&ational
&ig'-(ay )raffic Safety A"ministration) i 99<( (9nsurance 9nstiture for <igh?a> (afet>)
3
<addon, B A"*ances in t'e +pi"emiology of Injuries as a ,asis for Pu#lic Policy% 8ublic
<ealth *eports, %213
6
5abela ' Proirena 5edonova matri6a izdvaja put kao poseban faktor i
sistematizuje uticaje etiri faktora bezbednosti saobraaja (ovek, vozilo, put,
okruenje) pre, za vreme i posle saobraajnih nezgoda
( obzirom na uspostavljene definicije aktivne i pasivne bezbednosti
saobraaja, ima smisla korigovati <edonovu matricu i analizirati uticaje svih
faktora na aktivnu i pasivnu bezbednost saobraaja
5abela ) :ori)ovana 5edonova matri6a sistematizuje uticaje etiri faktora
bezbednosti saobraaja (ovek, vozilo, put, okruenje) na aktivnu i pasivnu
bezbednost saobraaja
+
12 #ovek kao $aktor bezbednosti saobraaja
4nogo je elemenata oveka koji na razliite naine utiu na aktivnu i
pasivnu bezbednost saobraaja 4e$u ovim elementima posebno se istiu
s8osobnosti/ znanja/ stavovi i 8onaanje oveka
+

"ticaj oveka na bezbednost saobraaja nije dovoljno istraen 9pak,

dosadanja
istraivanja su omoguila da se neki uticaji preciznije objasne, pa ak i izmere
6eki od najvanijih elemenata oveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu
bezbednost saobraaja su#
8ol/
starost/
s8osobnosti
znanje;obuka
stavovi
iskustvo
8onaanje
vonja 8od uti6ajem
umor
ostali elementi <standard/ obrazovanje/ so6io;demo)ra$ska obeleja/ uti6aji
dro)a i lekova/ bolest/ ishrana/ 8uenje=2
4
*esolution 6o 1. on ?a>s of influencing human behaviour ?ith a vie? to improving road safet>

3.1. Pol
4ukarci i ene se razlikuju po mnogim obelejima, to utie i na razliku u
njihovom riziku uea u saobraajnim nezgodama 6a osnovu analize oko %'-
hiljada saobraajnih nezgoda u (rbiji
-
, zakljueno je da ene imaju manji rizik
uea u nezgodama 6aime, ene 4ine 1/1 > 8o)inulih/ oko ?/@ > teko i
@/*> lake 8ovreAenih voza4a uesnika u saobraajnim nezgodama Cene su
manje izloene saobraaju 8rema istraivanjima iz '33' godine
.
me$u
vozaima je bilo oko '' : ena (%3 do %- : na otvorenim putevima i )3 do +3 :
u naseljima) 9pak, ak i kada se ima u vidu smanjena izloenost, moemo
zakljuiti da ene imaju manji rizik u4ea u nez)odama/ a 8osebno manje
u4estvuju u najteim nez)odama/ tj2 retko )inu
Cene, u proseku, bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima Cene
ine manje saobraajnih prekraja, a posebno re$e prekorauju brzinu, prolaze
na crveno, voze agresivno i voze pod uticajem alkohola ( druge strane, ene su
manje sklone traganju za uzbu$enjima u saobraaju i rizinim situacijama u
saobraaju
/
9zgleda da stavovi i 8onaanje odlu4ujue do8rinose smanjenju
rizika kod ena, a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima
3.2. Starost uesnika u saobraaju
*azliite starosne grupe imaju razliita znanja, stavove, sposobnosti,
ponaanja, razliitu izloenost saobraaju itd *izik uea u saobraajnim
nezgodama (broj nezgoda na milion pre$enih kilometara) u zavisnosti od starosti
vozaa ima oblik slova D"E 6aime, mladi (do '- godina) i stariji (preko .-
godina) imaju povean rizik !va zavisnost je slina kod mukaraca i ena, ali
postoje i dve razlike %ladi mukar6i imaju znatno vei rizik ne)o mlade
ene, kako u apsolutnim vrednostima, tako i u odnosu na vozae srednje
starosti Fod starijih vozaa je obrnuto# starije ene imaju vei rizik o odnosu
na starije mukar6e *izik uea u saobraajnim nezgodama kod mladih
vozaa je ),+ puta vei nego kod ostalih *izik
1
nezgode i smrtonosnih povreda
raste i kod starijih vozaa, tako da za vozae preko 13 g on je oko - puta vei
nego za vozae od +3 G +2 god
2

)
Hipovac, F Sao#ra-ajne ne.go"e u preticanju%, Aia kola unutranjih poslova, Beograd, %22/
()2str)
6
Hipovac, F, Buli, I i Aemi, & Upotre#a sigurnosni' pojase*a u /epu#lici Sr#iji% A9
simpozijum 8revencija saoraajnih nezgoda na putevima '33', 6ovi (ad, '33' (Jbornik radova,
'1/,'2')
+
*osenbloom, 5=@Bolf Sensation See0ing an" Detection of /is0y /oa" Signals1 a
De*elopment Perspeciti*e% ;ccident ;nal>sis and 8revention, 6e? @ork, Aol )+, 6o +, pp -.2,
-13, '33'

*esolution 6o )/ on &river traning

#
Bedard, 4 i dr )'e In"epen"entcontri#ution of Dri*er2 Cras' an" 3e'icle C'aracteristics to
Dri*er 4atalities% ;ccident ;nal>sis and 8revention, 6e? @ork, Aol)+, 6o ., 22 /%/,/'/,'33'
#
6a osnovu niza istraivanja u razvijenim zemljama, odre$eni su proseni
rizici od uea u nezgodama sa nastradalim za pojedine starosne grupe
(prosean broj nezgoda za sve vozae uzet je kao %,3)
5abela + 8romena relativnog rizika uea u saobraajnim nezgodama prema
godinama starosti 9zvor# 56789:;<=> 6: ?@A:68B<:BC= D:7:E<:F: D9=E@<=72
G?A:7 H@7:67=I8C== 6: ?@A:68B<:BC= D:7:E<:F: D9=E@<=7, 9nstitut za
ekonomiku transporta, !slo , Fopenhagen, %22.
(lika % (tarost bitno utie na rizik uea u saobraajnim nezgodama K"D kriva
opisuje ovu zavisnost, istiui veliki rizik mladih i starih lica u odnosu na
14
sredovene (Bedard, 4 i dr) ( druge strane, u saobraaju najvie ima
sredovenih vozaa
%3

9bjanjenje visoko) rizika za mlade i stare ljude nemaju ni4e)

zajedni4ko) %ladi ljudi su sposobniji, zdraviji, bre reaguju, bolje uju itd "
osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo, sklonost ka rizinom ponaanju i
poetnike greke
%%
4ladi ljudi nisu dovoljno upoznati sa rizicima u saobraaju,
olako biraju rizina ponaanja (vee brzine, pijanstvo, nepotovanje svetlosnih
signala i saobraajnih znakova, agresivna vonja) i potcenjuju ove rizike !vo
proizlazi iz stavova, opteg modela ponaanja i nedovoljne obuke 6eki autori
smatraju (*othe, %22+) da se ovo moe prevazii poveavanjem prilika za
edukaciju ili izgradnjom centara koji adolescentima pruaju mogunost da se
DisprazneE
%'

&tariji ljudi dobro poznaju rizike u saobraaju, imaju vee iskustvo

(ivotno i saobraajno), ali bioloka starost umanjuje njihove psihofizike
sposobnosti# smanjena im je mogunost da okreu glavu
%)
, sporije reaguju,
oslabljen im je vid (otrina vida, stereovid, periferni vid) itd Jato se oni teko
snalaze u raskrsnicama i dr sloenim situacijama Iz)leda da shvatanje 4oveka
o slabljenju s8osobnosti kasni za stvarnim slabljenjem, to je u osnovi
poveanog rizika starih uesnika u saobraaju !vo posebno dolazi do izraaja u
uslovima oteanog odvijanja saobraaja i kod sloenih situcija 6a primer, stariji
vozai imaju vei rizik da uestvuju u saobraajnim nezgodama pri preticanju
%+
,
nego kod ostalih nezgoda (posobnosti vozaa slabe sa starou, bre nego to
to oni smatraju ( obzirom na sloenost operacije preticanja, ovo znaajnije utie
na bezbednost preticanja nego poveavanje njihovog iskustva Jato raste rizik od
nezgoda u preticanju sve do -/ godine 9zgleda da posle ove starosne granice,
vozai postaju svesni smanjenih sposobnosti i zato su obazriviji u preticanju, to
smanjuje udeo preticanja u ukupnom broju nezgoda kod najstarijih vozaa
%-

(lina zavisnost rizika od starosti uoena je i kod drugih kategorija

uesnika u saobraaju# peaka, biciklista itd
"ticaj starosti na pasivnu bezbednost saobraaja nije tako detaljno
istraivan %laAi ljudi, zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja, u
proseku e zadobiti manje 8ovrede i 4ee 8reiveti ne)o starija li6a 6a
primer, u bonim sudarima u (;&, stariji uesnici imaju tri puta vei rizik
povre$ivanja od mla$ih
%.

14
8avlovi, ( K5erensko istraivanje strukture vozila i vozaa u saobraaju (seminarski rad)D,
Aia kola unutranjih poslova, Jemun, '33'
11
*esolution 6o +. on 4easures to reduce the accident risk of >oung drivers
12
*othe, L8 ,eyon" )raffic Safety% 5ransaction 8ublishers, 6e? Bruns?ick and Hondon, %22+,
str+
13
9sler, *, 8arsonson * i <ansson 7 Age /elate" +ffects of /estricte" Jea" Mo*ementts on
t'e Useful 4iel" of 3ie( of Dri*ers% ;ccident ;nal>sis and 8revention, 6e? @ork, Aol'2, 6o ., pp
/2),13%, %22/
14
Hipovac, F K(aobraajne nezgode pri preticanjuD (monografija), Aia kola unutranjih poslova,
Beograd, %22/ str+% i +'
1)
;ko se uzme u obzir smanjena izloenost starijih vozaa, onda je njihov rizik jo izraeniji
16
Marmer, N, 0Braver i 0 4itter K5?o,vehicle (ide 9mpact Nrashes# the *elationship of Aehicle
and Nrash Nharacteristics to 9njur> (everit>D ;ccident ;nal>sis and 8revention, 6e? @ork,
11
3.3. Sposobnosti
(posobnost (englCapa#ility) je, izvrna mogunost da se neposredno
izvedu telesne i mentalne aktivnosti (operacije) sa valjanim ishodom
%/
*azlikuju
se opte (govor, hodanje, opaanje itd) i specijalne sposobnosti (upravljanje
vozilom itd) (posobnosti mogu biti prirodne (uro$ene) ili steene
%1
Ja
bezbednost saobraaja su najznaajnije senzorne/ 8sihomotorne i mentalne
sposobnosti (9ni, 4 %22/)
%2

" senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa ulima

vida, sluha, mirisa i dodira 8reko 23: najznaajnijih informacija za uee u
saobraaju prima se ulom vida 8osebno su vani otrina vida, vidno polje,
periferni vid, adaptacija, dinamiki vid itd
Oovek selektivno opaa, tj bira ta e opaziti i na ta e reagovati
!paanje je u direktnoj vezi sa oekivanjem i panjom 6aime, 4ovek dobro i
lako o8aa ono to o4ekuje
0.
i ono to smatra o8asnim (veliki rizik da e
nastupiti posledice) !no to ne oekuje, ovek nee primetiti ili mu treba vie
vremena za primeivanje
(lika (svetlost) prolazi kroz zenicu oka Jenica se poveava nou i u
uslovima smanjene vidljivosti kako bi regulisala koliinu proputene svetlosti
4renjaa prekriva zadnji deo oka i sadri elije koje pretvaraju svetlosne zrake
u signale koji se prenose preko onog ivca do mozga (svesti) Oovek vidi
punom otrinom samo ako slika padne na malu povrinu mrenjae, a to je samo
%,' : onog to se nalazi u vidnom polju !stalo pokriva periferni vid !trina vida
je u vezi brzog i lakog prepoznavanja predmeta, slika i slova " krajnjim delovima
perifernog vida otrina vida je manja od 3,% : ( druge strane, na mrenjai
postoji tzv uta mrlja na kojoj nema nikakvih onih elija ;ko slika padne na
utu mrlju, ovek je nee videti
Aol'2, 6o %, pp )22,+3., %22/
1+
Babi, 4i drK Me"icins0i le0si0on% 98 !beleja, Beograd, %222, str 2-'
1
&o*a Laruso*a enci0lope"ija u tri toma, L*L, Beograd, %222, str%/3%
1#
9ni, 4 ,e.#e"nost "rums0og sao#ra-aja%2 "niverzitet u 6ovom (adu, Makultet tehnikih
nauka, 6(ad, %22/, str'1+,'2-
24
8rirunik za vozaku dozvolu (korkortsboken), 6acionalni savez vedskih autokola, (tokholm,
%22+, str.2
12
(lika ' Fada zamurite na levo oko i usmerite pogled (desno oko) na krug, tada
e se krug videti odlino, a znak P e se opaati perifernim vidom ;ko crte
pribliavate licu, u jednom trenutku P e nestati, jer je slika pala u utu mrlju
6ormalno vidno polje je irine oko %/3 do %23 stepeni horizontalno, .3
stepeni iznad i /3 stepeni ispod linije vida 5reba imati u vidu da se irina
vidno) 8olja smanjuje sa brzinom i bie# %33 stepeni pri brzini )3 kmQh, /-
stepeni pri brzini -3 kmQh, +3 stepeni pri brzini %33 kmQh, a samo )3 stepeni pri
brzini %+3 kmQh (Defe0at tunels0og *i"aE) Aidno polje se suava i slabi periferni
vid i 8ri malim kon6entra6ijama alkohola u krvi &eca i pri mirovanju imaju
manji vidni ugao, tako da su njihove slike ue, o emu se mora voditi rauna pri
njihovoj obuci
Aeoma je vana koordinacija sredinjeg i perifernog vida #ovek
8eri$ernim vidom o8aa/ a sredinjim 8re8oznaje 8redmeti se prvo uoavaju
perifernim vidom, a zatim se usmerava pogled (po potrebi okree glava) i
predmet prepoznaje 9skustvo pomae da se vie i bolje koristi periferni vid, kao i
da se pretraivanje u vidnom polju vri sistematinije 6pr neiskusni vozai esto
gledaju blizu vozila, pogled im due zastaje na predmetima, a imaju lou
selekciju ta je vano, a ta nije
(lika ), Aidno polje deteta je ue nego kod odrasle osobe
13
3.4. Znanje - obrazovanje i obuka
6a bezbednost saobraaja utiu obim i struktura znanja uesnika u
saobraaju *anije se ovaj uticaj precenjivao 9zgleda da je za bezbedno uee
u saobraaju potreban odre$eni minimum znanja, a posebno minimum
poznavanja saobraajnih propisa
'%
9straivanje pokazuje malu razliku u ueu u
nezgodama lica ije se znanje bitno razlikuje (ve ukazuje da stavovi, vetine i
iskustvo imaju vei uticaj na bezbednost saobraaja nego nivo znanja 4e$utim,
nae istraivanje znanja vozaa koji su osu$eni zbog saobraajnih nezgoda
pokazalo je drastino nepoznavanje saobraajnih propisa kod znatnog dela
osu$enika
''
9zgleda da nedostatak minimuma znanja 8oveava rizik u4ea
u saobraajnim nez)odama kod svih kate)orija u4esnika (vozaa, biciklista,
peaka itd)
(manjenju rizika uea u saobraajnim nezgodama vie doprinose
kursevi za spreavanje nezgoda (za vozae koji su uestvovali u saobraajnim
nezgodama), a posebno kursevi za smanjenje recidivizma
')
(za vozae
recidiviste), nego poveavanje osnovne obuke Fod peaka i drugih uesnika u
saobraaju najvei uti6aj imaju 4esta i kratka u4enja 8raena 8rakti4nim
vebama u saobraaju, interdisciplinarno uenje i vebanje (u okviru vie
nastavnih predmeta), aktuelne kampanje i studije primera
8oseban znaaj ima obrazovanje i obuka voza4a Jbog velikog
meAunarodno) znaaja i me$uuticaja, obuka vozaa se sve vie unificira u
0vropi
'+
i u svetu 8ostoje dva osnovna problema u vezi obuke vozaa# prvo, ljudi
se obuavaju da poloe vozaki ispit, a ne da voze bezbedno i drugo,
preovla$uje stav da uenje vonje prestaje nakon polaganja vozakog ispita 6a
primer, istraivanja u A Britaniji su pokazala da vozai koji se obuavaju u
defanzivnoj vonji tee polau ispit, ali re$e uestvuju u nezgodama, u odnosu
na one koji se obuavaju tradicionalno
'-

&akle, struktura i nivo znanja utiu na aktivnu (rizik od nezgode), ali i na

pasivnu bezbednost saobraaja Fvalitetnija obuka svih uesnika u saobraaju, a
posebno vozaa smanjuje teinu nezgoda
'.
( druge strane, napredna obuka
urgentne medicine i redovno trenairanje profesionalaca koji stiu me$u prvima
21
9ni, 4 ,e.#e"nost "rums0og sao#ra-aja%, "niverzitet u 6ovom (adu, Makultet tehnikih
nauka, 6ovi (ad, %22/, str)+3
22
Rkarin, 7 Mara0teristi0e osuNeni' lica .a 0ri*iOna "ela i. #e.#e"nosti sao#ra-aja Pseminars0i
ra"Q%, Aia kola unutranjih poslova, Jemun, '33)
23
Fnighet, L i 5ippetts, ( Acci"ent Pre*ention 3ersus /eci"i*ism Pre*ention Courses for
/epeat )raffic !ffen"ers% ;ccident ;nal>sis and 8revention, 6e? @ork, Aol '2, 6o %, pp '-,
)%%22/
24
&irektive 0" u vezi obuke i polaganja vozakih ispita# Nouncil &irective 2%Q+)2Q00N,
2+Q/'Q00N, 2.QN%%3Q3- (proposal), 2.Q+'/Q0N, 2.Q+)2Q00N (proposal), 2.Q+/Q0N, 2/QN)%Q3+
(proposal), 2Q2/, 2/QN.2Q3', 2/Q'.QN0, '333Q-.Q0N
2)
Aanke, L )ec'niRues for influencing "ri*ing t'e "ri*erSs *ie(% ecmt 0Spert Borkshop on 9n,
Nar,5echnolog>, &elft, %22.
26
*esolution 6o +- on 4easures to improve emergenc> assistance in road traffic
14
na lice mesta (profesionalni vozai, policajci, vatrogasci i medicinsko osoblje)
mogu bitno smanjiti posledice nezgoda
3.5. Stavovi
(tavovi vie nego znanja utiu na bezbednost saobraaja " tom smislu
su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o bezbednosti
saobraaja 8osebno su znaajni stavovi o veliini rizika u saobraaju, o
mogunosti upravljanja bezbednou saobraaja, o linoj i drutvenoj
odgovornosti za bezbednost saobraaja, o znaaju potovanja propisa, o
opasnostima pojedinih radnji u saobraaju itd (tavovi se izgra$uju i ukorenjuju
od ro$enja 8resudnu ulogu u tome ima 8orodi6a/ dobri uzori i najranija
iskustva2 4e$utim, veoma je vano sistematski i kontinuirano uticati na
izgradnju pozitivnih stavova# u vrtiima i predkolskim ustanovama, u toku
osnovne i srednje kole (nastava iz vie nastavnih disciplina i vannastavne
aktivnosti), radio i 5A emisijama, kampanjama u bezbednosti saobraaja itd
Jnaajno je da ovo delovanje to ranije pone, da bude kontinuirano i
prilago$eno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl " procesu
izgradnje pozitivnih stavova o bezbednosti saobraaja najtee je eleminisati
negativne uticaje, tj spreiti izgradnju negativnih stavova o saobraaju i
bezbednosti saobraaja
'/

3.6. Iskustvo
"kupno ivotno, a posebno iskustvo u saobraaju znaajno utiu na rizik
saobraajne nezgode !vo je prisutno kod svih kategorija uesnika u saobraaju,
ali je najvie istraeno kod vozaa i peaka Aozako iskustvo (vozaki sta) se
moe izraavati na razliite naine# brojem pre$enih kilometara, brojem sati
vonje, brojem godina intenzivne vonje, obimom i vrstom vonje u razliitim
uslovima itd 4e$utim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom
(nominalnom) vozakom stau, tj o periodu od polaganja vozakog ispita !vaj
nominalni vozaki sta se sastoji od mrtvo) i stvarno) voza4ko) staa 4rtvi
vozaki sta je period posedovanja vozake dozvole u kome voza ne vozi ili
malo vozi (tvarni vozaki sta je period u kome voza intenzivno i aktivno vozi
8rema obimnim istraivanjima koja su sprovedena u (rbiji, uoeno je da
voza4ki sta odlu4ujue do8rinosi bezbednosti voza4a
0+
2 8rema nominalnom
vozakom stau, svi vozai su podeljeni u pet klasa#
> neiskusni vozai (vozai poetnici) sa vozakim staom do - godina,
> nedovoljno iskusni vozai (od . do %3 godina nominalnog vozakog
staa),
> iskusni vozai (od %% G %- godina nominalnog vozakog staa),
> zreli vozai (od %. G '3 godina),
2+
! reklamama
2
Hipovac, F K!buka kandidata za vozae i polaganje vozakih ispita u funkciji bezbednosti
saobraajaD (studija), Aia kola unutranjih poslova, Beograd, %22/
1)
> vrlo iskusni vozai ('% G '- godina) i
> stari vozai (preko '- godina poseduju vozaku dozvolu)
"oeno je da oko +' : vozaa koji su uestvovali u saobraajnim
nezgodama ine vozai poetnici (do - godina vozakog staa)
;ko se ima u vidu smanjena izloenost vozaa G poetnika, tj veliki mrtvi
vozaki sta u naim uslovima, zakljuujemo da 8reko ?. > svih voza4a
u4esnika u saobraajnim nez)odama 4ine voza4i 8o4etni6i (sa manje od -
godina nominalnog vozakog staa)
(lika +, 8rocenat vozaa koji su uestvovali u saobraajnim nezgodama, a
prema njihovom vozakom stau i vozako iskustvo vozaa na magistralnim
putu
'2

