1

Jevanelje po Jovanu

Jon Paulien
Isus daje ivot jednoj novoj
generaciji








S engleskog: Miodrag Marinkovi



2


UVOD
Jevanelje po Jovanu

Upoznavanje Upoznavanje Upoznavanje Upoznavanje
Proitaj Jevanelje po Jovanu odjednom, ako je mogue. U uslovima
u kojima je utisak od itanja jo uvek sve, zatvori knjigu i stavi na
papir svoja razmiljanja o sledeem:

1. ta sam saznao o Isusu, to r 1. ta sam saznao o Isusu, to r 1. ta sam saznao o Isusu, to r 1. ta sam saznao o Isusu, to ra aa anije nisam znao? nije nisam znao? nije nisam znao? nije nisam znao?
2. Kako je intenzivno itanje Jevanelja uticalo na moj lini odnos s 2. Kako je intenzivno itanje Jevanelja uticalo na moj lini odnos s 2. Kako je intenzivno itanje Jevanelja uticalo na moj lini odnos s 2. Kako je intenzivno itanje Jevanelja uticalo na moj lini odnos s
Is Is Is Isu uu usom? som? som? som?
3. Koji su mi aspekti knjige prvi put pali u 3. Koji su mi aspekti knjige prvi put pali u 3. Koji su mi aspekti knjige prvi put pali u 3. Koji su mi aspekti knjige prvi put pali u oi? oi? oi? oi?
4. Proitaj tekst u Jovanu 1,1 4. Proitaj tekst u Jovanu 1,1 4. Proitaj tekst u Jovanu 1,1 4. Proitaj tekst u Jovanu 1,1- -- -18 (Prolog Jevanelju). Obelei kljune 18 (Prolog Jevanelju). Obelei kljune 18 (Prolog Jevanelju). Obelei kljune 18 (Prolog Jevanelju). Obelei kljune
izraze u te izraze u te izraze u te izraze u tek kk kstu (primer: stu (primer: stu (primer: stu (primer: ivot, svetlost ivot, svetlost ivot, svetlost ivot, svetlost [ [[ [videlo videlo videlo videlo] ]] ], primiti, verovati, , primiti, verovati, , primiti, verovati, , primiti, verovati,
itd.). Ostatak Jeva itd.). Ostatak Jeva itd.). Ostatak Jeva itd.). Ostatak Jevan nn nelja proitaj paljivo, do kraja, i obelei svako elja proitaj paljivo, do kraja, i obelei svako elja proitaj paljivo, do kraja, i obelei svako elja proitaj paljivo, do kraja, i obelei svako
ponovno p ponovno p ponovno p ponovno po oo ojavljivanje izraza koje si n javljivanje izraza koje si n javljivanje izraza koje si n javljivanje izraza koje si naao u Prologu. aao u Prologu. aao u Prologu. aao u Prologu.

Na prvi pogled, Jevanelje po Jovanu kao da je uzor jednostavnosti.
Ipak, prvi pogled esto moe da prevari. Sledee su rei Pola Majnira
[Paul Minear]: Ovo Jevanelje ima takav karakter da vas, prouavajui
ga, vodi ka progresivno sve veoj zbunjenosti. Svaki stih, na prvi pogled
sasvim jednostavan, sadri vanredno sloenu misaonu strukturu koja
osujeuje nae pokuaje da je apsorbujemo.U trenutku kada italac
uoi, postane svestan jedne zagonetke, ta jedna zagonetka ga vodi u
desetak drugih, od kojih se nijedna ne moe lako reiti (Minear, 247).
Jevanelje po Jovanu nije samo jedna jednostavna pria. Ono je te-
oloko remek-delo velike dubine. Prouavanje te knjige moe da od-
vede u ljubav za ceo ivot, ne samo s knjigom, nego i s Isusom koga
nam ona predstavlja.

Jedno od etiri Jedno od etiri Jedno od etiri Jedno od etiri
Veina od nas baratamo filmskom verzijom Isusovog ivota,
meavinom pojedinosti iz sva etiri Jevanelja u koju je ubaena znaa-
jna koliina popularne tradicije i kulture. Ne postoji, meutim, samo
jedno, nego etiri odvojena, nadahnuta tumaenja Isusovog ivota.
Punina znaaja Isusovog ivota nadrasta ono to moe da ispria bilo
koja osoba, ak i ako je nadahnuta. Svaki pisac jevanelja odabrao je
dogaaje i uenje, kojima je naglaen njegov jedinstveni lini i teoloki
pogled na Isusa. Iako u principu postoji samo jedno Jevanelje, Biblija
sadri etiri razliita izraza tog Jevanelja. Pravljenje meavine ovo et-
voro na filmski nain moglo bi, samo po sebi, da ima donekle ople-
menjujui efekat, ali ono ne treba da nas odvrati i dovede u situaciju da


3
ispustimo saznanja koja moemo dobiti od svake od tih jedinstvenih
perspektiva.
Postojanje etiri posebna Jevanelja u Bibliji za nas je podstrek da
odbacimo miljenje o postojanju samo jednog pravovaljanog naina za
razmatranje duhovnih pitanja ili samo jednog pravilnog naina razmil-
janja. To nas upozorava da se klonimo plitkih dilema u stilu ili-ili, koje
koriste mnogi ljudi kada raspravljaju o teologiji. Ogranienja ljudskih
mogunosti su takva, da nijedna teoloka izjava ili tvrdnja nije savrena
sama po sebi. Za sve pokuaje opisivanja Hrista, ako elimo da On u
njima bude istinski predstavljen, potrebno je dati i neke ocene i aktivi-
rati sposobnost odluivanja o pravom reenju.
Prema tome, kada se dogodi da se u okruenju mesne crkve ljudi
sukobe po teolokim pitanjima, nee uvek biti preporuljivo utvrivati
koja je strana u pravu, a koja nije. Odreeni aspekt istine svaki pojedi-
nac moe da posmatra iz jedne jedinstvene, posebne, unikatne per-
spektive, upravo onako kako su to inili pisci Jevanelja. Ono to mi
nazivamo jeresi nije uvek i zabluda. To samo moe biti istina izvan rav-
notee. Primer etiri Jevanelja nam kae da treba da potvrdimo istinu
na obema stranama i da predstavnicima sukobljenih strana pomognemo
da, zajedniki, dou do sadrajnije, bogatije ravnotee, nego to bi to
bilo ko od njih mogao sm (vidi: Talbert, The Gospels and the Gospel,
25, 26; Paulien, What the Bible Says About the End-Time, 80).

Jovanova jedinstvena slika Hrista Jovanova jedinstvena slika Hrista Jovanova jedinstvena slika Hrista Jovanova jedinstvena slika Hrista
Ako uradimo briljivu komparaciju Jevanelja po Jovanu s Matejem,
Markom i Lukom, u Jovanu emo otkriti odreen broj unikatnih ele-
menata.
1. Isus, kako je prisutan u etvrtom Jevanelju, nije ponizni Isus,
krotak i blag iz sinoptikih Jevanelja. On je izriit (2,4; 4,17.18.48;
5,45-47; 7,6-9) i ratoboran (3,10-12; 5,39.40.42.44; 8,44), On se
ukljuuje u guvu i natezanje u raspravama (3,1-15; 8,31-47), a pone-
kad moe da bude i pomalo sarkastian (9,41; 10,32).
Za mene je ova slika o Hristu bila dragoceno iskustvo. Godinama
sam se oseao krivim to nisam posedovao blagu, flegmatinu linost
kakvu je imao Isus, po onome kako to gotovo svako pretpostavlja. Jed-
instveni prozor ka Isusu, koji je naslikao sin groma (vidi Marko 3,17),
pomogao mi je da uvidim da je Isus bio kompleksna linost, takve
dubine da su oni koji su mu bili bliski mogli da ga slikaju na radikalno
drugaije naine, a da se i dalje verno dre injenica.
2. Veinu pria u Jovanu ne moemo nai u druga tri Jevanelja. U
Jovanu je posebno vredno obratiti panju na line susrete, dijaloge,
izmeu Isusa i razliitih linosti u Jevanelju: Nikodim (3,1-21), ena
Samarjanka (4,4-42), uzeti ovek iz banje Vitezde (5,1-15), slepi ovek
(9,1-41), Pilat 18,28-19,16) i Petar (21,15-23).


4
3. Iako u Mateju, Marku i Luki prie (parabole) u Isusovoj slubi
igraju glavnu ulogu, one su u Jevanelju po Jovanu retke, a po nekim
definicijama ih tu ak i nema. Priama smo, u etvrtom Jevanelju, na-
jblii u alegorijama o Dobrom Pastiru (10,1-18) i Pravom okotu (15,1-
8). Ipak, ovo nisu prave prie, drimo li se kliea koji nalazimo u druga
tri Jevanelja.
4. Izostavljajui prie, Jovanovo Jevanelje izostavlja i mnoge druge
elemente koje ine sastavni deo narative o Isusu u Mateju, Marku i Luki.
Nema izvetaja o Isusovom roenju, Njegovom krtenju, Njegovim
kuanjima, o Poslednjoj Veeri, Getsimaniji ili vaznesenju. U njemu
nema ni izvetaja o leenju ljudi opsednutih zlim duhovima (Barclay,
1,1.2).
5. Ova izostavljanja se, meutim, ne mogu staviti na konto nekakvog
autorovog neznanja. Neto je izostavljeno kako bi se moglo dodati
neto drugo. Jovan eli da prenese, utisne ono posebno, izuzetno
znanje koje drugi moda nemaju. Ovim posebnim znanjem obuhvaeno
je mnogo toga to je mogao zapaziti jedino neko ko je doiveo u Jevan-
elju opisane dogaaje.
Jovan zna gde se tano nalazi Jakovljev studenac (4,4-6) i Solomu-
nov trem (10,23). On se sea samo Petru svojstvene gestikulacije u
Gornjoj sobi (13,24) i broja, veliine i teine posuda za vodu na svadbi
u Kani (2,6). On zna da su hlebovi kojima je Isus nahranio ono mnotvo
bili nainjeni od jema (6,9) i da su rimski vojnici pod krstom bacali
kocku za Isusovu dolamu (19,23.24). On se sea vrste mirisa koji je
donela Marija (12,3) i raspored objekata u banji Vitezdi (5,2) koja je,
u vreme kad je Jovan pisao svoje Jevanelje, ve dvadeset-pet godina
bila unitena). On je vrlo precizno poznavao Jerusalim i njegovu okolinu
(s ovim u vezi, vidi Barclay, 1,6). Prema tome, Jovanovo Jevanelje je
puno fascinantnih pojedinosti, kakve poznaju samo oevici.
6. U Mateju, Marku i Luki se Isusova sluba uglavnom koncentrie na
Galileju i, po njima, On u Jerusalim odlazi samo jednom. Meutim, u
Jovanu Isus esto odlazi u Jerusalim, a Njegova sluba ima znatno vei
uticaj na Jerusalim i Judeju, nego na Galileju. Iako se ovi odlasci u Jeru-
salim ne pominju u druga tri Jevanelja, oni su implicirani u nekim Is-
usovim izjavama (Matej 23,37; Luka 13,34).

Autor i vreme pisanja Autor i vreme pisanja Autor i vreme pisanja Autor i vreme pisanja
Pitanje autorstva ovog Jevanelja namerno je smeteno u domen
anonimnosti, moda zato to se smatra da je Sveti duh njegov stvarni
autor (Jovan 16,13 naziv Jovanovo dodat je kasnije). Meutim, u
vie navrata se spominje tajanstveni uenik koga Isus ljubljae
(13,23.24; 19,26.35; 20,2; 21,2.7.20), kao autor Jevanelja (21,24).
Rana crkvena tradicija ovog ljubljenog uenika prepoznaje, identifi-
kuje kao Jovana, Zavedejevog sina. Podrka ovom tradicionalnom mil-


5
jenju je injenica da se taj neimenovani uenik esto druio s Petrom,
kako u Jevanelju (1,35-42; 13,23-25; 20,1-9; 21,7.15-23), tako i
drugde u Novom zavetu (Marko 5,37; 9,2; 14,33; Luka 22,8; Dela
3,1.11; 4,13; Galatima 2,9).
iroko je prihvaeno da je vreme pisanja Jevanelja na kraju prvog
veka. Moe biti, ak, da je Jovanovo Jevanelje i poslednja napisana
knjiga Novoga zaveta (95-100 n.e.). Povod za pisanje je pretnja smrti
koja se nadvila nad ljubljenim uenikom (21,20-24).

Graa Jevanelja Graa Jevanelja Graa Jevanelja Graa Jevanelja
Jevanelje poinje uvodom, ili Prologom (1,1-18) i zavrava se Epi-
logom (Jovan 21). Tekst od Jovana 1,19 do 12,50 koncentrie se na
Isusovu slubu, dok tekst od 13,1 do 20,31 obrauje predmet Njegove
smrti, pogreba, vaskrsenja i dogaaja koji ih prate.
Drugi nain za organizovanje Jevanelja je obraanje panje na
razliite dane u kojima Isus obavlja svoju slubu. Na primer, dogaaji
zapisani u 1,19-28 dogodili su se oito istog dana. Prelazak na novi
dan oznaava se izrazima kao sutradan (1,29.35.43), trei dan (2,1) i
posle dva dana (4,43). Sabiranjem tih dana u Jevanelju, otkrivamo
da je, od preko hiljadu dana slube, od Isusovog krtenja do vazne-
senja, samo dvadeset-devet sadravalo dogaaje koji su shvaeni kao
vredni pomena u Jevanelju.


Namera Jevanelja Namera Jevanelja Namera Jevanelja Namera Jevanelja
Namera, svrha etvrtog Jevanelja otvoreno je izreena u Jovanu
20,30.31. Materijal u Jevanelju selektiran je da verujete da Isus jest
Hristos Sin Boji, i da verujui imate ivot u ime Njegovo. Meutim,
Paul Minear smatra da pod povrinom ove izjave lei dublji sadraj. On
smatra da je etvrto Jevanelja objavljeno na taki prelaska izmeu
generacije koja je Isusa lino poznavala i druge generacije koja ga je
poznavala samo na osnovu svedoenja drugih (Minear, 251-256).
U etvrtom Jevanelju imamo obilje dokaza koji podupiru jednu
ovakvu tezu. U tekstu u 21,2-23 govori se o priama kako onaj uenik
koga Isus ljubljae nee umreti, nego da e iveti dok se Isus ponovo
ne vrati na Zemlju. Tekst u 23. stihu utiava te prie, pojanjavajui
Isusove rei na kojima su se one temeljile. Prema tome, etvrto Jevan-
elje je pisano u atmosferi opasnosti od smrti koja se bila nadvila nad
ljubljenim uenikom, koji je bio poslednja iva karika s onima koji su
Isusa poznavali fiziki. Bila je prisutna opasnost da e njegova smrt
drugu generaciju zaviti u stanje konfuzije i nesigurnosti. ta e biti s
njima, bez ruke onih koji su Isusa lino poznavali i razgovarali s Njime?
Namera Jevanelja bila je da tu drugu generaciju ubedi da odsustvo
jednog ivog apostola nee biti prepreka njihovom hrianskom
iskustvu. Delo Jevanelja nastavie se bez Jovana.


6
Zapazimo da je izjava o nameri Jevanelja, u tekstu u 20,30.31,
nastala posle dogaaja s nevernim Tomom, u tekstu u 20,24-29. Isus,
u 29. stihu, kae: Poto me vide verovao si; blago onima koji ne videe
i verovae. Toma je predstavnik svih uenika koji su videli i fiziki
dodirnuli Isusa, dok su Isusove rei upuene onima kojima je ta pred-
nost bila uskraena. Oigledno je da fiziko vienje i lini dodir nisu od
kljunog znaaja za izgraivanje vere.
U 30. stihu itamo da su mnogi znaci uinjeni pred uenicima, a
ipak nisu zapisani u Jevanelju. U 31. stihu imamo uveravanje da je ono
to jeste bilo zapisano u Jevanelju selektirano, zbog toga to je
donosilo istu veru kakva je nastala u uenicima. Razlika izmeu uenika
i prvih italaca Jevanelja bila je u tome to se vera uenika temeljila na
gledanju, dok to nije bilo sluaj s verom njihovih italaca.
Prema tome, izjavu o nameri Jevanelja u tekstu 20,30.31 treba
shvatiti u kontekstu prie o Tomi. Toma je ovek koji vidi vaskrslog
Hrista i veruje. Prema stihovima 19 do 25 su uenici, o kojima je re u
30. stihu, u tom trenutku ve verovali u vaskrslog Hrista. Ipak, u 29.
stihu vidimo da nisu uenici bili ti nad kojima je bio izgovoren bla-
goslov. Blagoslov je, u treem licu, izgovoren nad onima koji ne vide
vaskrslog Hrista, a ipak veruju. Kada govorimo o drugoj generaciji (31.
stih), odgovor vere dolazi kao odgovor na smo pisano Jevanelje. Tako
vidimo da su itaoci Jevanelja stavljeni u kontrast ne samo s uenicima
iz 30. stiha, nego i s Tomom iz 29. stiha.
Raniji prizori kraj groba (20,1-18) slue istoj svrsi. Ljubljeni uenik
je, u 20. glavi, predstavljen kao idealni predstavnik druge generacije
zato to je verovao, ne videi, za razliku od Petra, Marije i Tome (stihovi
8. i 9).
Prema tome, neposredna namera etvrtog Jevanelja bila je da ubedi
drugu generaciju da, kao hriani, sasvim uspeno mogu da funk-
cioniu i u odsustvu ivih apostola. Generacija koja je imala samo pis-
ana Jevanelja nije bila u nepovoljnijem poloaju od onih koji su imali
lini dodir s Isusom ili nekim od Njegovih uenika.
Namera Jevanelja se, na mnogo naina, pojavljuje u celom tekstu.
Isus u 17,2 izjavljuje da ima vlast da podari veni ivot svakome koga
mu daje Njegov Otac. U kasnijem delu poglavlja postaje jasno da On
misli na dve jasno odvojene grupe. Jedna grupa su uenici koje je ou-
vao u veri, s izuzetkom Jude (12. stih). Druga grupa su oni koji me
uzveruju njihove rei radi, odnosno, rei Njegovih uenika (20. stih).
Osim toga, izraena je i razlika izmeu onih koji veruju na osnovu
fizikog dodira s Isusom i onih koji nisu videli, ali su verovali radi rei
Njegovih uenika.
Tu je i aluzija na drugu generaciju, u figuri okota i loza (15,1-7).
Isus je okot, Njegovi uenici loze, a rod koji donose, to je druga gen-
eracija, iji se kontakt s Isusom uspostavlja jedino preko Njegovih ue-
nika.


7
ini se prikladnim da drugu generaciju vidimo i u izvetaju o Isuso-
vom pojavljivanju pred sedmoricom uenika kraj Galilejskog jezera
(21,1-14). Bez Isusa, uenici nemaju uspeha u svojim pokuajima da
uhvate ribe. Ali, kad su posluali Isusovo uputstvo, njihova etva je
ogromna. Pria crta isti klie kao i metafora o okotu i lozama. Prvobi-
trni itaoci Jevanelja bili bi poistoveeni s ribom koju su uhvatili ue-
nici. Minear komentarie ovo: Oni e shvatiti da je Isus imao na umu
njihovo obraenje i da e nastaviti svoje prisustvo u njihovoj sredini
(Minear, 256).
Meu druge aluzije na drugu generaciju moe se uvrstiti druge
ovce iz 10,16 i injenica da u etvrtom Jevanelju Isusove uenike
obino regrutuju odreeni posrednici, a ne Isus lino (Minear, 256-
258). Jovan Krstitelj alje Isusu dvojicu uenika (1,35-37), Andrija nalazi
svog brata Petra (40-42), Filip poziva Natanaila (45-47), dok ena
Samarjanka dovodi sa sobom ceo svoj grad (4,28-30). Na ovakav, vie
puta ponovljen nain, autor alje signale i poruuje da za pun ueniki
status nije neophodan lini poziv od Isusa.
Jevanelje po Jovanu pisano je novoj generaciji u vreme velikog pre-
laska, tranzicije. Kakvu poruku je Jovan nameravao da iznese toj novoj
generaciji? Verujem da je poruka koju je pripremio jasno vidljiva kada
uporedimo Isusova uda u etvrtom Jevanelju s onima u Mateju,
Marku i Luki. U svakom od onih drugih Jevanelja Isus, inei svoja
uda, uvek iznova koristi dodir (Matej 8,3.4.14.15; 9,18-25.29.30;
14,29-31; 20,34; Marko 1,29-31:40-42; 5,21-43; 7,31-35; 8,22-26;
9,25-27; Luka 4,40; 5,12.13; 7,14.15; 8,40-56; 13,13; 22,51). Meu-
tim, u Jovanovom Jevanelju element dodira je upadljivo odsutan.
Prilikom svadbe u Kani (2,1-11) voda je pretvorena u vino bez ikak-
vog fizikog dodira s Isusove strane. Sina carevog oveka u Kaper-
naumu Isus lei dok se sm nalazi u Kani, oko 26 kilometara od Kaper-
nauma (4,46-54)! Isus, takoe, proputa da dodirne uzetog oveka u
banji Vitezdi (5,1-15). U 9. glavi itamo kako Isus glinom mae oi sle-
pog oveka, ali se udo dogaa tek nakon to je ovek oprao oi u
Siloamskoj banji, udaljenoj odatle vie od jednog kilometra (6.7). U 11.
glavi itamo kako Isus sa odreene udaljenosti poziva Lazara iz groba.
Isus nema potrebu da ga prvo prodrma i izvue napolje. Zajedniki
imenitelj za sve ove znake je izostajanje fizikog dodira za vreme
dogaanja uda. Oigledno je da udaljenost nije nikakva prepreka za
primanje Isusovih blagoslova. Na taj nain injenicom da je liena linog
kontakta s Isusom, druga generacija nije nimalo oteena.
injenica je, takoe, da se svako od gore pomenutih uda zbiva
snagom Isusovih rei. On kae slugama na svadbi u Kani: Napunite i
zahvatite (2,7.8). Carevom oveku Isus kae: Idi. Sin je tvoj zdrav
(4,50). Uzetom oveku kae: Ustani, uzmi odar svoj i hodi (5,8). Sle-
pom oveku: Idi umij se (9,7). Lazaru: Lazare! Izii napolje (11,43). U


8
svakom od ovih sluajeva Isusovu nameru izvravaju Njegove rei, a ne
Njegov fiziki dodir.
Za drugu generaciju, poruka koja dolazi preko ovih prizora je sila Is-
usovih rei, sila koja savlauje prepreke prostora. Njegova re vredna je
koliko i Njegov dodir! Njegova je re podjednako mona i na distanci i
kad je blizu. Iako slui jedino preko pisane stranice, ona i dalje
zadrava svoju mo da spasava i lei. I upravo kroz tu Re Sveti duh
slui potrebama druge generacije (14,26.27). U stvari, na osnovu tek-
stova o Svetome duhu u 14. do 16. glave, moemo dokazati da prisut-
nost Svetoga duha ini da fizika odvojenost od Isusa postane pred-
nost (16.7).
Zaista nije udo to tako mnogo ljudi prvo mesto daje upravo
etvrtom Jevanelju! To je jedino Jevanelje koje je posebno namenjeno
drugoj generaciji, onima koji nisu imali nikakvog fizikog dodira ni s
Isusom, niti s bilo kim ko je imao takav kontakt s Njime. I na nas danas
se odnosi taj nedostatak druge generacije. Nema sumnje da bismo i mi
arko eleli da dobijemo Tominu prednost, ija je vera, gledanjem, bila
potpuno potvrena. Mi smo, u duhovnom smislu, deo te druge gen-
eracije. To Jevanelje je, dakle, pisano i za nas! Ono Isusa predstavlja
jednoj novoj generaciji svakoj generaciji koja je dola posle prve.
ta to Jevanelje poruuje naoj generaciji? Ono nam saoptava da
Boje prividno odsustvovanje u naem vremenu nije prepreka monom
Isusovom delovanju preko Duha. Njegova Re vredna je koliko i Njegov
dodir. Sve prednosti koje su bile dostupne u kontekstu Isusove slube u
telu, Njegove fizike slube, dostupne su i danas kroz Njegovu Re!
Jevanelje nas ui i tome kako da steknemo te prednosti. U svakoj prii
o udu, da bi udo moglo da se dogodi, po neko ljudsko bie je moralo
da igra aktivnu ulogu. Pre nego to su imale priliku da uzmu vino, sluge
su morale da sipaju vodu; uzeti ovek je morao da ustane i skupi ono
na emu je leao; slepi ovek je morao da ide u Siloamsku banju i da se
tamo opere.
Implicitna, preutna poruka za itaoca Jevanelja je dvostruka: (1)
italac mora da poznaje Isusove rei i postane svestan njihove primene
na svoju linu situaciju. Paljivo, ozbiljno prouavanje ovog Jevanelja
zapravo je velika iva zamena za odnos licem k licu koji su uenici imali
s Isusom. (2) italac mora da izvri ono to Isus trai. Isusova sila koja
deluje kroz Duha pratilac je onoga to italac ini u poslunosti Njego-
vim reima. etvrto Jevanelje napisano je da bi oni koji nisu videli mo-
gli da veruju (20,29-31). itajui i primenjujui Jevanelje na sebe, ver-
nici primaju ivot koji je Isus davao od sebe, fiziki boravei na ovoj
Zemlji.

Osnovna uenja Jevanelja Osnovna uenja Jevanelja Osnovna uenja Jevanelja Osnovna uenja Jevanelja
Isus je Boje konano otkrivenje Isus je Boje konano otkrivenje Isus je Boje konano otkrivenje Isus je Boje konano otkrivenje


9
Iz Prologa nam je postalo jasno da je Isus vean (1,1.2), Boji part-
ner (stihovi 1, 2 i 18), Bogu kvalitativno ravan (1. stih) i stvoritelj (3.
stih) i odravalac sveta (4. stih). Nita manje jasno iz Prologa vidimo da
je On doao na Zemlju da otkrije slavnu lepotu Bojeg karaktera (stihovi
14-17; 9-11). Sma Njegova linost je utelovljena Boja Re (stihovi 1 i
14). On je konano otkrivenje ivota na Zemlji (4. stih), istine (14. i 17.
stih), milosti (stihovi 14, 16, 17) i samog Boga (18. stih).
Ova tema se nastavlja kroz celo Jevanelje. Oni koji idu s Isusom
vide otvoreno nebo (1,50.51). Vide Njegovu slavu (2,11), slavu Onoga
koji je siao od Oca (1,14; 16,27.28; 17,5). Isus je imao jedinstvenu
sposobnost da nebesko deli s ljudima, zato to je sm siao s Neba
(3,11-13; 6,32-35.46-51; 8,23; 13,3) i mogao da posvedoi o onome
to je video i uo (3,31-34; 17,8). On je jedino ljudsko bie koje je
svoje ponaanje formiralo na osnovu direktnog posmatranja Bojeg
ponaanja (5,17-21; 8,38; 1,18).
Isus je u mnogo navrata u Jevanelju istakao da Njegova nauka
dolazi direktno od Boga Oca (7,16-18; 8,26.40; 12,49.50). On je,
prema tome Svetlost sveta [videlo svetu] (8,12; 9,5; 1,4.5.9-11). Isto
tako, On izvrava, ini dela koja bi inio Otac, kada bi boravio na Zemlji
umesto Isusa (9,3.4; 10,25.37.38). Kada vidite Isusa, to je kao da vidite
Oca na delu, samo u ljudskom obliku (14,6-11; 17,26). On ini sve ono
to mu Otac zapoveda (14,31; 15,10). On je Boji Sin, ne u smislu infe-
riornosti,, nego u smislu Nekoga ko je smo oblije svog Oca (5,19-23;
10,30).

Spasenje je ivot Spasenje je ivot Spasenje je ivot Spasenje je ivot
G. R. Beasley-Murray istie da se re spasenje retko mogla uti s Is-
usovih usana (Gospel of Life, 1). elimo li da upoznamo Isusovu nauku
o tom predmetu, bie potrebno da prouimo izraze koje je On odluio
da upotrebi. U Mateju, Marku i Luki kljuni izrazi su bili carstvo Boje i
carstvo nebesko. Biti spasen, znai prihvatiti Boju upravu u svom
ivotu (Matej 12,28; Marko 10,15; Luka 12,31; 17,20.21).
Meutim, u etvrtom Jevanelju koncept carstva doslovno nestaje
(3,3.5; 18,36). Veliki izraz za spasenje u Jovanovom Jevanelju je
ivot. ivot je u Rei postojao od poetka (1,4). Re je sila na ovu Zem-
lju da bi taj ivot donela oveanstvu (1,14; 3,11-17). ivot veni
ivot sadanja je realnost za svakoga ko veruje u Isusa (5,24-26).
Isus je Hleb ivota (6,35.51), vaskrsenje i ivot (11,25) i put, istina i
ivot (14,6). Razlog Njegovog dolaska na ovu Zemlju bio je da svojim
reima donese ivot u izobilju (10,10; 6,63.68). Podnaslov ove knjige
Isus daje ivot jednoj novoj generaciji, kombinuje temu u kojoj je Isus
konano otkrivenje Boje i davalac ivota s temom koja je namera i
svrha Jevanelja da Isusa uini stvarnim jednoj novoj generaciju
(20,30.31).



10
Slava i uzdizanje krsta Slava i uzdizanje krsta Slava i uzdizanje krsta Slava i uzdizanje krsta
Dve prethodne teme spojene su ujedno u Jovanovom prikazu zna-
enja krsta. Isusova slava, veliko otkrivenje Bojeg karaktera, pokazuje
se u svojoj konanoj dimenziji u Njegovoj rtvi na krstu (12,23.24). Isus
nigde nije tako podignut, kao na krstu (3,14.15; 8,28; 12,32). as
Isusovog uzdizanja na krstu, as je koji donosi slavu Ocu (12,27.28).
Prema tome, krst Isusa Hrista je najjasnije otkrivenje Boga.
U Jovanovom pisanju Isusova smrt na krstu donosi i ivot svetu
(3,16). Jedna od velikih ironija Jovanovog Jevanelja je izjava da ivot
moe doi jedino smru (12,24.25). Prema tome, Isusov krst je
sredinji, centralni dogaaj Jevanelja. On je mesto na kojem se spajaju
njegove glavne teme.

Kraj Kraj Kraj Kraj je tu je tu je tu je tu
Eshatologija je vrlo istaknuta tema etvrtog Jevanelja. U Mateju,
Marku i Luki koncentracija je velikom merom usmerena na buduu nadu
vernika koja se gradi na temelju starozavetne nade (vidi Paulien: What
the Bible Says About the End-Time, 55-64, 75-83). Meutim, u Jovanu
su pojmovi, u Starom zavetu karakteristini za konani kraj sveta,
zapravo sadanje stvarnosti, realnosti u Hristu. Mrtvi se vraaju u ivot,
ne samo prilikom drugog dolaska (5,28-30), nego i kao duhovni odgo-
vor na Hristovo propovedanje (stihovi 24-26). Sud nije samo stvarnost
poslednjeg vremena (kao u 12,48); nego i neto to se ostvaruje na
krstu (12,31.32) i u propovedanju jevanelja (3,18-21; 5,24).
Vanost sadanje eshatologije u Jovanovom Jevanelju naglaena
je i njegovim deliminim izostavljanjem budunosti, ako ga uporedimo
s ostatkom Novog zaveta. Iako je Jovanu nesumnjivo jasno da je Isus
govorio o kraju (5,28.29; 14,1-3), u njegovom Jevanelju nema nijedne
propovedi o budunim dogaajima i drugom dolasku, kao to su one iz
Mateja 24 i 25. glave, Marka 13. i Luke 21. glave. Nema pregleda
buduih dogaaja, kakve italac moe nai u 2. Solunjanima 2,1-12 ili u
Otkrivenju. Fokus etvrtog Jevanelja je u apokaliptikom znaaju iv-
ota koji Isus omoguava u sadanjosti.

Sluba Sluba Sluba Sluba Svetoga duha Svetoga duha Svetoga duha Svetoga duha
Od etiri Jevanelja, etvrto je karakteristino po svom jedinstvenom
naglasku na Duhu. Iako je u prvim glavama Jevanelja Duh pominjan
gotovo samo uzgredno (1,32.33; 3,5-8.34; 4,23.24; 6,63; 7,39), pot-
punije razumevanje uloge Duha nastupa u oprotajnoj propovedi (glave
14-16). Duh je poslat da preuzme Isusovu ulogu u odnosu na Njegove
uenike dok je boravio na Zemlji.
Isus je morao da ode, ali svoje uenike ne ostavlja kao siroie. On
im se vraa preko Duha (14,16-18). Uenici ostaju bez Isusa, koji je
Istina (14,6), ali dobijaju Duha istine (14,17; 15,26; 16,13). Ostaju bez
rei koje su dolazile s Isusovih usana, ali ih ponovo sluaju kroz Duha


11
(14,26). Duh, kao i Isus, dolazi od Oca (3,34.35; 13,3; uporedi s 15,26),
sputa se s Neba (3,13; uporedi s 1,32) i javlja unapred ta e se
zbivati u budunosti (4,25.26; uporedi s 16,13). Prema tome, jasno je
da je Sveti duh savrena zamena za Isusa u vremenu Njegove odsut-
nosti iz crkve. Sila Isusovih rei upravo preko Svetoga duha donosi ivot
jednoj novoj generaciji.