2#
8avlovi, ( K5erensko istraivanje strukture vozila i vozaa u saobraaju (seminarski rad)D,
Aia kola unutranjih poslova, Jemun, '33'
16
&akle, vozako iskustvo smanjuje rizik uea u saobraajnim
nezgodama 4e$utim, iskustvo moe da smanjuje i posledice saobraajnih
nezgoda
3.. Pona!anje
8onaanje uesnika u saobraaju, a posebno potovanje propisa,
najbitnije uti4u na bezbednost saobraaja 8osebno su opasna sledea
ponaanja u saobraaju#
G znaajno prekoraenje ogranienja brzine,
G nepotovanje svetlosnih signala (prolazak na crveno svetlo),
G preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama,
G nepotovanje prvenstva prolaza,
G nedranje bezbednog odstojanja izme$u vozila,
G nekorienje zaTtitne opreme i
G prelazak kolovoza van peakog prelaza
3..1. "rzina vozila u saobraaju
Brzina utie na vreme putovanja, trokove prevoza, zaga$ivanje vazduha,
buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet
ivota, zdravlje itd
Na rizik od nez)ode uti4u o)rani4enje brzine/ 8rose4na brzina
vozila/ 8ro6enat vozila 4ija brzina je vea od o)rani4ene/ 8ro6enat s8orih
vozila i dis8erzija brzina
1.
2 Broj nezgoda se poveava za %3: (lake nezgode)
do '-: (nezgode sa poginulim), kada prosena brzina poraste za - kmQh !vo
poveanje je '- G -3 :, ako brzina poraste za %3 kmQh " suprotnom, ako se
prosena brzina na putu smanjuje, smanjuje se i broj nezgoda
34
4;(50* (Managing Spee"s of )raffic on +uropean /oa"s), 5ransport research, Mourth
frame?ork programme road transport, 5ransport &7 , %3., Minal *eport, &ecember %221
1+
(lika -, 8romena broja nezgoda sa promenom srednje brzine na putu Rvedski
model kada je posmatrana srednja brzina bila 13kmQhat (;nderssen = 6ilsson,
%22/)
*izik od nezgode razliito se menja u razliitim uslovima ;ko u naselju
poraste srednja brzina za %3:, broj nezgoda raste za oko '%: &manjenje
srednje brzine za oko - km,h dovodi do smanjenja broja nez)oda za oko 0;
1> (oko +: na gradskim arterijama i oko ' : na ulicama gde se vozila kreu
sporo)
Aelike prosene brzine znae i velike sudarne brzine (a porastom
sudarnih brzina rastu posledice nezgode, a posebno rizik smrtnosti Aelike
sudarne brzine umanjuju koristi od sistema zatite 6a primer, rizik 8ovreda
vezano) 8utnika je 1 8uta vei 8ri sudarnoj brzini ?. km,h/ ne)o 8ri brzini
1. km,h !ve razlike su jo znaajnije, ako se ne koriste sigurnosni pojasevi
6epotovanje ogranienja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka
saobraajnim nezgodama 6aime, vozai koji voze prebrzo, prave i druge
saobraajne prekraje, a svaki trei voza koji je kanjen zbog prekoraenja
brzine bio je uesnik saobraajne nezgode 8rocenat vozaa koji ne potuju
ogranienje brzine (prekorauju brzinu) znaajno utie na broj nezgoda Ako se
8ro6enat voza4a koji voze 8rebrzo udvostru4i/ broj nez)oda 8oraste za oko
-.>2 Ako njihova 8rose4na brzina 8oraste za 0 km,h/ broj nez)oda 8oraste
za 8reko 0.>
Dis8erzija brzina (razlike izme$u brzina vozila u saobraaju) utie na broj
konflikata brzina na putu, pa i na broj nezgoda "koliko su brzine ujednaene
(male disperzije brzina) onda se doga$a i manji broj nezgoda ;ko disperzija
brzine raste, onda raste i broj konflikata brzina, raste broj potreba za preticanjem,
raste broj ometanja i negativnih me$uuticaja, vozai se vie zamaraju i nerviraju,
ee su opasne situacije, pa i nezgode 5reba imati na umu da porastu broja
1
nezgoda doprinose vozila koja se kreu bre, a posebno vozila koja se kreu
sporije Brza i spora vozila imaju i vei rizik uea u nezgodama
&a 8orastom sudarnih brzina 8oveava se teina nez)ode/ a
8osebno 8ri obaranju 8eaka 6a primer, ako je brzina udara u peaka )3
kmQh, onda e poginuti oko %3: peaka, pri brzini +3 kmQh poginue oko '3 :,
pri -3 kmQh gine oko +3: peaka, a pri .3 kmQh gine oko 13: ;ko je peak
udaren vozilom koje se kree brzinom 13 kmQh i vie, njegove anse da preivi
su zanemarljive
(lika ., *izik od smrti peaka najvie zavisi od brzine vozila u trenutku sudara
(8assanen, %22%)
6ilsson je (%21+) izveo matematiki model
)%
za odre$ivanje uticaja
poveanja brzine na broj saobraajnih nezgoda i njihove posledice (5abela -)
31
/oa" Safety Principles an" Mo"els# revie? of descriptive, predictive, risk and accident
conseUvence models, !0N&, %22/
1#
Primer -2 ;ko je, pri poetnoj srednjoj brzini od v3V1-kmQh, bilo %33
saobraajnih nezgoda sa poginulim i %%3 poginulih, onda bi, posle porasta brzine
na 23kmQh, trebalo oekivati oko#
>%V (23Q1-)+W%33V%,3-2+W%33V%'-,/
saobraajnih nezgoda sa poginulim, tj oekivalo bi se poveanje za '-,/:
8ri tome bi trebalo oekivati oko#
z%V(23Q1-)+W%33X(23Q1-)1W(%%3,%33)V%'-,/X%,3-21(%%3,%33)V%+%,-
poginulih lica, tj oekivalo bi se poveanje za
(%+%,-,%%3)Q%%3W%33:V'1,.:
Primer 02 ;ko je, pri srednjoj brzini v3V%33kmQh bilo >3V%333 nezgoda sa
tekim povredama (ukljuujui i poginule), a broj teko povre$enih i poginulih bio
%-33, onda e se sa smanjivanjem brzine na v%V23kmQh, smanjiti i broj ovih
nezgoda i nastradalih
6ovi oekivani broj nezgoda sa povredama bie oko#
>%V(23Q%33)'W%33V3,2'W%33V1%3 (smanjenje za oko %2:)
a novi broj povre$enih (ukljuujui i poginule) bie oko#
z%V(23Q%33)'W%33X3,2+(%-33,%333)V1%3X3,2+(%-33,%333)V%%)1 (smanjenje za
oko '+,%:)
Ja kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda (radar, tahograf i sl),
danas se sve vie koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar
sa fotoaparatom ili kamerom Foriste se dva tipa ure$aja Ledan tip ure$aja
snima trenutne brzine vozila (koristei radar ili detektore instalirane u kolovoz),
a drugi tip ure$aja snima 8rose4nu brzinu na 8osmatranoj (opasnoj) deonici
puta
&anas se u oko /- zemalja koriste ure$aji za automatsku detek6iju
8rekora4enja brzine (Status /eport, juni %2,%222Y ???high?a>safet>org)
5ime se smanjuje broj vozila koja prekorauju brzinu (za +3 do 13 :)
)'
i veliina
ovih prekoraenja Aelika Britanija (preko -333 instaliranih radara sa kamerama
na putevima) i <olandija (preko .333 ureoeaja) prednjae u automatskoj kontroli
brzina " Mrancuskoj je krajem '33) bilo instalirano %33 radara sa digitalnim
kamerama koji su su potpuno automatizovani (od kontrole na putu, preko
identifikacije vozila i vlasnika, do pisanja reenja i plaanja kazni) &o kraja '33-
planirano je da se uvede %333 ovakvih ure$aja 6a pojedinim kritinim
deonicama (posebno u tunelima) procenat vozaa koji prekorauju brzinu sveden
je na %:, posle uvo$enja ovih kamera 6a deonici puta u (an 0tjenu broj broj
nezgoda sa nastradalim je smanjen sa 23 na - posle uvo$enja ovih ure$aja
&akle, veliki potencijal za uticaj na brzine lei u automatskoj kontroli
brzina 4e$utim, neophodno je reiti nekoliko problema, a posebno problem
32
(tatus *eport, Aol )/, 6o -, 4a> +,'33' (???high?a>safet>org)
24
dokazivanja prekrioca, tj odgovornosti vlasnika vozila 4ada me$unarodne
strategije bezbednosti saobraaja, 0", F045 i veina razvijenih zemalja
preporuuju uvo$enje od)ovornosti vlasnika vozila i njegovu obavezu da
pomogne dokazivanje prekrioca, ovo jo nije reeno u naem zakonu
))

3..2. Prolazak na #rveno svetlo

"krtanje u nivou izaziva vei broj veoma opasnih konflikata u saobraaju
Jato se ure$enju prvenstva prolaza posveuje posebna panja 8rvenstvo
prolaza moe biti ure$eno kao prvenstvo onoga koji se kree savremenim
kolovozom (u odnosu na one koji dolaze zemljanim putem), znakom trougao,
znakom (5!8, semaforima ili znacima koje uesnicima u saobraaju daju
ovlaena lica koja neposredno reguliu saobraaj
(vetlosni signalni ure$aji (semafori) se postavljaju u raskrsnicama kada to
zahtevaju razlozi protonosti (povean broj vozila ili peaka) ili bezbednosti
saobraaja (vei broj nezgoda) (emafori bi trebalo da omogue bezbedno
ukrtanje saobraajnih tokova, tako to vremenski razdvajaju konfliktne tokove
vozila i peaka 8ri projektovanju plana tempiranja semafora spreava se
jednovremeno kretanje konfliktnih tokova i obavezno ostavljaju zatitna vremena
5ako se garantuje bezbedno ukrtanje i ulivanje saobraajnih tokova, sve dok svi
uesnici potuju znake na semaforima Ne8otovanje svetlosnih saobraajnih
znakova je veoma o8asno/ jer naruava na4elo 8overenja izmeAu u4esnika
u saobraaju 6aime, saobraaj se odvija tako to svi uesnici oekuju od
drugih da potuju signalizaciju 8rolazak bilo koga uesnika (peaka, a posebno
vozila) na crveno je veoma opasan, jer stvara opasan konflikt sa drugim
uesnicima, koji se teko izbegava !vo najbolje ilustruju podaci o nezgodama
na raskrsnicama u Beogradu (5abela .)
33
Hipovac, F i 6ei, 4 Automats0o pra-enje i 0ontrola pre0rTaja u #e.#e"nosti sao#ra-aja%
6auno,struni skup# Propisi u #e.#e"nosti sao#ra-aja, 8ostojee stanje i problemi primene,
Beograd, '33) (Jbornik radova, str %3%,%%))
21
5abela . (aobraajne nezgode koje su se dogodile na raskrsnicama u
Beogradu, u toku '33%godine (posmatrano je .2' raskrsnice na kojima su se
doga$ale nezgode) 9zvor# (tatistiki podaci 4"8,a
)+
" naim uslovima je masovno nepotovanje svetlosnih signala, pa su
raskrsnice sa semaforima postale opasnije od nesemaforizovanih raskrsnica 6a
semaforizovanim raskrsnicama se ee doga$aju nezgode i ove nezgode su
opasnije 5ako, na primer, u !eo)radu se/ na sema$orizovanim raskrsni6ama
do)aAa dva 8uta vie nez)oda sa materijalnom tetom i oko * 8uta vie
nez)oda sa nastradalim li6ima/ ne)o na nesema$orizovanim raskrsni6ama2
!vome bi trebalo pridodati da se i veliki broj nezgoda sa peacima
doga$a na semaforizovanim peakim prelazima " Beogradu se u periodu od
%22/ do '33' godine oko '3: svih nezgoda sa peacima dogodilo na
peakim prelazimo Jnatan broj ovih nezgoda dogodio se na semaforizovanim
prelazima !ko .3: nezgoda na semaforizovanim prelazima
)-
desio se pri
prelasku ulice u vreme kada je za peake bilo ukljueno crveno svetlo
).