Pregled Jevanelja po J Pregled Jevanelja po J Pregled Jevanelja po J Pregled Jevanelja po Jo oo ovanu vanu vanu vanu
I. Prolog: Isusova misija (1,1-18)
II. Isusova misija na Zemlji (1,19-12,50)
A. Poetak Isusove slube (1,19-51)
1. Svedoanstvo Jovana Krstitelja (1,19-34)
2. Jovanovi uenici dolaze Isusu (1,35-51)
B. Od Kane do Kane (2,1-4,54)
1. Prvo udo u Kani (2,1-11)
2. Dogaanja u Jerusalimu (2,12-25)
3. Razgovor s Nikodimom (3,1-21)
4. Uloga Jovana Krstitelja (3,22-30)
5. Isusova uloga (3,31-36)
6. Razgovor sa enom Samarjankom (4,1-42)
7. Zbivanja u Jerusalimu (4,43-45)
8. Drugo udo u Kani (4,46-54)
C. Isus i judejski praznici (5,1-10,42)
1. Banja Vitezda (5,1-47)
2. Pashalni Hleb ivota (6,1-71)
3. Dramatina zbivanja na Praznik senica (7,1-8-59)
4. ovek koji je roen slep (9,1-41)
5. Dobri Pastir (10,1-21)
6. Praznik obnovljenja [posveenja] (10,22-39)
7. Zakljuak javne slube (10,40-42)
D. Isus blii svojoj smrti (11,1-12,50)
1. Podizanje Lazara iz mrtvih (11,1-44)
2. Zavera za ubistvo Isusa (11,45-57)
3. Pomazanje u Vitaniji (12,1-8)
4. Trijumfalni ulazak u Jerusalim (12,9-19)
5. Kad je doao Isusov as (12,20-36)
E. Konani zbir Isusove slube (12,37-50)
III. Isusova smrt i vaskrsenje (13,1-20,31)
A. Gornja soba (13,1-17,26)
1. Pranje nogu (13,1-30)
2. Isusov odlazak i povratak (13,31-14,31)
3. Isus kao pravi okot (15,1-17)
4. Mrnja sveta (15,18-16,4)
5. Delo Svetoga duha (16,5-16)
6. Patnja se pretvara u radost (16,17-33)


12
7. Molitva posveenja (17,1-26)
B. Smrt i vaskrsenje (18,1-20,31)
1. Hvatanje Isusa (18,1-12)
2. Suenje pred prvosvetenikom (18,13-27)
3. Suenje pred Pilatom (18,28-19,16a)
4. Isusova smrt i pogreb (19,16b-42)
5. Isusovo vaskrsenje (20,1-29)
6. Namera knjige (20,30.31)
IV. Epilog: Misija apostola (21,1-25)




13

DEO PRVI
PROLOG
Jovan 1,1-18

GLAVA PRVA
PROLOG: ISUS SILAZI NA ZEMLJU
Jovan 1,1-18

Nikada neu zaboraviti kada sam, pre petnaest godina, ugledao Ma-
terhorn, velianstvenu planinu u vajcarskoj. Bilo je 11 sati nou; pun
Mesec se blistavo ogledao na njegovom najviem vrhu pokrivenom le-
dom, vie od 3000 metara iznad mene. Nepotrebno je rei, jer uvek
kada danas pomislim na vajcarsku, misli su mi obojene utiscima onog
prvog susreta s njegovom nenadmanom lepotom i velianstvenou.
Slian doivljaj imao sam kad sam se upoznao s Prologom Jevanelja
po Jovanu. On postavlja smernice svemu to se dogaa u Jevanelju.
Sve glavne teme ostatka Jevanelja najavljene su i oblikovane nainom
kako su obraene u Prologu.
Isus je predstavljen kao Prapostojei (1,1.2; vidi takoe 8,58; 17,5).
On je Boji jedini Sin (1,14.18; vidi takoe 3,16.18). On je Svetlost
[videlo] svetu (1,4.5.9; vidi takoe 8,12; 9,5). On je Tvorac ivota (1,4;
vidi takoe 5,26; 6,35.63; 10,10; 11,25; 14,6). On pokazuje svoju slavu
(1,14.16; vidi takoe 2,11; 12,41; 17,5.22.24) naoigled neverstva
(1,10.11; vidi takoe 12,41,-43; 16,8-11). Meutim, uprkos nevero-
vanju mnogih, drugi poinju da veruju (1,12.13; vidi takoe 6,67-69;
12,31.32; 17,6-19).
Prema tome, teme etvrtog Jevanelja su u Prologu obojene svet-
lou ire perspektive venosti. Iako Isus hoda Zemljom kao ljudsko
bie s emocijama i slabostima, italac je, zahvaljujui Prologu, navikao
da u Isusu-oveku vidi Re, Onoga ko je bio blizak s Bogom od venih
vremena (1,1-3.18). Stoga se savremenim itaocima Jevanelja po
Jovanu preporuuje da pojedinostima iz Prologa posvete posebnu
panju.

Duboko upoznavanje s Reju
Jovan 1,1 Jovan 1,1 Jovan 1,1 Jovan 1,1- -- -18 18 18 18
Proitaj tekst u Jovanu 1,1 Proitaj tekst u Jovanu 1,1 Proitaj tekst u Jovanu 1,1 Proitaj tekst u Jovanu 1,1- -- -18 dva puta uzastopno, a onda odgov 18 dva puta uzastopno, a onda odgov 18 dva puta uzastopno, a onda odgov 18 dva puta uzastopno, a onda odgovori ori ori ori
na sledea pitanja. na sledea pitanja. na sledea pitanja. na sledea pitanja.

1. ta nam Prolog Jevanelja govori o Isusu? Navedi I 1. ta nam Prolog Jevanelja govori o Isusu? Navedi I 1. ta nam Prolog Jevanelja govori o Isusu? Navedi I 1. ta nam Prolog Jevanelja govori o Isusu? Navedi Is ss susove razliite usove razliite usove razliite usove razliite
vrline i po vrline i po vrline i po vrline i pos ss stupke o kojima se u njemu govori. Koja se od tih vrlina ili tupke o kojima se u njemu govori. Koja se od tih vrlina ili tupke o kojima se u njemu govori. Koja se od tih vrlina ili tupke o kojima se u njemu govori. Koja se od tih vrlina ili


14
postupaka, prema pro postupaka, prema pro postupaka, prema pro postupaka, prema proi ii itanom tekstu, namee kao Isusova centralna tanom tekstu, namee kao Isusova centralna tanom tekstu, namee kao Isusova centralna tanom tekstu, namee kao Isusova centralna
i najvanija os i najvanija os i najvanija os i najvanija oso oo obina? bina? bina? bina?
2. 2. 2. 2. Uporedi i vrednuj tekst u Jovanu 1,1 Uporedi i vrednuj tekst u Jovanu 1,1 Uporedi i vrednuj tekst u Jovanu 1,1 Uporedi i vrednuj tekst u Jovanu 1,1- -- -18 s tekstom u 1. Mojsijevoj 18 s tekstom u 1. Mojsijevoj 18 s tekstom u 1. Mojsijevoj 18 s tekstom u 1. Mojsijevoj
1,1 1,1 1,1 1,1- -- -3 i onim u Jevrejima 1,1 3 i onim u Jevrejima 1,1 3 i onim u Jevrejima 1,1 3 i onim u Jevrejima 1,1- -- -4. Navedi sli 4. Navedi sli 4. Navedi sli 4. Navedi sli nosti i razlike i napii nosti i razlike i napii nosti i razlike i napii nosti i razlike i napii
jedan pasus ili slinu koliinu te jedan pasus ili slinu koliinu te jedan pasus ili slinu koliinu te jedan pasus ili slinu koliinu tek kk ksta, s navoenjem detalja o onome sta, s navoenjem detalja o onome sta, s navoenjem detalja o onome sta, s navoenjem detalja o onome
to si na osnovu ove komparativne studije saznao o P to si na osnovu ove komparativne studije saznao o P to si na osnovu ove komparativne studije saznao o P to si na osnovu ove komparativne studije saznao o Prologu Jeva rologu Jeva rologu Jeva rologu Jevan- n- n- n-
elja. elja. elja. elja.
3., Zato Prolog, po tvome mi 3., Zato Prolog, po tvome mi 3., Zato Prolog, po tvome mi 3., Zato Prolog, po tvome mil ll ljenju, poinje u venosti, umesto s jenju, poinje u venosti, umesto s jenju, poinje u venosti, umesto s jenju, poinje u venosti, umesto s
Isusovim roje Isusovim roje Isusovim roje Isusovim rojen nn njem? jem? jem? jem?
4. Navedi dogaaje iz Isusovog ivota (kako su opisani ili n 4. Navedi dogaaje iz Isusovog ivota (kako su opisani ili n 4. Navedi dogaaje iz Isusovog ivota (kako su opisani ili n 4. Navedi dogaaje iz Isusovog ivota (kako su opisani ili na aa agoveteni goveteni goveteni goveteni
u Prologu), koji su ga poveli putem od ivota u prisutnosti Oca u Prologu), koji su ga poveli putem od ivota u prisutnosti Oca u Prologu), koji su ga poveli putem od ivota u prisutnosti Oca u Prologu), koji su ga poveli putem od ivota u prisutnosti Oca
(1,1), dole na (1,1), dole na (1,1), dole na (1,1), dole na Zemlju, a onda i natrag u Oevo krilo (18. stih). Zemlju, a onda i natrag u Oevo krilo (18. stih). Zemlju, a onda i natrag u Oevo krilo (18. stih). Zemlju, a onda i natrag u Oevo krilo (18. stih).
5. Navedi elemente iz Prologa koji upuuju na ljudsku stranu plana 5. Navedi elemente iz Prologa koji upuuju na ljudsku stranu plana 5. Navedi elemente iz Prologa koji upuuju na ljudsku stranu plana 5. Navedi elemente iz Prologa koji upuuju na ljudsku stranu plana
spasenja. U emu se sastoje implikacije svih njih? Zato, po tvome spasenja. U emu se sastoje implikacije svih njih? Zato, po tvome spasenja. U emu se sastoje implikacije svih njih? Zato, po tvome spasenja. U emu se sastoje implikacije svih njih? Zato, po tvome
miljenju, ljudska strana spasenja igra manje vanu ulogu u tom miljenju, ljudska strana spasenja igra manje vanu ulogu u tom miljenju, ljudska strana spasenja igra manje vanu ulogu u tom miljenju, ljudska strana spasenja igra manje vanu ulogu u tom
tekstu? tekstu? tekstu? tekstu? Objasni zato si ba tako odg Objasni zato si ba tako odg Objasni zato si ba tako odg Objasni zato si ba tako odgo oo ovorio. vorio. vorio. vorio.
6. Opii one koji ne razumeju svetlost (stihovi 5, 10 i 11). Opii one 6. Opii one koji ne razumeju svetlost (stihovi 5, 10 i 11). Opii one 6. Opii one koji ne razumeju svetlost (stihovi 5, 10 i 11). Opii one 6. Opii one koji ne razumeju svetlost (stihovi 5, 10 i 11). Opii one
koji je koji je koji je koji je razumeju razumeju razumeju razumeju (stihovi 12 (stihovi 12 (stihovi 12 (stihovi 12- -- -14, 16). 14, 16). 14, 16). 14, 16).
7. U jednom ili dva pasusa ana 7. U jednom ili dva pasusa ana 7. U jednom ili dva pasusa ana 7. U jednom ili dva pasusa anal ll liziraj uloge koje su igrali Jovan Krstitelj iziraj uloge koje su igrali Jovan Krstitelj iziraj uloge koje su igrali Jovan Krstitelj iziraj uloge koje su igrali Jovan Krstitelj
i Mojsije u odnosu na I i Mojsije u odnosu na I i Mojsije u odnosu na I i Mojsije u odnosu na Is ss susa u tom t usa u tom t usa u tom t usa u tom tekstu. ekstu. ekstu. ekstu.
8. Uporedi poruku iz Jovana 1,1 8. Uporedi poruku iz Jovana 1,1 8. Uporedi poruku iz Jovana 1,1 8. Uporedi poruku iz Jovana 1,1- -- -18 s tri druge ranohrianske 18 s tri druge ranohrianske 18 s tri druge ranohrianske 18 s tri druge ranohrianske
himne u Novom zavetu: Filibljanima 2,5 himne u Novom zavetu: Filibljanima 2,5 himne u Novom zavetu: Filibljanima 2,5 himne u Novom zavetu: Filibljanima 2,5- -- -11; Koloanima 1,15 11; Koloanima 1,15 11; Koloanima 1,15 11; Koloanima 1,15- -- -20 i 20 i 20 i 20 i
1. Timotiju 3,16. 1. Timotiju 3,16. 1. Timotiju 3,16. 1. Timotiju 3,16.

Istraivanje Rei
Tri su aspekta u Prologu i njegovoj pozadini koji jasno govore da u
Bibliji Bog pristupa ljudima tamo gde se nalaze. On obina ljudska bia
nadahnjuje da piu jezikom, kulturom i u konceptima koji e biti bliski
njihovim prvobitnim itaocima. Na primer, (1) Jovan koristi jednu
ranohriansku himnu, elei da izrazi svoje velianstveno razumevanje
prirode i karaktera Isusa Hrista; (2) on Prolog konstruie na naine da
daje logian smisao judejskom itaocu i (3) on Isusu daje titulu (Re),
koja je u paganskom neznaboakom svetu bila znatno poznatija, nego
jevrejske titule, kao to su Mesija ili Sin oveji. Zahvaljujui takvom
planu i strategiji i pod nadahnuem, Jovan je nainio Prolog koji e se
snano obratiti svakom itaocu njegovog vremena, bio on hrianin,
Jevrejin ili neznaboac. Ove tri strateke komponente ispitaemo dublje.

Struktura Struktura Struktura Struktura Prologa Prologa Prologa Prologa
Baziran na jednoj ranohria Baziran na jednoj ranohria Baziran na jednoj ranohria Baziran na jednoj ranohrian nn nskoj himni skoj himni skoj himni skoj himni
Na prvom mestu, postoje znaajni dokazi da su osnovni delovi
Prologa etvrtom Jevanelju uzeti iz jedne ranohrianske himne. Tekst
u Jovanu 1,1.2, na primer, iako pisan na grkom, otkriva poetski
paralelizam, veoma poznat i est u jevrejskoj poeziji i pevanju:


15

U poetku bee Re
i (bee) Re u Boga
i (bee) Re Bog
U poetku Ona bee u Boga

Na himnu nalik priroda Prologa dalje se moe videti u paralelizmu
stepenica u 4. i 5. stihu:

U njoj bee ivot,
i (taj) ivot bee videlo ljudima.
i videlo se svetli u tami,
i tama ga ne obuze

S druge strane, stihovi 6 do 8 se vraaju proznom pripovedanju i
uporeuju Jovana Krstitelja i Isusa. Iako nemogue da se odrede tane
granice himne, kao podloge za Prolog, stihovi 1 do 5, 9 do 11, 14 i 16
do 18 nesumnjivo su pisani poetskim stilom, dok ostali stihovi kao da
su zamiljeni da naine vezu izmeu himne i glavnih tema Jevanelja,
kao to je uloga Jovana Krstitelja (1,6-8.15; vidi takoe 1,19-36; 3,22-
30; 5,33-35) i centralni karakter verovanja u hrianskom ivotu
(1,12.13; vidi takoe 2,11; 3,16; 4,48.53). Ovo nije jedina himna koja je
dola do izraaja u Novom zavetu. Najmanje jo tri himne su verovatan
temelj jezika u Filibljanima 2,6-11, Koloanima 1,15-20 i 1. Timotiju
3,16.
Otkrivanje ovih novozavetnih himni dovodi nas na jednu veoma
praktinu aplikaciju. Hriani se esto oseaju izolovanima od biblijskih
vremena, smatrajui da su ljudi onog vremena bili drugaiji od nas i da
su zato naini na koje je Bog radio znatno drugaiji nego to su to
danas. Meutim, istina je da su rani hriani imali mnogo toga zajed-
nikog s nama. I oni su pevali himne i okupljali se na bogosluenja. I
oni su se trudili i borili da razumeju Boju volju za svoj ivot. Prema
tome, Jovanu je bilo jasno da e im razumevanje poruke Jevanelja biti
lake ako upotrebi jezik neke od poznatih himni.

Paljivo nainjeno jedinstvo Paljivo nainjeno jedinstvo Paljivo nainjeno jedinstvo Paljivo nainjeno jedinstvo
Bez obzira na izvor iz kojeg bi Jovan mogao uzeti jezik svog iz-
raavanja, u svakom sluaju su stihovi od 1 do 18, onako kako ih sada
itamo, jedna knjievna celina. Struktura zavrenog Prologa daje nam
drugu ilustraciju o onome kako Bog pristupa ljudima tamo gde se
nalaze. Knjievni oblik blizak jevrejskoj logici naziva se hijazmom (od
grkog slova X hi). Neko stvara hijazmu kada prosuuje, vraajui
se pun krug unazad, do poetne take jedne rasprave. Prvi stav parale-
lan je s poslednjim. Drugi stav paralelan je s pretposlednjim stavom, i
tako dalje.


16
Prolog poinje i zavrava se prikazom vrlo bliskog odnosa izmeu
Rei i Oca (stihovi 1,18). Sledi uporeenje i kontrast izmeu uloge Rei
u fizikom stvaranju (3. stih) i Njegove uloge u ponovnom stvaranju,
koje biva milou i istinom (17. stih). Uloga Jovana Krstitelja pominje se
dva puta, na odgovarajuim paralelnim takama (stihovi 6-8,15). Prema
tome, kada ceo Prolog briljivo izanaliziramo, mi dobijamo ovakvu hi-
jastiku strukturu:
Strelasta linija A-F-A u gornjoj strukturi slika je prirode hijazme koja
je u formi slova X. Smer misli kree se od poetka, ka kulminaciji koja je
u centru, a onda se vraa obrnutim redom, natrag ka poetku. Prema
tome, pisac Jevanelja prirodno komunicira [govori] u stilu njemu i
mnogim njegovim itaocima veoma bliske jevrejske logike.


A. Re u Bogu (1. i 2. stih)
B. Njegova uloga u stvaranju (3. stih)
C. Dar ivota i svetlosti (4. i 5. stih)
D. Svedoenje Jovana Krstitelja (stihovi 6-8)
E. Re ulazi u svet (stihovi 9-11)
F. Vernici postaju Boja F. Vernici postaju Boja F. Vernici postaju Boja F. Vernici postaju Boja deca (stihovi 12 i 13) deca (stihovi 12 i 13) deca (stihovi 12 i 13) deca (stihovi 12 i 13)
E. Re postaje telo (14. stih)
D. Svedoanstvo Jovana Krstitelja (15. stih)
C. Dar blagodati (16. stih)
B. Njegova uloga u ponovnom stvaranju (17. stih)
A. Re u Bogu (18. stih)


Budui da se kljuni momenat hijazme obino pojavljuje na centru,
ispada da je centralna, sredinja tema Prologa izraena u 12. i 13. stihu:
oni koji primaju Re i veruju u Njegovo ime, postaju sinovi Boji. Tako
je fokus, sredinji razlog dolaska Rei na svet upravo novo stvaranje,
stvaranje dece Boje. Ova tema je u izjavi o nameri Jevanelja iskazana
drugaijim izrazima; oni koji itaju Jevanelje i veruju u Isusa imaju
ivot u Njegovo ime (20,30.31).

Poreklo, pozadina Rei Poreklo, pozadina Rei Poreklo, pozadina Rei Poreklo, pozadina Rei
Isusu data titula, kojom se otvara tekst Jevanelja, trea je ilustracija
o tome kako je Bog upotrebio Jovanovo iskustvo i poreklo/ pozadinu da
pristupi svojim sluaocima tamo gde se nalaze. Da se svojim grkim
itaocima Jovan obratio reima: Da vam kaem neto o Isusu, Mesiji,
oni bi kazali: O Isusu, kome? i pokazali bi vrlo malo interesovanja za
ponuenu informaciju. Da je govorio o Isusu, Sinu ovejem, zainteres-
ovao bi uglavnom Jevreje. Meutim, u Isusovom sluaju se Jovan opre-
delio za titulu kojom e grkom umu moi da govori sa silom, a i onim


17
Jevrejima koji su bili pod uticajem ideja grke filozofije (kakvih je bilo
mnogo). Jovan je Isusu dao ime Re.
Boja Re (logos) u grkom Starom zavetu stvara, ali ona nije linost:
Reju Gospodnjom nebesa se stvorie On ree i postade (Psalam
33,6.9). Re Gospodnju iz ovog teksta treba uzeti doslovno kao moni
i kreativni izraz Bojeg govora, a ne kao linost koja je saraivala na
poslu stvaranja.
S druge strane, u Priama 8,22-31 imamo linost koja je stajala uz
Boga od samog poetka i imala aktivnu ulogu u stvaranju, ali to je li-
nost nazvana Mudrost (grki: sophia izraz enskog roda); dakle, ne
Re. Prema tome, Stari zavet sadri koncepte koji kao da su povezani
s Jovanovom upotrebom Rei, ali s njom nisu identini. Ako elimo da
naemo egzaktnu paralelu Jovanovoj tituli za Isusa, mi moramo pogle-
dati na druge strane.
Jovanova upotreba Rei nalazi svoje objanjenje u sferi grke filo-
zofije. Veliki grki filozof Platon (400 pre Hrista) gajio je veoma uz-
vienu sliku Boga. Ipak, on je istovremeno gajio i veoma negativan po-
gled na stvarnost, onakvu kakvu mi poznajemo. Ako je veliki Bog ist
um, a materija u osnovi zla (kako je uio Platon), kako e onda veliki
Bog prljati svoje ruke u procesu stvaranja i odravanja materije? Pla-
tonovo reenje bila je linost koju je on nazvao Reju. Platonova Re
bila je dovoljno velika da komunicira s Bogom kao sebi ravnom, a ipak
dovoljno ponizna da se zajedno s Bogom angauje oko prljavtine ma-
terijalnih stvari. Za Platona je Re sluila kao srednji Bog, izmeu
velikog Boga i Njegovih stvorenja. Kasnije su grki filozofi, kao Heraklit
i stoici proirili Platonove ideje, predstavljajui Re kao venu, kao
Stvoritelja i Odravaoca svemira i izvor sveg ljudskog razuma i inteli-
gencije. Ako nas ovo snano podsea na novozavetnu sliku Isusa,
nemojmo se iznenaditi na rei Elen Vajt, koja kae da je Duh nadahnua
bio darovan nekima od tih velikih neznaboakih mislilaca (White, The
Desire of Ages, 33).
Otprilike u vreme kad je Isus iveo na ovoj Zemlji, veliki jevrejski
filozof Filo [Philo] ulagao je napore da grku filozofiju uini prihvatl-
jivom Jevrejima, a Stari zavet prihvatljiv Grcima, pa stoji kao linost-
most izmeu judaizma i grke filozofije. Upravo je Filo uoio paralelu
izmeu jevrejskog koncepta Mudrosti i grkog koncepta Rei. Rezultat
je bio jevrejska Re-linost, to je dalo sutinsku podlogu Jovanu za
njegovu upotrebu izraza Re.
Za Filoa je Re bila drugi Bog, Prvosvetenik u nebeskom svetilitu,
posrednik kod Boga, Zakonodavac, Posrednik [Mediator] stvaranja, Pos-
rednik Otkrivenja, Odravalac svemira i Bog Staroga zaveta. Filo ga je
nazvao i Bojim prvoroenim, Njegovim Sinom prvencem, Bojim
oblijem i drugim Adamom. Svako ko makar neto zna o Novom zavetu,
odmah e uoiti da je u Filou Bog ljudski rod pripremio za jednu linost,
ba onakvu kakva je bio Isus. Prema tome, kad je Jovan Isusa nazvao


18
Reju, itaoci Jevanelja koji su bili pod uticajem grke filozofije ve
e prepoznati termin koji izraava sve ono to su znali o Isusu.
Ja ne elim da kaem da je Filo uticao na Jovana da priu o Isusu
prepria prema liku koji je opisao Platon. Naprotiv, Jovan je primenio
taktiku slinu onoj koju je koristio Pavle na Areopagu. U Delima 17,22-
31 Pavle pokuava da dopre do srca atinskih filozofa, odravi im
propoved o Bogu nepoznatome, kojega potujete (vidi 23. stih). U
Prologu za svoje Jevanelje Jovan kazuje neto slino ovome: Ova Re,
koju vi potujete, predmet je moje knjige. itanje ove knjige pomoi e
vam da ga bolje razumete i bolje mu sluite. Zahvaljujui ovom pris-
tupu, grki itaoci su trebalo da budu privueni u razmiljanje o Isusu o
kojem govori Jovanovo Jevanelje. Bog ljudima pristupa tamo gde se
nalaze. Zahvaljujui tome, nadahnuti pisci su uvek bili voljni da svoje
izraavanje prilagode potrebama svoje italake publike. Nadahnut je
sadraj vesti, a ne njena forma (White, Selected Messages, 1,21.22).
ta moemo nauiti od Jovanove upotrebe Rei, kojom je opisan
Isus? Ne bi trebalo oekivati da ljudi zavole jevanelje koje mi propove-
damo, ako prethodno ne uinimo ozbiljne napore da razumemo njih, i
nain na koji oni razmiljaju. Svetovni ljudi obino nisu odbacivali
jevanelje. U veini sluajeva ga nikada ranije nisu uli, bez obzira to
ive usred crkava, TV-evanelista i nalepnica za automobilske branike
na kojima stoji: Ako voli Isusa, zatrubi. Svetovni ljudi ne mogu da
vrednuju rei Isus je odgovor, poto nemaju pojma o pitanju!
Jovanova strategija Re nas ui ui da treba da idemo drugih sahat,
ako jevanelje elimo da objavimo svojim svetovnim susedima i pri-
jateljima u ovim devedesetim godinama. Prema Pavlovim reima, tek
kada svima postanemo sve moi emo da oekujemo da to vie pri-
dobijemo (1. Korinanima 9,19.22; Paulien, Present Truth in the Real
World, 17-42).
Detaljno istraivanje Prologa Detaljno istraivanje Prologa Detaljno istraivanje Prologa Detaljno istraivanje Prologa
Tekst u Jovanu 1,1-3 otvara Jevanelje, podseanjem na priu o
stvaranju iz Knjige postanja, 1. Mojsijeve. Izraz u poetku je po-
navljanje samih prvih rei iz grkog Starog zaveta (1. Mojsijeva 1,1). Re
postalo iz 3. stiha prevod je grke rei za stvaranje, koja se u vie
navrata koristi u 1. glavi 1. Mojsijeve. Re postade telo (1,14), je Neko
ko je stvorio sve. elei da bude siguran da nikome ne promakne sveu-
kupnost vrednosti njegovih rei, Jovan nastavlja i kae da ni jedno jed-
ino stvoreno bie ili predmet nisu nastali bez aktivnosti Rei (3. stih).
Re je izvor svega to je stvoreno.
U Jovanu 1,1 imamo moda najubedljiviju izjavu o boanskoj prirodi
Isusa Hrista u Novom zavetu. U njoj su sadrane tri kratke, ali snane
izjave koje se meusobno dopunjuju i ispravljaju nesporazume koji bi
nastali kad bi se bilo koja od tri ispitala izolovano od ostalih (Jameison,
Fausset, and Brown, 1026).


19
U poetku, kad je stvaranje bilo u toku (1,1; 1. Mojsijeva 1,1), Re je
ve bila u statusu neprekidnog postojanja. Veno postojanje Rei, me-
utim, nije bilo u Ocu (u smislu da je Otac bio vean i u jednom
trenutku stvorio Isusa). Druga fraza (Re bee u Boga) istie da se On
od venosti razlikovao od Oca. On je bio bliski Boji partner (stihovi 1,1,
2, 18). Trea izjava (Bog bee Re) jasno pokazuje da ovde imamo
bliskost jednakih, a ne superiornog nad inferiornim. Re je u punom
smislu imala uea u Bojoj prirodi. to je Bog bio, bila je i Re (1.
stih). Prema tome, mi se ovde ne bavimo Bogovima. Naprotiv, u
Boanstvu je prisutno potpuno i celovito jedinstvo kada istovremeno
egzistira i bliska veza meu linostima Boanstva.
Ista Re koja je donela ivot i videlo/ svetlost svemiru prilikom stva-
ranja ujedno i odrava taj svemir svojim ivotom i svetlou, bez obzira
to tama ne prihvata tu injenicu (stihovi 4, 5). Bez Isusa ne bi bilo ni
kie, ni suneve svetlosti, ni vazduha, ni ivota. Meutim, zapanjuje
injenica da je taj Veni, taj Boanski, taj Stvoritelj svega, taj Odravalac
svemira, doao na svet nepoznat, neprepoznat, odbaen ak i od svo-
jih, koji su mislili da ekaju Njega (9-11. stiha). Stihovi 10 i 11 u
Prologu projektuju odbacivanje Isusa od strane judejskih voa u telu
teksta Jevanelja (5,16-18; 7,32.45-52; 8,48-59; 9,13-34; 10,30-39;
11,45-57; 12,10.11; itd.).
Ova slika, meutim, nije u potpunosti mrana. U hijastikom
sreditu Prologa pojavljuje se obeanje da koji ga primie (grki
gramatiki aorist, imperfekt prolo vreme) i veruju (grko sadanje
vreme) u ime Njegovo, primaju vlast da budu sinovi Boji (12. stih).
Ovaj stih podvlai injenicu o postojanju dva aspekta mirenja s Bogom.
Prvo, tu je poetna taka primanja, kod koje osoba postaje Boje dete.
Drugo, nastavljajui da veruje, osoba ostaje u Hristu i zadrava pravo
trajnog statusa Bojeg deteta (vidi takoe 6,35-59); 15,1-7). Ovde nam
se ne namee oseaj jednom spasen, zauvek spasen. Opravdanje je
trajni, neprestajui proces, koji traje onoliko koliko hrianin ivi u vezi
s Hristom.
Prema tome, od presudne je vanosti da shvatimo da se ovo novo-
roenje ne postie ama ba nikakvim ljudskim trudom (1,13). Boje
dete se ne raa od krvi, prirodnim poreklom od svojih roditelja. On ili
ona ne raaju se u kontekstu seksualne aktivnosti generalno, volje
telesne, niti inicijativom mukarca, konkretno, voljom muevljevom.
Kada neko postane Boje dete, to je udo istog stepena kao i prvobitni
in stvaranja (stihovi 1-3). Na isti nain kao to prvobitni in stvaranja
mora da poiva na podlozi trajnog, neprestajueg uda staranja od
strane Rei (stihovi 4 i 5), i odnos Bojeg deteta s Isusom podrazumeva
trajnu veru, koja proizvodi trajno udo duhovnog ivota (12. stih). Od
poetka do kraja, hrianski ivot je dar od Boga.
Prolog, u stihovima od 14 do 18 prelazi na veoma dirljiv zakljuak.
Ovde se Boanska Re, Onaj ko je siao dole, opisuje u kontekstu svog


20
zemaljskog statusa (vidi stihove 1-5, 9-13). Iako je ta Re oduvek bila,
bee (1. stih), ona u 14. stihu postade, isti izraz koji je bio upot-
rebljen da se opie prvobitno stvaranje iz 3. stiha i 1. Mojsijeve 1,1. Re
je, od postojanja u Bogu, prela na postojanje u nama (stihovi 1, 2,
14). Iako Bog bee Re, On [Re] postade telo (stihovi 1, 14). Ovim
jednostavnim izraavanjem Jovan doarava ceo spektar boan-
sko/ljudske prirode Rei, neega to teolozi nazivaju hristologijom.

Priroda Rei


Jovan 1,1.2 Jovan 1,1.2 Jovan 1,1.2 Jovan 1,1.2

vena vena vena vena

bee
u Bogu
Bog bee (Re)

Jovan 1,14 Jovan 1,14 Jovan 1,14 Jovan 1,14

prolazna prolazna prolazna prolazna

postade
u nas
postade telo

U tekstu Jovana 1,14-18 sadran je i jezik koji obrazovanog i-
taoca poziva da se seti starozavetnog svetilita. Re je postala telo i
useli se u nas/ meu nas i (mi) [Jovan i drugi uenici koji su ili
za Isusom dok je boravio na Zemlji] videsmo slavu Njegovu (14.
stih). Useli se, je prevod grke rei koja znai razapeti ator;
podseanje na svetilite, ator od sastanka u pustinji (2. Mojsijeva
25,8.9). Slava Isusa Hrista koju su uenici videli je podseanje na
slavu ekine iz atora od sastanka (2. Mojsijeva 40,34.35). to je jo
znaajnije i pomena vrednije je injenica da, u jevrejskom jeziku,
glagol prebivati (shachan) dolazi iz istsog korena iz kojeg dolazi i
re ekina (Shekinah), koja oznaava slavnu Boju prisutnost u
svetilitu. Slava i ator su jedno u jevrejskom nainu razmil-
janja!
Ova aluzija na starozavetno svetilite objanjava milost umesto
milosti charin anti charitos blagodat za blagodau (NIV), iz 16.
stiha. Starozavetna svetinja je bila velianstven izvor milosti i bla-
goslova. Ali kad je Re postala telo, starozavetno svetilite je bilo
zasenjeno jednim jo veim izvorom blagoslova. Isus je vee
otkrivenje Boga nego to je to ak bila i svetinja, poto je u Isusu
Bog boravio neposredno u ljudskom telu, a mi smo mogli da gle-
damo ono to je bilo skriveno iza zavesa.
Ova poruka se, u drugaijem obliku, ponavlja u 17. stihu. Isus
nudi bolje otkivenje Boga, bolje od onog koje je mogao da ponudi
Mojsije, prvobitni otkrivalac Boga u Starom zavetu. Mojsije je dao


21
zakon, ali milost i istina su nastali (postali, bili stvoreni stihovi
3, 14) zahvaljujui Isusu Hristu. Mojsije nije mogao da spase svoj
narod. U Obeanu zemlju ih je uveo Isus Navin. Dakle, zakon koji je
doao preko Mojsija nije mogao da spase Izrailjski narod; spasenje
donose milost i istina preko Isusa Hrista (stihovi 12, 13).
Vredno je napomenuti jednu zavrnu misao. Izraz u naruju
pojavljuje se samo dva puta u Jevanelju 1,18: (grki eis tn
kolpn) i 13,23 (grki en t kolp, nasloniti se (uz). Kao to je Isus
u naruju Oinom, uz svog Oca, tako se i ljubljeni uenik, pisac
knjige, naslonio uz Isusa prilikom Poslednje veere. Veza izmeu
gornjih grkih izraza je posebna i namerna [deliberate]. Na ovaj
otrouman nain Jovan ne samo to nam poruuje da je Isus najvee
otkrivenje Oca, nego i to da je on, ljubljeni uenik, najvee
otkrivenje Isusa. Jovan je bio uenik koji je najdublje pronikao u
Isusova oseanja (White, The Acts of the Apostles, 539-545). On je
bio jedini uenik koji je doao Isusu kraj krsta i koji je, dakle,
zauzeo Isusovo mesto u staranju za Njegovu majku Mariju (19,25-
27). Tako vidimo da njegovo Jevanelje ima jedinstvenu i nenad-
manu vrednost, kao otkrivenje Isusa Hrista.

Kratak pregled glavnih tema Prologa Kratak pregled glavnih tema Prologa Kratak pregled glavnih tema Prologa Kratak pregled glavnih tema Prologa
Ko je Isus Ko je Isus Ko je Isus Ko je Isus
U Prologu je Isusov zemaljski ivot, kako je opisan u glavnom
telu knjige, postavljen u relaciju prema venosti. Isti Isus koji je bio
roen na ovoj Zemlji, rastao u tipinoj jevrejskoj porodici, stvorio
krug prijatelja, sluio potrebama drugih ljudi, a na kraju bio
pogubljen od strane jedne tiranske vlasti, ispostavilo se, bio je Onaj
koji je stvorio svemir i sve to je u njemu. Ono od ega bismo mogli
jo vie da zadrhtimo jeste podatak da je On kroz celu proteklu
venost do tada bio jednak Bogu i Njegov partner.
Prolog ini da nam odmah postane jasna primarna namera
Jevanelja da ubedi itaoca u injenicu da je naoko obino ljud-
sko bie u svoju telesnu konstrukciju skrilo linost samog Boga. Bez
Prologa bi mnoge Isusove izjave u glavnom delu Jevanelja izgle-
dale smeno i nadmeno, ako italac, u trenutku prvog dodira s
knjigom nije ve osvedoeni hrianin. Evo nekih od Isusovih za-
panjujuih tvrdnji: Ja i Otac jedno smo (10,30); koji vide mene,
vide Oca (14,9) i ja sam pre nego se Avram rodio (8,58). Prolog
pomae itaocu da razume i proceni ta Isus govori i ini u Jevan-
elju. Ova se napisae, da verujete da Isus jest Hristos, Sin Boji
(20,31).