&akle, velika ulaganja da se raskrsnice i peaki prelazi semaforizuju i

savremeno reguliu (kako bi bili bezbedniji) daju suprotne efekte, zbog
ponaanja uesnika u saobraaju 9majui ovo u vidu, moemo slobodno rei da
je nepotovanje crvenog svetla jedno od najznaajnijih nebezbednih ponaanja u
saobraaju " tom smislu su razvijene efikasne metode otkrivanja i
dokumentovanja ovih prekraja, uz pomo savremenih ure$aja za automarsku
detekciju i snimanje prelazaka na crveno svetlo
9straivanja u (;&, 0vropi i ;ustraliji ukazuju da se automatskim
ure$ajima moe smanjiti broj nezgoda na semaforizovanim raskrsnicama za '-
do )3: 6aime, automatizovano otkrivanje 8rolazaka na 6rveno svetlo, zbog
velikog kapaciteta, znaajno uveava specifian objektivni rizik da e voza koji
ne potuje semafor biti otkriven i kanjen "z odgovarajui 8ubli6itet
<kam8anje= poveava se i subjektivni rizik, to dovodi do promene ponaanja
34
Farali, B K;naliza bezbednosti saobraaja na raskrsnicama u Beogradu (diplomski rad),
(aobraajni fakultet, Beograd, '33', str /% i /'
3)
!buhvaene su nezgode kod kojih je utvr$eno stanje semafora
36
Aujani, 4, Hipovac, F i dr KBezbednost dece u saobraaju u Beogradu (studija)D, 9nstitut
(aobraajnog fakulteta, Beograd, %222
22
8ri tome dolazi do poveanja broja udara u zadnji deo vozila, ali je ovo
poveanje manje, a ove nezgode su lake u odnosu na bone sudare
3..3. Preti#anje na $estu zabrana i u opasni$ situa#ija$a
8reticanje na mestima gde je to zabranjeno i u uslovima kada to nije
bezbedno je veoma opasno " (rbiji se oko /: nezgoda doga$a pri preticanju
)/

!ve nezgode su tee od ostalih (tabela /)
5abela / 5eina saobraajnih nezgoda pri preticanju je vea nego teina ostalih
nezgoda
)1
&etaljna analiza velikog uzorka nezgoda u preticanju u (rbiji, pokazala je
da se oko 2%: ovih nezgoda doga$a na 8re)lednim deoni6ama, gde je
dozvoljeno preticanje 4e$utim, nezgode pri preticanju su posebno este na
putevima sa velikim disperzijama brzina (mnogo sporih vozila), neposredno
8osle duih zabrana i posle deonica sa smanjenom preglednou (na poetku
preglednih deonica sa dozvoljenim preticanjem) !vo bi trebalo imati u vidu
prilikom planiranja kontrole preticanja Fontrola preticanja moe se vriti
tradi6ionalno (neposredno opaanje policajaca na putu) ili uz pomo
savremenih ureAaja sa kamerom !vi ure$aji mogu biti stacionirani na
odabranim mestima, postavljeni u vozilima ili u helikopteru !ptimalni rezultati se
postiu kombinovanim radom patrole na zemlji i snimanjem iz vazduha
(helikoptera)
3..4. %epo!tovanje prvenstva prolaza
3+
Hipovac, F Sao#ra-ajne ne.go"e u preticanju%, Aia kola unutranjih poslova, Beograd,
%22/, str''
3
Hipovac, F Sao#ra-ajne ne.go"e u preticanju%, Aia kola unutranjih poslova, Beograd,
%22/, str)+
23
6ezaustavljanje pri nailasku na znak DstopE i nepotovanje prvenstva
prolaza u raskrsnici je veoma znaajan prekraj koji dovodi do velikog broja
saobraajnih nezgoda, ukljuujui i nezgode sa najteim posledicama 6a
primer, u Beogradu se oko '3: svih nezgoda doga$a zbog neustupanja
prvenstva prolaza, a boni sudari ine oko %.: nezgoda sa nastradalim licima
&anas
)2
su pored tradicionalnih metoda, razvijene i savremene metode otkrivanja
i dokumentovanja ovih prekraja, a posebno nezaustavljanja kod znaka DstopE
3..5. %e&r'anje bezbe&no( rastojanja iz$e)u vozila
!ko / : svih nezgoda u (rbiji ine sudari vozila koja se kreu u istom
smeru Aonja isuvie blizu vozila ispred sebe je veoma opasna !vako se
ometa voza prednjeg vozila, ali i poveava rizik naletanja na vozilo otpozadi
(ako prednje vozilo koi, a posebno ako forsirano koi) 9pak, ovakvi prekraji su
veoma esti 6a Mrancuskim putevima oko '- : vozaa dri malo odstojanje
(manje od ' sekunde), a oko .: vozaa vozi na vrlo malom odstojanju od
prednjeg vozila (manje od % sekund) " uslovima gustog saobraaja ovi procenti
rastu na -1:, odnosno %+,-:, to je veoma opasno 6a evropskim
autoputevima zapoela je automatska kontrola odstojanja izme$u vozila i od nje
se oekuju znaajni efekti na bezbednost saobraaja
AozaiGmukarci koji voze na malom rastojanju (zbijeno) imaju ' G ) puta
vie saobraajnih prekraja, nego vozai koji dre bezbedno odstojanje u vonji
Forelacija je posebno izraena kod mladih mukaraca Fod ena nije uoena ova
korelacija
+3

3#
Farali, B Anali.a #e.#e"nosti sao#ra-aja na ras0rsnicama u ,eogra"u% (diplomski rad),
(aobraajni fakultet, Beograd, '33', str'' i ')
44
*ajalin, (, (<assel i <(ummall Close-follo(ing "ri*ers on t(o-lane 'ig'(ays%, ;ccident
;nal>sis and 8revention, 6e? @ork, %22/
24
3.*. +o'nja po& uti#aje$
&va su najvanija, negativna uticaja alkohola na oveka &ejstvom
alkohola, 8o)oravaju se $izioloke s8osobnosti# slabi otrina vida, produava
se vreme reakcije, slabi koordinacija i preciznost pokreta itd ( druge strane, pod
dejstvom alkohola slabi panja/ 8oveava se samouverenost, slabi kritinost i
raste sklonost ka rizicima
"ticaji alkohola zavise od koncentracije u krvi (mozgu) Ae kod 3,'
promila smanjuje se sposobnost da se nou proceni rastojanje (a ./1 8romila
slabi procena rastojanja i danju, suava se vidno polje i oteava prilago$avanje
na svetlo,tamu Fod ./? 8romila znatnije slabe razumne konice, poveava se
spremnost za rizik, usporavaju se reakcije, opada koncentracija i slabi panja
Fod koncentracije od 3,+ promila oko +3: vozaa nije sposobno da upravlja
vozilom, kod 3,. promila nesposobnih je bilo oko .3: Fod ./+ 8romila preko
/-: vozaa je bilo nesposobno, a kod -/. 8romil nijedan voza nije u stanju da
udovolji zahtevima saobraaja i vlada svojim vozilom Jato su neke drave ovu
granicu proglasile apsolutnom nebezbednou i predvidele obavezno hapenje
vozaa u tim sluajevima
Ja %3 do %- minuta resorbuje se oko pola, za '3 min oko .3:, a posle )3
minuta skoro /3: konzumiranog alkohola 8osle %,' sata zavrava se
resorpcija Brzina eliminacije alkohola iz organizma zavisi od vrste pia, vrste i
koliine hrane, brzine pijenja itd Rvedski naunik Bidmark (%2'') je utvrdio da
se alkohol razgra$uje brzinom od 3,% do 3,'+ promila na sat Foliina alkohola u
krvi menja se vremenom, tako to prvo raste (oko .3 , /3 minuta posle pijenja), a
zatim opada (%- do '3 sati posle pijenja) Jato se radi utvr$ivanja ranije
koncentracije alkohola (u vreme nezgoda) dva puta vadi krv (u razmaku od .3
minuta) ili se vade krv i urin
*izik od uea u saobraajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja
rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi Aozai sa preko %,- promil
alkohola u krvi imaju od '3 do .3 puta vei rizik da uestvuju u nezgodi nego
vozai do 3,- promila 4e$u nezgodama sa pijanim vozaima ima ),- puta vie
nezgoda sa nastradalim, nego me$u ostalim nezgodama Alkohol 8oveava
rizik saobraajne nez)ode vie ne)o bilo koji dru)i 8oznati $aktor rizika
;ko bi se iz saobraaja iskljuili svi vozai pod uticajem alkohola u (;&, broj
poginulih u nezgodama bi se smanjio za +/ : 9straivanje u 6orvekoj su
pokazala da 8ijani voza4i imaju B. 8uta vei rizik nez)ode sa 8ovreAenim i
oko -@. 8uta vei rizik nez)ode sa 8o)inulim ;lkohol je, po pravilu, povezan
sa teim posledicama nezgoda (dva puta veu smrtnost), dok droge (bez
alkohola) nisu 6ajei pijani vozai su mukarci, starosti do )3 godina, a oko
@*> ovih nez)oda su sletanja sa 8uta i druge nezgode sa jednim vozilom
6ajee se ove nezgode deavaju u dane vikenda <8reko @?>= i nou Aeliki
broj ovih nezgoda se ne evidentira
;lkohol je povezan sa drugim faktorima rizika i oni se obino multipliciraju
;ko pijan voza vozi nou, u uslovima smanjene vidljivosti, ako se radi o mladom
i neiskusnom vozau, ako je vozilo neispravno itd rizici se mogu viestruko
poveati ( druge strane, postoje primeri vrlo iskusnih vozaa koji su esto vozili
2)
pijani, a nisu uestvovali u nezgodama 6aime, ako je pijan voza svestan rizika,
on moe obazrivim ponaanjem, sporom i paljivom vonjom, delimino, da
kompenzira negativan uticaj alkohola !va pojava se zove kom8enza6ija rizika
u saobraaju
" 6 Jelandu je procenjeno da svaka 23,ta vonja u pijanom stanju (preko
3,1 promila) rezultira nezgodom, a samo jedna od )/- vonji u pijanom stanju se
otkrije i osudi (4iller, 5 i Ble?den, 4,'33%)
+%

&anas se, sve ee primenjuju razne mere kako bi se smanjio broj

pijanih vozaa u saobraaju !ve mere idu od edukacije, zakonskih ogranienja,
zabrane kupovine alkohola za mlade (u mnogim dravama (;& lica mla$a od
%1,%2,'3 ili '% godine ne mogu kupovati alkohol), estih, sluajnih i dobro
uoljivih kontrola ('ig'ly *isi#le2 ran"om #reat' testing acti*ity), otrih kazni, pa
do tehnikih sredstava koja se ugra$uju u vozilo 6a primer, zatitne alkohol ;
brave se ugra$uju u vozila iji vlasnici su uhvaeni u vonji pod uticajem
alkohola !vaj ure$aj spreava vozaa da ukljui vozilo pre testiranja na alkohol,
kao i u sluaju ako je ovaj test pozitivan 6ajvee smanjenje povratnitva se
postie
+'
, ako je ova ugradnja alternativa klasinim kaznama (zatvor, zabrana
upravljanja, elektronska prismotra i sl)
4e$utim, alkohol poveava i rizik kod drugih uesnika u saobraaju, a
posebno kod peaka Pijani 8ea6i
B1
, vozai traktora i biciklisti su tako$e rizine
grupe 6ajrizinije grupe peaka u Mrancuskoj su peaci pod uticajem alkohola
(posebno nou), deca, stara lica i peaci u zonama stajalita javnog prevoza
4e$u poginulim pijanim peacima, posebno se istiu mla$i mukarci (vaki
etvrti poginuli peak,mukarac u Rvedskoj je bio pod uticajem alkohola (rednja
koncentracija kod pijanih peaka bila je %,. promila 8osebno su u)roeni 8ijani
8ea6i 8edesetih )odina/ nou i tokom vikenda
++