Nenadmano otkrivenje Nenadmano otkrivenje Nenadmano otkrivenje Nenadmano otkrivenje


22
Ako je Isus sve ono to tvrdi Prolog Jevanelja po Jovanu, sledi
da On mora da bude najvee otkrivenje Bojeg karaktera koje je
Zemlja ikada doivela (Jevrejima 1,1.2). On ne samo to je
otkrivenje Boga, znatno jasnije nego to se moe nai u prirodi ili u
velikim religijama sveta, nego je i otkrivenje Boga, znatno jasnije od
onog koje nam nude Jovan Krstitelj, Mojsije ili ak starozavetno
svetilite. Iako je, kada je re o hrianima, ovo ve samo po sebi
razumljivo, Jovan se postavio nasuprot poznatim alternativama
poruke o Hristu, iroko poznatim u njegovom vremenu. Stav
Jovanovog Jevanelja kae da su i Jovan Krstitelj i Mojsije i staro-
zavetno svetilite bili dobri sami za sebe, ali kada se uporede s Isu-
som, oni su dobri samo za umanjivanje (3,30).
Isus je poslednja, konana, zavrna re od Boga ljudskom rodu.
Iako se, pre konanog oienja svemira od greha moraju razreiti
jo neka pitanja, za oveanstvo nikada nee biti jasnijih otkrivenja
Bojeg karaktera od onog koje imamo u ivotu i smrti Isusa Hrista.
Boju ljubav, milost i pravinost, kao i Njegov stav prema ljudima i
prema grehu, najjasnije moemo proitati u Isusovom radu i smrti.
U oima autora etvrtog Jevanelja jedan predmet natkriljuje sve
ostale: Hristos i to raspet.
Ovo ima veliko praktino znaenje. Barkli (Barclay) nam nudi
jednu ljudsku analogiju. Ako hoemo da znamo ta neko stvarno
misli i osea o neemu, a tome nekom ne moemo pristupiti di-
rektno, mi ne odlazimo nekome ko je samo poznanik te osobe,
nego nekome ko je s njom tokom mnogo godina bio prisan prijatelj.
Jedino takav prisni prijatelj je u potpunosti sposoban da interpretira
postupke i oseanja onog drugog. Jedino takav prijatelj nam moe
pruiti precizan uvid u srce i um onog drugog. Jovan nam poruuje
da je Isus toliko bio slian Bogu umom, srcem i biem, da mi u
Njemu dobijamo savrenu sliku onoga to Bog jeste.

Vanost reakcije Vanost reakcije Vanost reakcije Vanost reakcije [ [[ [response response response response] ]] ]
Ako je Isus zaista Re [koja je postala] telo (14. stih), onda ne
moe postojati neodreena reakcija na Jovanovo Jevanelje. Ako je
Isus svetlost Bojeg karaktera koja sjajno svetli pred ljudima, onda
svako ko ita Jevanelje biva doveden na sud (3,18-21). Hoe li onaj
ko ga ita verovati u vest o Hristu i primiti je u svoj ivot?
Jovanovo Jevanelje nam jasno stavlja na srce da je nain na koji
reagujemo na Re koja je postala telo, zapravo odluka o ivotu i
smrti. Verovati znai odmah prei iz smrti u ivot (5,24; 8,51;
11,25.26), znai ivot u izobilju (10,10); ne verovati, znai postati
slep (12,40; 9,39-41, bolestan (12,40) i podloan smrti (6,53).



23
Primena Rei
Jovan 1,1 Jovan 1,1 Jovan 1,1 Jovan 1,1- -- -18 18 18 18
1. Da li te uzvieni opis Isusa u Prologu i 1. Da li te uzvieni opis Isusa u Prologu i 1. Da li te uzvieni opis Isusa u Prologu i 1. Da li te uzvieni opis Isusa u Prologu ini vie ili manje voljnim ni vie ili manje voljnim ni vie ili manje voljnim ni vie ili manje voljnim
da Njemu poveri svoju venu sudbinu? Napii jednu molitvu da Njemu poveri svoju venu sudbinu? Napii jednu molitvu da Njemu poveri svoju venu sudbinu? Napii jednu molitvu da Njemu poveri svoju venu sudbinu? Napii jednu molitvu
k kk ko oo ojom e opisati kako si, zahvaljujui Prologu, poeo da misli jom e opisati kako si, zahvaljujui Prologu, poeo da misli jom e opisati kako si, zahvaljujui Prologu, poeo da misli jom e opisati kako si, zahvaljujui Prologu, poeo da misli
o Isusu, da gleda na Njega. o Isusu, da gleda na Njega. o Isusu, da gleda na Njega. o Isusu, da gleda na Njega.
2. Moe li se setiti neke analogije izmeu prirodnog i duhovnog 2. Moe li se setiti neke analogije izmeu prirodnog i duhovnog 2. Moe li se setiti neke analogije izmeu prirodnog i duhovnog 2. Moe li se setiti neke analogije izmeu prirodnog i duhovnog
roenja (sti roenja (sti roenja (sti roenja (stihovi 12 i 13)? Na koji nain ivot u porodici podsea hovi 12 i 13)? Na koji nain ivot u porodici podsea hovi 12 i 13)? Na koji nain ivot u porodici podsea hovi 12 i 13)? Na koji nain ivot u porodici podsea
na ivot u crkvi i obratno? na ivot u crkvi i obratno? na ivot u crkvi i obratno? na ivot u crkvi i obratno?
3. I zakon i blagodat (17. stih) su aspekti Boje prirode. Kako ove 3. I zakon i blagodat (17. stih) su aspekti Boje prirode. Kako ove 3. I zakon i blagodat (17. stih) su aspekti Boje prirode. Kako ove 3. I zakon i blagodat (17. stih) su aspekti Boje prirode. Kako ove
aspekte Bojeg karaktera ovek moe da dri u ravnotei? aspekte Bojeg karaktera ovek moe da dri u ravnotei? aspekte Bojeg karaktera ovek moe da dri u ravnotei? aspekte Bojeg karaktera ovek moe da dri u ravnotei?
Moe li se setiti perioda u kojem je tvoje shvat Moe li se setiti perioda u kojem je tvoje shvat Moe li se setiti perioda u kojem je tvoje shvat Moe li se setiti perioda u kojem je tvoje shvatanje zakona i anje zakona i anje zakona i anje zakona i
blagodati/ milosti bilo izvan ravnotee? U emu su se sastojale blagodati/ milosti bilo izvan ravnotee? U emu su se sastojale blagodati/ milosti bilo izvan ravnotee? U emu su se sastojale blagodati/ milosti bilo izvan ravnotee? U emu su se sastojale
neke praktine posledice te nera neke praktine posledice te nera neke praktine posledice te nera neke praktine posledice te nerav vv vnotee? notee? notee? notee?
4. Prolog Jovanovom Jevanelju jasno pokazuje da je Isus istovr 4. Prolog Jovanovom Jevanelju jasno pokazuje da je Isus istovr 4. Prolog Jovanovom Jevanelju jasno pokazuje da je Isus istovr 4. Prolog Jovanovom Jevanelju jasno pokazuje da je Isus istovre- e- e- e-
meno i potpuno ovek i potpuno Bog. Kako moe On biti oboje meno i potpuno ovek i potpuno Bog. Kako moe On biti oboje meno i potpuno ovek i potpuno Bog. Kako moe On biti oboje meno i potpuno ovek i potpuno Bog. Kako moe On biti oboje
u isto vreme? u isto vreme? u isto vreme? u isto vreme? Ima li na umu neke od naina na koje ljudi tee Ima li na umu neke od naina na koje ljudi tee Ima li na umu neke od naina na koje ljudi tee Ima li na umu neke od naina na koje ljudi tee
da jedan aspekt i da jedan aspekt i da jedan aspekt i da jedan aspekt is ss staknu na utrb drugog? Kako neije uenje o taknu na utrb drugog? Kako neije uenje o taknu na utrb drugog? Kako neije uenje o taknu na utrb drugog? Kako neije uenje o
Hristu moe da utie na svakodnevni ivot? Hristu moe da utie na svakodnevni ivot? Hristu moe da utie na svakodnevni ivot? Hristu moe da utie na svakodnevni ivot?

Istraivanje Rei

1. Uporedi to je mogue vie prevoda teksta iz 1,1c: i Bog bee 1. Uporedi to je mogue vie prevoda teksta iz 1,1c: i Bog bee 1. Uporedi to je mogue vie prevoda teksta iz 1,1c: i Bog bee 1. Uporedi to je mogue vie prevoda teksta iz 1,1c: i Bog bee
Re Re Re Re [ [[ [i Re b i Re b i Re b i Re bee Bog ee Bog ee Bog ee Bog] ]] ]. ta o ovom izrazu kae . ta o ovom izrazu kae . ta o ovom izrazu kae . ta o ovom izrazu kae SDA Bible Co SDA Bible Co SDA Bible Co SDA Bible Com- m- m- m-
mentary? mentary? mentary? mentary? Uz pomo konkordancije nai u Novom zavetu sve st Uz pomo konkordancije nai u Novom zavetu sve st Uz pomo konkordancije nai u Novom zavetu sve st Uz pomo konkordancije nai u Novom zavetu sve sti- i- i- i-
hove koji pominju re hove koji pominju re hove koji pominju re hove koji pominju re Bog. Bog. Bog. Bog. Koliko se od tih stihova na bilo koji Koliko se od tih stihova na bilo koji Koliko se od tih stihova na bilo koji Koliko se od tih stihova na bilo koji
nain odnose na Isusa? Koliko se od njih odnose na nekog nain odnose na Isusa? Koliko se od njih odnose na nekog nain odnose na Isusa? Koliko se od njih odnose na nekog nain odnose na Isusa? Koliko se od njih odnose na nekog
drugog boga? Da li je adekv drugog boga? Da li je adekv drugog boga? Da li je adekv drugog boga? Da li je adekvatno/ pri atno/ pri atno/ pri atno/ prik kk kladno da re ladno da re ladno da re ladno da re Bog Bog Bog Bog u 1,1 u 1,1 u 1,1 u 1,1
piemo velikim sl piemo velikim sl piemo velikim sl piemo velikim slo oo ovom? vom? vom? vom?
2. Proui rei 2. Proui rei 2. Proui rei 2. Proui rei ivot, videlo/ svetlost, tama, svet ivot, videlo/ svetlost, tama, svet ivot, videlo/ svetlost, tama, svet ivot, videlo/ svetlost, tama, svet i i i i verovati, verovati, verovati, verovati, koje koje koje koje
nalazi u Prologu. A onda, uz pomo konkordancije potrai te nalazi u Prologu. A onda, uz pomo konkordancije potrai te nalazi u Prologu. A onda, uz pomo konkordancije potrai te nalazi u Prologu. A onda, uz pomo konkordancije potrai te
iste rei u ostatku Jovanovog Jevanelja. Koju misao (seme) iste rei u ostatku Jovanovog Jevanelja. Koju misao (seme) iste rei u ostatku Jovanovog Jevanelja. Koju misao (seme) iste rei u ostatku Jovanovog Jevanelja. Koju misao (seme)
Jovan ubac Jovan ubac Jovan ubac Jovan ubacuje sa svakom reju Prologa i kako on tu misao ra uje sa svakom reju Prologa i kako on tu misao ra uje sa svakom reju Prologa i kako on tu misao ra uje sa svakom reju Prologa i kako on tu misao raz- z- z- z-
vija u ostatku Jevanelja? ta e, na osnovu ovog prouavanja, vija u ostatku Jevanelja? ta e, na osnovu ovog prouavanja, vija u ostatku Jevanelja? ta e, na osnovu ovog prouavanja, vija u ostatku Jevanelja? ta e, na osnovu ovog prouavanja,
prepoznati kao objedinjujuu prepoznati kao objedinjujuu prepoznati kao objedinjujuu prepoznati kao objedinjujuu [ [[ [unifying unifying unifying unifying] ]] ] temu Jevanelja? P temu Jevanelja? P temu Jevanelja? P temu Jevanelja? Po- o- o- o-
kuaj da je rezimira u jednoj reenici; to kraoj, to bolje. kuaj da je rezimira u jednoj reenici; to kraoj, to bolje. kuaj da je rezimira u jednoj reenici; to kraoj, to bolje. kuaj da je rezimira u jednoj reenici; to kraoj, to bolje.
3. Povuci liniju ve 3. Povuci liniju ve 3. Povuci liniju ve 3. Povuci liniju vertikalno, sredinom lista hartije. Iznad levog rtikalno, sredinom lista hartije. Iznad levog rtikalno, sredinom lista hartije. Iznad levog rtikalno, sredinom lista hartije. Iznad levog
stupca napii verovali, a iznad desnog stupca, nisu verovali. stupca napii verovali, a iznad desnog stupca, nisu verovali. stupca napii verovali, a iznad desnog stupca, nisu verovali. stupca napii verovali, a iznad desnog stupca, nisu verovali.
Posle toga pregledaj Jovanovo Jevanelje i potrai prilike kad su Posle toga pregledaj Jovanovo Jevanelje i potrai prilike kad su Posle toga pregledaj Jovanovo Jevanelje i potrai prilike kad su Posle toga pregledaj Jovanovo Jevanelje i potrai prilike kad su
ljudi verovali Isusu, i one prilike kada mu nisu verovali. Upii ljudi verovali Isusu, i one prilike kada mu nisu verovali. Upii ljudi verovali Isusu, i one prilike kada mu nisu verovali. Upii ljudi verovali Isusu, i one prilike kada mu nisu verovali. Upii
podatak za sv podatak za sv podatak za sv podatak za svaki naeni sluaj u o aki naeni sluaj u o aki naeni sluaj u o aki naeni sluaj u od dd dgovarajui stubac. Kada to govarajui stubac. Kada to govarajui stubac. Kada to govarajui stubac. Kada to
zavri, ponovo pogledaj obraene primere i potrai posebno zavri, ponovo pogledaj obraene primere i potrai posebno zavri, ponovo pogledaj obraene primere i potrai posebno zavri, ponovo pogledaj obraene primere i potrai posebno


24
faktore koji su neke ljude naveli da veruju Isusu, a druge da mu faktore koji su neke ljude naveli da veruju Isusu, a druge da mu faktore koji su neke ljude naveli da veruju Isusu, a druge da mu faktore koji su neke ljude naveli da veruju Isusu, a druge da mu
ne veruju. Potom ono to si naao primeni lino na sebe. Vidi li ne veruju. Potom ono to si naao primeni lino na sebe. Vidi li ne veruju. Potom ono to si naao primeni lino na sebe. Vidi li ne veruju. Potom ono to si naao primeni lino na sebe. Vidi li
u svom ivotu do u svom ivotu do u svom ivotu do u svom ivotu dokaze o faktorima koji su za neke ljude bili p kaze o faktorima koji su za neke ljude bili p kaze o faktorima koji su za neke ljude bili p kaze o faktorima koji su za neke ljude bili po- o- o- o-
vod za neverovanje? Kako moe da ojaa faktore koji podstiu vod za neverovanje? Kako moe da ojaa faktore koji podstiu vod za neverovanje? Kako moe da ojaa faktore koji podstiu vod za neverovanje? Kako moe da ojaa faktore koji podstiu
ver ver ver vero oo ovanje? vanje? vanje? vanje?


25

DEO DRUGI
Isus i stara generacija
Jovan 1,19-4,54
GLAVA DRUGA
ISUS POZIVA UENIKE
Jovan 1,19-51

Autoru etvrtog Jevanelja je poznato da se Isusova lina istorija
protee unazad u venost (1,1) i da Zemlja ne bi bila dovoljno ve-
lika da primi sve knjige koje bi se mogle napisati o Njegovom
ivotu i radu (21,25). Tako je on potpuno spreman da selektivno
pie o dogaajima iz istorije Isusovog ivota koje eli da nam
iznese (20,30.31). Time su obuhvaeni samo oni dogaaji i zbivanja
koji slue njegovoj teolokoj nameri. Zbog toga su izostavljene neki
veoma vani dogaaji. U Jovanovom Jevanelju i u Jevanelju po
Marku, primera radi, nema opisa Isusovog detinjstva. Tekst u
Jovanu 1,19-51 prelazi neposredno na uvodne slike Isusove javne
slube.

Upoznavanje s Reju
Jovan 1,19 Jovan 1,19 Jovan 1,19 Jovan 1,19- -- -51 51 51 51
Proitaj tekst u Jovanu 1,19 Proitaj tekst u Jovanu 1,19 Proitaj tekst u Jovanu 1,19 Proitaj tekst u Jovanu 1,19- -- -51 dva puta odjednom, a onda odg 51 dva puta odjednom, a onda odg 51 dva puta odjednom, a onda odg 51 dva puta odjednom, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:

1. Tekst opisuje dogaaje 1. Tekst opisuje dogaaje 1. Tekst opisuje dogaaje 1. Tekst opisuje dogaaje koji su se odigrali u etiri razliita dana. koji su se odigrali u etiri razliita dana. koji su se odigrali u etiri razliita dana. koji su se odigrali u etiri razliita dana.
Navedi stihove koji najavljuju svaku tranziciju na drugi dan. P Navedi stihove koji najavljuju svaku tranziciju na drugi dan. P Navedi stihove koji najavljuju svaku tranziciju na drugi dan. P Navedi stihove koji najavljuju svaku tranziciju na drugi dan. Po- o- o- o-
kuaj da naini pregled teksta, imajui na umu te razliite kuaj da naini pregled teksta, imajui na umu te razliite kuaj da naini pregled teksta, imajui na umu te razliite kuaj da naini pregled teksta, imajui na umu te razliite
dane. dane. dane. dane.
2. Uporedi ovaj tekst s tekstovnim materijalom koji, u Prologu, 2. Uporedi ovaj tekst s tekstovnim materijalom koji, u Prologu, 2. Uporedi ovaj tekst s tekstovnim materijalom koji, u Prologu, 2. Uporedi ovaj tekst s tekstovnim materijalom koji, u Prologu,
govori o Jovan govori o Jovan govori o Jovan govori o Jovanu Krstitelju (1,6 u Krstitelju (1,6 u Krstitelju (1,6 u Krstitelju (1,6- -- -8.15). Naini spisak paralelnih 8.15). Naini spisak paralelnih 8.15). Naini spisak paralelnih 8.15). Naini spisak paralelnih
i ii iz zz zraza i ideja. raza i ideja. raza i ideja. raza i ideja.
3. Navedi pitanja koja su postavljali svetenici, Leviti i fariseji, u 3. Navedi pitanja koja su postavljali svetenici, Leviti i fariseji, u 3. Navedi pitanja koja su postavljali svetenici, Leviti i fariseji, u 3. Navedi pitanja koja su postavljali svetenici, Leviti i fariseji, u
delu te delu te delu te delu tek kk ksta 1,19 sta 1,19 sta 1,19 sta 1,19- -- -28. ta otkrivaju ova pitanja o razlozima 28. ta otkrivaju ova pitanja o razlozima 28. ta otkrivaju ova pitanja o razlozima 28. ta otkrivaju ova pitanja o razlozima
upuivanja ovih osoba Jovanu Krstitelju? upuivanja ovih osoba Jovanu Krstitelju? upuivanja ovih osoba Jovanu Krstitelju? upuivanja ovih osoba Jovanu Krstitelju?
4. Opii misiju Jo 4. Opii misiju Jo 4. Opii misiju Jo 4. Opii misiju Jovana Krstitelja po onome kako je izraeno u vana Krstitelja po onome kako je izraeno u vana Krstitelja po onome kako je izraeno u vana Krstitelja po onome kako je izraeno u
1,19 1,19 1,19 1,19- -- -36; 3,22 36; 3,22 36; 3,22 36; 3,22- -- -30; 5,37. Uporedi i izvri uzajamno vrednovanje 30; 5,37. Uporedi i izvri uzajamno vrednovanje 30; 5,37. Uporedi i izvri uzajamno vrednovanje 30; 5,37. Uporedi i izvri uzajamno vrednovanje
izvetaja o toj misiji, datog u etvrtom Jevanelju, s tekstovima izvetaja o toj misiji, datog u etvrtom Jevanelju, s tekstovima izvetaja o toj misiji, datog u etvrtom Jevanelju, s tekstovima izvetaja o toj misiji, datog u etvrtom Jevanelju, s tekstovima
u Mateju 3,1 u Mateju 3,1 u Mateju 3,1 u Mateju 3,1- -- -17; 11,2 17; 11,2 17; 11,2 17; 11,2- -- -19; Marku 1,2 19; Marku 1,2 19; Marku 1,2 19; Marku 1,2- -- -11; 6,14 11; 6,14 11; 6,14 11; 6,14- -- -29; Luki 1 29; Luki 1 29; Luki 1 29; Luki 1- -- -3; 3; 3; 3;
7,17 7,17 7,17 7,17- -- -35. Naini pregled e 35. Naini pregled e 35. Naini pregled e 35. Naini pregled elemenata koji su zajedniki u sva lemenata koji su zajedniki u sva lemenata koji su zajedniki u sva lemenata koji su zajedniki u sva


26
etiri Jevanelja; potom navedi posebne, unikatne aspekte uloge etiri Jevanelja; potom navedi posebne, unikatne aspekte uloge etiri Jevanelja; potom navedi posebne, unikatne aspekte uloge etiri Jevanelja; potom navedi posebne, unikatne aspekte uloge
J JJ Jo oo ovana Krstitelja u etvrtom Jevanelju. vana Krstitelja u etvrtom Jevanelju. vana Krstitelja u etvrtom Jevanelju. vana Krstitelja u etvrtom Jevanelju.
5. ta je Jovan Krstitelj mislio, upotrebivi izraz Jagnje Boje? 5. ta je Jovan Krstitelj mislio, upotrebivi izraz Jagnje Boje? 5. ta je Jovan Krstitelj mislio, upotrebivi izraz Jagnje Boje? 5. ta je Jovan Krstitelj mislio, upotrebivi izraz Jagnje Boje?
Sakupi to je mogue vie mesta u kojima se, u St Sakupi to je mogue vie mesta u kojima se, u St Sakupi to je mogue vie mesta u kojima se, u St Sakupi to je mogue vie mesta u kojima se, u Starom zavetu, arom zavetu, arom zavetu, arom zavetu,
pominje jagnje (konkordancija). Citate koje si naao grupii u pominje jagnje (konkordancija). Citate koje si naao grupii u pominje jagnje (konkordancija). Citate koje si naao grupii u pominje jagnje (konkordancija). Citate koje si naao grupii u
kategorije (P kategorije (P kategorije (P kategorije (Pa aa asha, svetilite, seoski ivot, proroanstvo, itd.). sha, svetilite, seoski ivot, proroanstvo, itd.). sha, svetilite, seoski ivot, proroanstvo, itd.). sha, svetilite, seoski ivot, proroanstvo, itd.).
Koja od naenih kateg Koja od naenih kateg Koja od naenih kateg Koja od naenih katego oo orija najblie odgovara onome o emu rija najblie odgovara onome o emu rija najblie odgovara onome o emu rija najblie odgovara onome o emu
Jovan Krstitelj govori u Jovanu 1,29? Jovan Krstitelj govori u Jovanu 1,29? Jovan Krstitelj govori u Jovanu 1,29? Jovan Krstitelj govori u Jovanu 1,29?
6. U tekstu u 1, 6. U tekstu u 1, 6. U tekstu u 1, 6. U tekstu u 1,35 35 35 35- -- -51 vidimo petoro ljudi koji poinju da slede 51 vidimo petoro ljudi koji poinju da slede 51 vidimo petoro ljudi koji poinju da slede 51 vidimo petoro ljudi koji poinju da slede
Isusa. Opii okolnosti svakog susreta, uz poseban naglasak na Isusa. Opii okolnosti svakog susreta, uz poseban naglasak na Isusa. Opii okolnosti svakog susreta, uz poseban naglasak na Isusa. Opii okolnosti svakog susreta, uz poseban naglasak na
nainu kako Isus reaguje na susret sa svakim novim uenikom. nainu kako Isus reaguje na susret sa svakim novim uenikom. nainu kako Isus reaguje na susret sa svakim novim uenikom. nainu kako Isus reaguje na susret sa svakim novim uenikom.
Koliko je o Isusu znao svaki od pomenutih uenika u trenutku Koliko je o Isusu znao svaki od pomenutih uenika u trenutku Koliko je o Isusu znao svaki od pomenutih uenika u trenutku Koliko je o Isusu znao svaki od pomenutih uenika u trenutku
kad je odluio da ga sle kad je odluio da ga sle kad je odluio da ga sle kad je odluio da ga sledi? di? di? di?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Materijal u 1,19-51 podeljen je prema napomenama o proticanju
vremena (stihovi 29, 35, 43 sutradan). Zakljuujemo da su se
dogaaji opisani u ovom poglavlju odigrali u periodu od etiri uzas-
topna dana. Narativa poinje na dan kada svoju misiju Jovan
Krstitelj razjanjava svojim odgovorima datim posetiocima iz Jeru-
salima (stihovi 19-28). U sreditu panje je manje ono to Jovan
Krsitelj jeste, nego to on nije. Drugog dana Jovan okupljeno
mnotvo upuuje na Isusa i kratkim izlaganjem dje opis Njegove
misije (stihovi 29-34). Treeg dana, Jovan savetuje odreenu dvo-
jicu svojih uenika da idu od njega i da pou za Isusom (stihovi 35-
37). Nakon to je popodnevni period dana i vee proveo s tom dvo-
jicom uenika, a moda i s Petrom (stihovi 38-42), Isus se sledeeg
dana susree s Filipom i Natanailom (stihovi 43-51).
Druga upadljiva strukturalna odlika ovog teksta je njegova veza
s delovima Prologa koji govore o ulozi Jovana Krstitelja. Prikazi iz
Jovana 1,19-51 razrada su kratkih napomena o Jovanu Krstitelju,
datih u Prologu, po sledeoj emi:

7a = 19-50 Jovanovo svedoanstvo
8a = 19-28 Jovan nije Videlo
7b, 8b = 29-34 Jovan svedoi o Videlu
7c = 35-50 Neki veruju u Jovanovo svedo-
anstvo
15 = 30 Onaj koji za mnom ide

Prema Prologu, prisutne su dve znaajne injenice koje itaoci
treba da znaju o Jovanu Krstitelju: prvo, on nije Videlo i drugo,


27
njegova je misija, zadatak, da o Isusu svedoi najpre u dijalogu s
judejskim voama, zatim pred narodom, a na kraju i svojim ue-
nicima (stihovi 19-37). Kada italac zavri prvo poglavlje Jevanelja,
njemu postaje jasno da je Isus to Videlo o kojem se govori u
Prologu, a ne Jovan Krsitelj.

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Uloga Jovana Krstitelja Uloga Jovana Krstitelja Uloga Jovana Krstitelja Uloga Jovana Krstitelja
Najtea izjava koju moe da izgovori bilo koje ljudsko bie je,
On treba da raste, a ja da se umanjujem (3,30). Jedna ovakva
izjava zaseca u sr ljudskog postojanja. Pa ipak, Jovan Krsititelj kao
da, rutinski, govori sline rei u etvrtom Jevanelju (1,27.30).
Ovakve izjave neete nai u Mateju, Marku i Luki, u kojima je Jovan
Krstitelj predstavljen kao velika i herojska linost. Zato je
poniznost Jovana Krstitelja u etvrtom Jevanelju naglaena tako
snano? Kratak pregled Biblije i istorije donosi zanimljive momente.
U Mateju, Marku i Luki se Jovan Krstitelj opisuje kao glas to
vie u pustinji (Isaija 40,3, vidi takoe Matej 3,3; Marko 1,3; Luka
3,4), kao Ilija poslednjeg vremena (Malahija 4,5; vidi takoe Matej
11,14; 17,12; Marko 9,13; Luka 1,17; 9,19) i kao glasnik koji treba
da ide pred Gospodom (Malahija 3,1; vidi takoe Matej 11,10;
Marko 1,2; Luka 7,27). S druge strane, u etvrtom Jevanelju Jovan
Krstitelj posebno negira tvrdnju da je on Ilija, predstavljajui sebe
samo kao glas (1,21-23). Prema tome, etvrto Jevanelje mini-
mizira titule kada je re o Jovanu, a multiplicira ih kada je re o Is-
usu (stihovi 1, 8, 18, 29, 38, 41, 49, 51, itd.). Jovan sebe opisuje na
najskromniji mogui nain. kome ja nisam dostojan odreiti
remena na obui Njegovoj (vidi 27. stih); On treba da raste, a ja da
se umanjujem (3,30).
Gledano iz naeg ugla, poniznost Jovana Krstitelja u etvrtom
Jevanelju je sjajan i blistav primer idealnog hrianskog odgovora
na beskrajno Isusovo ponienje u Njegovom utelovljenju i na krstu.
Meutim, poniznost Jovana Krstitelja je verovatno imala drugaiju
svrhu u oima autora Jevanelja.
Savremeni itaoci Jovanove knjige mogli bi stei utisak da se
Jovan Krstitelj pojavio niotkuda, krstio Isusa, a onda iezao u neko
svoje skrovite, da ga vie niko i ne vidi i ne uje. Meutim, istori-
jski, Jovan Krstitelj i pokret njegovih sledbenika, po nekim poka-
zateljima bio je potpuno nezavisan od Isusa. Samo neki od njegovih
uenika su ga napustili i poli za Isusom, bar u poetku (stihovi
35,-51; Matej 11,2.3). Jovan Krstitelj je jo za izvesno vreme, posle
Isusovog roenja nastavio da slui i privlai ljudsko mnotvo (3,22-
30). U Delima apostolskim, biografija Apola Aleksandrijskog


28
(18,24-26) i izvetaj o dvanaestorici ljudi iz Efesa (19,1-7) govore o
konstantnoj nezavisnosti pokreta oko Jovana Krstitelja. ak i danas,
prvenstveno na jugu Iraka ive Mandini [Mandaeans], mala grupa
ljudi koji poetke svog verskog naslea ne vide u Isusu ili Mu-
hamedu, nego u slubi Jovana Krstitelja.
Prema tome, mnogi od onih koje je privukao Jovan Krstitelj u
pustinji nikada se nisu predali Isusu, nego su nastavili da slede
Jovana Krstitelja (vidi Brown, 1:lxvii-lxx). U jednom periodu,
verovatno posle pisanja Jevanelja po Mateju, Marku i Luki, ali pre
pisanja etvrtog Jevanelja, postoje indicije koje kau da je pokret
Jovana Krstitelja bio snano suprotstavljen hrianstvu. Poto je
sm Jovan Krstitelj bio pogubljen zbog politikog delovanja, njegov
pokret je mogao imati zajednike ciljeve sa zelotima i drugim
revolucionarima u vreme rata s Rimljanima (A. D. 67-70); vidi White,
The Great Controversy, 17-36, opis toga rata). Kako je to bilo u
sluaju mnogih Jevreja u Palestini toga vremena, sledbenici Jovana
Krstitelja su verovatno zamerili jevrejskim hrianima za njihovu
nespremnost da se udrue s njima protiv Rima.
Poznajui istoriju evanelja onako kako je poznajemo, ini nam
se neshvatljivim da bi ijedan od sledbenika Jovana Krstitelja propus-
tio da iskoristi prednosti Isusove superiornosti. Ali mi imamo istori-
jske i teoloke razloge, kao objanjenje zato su ga mnogi moda
pogreno shvatili. Prvo, vladalo je shvatanje, koje ni danas nije neo-
bino, da je, kada je re o teologiji, obino bolje ono to je ranije
(Isus se, na primer, poziva na ovaj princip u Mateju 19,3-9). Treba
se drati starih staza. Poto se Jovan Krstitelj pojavio pre Isusa,
verovatno su mnogi Jevreji zakljuili da je Jovan Krstitelj vei od
Isusa.
Drugi razlog to su mnogi Jovana Krstitelja mogli smatrati veim
od Isusa bio je u tome to je jevrejska tradicija toga doba zastupala
miljenje po kojem u poslednjim danima nee biti jedan, nego dvo-
jica Mesija Mesija iz Judinog plemena i Mesija iz Levijevog ple-
mena (Russel, 304-323). Mesija iz Jude je trebalo da bude Mesija-
car, dok je Mesija iz Levijevog plemena trebalo da bude Mesija-
svetenik. U Starom zavetu pomazivani su i carevi i svetenici (3.
Mojsijeva 8,1-13; 1. Samuilova 10,1; 16,1-13; 1. Carevima 1,28-
40, itd.). Prema tome je u nekim krugovima narastalo oekivanje da
Mesija (jevrejski pomazanik) ne bi mogao biti zastupljen jednom
linou, nego da bi za to trebalo da postoje najmanje dve. Poto su
se zajedno pojavili Jovan Krstitelj (iz Levijevog plemena) i Isus (iz
Judinog plemena), nije iznenaujue ako bi ljudi zakljuili da su te
tradicije nale svoje ispunjenje u odnosu izmeu Jovana i Isusa.


29
Suprotno savremenoj premoi politike nad religijom, i autori Svi-
taka s Mrtvog mora su smatrali da svetenik treba da bude vei od
cara, i religiozna sfera nadmonija od politike. Konano, prvos-
vetenik Aron je stupio na dunost stotinama godina pre nego to
je prvi car uopte zavladao Izrailjem. Ranije je bolje! I ne samo to,
nego je bilo tako da su svetenici pomazivali careve, a ne obratno!
Stari Izrailj je bio teokratska drava i Boga se trailo u hramu, a ne
u carskoj palati.
Kakve argumente su hriani prvog veka mogli izneti protiv te-
ologije Jovana Krstitelja? Pre svega, oni bi isticali da je Isus u jednoj
linosti ispunio ulogu i cara (Matej, Marko i Luka carstvo Boje)
i svetenika (Jevrejima). U Starom zavetu je pretea takvog cara-
svetenika bio Melhisedek i, donekle, moda i Mojsije, koji je
obavljao i sveteniku i carsku dunost (1. Mojsijeva 14,18-20; 2.
Mojsijeva 24,3-8). Hriani bi takoe tvrdili da ranije otkrivenje nije
nuno i bolje, poto je sadanje otkrivenje u Hristu nesumnjivo
nadmono u odnosu na staro otkrivenje (Jovan 1,17; vidi takoe
Jevrejima 1,1-3).
Ipak, autor etvrtog Jevanelja ovom pitanju ne prilazi iz tih
perspektiva u tekstu iz 1,19-51. Naprotiv, on u svom Jevanelju
nastoji da objasni zato je Jovan Krstitelj doao na scenu pre Isusa.
Jovan se pojavio pre Isusa, ne zato to je bio vei od Njega, nego
zato to je njegov zadatak bio da Isusa najavi narodu i naciji. To se
moglo dogoditi jedino ako se on pojavi prvi u javnosti. Ranije nije
nuno i bolje. Krstitelj je bio pretea, a ne ono emu je bio pretea.
Jovanova poruka u Jevanelju je da oni koji Jovana Krstitelja sma-
traju veim od Isusa, ne veruju u svedoanstvo smog Jovana
Krstitelja.

Jagnje Boje Jagnje Boje Jagnje Boje Jagnje Boje
Sledei predmet razmatranja koji se odnosi na pozadinu teksta u
Jovanu 1,19-51, je pitanje o tome ta je Jovan tano imao na umu
kad je Isusa predstavio kao Jagnje Boje koje uzima na se grehe
sveta (29. stih). Brojne su mogunosti za odgovor, unutar jevrejske
pozadine Jevanelja (vidi Brown, 1,58-63). Jovan Krstitelj je mogao
da misli na apokalitiko jagnje-pobednika, kako se moe nai u
Josifovom svedoanstvu [testament of Joseph] Charlesworth, 1:824)
i u Otkrivenju 5,6 (vidi takoe Otkrivenje 7,17; 17,14). U tom slu-
aju on bi Isusa gledao kao Mesiju-pobednika koji uzima na se
greh, unitavanjem greha i grenika na kraju istorije sveta. Druga
mogunost je da se to odnosi na pashalno jagnje iz 2. Mojsijeve. U
tom sluaju Jovan Krstitelj bi u Isusu video novog Mojsija, izbavitelja
novog Izrailja iz novog Egipta.