&ok se stavovi menjaju prvenstveno edukacijom, ponaanje (pa i vonja

pod uticajem) se menja unapre$enjem znanja i stavova, ali i doslednom
kaznenom politikom
41
4iller, 5 i Ble?den, 4 )roT0o*i ne.go"a po*e.ani' sa al0o'olom1 procena .a &o*i Uelan" i
mere 0oje se pre"laVu .a meNunaro"no 0oriT-enje%, '33%
42
Aoas, * i dr +*aluation of program to moti*ate impaire" "ri*ing offen"ers to install inition
interloc0s% ;ccident ;nal>sis and 8revention, 6e? @ork, '33'
43
" 6orvekoj, Mrancuskoj i drrazvijenim zemljama oko jedne treine poginulih peaka bili su
pijani
44
!strom, 4 i 0rriksson ; Smrtnost peTa0a i al0o'ol%, '33%
26
3.*.1. ,$or
"mor izaziva slabljenje fiziolokih i psiholokih funkcija oveka
*azdraljivost, tromost, bezvoljnost, smanjena koncentracija i usporenost (u
opaanju, shvatanju, odluivanju, reagovanju) su rani zna6i umora koji ve utiu
na rizik nastanka saobraajne nezgode 8ospanost, optike iluzije, padanje
glave, san i Dgubljenje filmaE su kasni i veoma o8asni zna6i umora !vo je
posebno istraivano kod vozaa "pravljanje vozilom je veoma naporan posao
koji zahteva stalnu panju i koncentraciju, sa obiljem stresnih situacija "mor
dovodi do eih greaka u vonji, slabi opaanje i procene, ometa precizne i
koordinirane pokrete, produava vreme reagovanja itd 8osebno je opasno
na)omilavanje umora 4ada se vozai posle due vonje prilago$avaju na
umor, kratke pauze ne eleminiu posledice umora, to stvara veoma opasne
situacije, a da vozai nisu svesni opasnosti
3.-. %ekori!enje siste$a za!tite
&a bi se poveala pasivna bezbednost saobraaja, projektovani su i
stalno se usavravaju razliiti sistemi zatite &anas su najznaajniji sistemi
zatite tehniki usavreni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima
4e$utim, vozai i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme Jato danas ima
smisla ovaj element vie vezivati za oveka, a manje za vozilo
+-

Najzna4ajniji sistemi zatite su si)urnosni 8ojasevi/ vazduni

jastu6i/ nasloni za )lavu i zatitne ka6i)e za dvoto4kae2
3.-.1. ,potreba si(urnosni. pojaseva
8ravilna upotreba sigurnosnih pojaseva je jedna od najvanijih mera u
bezbednosti saobraaja 5o je mera politike bezbednosti saobraaja u skoro
svim dravama sveta 0fekti upotrebe sigurnosnih pojaseva su oko +3: na
prednjim seditima (za oko +3: smanjuje broj poginulih prilikom sudara vozila)
6a zadnjim seditima ovi efekti su nedovoljno istraeni, ali su neto manji 0fekti
vazdunih jastuka su oko '3: na prednjim seditima, ali u kombinaciji sa
sigurnosnim pojasevima efekti rastu na preko +-: (0vans)
+.
" rajrazvijenijim
dravama (6emaka, Aelika Britanija, Minska, Rvedska, ;ustralija, Fanada itd)
procenat upotrebe sigurnosnih pojaseva na prednjim seditima premauje 23:
&o danas je uinjen i veliki napredak u upotrebi sigurnosnih pojaseva i na
zadnjim seditima
"potreba sigurnosnih pojaseva moe se poveati u preciznom definisanju
obaveze upotrebe pojasa u zakonu, definisanjem neupotrebe pojasa kao
primarnog prekraja (zbog kojeg se moe zaustaviti vozilo i kazniti prekrioci),
4)
Ja vozilo se moe vezati postojanje sistema zatite, njegova usavrenost i mogunosti ;li
sama priprema, odravanje i korienje se moraju vezati za oveka, a ne za vozilo
46
Jig'(ay "esign an" traffic safety, 0ngineering handbook, (idne>, %22/
2+
smanjivanjem izuzetaka, kampanjama u policiji i doslednom primenom u
policijskim i drugim vozilima javnih slubi, irokim kampanjama i dobro vidljivom i
publikovanom policijskom prinudom
9straivanja pokazuju da podstrekivanje i nagra$ivanje pozitivno utiu na
stopu upotrebe sigurnosnog pojasa !vaj uticaj je vei, ako postoje dobri zakoni i
ako se podstrekivanje vri odmah 5rajanje intervencije, verovatnoa da se
dobije nagrada i vrednost nagrade nisu uticali na kratkorone efekte
3.-.2. /a#i(e za $oto#ikliste i bi#ikliste
6a osnovu istraivanja u nekoliko zemalja, upotreba biciklistikih kaciga
smanjuje smrtne povrede za '/: 8ri tome su smanjene povrede glave za +3:,
a poveane povrede vrata za ).: (to bi trebalo menjati boljom konstrukcijom
lakih kaciga)
9majui navedene i druge rezultate u vidu, u veini evropskih zemalja
zakoni za noenje zatitnih kaciga stupili su na snagu %2/3,tih godina 9 ostale
zemlje irom sveta su uinile isto Jakoni u tim zemljama se uglavnom odnose
na sve vozae,motocikliste, mada u nekim zemljama postoje izuzeci za vozae
mopeda 6eke drave imaju ograniene zakone za noenje zatitnih kaciga koji
se odnose samo na neke motocikliste, obino na one koji su mla$i od %1 godina
Fonno, neke zemlje uvode obavezno noenje kaciga za bicikliste
3.-.3. Za!tita &e#e u vozilu
&eca, a posebno mla$a od %' godina i nia od %-3cm, su veoma
ugroena na prednjim seditima Jato je najvei broj drava zabranio da ova
kategorija putnika sedi napred
(igurnosni pojasevi ne mogu uspeno zadravati decu pri sudaru, a mogu
ih i povrediti Jato neke drave ((;&, Fanada, ;ustralija, Rvedska i dr), pri
vonji dece zahtevaju 8osebne sisteme za zadravanje de6e u vozilu (kolevka,
posebna deija sedita, podmetai i sl), a u zavisnosti od uzrasta deteta "
nekim zemljama (;& pri iznoenju deteta iz porodilita neophodno je dokazati
posedovanje testirane kolevke za prevoz deteta Nilj ovih sistema je da to
uspenije zadre decu, bez dodatnih povreda (tepen upotrebe ovih sistema je
rezliit, ali u nekim dravama je vrlo visok
3.10. 1stali ele$enti 2aktora ovek
2
&anas je dokazano da nacionalni dohodak i voljnost plaanja odluujue
utiu na bezbednost saobraaja Aii standard pojedinca, ali i opti standard
(drutva) pozitivno utiu na sve faktore bezbednosti saobraaja Aoljnost
plaanja se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulau u bezbednost
saobraaja Aoljnost plaanja se poveava sa unapre$enjem svesti o znaaju
problema bezbednosti saobraaja i jaanjem svesti o mogunosti da se upravlja
bezbednou saobraaja
Puenje i upotreba alkohola i droga u mla$im uzrastima su pouzdan
predvi$ajui
faktor za budui vei rizik od ozbiljnih prekraja i saobraajnih nezgoda
+/

Celja za is8itivanjem ne8oznato), potreba za uzbu$enjima i avanturama

dobro predvi$aju riskantnu vonju
;gresivni ljudi su agresivni vozai 6aime, fizika agresivnost ljudi je
direktno povezana sa agresivnou u vonji
+1
;gresivnost ljudi uveava rizik od
nezgode, a posebno kod vozaa ;gresivnost (psovanje, vikanje, nepristojni
gestovi, agresivno praenje drugih vozila, spreavanje prolaza drugim vozilima,
drugi vidovi ometanja uesnika u saobraaju) je posebno prisutna kod
mukaraca, adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruje
8ogreni stavovi i agresivno ponaanje koji imaju korene u periodu pre obuke
vozaa, ne mogu se bitno izmeniti samo obukom Aie efekata daje kombinacija
primera koje daju odrasli, izgradnja drutvene odgovornosti i rana edukacija o
linoj odgovornosti u saobraaju ( druge strane, agresivno ponaanje se moe
suzbijati doslednom primenom dobrih zakona i kazni, ak i u uslovima izgra$enih
loih stavova
4+
(hope, L i dr A"olescent antece"ents of 'ig'-ris0 "ri*ing "e'a*ior into young a"ult'oo"1
su#stance use an" parental influences%, '33%
4
Hajunen, 5 i 8arker, & K;re agressive people aggressive driversZD ; stud> of the relationship
bet?een self,reported general aggressiveness, driver anger and aggressive driving, '33%
2#
B2 Istraivanje s8rovedeno u &rbiji ; D9sobine li4nosti i
8onaanja voza4a u saobraajuE
BF

4.1. ,vo&na raz$atranja
8rema podacima &r8sko) komiteta za bezbednost saobraaja ('332),
u poslednjih nekoliko godina u saobraajnim nesreama u (rbiji pogine proseno
oko 233 osoba godinje 6a osnovu ovih i jo nekih pokazatelja, (rbija se nalazi
na samom dnu lestvice bezbednosti saobraaja u 0vropi Ja razliku od ostalih
evropskih zemalja, u kojima iz godine u godinu opada broj povre$enih u
saobraajnim nesreama, u (rbiji je poslednjih nekoliko godina trend suprotan
9ako je u '331godini trend porasta broja povre$enih zaustavljen, ovi podaci su
zabrinjavajui i pokreu brojna pitanja (vakako je jedno od najvanijih pitanja
vezano za uzroke nesrea i mogunost da se ovakvi tragini doga$aji spree
"loga osobina linosti u ponaanju vozaa je problem koji je ve privukao
panju brojnih istraivaa, naroito zbog toga to se ljudski faktor pokazuje kao
najznaajniji uzrok saobraajnih nesrea
6aime, podaci govore da 8onaanje 4oveka uzrokuje nez)ode u 8reko
F.> slu4ajeva 8onaanje vozaa u saobraaju je vrlo sloeno jer ukljuuje
reakcije na vei broj istovremenih informacija u situacijama koje se stalno
menjaju !d kvaliteta i brzine reagovanja vozaa zavisie njegova bezbednost i
bezbednost drugih uesnika u saobraaju (Aukadinovi, %2/2)
8itanje koje se moe postaviti je da li specifinost situacija u koje osoba
dolazi kad vozi (npr konflikti sa drugim osobama u saobraaju od kojih je voza
fiziki odvojen i sl) moe isprovocirati ponaanja koja inae nisu karakteristina
za osobu u brojnim drugim ivotnim situacijama, ili, kao to smatraju mnogi
autori/ D4ovek ivi kako voziE (5illman = <obbs, %2+2)
*ezultati nekih istraivanja podravaju gledite da je ponaanje vozaa
samo donekle opravdano posmatrati kao deo opteg stila ivljenja 5ako su
Jakerman i Falman u kontekstvu istraivanja relacija izme$u osobina linosti i
sklonosti preuzimanju rizika, ispitali i neke aspekte ponaanja pri vonji
*ezultati su ukazali na povezanost generalne sklonosti ka 8reuzimanju
rizika sa skalama 9mpulsivno traenje senzacija, ;gresivnost i (ocijabilnost, kao
i na nepostojanje povezanosti sa skalama 6euroticizam i ;ktivitet 4e$utim,
sklonost rizinoj vonji, kao i pojaana konzumacija alkohola, nisu pokazale
znaajne korelacije sa ostalim ispitivanim oblastima rizinog ponaanja kao to
su# puenje, droga, kockanje i dr &akle, na osnovu ovih rezultata moglo bi se
zakljuiti da ponaanje vozaa ne mora u velikoj meri korespondirati sa ostalim
njegovim ponaanjima, bar kada je re o rizinom ponaanja, pa tako ni sa
osobinama linosti koje se mogu smatrati predisponirajuim za takva ponaanja
4e$utim, neka istraivanja koja su se bavila ponaanjem vozaa kao
izdvojenim fenomenom sugeriu da povezanost izme$u osobina linosti i
4#
1$kobrat? S. i 8itrovi? <.65sobine "i%nosti i &ona,anje voza%a $ saobraaj$7? !rimenjena &si2o"o/ija?
244.
34
ponaanja vozaa postoji, i da priroda te povezanosti podrava stav da se ljudi
prilikom vonje ponaaju na slian nain kao i u drugim situacijama
5ako su rezultati studije sprovedene na uzorku mladih iz 6orveke
-3
ukazali na znaajnu korelaciju anksioznosti i traenja senzacija sa rizinom
vonjom, a tako$e i traenja senzacija i rizine vonje sa nezgodama u
saobraaju
4e$utim, osobine linosti i pol objasnile su relativno mali procenat
varijanse rizine vonje 6ajvei deo varijanse rizine vonje objasnile su opta
sklonost krenju pravila i iritabilnost, a pol se pokazao tako$e kao dobar prediktor
, mukar6i su 8okazali veu sklonost ka rizi4noj vonji
*ezultati istraivanja &ejlena i Aajta podravaju korienje multiplih
prediktora pri prouavanju nebezbedne vonje i pokazuju da se razliiti aspekti
ponaanja vozaa mogu objasniti razliitim kombinacijama prediktora Fao dobri
prediktori pokazali su se bes prilikom vonje, traenje senzacija, emocionalna
stabilnost, prijatnost i otvorenost ka iskustvu !tvorenost je pokazala povezanost
sa rizinom vonjom, a prijatnost sa gubljenjem kontrole nad vozilom, dok je
emocionalna stabilnost previ$ala agresivnu vonju
"raenje senza6ija se pokazalo kao dobar prediktor niza karakteristika,
kao to su rizina neagresivna vonja, agresivna vonja, gubljenje koncentracije
pri vonji, manje nezgode i ozbiljne nesree u saobraaju 4e$u studijama iji
rezultati ukazuju na prediktivni znaaj osobine traenje senzacija za ponaanje
vozaa je i istraivanje 9versena i *undma &obijeni rezultati su pokazali da
osobe koje postiu visoke skorove na traenju senzacija i besu pri vonji
izvetavaju o estoj rizinoj vonji i imaju ea iskustva sudara koji su
prouzrokovali povrede i materijalnu tetu
" studiji kroskulturalnog karaktera korieni su podaci o prosenim
skorovima )+ zemlje na skalama upitnika 08[, koje su objedinili Hin i <empson,
kao i podaci o broju saobraajnih nesrea sa fatalnim ishodom u tim zemljama
8okazano je da se u zemljama koje postiu visoke prosene skorove ne
ekstraverziji doga$a vei broj saobraajnih nesrea sa fatalnim ishodom
5ako$e, vei broj ovakvih nesrea se belei u zemljama kod kojih je prosean
skor na neuroticizmu visok ili nizak, u odnosu na one zemlje koje postuu
umerene skorove (korovi na psihoticizmu nisu pokazali vezu sa saobraajnim
nezgodama
!zakan i Hajunen su razvili instrument za merenje lokusa kontrole vozaa
8okazali su da je sklonost da se uzroci doivljenih ili potencijalnih saobraajnih
nezgoda pripisuju sebi prediktor ukupnog broja nezgoda, prekraja i greaka,
dok je sklonost da se uzroci pripisuju drugim vozaima bila u negativnoj korelaciji
sa grekama
9straivanja koja su se bavila $enomenom besa 8ri vonji pokazala su da
su ljutiti vozai skloniji rizinom ponaanju i manjim nezgodama u saobraaju od
vozaa sa niskim stepenom besa Fada su u pitanju karakteristike linosti,
vozae sa visokim stepenom besa pri vonji od vozaa sa niskim stepenom besa
)4
5"teda" =;$ndmo? 2446.
31
razlikuju vii skorovi na agresivnosti, anksioznosti, potiskivanju besa i
nekontrolisanom ispoljavanju besa
-%