30
Trea mogunost je pokorno jagnje iz Isaije 53. glave, po uzoru
na samoportvovanje Isaka iz 1. Mojsijeve 22,10-13. Ako je Jovan
Krstitelj mislio na to, onda bi pred oima bili posebno Isusov karak-
ter i smrt zamenika. etvrta mogunost je jagnje iz svetilita, iz
konteksta Mojsijevog zakona (2. Mojsijeva 29,38-42; 3. Mojsijeva
5,5-7; 4. Mojsijeva 28,1-8). U takvom sluaju bi sredite panje bio
Isus kao neko ko izvrava sve ono to je starozavetno svetilite
obealo verniku.
Svaka od ovih mogunosti donekle je razraena u Jevanelju po
Jovanu. Dakle, sasvim je mogue da je izraz Jagnje Boje namerno
neodreen, kako bi italac mogao da uzme u obzir te razliite lik-
ove. Meutim, ako jedno od gore pomenutih treba staviti iznad
ostalih, ini se da bi, u oima autora, pashalno jagnje Jevanelja bilo
najvanije. U Jevanelju vlada snano oseanje po kojem je Isus
novi Mojsije. On pretvara vodu u vino, slino kao to je Mojsije
pretvarao vodu u krv; On donosi hleb s neba, kao to je Mojsije
doneo manu u pustinji (2,1-11; 6,14.31; 5. Mojsijeva 18,15.18). U
Jovanu 19,31-37 Isusova smrt na krstu se eksplicitno dovodi u vezu
s uredbama u vezi sa smru pashalnog jagnjeta (vidi 2. Mojsijeva
12,46; 4. Mojsijeva 9,12; Nichol, 5,908).

etrdeset dana u pustinji etrdeset dana u pustinji etrdeset dana u pustinji etrdeset dana u pustinji
U Mateju, Marku i Luki Isus odlazi u pustinju za period od
etrdeset dana, odmah posle svog krtenja i pre pozivanja uenika
u Galileji (Matej 3,13-4,22; Marko 1,9-20; Luka 3,21-5,11). U
Jovanu se, kao to smo videli, govori o Isusovom krtenju, emu je,
u toku naredne sedmice, sledilo pozivanje petorice uenika i Is-
usovo prvo udo u Kani (2,1). ta se dogodilo s Isusovih etrdeset
dana u pustinji? Da li to autoru Jevanelja moda nije poznato? Da li
on to svesno ignorie? Da li su Petar i Andrija pozvani kraj Jordana
(1,28.35-42) ili u Galileji (Matej 4,18-22; Marko 1,14-20; Luka 5,1-
11)?
Najbolje objanjenje za etrdeset dana je to se u tekstu iz
1,29-34 ne opisuje sm dogaaj Isusovog krtenja, nego se daje
objanjenje Jovana Krstitelja o znaaju tog krtenja, koje je dolo u
prvi plan Isusovim ponovnim pojavljivanjem posle tih etrdeset
dana. Prema ovom razmiljanju, Matej, Marko i Luka belee konkre-
tan dogaaj Isusovog krtenja, posle ega sledi njegovog boravak i
kuanje u pustinji, od ega nita nije zapisano u etvrtom Jevan-
elju. etvrto Jevanelje se ukljuuje u trenutak posle Isusovog
povratka iz pustinje i opisuje susret Isusa i Jovana Krstitelja odmah
posle toga, pozivanje nekolicine uenika u blizini Jordana i svadbu u


31
Kani, od kojih nita nije zapisano u Mateju, Marku ili Luki (vidi
White, The Desire of Ages, 136, 137).
Dvostruki poziv kraj Jordana i kraj Galilejskog jezera
verovatno se moe objasniti u kontekstu okolnosti da su uenici u
periodu od jedne ili dve godine radili s Isusom samo u slobodnom
vremenu, dok je poziv u Galileji znaio poziv da ostave mree i ri-
bolov kao profesiju i da pou da rade s Isusom sve svoje vreme.
(Obrati panju na komentar, Oni ostavie mree i za Njim oti-
doe Matej 4,20; Marko 1,18). Petrov vapaj: Izii od mene, Go-
spode! Ja sam ovek grean! moe ak da podrazumeva da su neki
od uenika proli kroz period otpada od svog prvobitnog poziva
kraj Jordana (Luka 5,8; vidi takoe White, The Desire of Ages, 246-
249).

Detal Detal Detal Detaljno istraivanje teksta jno istraivanje teksta jno istraivanje teksta jno istraivanje teksta
U Jovanu 1,19-28 Jovan Krstitelj je suoen s dva ispitivanja, jed-
nim od strane svetenika i Levita koje su poslali Jevreji iz Jeru-
salima (stihovi 19-23) i drugim od strane fariseja (stihovi 24-28),
verovatno takoe poslatih od strane Jevreja. U etvrtom Jevanelju
izraz Jevreji se esto koristi, ne za narod kao celinu (o kojima se
esto govori kao o mnotvu [the crowd] 6,22, 24 itd.), nego
konkretno za vladajuu klasu svetenike voe i voe intelektu-
alne elite u Jerusalimu (2,18, 20, itd.). U tekstu u 19-23 ovim
poslanicima je vano da utvrde da li je Jovan Krstitelj, zapravo Me-
sija.
Kada Jovan Krstitelj odbacuje izraz Mesija (20. stih Hristos je
grki ekvivalent za jevrejski termin Mesija), oni ga pitaju da on nije
Ilija ili [taj] prorok druga dva termina koje su Jevreji tih vremena
koristili da opiu Mesiju (Malahija 4,5.6; 5. Mojsijeva 18,15-18).
Iako postoji jedan smisao u kojem se Jovan Krstitelj moe opisati
kao Ilija (Matej 11,11-14), sutina teksta iz Jovana 1,20.21 je da on
nije Mesija ni u kojoj verziji. Samo je Jedan koji zasluuje tu ime. U
ovom Jevanelju Jovan Krstitelj se zadovoljava da bude glas u
pustinji, koji priprema put Gospodnji, Drugome (23. stih). Na isti
nain kao to se veliki autoputevi grade obaranjem brda i podizan-
jem nizina, tako i put Mesije treba da se pripremi obaranjem ponosa
i podizanjem nivoa duhovnog predanja i posveenja u ljudima.
Potom su fariseji osporili Jovanu Krstitelju pravo da krtava,
inicira radikalne verske promene, ako zaista nije Mesija lino (25.
stih). Iako su se u vreme Jovana Krstitelja obraenici iz neznabotva
esto krtavali, krtavanje Jevreja koji su poverovali bilo je neobian
in (postoji dokaz po kojem su ljudi koji su ostavili poznate Svitke
kod Mrtvog mora verovatno primenjivali neki od oblika krtavanja


32
onih koji veruju; vidi Freedman, 1L583, 583). Bio je to krupan potez
kad je Jovan Krstitelj forsirao neophodnost krtavanja Jevreja, to je
podrazumevalo odreenu neadekvatnost u njihovoj veri. Oekivalo
se da e Mesija uiniti velike promene; ali s kakvim pravom je Jovan
Krstitelj menjao stvari, ako nije bio Mesija? Odgovarajui, on je
rekao da je krtenje vodom in koji obavlja krajnje nevana linost,
u poreenju s Onim koji je trebalo da doe.
Oigledno je da Isusovo krtenje nije bilo nikakav posebno
dramatian dogaaj. Kad je Jovan Krstitelj govorio etrdeset dana
posle Njegovog krtenja, Isus je mogao da stoji meu narodom i da
ipak ne bude prepoznat kao onaj ko je On bio (26. stih; vidi takoe
White, The Desire of Ages, 137). Ali to je ubrzo trebalo da se menja.
Onaj to je dolazio posle Jovana Krstitelja bio je tako veliki, da je
Jovan izjavio da nije dostojan da razvee remenje na Njegovoj obui
(27. stih).
Vremena u kojem je Jovan Krstitelj iveo za uitelje su bila do-
bra stara vremena. Vrhunski uitelji su bili toliko potovani, da se
od njihovih uenika oekivalo, modernim jezikom reeno, da im
peru automobile, iaju i odravaju travnjake i da im pripremaju jela
po elji. Od uenika se, drugim reima, oekivalo da obavlja
zadatke roba za svog uitelja. Meutim, i ovakvo robovanje je imalo
svoja ogranienja. Da bi se sauvalo dostojanstvo uenika u okviru
te kulture, jedan zadatak je bio zabranjen, na njega je stavljen em-
bargo. Od njega se nije moglo traiti da vezuje ili razvezuje kaieve
na sandalama svog uitelja.
I zato mi u izjavi Jovana Krstitelja u 1,27 vidimo njegovu
neverovatnu poniznost. Kada se uporedi s Isusovom veliinom, on
osea da je nedostojan za izvravanje ak i onog zadatka koji je bio
zabranjen za uenike onog vremena. Isus je tako veliki, da bi raz-
vezivanje kaia na Njegovim sandalama bilo vea ast nego to je
Jovan smatrao da zasluuje. italac Prologa je, svakako, u pot-
punosti svestan zato je takva poniznost adekvatna u Isusovoj
prisutnosti (stihovi 1-5).
Isusova veliina se vidi u injenici da je On postojao pre Jovana
Krstitelja. Uloga Jovana Krstitelja nije da zatrai ili dokae bilo
kakvu svoju veliinu. Njegova je uloga jednostavno da objavi ko je
Isus. ak ni u tome Jovan nema razloga da se hvali. Priznavanje
Isusove veliine nije njegova lina zasluga. Saznanje o tome ko je
Isus uliva mu Bog jednim svojim natprirodnim aktom. Svaki pojedini
deo ove prie zamiljen je da istakne Isusovu veliinu, nasuprot bilo
kakve veliine koju bi neko mogao pripisati Jovanu Krstitelju.
Ali iako je uloga Krstitelja u Jovanovom Jevanelju veoma
skromna, ona ipak ima kljuni znaaj. Jovan Krstitelj je bio taj koji je


33
poeo da upuuje uenike Isusu (stihovi 35-37; 3,26.30). Jedan od
te dvojice uenika zvao se Andrija, Petrov brat, a drugome se ime
ne pominje. Poto se pominju imena svih drugih Isusovih uenika o
kojima je re u ovom tekstu, tog bezimenog uenika je lako identi-
fikovati s tajanstvenim opisom uenika koga Isus ljubljae (13,23,
itd.), koji je pisao Jevanelje. Ako su prvobitni itaoci zaista znali da
je bezimeni uenik iz stihova 35-42 bio autor knjige, to bi njego-
vom Jevanelju dalo dimenziju velike privlanosti za sledbenike
Jovana Krstitelja Krstitelj bi eleo da uinite onako kako sam
uinio i ja: idite za Isusom!
U stihovima 43-51 panja se usmerava ka dvojici novih Isusovih
uenika, Filipu i Natanailu. Filip igra istaknutu ulogu meu ue-
nicima jedino u etvrtom Jevanelju (stihovi 43-46; 6,5-7;
12,21.22; 14,8-10). U ovom tekstu je njegova uloga dovoenje
Natanaila Isusu, uz jednostavne rei: Doi i vidi (46. stih). Ovo je
dobro poznata tema u Jevanelju. Svi oni, Nikodim, ena Samar-
janka, slepi ovek iz 9. glave i Toma moraju da vide Isusa da bi
verovali. Rezultat toga je iznenaenje za itaoca, da je konani bla-
goslov rezervisan za one koji ne vide (20,29).
Iako poten ovek, Natanailo se prema Filipovom pozivu odnosi
veoma skeptino Iz Nazareta moe li biti to dobro? (46. stih).
Postoji i pozadina za ovu njegovu reakciju. Natanailo je iz Kane
Galilejske (21,2). Iako je tana lokacija Kane nesigurna (vidi Freed-
man, 1:827, za najverovatnije opcije), Kana i Nazaret su verovatno
bili gradovi-blizanci, udaljeni jedan od drugog oko jednog kilo-
metra.
U Galileji su postojala tri tipa naseobina: preteno neznaboaki
gradovi, kao to su bili Seforis, Jotapata i Tiberias [Sepphoris,
Jotapata, Tiberias] (ni za jedan od ovih nema podatka da ih je Isus
posetio); judejski gradovi koji su revno potovali judejske zakone i
obiaje i judejski gradovi koji su bili prilino komotni po pitanju
svog judejstva [jevrejstva]. Bilo bi prihvatljivo iz Natanailovog ko-
mentara pretpostaviti da je Kana bila jedan od gradova koji su
potovali zakone i obiaje, a Nazaret jedan od onih komotnih.
Za Isusa je bilo karakteristino to se u Jevaneljima esto is-
tie da je tano znao ta se dogaa u mislima ljudi. On je ve
pokazao da je video ta se zbiva u karakteru jednog stranca, dajui
neobuzdanom Simonu nadimak Kifa/Stena (znaenje grkog
nadimka Petar 42. stih). Dva puta u prii o kojoj govorimo Isus
otkriva i svoje prisno poznavanje Natanaila. On za njega kae da je
pravi Izrailjac, koji e gledati Boje anele kako se sputaju i us-
pinju po nebeskim lestvama, kao i prvi Izrailjac, Jakov. On potom
potvruje svoje poznavanje Natanailovog ivota, govorei mu ta je


34
radio pre nego to se sreo s Filipom. Kad je Natanailo prepoznao
karakter Onoga ko mu se obratio, priznao je Isusa i kao Bojeg Sina
i cara Izrailja.
Meutim, mi ovde imamo dve znaajne razlike izmeu Natanaila
i Jakova. Prvi Izrailjac je bio varalica (1. Mojsijeva 27,35), dok je
Natanailo ist od prevare (Jovan 1,47). Prvi/ prvobitni Izrailjac je
dobio viziju Jahve na vrhu nebeskih lestava (1. Mojsijeva 28,12.13),
dok je Natanailo trebalo da ugleda viziju Isusa na dnu lestava
(Jovan 1,51). Prema tome, u Jevanelju po Jovanu, pravi Izrailjac nije
neko ko moe da dokae svoje fiziko poreklo unazad sve do
Jakova. Pravi Izrailjac je neko ko zna ko je Isus i veruje u Njega.
Jahve, koji je bio na vrhu nebeskih lestava siao je na Zemlju i sada
ga prepoznaju oni koji imaju oi da vide.

Glavne teme naeg teksta Glavne teme naeg teksta Glavne teme naeg teksta Glavne teme naeg teksta
Svedoenje Svedoenje Svedoenje Svedoenje
Kljuna tema teksta u stihovima 19 do 51 je svedoenje. U
prvom delu teksta Jovan Krstitelj daje svoje svedoanstvo o Isusu.
Pri kraju teksta, Isusovi uenici Andrija, Filip i, na kraju, Natanailo
i sami poinju da svedoe za Njega. Mi u ovom tekstu, dakle,
vidimo prelazak, tranziciju od svedoenja Jovana Krstitelja ka sve-
doenju Isusovih uenika. Upravo zahvaljujui ovom kasnijem sve-
doenju sila Jevanelja i danas nastavlja da menja ljudske ivote. U
stvari, jedino stvarno vredno svedoenje jeste svedoenje o Isusu.
Kada neko drugima govori o biblijskom danu odmora, o proro-
anstvima, svetilitu ili o stanju mrtvih, to nije svedoenje, ako dok-
trina ne dovede Isusa u jasniji fokus.
Tema svedoenja ponovo dobija najvanije mesto u 5,31-47.
Tamo se udruuju svedoenja Jovana Krstitelja, Oca, svetih Spisa i
Mojsija u jedan zajedniki glas i objavljuju da je Isus upravo ono to
sm tvrdi da jeste. Svedoanstvo Isusovo takoe je glavna tema u
knjizi Otkrivenja (Otkrivenje 1,2.9; 12,17; 19,10, itd.), gde su i
crkve pozvane na svedoenje (2,13; 6,9-11; 12,11). U celom
etvrtom Jevanelju mi vidimo da je Isusov identitet na ispitu pred
itaocima. Svedok za svedokom potvruju svedoanstvo iz Prologa,
dok razliite linosti u Jovanovom Jevanelju osporavaju i odbacuju
to svedoanstvo, sve dok Isus konano nije podvrgnut finalnom
ispitu. Kako e linosti iz prie, a konano i itaoci Jevanelja odgo-
voriti, reagovati na to svedoanstvo? Hoe li Isus biti prihvaen ili
odbaen?
O ovom problemu se ne moe povrno govoriti. U Jovanu 12,47-
50 nailazimo na ironian obrt u temi suda i svedoenja. Na sudu u
poslednji dan , iste rei svedoenja koje itaoce Jevanelja pozivaju


35
na veru u Isusa stajae kao svedoanstvo protiv onih koji su ga od-
bacili (48. stih). Iako se, povrno vieno, u etvrtom Jevanelju sudi
Isusovom identitetu i karakteru, na kraju se vidi da se zapravo sudi
itaocima Jevanelja. inom izgovaranja osude protiv Isusa itaoci
ujedno izgovaraju sud sebi samima.

Pouka iz baptistikog pokreta Pouka iz baptistikog pokreta Pouka iz baptistikog pokreta Pouka iz baptistikog pokreta
U neprekidnom postojanju baptistikog [krstiteljskog] pokreta
u prvom veku i kasnije moda je sadrana jedna vana pouka. Niko
nee osporiti da je Jovana Krstitelja Bog pomazao da obavlja jednu
nebesku misiju. Bog je podigao i njega i njegov pokret. Ali bez ob-
zira to je Bog uestvovao u osnivanju jednog pokreta, taj isti pok-
ret moe kasnije da se okrene protiv Njega i protiv Njegovog pravog
naroda. Tako, bez obzira koliko bio blizak odnos izmeu Boga i nas
kao pojedinaca ili kao formalno organizovane grupe ljudi, naa pot-
reba je neprekidna poniznost i realna svest o sebi [self-awareness].
Imajui na umu ljudsku slabost i grenost, lini ili grupni otpad je
beskrajna pretnja duhovnoj vitalnosti. Ako jedan pokret kontinui-
rano ne napreduje u svetlosti Bojeg otkrivenja, on e biti sklon
udaljavanju od vernosti. Jedini siguran pravac delovanja jeste
iveti u trajnoj samokritinosti i pokajanju.

Znaenje krtenja Znaenje krtenja Znaenje krtenja Znaenje krtenja
Mnogo je tekstova u Novom zavetu koji pominju ili tumae
krtenje. Tekst u Jovanu 1,29-34 koncentrie se na samo jedan
aspekt znaenja krtenja. Prema tome tekstu je svrha, namera Is-
usovog krtenja otkrivanje Njegovog identiteta pred Izrailjem. Isu-
sov identitet, kao Mesije, potvren je inom krtenja. Tako je i kada
je re o hrianima. Identiteti se potvruju upravo putem krtenja. U
obredu krtenja hrianin se identifikuje, poistoveuje s Hristom u
Njegovoj smrti, pogrebu i vaskrsenju (Rimljanima 6,3.4). inei to,
hrianin preuzima novi identitet i otpoinje novi ivot u Hristu.
Staro je prolo; sve je postalo novo (2. Korinanima 5,17).
Dakle, ako ga pravilno shvatimo, krtenje moe da ima veliku
mo na promenu ljudskog ivota. Stare navike, zavisnosti i
porodini problemi nekada su definisali na identitet, i to tako moe
i dalje da bude. Meutim, mi u Hristu moemo da ustanovimo novi
identitet, novu istoriju. elije naeg tela ili nae porodice i prijatelja
mogu da se suprotstave tom novom identitetu. Borba je obino vrlo
teka. U takvim okolnostima moda e biti neophodan dug put
savetovanja i podrke. Ali zahvaljujui Hristu, u krtenju je sila za
prihvatanje novog identiteta i za postavljanje kursa naeg broda,
to e na kraju i doneti potpunu promenu.


36

Isus zna Isus zna Isus zna Isus zna
Isus o Natanailu zna sve, iako se oni nikada ranije nisu sreli (sti-
hovi 47-49). On zna sve i o Simonu Petru (stihovi 40-42). Karakter-
istika ovog Jevanelja je to to Isus u potpunosti zna ta se zbiva u
uutranjosti ljudskih bia i to svoje reakcije prema tim ljudima
prilagoava na adekvatan nain (2,23-25). injenica da je znao za
Nikodimovu unutranju potrebu uinila je da se Isus s njime suoi u
atmosferi svete neposrednosti (3,1-12; vidi takoe White, The De-
sire of Ages, 168-173). S druge strane, injenica da zna ta se zbiva
u srcu ene kraj Jakovljevog studenca (4,10, 17, 18) Isusu omogu-
ava da vedro dopusti da razgovor tee potpuno neometano, da bi
je, korak po korak, doveo do osvedoenja (4,10-29; vidi takoe
White, The Desire of Ages, 187, 188).
Poruka Jevanelja kae da Isus zna sve o nama, a da nam ipak
pristupa u atmosferi brinog staranja i prihvatanja. Mi esto okle-
vamo kada drugima treba da priznamo svoje grehe, jer se bojimo
njihove reakcije. Takva vrsta straha je nepotrebna kada je re o Is-
usu. Poto On ve sve zna o nama, nema razloga da oklevamo da
doemo Njemu i da mu iznesemo istinu o sebi. Poto jedan prisan
odnos zahteva otvorenost na obe strane, nae oklevanje da mu
pristupimo iskreno i otvoreno je osnovna prepreka za prisan odnos
s Njime. U Isusovoj prisutnosti nae barikade mogu da padnu,
kada e se bez opasnosti otkriti naa stvarna linost. Zato bismo
oklevali i samo jedan trenutak due, ako moemo da uivamo
prednost osloboenja koje sobom moe da donese takva ot-
vorenost?

Pravi Izrailj Pravi Izrailj Pravi Izrailj Pravi Izrailj
Na kraju, u Jovanu 1,19-51 imamo pojanjenje jednog stava na-
govetenog u Prologu, a razraenog u Jevanelju: Pravi Izrailjac je
neko ko veruje u Isusa (stihovi 47, 51). Pravo poreklo ne treba rau-
nati u fizikom smislu, nego duhovno, verovanjem (stihovi 12, 13).
Oni koji su roeni vodom i Duhom ui e u carstvo koje Isus osniva
(3,5-8; vidi takoe 8,31-47). Odnos s Isusom je ono to ima pri-
oritet nad svim ostalim vrednostima. Bez takvog odnosa veoma je
mala svrha dobrih dela, kao to su davanje desetka, svetkovanje
subote, pa ak i svedoenje.


Primena Rei
Jovan 1,19 Jovan 1,19 Jovan 1,19 Jovan 1,19- -- -51 51 51 51
1. Jovan Krstitelj je imao jasan i vrlo odreen oseaj misije i svrhe 1. Jovan Krstitelj je imao jasan i vrlo odreen oseaj misije i svrhe 1. Jovan Krstitelj je imao jasan i vrlo odreen oseaj misije i svrhe 1. Jovan Krstitelj je imao jasan i vrlo odreen oseaj misije i svrhe


37
svog ivota (1,19 svog ivota (1,19 svog ivota (1,19 svog ivota (1,19- -- -34; 3,30). Ima li i t 34; 3,30). Ima li i t 34; 3,30). Ima li i t 34; 3,30). Ima li i ti slian oseaj Boje volje i slian oseaj Boje volje i slian oseaj Boje volje i slian oseaj Boje volje
za svoj ivot? Za svoju profesiju? Za svoje drutvene odnose? Za za svoj ivot? Za svoju profesiju? Za svoje drutvene odnose? Za za svoj ivot? Za svoju profesiju? Za svoje drutvene odnose? Za za svoj ivot? Za svoju profesiju? Za svoje drutvene odnose? Za
svoju ulogu u svojoj mesnoj crkvi? Da li je Jovan Krstitelj imao svoju ulogu u svojoj mesnoj crkvi? Da li je Jovan Krstitelj imao svoju ulogu u svojoj mesnoj crkvi? Da li je Jovan Krstitelj imao svoju ulogu u svojoj mesnoj crkvi? Da li je Jovan Krstitelj imao
taj i takav jasan oseaj misije i svrhe zato to je bio prorok, ili taj i takav jasan oseaj misije i svrhe zato to je bio prorok, ili taj i takav jasan oseaj misije i svrhe zato to je bio prorok, ili taj i takav jasan oseaj misije i svrhe zato to je bio prorok, ili
smatra da svako ko se posveti smatra da svako ko se posveti smatra da svako ko se posveti smatra da svako ko se posveti Bogu moe da ima slian oseaj Bogu moe da ima slian oseaj Bogu moe da ima slian oseaj Bogu moe da ima slian oseaj
sigurnosti? sigurnosti? sigurnosti? sigurnosti?
2. Da li se ponekad osea kao jevrejski posetioci iz Jerusalima, 2. Da li se ponekad osea kao jevrejski posetioci iz Jerusalima, 2. Da li se ponekad osea kao jevrejski posetioci iz Jerusalima, 2. Da li se ponekad osea kao jevrejski posetioci iz Jerusalima,
koji su traili informacije o Jovanu Krstitelju, dok je njemu je koji su traili informacije o Jovanu Krstitelju, dok je njemu je koji su traili informacije o Jovanu Krstitelju, dok je njemu je koji su traili informacije o Jovanu Krstitelju, dok je njemu jed- d- d- d-
ino bilo stalo da ih informie o Isusu (stihovi 19 ino bilo stalo da ih informie o Isusu (stihovi 19 ino bilo stalo da ih informie o Isusu (stihovi 19 ino bilo stalo da ih informie o Isusu (stihovi 19- -- -28)? Da li su 28)? Da li su 28)? Da li su 28)? Da li su
tebi politika tv tebi politika tv tebi politika tv tebi politika tvoje mesne crkve ili teoloke rasprave vaniji od oje mesne crkve ili teoloke rasprave vaniji od oje mesne crkve ili teoloke rasprave vaniji od oje mesne crkve ili teoloke rasprave vaniji od
linog poznanstva s Isusom? linog poznanstva s Isusom? linog poznanstva s Isusom? linog poznanstva s Isusom?
3. Ako je Jovan Krstitelj sebe smatrao nedostojnim ak da bude i 3. Ako je Jovan Krstitelj sebe smatrao nedostojnim ak da bude i 3. Ako je Jovan Krstitelj sebe smatrao nedostojnim ak da bude i 3. Ako je Jovan Krstitelj sebe smatrao nedostojnim ak da bude i
Hristov sluga (27. stih), da li to ima bilo kakve implikacije za Hristov sluga (27. stih), da li to ima bilo kakve implikacije za Hristov sluga (27. stih), da li to ima bilo kakve implikacije za Hristov sluga (27. stih), da li to ima bilo kakve implikacije za
tvoj lini odnos s Hristom? Da li ti je lako da s tvoj lini odnos s Hristom? Da li ti je lako da s tvoj lini odnos s Hristom? Da li ti je lako da s tvoj lini odnos s Hristom? Da li ti je lako da svoje srce ponizno voje srce ponizno voje srce ponizno voje srce ponizno
us us us usk kk kladi s Njegovim uputstvima? Ili ti je, moda, lake da mu ladi s Njegovim uputstvima? Ili ti je, moda, lake da mu ladi s Njegovim uputstvima? Ili ti je, moda, lake da mu ladi s Njegovim uputstvima? Ili ti je, moda, lake da mu
kae ta hoe i da prema Njemu postupa kao da je On tvoj kae ta hoe i da prema Njemu postupa kao da je On tvoj kae ta hoe i da prema Njemu postupa kao da je On tvoj kae ta hoe i da prema Njemu postupa kao da je On tvoj
sluga? sluga? sluga? sluga?
4. Opii okolnosti u kojima si prvi put dao sveano obeanje da 4. Opii okolnosti u kojima si prvi put dao sveano obeanje da 4. Opii okolnosti u kojima si prvi put dao sveano obeanje da 4. Opii okolnosti u kojima si prvi put dao sveano obeanje da
e ii za Isusom. U emu su se, u to vreme, e ii za Isusom. U emu su se, u to vreme, e ii za Isusom. U emu su se, u to vreme, e ii za Isusom. U emu su se, u to vreme, sastojali tvoji m sastojali tvoji m sastojali tvoji m sastojali tvoji mo- o- o- o-
tivi da ga sledi? Kako su se od tog vremena promenili tvoji m tivi da ga sledi? Kako su se od tog vremena promenili tvoji m tivi da ga sledi? Kako su se od tog vremena promenili tvoji m tivi da ga sledi? Kako su se od tog vremena promenili tvoji mo- o- o- o-
tivi? Kako je raslo tvoje poznavanje Isusa? Koji od Isusovih u tivi? Kako je raslo tvoje poznavanje Isusa? Koji od Isusovih u tivi? Kako je raslo tvoje poznavanje Isusa? Koji od Isusovih u tivi? Kako je raslo tvoje poznavanje Isusa? Koji od Isusovih ue- e- e- e-
nika je bio nasliniji tebi: Jovan, Petar, Andrija, Filip, ili nika je bio nasliniji tebi: Jovan, Petar, Andrija, Filip, ili nika je bio nasliniji tebi: Jovan, Petar, Andrija, Filip, ili nika je bio nasliniji tebi: Jovan, Petar, Andrija, Filip, ili
Natanailo? Kakav je znaaj imalo krtenje u tvo Natanailo? Kakav je znaaj imalo krtenje u tvo Natanailo? Kakav je znaaj imalo krtenje u tvo Natanailo? Kakav je znaaj imalo krtenje u tvom predanju Isusu m predanju Isusu m predanju Isusu m predanju Isusu
Hristu? Hristu? Hristu? Hristu?
5. Kad bi ti se pruila prilika da poseti Isusa u Njegovom domu, 5. Kad bi ti se pruila prilika da poseti Isusa u Njegovom domu, 5. Kad bi ti se pruila prilika da poseti Isusa u Njegovom domu, 5. Kad bi ti se pruila prilika da poseti Isusa u Njegovom domu,
ta bi najvie voleo da sazna? Vrstu knjiga koje On ita? Nj ta bi najvie voleo da sazna? Vrstu knjiga koje On ita? Nj ta bi najvie voleo da sazna? Vrstu knjiga koje On ita? Nj ta bi najvie voleo da sazna? Vrstu knjiga koje On ita? Nje- e- e- e-
govu najomiljeniju TV govu najomiljeniju TV govu najomiljeniju TV govu najomiljeniju TV- -- -emisiju? Kako On postupa sa svojim pr emisiju? Kako On postupa sa svojim pr emisiju? Kako On postupa sa svojim pr emisiju? Kako On postupa sa svojim pri- i- i- i-
jateljima? jateljima? jateljima? jateljima?
6. Kakav je tvoj stav prema poda 6. Kakav je tvoj stav prema poda 6. Kakav je tvoj stav prema poda 6. Kakav je tvoj stav prema podatku da Isus zna o tebi ba sve tku da Isus zna o tebi ba sve tku da Isus zna o tebi ba sve tku da Isus zna o tebi ba sve
(stihovi 47, 48)? Da li se osea oputenijim u drutvu drugih (stihovi 47, 48)? Da li se osea oputenijim u drutvu drugih (stihovi 47, 48)? Da li se osea oputenijim u drutvu drugih (stihovi 47, 48)? Da li se osea oputenijim u drutvu drugih
ljudi ako moe da glumi neto to zapravo nisi? Da li si zaista ljudi ako moe da glumi neto to zapravo nisi? Da li si zaista ljudi ako moe da glumi neto to zapravo nisi? Da li si zaista ljudi ako moe da glumi neto to zapravo nisi? Da li si zaista
voljan da dozvoli da te Isus upozna najintimnije i da ti otkrije voljan da dozvoli da te Isus upozna najintimnije i da ti otkrije voljan da dozvoli da te Isus upozna najintimnije i da ti otkrije voljan da dozvoli da te Isus upozna najintimnije i da ti otkrije
nedostatke tvog karaktera, koj nedostatke tvog karaktera, koj nedostatke tvog karaktera, koj nedostatke tvog karaktera, koje eli da odstrani i da te uini e eli da odstrani i da te uini e eli da odstrani i da te uini e eli da odstrani i da te uini
c c c ce ee elim? lim? lim? lim?

Istraivanje ivanje ivanje ivanje Rei
1. Uz pomo iscrpne i bogate konkordancije, kao to su 1. Uz pomo iscrpne i bogate konkordancije, kao to su 1. Uz pomo iscrpne i bogate konkordancije, kao to su 1. Uz pomo iscrpne i bogate konkordancije, kao to su NIV E NIV E NIV E NIV Ex- x- x- x-
haustive, haustive, haustive, haustive, Strong Strong Strong Strong- -- -ova ili Young ova ili Young ova ili Young ova ili Young- -- -ova, proui svaki tekst u Novom ova, proui svaki tekst u Novom ova, proui svaki tekst u Novom ova, proui svaki tekst u Novom
zavetu koji govori o krtenju. Naini spisak punog spektra zavetu koji govori o krtenju. Naini spisak punog spektra zavetu koji govori o krtenju. Naini spisak punog spektra zavetu koji govori o krtenju. Naini spisak punog spektra
naina na naina na naina na naina na koje je opisan znaaj krtenja. Da li je Jevanelje po koje je opisan znaaj krtenja. Da li je Jevanelje po koje je opisan znaaj krtenja. Da li je Jevanelje po koje je opisan znaaj krtenja. Da li je Jevanelje po
Jovanu jedino mesto u Novom zavetu u kojem se znaenje Jovanu jedino mesto u Novom zavetu u kojem se znaenje Jovanu jedino mesto u Novom zavetu u kojem se znaenje Jovanu jedino mesto u Novom zavetu u kojem se znaenje
krtenja predstavlja kao uspostavljanje identiteta? Na koji nain krtenja predstavlja kao uspostavljanje identiteta? Na koji nain krtenja predstavlja kao uspostavljanje identiteta? Na koji nain krtenja predstavlja kao uspostavljanje identiteta? Na koji nain
to prouavanje doprinosi tvom razumevanju uloge Jovana to prouavanje doprinosi tvom razumevanju uloge Jovana to prouavanje doprinosi tvom razumevanju uloge Jovana to prouavanje doprinosi tvom razumevanju uloge Jovana


38
Krstitelja? Kako se Matej Krstitelja? Kako se Matej Krstitelja? Kako se Matej Krstitelja? Kako se Matej, Marko i Luka, teoloki, odnose prema , Marko i Luka, teoloki, odnose prema , Marko i Luka, teoloki, odnose prema , Marko i Luka, teoloki, odnose prema
Isus Isus Isus Isuso oo ovom krtenju? vom krtenju? vom krtenju? vom krtenju?
2. Ponovo proitaj u celini tekst iz Jovana 1,19 2. Ponovo proitaj u celini tekst iz Jovana 1,19 2. Ponovo proitaj u celini tekst iz Jovana 1,19 2. Ponovo proitaj u celini tekst iz Jovana 1,19- -- -51 i izdvoj sve 51 i izdvoj sve 51 i izdvoj sve 51 i izdvoj sve
primere u kojima se za nekoga kae da je nekome svedoio o primere u kojima se za nekoga kae da je nekome svedoio o primere u kojima se za nekoga kae da je nekome svedoio o primere u kojima se za nekoga kae da je nekome svedoio o
Isusu. Kakve sli Isusu. Kakve sli Isusu. Kakve sli Isusu. Kakve sli nosti i kakve razlike vidi izmeu svedoenja nosti i kakve razlike vidi izmeu svedoenja nosti i kakve razlike vidi izmeu svedoenja nosti i kakve razlike vidi izmeu svedoenja
Jovana Krst Jovana Krst Jovana Krst Jovana Krstitelja i Isusovih prvih uenika? Zatim, skeniraj prvih itelja i Isusovih prvih uenika? Zatim, skeniraj prvih itelja i Isusovih prvih uenika? Zatim, skeniraj prvih itelja i Isusovih prvih uenika? Zatim, skeniraj prvih
petnaest glava Dela apostolskih i izdvoj sve primere u kojima su petnaest glava Dela apostolskih i izdvoj sve primere u kojima su petnaest glava Dela apostolskih i izdvoj sve primere u kojima su petnaest glava Dela apostolskih i izdvoj sve primere u kojima su
uenici i drugi svedoili o Isusu. iji uzor, primer iz prve glave uenici i drugi svedoili o Isusu. iji uzor, primer iz prve glave uenici i drugi svedoili o Isusu. iji uzor, primer iz prve glave uenici i drugi svedoili o Isusu. iji uzor, primer iz prve glave
Jovanovog Jevanelja su svedoci u Delima skloni da slede Jovanovog Jevanelja su svedoci u Delima skloni da slede Jovanovog Jevanelja su svedoci u Delima skloni da slede Jovanovog Jevanelja su svedoci u Delima skloni da slede
Jovana K Jovana K Jovana K Jovana Krstitelja ili Isusovih prvih uenika? Kako bi mogao da rstitelja ili Isusovih prvih uenika? Kako bi mogao da rstitelja ili Isusovih prvih uenika? Kako bi mogao da rstitelja ili Isusovih prvih uenika? Kako bi mogao da
o oo ob bb bjasni zato su uenici, u Delima apostolskim, svedoili onako jasni zato su uenici, u Delima apostolskim, svedoili onako jasni zato su uenici, u Delima apostolskim, svedoili onako jasni zato su uenici, u Delima apostolskim, svedoili onako
kako su svedoili? Kakve pouke za svoje lino svedoenje moe kako su svedoili? Kakve pouke za svoje lino svedoenje moe kako su svedoili? Kakve pouke za svoje lino svedoenje moe kako su svedoili? Kakve pouke za svoje lino svedoenje moe
da izvue iz dva naina svedoenja koji su predstavljeni u 1. da izvue iz dva naina svedoenja koji su predstavljeni u 1. da izvue iz dva naina svedoenja koji su predstavljeni u 1. da izvue iz dva naina svedoenja koji su predstavljeni u 1.
glavi Jova glavi Jova glavi Jova glavi Jovanovog Jeva novog Jeva novog Jeva novog Jevan nn nelja? Kakve pouke za svoje svedoenje elja? Kakve pouke za svoje svedoenje elja? Kakve pouke za svoje svedoenje elja? Kakve pouke za svoje svedoenje
nalazi u Delima aposto nalazi u Delima aposto nalazi u Delima aposto nalazi u Delima apostol ll lskim? skim? skim? skim?