8okazalo se i da se grupa ljutitih vozaa koja priznaje da ima probleme sa
besom prilikom vonje i koja je zainteresovana za savetovanje, razlikuje po
izraenosti nekih karakteristika linosti od grupe ljutitih vozaa koji ne smatraju
da imaju problema sa besom i nisu motivisani da zatrae strunu pomo 9ako se
ove dve grupe ne razlikuju po stepenu besa pri vonji, o kome izvetavaju, i po
karakteristikama kao to su rizino ponaanje i impulsivnost, razlika se ogleda u
neto veem stepenu agresivnosti i besa kao crta linosti, kao i slabijoj kontroli
besa kod vozaa koji procenjuju da im je potrebno savetovanje !be grupe ljutitih
vozaa se razlikuju od grupe vozaa sa niskim stepenom besa pri vonji po tome
to pokazuju vei stepen izraenosti razliitih aspekata agresivnosti,
impulsivnosti i koriste manje adaptivne strategije prevladavanja
4ilar je pokazao da bes u interakciji sa osobinom oznaenom kao javna
samosvesnost utie na pojavu agresivne vonje Farakteristika oznaena kao
javna samosvesnost predstavlja tendenciju da se usredsredi panja na sebe kao
na socijalni objekt, pa osobe koje postiu vie skorove pridaju veliki znaaj utisku
koji ostavljaju na druge i pridravaju se drutvenih normi *ezultati su podrali
hipotezu autora da se kod vozaa koji pokazuju izraen bes agresivnije
ponaanje pri vonji pojavljuje ukoliko je njihova javna samosvesnost niska nego
ukoliko je visoka
8oseban problem kojim se se istraivai bavili je vonja 8od uti6ajem
alkohola " cilju osmiljavanja diferenciranog pristupa i tretmana vozaa
uhapenih zbog vonje pod uticajem alkohola, neka istraivanja su se bavila
tipologijom ovih osoba
-'
*ezultati su ukazali na mogunost izdvajanja pet tipova
linosti, od kojih su dva tipa pokazala crte koje posebno poveavaju rizik od
udesa# prvi karakterie visok stepen depresivnosti i ogorenosti i nizak stepen
asertivnosti, emocionalne prilago$enosti i percipirane kontroleY za drugi je
karakteristian visok nivo agresivnosti u vezi s vonjom, traenje senzacija,
iritabilnost, kao i indirektna i verbalna hostilnost
9straivanja koja su prouavala umor 8ri vonji koristila su simulaciju
vonje " jednoj studiji pokazano je da je neuroticizam dobar prediktor stepena
distresa i umora usled vonje
-)
8okazalo se da su vozai koji postiu vie
skorove u ekstraverziji neto skloniji da zapadnu u san i skrenu s puta tokom
simulirane none vonje, dok su osobe sa viim skorovima na dezinhibiciji bile
sklonije da prelaze ivinjak, ali naizgled nisu upadale u san
Hina procena uesnika u vezi sa sopstvenom sklonou da se zadrema
tokom vonje pokazala se kao lo prediktor ovakvog ponaanja u situacijama
simulirane vonje *ezultati studije simulirane vonje u monotonim i
nemonotonim uslovima pokazali su da je ukupan skor na traenju senzacija
dobar prediktor umora u uslovima monotonog i repetitivnog okruenja, dok je
njegova subdimenzija traenje iskustava povezana sa umorom i u monotonim
uslovima i u uslovima u kojima vizuelni elementi prekidaju monotoniju
)1
-effenbac2er? H$ff? =9nc2? 5ettin/ = Sa"vatore? 2444.
)2
&onovan = 4arlatt, %21'Y 6olan, Lohnson = 8incus, %22+
)3
4atthe?s = &esmond, %221
32
4.2. 3eto&
4.2.1. ,pitnik o pona!anju vozaa u saobraaju ,PS
"pitnik o ponaanju vozaa u saobraaju "8(
-+
sastoji se od -% stavke sa
petostepenim Hikertovim skalama (tavke se odnose na razliite aspekte
ponaanja vozaa u saobraaju !buhvataju ponaanja kao to su potovanje
propisa, sklonost rizinom ponaanju, razdraljivost i sl ;nalizom glavnih
komponenti na osnovu (cree kriterijuma izolovane su + glavne komponente
upitnika koje su postavljene u 8romaS poziciju
8rvu glavnu komponentu odre$uju ajtemi kao to su K9zazvaoQla sam
saobraajni udesD, KAie puta sam kanjavanQa za prekraje koji ne
podrazumevaju nepropisno parkiranjeD, KFanjenQa sam vie puta zbog
nepropisnog parkiranjaD, KAie puta sam kanjenQa zbog prebrze vonjeD, KOesto
dovodim sebe u rizine situacije u saobraajuD, KFrivino sam gonjenQa zbog
prekraja koji sam poinioQlaD, KAozim i ako popijem vie nego to je dozvoljenoD
Maktor se odnosi na sklonost krenju saoraajnih propisa, a ukljuuje i indikatore
rizine vonje 9menovan je kao :renje 8ro8isa
&ruga glavna komponenta definisana je negativnom projekcijom ajtema
koji se odnose na staloenost i trezvenost pri vonji (K(matram da vozim
staloeno i odgovornoD, K"glavnom potujem saobraajna pravilaD), i pozitivnim
korelacijama ajtema koji govore o nepromiljenom, impulsivnom i egocentrinom
ponaanju vozaa (KOesto mi se desi da pro$em kroz crvenoD, KAozim otroD,
K8arkiram najblie mestu na koje idem, pa iako KzagradimD nekogD, KLedem u
kolima dok vozimD, KAozim bre od veine ljudiD, K*azgovaram mobilnim
telefonom dok vozimD) !va komponenta imenovana je kao Im8ulsivnost 8ri
vonji2
5rea 8romaS glavna komponenta odre$ena je indikatorima usmerenosti
na obezbe$enje ugodnosti i bezbednosti vonje, pozitivnog afekta koji prati
vonju, kao i pozitivne evaluacije sopstvenih vozakih vetina 6eki od njih su#
KAerujem da je mojim saputnicima prijatno dok ih vozimD, K(ebe smatram
spretnom osobom kada je u pitanju vonjaD, K(matram da vozim bezbednoD,
KAolim da vozimD, KOesto proveravam ispravnost svog vozilaD, K8otujem
prvenstvo prolaza na raskrsnicamaD, K6isam nervozanQa dok vozimD, KAolim
velika i brza kolaD 8redloen naziv je !ezbedna vonja
Oetvrtu glavnu komponentu oblikovali su razliiti indikatori negativnih
oseanja tokom vonje, kao to su razdraljivost i hostilnost 6eki od njih su
K6erviraju me ljudi koji KkilaveD u saobraajuD, K8sujem dok vozimD, K6erviraju me
biciklisti koji voze van biciklistike stazeD, K6erviraju me penzioneri u saobraajuD,
KFad vozim van grada, imam potrebu da preteknem vozilo ispred sebe, ak i ako
se ono ne kree sporoD, K5rubim kada neko na semaforu ne krene im se upali
zeleno svetloD, K6erviraju me ene u saobraajuD !va glavna komponenta je
imenovana kao Razdraljivost 8ri vonji
)4
1$kobrat? 244.
33
Maktori Frenja propisa, 9mpulsivnost pri vonji i *azdraljivost pri vonji
su u umerenim pozitivnim interkorelacijama, dok je faktor Bezbedna vonja u
zanemarljivoj korelaciji sa ostalima
4.2.2. Zu#ker$an-/u.l$an Personalit4 5uestionnaire - Z/P5
"pitnik linosti Jakermana i Falmana je instrument za procenu dimenzija
linosti ;lternativnog petofaktorskog modela (astoji se od 22 ajtema sa binarnim
formatom odgovora !buhvata sledee supskale#
-2 Aktivitet <A6t= !buhvata dve supskale (eneralni aktivitet se odnosi na
generalnu potrebu za aktivnou, kao i na uznemirenost u situacijama u
kojima ne postoji mogunost da se ta potreba zadovolji &ruga grupa
stavki se odnosi na sklonost ka tekim i izazovnim poslovima i nosi naziv
Radni aktivitet
02 A)resivnost ; 5ostilnost <A));5ost= !dnosi se na verbalnu
agresivnost, grubo, neobazrivo ponaanje, kao i zluradost, osvetoljubivost
i nestrpljivost
12 Im8ulsivno traenje senza6ija <Im8&&= !buhvata dve supskale#
Im8ulsivnost i "raenje senza6ija 8rva se odnosi na tendenciju ka
impulsivnom reagovanju i odsustvu planiranja &ruga se odnosi na
potrebu za uzbu$enjem i uputanjem u nepredvidive situacije, kao i za
stalnim promenama i novinama
B2 Neuroti6izam ; Anksioznost <N;AnG= !buhvata emocionalnu
uznemirenost, napetost, zabrinutost, straljivost i osetljivost na kritiku
?2 &o6ijabilnost <&H= (adri dve supskale (upskala &klonost druenju i
zabavama odnosi se na uivanje u zabavama i kontaktima sa velikim
brojem ljudi (upskala "oleran6ija na izola6iju odnosi se na stepen
tolerancije na socijalnu izolaciju, pri emu socijabilnije osobe na njoj
postiu nie skorove
4.3. ,zorak ispitanika
" istraivanju je uestvovalo %13 ispitanika oba pola, razliitog
obrazovanja i starosti od %1 do .2 godina Oine ga studenti, zaposleni i manji broj
penziorena "zorak je heterogen po pitanju duine vozakog staa i uestalosti
vonje "slov za uee u istraivanju je bio poloen vozaki ispit
4.4. Postupak
8rikupljanje podataka je obavljeno u maju '331 godine, na podruju
Jrenjanina, 6ovog (ada i (ubotice 9spitanicima je dato uputstvo za odgovaranje
i zagarantovana anonimnost odgovora
34
4.5. 6ezultati
4.5.1. 6ela#ije iz$e)u &i$enzija pona!anja u saobraaju i
&i$enzija linosti
" kanonikoj korelacionoj analizi levi skup varijabli predstavljaju faktorski
skorovi na glavnim komponentama ekstrahovanim iz upitnika "8(, a desni skup
faktorski skorovi na prvim glavnim komponentama supskala upitnika JF8[
5abela % Foeficijenti kanonikih korelacija i njihova znaajnost
0strahovana su dva para statistiki znaajnih kanonikih faktora (5abela
%)
5abela ' (truktura kanonikih faktora iz prostora skale "8(
5abela ) (truktura kanonikih faktora iz prostora skale JF8[
3)
Fanonika korelacija izme$u faktora prvog para je umerena Fanoniki
faktor iz prostora skale "8( je odre$en varijablama Razdraljivost 8ri vonji i
Im8ulsivna vonja (5abela '), a faktor iz prostora osobina linosti varijablama
A)resivnost;hostilnost i Im8ulsivnost (5abela )) !vaj obrazac povezanosti
ukazuje na stil vonje koji bi se mogao okarakterisati kao agresivno,impulsivni, te
sugerie da se osobe sa visokom agresivnou i impulsivnou ponaaju dok
voze na slian nain kao i u drugim situacijama
&rugi par kanonikih faktora je u blagoj me$usobnoj korelaciji &ok
kanoniki faktor iz prostora skale "8( odre$uju, donekle kontradiktorno, faktori
!ezbedna vonja i :renje 8ro8isa na istom polu, a na drugom polu
Razdraljivost 8ri vonji, faktor iz prostora JF8[ ukljuuje Im8ulsivnost i
Radni aktivitet na jednom polu, a A)resivnost;hostilnost na drugom polu
faktora !vaj obrazac povezanosti opisuje tendenciju impulsivnih, energikih i
aktivnih, ali neagresivnih osoba da vonju doivljavaju kao prijatnu aktivnost i
procenjuju da voze sigurno i bezbedno, iako izvetavaju i o tome da su sklone
krenju pravila Oini se da ova kanonika relacija u izvesnoj meri opisuje osnovni
afekat koji pravi aktivnost vonje
4.6. 7iskusija
"pitnik "8( ukljuuje etiri aspekta ponaanja pri vonji koja mogu biti
relevantna za procenu stila vonje i, naroito, rizinih oblika ponaanja pri vonji
5i aspekti su imenovani kao Frenje propisa, 9mpulsivnost pri vonji, Bezbedna
vonja i *azdraljivost pri vonji
:renje 8ro8isa, pored jasne tendencije da se ignoriu saobraajna
pravila, i istorije kanjavanja usled toga, ukljuuje i sklonost da se ulazi u razliite
rizine i opasne situacije prilikom vonje Aerovatno je da osobe koje postiu
visok skor na ovom faktoru prosto ne mare za pravila, ve su rukovo$ene
iskljuivo svojim potrebama i ciljevima
Im8ulsivnost 8ri vonji podrazumeva tendenciju da se neodlono
zadovolje svoje potrebe i da se pri tom zanemaruju potrebe drugih ljudi i
bezbednost vonje " pitanju je neplansko reagovanje, udovoljavanje trenutnim
eljama i oseanjima
!ezbedna vonja podrazumeva odgovorno ponaanje vozaa, koje
ukljuuje potovanje propisa ije bi krenje direktno moglo ugroziti uesnike u
saobraaju, brigu o ispravnosti vozila, uverenje u vlastitu vozaku vetinu i
pozitivan afektivni odnos prema vonji
Razdraljivost 8ri vonji podrazumeva negativan afekat pri vonji i
snanu tenziju koja prati ovu aktivnost "kljuuje nestrpljenje, razliite agresivne
postupke i netrpeljivost prema razliitim grupama uesnika u saobraaju,
uglavnom onim za koje vae stereotipi da usporavaju saobraaj ili ine greke u
vonji
"merena pozitivna korelacija me$u faktorima *azdraljivost pri vonji,
Frenje propisa i 9mpulsivnost pri vonji moe poticati od toga to
predpostavljanje sopstvenih potrebe pravilima i bezbednosti u nekoj meri
36
zasiuje sva tri faktora !va tri faktora obuhvataju aspekte vozakog ponaanja
koji predstavljaju nebezbednu vonju
Maktor *azdraljivosti pri vonji obuhvata aspekte ponaanja vozaa
sline onima koji su obhvaeni nekim upitnicima namenjenim proceni stepena
besa prilikom vonje, kao to je &riving ;nger (cale i &riving ;nger 0Spression
9nventor> !stali faktori u izvesnoj meri korespondiraju s nekim supskalama u
okviru upitnika namenjenih proceni ponaanja vozaa, kao to je &river Behavior
[uestionnaire, razvijen na osnovu teorijske taksonomije aberantnih ponaanja
vozaa 8omenuti upitnik obuhvata dve kategorije takvih ponaanja# )reke i
8rekraje, pri emu prva kategorija predstavlja rezultat problema u kognitivnom
procesiranju, dok su prekraji odre$eni kao namerna krenja pravila
"pitnik "8( u manjoj meri obuhvata greke, ali aspekt Frenja propisa
oigledno odgovara onome to je u &B[ odre$eno kao prekraj 7eneralno,
moe se rei da novokonstuisani upitnik "8( obuhvata relativno irok spektar
relevantnih indikatora ponaanja pri vonji i moe biti koristan instrument za
procenu potencijalno rizinog ponaanja vozaa
*ezultati ovog istraivanja podravaju gledite da situacije u kojima se
susree osoba prilikom vonje provociraju ponaanja koja su u skladu sa
bazinim tendencijama sadranim u stabilnim karakteristikama linosti ;naliza
strukture relacija osobina linosti i razliitih vidova ponaanja prilikom vonje
otkrila je postojanje dva obrasca takve povezanosti
8rvi opisuje vrlo direktno odravanje bazine strukture linosti u
ponaanju prilikom vonje i ukazuje na to da impulsivne i agresivne osobe
ispoljavaju ove osobine i dok voze Aisoki skorovi na dimenziji ;gresivnost,
hostilnost, udrueni sa visokim skorovima na 9mpulsivnosti, u situaciji upravljanja
automobilom oblikuju nervozni, KbezobrazniD, impulsivni stil vonje u kome
dominira negativni afekat, nestrpljenje i ignorisanje tu$ih potreba 8ratei
elementi ovakvog ponaanja pri vonji su# sklonost rizi6ima/ takmi4arsko
8onaanje/ udovoljavanje trenutnim im8ulsima2 !vi rezultati su u skladu sa
rezultatima ranijih studija koji su identifikovale dimenziju 5raenje senzacija kao
znaajan prediktor rizine vonje, s tom razlikom da je u ovom istraivanju
pokazan znaaj iskljuivo 9mpulsivnosti kao subdimenzije 9mpulsivnog traenja
senzacije
!vaj rezultat, me$utim, moe biti i posledica visoke korelacije izme$u dve
subdimenzije 9mpulsivnog traenja senzacija, emu u prilog ide i injenica da
5raenje senzacija ostvaruje znaajno kanoniko optereenje kada je u pitanju
prvi kanoniki faktor iz prostora osobina linosti, iako koeficijent u matrici
strukture nije znaajan
9nteresantno je da Frenje propisa nema udela u opisanom nainu vonje,
to moe znaiti da je sklonost prekrajima relativno rasprostranjena u naoj
sredini i nije rezervisana samo za kategoriju agresivno,impulsivnih vozaa
4e$utim, s obzirom na to da Frenje propisa ima znaajno kanoniko
optereenje na prvom kanonikom faktoru levog seta, mogue je da se i ovde
radi o supresorskom dejstvu ostalih faktora koji su s njim u korelaciji
&rugi obrazac povezanosti osobina linosti i ponaanja u vonji povezuje
stepen tolerancije, miroljubivosti i potrebe za aktivnou sa odgovornou i
3+
uivanjem u vonji (klonost prekrajima donekle dovodi u pitanje objanjenje da
nizak skor na kanonikom faktoru iz upitnika "8( opisuje odgovoran odnos
prema vonji
4ogue je da je takvo krenje propisa vie efekat potrebe da se uiva u
vonji (npr brzina), ili samouverenosti kada su u 8itanju vetine vonje, zbog
ega bi osoba sa ovakvim stilom vonje mogla smatrati da je u stanju da sama
proceni ta sme da radi na putu a da pri tome ne ugroava sebe i druge 6a
osnovu konteksta ostalih karakteristika u kojima se pojavljuje ova sklonost
prekrajima, moe se pretpostaviti da ovde nisu u pitanju prekraji koji direktno
mogu ugroziti neijiu bezbednost u saobraaju, i da osobe sa visokim skorovima
na ovoj kanonikoj dimenziji u osnovi voze bezbedno
4e$utim, ne mora biti tako !vaj rezultat bi se mogao dovesti u vezu sa
nalazima koji pokazuju da visoke ili precenjene vozake vetine mogu biti rizine
ukoliko nisu balansirane vetinama usmerenim na obezbe$enje sigurnosti, kao i,
posredno, sa onim rezultatima koji upuuju na povezanost izme$u emocionalne
stabilnosti i agresivne vonje
--