39


GLAVA TREA
UENICI VERUJU
Jovan 2,1-11

Jevanelje po Jovanu pada u oi itaocu kao uzor jednostavnosti.
Ni ovo poglavlje nije izuzetak. U njemu imamo jednostavno pripov-
edanje o jednoj svadbenoj sveanosti, na kojoj je pre kraja gozbe
nestalo vina. Isus se, u poetku s ustezanjem, angauje da
mladence potedi ponienja. Tako ova pria moe da se ita kao
jednostavna i prijatna potvrda znaaja ustanove braka.
Ali kao to obino biva u ovom Jevanelju, povrni nivo jed-
nostavnosti brzo se povlai pred izuzetno kompleksnom misaonom
strukturom, koja se suprotstavlja svakom pokuaju njene potpune
apsorpcije. itaocu postaje jasno da male pojedinosti u prii upu-
uju na ogromne, skrivene strukture jednog dubokog teolokog
remek-dela. Uz briljivo razmiljanje, pria otkriva dubine koje su
prava konkurencija velianstvenosti Prologa.

Upoznavanje s Reju
Jovan 2,1 Jovan 2,1 Jovan 2,1 Jovan 2,1- -- -11 11 11 11
Tekst u Jovanu 2,1 Tekst u Jovanu 2,1 Tekst u Jovanu 2,1 Tekst u Jovanu 2,1- -- -11 proitaj u celosti nekoliko puta, a 11 proitaj u celosti nekoliko puta, a 11 proitaj u celosti nekoliko puta, a 11 proitaj u celosti nekoliko puta, a
onda odg onda odg onda odg onda odgo oo ovori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:

1. Isus je bio u misiji spasavanja celog sveta. Ako je neko s pr 1. Isus je bio u misiji spasavanja celog sveta. Ako je neko s pr 1. Isus je bio u misiji spasavanja celog sveta. Ako je neko s pr 1. Isus je bio u misiji spasavanja celog sveta. Ako je neko s pra- a- a- a-
vom mogao da kae da nema vremena za troenje na prazne vom mogao da kae da nema vremena za troenje na prazne vom mogao da kae da nema vremena za troenje na prazne vom mogao da kae da nema vremena za troenje na prazne
razgovore, bio je to Isus. Napii jedan ili dva pasusa o tome, ta razgovore, bio je to Isus. Napii jedan ili dva pasusa o tome, ta razgovore, bio je to Isus. Napii jedan ili dva pasusa o tome, ta razgovore, bio je to Isus. Napii jedan ili dva pasusa o tome, ta
misli, zato je Isus otiao na tu svadbu misli, zato je Isus otiao na tu svadbu misli, zato je Isus otiao na tu svadbu misli, zato je Isus otiao na tu svadbu. Kakvu ulogu je Nj . Kakvu ulogu je Nj . Kakvu ulogu je Nj . Kakvu ulogu je Nje- e- e- e-
govo prisustvo odigralo u Njegovoj misiji kao celini? govo prisustvo odigralo u Njegovoj misiji kao celini? govo prisustvo odigralo u Njegovoj misiji kao celini? govo prisustvo odigralo u Njegovoj misiji kao celini?
2. Na kom delu narative postaje jasno da se ne radi o simpatinoj 2. Na kom delu narative postaje jasno da se ne radi o simpatinoj 2. Na kom delu narative postaje jasno da se ne radi o simpatinoj 2. Na kom delu narative postaje jasno da se ne radi o simpatinoj
maloj prii, nego da pred sobom imamo dublju teoloku d maloj prii, nego da pred sobom imamo dublju teoloku d maloj prii, nego da pred sobom imamo dublju teoloku d maloj prii, nego da pred sobom imamo dublju teoloku di- i- i- i-
namiku? Prve Mar namiku? Prve Mar namiku? Prve Mar namiku? Prve Mari ii ijine rei? Isusov odgovor? Pominjanje veli jine rei? Isusov odgovor? Pominjanje veli jine rei? Isusov odgovor? Pominjanje veli jine rei? Isusov odgovor? Pominjanje veliine ine ine ine
i namene sudova za vodu? Smo udo? Napomena u 11. stihu? i namene sudova za vodu? Smo udo? Napomena u 11. stihu? i namene sudova za vodu? Smo udo? Napomena u 11. stihu? i namene sudova za vodu? Smo udo? Napomena u 11. stihu?
Objasni zato si odgovorio onako kako si odgovorio. Objasni zato si odgovorio onako kako si odgovorio. Objasni zato si odgovorio onako kako si odgovorio. Objasni zato si odgovorio onako kako si odgovorio.
3. Navedi elemente koji se mogu nai u prii i koji razrauju teme 3. Navedi elemente koji se mogu nai u prii i koji razrauju teme 3. Navedi elemente koji se mogu nai u prii i koji razrauju teme 3. Navedi elemente koji se mogu nai u prii i koji razrauju teme
naete u prvoj glavi Jevanelja. naete u prvoj glavi Jevanelja. naete u prvoj glavi Jevanelja. naete u prvoj glavi Jevanelja.
4. Pokuaj da, samo na osnovu ove prie, o 4. Pokuaj da, samo na osnovu ove prie, o 4. Pokuaj da, samo na osnovu ove prie, o 4. Pokuaj da, samo na osnovu ove prie, opie odnos izmeu pie odnos izmeu pie odnos izmeu pie odnos izmeu
Isusa i Nj Isusa i Nj Isusa i Nj Isusa i Nje ee egove majke. Zatim proitaj tekst u Jovanu 19,25 gove majke. Zatim proitaj tekst u Jovanu 19,25 gove majke. Zatim proitaj tekst u Jovanu 19,25 gove majke. Zatim proitaj tekst u Jovanu 19,25- -- -27. 27. 27. 27.
Da li taj kasniji sl Da li taj kasniji sl Da li taj kasniji sl Da li taj kasniji slu uu uaj menja tvoj utisak o odnosu izmeu Isusa i aj menja tvoj utisak o odnosu izmeu Isusa i aj menja tvoj utisak o odnosu izmeu Isusa i aj menja tvoj utisak o odnosu izmeu Isusa i
Njegove majke? Proitaj tekst u Mateju 13,53 Njegove majke? Proitaj tekst u Mateju 13,53 Njegove majke? Proitaj tekst u Mateju 13,53 Njegove majke? Proitaj tekst u Mateju 13,53- -- -58. ta se misli s 58. ta se misli s 58. ta se misli s 58. ta se misli s
napomenom da su se Isusovi r napomenom da su se Isusovi r napomenom da su se Isusovi r napomenom da su se Isusovi ro oo oaci i prijat aci i prijat aci i prijat aci i prijatelji sablaznili o elji sablaznili o elji sablaznili o elji sablaznili o


40
Njega i da mu nije ukazana ast u Njegovoj kui? Vidi takoe Njega i da mu nije ukazana ast u Njegovoj kui? Vidi takoe Njega i da mu nije ukazana ast u Njegovoj kui? Vidi takoe Njega i da mu nije ukazana ast u Njegovoj kui? Vidi takoe
Marko 3,31 Marko 3,31 Marko 3,31 Marko 3,31- -- -35. 35. 35. 35.
5. Da li veliina i namena sudova za vodu imaju bilo kakvu vezu s 5. Da li veliina i namena sudova za vodu imaju bilo kakvu vezu s 5. Da li veliina i namena sudova za vodu imaju bilo kakvu vezu s 5. Da li veliina i namena sudova za vodu imaju bilo kakvu vezu s
dubljim znaenjem ove prie? Obrazloi svoj odgovor. dubljim znaenjem ove prie? Obrazloi svoj odgovor. dubljim znaenjem ove prie? Obrazloi svoj odgovor. dubljim znaenjem ove prie? Obrazloi svoj odgovor.
6. Na koji nain koliina i kvalitet vina 6. Na koji nain koliina i kvalitet vina 6. Na koji nain koliina i kvalitet vina 6. Na koji nain koliina i kvalitet vina odaju Isusovu slavu (2,11)? odaju Isusovu slavu (2,11)? odaju Isusovu slavu (2,11)? odaju Isusovu slavu (2,11)?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Pominjanje treeg dana (2,1) povezuje tekst s prethodnim pri-
ama i nainom kako je u njima upotrebljavana re sutradan (1,29,
35, 43). Trei dan se verovatno rauna od dana Filipovog poziva u
1,43, 44. etiri dana iz 1. glave i tri dana iz 2,1 ine jednu sedmicu.
Pozovemo li se na Minu (kompilacija rabinskih tradicija iz drugog
veka), sreda je bila dan kad se odrava svadba devojke (Ketuboth
1,1; vidi takoe Danby, 245). Ako se na svadbi o kojoj itamo
potovala tradicija, Isus je na svoje putovanje u Galileju (1,43)
krenuo u ponedeljak ujutru, dok se prvi susret Jovana Krstitelja s
Njime dogodio u subotu (stihovi 35-37; vidi Brown,, 1:97, 98). Ta
sedmica je poela na zavretku Isusovih etrdeset dana u pustinji.
Pria o svadbi u Kani ujedno je i zavrni deo pozivanja uenika,
imajui na umu da ih je udo pretvaranje vode u vino dovelo do
nivoa pune vere (2,11). Oni su poinjali da gledaju vie, ono to je
Isus ranije obeao Natanailu (1,50.51). Meutim, pria o svadbi u
Kani ujedno je i poetak novog odseka Jevanelja, prema donjoj
emi, koji traje do 4. glave.

A. Prvo udo u Kani (2,1-11)
B. Hram u Jerusalimu (stihovi 12-25
C. Rasprava s Nikodimom (3,1-21)
D. Jovan Krstitelj (stihovi 22-30)
D. Isus (stihovi 31-36)
C. Razgovor sa enom Samarjankom (4,1-42)
B. Zbivanja u Jerusalimu (stihovi 43-45)
A. Drugo udo u Kani (stihovi 46-54)


Pominjanje drugog uda u Kani (4,54 prvo od njih bilo je udo
s vodom i vinom) zatvara krug serije pripovedanja i odvaja ovaj
odsek kao zasebnu celinu. Poto je pria o svadbi u Kani zavretak
prie iz 1. glave, a ipak vezana za materijal u tekstu od 2,12 do
4,54, ona deluje kao glavna prekretnica u Jevanelju.
Tema 2. do 4. glave je zamena. Staro je prolo, a dolo je novo.
Vode judaizma (2,6) Isus zamenjuje vinom svoje krvi (stihovi 7-10.


41
Hram judaizma zamenjuje svojim telom (stihovi 19-22). U prii o
Nikodimu Isus udo fizikog roenja zamenjuje duhovnim roen-
jem, odozgo (3,3-6). A u prii o eni kraj studenca, Isus se menja s
Jakovom (4,12), fiziku vodu zamenjuje duhovnom (stihovi 7-10), i
molitvu u Jerusalimu duhovnom molitvom (stihovi 21-24). Jovan, u
ovom odseku Jevanelja, dokazuje nadmonost vere u Isusa nad
svim drugim nainima ivota i vrstama religije. Oni koji su se sreli s
Isusom dolaze da vide ono vie, to je On obeao svojim ue-
nicima (1,50.51).
Tekstovni materijal u Jovanu 2,1-11 moe se, sekundarno, po-
deliti na sledei nain:

1-3a osnovna situacija
3b-5 dijalog izmeu Isusa i Njegove majke
6-8 udo
9,10 degustacija vina
11 komentar autora


Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Nekoliko elemenata iz Starog zaveta i pozadina iz vremena prie
pomau nam da osvetlimo aspekte teksta iz Jovana 2,1-11. Obilje
vina je, na primer, bilo karakteristino za starozavetne tekstove koji
opisuju budue Boje carstvo, koje e zvanino nastati, otpoeti u
poslednjim danima (Isaija 25,6; Jeremija 31,12; Amos 9,13.14).
Isusovo obezbeivanje dodatnih koliina vina na svadbenoj gozbi
je, prema tome, primer kako Jovanovo Jevanelje oslikava uverenje
da je starozavetno oekivanje za poslednje vreme bilo ispunjeno u
Isusu (vidi 6. glavu ove knjige).
Sudovi za vodu (sa zapreminom od 90 do 130 litara) u drevnim
vremenima su bili neobine veliine. Mogue je da je veliinu su-
dova Jovan pomenuo, elei da ukori Jevreje zbog njihove opsed-
nutosti ritualnim ienjem. U veini delova drevnog sveta svea
voda se mogla teko dobiti, pa su detalji prie veoma zanimljivi.
Pria o pretvaranju vode u vino itaoca podsea i na prie o
nekim drugim transformacijama u Starom zavetu. Mojsije je pret-
vorio vodu u krv, to je bilo jedno od zala koja su snala drevni
Egipat (2. Mojsijeva 7,14-24). Jelisije je gorku vodu u Jerihonu pret-
vorio u slatku, ukusnu i ponovo upotrebljivu (2. Carevima 2,19-22).
Pria iz 2. Carevima 3,12-25 moda je posebno zanimljiva kao
paralela udu u Kani, a tu je ponovo re o jednom Jelisijevom
iskustvu. Jelisiji u posetu dolazi nekoliko careva koji oekuju poruku
od Gospoda. Njegov odgovor je bio slian Isusovom odgovoru ma-


42
jci: ta je meni do tebe? Meutim, ipak se sloio da sarauje s
njima. Po njegovilm uputstvima udotvorno se pojavila voda, za
koju su neprijatelji mislili da je krv (stihovi 3,22.23). Na taj nain je
Izrailj izvojevao veliku pobedu nad Moavcima.
Predmet o kojem sada govorimo, mi obraujemo na osnovu
poznavanja pozadine prie o svadbi. Mnogi ljudi se pitaju da li se
dogaaj u kojem je Isus vodu pretvorio u vino na neki nain moe
dovesti u vezu s problemom kako hriani treba da se postave
prema upotrebi alkohola. Meutim, u tekstu iz Jovana 2,1-11 ili
njegovoj pozadini, nema niega to bi trailo da vino koje je Isus
nainio bude prevrelo. Pre svega, re za vino u tom tekstu (oinos) je
u grkom srednjeg roda. Ona se moe odnositi na neprevreo sok od
groa, ili moe da se odnosi na prevrelo vino. Terminologija teksta
ni na koji nain ne doprinosi razreavanju problema.
Ali, ni prisustvo soka od groa ne bi bilo u potpunosti suprotno
oekivanju. Pre svega, ako je svadba odrana ujesen (kad je
obavljeno Isusovo krtenje, oko mesec dana pre toga), u Palestini je
bilo vreme berbe groa, pa se mogao dobiti sve sok. Ali ak i ako
se nije mogao dobiti, to vreme je poznavalo izvrsne metode za
prezervaciju. Na primer, sok od groa bi kuvali dok se ne zgusne.
Dobijenu masu bi sipali u keramiki sud, dok se ne izbaci sav vaz-
duh. Potom bi nalivanjem tankog sloja maslinovog ulja odozgo sa-
draj u sudu mogli da sauvaju za period od vie meseci ili ak
godina. U nekom kasnijem terminu bi se sauvani gusti sok mogao
meati s vodom za upotrebu i posluenje. Krajnji proizvod bio bi
takoe neprevreo. Ako je sok nainjen od konzerviranog inio na-
jvei deo onoga to je slueno na svadbi pre toga, okolnost da je
Isus stvorio sve sok od groa zaista bi s razlogom izazvala
onakvu primedbu, spomenutu u tekstu (10. stih; vidi White, The
Desire of Ages, 149).
Pitanje kako bi hriani trebalo da se postave prema alkoholu,
dakle, ne treba, na osnovu ovog teksta, da se reava u prilog jedne
ili druge strane. Meutim, mi imamo obilje naunih, socijalnih i
duhovnih razloga da se u potpunosti klonimo alkohola. Neke od tih
razloga izlae Elen Vajt u Testimonies for the Church, 5:354-361.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Podatak da su Isus, Njegova majka i Njegovi uenici bili pozvani
na svadbu navodi na zakljuak da je to bila svadba nekog od Isuso-
vih roaka (White, The Desire of Ages, 146). U jednom tradicional-
nom spisu iz treeg veka tvrdi se da je Jovan, ljubljeni uenik, bio
sin Solomije, Marijine sestre. To bi znailo da su Jovan i Isus bili
braa od tetke. To tradicionalno miljenje je nekim biblistima dalo


43
povoda da zakljue kako je to bila Jovanova svadba, ili bar svadba
nekog od njegovih roaka (Brown, 1:98). Marijina uloga na svadbi
je, u svakom sluaju, morala odgovarati ulozi glavne mladine
pratilje na svadbi, udate ene koja je verovatno pomagala u obez-
beivanju namirnica za svadbenu trpezu. Tako je mogue da je
nestajanje vina ona smatrala predmetom za koji treba lino da se
pobrine.
Ako je koliina raspoloivog vina zavisila od dareljivosti gostiju
(Brown, 1:102), moe biti da je Marijina primedba upuena Isusu (3.
stih) bila vrsta ukora Njemu i Njegovim uenicima to nisu doneli
onoliko koliko bi bio njihov poten udeo. Ovakva situacija je i Isusa
i Njegovu majku mogla dovesti u neprijatnu, delikatnu situaciju, od
koje je ona evidentno pokuavala da oslobodi oboje, nagovarajui
Isusa da upotrebi svoje naroite moi. Izraz ena, kojom je Isus
oslovio svoju majku, u ono vreme nije nuno bio izraz ne-
potovanja. U Josifovim spisima (Antiquities 17:74), mu bi jako
voljenu suprugu oslovljavao sa eno. U Jovanovom Jevanelju se
Isus sa svojom majkom sree samo dva puta, da bi u oba sluaja
upotrebio taj izraz (2,4; 19,25-27).
Iako izraz ena moda nije bio izraz nepotovanja, nedvojbeno
je da se po tom pitanju Isus nije sloio sa svojom majkom. Ona
hoe da ga natera da uini stvari kakve bi inio omiljeni Mesija. Ali
Isus je, s druge strane, svestan injenice da o Njegovim aktiv-
nostima ne odluuje Njegova majka, niti bilo ko drugi, nego Njegov
Otac. Da je izaao u susret njenom zahtevu na nain kako se ona
nadala, to bi moglo naneti tetu Njegovom delu. Kasnije e doi
vreme i okolnosti kada bi takvi postupci mogli biti na mestu, ali
Isusov as jo nije bio doao (4. stih). On, izlazi u susret njenom
traenju, ali na nain koji proslavlja Njegovu misiju i rezultira u
ispoljavanju odgovarajue vere u Njega (11. stih). Ako je zavladao
utisak da je Isus u ovom sluaju donekle grubo postupio sa svojom
majkom, onda je to zato to On u njenim reima i ponaanju pre-
poznaje kuanje sotone, koji pokuava da izmeni rokov-
nik/terminski kalendar Njegovih postupaka (White, The Desire of
Ages, 147).
Tekst napominje da je voda pretvorena u vino u sudovima za
vodu predvienim za judaistike rituale (6. stih). U vreme Izlaska
Mojsije je vodu u sudovima za vodu u Egiptu pretvorio u krv.
Paralele izmeu Mojsijevih i Isusovih postupaka obraene su u
Jovanovom Jevanelju veoma detaljno (vidi odsek Glavne teme).
Zanimljivo je da ekonom, kum na svadbi nema pojma o poreklu
dobrog vina (9. stih). On deluje kao predstavnik vrste judaizma koji
ne prepoznaje mono i sada prisutno Boje delovanje u Isusu. I


44
sma misao da je dobro vino ostavljeno doslije/ do sada (10.
stih) uklapa se u poruku Jovanovog Jevanelja. Isusovo udo na
svadbi u Kani najavljuje da je u linosti Isusa Hrista dolo do velikog
i slavnog eshatolokog izlivanja Bojih blagoslova. Zato je to udo
[u nekim prevodima] nazvano znakom (11. stih).
Znaci su u Starom zavetu bili mona dela koja su proroka pot-
vrivala kao pravog nosioca Boje rei (2. Mojsijeva 3,12; 4,1-9; 1.
Samuilova 10, 1-9). uda koja je uinio Isus takoe su sluila da
daju notu autentinosti Njegovoj misiji. Meutim, ona u Jovanovom
Jevanelju imaju jo jednu svrhu i slue kao prie, parabole o car-
stvu. Vino koje Isus donosi na svadbenu sveanost u Kani simbol je
velikih eshatolokih i duhovnih blagoslova koji ljudima stoje na
raspolaganju u linosti Isusa Hrista. Zahvaljujui udu pretvaranja
vode u vino, jasniji i blistaviji postaje sjaj Isusovog karaktera i
misije; Njegova slava postaje vidljiva i, kao rezultat, uenici veruju
u Njega (11. stih). Prema tome, pomogavi ljudima da vide Isusovu
slavu, uda su posluila da proizvedu veru. Onima koji su uda
videli kao neto to je samo sebi svrha (stihovi 3-5.23-25; 6,26),
ona mogu postati kamenje spoticanja na putu ka pravoj veri u
Hrista.

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Nemaju vina Nemaju vina Nemaju vina Nemaju vina
Povrno posmatrano, ovo je ljupka pria o siromanom paru, ko-
jima je na svadbenoj gozbi ponestalo vina, to je i njih i druge
dovelo u veliku neprijatnost. Plemeniti Posetilac ih spasava od
nastale neprijatnosti udom, koje je zapanjilo ak glavnog eko-
noma/kuma na svadbi. No, ova pria nije u ovom Jevanelju ispri-
ana kao neto prijatno i bezazleno, za predah. Ona sadri ozbiljne
implikacije za teologiju autora Jevanelja.
Glavna i najoiglednija teoloka taka u ovom tekstu je uloga
vina, kao simbolike slike ogoljenosti judaizma bez Mesije. U
ogromnim sudovima za ienje (6. stih) Jovan vidi veliku opsed-
nutost judaizma relativno nevanim predmetima. Optuba je konk-
retna: Nemaju [vie] vina (3. stih). Tako, kad se konano pojavi
dobro vino, glavni ekonom, kum ak uopte ne zna odakle je
dolo (9. stih). tavie, on prigovara da nisu radili u skladu s obia-
jima, u kojima vai da je bolje ono to je starije (10. stih)!
Tako ovaj glavni ekonom predstavlja Isusove svoje (1,11) ko-
jima je doao, a koji ga ak nisu poznavali (10. stih) ni primili (11.
stih). Dok se judaizam bavio, zamajavao vodom za ienje, Isus
im nudi dobro vino; ipak, ak i kad su shvatili prisustvo takvog du-
hovnog vina, oni nisu shvatili, prepoznali da ono dolazi od Njega


45
(5,11-13; 9,13-17.24). Na slian nain je i Nikodim odao svoje
neznanje po pitanju delovanja Svetoga duha, koje je Isus stavio u
pokret (3,8.9).
Za Jovana je zamena vode vinom znaila injenicu da je Isus
ponudio neto bolje nego judaizam. On je bio zamena za
pranja/ienja, hram, praznike i propise judejskog sistema. U
Isusu se u obilju nudilo sve ono to je judejski vernik oekivao da
nae u ienju, hramu i praznicima. Vino je, konkretno, bilo slika
Isusove krvi koja je nudila jedini zakoniti put ka venom ivotu.
Starozavetno obeanje o slavnom carstvu poslednjeg vremena [end-
time kingdom] je, u vinu, poelo da se ispunjava u Isusovo vreme.
Proirimo li to na nae vreme danas, Jovanovo Jevanelje poziva
svakog oveka da u Isusu nae konanu zamenu za sve supstitucije,
surogate za pravi ivot.

Isusov as Isusov as Isusov as Isusov as
Isus ne eli da udovolji Marijinom zahtevu, poto Njegov as
jo nije doao (4. stih). U Jovanovom Jevanelju se Isusov as
posebno dovodi u vezu sa asom Njegovog hvatanja, suenja i
smrti. Niko nee biti u stanju da ga lii slobode i uhvati dok ne
nastupi taj as (7,30; 8,20; 13,1; 17,1). U 12,23, s druge strane,
Isusov as je as Njegovog proslavljanja. Na prvi pogled moglo bi
nam se uiniti da je ovo u protivrenosti s drugim tekstovima; ipak,
24. stih jasno pokazuje da je as Isusovog proslavljanja ujedno i as
Njegove patnje i smrti. Veza izmeu Isusovog asa i Isusove slave
prvi put se moe uoiti u prii o svadbi u Kani (stihovi 4 i 11). Ovo
nas navodi na zakljuak da je prvo udo u Kani, u razmiljanju
jevaneliste Jovana, na odreeni nain predslika, senka krsta.

Isusova slava Isusova slava Isusova slava Isusova slava
Na koji nain je, prema Jovanovom Jevanelju, krst proslavio Is-
usa? Najbolji odgovor na to nalazimo u 12,37-41. U tom tekstu
Jovan istie da je Isaija video Isusovu slavu (41. stih). On, dalje, daje
dva citata iz Isaije, jedan iz teksta o sluzi koji strada, u 53. glavi
(12,38) i drugi iz prorokovog naloga iz 6. glave (40. stih). Isaija je, u
6. glavi, video Jahve [Gospoda] kako visok i uzdignut sedi na svom
prestolu. A u tekstu u 53,8-12 gleda napaenog slugu koji umire za
mnoge. Ako je, prema Jovanovim reima, Isaija video Isusovu slavu
u (Isaijinoj) 6. glavi, onda Isus mora da bude Jahve [Gospod] Starog
zaveta, koji u svojoj linosti nosi boansku slavu i boanska prava,
prerogative. A ako je i Isaija, u 53. glavi, video Isusovu slavu, onda
se ta slava ne pokazuje samo u boanskom sjaju pokazanom na
prestolu, nego i u boanskom karakteru otkrivenom na krstu.


46
Za Jovana je krst nesumnjivo sredinja, centralna tema. Sutina
ovog Jevanelja je, kako smo videli iz Prologa, da je Isus najvee i
najjasnije otkrivenje Boga koje je ikada dolo na Zemlju (1,1, 14).
Iako Prolog ne istie krst (spoljna mogunost je i svoji ga ne
primie iz 11. stiha), krst, u glavnom delu Jevanelja, postaje ko-
nana i najjasnija manifestacija boanskog karaktera. Iako Jovan ne
izgovara svaki detalj tog otkrivenja, krst je nesumnjivo najjasnije
otkrivenje Boje pravinosti u svoj Njegovoj mrnji prema grehu i
posledicama greha u onima koje On voli. Na krstu i u vaskrsenju
takoe imamo velianstvenu manifestaciju velike Boje milosti u
Hristu prema grenicima.
Ovaj potpuniji smisao Isusove slave najjasnije je pokazan u
Jovanovom Jevanelju. Autor knjige, ljubljeni uenik, bio je jedini
uenik koji se naao kraj krsta. Od dvanaestorice je jedino on video
konanu Spasiteljevu slavu, pa je zato njegovo svedoenje o Isusu i
praeno najveom autentinou, najveim autoritetom.

Kana i krst Kana i krst Kana i krst Kana i krst
Ovde, dakle, zakljuujemo da postoji jedna posebna, naroita
veza izmeu pripovedanja o svadbi u Kani i prie o krstu. Svadba se
odigrava trei dan, kao i Isusovo vaskrsenje. U Kani su Isusov as
i Isusova slava uvezani ujedno, neto to se, izvan Kane dogaa
jedino u kontekstu samog krsta (12,23.24; 17,1.5). Isusova majka
se pojavljuje samo u 2,4 i 19,26 (deo prie o krstu) i oba puta joj se
Isus obraa sa eno. Vino se dovodi u vezu s Hristovom krvlju i u
sluaju Veere Gospodnje.
Tako imamo znaajan broj spona koje vezuju svadbu u Kani i
krst u Jevanelju po Jovanu. udo, znak, koje je Isus uinio na
svadbenoj sveanosti bilo je predukus onog konanog znaka, ili
uda koje je On uinio, predajui se u patnju i smrt. Odgovor ue-
nika na to udo u 2,11 ne samo to je nagovestio njihov budui
odgovor na krst (20,8.24-29), nego i odgovor svih onih koji e
poverovati u Isusa njihove rei radi (17,20; 20,30.31).

Tipologija Izlaska Tipologija Izlaska Tipologija Izlaska Tipologija Izlaska
Kao to je ranije napomenuto, bilo bi teko u Isusovom udu
pretvaranja vode u vino ne videti paralelu s Mojsijevim inom pret-
varanja vode u krv u egipatskim sudovima za vodu (2. Mojsijeva
7,19). Potpuno je nesporno da je poreenje izmeu Mojsija i Isusa
glavna tema u Jevanelju kao celini (1,17; 3,14; 5,45-47; 6,30-33;
9, 28.29). Ali poreenje je neuporedivo obuhvatnije nego to se
moe otkriti prostim itanjem tekstova u kojima se pominje Mojsije.


47
Sedam je posebnih uda koja se pominju u glavnom telu Jevan-
elja (2,1-11; 4,46-54; 5,2-9; 6,11-15; 16-21; 9,1-39; 11,38-44;
a i Epilog sadri udo 21,1-11). udo na svadbi upuuje nas na
injenicu da svako od sedam uda u Jovanovom Jevanelju odgovara
po jednom od zala u Egiptu. Isus je pretvorio vodu u vino (2,1-11),
a Mojsije je vodu pretvorio u krv (2. Mojsijeva 7,14-24). Isus jed-
nom detetu vraa ivot (4,46-54), a Mojsije donosi smrt domaim
ivotinjama u Egiptu (2. Mojsijeva 9,1-7). Isus donosi fiziko izle-
enje uzetom oveku (5,2-9), dok Mojsije alje ljute rane na Egip-
ane (2. Mojsijeva 9,8-12). Isus utiava buru (6,16-21), dok Mojsije
izaziva buru (2. Mojsijeva 9,13-35). Isus stvara hleb u pustinji (6,1-
15), kao to je Mojsije Izrailjcima doveo manu s neba (6,30-33; 2.
Mojsijeva 16,4.15; Nemija 9,15) i poslao skakavce da pojedu sav
hleb Egipanima (2. Mojsijeva 10,1-20). Isus donosi oni vid slepom
oveku (9,1-41); Mojsije donosi tamu na Egipat (2. Mojsijeva 10,21-
29). Isus podie Lazara iz mrtvih (11,38-44), dok Mojsije [!] ubija
muke prvence u Egiptu (2. Mojsijeva 11,1 - 12,30). Jo jedna ek-
splicitna paralela je pominjanje Isusa na krstu, kao Pashalnog Jagn-
jeta (19,36; 2. Mojsijeva 12,1-11.21-28).
Iako su neke od gornjih paralela suptilnije od ostalih, stiemo
utisak da je Jovan imao jasnu nameru da naglasi zajedniki klie
izmeu Isusovog rada i Mojsijevih postupaka. Koji je razlog pris-
ustva ovih snanih paralela u Jovanovom Jevanelju? Zajedno pos-
matrani, Isusova uda i Njegova smrt priaju nam priu o novom
Izlasku iz novog ropstva (vidi grki tekst Luka 9,31). Pria o Izlasku
trebalo je da bude pouna za novi Izrailj, koji je Bog sada gradio u
Hristu.
Meutim, u ovom novom iskustvu Izlaska dolazi do upadljivih
obrta. Ulogu faraona u Jovanovom Jevanelju preuzima Mojsije, ije
spise i autoritet koriste oni koji odbacuju Isusa. Na taj nain Jevreji
u Jevanelju postaju kopija Egipana! Kao nekada faraon i Egipani,
tako sada Jevreji u Jevanelju primaju znake Isusovog autoriteta, ali
odbacuju Njegove tvrdnje i nastoje da ga unite, na isti nain kao
to su Egipani pokuali da unite Izrailjce.
S druge strane, kad se Mojsije upotrebi kako valja, on ljude vodi
Isusu (5,45-47), a oni koji su dovedeni Isusu postaju novi Izrailj
(1,47-51). Time su dogaaji iz Isusovog ivota u Jovanovom Jevan-
elju slini dogaajima novog Izlaska i vode istovremeno i osni-
vanju novog Izrailja i odbacivanju starog. Znaci koje Isus ini (uklju-
ujui i krst) postaju razdelnica [dividing point] izmeu onih koji se
stiu ka Isusu, kao novi Izrailj i onih koji se, odbacivanjem Njegovih
znakova, dre starih puteva (12,42, 43).


48
Paralele izmeu Isusa i Mojsija poinju da nas zbunjuju jo vie,
kada uzmemo u obzir celinu svedoanstva etiri Jevanelja. Slino
Mojsiju, i Isus je po roenju ugroen pretnjom jednog neprijateljski
raspoloenog cara, koji pretnju zavrava ubijanjem svih novoroen-
adi, osim onog koje stvarno hoe da uniti (Matej 2,16-18). Slino
Mojsiju, i On je video Boju slavu (Jovan 1,17.18). Slino Mojsiju, On
je postio etrdeset dana (Matej 4,2; Luka 4,2; vidi White, Patriarchs
and Prophets). On imenuje sedamdesetoricu uenika (Luka 10,1,
fusnota) i dvanaest apostola (Matej 10,1-4; Marko 3,13-19; Luka
6,12-16). On je objavio novi zakon s jedne visoke gore (Matej 5-7).
Nahranio je ljudsko mnotvo u pustinji (Matej 14,13-21); Marko
6,30-44); Luka 9,10-17; Jovan 6,1-15). Bio je podignut na krst, kao
to je Mojsije u pustinji podigao u bronzi izlivenu zmiju (Jovan
3,14). I On je izaao iz Egipta (Matej 2,13-15.19-23), kao to su
izali i Mojsije i izrailjski narod.
Dodajui na graevinu jezika kojim bi se jo potpunije, sadra-
jnije iznela pria o Isusu, paralele izmeu Isusa i Mojsija poune su
iz jo jednog razloga, koji smo ve pomenuli u 1. glavi. Isus je na-
jvee otkrivenje Boga koje je ova Zemlja ikada videla. Kao takve,
paralele s Mojsijem i drugim aspektima starozavetne vere slue da
istaknu, naglase Isusovu superiornost u odnosu na sve druge
puteve ka Bogu. Dok je Mojsije vodu pretvorio u krv da bi overio
svoj autoritet nad faraonom i Egipanima, Isus ini slino udo da
overi znatno vei autoritet meu Jevrejima. Dok je Mojsije izbavio
svoj narod iz ropstva koje je bilo samo zemaljsko, Isus izbavlja svoj
narod od smrti i daje mu ivot u izobilju (3,16; 5,24; 10,10).