;ko se nizak skor na kanonikim faktorima prvog para tretira kao visoko
rizian oblik vonje, a na faktorima drugog para kao blago rizian, onda se ini
da osnovnu razliku ini pozicija dimenzije ;gresivnost,hostilnost !na, izgleda,
oblikuje osnovni afekat koji prati vozako ponaanje, i tako posredno dovodi do
vie ili manje napete i rizine vonje Jnaaj ove osobine za ponaanje pri vonji
je tako$e pokazan u dosadanjim istraivanjima
" istraivanju nije pokazan vei znaaj dimenzije 6euroticizam,
anksioznost za vozako ponaanje !va dimenzija, dodue, ostvaruje znaajno
kanoniko optereenje kada je u pitanju prvi kanoniki par, to znai da ima
izvesnu ali ipak sporednu, ulogu u oblikovanju visoko rizinog stila vonje
(ocijabilnost uopte nije pokazala znaaj u ovom kontekstu, dok se uloga
;ktiviteta, konkretnije *adnog aktiviteta, moe shvatiti kao deo obrasca koji
obezbe$uje relativno odgovoran pristup vonji ;ktivitet i (ocijabilnost se mogu
posmatrati kao aspekti ekstraverzije, dimenzije iji je znaaj za vonju pokazan u
nekim istraivanjima
-.
4e$utim, ekstroverzija se najvie dovodi u vezu sa
vigilnou, te je verovatno vanija za aspekte vozakog ponaanja koja nisu
obuhvaena ovim istraivanjem, kao to su koncentracija ili zamaranje
( obzirom na to da su saobraajne nezgode retki doga$aji, veoma je
teko ustanoviti prediktivnu mo osobina linosti kada su u pitanju takvi incidenti
4e$utim, relacije osobina linosti sa razliitim oblicima ponaanja u vonji koji se
mogu okarakterisati kao manje ili vie rizini, indirektno mogu dati neke podatke
korisne za prevenciju saobraajnih nezgoda 8otencijalna primenljivost ovih
rezultata ogleda se u mogunosti kreiranja programa prevencije nezgoda koji bi
bili prilago$eni karakteristikama linosti vozaa 9 u procesu obuke vozaa,
pogotovu ukoliko se ona ne shvati iskljuivo kao usvajanje vetina vonje i
uenja saobraajnih propisa, ovakva saznanja mogla bi imati svoju primenu
8ored usmerenosti na poboljanje performansi prevoznih sredstava i na
konstrukciju takozvanih (mart sistema u cilju olakavanja vonje, za poveanje
))
<a2"en = @2ite? 2446.
)6
1erAe9 = 'aide"? 2444.
3
bezbednosti u asobraaju izuzetno je vano edukovanje i razvijanje
od)ovorno) 8onaanja voza4a u saobraaju2
4.. Prilozi
8rilog % Farakteristini koreni i procenat objanjene varijanse glavnih
komponenti "pitnika o ponaanju vozaa u saobraaju
8rilog ' 9zvod iz matrica sklopa 8romaS glavnih komponenti ekstrahovanih iz
upitnika "8(
Pr*a PromaW gla*na 0omponenta1 i.*o" i. matrice s0lopa
Druga PromaW gla*na 0omponenta1 i.*o" i. matrice s0lopa
3#
)re-a PromaW gla*na 0omponenta1 i.*o" i. matrice s0lopa
Xet*rta PromaW gla*na 0omponenta1 i.*o" i. matrice s0lopa
Matrica inter0orelacija PromaW gla*ni' 0omponenti
44
8rilog ) 4atrice kanonikih optereenja
ManoniO0a optere-enja fa0tora i. prostora s0ale UPS
ManoniO0a optere-enja fa0tora i. prostora s0ale UMPY
41
?2 Zaklju4ak
Bezbednost saobraaja se pojavljaje kao jedan od najvanijih ciljeva, ne
samo saobraajne politike, ve i itavog drutva, jer paralelno sa rastom razvoja
motorizacije dolazi do neprekidnog opadanja bezbednosti saobraaja Aalja imati
na umu izrazito veliki broj udesa i tekih saobraajnih nesrea u drumskom
sobraaju, a naroito na magistralnim putevima
9z tog razloga, u koncepcijama saobraajne politike postavlja se kao
poseban cilj menjanje strukture saobraajnog sistema u pravcu poveanje
bezbednosti saobraaja usmeravanjem njene strukture na bri razvoj grana s
viim stepenom bezbenosti saobraaja Ler, pojedine saobraajne grane se bitno
razlikuju po stepenu bezbednosti saobraaja 6a samu bezbednost saobraaja
moe se uticati razliitim merama, ali se trajno reenje moe nai samo u
pravilnijoj koncepciji strukture saobraajnog sistema
(toga, mogu se izvui sledei osnovni zakljuci#
neophodno je obezbediti uslove za formiranje takve saobraajnog
sistema u kojoj e saobraajne grane biti zastupljene prema svojim
komparativnim prednostima,
brz i, od strane drave i drutva, nedovoljno kontrolisani tempo razvoja
motorizacije rezultat je zakonitosti privrednog rasta i strukturenih
promena u razvoju privrede, uz odstustvo primene odgovarajue
saobraajne politike,
prethodnim razvojem strukture saobraajnog sistema dolo se u sukob
sa osnovnim zahtevima savremenog drutva zbog negativnih
posledica koje je takva struktura sa sobom nosila i ,
drava mora pristupiti efikasnom i trajnom iznalaenju reenja za
nastale probleme u oblasti saobraaja i to jasno formulisanom i
definisanom saobraajnom politikom i odgovarajuim merama za
postizanje postavljenih ciljeva
&anas kada se nalazimo na najveem stepenu razvoja i civilizacije nismo
sigurni da li smo odmakli od perioda praistorije kada su nasilne smrti u pitanju
5ome u velikoj meri doprinosi saobraaj jer se najee nasilna smrt u
civilizovanom svetu danas doga$a u saobraajnim nezgodama ;psurdno je da u
saobraaju kao u legalnoj delatnosti vie stradaju ljudi nego u svim legalnim
delatnostima zajedno Jadnjih godina u svetu u saobraajnim nezgodama pogine
blizu -33333 lica, a izme$u %3 i %- miliona pretrpi povrede 8osledice
saobraajnih nezgoda postale su ogroman zdravstveni, socijalni i ekonomski
problem savremenog sveta 8ostavlja se pitanje ko je osnovni krivac za toliki broj
nezgoda
9ndividualizam, individualistika psihologija i drugi oiljci koje savremen
nain i tempo ivota ostavlja na linost savremenog oveka negativno se
odraavaju na njihovo uee u saobraaju 0goizam, netrpeljivost prema drugim
uesnicima u saobraaju prisutna je kod velikog broja korisnika puta !vakve
uesnike nervira svaka prepreka na putu, svaki uesnik koji, i ako koristi put
42
pravilno i u granicama namene, remeti njihovo spokojstvo <teli bi da put samo
njima pripada
Ooveku se pripisuje veliki procenat saobraajnih nezgoda od oko .-:,
ostali faktori koji utiu na nastanak saobraajne nesree su# )3: kao rezultat
zajednikog uticaja subjektivnih i objektivnih faktora i -: nezgoda nastaje zbog
objektivnih faktora 4e$utim ovako veliki procenat se pripisuje oveku zbog toga
to drutvo deo svoje krivice prebacuje na uesnike u saobraaju na taj nain to
deo svojih obaveza prebacuje na pojedince (kroz zahtev da ponaanje prilagode
i onim uslovima koji nisu optimalni i poveanom panjom i briljivou
kompenziraju objektivne nedostatke)
Oovek je vaan faktor svih drutvenih pojava i one se ne mogu objasniti
ako se ne uzmu u obzir sva njegova svojstva 9zuavanje ponaanja u
saobraaju podrazumeva utvr$ivanje karakteristika strukture linosti, psiholoke
organizacije, kapaciteta sposobnosti, osobina linosti, kao i spoljnih faktora koji
mogu da utiu na ovekovo ponaanje u saobraaju
4enjanje ponaanja i saobraajne kulture moe se ostvariti, pre svega,
kroz bolju i to raniju pripremu uesnika u saobraaju !snovni cilj je postizanje
vee saobraajne zrelosti, to podrazumeva i mentalnu transformaciju, razvijanje
Kdrumske svestiD i prilago$avanje oveka motornom vozilu i saobraaju
8rogrami za menjanje ponaanja moraju biti dobro odre$eni, realni,
usmereni na probleme koji se mogu identifikovati i na populaciju koja prihvata
obrazovnu intervenciju &a bi se menjalo ponaanje mora se ukazati i shvatiti da
je odre$eno ponaanje u saobraaju opasno 8ri izbogu ponaanja koje treba
menjati potrebno je voditi rauna o udelu tog ponaanja nastanku saobraajnih
nezgoda, odnosno znaaju izmenjene navike za bezbednost saobraaja
!bjasniti ponaanje oveka u saobraaju, mere uticaja na to ponaanje i
otpornost oveka prema ovim merama je sloen posao Oovek je sloeno
integrisani mozaik nasle$a, uro$enih obeleja, antropoloke strukture, fizikih
karakteristika, umnih potencijala, ali i plod drutvenih uloga u kojima se formirao
8ored toga to je svaki ovek Ksvet za sebeD, dinamika njegovog psiholokog
ivota je teko dostupna Jbog ove sloenosti unutranje fizike i psihike faktore
kod oveka je teko kvantificirati
43
@2 Iiteratura
,e.#e"nost sao#ra-aja%, F Hipovac
Sao#ra-ajne ne.go"e u preticanju%, F Hipovac
Upotre#a sigurnosni' pojase*a%, F Hipovac, I Buli, & Aemi
!#u0a 0an"i"ata .a *o.aOe i polaganje *o.aO0i' ispita u fun0ciji
#e.#e"nosti sao#ra-aja%, F Hipovac
Automats0o pra-enje i 0ontrola pre0rTaja u #e.#e"nosti sao#ra-aja%,
F Hipovac, 4 6ei
,e.#e"nost "ece u sao#ra-aju u ,eogra"u%, F Hipovac, 4 Aujani
!so#ine liOnosti i ponaTanje *o.aOa u sao#ra-aju%, ( Aukobrat, &
4itrovi
!sno*i sao#ra-ajne psi'ologije%, A Aukadinovi
)erens0o istraVi*anje stru0ture *o.ila i *o.aOa u sao#ra-aju%, (
8avlovi
,e.#e"nost "rums0og sao#ra-aja%, 4 9ni
Mara0teristi0e osuNeni' lica .a 0ri*iOna "ela i. #e.#e"nosti
sao#ra-aja%, 7 Rkarin
Mena"Vment u sao#ra-aju%, 6 Folari
Anali.a #e.#e"nosti sao#ra-aja na ras0rsnicama u ,eogra"u%, B
Farali
)roT0o*i ne.go"a po*e.ani' sa al0o'olom1 procena .a &o*i Uelan" i
mere 0oje se pre"laVu .a meNunaro"no 0oriT-enje%, 5 4iller, 4
Ble?den
Smrtnost peTa0a i al0o'ol%, 4 !strom, ; 0riksson
Sensation See0ing an" Detection of /is0y /oa" Signals1a
De*elopment Perspecti*e%, 5 *osenbloom, @ Bolf
)'e In"epen"entcontri#ution of Dri*er2 Cras' an" 3e'icle
C'aracteristics to Dri*er 4atalities%, 4 Bedard
Age /elate" +ffects of /estricte" Jea" Mo*ements on t'e Useful
4iel" of 3ie( of Dri*ers%, * 9sler, * 8arsonson, 7 <ansson
)(o-*e'icle Si"e Impact C'as'es1 t'e /elations'ip of 3e'icle an"
C'ars C'aracteristics to Injury Se*erity%, N Marmer, 0Braver, 04itter
Acci"ent Pre*ention 3ersus /eci"i*ism Pre*ention Courses for
/epeat )raffic !ffen"ers%, L Fnighet, ( 5ippetts
)ec'niRues for influencing "ri*ing t'e "ri*ers *ie(%, L Aanke
Close-follo(ing "ri*ers on t(o-lane 'ig'(ays%, ( *ajalin, (<assel,
< (ummall
Cras' C'aracteristics an" Injuries of 3ictims Impaire" ,y Alco'ol
3ersus Illicit Drugs%, 8 Baller
+*aluation of program to moti*ate impaire" "ri*ing offen"ers to install
ignition interloc0s%, * Aoas
44
4atal Pe"astrian Acci"ent in 4rance1 A )ypological Analysis%, <
Montaine, @ 7ourlet
4atality Pe"estrian an" Alco'ol%, 4 !strom, ; 0riksson
Jig'(ay "esign an" traffic safety%, 0ngineering handbook
A"olescent antece"ents of 'ig'-ris0 "ri*ing #e'a*ior into young
a"ult'oo"1 su#stance use an" parental influences% , L (hope
Are aggressi*e people aggressi*e "ri*ersZ%, 5 Hajunen, & 8arker
/oa" /age in Ari.ona1 arme" an" "angerous%, 4 4iller
Differences in Case-Specific Patterns of Unintentional Injury Mortality
Among 15-44 ear !l"s in Income-#ase" Country $roups%, 6 ;hmed,
* ;ndersson
A"*ances in t'e +pi"emiology of Injuries as a ,asis for Pu#lic Policy%,
B <addon
4)