Primena Rei
Jovan 2,1 Jovan 2,1 Jovan 2,1 Jovan 2,1- -- -11 11 11 11
1. Kad bi ti se 1. Kad bi ti se 1. Kad bi ti se 1. Kad bi ti se pruila prilika da izabere jedno udo kojim bi ti se pruila prilika da izabere jedno udo kojim bi ti se pruila prilika da izabere jedno udo kojim bi ti se pruila prilika da izabere jedno udo kojim bi ti se
omog omog omog omogu uu uio poetak nove slube za Boga, kakva vrsta uda bi, po io poetak nove slube za Boga, kakva vrsta uda bi, po io poetak nove slube za Boga, kakva vrsta uda bi, po io poetak nove slube za Boga, kakva vrsta uda bi, po
tvom mi tvom mi tvom mi tvom mil ll ljenju, izvrila znaajan uticaj na svetovne umove jenju, izvrila znaajan uticaj na svetovne umove jenju, izvrila znaajan uticaj na svetovne umove jenju, izvrila znaajan uticaj na svetovne umove
dananjeg vremena? Dovoenje istinskog mira na Bliski istok ili dananjeg vremena? Dovoenje istinskog mira na Bliski istok ili dananjeg vremena? Dovoenje istinskog mira na Bliski istok ili dananjeg vremena? Dovoenje istinskog mira na Bliski istok ili
u bivu Jugoslavi u bivu Jugoslavi u bivu Jugoslavi u bivu Jugoslaviju? Otplata nacionalnog duga ju? Otplata nacionalnog duga ju? Otplata nacionalnog duga ju? Otplata nacionalnog duga [ [[ [SAD SAD SAD SAD] ]] ]? Pod ? Pod ? Pod ? Podi- i- i- i-
zanje neke osobe iz mrtvih? Pre zanje neke osobe iz mrtvih? Pre zanje neke osobe iz mrtvih? Pre zanje neke osobe iz mrtvih? Pred dd dskazivanje buduih dogaaja? skazivanje buduih dogaaja? skazivanje buduih dogaaja? skazivanje buduih dogaaja?
Navedi to ti je mogue vie savremenih ekvivalenata Isusovim Navedi to ti je mogue vie savremenih ekvivalenata Isusovim Navedi to ti je mogue vie savremenih ekvivalenata Isusovim Navedi to ti je mogue vie savremenih ekvivalenata Isusovim
udima, a onda izdvoj jedno za koje bi se opred udima, a onda izdvoj jedno za koje bi se opred udima, a onda izdvoj jedno za koje bi se opred udima, a onda izdvoj jedno za koje bi se oprede ee elio, kad bi ti lio, kad bi ti lio, kad bi ti lio, kad bi ti
bila pruena odgovarajua pr bila pruena odgovarajua pr bila pruena odgovarajua pr bila pruena odgovarajua prilika. ilika. ilika. ilika.
2. Zamisli radost koja je sigurno pratila Isusovo darovanje dobrog 2. Zamisli radost koja je sigurno pratila Isusovo darovanje dobrog 2. Zamisli radost koja je sigurno pratila Isusovo darovanje dobrog 2. Zamisli radost koja je sigurno pratila Isusovo darovanje dobrog
vina. Raduje li se i ti dananjem dobrom vinu jevanelja? Ili, vina. Raduje li se i ti dananjem dobrom vinu jevanelja? Ili, vina. Raduje li se i ti dananjem dobrom vinu jevanelja? Ili, vina. Raduje li se i ti dananjem dobrom vinu jevanelja? Ili,
da li se tvoje potovanje prema Hristu smanjilo tokom da li se tvoje potovanje prema Hristu smanjilo tokom da li se tvoje potovanje prema Hristu smanjilo tokom da li se tvoje potovanje prema Hristu smanjilo tokom
poslednjih meseci i/ili godina? ta ti, u ivotu, jo vie ote poslednjih meseci i/ili godina? ta ti, u ivotu, jo vie ote poslednjih meseci i/ili godina? ta ti, u ivotu, jo vie ote poslednjih meseci i/ili godina? ta ti, u ivotu, jo vie oteava ava ava ava
oseaj odravanja Hristovih blagoslova sveim u tvojim mi oseaj odravanja Hristovih blagoslova sveim u tvojim mi oseaj odravanja Hristovih blagoslova sveim u tvojim mi oseaj odravanja Hristovih blagoslova sveim u tvojim mis ss slima? lima? lima? lima?


49
3. Ostati bez vina na drevnim svadbenim sveanostima bilo je 3. Ostati bez vina na drevnim svadbenim sveanostima bilo je 3. Ostati bez vina na drevnim svadbenim sveanostima bilo je 3. Ostati bez vina na drevnim svadbenim sveanostima bilo je
pravo ponienje. Bilo je to ogreenje o osnovni zakon gostolj pravo ponienje. Bilo je to ogreenje o osnovni zakon gostolj pravo ponienje. Bilo je to ogreenje o osnovni zakon gostolj pravo ponienje. Bilo je to ogreenje o osnovni zakon gostolju- u- u- u-
bivosti. Isus se, prema tome, angaovao da zadovolji potrebu bivosti. Isus se, prema tome, angaovao da zadovolji potrebu bivosti. Isus se, prema tome, angaovao da zadovolji potrebu bivosti. Isus se, prema tome, angaovao da zadovolji potrebu
koj koj koj koja snano pokree srce. Naini spisak najosetljivijih potreba a snano pokree srce. Naini spisak najosetljivijih potreba a snano pokree srce. Naini spisak najosetljivijih potreba a snano pokree srce. Naini spisak najosetljivijih potreba
kojih moe da se seti u kontekstu porodice, suseda i pr kojih moe da se seti u kontekstu porodice, suseda i pr kojih moe da se seti u kontekstu porodice, suseda i pr kojih moe da se seti u kontekstu porodice, suseda i pri- i- i- i-
jatelja. Za zadovoljavanje koje potrebe bi Bog mogao da te jatelja. Za zadovoljavanje koje potrebe bi Bog mogao da te jatelja. Za zadovoljavanje koje potrebe bi Bog mogao da te jatelja. Za zadovoljavanje koje potrebe bi Bog mogao da te
upo upo upo upot tt trebi? Koja je od njih najhitnija? Gde bi bilo najbolje poeti? rebi? Koja je od njih najhitnija? Gde bi bilo najbolje poeti? rebi? Koja je od njih najhitnija? Gde bi bilo najbolje poeti? rebi? Koja je od njih najhitnija? Gde bi bilo najbolje poeti?
4. Konano, 4. Konano, 4. Konano, 4. Konano, Marija se pokorila i prepustila Isusu da problem rei Marija se pokorila i prepustila Isusu da problem rei Marija se pokorila i prepustila Isusu da problem rei Marija se pokorila i prepustila Isusu da problem rei
na bilo koji nain, za koji se On odlui (5. stih). Postoje li na bilo koji nain, za koji se On odlui (5. stih). Postoje li na bilo koji nain, za koji se On odlui (5. stih). Postoje li na bilo koji nain, za koji se On odlui (5. stih). Postoje li
podruja u tvome i podruja u tvome i podruja u tvome i podruja u tvome iv vv votu koja treba da budu pokorena Njegovoj otu koja treba da budu pokorena Njegovoj otu koja treba da budu pokorena Njegovoj otu koja treba da budu pokorena Njegovoj
volji i vlasti? volji i vlasti? volji i vlasti? volji i vlasti?


Istraivanje Rei
1. U jednoj obimnoj konkordanciji potra 1. U jednoj obimnoj konkordanciji potra 1. U jednoj obimnoj konkordanciji potra 1. U jednoj obimnoj konkordanciji potrai gde se sve pojavaljuje i gde se sve pojavaljuje i gde se sve pojavaljuje i gde se sve pojavaljuje
re re re re voda, voda, voda, voda, i pogledaj koliko je starozavetnih primera u kojima je i pogledaj koliko je starozavetnih primera u kojima je i pogledaj koliko je starozavetnih primera u kojima je i pogledaj koliko je starozavetnih primera u kojima je
voda bila tran voda bila tran voda bila tran voda bila trans ss sformisana na ovaj ili onaj nain. Naini spisak tih formisana na ovaj ili onaj nain. Naini spisak tih formisana na ovaj ili onaj nain. Naini spisak tih formisana na ovaj ili onaj nain. Naini spisak tih
primera, pria i oznai koji od njih predstavlja najpribliniju primera, pria i oznai koji od njih predstavlja najpribliniju primera, pria i oznai koji od njih predstavlja najpribliniju primera, pria i oznai koji od njih predstavlja najpribliniju
paralelu prii u kojoj Isus pretv paralelu prii u kojoj Isus pretv paralelu prii u kojoj Isus pretv paralelu prii u kojoj Isus pretvara vodu u vino. ara vodu u vino. ara vodu u vino. ara vodu u vino.
2. U ovom poglavlju smo zapazili prisustvo snanih paralela i 2. U ovom poglavlju smo zapazili prisustvo snanih paralela i 2. U ovom poglavlju smo zapazili prisustvo snanih paralela i 2. U ovom poglavlju smo zapazili prisustvo snanih paralela iz- z- z- z-
meu zala iz vremena Izlaska i sedam Isusovih uda u Jovan meu zala iz vremena Izlaska i sedam Isusovih uda u Jovan meu zala iz vremena Izlaska i sedam Isusovih uda u Jovan meu zala iz vremena Izlaska i sedam Isusovih uda u Jovano- o- o- o-
vom Jevanelju. Imajui na umu tih sedam uda, paljivo pro vom Jevanelju. Imajui na umu tih sedam uda, paljivo pro vom Jevanelju. Imajui na umu tih sedam uda, paljivo pro vom Jevanelju. Imajui na umu tih sedam uda, paljivo proi- i- i- i-
taj priu o Jelisiju u 2. Carevima 2 do 9 i 13 taj priu o Jelisiju u 2. Carevima 2 do 9 i 13 taj priu o Jelisiju u 2. Carevima 2 do 9 i 13 taj priu o Jelisiju u 2. Carevima 2 do 9 i 13 [ [[ [? ?? ?] ]] ]. Ima l . Ima l . Ima l . Ima li slinih i slinih i slinih i slinih
paralela izmeu Jelisijevih i Isusovih uda u Jovanovom Jeva paralela izmeu Jelisijevih i Isusovih uda u Jovanovom Jeva paralela izmeu Jelisijevih i Isusovih uda u Jovanovom Jeva paralela izmeu Jelisijevih i Isusovih uda u Jovanovom Jevan- n- n- n-
elju? Kakve teoloke implikacije bi mogle biti sadrane u ta elju? Kakve teoloke implikacije bi mogle biti sadrane u ta elju? Kakve teoloke implikacije bi mogle biti sadrane u ta elju? Kakve teoloke implikacije bi mogle biti sadrane u tak- k- k- k-
vim paralelama? vim paralelama? vim paralelama? vim paralelama?


50


GLAVA ETVRTA
SUMNJIAVI UENIK
Jovan 2,12 - 3,21

Posle neoznaenog vremena u Galileji, verovatno etiri do est
meseci (2,12), Isus putuje u Jerusalim s namerom da se ukljui u
Pashalnu sveanost. Doavi tamo, On isti hram (stihovi 13-22),
znak kojim je usmerio veliku panju na sebe, to Njemu nije priin-
javalo zadovoljstvo (stihovi 23-25). Nikodim, farisej i lan judejskog
parlamenta, Sinedriona, odluuje se da u nonim satima istrai
neke stvari, elei da se uveri kakav je to ovek koji ini stvari
kakve ini Isus (3,1-21). Na ono to uje on ostaje bez rei (stihovi
10-21).
Prema hronologiji Jevanelja, ovaj razgovor s Nikodimom odi-
grao se kasno uvee istoga dana kada je Isus oistio hram. Tako su
se sve pojedinosti iz ovog odseka dogodile istoga dana i ispriane
su kao jedna celina, kako emo to i videti.

Ulaenje u Re
Jovan 2,13 Jovan 2,13 Jovan 2,13 Jovan 2,13- -- -22 22 22 22
Proitaj teks Proitaj teks Proitaj teks Proitaj tekst u Jovanu 2,13 t u Jovanu 2,13 t u Jovanu 2,13 t u Jovanu 2,13- -- -22 dva puta, a onda uini sledee: 22 dva puta, a onda uini sledee: 22 dva puta, a onda uini sledee: 22 dva puta, a onda uini sledee:
1. Uporedi etiri verzije prie o Isusovom ienju hrama (Matej 1. Uporedi etiri verzije prie o Isusovom ienju hrama (Matej 1. Uporedi etiri verzije prie o Isusovom ienju hrama (Matej 1. Uporedi etiri verzije prie o Isusovom ienju hrama (Matej
21,12 21,12 21,12 21,12- -- -17; Marko 11,15 17; Marko 11,15 17; Marko 11,15 17; Marko 11,15- -- -19; Luka 19,45 19; Luka 19,45 19; Luka 19,45 19; Luka 19,45- -- -48; Jovan 2,13 48; Jovan 2,13 48; Jovan 2,13 48; Jovan 2,13- -- -22). 22). 22). 22).
Koje su glavne slinosti i razlike? Utvrdi u kojoj fazi Isusove Koje su glavne slinosti i razlike? Utvrdi u kojoj fazi Isusove Koje su glavne slinosti i razlike? Utvrdi u kojoj fazi Isusove Koje su glavne slinosti i razlike? Utvrdi u kojoj fazi Isusove
javne slube se odi javne slube se odi javne slube se odi javne slube se odigrava radnja svakog izvetaja. Smatra li da grava radnja svakog izvetaja. Smatra li da grava radnja svakog izvetaja. Smatra li da grava radnja svakog izvetaja. Smatra li da
je Isus istio hram zapravo vie nego jednom, ili da su razliiti je Isus istio hram zapravo vie nego jednom, ili da su razliiti je Isus istio hram zapravo vie nego jednom, ili da su razliiti je Isus istio hram zapravo vie nego jednom, ili da su razliiti
pisci priu postavljali u skladu sa svojim teolokim namerama? pisci priu postavljali u skladu sa svojim teolokim namerama? pisci priu postavljali u skladu sa svojim teolokim namerama? pisci priu postavljali u skladu sa svojim teolokim namerama?
U jednom ili dva pasusa objasni zato si ba tako odgovorio. U jednom ili dva pasusa objasni zato si ba tako odgovorio. U jednom ili dva pasusa objasni zato si ba tako odgovorio. U jednom ili dva pasusa objasni zato si ba tako odgovorio.
2. Poslui se margina 2. Poslui se margina 2. Poslui se margina 2. Poslui se marginalnim referencama u svojoj Bibliji i pronai lnim referencama u svojoj Bibliji i pronai lnim referencama u svojoj Bibliji i pronai lnim referencama u svojoj Bibliji i pronai
psalam koji je citiran u 2,17. Naini spisak svih sluajeva sli psalam koji je citiran u 2,17. Naini spisak svih sluajeva sli psalam koji je citiran u 2,17. Naini spisak svih sluajeva sli psalam koji je citiran u 2,17. Naini spisak svih sluajeva sli- - - -
nosti koje moe da nae. Napii s kakvom namerom je, po nosti koje moe da nae. Napii s kakvom namerom je, po nosti koje moe da nae. Napii s kakvom namerom je, po nosti koje moe da nae. Napii s kakvom namerom je, po
tvome miljenju, Isus citirao ovo starozavetno poglavlje. tvome miljenju, Isus citirao ovo starozavetno poglavlje. tvome miljenju, Isus citirao ovo starozavetno poglavlje. tvome miljenju, Isus citirao ovo starozavetno poglavlje.
3. Uporedi tekstove iz 2,13 3. Uporedi tekstove iz 2,13 3. Uporedi tekstove iz 2,13 3. Uporedi tekstove iz 2,13- -- -22 i 22 i 22 i 22 i 6,22 6,22 6,22 6,22- -- -35. Ponovo naini spisak 35. Ponovo naini spisak 35. Ponovo naini spisak 35. Ponovo naini spisak
svih slu svih slu svih slu svih slua aa ajeva slinosti koje moe da nae. Smatra li da je jeva slinosti koje moe da nae. Smatra li da je jeva slinosti koje moe da nae. Smatra li da je jeva slinosti koje moe da nae. Smatra li da je
autor Jevanelja iz oba teksta izvukao slinu pouku? Obrazloi autor Jevanelja iz oba teksta izvukao slinu pouku? Obrazloi autor Jevanelja iz oba teksta izvukao slinu pouku? Obrazloi autor Jevanelja iz oba teksta izvukao slinu pouku? Obrazloi
svoj odgovor. svoj odgovor. svoj odgovor. svoj odgovor.
4. Uporedi 2,22 s 2,11. Da li je vera uenika slina ili se razlikuje 4. Uporedi 2,22 s 2,11. Da li je vera uenika slina ili se razlikuje 4. Uporedi 2,22 s 2,11. Da li je vera uenika slina ili se razlikuje 4. Uporedi 2,22 s 2,11. Da li je vera uenika slina ili se razlikuje
u ta dva teksta u ta dva teksta u ta dva teksta u ta dva teksta? Zato se odreene stvari mogu shvatiti i ? Zato se odreene stvari mogu shvatiti i ? Zato se odreene stvari mogu shvatiti i ? Zato se odreene stvari mogu shvatiti i
verovati tek posle Is verovati tek posle Is verovati tek posle Is verovati tek posle Isu uu usove smrti i vaskrsenja? sove smrti i vaskrsenja? sove smrti i vaskrsenja? sove smrti i vaskrsenja?



51
Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Upadljivo se razilazei od Mateja, Marka i Luke, Jovan ienje
hrama stavlja na poetak Isusove slube, a ne neposredno pre ras-
pea (Matej 21,12.13; Marko 11,15-17; Luka 19,45.46). Ovo pok-
ree pitanje, da li je bilo dva ienja hrama, jedno na poetku i
jedno na kraju Isusove javne slube, ili samo jedno. Pa ako je bilo
samo jedno ienje, da li su ga Jovan ili druga trojica postavili u
pravo istorijsko okruenje?
U mogunosti smo da citiramo dokaze za sva tri stava. ienje
hrama se nedvosmisleno dovodi u vezu s Hristovom smru i vask-
rsenjem (2,19.21; vidi takoe Matej 26,61; 27,40; Marko 14,58;
15,29). To je postupak sraunat da provocira srdbu vladajuih
slojeva u okviru judaizma. Kao takav, ovo je najverovatnije dogaaj
koji naglo ubrzava Njegovo hvatanje, suenje i egzekuciju i zato e
se dogoditi, prirodno, na kraju Njegove karijere, kako su to i uinili
Matej, Marko i Luka. Ali kao to emo videti u sledeem odseku,
vremenska pozicija ienja zapisanog u Jovanu 2,13-22 odlino se
uklapa s ranijim odsekom Isusove javne slube.
Poto zakljuujemo da se oba izvetaja o ienju hrama ukla-
paju u odgovarajuu istorijsku sliku, sasvim je mogue da je Isus
zapravo dva puta istio hram. Akcenat na inu koji pada ranije,
prema Jovanu, predmet je zamene; Isus hram i njegove slube
zamenjuje svojim telom (stihovi 19-21). in koji se dogodio kas-
nije, kako je zapisano u Mateju, Marku i Luki, naglo ubrzava Isusovo
hvatanje i smrt.
Struktura teksta u 2,13-22 zaista je jednostavna, ali mi ipak
vidimo paralelu izmeu stihova od 14 do 17 i stihova od 18 do 22.
Prvi odsek se bavi onim to je Isus uinio, a drugi autoritetom,
vlau iza Njegovih postupaka (Talbert, Reading John, 96-98).
Obrati panju na sledei dijagram:

14, 15 Isusov postupak
16 Isusove rei

17 Uenici se seaju
18 Isusov postupak
19 Isusove rei
20, 21 Nesporazum
22 Uenici se seaju


Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
U Jovanu 2,20 Jevreji tvrde kako je crkva bila graena etrdeset i
est godina, u vreme kad su to govorili. Gradnja hrama je bio nepre-
kidni graevinski poduhvat koji e biti zavren tek 63. godine n.e.,
samo sedam godina pre svog razorenja. Ponovna gradnja hrama bila je


52
otpoeta u osamnaestoj godini vladavine Iroda Velikog (Irodova osam-
naesta godina poklopila se s delovima 20 i 19 godine pre Hrista). Ako
Irodovoj osamnaestoj godini (prolee 19. godine pre Hrista) dodamo
etrdeset i est godina, dolazimo u prolee 28. godine n.e. (poto nulte
godine nije bilo), u vreme oko est meseci nakon to je Jovan Krstitelj
krstio Isusa (u petnaestoj godini Tiberija Luka 3,1, to bi trebalo da
bude jesen 27. godine n.e.). Na taj nain, sluajno davanje vremenskog
podatka u tom izvetaju (etrdeset i est godina graena je ova crkva)
potvruje istorijsku preciznost njegovog stavljanja tano u tu fazu Is-
usove javne slube.
Prema Josifu, judejskom istoriaru iz poznog prvog veka, komerci-
jalizacija hrama, trgovina u hramu, poela je u jednom trenutku za
Kajafine vladavine kao prvosvetenika (18-36. godine n.e., vidi Bruce,
64, 65). Poto su od trgovakih aktivnosti u hramu mnogo profitirali
upravo svetenici, njihovo prekidanje je bilo akt pripremljen da izazove
njihovo neprijateljstvo.
Kako stoji zapisano u apokaliptikoj 1. Enohovoj knjizi, Jevreji su
oekivali da e, kada doe, Mesija obnoviti hram tako to e staru
graevinu zameniti novom, koja e po slavi biti jednaka Solomunovom
hramu, ili e ga ak i nadmaiti, poput hrama iz Jezekilja od 40. do 48.
glave (1. Enohova 89, 90). Prema tome, u judejskim apokaliptikim
knjigama 4. Jezdrina i 2. Baruhova (pisanim izvestan broj godina posle
razorenja Jerusalima, 70. godine n.e.), razorenje hrama 70. godine n.e.
bilo je protumaeno kao deo neophodne pripreme za dolazak Mesije.
Poto je stari hram bio razoren, vladalo je oekivanje brzog poetka
gradnje novog hrama. U svetlosti ovakvih oekivanja bi Isusovo ienje
hrama bilo shvaeno kao akt koji u sebi sadri polaganje prava na me-
sijanstvo.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Deo hrama u kojem Isus pronalazi stoku, ovce, golubove i menjae
novca (14. stih) je Trem neznaboaca [court of the Gentiles]. Na taj
nain trgovanje u hramu ne samo to je tetno za pobonu atmosferu
[reverence], nego i onemoguava neznabocima da potuju onaj jedan
deo hrama u kojem su bili dobrodoli. Iako ne zapisuje nijedno
protivljenje ovom izuzimanju [neznaboaca], Jovan je to spomenuto u
Marku 11,17, gde Isus kae: Dom moj neka se zove dom molitve svima
narodima. Naglasak u Jovanu nije stavljen na izuzee neznaboaca,
nego na Isusovu revnost za istotu Bojeg doma (17. stih). Izbacivanjem
onih koji oskvrnjuju hram (stihovi 15 i 16) Isus uspostavlja eshatoloki
red, prorokovan u Zahariji 14,20.21, kada e hram i sve to je u njemu
biti sveti. ienje hrama je eshatoloki [end-time] akt Mesije.
U Jovanu 2,17 Isus citira 69. psalam: Revnost za kuu Tvoju izjede
me. Citat je na prvi pogled pomalo neproziran, dok neposredniji po-
gled donosi jasnou. Psalmista je stranac meu svojom braom (Psalam


53
69,8; uporedi s Jovanom 2,12). On je izloen uvredama onih koji ne
uestvuju u njegovoj revnosti za hram (Psalam 69,9.11.12; uporedi s
Jovanom 2,17.18.20). Tako vidimo da su u 69. psalmu i Jovanu 2,13-22
sadrane brojne uzajamne paralele, iako se direktno citira samo jedna
fraza.
Citat u 2,17 oslikava opti princip naina na koji novozavetni pisci
citiraju Stari zavet. C. H. Dodd, ugledni teolog Novog zaveta, prvi je
zapazio da novozavetni pisci kratke izvode iz Staroga zaveta ne koriste
kao dokazne tekstove kao takve, nego kao upuivae na vei kontekst u
kojem se nalaze (Dodd). Drugim reima, kada novozavetni pisac citira
Stari zavet, uvek je razumno proveriti da li iri kontekst citata iz Starog
zaveta osvetljava ulogu koju igra citat u novozavetnom kontekstu.
Prema tome, Isusovo iskustvo je paralelno iskustvu psalmiste
Davida. Obojica su ispoljili revnost za hram, naoigled velikog
protivljenja, iznutra od porodice, kao i od javnosti. Cilj Isusovog ivota
kao Davidovog sina u Jovanu je shvaen da izvri iskustvo cara
Davida i njegovu tenju da uspostavi pravo sluenje Bogu u starom
Jerusalimu. Isus je osuen na smrt zbog svoje revnosti za pravo
sluenje Bogu.
Tekst u Jovanu 2,18 ima paralelu i u tekstu 6,30. U oba sluaja, ljudi
trae znak neposredno poto je On pokazao jedan znak! Na takav
zahtev Isus odgovara svojim komentarom: Razvalite ovu crkvu, i za tri
dana u je podignuti (2,19). Poto On ovde govori o hramu svog tela
(21. stih), jasno je u tom komentaru da im On nudi najvei od svih
znakova, sopstveno stradanje, smrt i vaskrsenje (vidi 8,28). Isus odbija
da opravda svoje postupke na temelju obine sile, kako oekuju Njegovi
sluaoci. Naprotiv, On njihove misli navodi na svoju smrt i vaskrsenje,
kao temelj svog autoriteta na Zemlji (vidi 3,13-16).
U 2,19 Isus govori o razorenju hrama u drugom licu, razvalite
crkvu. To implicira da su Jevreji ti koji bi razorili hram, a ne Isus (vidi
White, The Desire of Ages, 165). Kao i u mnogim delovima ovog Jevan-
elja, i ovde imamo sluaj dvostrukog znaenja. Zahvaljujui svojoj
neposlunosti Bogu, zorno prikazanoj trgovakim aktivnostima u
hramu, oni su skrivili razorenje te velianstvene graevine 70. godine
n.e. (dogaaj u prolosti, iz perspektive vremena u kojem je Jevanelje
bilo pisano). Ali na jednom jo dubljem nivou oni e skriviti Isusovu
smrt, istinski eshatoloki Boji hram! Prema tome, Isus u ovom tekstu
hram zamenjuje svojim telom. Kad bi oni razvalili Njegovo telo, On bi
ga ponovo podigao za tri dana (21. stih prilikom vaskrsenja).
Zavrni stih ovog odseka (22.) podsea itaoca na zakljuak pre-
thodnog odseka (11. stih). Ipak, tu imamo jednu znaajnu razliku. U 11.
stihu verovanje je odmah. Uenici vide Isusovu slavu koja se poka-
zuje kad je vodu pretvorio u vino, i kao rezultat toga oni veruju. Ali u
22. stihu uenici koji posmatraju dogaaj u hramu poverovae tek na-


54
kon to Isus bude podignut iz mrtvih i tada e se setiti Njegove
napomene u vezi s hramom svoga tela.
Jovan u ovom stihu implicira da su u procesu razvijanja vere uenika
u Isusa postojala dva nivoa ili faze. Prva faza je pokazana tokom Njego-
vog ivota, kad su poverovali, kao rezultat znakova koje je uinio. Ali
onaj dublji nivo vere dogodie se tek posle Njegove smrti i vaskrsenja,
poslednjeg i najveeg od Njegovih znakova, nakon to se na njih izlije
Sveti duh (7,39). Tek tada e doi do take da poveruju na osnovu Is-
usovih rei i na osnovu svetih Spisa koji su prorekli Njegovu slubu.
Ovo uzajamno delovanje izmeu manje vere, utemeljene samo na
znacima i vee vere utemeljene na rei, precizno je predmet kratkog
odseka koji sledi posle 2,22 (23-25).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Zamena hrama Zamena hrama Zamena hrama Zamena hrama
Tema zamene u prii o svadbi ima ovde svoj nastavak. Isus izgoni
rtvene ivotinje iz hrama i zamenjuje ih sopstvenim telom. Celokupni
sistem svetinje i rtvovanja zamenio je svojom linou. Sve ono to su
Tora, praznini dani i rtve obeali verniku, sada je dostupno u Hristo-
voj linosti (1,17; 1. Korinanima 1,30). Ovo je, svakako, u biti ista
poruka kakvu je napisao i autor poslanice Jevrejima. Ono to je staro
ustanovio je Bog i bilo je veoma dobro, ali je u Isusu dolo neto jo
bolje (Jevrejima 1,1-4; 3,1-6; 8,6; 9,11).
Prema tome, Isus je hram novog Izrailja, koji je On stvorio svojim
ivotom, smru i vaskrsenjem. Kada govorimo o tom hramu, mi ne go-
vorimo o neemu to je materijalno prisutno, samo za sebe. On postoji
jedino u okolnostima line Isusove prisutnosti. Budui da je u novo-
zavetnoj eri hram svuda gde je i Isus, jezik hrama moemo proiriti na
tri dodatne realnosti.
Poto Isus danas prebiva, nalazi se na nebu, Bogu s desne strane, na
nebu postoji jedna vea i savrenija skinija, svetinja ili hram (Jevrejima
8,1.2.5 ovde zakljuujemo da nema teoloki znaajne razlike meu
izrazima skinija, ator od sastanka [tabernacle] i hram, primenjeno
na nebo; vidi takoe Otrkivenje 15,5-8).
Meutim, prema Novom zavetu Isus ne prebiva samo na nebu; poto
kroz Svetoga duha stanuje i u crkvi na Zemlji, koja je, konano, Njegovo
telo (1. Korinanima 12,27; Efescima 2,14-16; 4,12-16). Vernici, kao
organizovano telo, grupa se, dakle, mogu, opisati kao ivo kamenje,
uzidano u jedan duhovni hram, u kojem sm Hristos ima ulogu, poziciju
ugaonog kamena, kamena od ugla (1. Petrova 2,4-8; Efescima 2,19-22;
1. Korinanima 3,17; 2. Korinanima 6,16).
U Novom zavetu imamo i treu ekstenziju hrama kao centralne
teme. Hristos stanuje i u telima vernika kroz Svetoga duha (Koloanima
1,18). Prema tome, umesno je ako o fizikim ljudskim telima govorimo
kao o hramovima Svetoga duha (1. Korinanima 6,19.20). Budui da


55
smo Isusa shvatili kao hram jednog novog doba, koje je On ustanovio
svojim ivotom i smru, mogue je da govorimo o hramovima na nebu,
u crkvi i u telima vernika, u kontekstu Njegove neprekidne slube pos-
redovanja za njih.

Veera Gospodnja Veera Gospodnja Veera Gospodnja Veera Gospodnja
Jedan od najupadljivih podataka o Jovanovom Jevanelju je totalno
odsustvo eksplicitnog pominjanja Poslednje Veere koju je Isus sa svo-
jim uenicima odrao neposredno pre krsta. Na mestu gde je je to tre-
balo da se dogodi mi imamo priu o pranju nogu (13,1-17), dogaaj
koji ostaje nespomenut u Mateju, Marku i Luki. Ovo odsustvo prie o
Veeri Gospodnjoj u Jovanovom Jevanelju navelo je mnoge naunike da
potrae skrivenije navode o Veeri i/ili njenoj teologiji.
Mnogi biblisti su zato preporuili 2. Jovanovu poslanicu kao ba ta-
kav skriveni navod. Kao to smo videli, mnogo je veza izmeu prie o
svadbi iz 2,1-11 i krsta. U stihovima 13 do 22 hram i njegove rtvene
ivotinje Isus zamenjuje svojim telom, to je jo jedna veza s krstom.
Vino iz Kane podsea itaoca na Isusovu krv, to je zamena za judais-
tika ienja, dok nas hram u tom kontekstu podsea na Isusovo telo
koje je bilo slomljeno (razvalite ovu crkvu). Tako, u ranom segmentu
ovog Jevanelja Jovan upuenom itaocu daje na znanje da mu je
poznata Poslednja Veera i teologija kojom je motivisana, ali ne nam-
erava da ponavlja priu koju su drugi tako temeljito opisali. On e se
posluiti metodom aluzije i suptilnog podseanja i marljivog izuavaoca
nagrauje bogatim nalazitima duhovnih saznanja.

Ulaenje u Re
Jovan 2,23 Jovan 2,23 Jovan 2,23 Jovan 2,23- -- -25 25 25 25
itaj Jovan 2,23 itaj Jovan 2,23 itaj Jovan 2,23 itaj Jovan 2,23- -- -25 dva puta uzastopno, a onda odgovori na sledea 25 dva puta uzastopno, a onda odgovori na sledea 25 dva puta uzastopno, a onda odgovori na sledea 25 dva puta uzastopno, a onda odgovori na sledea
p pp pi ii itanja: tanja: tanja: tanja:

1. Zato se, po tvome miljenju, Isus nije poveravao tim vernicima? 1. Zato se, po tvome miljenju, Isus nije poveravao tim vernicima? 1. Zato se, po tvome miljenju, Isus nije poveravao tim vernicima? 1. Zato se, po tvome miljenju, Isus nije poveravao tim vernicima?
Kakva je, po tvome miljenju, veza ovog teksta s priama Kakva je, po tvome miljenju, veza ovog teksta s priama Kakva je, po tvome miljenju, veza ovog teksta s priama Kakva je, po tvome miljenju, veza ovog teksta s priama koje koje koje koje
prethode i koje slede? prethode i koje slede? prethode i koje slede? prethode i koje slede?
2. U jednom ili dva pasusa razloi ta nam, po tvome miljenju, o I 2. U jednom ili dva pasusa razloi ta nam, po tvome miljenju, o I 2. U jednom ili dva pasusa razloi ta nam, po tvome miljenju, o I 2. U jednom ili dva pasusa razloi ta nam, po tvome miljenju, o Is- s- s- s-
usu kazuje Njegova sposobnost da ita misli i srca. usu kazuje Njegova sposobnost da ita misli i srca. usu kazuje Njegova sposobnost da ita misli i srca. usu kazuje Njegova sposobnost da ita misli i srca.


Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Jovan 2,23-25 je sjajan primer kretanja u dva pravca, knjievne
tehnike koju je koristio Jovan i u kojoj je tekst u isto vreme okrenut u
oba smera. Tu tehniku smo ve videli u prii o svadbi (2,1-11). Svadba


56
u Kani donosi zakljuak mnogih tema iz 1,19-51, da bi u isto vreme
posluila i kao uvod u temu zamene, iz 2. do 4. glave.
Scena iz teksta 2,23-25 nedvosmisleno se nadograuje na ienje
hrama iz 13. do 22. stiha. U isto vreme tu imamo teme o neodgovaraju-
oj veri (2,23.24) i Isusovom potpunom poznavanju onoga ta je u srcu
drugih ljudi (stihovi 24, 25), teme koje su u sreditu prie o Nikodimu,
koja sledi (3,1-21).

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Jevrejski rabini su uili da je sedmoro u potpunosti skriveno od ljud-
skog znanja i da je to, prema tome, iskljuivo u domenu Bojeg znanja.
To su bili dan smrti, dna utehe [?], dubine suda, ovekova nagrada,
vreme kad e biti obnovljeno Davidovo carstvo, vreme kad e biti ra-
zoreno zlo Rimsko carstvo i ta se krije u srcima drugih ljudi (Beasley-
Murray, John, 47).
Uz mogue izuzimanje dubina suda, osim jedne, sve gore
pomenute tajne se odnose na znanje o budunosti, to je nedvos-
misleno skriveno od ljudskih oiju, ukoliko Bog ne odlui da ga otkrije.
Jedno postojee obeleje boanskog znanja u sadanjosti je znanje ta
se nalazi u srcu drugog ljudskog bia. U 2,24.25 Jovan, prema tome,
Isusu pripisuje prava, prerogative koji prema jevrejskoj misli pripadaju
iskljuivo Bogu. Ako Isus moe da ita ta se nalazi u srcima drugih
ljudi, onda On uistinu mora biti Re koja je bila od poetka, stvorila sve,
a onda postala telo i uselila se meu nas (1,1-5.14)!

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
U vreme pashalnih sveanosti, kad je Isus iz hrama izbacio menjae
novca i rtvene ivotinje, mnogi ljudi su poverovali u Njega na osnovu
znakova (plural) koje je uinio. U umu obinog oveka, znak je bio
zapanjujui dogaaj, delo moi. Meutim, u Jovanovom Jevanelju
nalazimo jedno znatno dublje znaenje. Znaci u etvrtom Jevanelju
prezentuju informacije o Isusovoj prirodi i karakteru. itaocu oni
otkrivaju kakav je bio Isus, a time i kakav je Bog (Barclay, 1:119).
Ali vera koja je nastala zbog ovih znakova bila je samo delimina
vera. Isus ne poveravae im sebe, zato to je mogao da ita njihove
pobude i namere njihovog unutranjeg bia. Da bi razumeo ljude Njemu
nije bila potrebna niija pomo. To znanje je bilo u Njegovoj prirodi. Na
taj nain mogao je da ita karaktere ljudi na pashalnim prazninim sve-
anostima vetina koju je demonstrirao i u sluajevima Petra (1,40-
42; 21,15-19), Natanaila (1,47-50), svoje majke (2,4), Nikodima
(3,3.10), ene Samarjanke (4,16-18) i Jude (6,70.71; 13,18-30).

Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu
Povrna vera Povrna vera Povrna vera Povrna vera


57
Ovaj tekst istie temu koju smo zapazili u prethodnom tekstu:
razliiti su nivoi vere. Uenici su imali spasonosnu veru u Isusa nakon
to je u Kani pretvorio vodu u vino (11. stih), ali su u tom periodu tek
ili u susret jednoj dubljoj i trajnijoj veri u danima Isusove smrti i vask-
rsenja i izlivanja Svetoga Duha (stihovi 22, 7,39; Dela 2).
U ovom tekstu pred nama je trei nivo vere: neadekvatna ili povrna
vera, koja se oslanja iskljuivo na uda i ne dovodi nikoga u spasonosni
odnos s Isusom.
Tekst u Jovanu 2,23-25 je potvrda da je Isus odlino poznavao ljud-
sku prirodu. Znao je da su mnogi od onih koji su poverovali, u stvari
imali samo povrnu veru u Njega. Mnogi od onih koji su verovali u
Njega posle ienja hrama kasnije e se pridruiti onima koji su vikali
Raspni ga! Raspni ga! Lako je verovati kada svi oko tebe veruju na isti
nain, ali se takva vera esto pokazuje kao neadekvatna kada vie nije
popularno slediti Hrista.
Ljudi esto zamiljaju da bi mogli imati vie vere kada bi videli uda.
Ali ivot nas ui da uda nisu svemoni lek za povrnu veru. Ona, ta-
vie, mogu da budu i prepreka istinskoj veri. Sve to su ljudi na Pashal-
noj sveanosti mogli da vide bio je jedan udotvorac. Isusova uda
kao da su ih spreila da na pravi nain vrednuju duhovno delo koje je
On eleo da izvri u svetu. To moe da nam poslui kao objanjenje za
relativno izostajanje uda u dananjem svetu. U naem svetovnom ok-
ruenju uda bi mogla da donesu vie duhovne tete nego koristi (Matej
13,58). Odgovor na potrebe druge generacije (posle Hrista) ne nalazi se
u spektaklima, nego u posveivanju panje reima Pisma.

Isus zna Isus zna Isus zna Isus zna
Postoji jedna vedra strana Isusovog poznavanja ljudske prirode. Ako
On o nama zna sve, On zna i kako da izgradi nau veru. On zna kako da
nam pomogne da ga istinski upoznamo. On zna kako da nam pomogne
da uspeno radimo za Njega u ambijentima naeg svakodnevnog ivota.
On moe da nam prui odgovore na sva naa pitanja (iako ne uvek one
koje elimo!).
Jo vanije za nas, iako Isus zna sve to o nama treba znati, jeste da
nas On jo uvek prima. On nas voli ljubavlju koja je vena. Jedan od
razloga naeg straha da priznamo drugima svoje grehe je strah od
onoga kako e oni reagovati. Bojimo se da nas, ako znaju neto loe o
nama, vie nee voleti. Ali nema razloga da ne doemo Hristu i
priznamo mu svoje grehe. On ve sada zna o nama sve. Nae priznanje
greha za Njega nije nikakav izvor informacija (Njemu od nas nije pot-
rebno nikakvo svedoenje 2,25!) Priznanje greha, to je nauiti da
kaemo istinu o sebi. On nas poznaje vrlo intimno, a ipak nas voli kao i
do sada. Nemamo razloga da ne doemo k Njemu.



58
Ulaenje u Re
Jovan 3,1 Jovan 3,1 Jovan 3,1 Jovan 3,1- -- -21 21 21 21
Tekst u Jovanu 3,1 Tekst u Jovanu 3,1 Tekst u Jovanu 3,1 Tekst u Jovanu 3,1- -- -21 proitaj, u celini, najmanje dva put 21 proitaj, u celini, najmanje dva put 21 proitaj, u celini, najmanje dva put 21 proitaj, u celini, najmanje dva puta, a onda a, a onda a, a onda a, a onda
odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja:

1. ta iz ovog teksta moe da sazna o Nikodimovom karakteru i 1. ta iz ovog teksta moe da sazna o Nikodimovom karakteru i 1. ta iz ovog teksta moe da sazna o Nikodimovom karakteru i 1. ta iz ovog teksta moe da sazna o Nikodimovom karakteru i
statusu? Na komadu hartije naini spisak svega to si saznao. Ono statusu? Na komadu hartije naini spisak svega to si saznao. Ono statusu? Na komadu hartije naini spisak svega to si saznao. Ono statusu? Na komadu hartije naini spisak svega to si saznao. Ono
to si naao uporedi sa 7,45 to si naao uporedi sa 7,45 to si naao uporedi sa 7,45 to si naao uporedi sa 7,45- -- -52 i 19,38 52 i 19,38 52 i 19,38 52 i 19,38- -- -42, i svome spisku dodaj 42, i svome spisku dodaj 42, i svome spisku dodaj 42, i svome spisku dodaj
ono to je i ako je p ono to je i ako je p ono to je i ako je p ono to je i ako je potrebno. Da li je Nikodim bio stvarno plaljiv otrebno. Da li je Nikodim bio stvarno plaljiv otrebno. Da li je Nikodim bio stvarno plaljiv otrebno. Da li je Nikodim bio stvarno plaljiv
ovek? Da li bi nam on danas bio dobar komija? ovek? Da li bi nam on danas bio dobar komija? ovek? Da li bi nam on danas bio dobar komija? ovek? Da li bi nam on danas bio dobar komija?
2. Ima li u tome tekstu neega to bi poduprlo tvrdnju da je voda iz 2. Ima li u tome tekstu neega to bi poduprlo tvrdnju da je voda iz 2. Ima li u tome tekstu neega to bi poduprlo tvrdnju da je voda iz 2. Ima li u tome tekstu neega to bi poduprlo tvrdnju da je voda iz
3,5 3,5 3,5 3,5 podseanje na krtenje? Ako si naao dokaze, navedi ih. podseanje na krtenje? Ako si naao dokaze, navedi ih. podseanje na krtenje? Ako si naao dokaze, navedi ih. podseanje na krtenje? Ako si naao dokaze, navedi ih.
3. Da li Isus razgovara s Ni 3. Da li Isus razgovara s Ni 3. Da li Isus razgovara s Ni 3. Da li Isus razgovara s Nikodimom neprekidno, sve do 21. stiha, ili kodimom neprekidno, sve do 21. stiha, ili kodimom neprekidno, sve do 21. stiha, ili kodimom neprekidno, sve do 21. stiha, ili
moda autor Jevanelja u jednom trenutku preuzima re? Na kome moda autor Jevanelja u jednom trenutku preuzima re? Na kome moda autor Jevanelja u jednom trenutku preuzima re? Na kome moda autor Jevanelja u jednom trenutku preuzima re? Na kome
mestu se, po tvome miljenju, zavrava Isusov razgovor s Nikod mestu se, po tvome miljenju, zavrava Isusov razgovor s Nikod mestu se, po tvome miljenju, zavrava Isusov razgovor s Nikod mestu se, po tvome miljenju, zavrava Isusov razgovor s Nikodi- i- i- i-
mom i prelazi na kome mom i prelazi na kome mom i prelazi na kome mom i prelazi na komen nn ntar rei iz tog razgovora? Na kome mestu u tar rei iz tog razgovora? Na kome mestu u tar rei iz tog razgovora? Na kome mestu u tar rei iz tog razgovora? Na kome mestu u
tekstu Isus prelazi od tekstu Isus prelazi od tekstu Isus prelazi od tekstu Isus prelazi od drugog lica (ti) na tree lice (on, nijedan)? drugog lica (ti) na tree lice (on, nijedan)? drugog lica (ti) na tree lice (on, nijedan)? drugog lica (ti) na tree lice (on, nijedan)?
Da li ti taj podatak pomae u davanju odgovora na prethodno p Da li ti taj podatak pomae u davanju odgovora na prethodno p Da li ti taj podatak pomae u davanju odgovora na prethodno p Da li ti taj podatak pomae u davanju odgovora na prethodno pi- i- i- i-
tanje? tanje? tanje? tanje?
4. Kako, prema ovom tekstu, ovek biva novoroen (ili roen 4. Kako, prema ovom tekstu, ovek biva novoroen (ili roen 4. Kako, prema ovom tekstu, ovek biva novoroen (ili roen 4. Kako, prema ovom tekstu, ovek biva novoroen (ili roen
odozgo)? Napii svoj odgovor. odozgo)? Napii svoj odgovor. odozgo)? Napii svoj odgovor. odozgo)? Napii svoj odgovor.

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Re u 3,1, prevedena sa now/ sada, u nekim prevodima, oznaava
da se pria o Nikodimu nadovezuje na temu iz prethodnog teksta
(2,23-25). Koristei prvo lice mnoine, kad je pristupio Isusu, (
znamo 2. stih), Nikodim nastupa kao neko ko govori u ime ljudi s
neodgovarajuom verom, koja se oslanja na znake koje je uinio Isus.
On, zato, slui kao ilustrativan primer onih s deliminom verom, na
koje Jovan upozorio u 2,23-25. Isus je znao zbog ega je Nikodim
doao, ali sebe ne poverava Nikodimu. Umesto toga, trudi se da Niko-
dimu otvori oi za stvarni nedostatak njegovog ivota i za reenje za to.


Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Ime Nikodim znai na grkom voa naroda. Nikodim je nesumnjivo
bio poboan ovek, primer za ono najbolje to je judaizam mogao da
ponudi. Bio je farisej, to je znailo da je Pismo i svoju veru shvatao
veoma ozbiljno. Bio je i lan Sinedriona, jevrejskog vladajueg saveta i
izvanredno obrazovan (Isus ga je nazvao uiteljem Izrailjevim 10.
stih). Bio je veoma bogat (19,39) i relativno hrabar (7,45-52; 19,38-42),
uprkos injenici da ga je odreena mera straljivosti navela da za


59
razgovor s Isusom izabere none sate (3,2). Sve u svemu, on ne bi bio
lo komija.
injenica da je bio farisej i da ga je Isus odmah angaovao po pi-
tanju znaaja vode u odnosu na duhovni ivot (5. stih), nije nikakvo
udo ako je Nikodim bio pripadnik grupe fariseja koja je dola da ispi-
tuje Jovana Krstitelja u 1,24-28. Ako je to tano, onda mora biti da je
oekivao mogunost vrlog skorog dolaska Mesije. Videi Isusa kako isti
hram (White, The Desire of Ages, 168), Nikodim je ovom prilikom
morao da istrai ta Isus tano namerava.
Da pobude zbog kojih je doao nisu bile ba iste, jasno je na os-
novu 2. stiha. Nikodim je doao nou. U grkom jeziku su tri mogu-
nosti za izraavanje vremena. O vremenu se moe govoriti kao o konk-
retnom dogaaju, kao o periodu vremena ili o kvalitativnoj upotrebi
vremena. Pod kvalitativnom upotrebom mislim da se vreme moe upot-
rebiti za upuivanje na znaenje, na odreenu viu duhovnu ili filozof-
sku stvarnost. Genitiv, pade u kojem se nalazi re u 3,2 upuuje na
treu vrstu izraza. Autor Jevanelja ne razmilja o dobu dana u koje
dolazi Nikodim ili koliko traje razgovor (prve dve vrste izraza), nego
kako Nikodim dolazi njegovo duhovno stanje. On dolazi s tamom
due zato to jo ne poznaje Isusa i to ga jo potpuno ne prihvata. Ali,
bez obzira to se nalazi u tami, on ini pravi potez. Dolazei Isusu, on
prelazi iz mraka u svetlost (1,4.5; 3,19-21; 8,12; 9,5). To je suprotno
onome to je uinio Juda, koji e ii iz svetlosti u tamu (13,30).
Glavna tema za razmiljanje u ovom tekstu je znaenje vode u 3,5.
Da li je to voda za krtenje, kako su mnogi mislili, ili neto drugo?
Jevrejski rabini su uili da deca nastaju od vode koja se nalazi u materici
majke, pri emu se voda koja izlazi u vreme roenja opisuje kao ostatak
koji preostaje od procesa razvoja ploda. Pod pretpostavkom da je Isus
imao na umu tu vrstu vode, rei koje je rekao, parafrazirano bi znaile:
Da bi uao u Boje carstvo potrebno je da se rodi dva puta, jednom
fiziki, od majke koja te raa, a drugi put duhovno, Svetim duhom.
Ima jo argumenata koji podupiru ovo tumaenje. Do vremena
Jovana Krstitelja krtavali su se samo obraenici iz neznabotva. Jevreji,
generalno, nisu oseali potrebu za krtenjem. Stoga bismo se mogli
pitati da li bi se Nikodimu uopte moglo dogoditi da mu Isus govori o
krtenju. Osim toga, u 2,6 voda je slika doslovnosti [literalism] i
telesnosti judaizma, koje je Isus eleo da menja. Prema tome, ako
bismo vodu iz 3,5 posmatrali kao vodu roenja, bio bi to nastavak teme
zamene, zapoete u 2. glavi.
Konano, prividno odluujui argument nastaje na temelju nepre-
kidnog kontrasta izmeu fizikog i duhovnog u 3,3-7. Isus govori o
novoroenju (stihovi 3 i 7). Nikodim govori o utrobi (4. stih). Isus
uporeuje telo i Duh (6. stih), pre ponovnog upuivanja poziva na no-
voroenje (7. stih). Ako je voda iz 5. stiha u vezi s fizikim roenjem,
onda to vrlo lepo odgovara naglasku na telo u 6. stihu:


60


fiziko duhovno
3. stih novoroen
4. stih utroba
5. stih voda Duh
6. stih telo Duh
7. stih novoroen

Ali mogue je izvesti i snane argumente i u sluaju shvatanja da je
Isus mislio na doslovno krtenje. Iako je krtenje Jevreja bilo nov pojam,
Nikodim je ako je bio lan delegacije fariseja koji su ispitivali Jovana
Krstitelja (1,24-28) Isusove rei mogao lako da protumai u zna-
enju: Ti treba da se krsti (bilo kod Jovana ili jednog od mojih uenika
[3,22.23; 4,1.2]), ne samo u vodi, nego i u Duhu (vidi 5. stih). Voda i
duh su tesno povezani u Isusovoj nauci, u 4,10-14.23.24 i 7,37-39. I
ienje vodom i ienje Duhom su, u kontekstu judaizma prvog veka,
bili takoe ivo prisutni pojmovi (Jezekilj 36,25-27; 1. QS(???) 3,6-9).
ienje Izrailja vodom i Duhom trebalo je da prethodi dolasku Mesije
(Ps. Sol (???) 18,5.6). Pojam novoroenja, roen odozgo, dovodi se u
vezu s Jovanovim krtenjem u 3,22-36. Zato je u skladu s kontekstom,
kada u Isusovim reima vidimo aluziju na krtenje i vodom i Duhom.
Za koje od ovo dvoje treba da se opredelimo? I jedno i drugo je
logino u prvobitnom kontekstu. Nemajui ire objanjenje od strane
samog autora, moda bi, u Isusovom pominjanju vode, bilo najbolje
zakljuiti da (ono) ima dvostruko znaenje. Ovo je, za Jovanove spise,
karakteristian literarni efekat, u kojem on svesno doputa da znaenje
onoga to kae ostane dvosmisleno, ne bi li itaoca naveo na dublje
razmiljanje.
U svakom sluaju, sutina iznenaujue ideje koju Isus izlae Niko-
dimu je da se u Boje carstvo ne ulazi raanjem u sasvim odreenoj rasi
ili naciji, nego da je to stvar line odluke. Da bi uao u Boje carstvo,
ovek mora da pokae duhovnu spremnost za novo roenje, promenjen
ivot (vidi White, The Desire of Ages, 172). Meutim, ta promena se ne
dogaa zahvaljujui nekom ljudskom naporu, nego nastaje delovanjem
Duha, koji se ne moe u potpunosti shvatiti, a ipak je vrlo stvaran (8.
stih).
Nikodim pita kako je uopte mogue da doe do jedne takve trans-
formacije (9. stih). Isus kae da se odgovor na Nikodimovo pitanje ne
moe dobiti ljudskim sredstvima, ak ni kad bi se ovek mogao popeti
na nebo (stihovi 11-13). Odgovor moe doi jedino od Onoga ija es-
encijalna priroda pripada nebu, a koji je ipak siao na Zemlju kao Sin
oveji, da bi otkrio nebeske stvarnosti (13. stih).
U 14. i 15. stihu taj Neko odgovara na Nikodimovo pitanje (vidi
White, The Desire of Ages, 174, 175). Klju ka novom roenju je podi-


61
zanje Sina ovejeg (7,39). Novoroenje postaje mogue zahvaljujui
krstu, a ne ljudskom naporu (1,12.13). Zanimljivo je da fariseji nisu
verovali u Mesiju koji strada i umire. Zato Isus, u 3,14.15, govori Niko-
dimu ono jedno to fariseji treba da znaju, da bi mogli ui u Boje car-
stvo.
Isus uporeuje krst sa zmijom koju je Mojsije podigao u pustinji
(stihovi 14,15; 4. Mojsijeva 21,4-9). Poreenje je vrlo umesno. U oba
sluaja lek dolazi od Boga i vrlo upadljivo izgleda kao bolest. U oba
sluaja je lek vrlo vidljivo istaknut. U oba sluaja je leenje bilo mogue
jedino gledanjem u lek. U oba sluaja je, za ljudski razum, lek bio sa-
blazan, kamen spoticanja. I u oba sluaja su posledice neposlunosti
bile iste. Krst je za ljudska bia pitanje ivota i smrti.
Ko govori u Jovanu 3,16-21, Isus ili autor Jevanelja, teko je rei.
Sve do 3,12, Isus govori u drugom licu. Ali poev s 13. stihom, nastaje
prelaz ka treem licu, pa se tema sve vie i vie udaljava od predmeta
Isusovog razgovora s Nikodimom. Negde izmeu 13. i 17. stiha, ini se,
nastaje promena od situacije u kojoj se Isus obraa Nikodimu, ka situa-
ciji u kojoj se autor Jevanelja obraa itaocu. Poto su u ovom Jevan-
elju Jovanov i Isusov stil izraavanja isti, nemogue je tano otkriti gde
nastaje promena, iako se to verovatno dogaa izmeu 15. i 16. stiha.
Jovan 3,16, moda i najomiljeniji stih u celoj Bibliji, sadri jednu
naroitu grku re memogene, koja u engleskom prevodu NIV znai
jedan jedini, a u KJV jedinorodni. Mnogi su zastupali miljenje po
kojem ta re implicira da je Isus bio generisan, roen, ili stvoren u
jednom trenutku u prolosti. Da je to tako, On ne bi bio veni nosilac
ivota, izvornog, nepozajmljenog i ni od koga preuzetog (White, Evan-
gelism 616).
Zanimljivo je da se u grkoj Bibliji (ukljuujui i grki Stari zavet) re
monogenes odnosi na samo dve linosti Isaka i Isusa (1. Mojsijeva
22,2.12; Jevrejima 11,17-19). Isak nije bio Avramov jedan jedini sin u
fizikom smislu. Avram je imao i sedam drugih sinova (1. Mojsijeva
16,15.16; 25,1.2). Isak je bio izuzetan, ne zbog fizikog porekla od
Avrama, nego zato to je bio Avramov jedini sin; bio je sin obeanja
(1. Mojsijeva 12,7). Bog je, kroz njega, nameravao da blagoslovi sve
narode (1. Mojsijeva 12,1-3). Tako i grki izraz monogenes (doslovno,
jedan od vrste) upuuje na jedinstvenu ulogu Isaka i Isusa u Bojem
planu da blagoslovi sve narode. Taj izraz se ne odnosi na pitanje
fizikog roenja ili nastajanja preko Oca.
Jovan 3,16 zasluuje svu ljubav koja mu je upuena, jer u jednoj
ljuski sadri mnoge od najvanijih tema Jovanovog Jevanelja. Stih
posebno osvetljava Boju ljubav, glavne teme oprotajne propovedi
posle pranja nogu (13,34; 14,21.23; 16,27). On tu ljubav opisuje kao
univerzalnu Bog je ljubio svet (ne planetu, nego celi svet ljudskih
bia Brown, 1:508-510). Boja ljubav nije zaraena, nego se po-
javljuje kao dar u linosti Njegovog Sina. I svako ko veruje (vera se u


62
Jovanovom Jevanelju uvek izraava kao glagol, nikada kao imenica,
kao u Pavlovim poslanicama) u Sina prima dar venog ivota i ukidanje
osude (3,17).
Ali iako besplatan, dar oekuje ovekov odgovor. Ko bi mogao i po-
misliti da odbije takav besplatni dar? Realnost kae da e to uiniti
veina ljudi. Zato? Zato to prihvatanje dara znai oistiti se od svih
prljavih malih realnosti svog linog ivota. Mnogi ljudi ne ele da se
njihovi ivoti izloe Svetlosti, jer ih je strah od onoga to e biti
otkriveno (stihovi 19, 20). Grena ljudska priroda nas navodi da beimo
od sstvarnosti. Isti ljudi koji se boje Svetlosti obino se oseaju
ugroenima kada drugi oko njih pristupe Svetlosti, poto dodir s ver-
nicima donosi dodatni rizik izlaganja Svetlosti. To je razlog to nagon
ka neverstvu tako brzo dovodi do progonstva.
Kako to da Isus nije doao na svet da osudi svet (17. stih), a ipak
Njegov dolazak ljude dovodi pod osudu (18. stih)? Osuda nije svrha
Isusove misije svetu. Njegova je namera da spase. No, poto su, kad je
re o ljudskim biima, mogui i spasenje i unitenje i poto je vera u
Isusa jedini put spasenja, poziv vere uvek sobom donosi i sud. Odbaciti
dar ivota znai opredeliti se za kaznu smrti. Osuda nije bila svrha Is-
usove misije, ali sada jeste jedna od njenih posledica.

Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu
Trojedno Boanstvo Trojedno Boanstvo Trojedno Boanstvo Trojedno Boanstvo
U prii o sumnjiavom ueniku, Nikodimu, imamo, ini se, prikriven
naglasak na Trojstvu. Isus najpre govori o delu Svetoga duha (stihovi 3-
8), a onda fokusira na svoj sopstveni udeo u planu spasenja da doe
na Zemlju i bude podignut, kako bi svi koji veruju mogli imati veni
ivot (stihovi 11-15). Tekst se potom zavrava pogledom na ulogu Oca,
koji je dao svog jedinorodnog Sina, da spase izgubljene i koji na Zemlji
deluje kroz aktivnosti onih koji su doli ka Videlu (stihovi 16-21).

Svako ko veruje Svako ko veruje Svako ko veruje Svako ko veruje
Izuzetno je fascinantan podatak da se u Jovanovom Jevanelju vera
uvek pojavljuje kao glagol (obino se prevodi s veruje), dok je u Pav-
lovim poslanicama uvek imenica (obino se prevodi s vera). Iako se
[engleske] rei razlikuju, u znaenju originala razlike nema (koren rei
pist). Razlika je u nainu na koji rei funkcioniu u reenici. Rei,
naroito u sadanjem vremenu u grkom, tee ka naglaavanju trajne
radnje. Vera kao glagol nije statina; nije neto to se dogaa jednom.
Ona je neprekidna, trajna i orijentisana na akciju. Kao glagol, vera uvek
ima objekat. Vera mora biti stavljena u neto ili nekoga. Verovanje se, u
Jovanovom Jevanelju, usmerava direktno ka Isusu, Onome koji je siao
na Zemlju i bio podignut na krst (1,12; 3,13-16; 7,39; 9,35-38; 14,1;
20,31). U sekundarnom smislu, vernici se pozivaju da veruju u Pismo i
Isusove rei (2,22; 5,47). U Jevanelju sreemo vei broj srodnih ter-


63
mina, kao to su primiti ga, doi k Njemu, slediti ga i prebivati u Njemu.
Svaki od ovih odaju bar jedan deo nijansi impliciranih u glagolu
verovati.
Ovo verovanje je opti princip u Jovanovom Jevanelju. [Svako ko
veruje] nijedan koji veruje ne gine, nego dobija/ ima ivot veni. Ovaj
opti, sveobuhvatni princip divno je ilustrovan u priama iz 3. i 4. glave
Jovanovog Jevanelja. U sluaju Nikodima, bogatog i pobonog
Jevrejina; u sluaju siromane i brakolomne ene Samarjanke i u sluaju
carevog oveka, verovatno neznaboca, iz teksta u 4,46-54, vidimo
spektar onoga to je obuhvaeno izrazom svako ko, tj. nijedan koji.
Niko treba da bude izuzet od Bojeg dara u Hristu.

Primena Rei
Jovan 2,12 Jovan 2,12 Jovan 2,12 Jovan 2,12 - -- - 3,21 3,21 3,21 3,21
1. Postoji razlika izmeu nekontrolisanog besa i pravednog gnuanja. 1. Postoji razlika izmeu nekontrolisanog besa i pravednog gnuanja. 1. Postoji razlika izmeu nekontrolisanog besa i pravednog gnuanja. 1. Postoji razlika izmeu nekontrolisanog besa i pravednog gnuanja.
Kada je na mestu biti gnevan zbog stvari koje se dogaaju u crkvi? Kada je na mestu biti gnevan zbog stvari koje se dogaaju u crkvi? Kada je na mestu biti gnevan zbog stvari koje se dogaaju u crkvi? Kada je na mestu biti gnevan zbog stvari koje se dogaaju u crkvi?
U ivotima l U ivotima l U ivotima l U ivotima la aa anova porodice, saradnika, prijatelja? Ima li duhovne nova porodice, saradnika, prijatelja? Ima li duhovne nova porodice, saradnika, prijatelja? Ima li duhovne nova porodice, saradnika, prijatelja? Ima li duhovne
opasnosti u ispoljavanju praved opasnosti u ispoljavanju praved opasnosti u ispoljavanju praved opasnosti u ispoljavanju pravednog gnuanja? Ima li duhovne opa nog gnuanja? Ima li duhovne opa nog gnuanja? Ima li duhovne opa nog gnuanja? Ima li duhovne opas- s- s- s-
nosti ako, pod adekvatnim oko nosti ako, pod adekvatnim oko nosti ako, pod adekvatnim oko nosti ako, pod adekvatnim okol ll lnostima, nostima, nostima, nostima, izostane izostane izostane izostane pravedno pravedno pravedno pravedno
gnuanje? Obrazloi svoje odgovore. gnuanje? Obrazloi svoje odgovore. gnuanje? Obrazloi svoje odgovore. gnuanje? Obrazloi svoje odgovore.
2. Da li nam Isusov primer doputa da ponekad primenimo nasilje 2. Da li nam Isusov primer doputa da ponekad primenimo nasilje 2. Da li nam Isusov primer doputa da ponekad primenimo nasilje 2. Da li nam Isusov primer doputa da ponekad primenimo nasilje
protiv loih postupaka? Kako bi Isus, po tvom miljenju, reagovao protiv loih postupaka? Kako bi Isus, po tvom miljenju, reagovao protiv loih postupaka? Kako bi Isus, po tvom miljenju, reagovao protiv loih postupaka? Kako bi Isus, po tvom miljenju, reagovao
kada bi naiao na pljaku banke koja je u toku? Na sluaj silovanja kada bi naiao na pljaku banke koja je u toku? Na sluaj silovanja kada bi naiao na pljaku banke koja je u toku? Na sluaj silovanja kada bi naiao na pljaku banke koja je u toku? Na sluaj silovanja
neke ene? Na nemir iz rasnih pobuda? Na rok neke ene? Na nemir iz rasnih pobuda? Na rok neke ene? Na nemir iz rasnih pobuda? Na rok neke ene? Na nemir iz rasnih pobuda? Na rok- -- -koncert u crkvi ili koncert u crkvi ili koncert u crkvi ili koncert u crkvi ili
tombolu u crkvi? tombolu u crkvi? tombolu u crkvi? tombolu u crkvi?
3. Ako svoj duhovni ivot uporedi sa prostorijama u kui, koju bi 3. Ako svoj duhovni ivot uporedi sa prostorijama u kui, koju bi 3. Ako svoj duhovni ivot uporedi sa prostorijama u kui, koju bi 3. Ako svoj duhovni ivot uporedi sa prostorijama u kui, koju bi
prostoriju, po tvom miljenju, Isus naj prostoriju, po tvom miljenju, Isus naj prostoriju, po tvom miljenju, Isus naj prostoriju, po tvom miljenju, Isus najradije hteo da oisti? Tvoju radije hteo da oisti? Tvoju radije hteo da oisti? Tvoju radije hteo da oisti? Tvoju
biblioteku? Tvoju trpezariju (ta jede?) Tvoju sobu za rekreaciju? biblioteku? Tvoju trpezariju (ta jede?) Tvoju sobu za rekreaciju? biblioteku? Tvoju trpezariju (ta jede?) Tvoju sobu za rekreaciju? biblioteku? Tvoju trpezariju (ta jede?) Tvoju sobu za rekreaciju?
Tvoju dnevnu sobu (tvoji prisni kontakti)? Tvoju spavau sobu? Tvoju dnevnu sobu (tvoji prisni kontakti)? Tvoju spavau sobu? Tvoju dnevnu sobu (tvoji prisni kontakti)? Tvoju spavau sobu? Tvoju dnevnu sobu (tvoji prisni kontakti)? Tvoju spavau sobu?
Tvoju radnu sobu (tvoja upotreba talenata, itd.)? Da li bi u ovom Tvoju radnu sobu (tvoja upotreba talenata, itd.)? Da li bi u ovom Tvoju radnu sobu (tvoja upotreba talenata, itd.)? Da li bi u ovom Tvoju radnu sobu (tvoja upotreba talenata, itd.)? Da li bi u ovom
trenutku pozdravio, ili moda trenutku pozdravio, ili moda trenutku pozdravio, ili moda trenutku pozdravio, ili moda spreio, takvo ienje? spreio, takvo ienje? spreio, takvo ienje? spreio, takvo ienje?
4. Trgovci u hramu su, prvobitno, bili postavljeni kao sluba za usluge 4. Trgovci u hramu su, prvobitno, bili postavljeni kao sluba za usluge 4. Trgovci u hramu su, prvobitno, bili postavljeni kao sluba za usluge 4. Trgovci u hramu su, prvobitno, bili postavljeni kao sluba za usluge
Jevrejima iz dalekih krajeva. Kako dolazi do toga da se korisni ob Jevrejima iz dalekih krajeva. Kako dolazi do toga da se korisni ob Jevrejima iz dalekih krajeva. Kako dolazi do toga da se korisni ob Jevrejima iz dalekih krajeva. Kako dolazi do toga da se korisni obi- i- i- i-
aji srozaju na nivo ilegalnih, kriminalnih radnji aji srozaju na nivo ilegalnih, kriminalnih radnji aji srozaju na nivo ilegalnih, kriminalnih radnji aji srozaju na nivo ilegalnih, kriminalnih radnji [ [[ [rackets rackets rackets rackets] ]] ]? Ima li u ? Ima li u ? Ima li u ? Ima li u
tvom ivotu i/ili crk tvom ivotu i/ili crk tvom ivotu i/ili crk tvom ivotu i/ili crkvi podruja koja su se izopaila ili zahtevaju p vi podruja koja su se izopaila ili zahtevaju p vi podruja koja su se izopaila ili zahtevaju p vi podruja koja su se izopaila ili zahtevaju po- o- o- o-
novno razmatranje? Da li su tvoj ivot i/ili tvoja crkva zakreni, novno razmatranje? Da li su tvoj ivot i/ili tvoja crkva zakreni, novno razmatranje? Da li su tvoj ivot i/ili tvoja crkva zakreni, novno razmatranje? Da li su tvoj ivot i/ili tvoja crkva zakreni,
zatrpani aktivnostima koje su ve prei zatrpani aktivnostima koje su ve prei zatrpani aktivnostima koje su ve prei zatrpani aktivnostima koje su ve preiv vv vele svoju namenu, ili ak ele svoju namenu, ili ak ele svoju namenu, ili ak ele svoju namenu, ili ak
postale tetne za duhovni ivot? postale tetne za duhovni ivot? postale tetne za duhovni ivot? postale tetne za duhovni ivot?
5. Do kojeg je stepena dananjim hriani 5. Do kojeg je stepena dananjim hriani 5. Do kojeg je stepena dananjim hriani 5. Do kojeg je stepena dananjim hrianima mogue da poseduju ma mogue da poseduju ma mogue da poseduju ma mogue da poseduju
mo pron mo pron mo pron mo proni ii icanja u tue misli, pobude i oseanja, kakvu je imao Isus? canja u tue misli, pobude i oseanja, kakvu je imao Isus? canja u tue misli, pobude i oseanja, kakvu je imao Isus? canja u tue misli, pobude i oseanja, kakvu je imao Isus?
Ima li na umu naine kojima bi mogao da razvije sposobnost pr Ima li na umu naine kojima bi mogao da razvije sposobnost pr Ima li na umu naine kojima bi mogao da razvije sposobnost pr Ima li na umu naine kojima bi mogao da razvije sposobnost pre- e- e- e-
poznavanja Bojeg voenja i uticaja u svom ivotu? Kako vernici poznavanja Bojeg voenja i uticaja u svom ivotu? Kako vernici poznavanja Bojeg voenja i uticaja u svom ivotu? Kako vernici poznavanja Bojeg voenja i uticaja u svom ivotu? Kako vernici
mogu stei bolji uvid u pr mogu stei bolji uvid u pr mogu stei bolji uvid u pr mogu stei bolji uvid u pre ee evarni karak varni karak varni karak varni karakter sopstvenih srca? ter sopstvenih srca? ter sopstvenih srca? ter sopstvenih srca?


64
6. Nikodimovo interesovanje za Isusa pokrenuto je aktom ienja 6. Nikodimovo interesovanje za Isusa pokrenuto je aktom ienja 6. Nikodimovo interesovanje za Isusa pokrenuto je aktom ienja 6. Nikodimovo interesovanje za Isusa pokrenuto je aktom ienja
hrama. ta je prvi put pokrenulo tvoje interesovanje za Isusa? Zato hrama. ta je prvi put pokrenulo tvoje interesovanje za Isusa? Zato hrama. ta je prvi put pokrenulo tvoje interesovanje za Isusa? Zato hrama. ta je prvi put pokrenulo tvoje interesovanje za Isusa? Zato
je to pokrenulo tvoje interesovanje? Da li su se promenili tvoji je to pokrenulo tvoje interesovanje? Da li su se promenili tvoji je to pokrenulo tvoje interesovanje? Da li su se promenili tvoji je to pokrenulo tvoje interesovanje? Da li su se promenili tvoji
pravci interesovanja? Kako je to uti pravci interesovanja? Kako je to uti pravci interesovanja? Kako je to uti pravci interesovanja? Kako je to uticalo na tvoj odnos s Hristom? calo na tvoj odnos s Hristom? calo na tvoj odnos s Hristom? calo na tvoj odnos s Hristom?
7. Zato se ljudi boje da svoje ivote otvore Isusu, kada tako mnogo 7. Zato se ljudi boje da svoje ivote otvore Isusu, kada tako mnogo 7. Zato se ljudi boje da svoje ivote otvore Isusu, kada tako mnogo 7. Zato se ljudi boje da svoje ivote otvore Isusu, kada tako mnogo
mogu dobiti? Ima li podruja u tvome ivotu za koja ne eli da niko mogu dobiti? Ima li podruja u tvome ivotu za koja ne eli da niko mogu dobiti? Ima li podruja u tvome ivotu za koja ne eli da niko mogu dobiti? Ima li podruja u tvome ivotu za koja ne eli da niko
sazna? Koja su to podruja? Da li si nekada pokuavao da sakrije sazna? Koja su to podruja? Da li si nekada pokuavao da sakrije sazna? Koja su to podruja? Da li si nekada pokuavao da sakrije sazna? Koja su to podruja? Da li si nekada pokuavao da sakrije
od Boga te svoje mane? od Boga te svoje mane? od Boga te svoje mane? od Boga te svoje mane?
8. U kakvoj vrsti okolnosti si spreman da svoje grehe poveri drugima 8. U kakvoj vrsti okolnosti si spreman da svoje grehe poveri drugima 8. U kakvoj vrsti okolnosti si spreman da svoje grehe poveri drugima 8. U kakvoj vrsti okolnosti si spreman da svoje grehe poveri drugima
i Bogu? Kako crkva moe da doprinese stvaranju takvih okolnosti? i Bogu? Kako crkva moe da doprinese stvaranju takvih okolnosti? i Bogu? Kako crkva moe da doprinese stvaranju takvih okolnosti? i Bogu? Kako crkva moe da doprinese stvaranju takvih okolnosti?

1. Uz pomo prirunih sredstava koja nalazi u 1. Uz pomo prirunih sredstava koja nalazi u 1. Uz pomo prirunih sredstava koja nalazi u 1. Uz pomo prirunih sredstava koja nalazi u SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary
i i i i SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, saznaj saznaj saznaj saznaj sve to moe o hramu, njegovoj sve to moe o hramu, njegovoj sve to moe o hramu, njegovoj sve to moe o hramu, njegovoj
gradnji, njegovoj istoriji i arhitekturi. Uz pomo konkordancije gradnji, njegovoj istoriji i arhitekturi. Uz pomo konkordancije gradnji, njegovoj istoriji i arhitekturi. Uz pomo konkordancije gradnji, njegovoj istoriji i arhitekturi. Uz pomo konkordancije
pronai sve biblijske opise pronai sve biblijske opise pronai sve biblijske opise pronai sve biblijske opise hrama, atora od sastanka, svetilita hrama, atora od sastanka, svetilita hrama, atora od sastanka, svetilita hrama, atora od sastanka, svetilita
[ [[ [temple, tabernacle, sanctuary temple, tabernacle, sanctuary temple, tabernacle, sanctuary temple, tabernacle, sanctuary] ]] ] itd. Napii sve to si pronaao, to itd. Napii sve to si pronaao, to itd. Napii sve to si pronaao, to itd. Napii sve to si pronaao, to
na neki nain utie na t na neki nain utie na t na neki nain utie na t na neki nain utie na tvoje shvatanje ovog te voje shvatanje ovog te voje shvatanje ovog te voje shvatanje ovog tek kk ksta. sta. sta. sta.
2. Uz pomo konkordancije pronai sve rei u Novom zavetu koje 2. Uz pomo konkordancije pronai sve rei u Novom zavetu koje 2. Uz pomo konkordancije pronai sve rei u Novom zavetu koje 2. Uz pomo konkordancije pronai sve rei u Novom zavetu koje
g gg go oo ovore o vore o vore o vore o veri veri veri veri i i i i verovanju verovanju verovanju verovanju [ [[ [faith, believing faith, believing faith, believing faith, believing] ]] ]. . . . Obrati panju na to Obrati panju na to Obrati panju na to Obrati panju na to
kako svaka od njih funkcionie kao imenica ili kao glagol. Pokuaj kako svaka od njih funkcionie kao imenica ili kao glagol. Pokuaj kako svaka od njih funkcionie kao imenica ili kao glagol. Pokuaj kako svaka od njih funkcionie kao imenica ili kao glagol. Pokuaj
da te razliite primere up da te razliite primere up da te razliite primere up da te razliite primere upo oo otreb treb treb trebe svrsta u kategorije. Napii i ono e svrsta u kategorije. Napii i ono e svrsta u kategorije. Napii i ono e svrsta u kategorije. Napii i ono
drugo to si shvatio u vezi s vanou verovanja u Jovanovom J drugo to si shvatio u vezi s vanou verovanja u Jovanovom J drugo to si shvatio u vezi s vanou verovanja u Jovanovom J drugo to si shvatio u vezi s vanou verovanja u Jovanovom Je- e- e- e-
vanelju. vanelju. vanelju. vanelju.



65
GLAVA PETA
STRANCI POSTAJU UENICI
Jovan, 4. glava

Posle posete Jerusalimu, Isus provodi izvesno vreme kraj Jordana,
blizu mesta na kojem Jovan Krstitelj nastavlja svoj proroki rad (3,22-
24). Autor Jevanelja koristi pruenu priliku da jo jednom naglasi
poniznost Jovana Krstitelja i potpuni Isusov autoritet (stihovi 25-30).
Autor u stihovima 31. do 36 objanjava da Otac daje bolje svedoan-
stvo Isusu nego Jovanu Krstitelju, ime podrazumeva da delo Jovana
Krstitelja vie nije potrebno.
Kad su fariseji poeli preterano da se interesuju za Njegovo delo,
Isus odluuje da poe put Galileje (4,1-3). U podne se zaustavlja kraj
studenca blizu samarjanskog grada Sihara (stihovi 4-6). Uenici ga
ostavljaju, verovatno u nameri da nau hranu u gradu (stihovi 27,31).
Isusov susret sa enom kraj studenca bio je tema nebrojenih pria i
prepriavanja tokom vekova (stihovi 7-30).
Provevi nekoliko dana u Siharu, Isus nastavlja svoje putovanje
prema Galileji. Autor opisuje povrni karakter vere Galilejaca (stihovi
43-45), uporeujui je s priom o ocu, carevom oveku, koji je preao
prilino dug put da bi potraio izleenje za svog sina (stihovi 46-54).
Isus ita njegovo srce i misli, suoava se s njegovim neverovanjem, a
otputa ga od sebe kao oveka koji veruje i pokazuje da Njegova spo-
sobnost da ini velike znake ni na koji nain nije ograniena udal-
jenou.

Ulaenje u Re
Jovan, 4. glava Jovan, 4. glava Jovan, 4. glava Jovan, 4. glava
Tekst u Jovanu, 4. Tekst u Jovanu, 4. Tekst u Jovanu, 4. Tekst u Jovanu, 4. glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odog glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odog glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odog glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odogo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:

1. ena sa studenca prelazi od potpunog ignorisanja stranca ka 1. ena sa studenca prelazi od potpunog ignorisanja stranca ka 1. ena sa studenca prelazi od potpunog ignorisanja stranca ka 1. ena sa studenca prelazi od potpunog ignorisanja stranca ka
prihvatanju Mesije celim srcem. Ispii, svojim reima, sutinu sv prihvatanju Mesije celim srcem. Ispii, svojim reima, sutinu sv prihvatanju Mesije celim srcem. Ispii, svojim reima, sutinu sv prihvatanju Mesije celim srcem. Ispii, svojim reima, sutinu sva- a- a- a-
kog od njenih odg kog od njenih odg kog od njenih odg kog od njenih odgo oo ovora Isusu i pokuaj da opie kako vora Isusu i pokuaj da opie kako vora Isusu i pokuaj da opie kako vora Isusu i pokuaj da opie kako svaki od tih svaki od tih svaki od tih svaki od tih
odgovora osvetljava tvoje raz odgovora osvetljava tvoje raz odgovora osvetljava tvoje raz odgovora osvetljava tvoje razu uu umevanje njenog stava prema Njemu u mevanje njenog stava prema Njemu u mevanje njenog stava prema Njemu u mevanje njenog stava prema Njemu u
toj fazi njihovog razgovora. toj fazi njihovog razgovora. toj fazi njihovog razgovora. toj fazi njihovog razgovora.
2. Nabroj sve to moe nai u tekstu, to ti olakava razumevanje 2. Nabroj sve to moe nai u tekstu, to ti olakava razumevanje 2. Nabroj sve to moe nai u tekstu, to ti olakava razumevanje 2. Nabroj sve to moe nai u tekstu, to ti olakava razumevanje
t tt te ee eologije, istorije i pogleda Samarjana, naroito u odnosu na Jevreje. ologije, istorije i pogleda Samarjana, naroito u odnosu na Jevreje. ologije, istorije i pogleda Samarjana, naroito u odnosu na Jevreje. ologije, istorije i pogleda Samarjana, naroito u odnosu na Jevreje.
Kakva je bi Kakva je bi Kakva je bi Kakva je bila slika koju je ta ena imala o Mesiji? Smatra li da se la slika koju je ta ena imala o Mesiji? Smatra li da se la slika koju je ta ena imala o Mesiji? Smatra li da se la slika koju je ta ena imala o Mesiji? Smatra li da se
Isus sloio s njenim v Isus sloio s njenim v Isus sloio s njenim v Isus sloio s njenim vi ii ienjem onoga kakav bi Mesija trebalo da enjem onoga kakav bi Mesija trebalo da enjem onoga kakav bi Mesija trebalo da enjem onoga kakav bi Mesija trebalo da
bude? Zato? Kako to 2. Carevima 17. glava pomae da razume bude? Zato? Kako to 2. Carevima 17. glava pomae da razume bude? Zato? Kako to 2. Carevima 17. glava pomae da razume bude? Zato? Kako to 2. Carevima 17. glava pomae da razume
probleme koji su postojali i probleme koji su postojali i probleme koji su postojali i probleme koji su postojali iz zz zmeu Jevreja i Samarjana? Samarjanski meu Jevreja i Samarjana? Samarjanski meu Jevreja i Samarjana? Samarjanski meu Jevreja i Samarjana? Samarjanski
pogled pogled pogled pogled na Mesiju najveim delom se temeljio na tekstu iz 5. Mojs na Mesiju najveim delom se temeljio na tekstu iz 5. Mojs na Mesiju najveim delom se temeljio na tekstu iz 5. Mojs na Mesiju najveim delom se temeljio na tekstu iz 5. Mojsi- i- i- i-


66
jeve 18,15 jeve 18,15 jeve 18,15 jeve 18,15- -- -18. Kako taj tekst opisuje samarjanskog Mesiju? Pro 18. Kako taj tekst opisuje samarjanskog Mesiju? Pro 18. Kako taj tekst opisuje samarjanskog Mesiju? Pro 18. Kako taj tekst opisuje samarjanskog Mesiju? Proi ii itaj taj taj taj
tekst o Samarjanima u nekom od bibl tekst o Samarjanima u nekom od bibl tekst o Samarjanima u nekom od bibl tekst o Samarjanima u nekom od bibli ii ijskih renika. jskih renika. jskih renika. jskih renika.
3. Uporedi tu priu s priom o Nikodimu. Jedna je o oveku, a druga o 3. Uporedi tu priu s priom o Nikodimu. Jedna je o oveku, a druga o 3. Uporedi tu priu s priom o Nikodimu. Jedna je o oveku, a druga o 3. Uporedi tu priu s priom o Nikodimu. Jedna je o oveku, a druga o
eni. Jed eni. Jed eni. Jed eni. Jedno od njih dolazi u kasnim nonim satima; drugo u podne. no od njih dolazi u kasnim nonim satima; drugo u podne. no od njih dolazi u kasnim nonim satima; drugo u podne. no od njih dolazi u kasnim nonim satima; drugo u podne.
Koliko s Koliko s Koliko s Koliko su uu uprotnosti izmeu ove dve prie moe da stavi na papir? protnosti izmeu ove dve prie moe da stavi na papir? protnosti izmeu ove dve prie moe da stavi na papir? protnosti izmeu ove dve prie moe da stavi na papir?
U emu se, po tvome miljenju, sastoji namera autora, kad je isticao U emu se, po tvome miljenju, sastoji namera autora, kad je isticao U emu se, po tvome miljenju, sastoji namera autora, kad je isticao U emu se, po tvome miljenju, sastoji namera autora, kad je isticao
ove ko ove ko ove ko ove kon nn ntraste? traste? traste? traste?
4. Posle upoznavanja socijalnih barijera izmeu J 4. Posle upoznavanja socijalnih barijera izmeu J 4. Posle upoznavanja socijalnih barijera izmeu J 4. Posle upoznavanja socijalnih barijera izmeu Jevreja i Samarjana, evreja i Samarjana, evreja i Samarjana, evreja i Samarjana,
zbog ega je, po onome to si video, znaajno kako je Isus post zbog ega je, po onome to si video, znaajno kako je Isus post zbog ega je, po onome to si video, znaajno kako je Isus post zbog ega je, po onome to si video, znaajno kako je Isus postu uu upio pio pio pio
prema eni i injenica da je bio voljan da ostane u gradu puna dva prema eni i injenica da je bio voljan da ostane u gradu puna dva prema eni i injenica da je bio voljan da ostane u gradu puna dva prema eni i injenica da je bio voljan da ostane u gradu puna dva
dana? Pozivajui se na njihove reakcije u prii, opii kako su, po dana? Pozivajui se na njihove reakcije u prii, opii kako su, po dana? Pozivajui se na njihove reakcije u prii, opii kako su, po dana? Pozivajui se na njihove reakcije u prii, opii kako su, po
tvome miljenju, uenici ocenili I tvome miljenju, uenici ocenili I tvome miljenju, uenici ocenili I tvome miljenju, uenici ocenili Is ss susovo ponaanje. usovo ponaanje. usovo ponaanje. usovo ponaanje.

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Pria opisuje enu ije poznavanje Isusa vrlo brzo napreduje. U po-
etku, ona vidi samo ednog oveka, koga ignorie (7. stih). Ona zatim
shvata da je On Jevrejin i u istom trenutku poinje da ga mrzi (8-10.
stiha). Potom zakljuuje da bi On morao biti verski uitelj, rabin, pa
poinje da ga verbalno provocira (stihovi 11, 12). Posle toga, dolazi do
uverenja da bi On morao biti prorok, pa se u njoj razvija odreeno
potovanje prema Njemu (stihovi 19,20). Na kraju, shvata da je On
zapravo Mesija i poinje da mu se divi (stihovi 25-30.42). esto sam se
pitao nije li moda put kojim je ova ena dola Isusu karakteristian za
put kojim idu dananji svetovni ljudi u procesu nalaenja Isusa.
U koje doba godine se dogodio taj susret? Na osnovu rei iz 4,35
nije jasno da li su okolna polja bila sasvim spremna za etvu ili je do
etve bilo jo etiri meseca. Vreme za etvu je bilo maj/juni, tako da bi
etiri meseca pre toga bio januar. Ako je bio januar, bilo je to deset
meseci posle Pashe iz Jovana 2. glave, a neimenovani praznik iz Jovana
5. glave bio je druga Pasha. Vea je verovatnoa da je to bilo nekoliko
meseci posle ienja hrama, a sveanost iz Jovana 5. glave bila je jedna
od jesenjih sveanosti (trube, pomirenje, senice).

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Samarjanska istorija i teologija Samarjanska istorija i teologija Samarjanska istorija i teologija Samarjanska istorija i teologija
Samarjani su imali vrste argumente za tvrdnju o starosti svoje re-
ligije i superiornosti u odnosu na judejsku veru. Jakovljev studenac (sti-
hovi 5, 6) bio je oko 85 metara udaljen o drevnog Sihema, grada
smetenog u dolini izmeu gora Garizim i Eval. Sihem je bio najvaniji
centar starog izrailjskog bogosluenja. Prema tekstu u 1. Mojsijevoj
12,6, Sihem je bio prvo mesto u koje je Avram otiao kad je uao u
zemlju u koju ga je Bog vodio. Sihem je bio mesto kuda je Jakov otiao
kad se iz Palestine vratio u Mesopotamiju (1. Mojsijeva 33,18-20). Prvi


67
zbor izrailjskog naroda na slubu Bogu u Hananu posle Izlaska odran
je na gorama Garizim i Eval, na obema stranama doline Sihem (5. Mojsi-
jeva 11,29-32; 27,1-13; Isus Navin 8,30-35). Gora Garizim je postala
gora blagoslova (5. Mojsijeva 11,29; 27,12); tako Samarjani nisu bili
ludi kad su goru Garizim smatrali svetom planinom. Osim toga, Sihem
je bio mesto gde je sahranjeno Josifovo telo posle Izlaska (Isus Navin
24,32).
Zanimljivo je zapaziti da se za vreme osvajanja Hanana Isusu Navinu
niko nije suprotstavljao u sreditu te zemlje. Velike bitke su voene na
jugu i na severu (Isus Navin 10-11; 13,1-7). Ustvari, gore pomenuti
zbor (Isus Navin 8,30-35) bio je odran u sreditu zemlje, u vreme kada
je Izrailj osvojio tek dva grada na jugoistoku Jerihon i Gaj. Arheolozi
su u Sihemu otkrili oltar iz vremena pre Izlaska, posveen Valu zaveta
(Val, odnosno Baal je druga re za Gospod u jevrejskom jeziku koji
je srodan hananejskom). Prema tome, sasvim je mogue da je Jakov za
sobom, naputajui sa svojom porodicom Egipat, ostavio mnogo onih
koji su se klanjali Jahveu (1. Mojsijeva 34,24; 46,1-7).
Tako sveti jevrejski tekstovi vie nego dovoljno i jasno pokazuju da
je tvrdnja Samarjana o starosti njihove vere bila na mestu, bar jednim
svojim delom. Jerusalim je tek u Davidovo vreme, oko 1000. godine pre
Hrista, postao centar izrailjske religije. U vreme kad je Jerusalim odre-
en kao mesto za hram, Sihem je za Avramove potomke ve gotovo
hiljadu godina bio najvanije sredite sluenja Bogu. Ako itate Samar-
jansko Petoknjije (samarjansku verziju pet Mojsijevih knjiga), gornja
tvrdnja postaje jo uverljivija. U Samarjanskom Petoknjiju je, na
primer, u tekstu iz 1. Mojsijeve 12,6 dodato da je Sihem zemlja Morija,
u kojoj je Avram rtvovao Isaka (vidi takoe 1. Mojsijeva 22,2). Za
Samarjane, Avram Isaka nije rtvovao na terenu na kojem se nalazi
jevrejski hram u Jerusalimu, nego na gori Garizim. Samarjansko Petokn-
jije, u 5. Mojsijevoj 27,4, ime Eval zamenjuje imenom Garizim, po-
diui vanost te gore, na kojoj e se kasnije nalaziti samarjanski hram.
Gornja tradicija je nesumnjivo doprinela stvaranju osnova na kojem
je deset severnih izrailjskih plemena, posle Solomuna, odbacilo bogos-
luenja u Jerusalimu (1. Carevima 12,25-30). Hram je tada, konano,
postojao tek oko trideset godina. Ranije je bolje. Prava stara mesta za
bogosluenje bila su na severu. Zato bi oni trebalo da silaze dole u
Jerusalim?
Ovo hibridno bogosluenje u severnom Izrailju trajalo je do vremena
vavilonskog izgnanstva. Iako su pripadnici mnogih drugih naroda bili
izmeani s ostacima pripadnika severnog Izrailja, i oni su bili vaspita-
vani u duhu drevne jevrejske vere (2. Carevima 17,24-28). Ova meana
vera Samarjana (41. stih) bila je ujedno i sasvim karakteristina za ot-
palu religiju u Judeji pre izgnanstva (2. Carevima 21,1-15; 23, 26.27).
Tanije, konfuzne, idolopoklonike verzije sluenja Jahveu su u vreme
sudija ve bile sasvim odomaene (Sudije 17-19).


68
Mnogi Judejci uopte nisu bili odvedeni u vavilonsko ropstvo. One
hiljade Judejaca koji su bili odvedeni, zapravo su imali ulogu talaca.
Predvoeni slubom linosti kao to su bili Danilo, Jezekilj i Jezdra,
izgnanici su u Vavilonu reformisali svoju veru i uklonili iz svog verskog
ivota idolopoklonike elemente, koji su za njih bili karakteristini pre
izgnanstva. Tako su se, po svom povratku u Palestinu, prema lokalnom
stanovnitvu ponaali kao prema strancima, poto se u njihovoj religiji
nisu ogledale reforme koje su bile ustanovljene u Vavilonu. Samarjani
su ovim nesumnjivo bili zapanjeni, poto su smatrali da oni upran-
javaju pravu veru otaca. Posle vie od stotinu godina Samarjani su
odustali od pokuaja zajednienja s Jevrejima, pa su podigli svoj hram
na gori Garizimu (oko 330. godine pre Hrista).
Ovako nastala polarizacija izgubila je svoje pozicije kad je jedan
jevrejski voa (John HyrcanusKoester, 248) razorio hram na vrhu gore
Garizim, nekih dve stotine godina posle zavretka njegove gradnje.
Posledica toga bilo je da su te dve grupacije naroda generalno odbile
bilo kakve meusobne kontakte. Mrnja je dostigla takve razmere da
su, oko Isusovog vremena, Jevreji smatrali da Samarjani opoganjuju sve
ega se dotaknu. Za jednog Jevrejina je bilo strano ak i da razgovara
sa Samarjaninom. Isus je uao na scenu u toj predrasudama nabijenoj
atmosferi i tada dao izjavu o univerzalnosti Boje ljubavi prema sva-
kome [nijedan koji] (Jovan 3,16) koji veruje.
Samarjani su veoma voleli Mojsija, kao i Jevreji, a moda ak i vie
od njih. Ali njihovo teoloko gledanje na Mojsija je posebno zanimljivo
kad se posmatra u svetlosti Jovanovog Jevanelja. Samarjani su Mojsija
nazivali Velikim Prorokom, linou koja je mogla da vidi Boga (pa,
prema tome, i da ga otkrije). On je za njih bio Boji posrednik Izrailju i
njihov zastupnik pred Bogom. On je bio zakonodavac i izbavitelj Iz-
railja. On je bio preobraen na gori Sinaju. Meu Samarjanima je
postojala izreka Veruj u Boga i u Mojsija. Nazivali su ga imenima Re
i Videlo. Uili su, ak, da je Mojsije, na neki nain, uestvovao u stva-
ranju sveta. Verovali su takoe i da e se on na kraju vratiti kao Mesija
(u njihovoj terminologiji Taheb). Mnoge paralele izmeu vere Samar-
jana u Mojsija i Isusa iz Jovanovog Jevanelja jasno pokazuju da je to
Jevanelje bilo paljivo pripremljeno da bude privlano Samarjanima
(izmeu ostalih, razume se), kako bi se odrekli svojih starih puteva i
obratili se Isusu, kao istinitom i konanom otkrivenju Boga (OBrien,
89-100, 108-116).

Susreti kod studenaca Susreti kod studenaca Susreti kod studenaca Susreti kod studenaca
Dodatni materijal za pozadinu Jovanovoj 4. glavi imamo u staro-
zavetnim susretima kraj studenaca, u kojima uestvuju istaknute li-
nosti, kao to su bili Isak, Jakov i Mojsije. U svakoj od tih pria glavna
linost kraj studenca upoznaje svoju buduu enu (Isak u linosti svog
poslanika). U svakom od tih sluajeva to se dogaalo u stranoj zemlji. U


69
svakom od tih sluajeva, posle susreta ena uri svojoj kui da ocu sa-
opti novost. U svakom od tih sluajeva, porodica dolazi na mesto da se
upozna s patrijarhom. Takoe, u svakom od tih sluajeva, ena dolazi
da bi joj ovek postao gospodar (jevrejski termin za mua). Oigledne
su paralele izmeu tih starozavetnih pria i 4. glave Jovana.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
U Jovanu 4,4 stoji za Isusa, valjalo mu je proi kroz Samariju. Ta
neophodnost sasvim sigurno nije bila geografskog karaktera. Iako je
najkrai put u Galileju iz Judeje vodio kroz Samariju, jevrejski putnici su
generalno birali druge marrute. U ovom sluaju je neophodnost bila
deo Bojeg plana (vidi 3,14 Sin oveji treba da se podigne). Bog
je predodredio Njegov susret sa enom kraj studenca.
Vreme je bilo oko estog sahata, u podne. To je bilo isto doba dana
kao i Njegova kasnija osuda raspea na krstu, kojom prilikom je takoe
rekao da je edan (19,14.28). To nije bilo uobiajeno vreme za zah-
vatanje vode na studencima u Palestini. ene su radije tamo ile u
manje vruim periodima dana, posle izlaska ili pre zalaska sunca.
Naznaeno vreme, prema tome, upuuje na podatak da je ena, zbog
svog branog statusa, bila odbaena u svome gradu (stihovi 17, 18).
Ve od samog poetka ena je imala tri minusa u odnosu na mogu-
nost uspostavljanja odnosa s Isusom. Bila je ena koja se nalazila na
javnom mestu; bila je pripadnik omraenog naroda i ivela je u grehu.
Nijedan potovanja vredan Jevrejin ne bi mogao biti zateen da
razgovara s njom. Ipak, Isus je uao u rizik pruanja ruke preko svih tih
prepreka, kako bi joj doneo ivu vodu, onu koju je doao da donese
svakom onome ko bude bio voljan da veruje.
Elen Vajt napominje da je, iako je bila u linoj prisutnosti Mesije, ova
ena videla samo ednog putnika, umornog od puta i pranjavog
(White, The Desire of Ages, 184). Iako je pripadala prvoj generaciji
hriana, od komunikacije s Isusom u telu ona nije dobila nita
posebno. Njeno neznanje, zajedno s neznanjem tolikog broja drugih
koji se u Jevanelju susreu s Isusom, ohrabruje itaoce koji nemaju
prilike za takav fiziki susret, pa im je zato teko da veruju. Ono to je
eni ulilo osvedoenje da je On Mesija, bila je Isusova re. Njegova re
je, za drugu generaciju, imala istu vrednost kao i Njegov dodir.
Susret se dogodio kraj jednog studenca. Voda se, razume se, najvie
ceni tamo gde je ima najmanje, a vode je u Palestini bilo relativno malo
(7. stih). Govoriti o ivoj vodi kraj Jakovljevog studenca bilo je vie
nego prikladno. iva voda, to je nain kojim bi se opisala voda koja
ostaje svea zato to je u tekuem stanju. Voda i Duh se jasno dovode u
vezu na dva mesta u Starom zavetu (Isaija 44,3; Jezekilj 36,25.26). Rab-
ini su esto spominjali tu vezu (Barclay, 1:154), pa bi za itaoce Jevan-
elja bilo normalno da podrazumevaju da Isus ovde govori o Duhu, iako
se re Duh ne koristi u tekstu.


70
Objanjenje zato ljudi koji prihvate Isusovu ivu vodu nikada nee
oedneti je u tome to e izvor snabdevanja tom vodom nositi sa
sobom, u linosti Svetoga Duha. Kroz unutranje prebivanje Svetoga
Duha Isus donosi tajnu trajne snage i zadovoljstva u ovom ivotu
(Jameison, Fausset, and Brown, 1033). Neko ko ima Duha, nije podloan
duhovnim ogranienjima ivota, kakvim je iveo pre toga. On ili ona
dobili su udeo vod iz vremena koje dolazi.
Interesovanje koje je ena Samarjanka pokazala za ivu vodu (15.
stih), Isus koristi da je suoi sa injenicama o njenom prljavom ivotu
(stihovi 16-18). Ta scena je dobra ilustracija tema koje smo prouavali
u prethodnoj glavi ove knjige. Isus zna sve o njoj (2,23-25) i razotkriva
njene zle postupke (3,20). injenica da On dobro i detaljno zna ta se
dogaa u srcima ljudi esto je najuverljiviji svedok o tome ko je On
(1,47-49; Talbert, Reading John, 114).
Za enu kraj Jakovljevog studenca ovo je bio kljuni moment suda
(uporedi 3,18-21). Kako e odgovoriti? Hoe li priznati svoje grehe i
primiti ga ili e se povui u tamu iz koje je dola? Menjanjem teme, ona
je pokuala da dobije u vremenu za razmiljanje (4,19.20), ali je ubrzo
priznala, i prihvatila Isusa (stihovi 29, 42).
Po zakonu su Jevreji bili ogranieni na tri zakonita braka za jedan
ljudski ivot. Ona se udavala pet puta preko toga! Ova pria bi mogla
da bude odraz prikrivene jevrejske kritike na raun samarjanske istorije
i religije. Prema tekstu u 2. Carevima 17,24-33, Samarjani potiu iz pet
neznaboakih gradova, od kojih je svaki imao svog boga. Oni su
napustili te gradove i svoje bogove, da bi doli u Palestinu i sluili Jah-
veu. Moglo bi se, prema tome, rei da su Samarjani imali pet mueva
(neznaboakih bogova), dok s Bogom koga sad imaju (Jahve) nisu
stvarno venani!
Iako o Jevrejima, u svom Jevanelju, esto govori u poniavajuem
smislu, Jovan sigurno nije antisemitski raspoloen. Ukljuivanje rei iz
4,22 pokazuje da ceni injenicu da je Bog izabrao Jevreje kao one iz
kojih e doi Mesija, Isus. Iako e Boji plan natkriliti Jevreje, on nee
funkcionisati bez njih u centralnoj ulozi. Samarjani nisu znali emu se
mole, poto nisu imali otkriveno ovlaenje za svoj hram na gori Gar-
izimu. Zato su Jevreji imali takvo ovlaenje za Jerusalim.
U Jovanu 4,23.24 podsea se na epizodu ienja hrama Isus je
doao na Zemlju da obnovi pravo oboavanje Boga. Ono nee biti
ogranieno na Jevreje i/ ili Samarjane, nego e biti za sve ljude. Hram
koji je vezan za jedno mesto daje jednom narodu prednost u odnosu na
drugi. Bogosluenje u duhu je sveopte, za sve ljude. Ono ne zavisi od
geografskog lokaliteta ili bilo kojeg naroda. Mesto bogosluenja nije ni
priblino vano kao stav vernika. Vano je, ne toliko gde se molimo
Bogu, koliko je vano kako mu se molimo. Bog je svuda i zato mu se
ljudi i mogu moliti svuda.


71
Otvorenost s kojom Isus eni Samarjanki priznaje svoje mesijanstvo
zapanjujue je jedinstvena za sva etiri Jevanelja (26. stih). Oito je da
je, okruen Samarjanima, Isus spokojan dok otvoreno otkriva svoj iden-
titet. Jevreji su oekivali Mesiju-vojnika i politiara. Odbacivali su ideju
o Mesiji koji strada i umire. Da se, meu Jevrejima, Isus predstavio kao
Mesija, nastalo bi samo masivno, opte stanje nerazumevanja.
Samarjani su, s druge strane, znali neto vrlo konkretno o Mesiji.
Budui da su, kao Pisma, Samarjani priznavali samo pet Mojsijevih
knjiga, njihov glavni tekst o Mesiji nalazio se u 5. Mojsijevoj 18,15-18,
po kojem e Mesija biti prorok kao Mojsije. Na osnovu toga su oni
zakljuili da e Mesija biti reformator koji e ih uiti boljem bogos-
luenju. Pravilnu sliku Mesije koju su dali Samarjani, Isus je potkrepio
otkrivajui im se otvoreno, na nain kako se nikada nije otkrio Jevrejima
(4,23-26).
Pouka za itaoce-adventiste sasvim je precizna. Jedan narod moe
da ima ekskluzivno znanje o otkrivenju (Elen Vajt) i da zna tano kakva
je njegova [naroda] uloga, a da ipak ispusti sledee veliko Boje
otkrivenje, zato to ga vezanost za ranije otkrivenje ini manje ot-
vorenim za novo delo koje Bog eli da izvri u vremenima koja se men-
jaju (5,39.40). Narodu koji raspolae bogatim obiljem otkrivenja, ini se
da je lako da izdvoji i odabere ono ega e se drati, namerno ili ne.
**Ljudi s malo otkrivenja moda e povremeno, u jednostavnosti svoga
znanja, biti blii sreditu [be more focused].**
ena Samarjanka se vraa u grad da objavi novosti o Isusu, dok ue-
nici izraavaju sumnje zbog Njegove otvorenosti u razgovoru s njom
(stihovi 27-38). Ovo je prvi put da im Isus otvara oi da vide da je etva
nastupila i da etveno polje nee biti ogranieno na Jevreje; tavie, ve
sada velika etva Samarjana izlazi iz grada (stihovi 35-39; vidi takoe
10,16; 12,20-22). Isus ljubazno pristaje na njihov zahtev da u gradu
pijanstva (znaenje Sihara) ostane dva dana! Nije teko zamisliti kakve
su ale o tome zbijali Isusovi kritiari! Ipak, kako je dragocena pouka o
Bojem staranju za prezrene i odbaene! Samarjani nisu kao Jevreji iz
Jerusalima. Oni, kao Nikodim, dolaze Isusu da se sami uvere u ono to
ele, ali za razliku od njega, njima nisu potrebni znaci. Njima je drago
da veruju samo zbog Njegovih rei (stihovi 41,42).

Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu Glavne teme u tekstu
Teme na povrini Teme na povrini Teme na povrini Teme na povrini
Na povrini ove prijatne prie vidimo tri kljune teme. Prva je tema
ive vode, koja e biti ire obraena u 7,37-39. Lino nadahnjivanje
Svetim Duhom vodi u iskustvo na koje upuuje druga tema, pravo bo-
gosluenje, oboavanje Boga. Trea tema prie poruuje da se sada
otvara misija ka onima koji su izvan normativnog judaizma. Etnika
pripadnost i geografija od sada vie nisu prepreka za zajednicu s Bo-
gom. Zahvaljujui optoj prisutnosti Svetoga Duha i Boja misija sada


72
dobija opti karakter, kako je i Avramu prvobitno bilo obeano (1. Mo-
jsijeva 12,1-3).
Ko god eli moe da doe Ko god eli moe da doe Ko god eli moe da doe Ko god eli moe da doe
Ova opta tema prvi put je najavljena u reima nijedan [svako] koji
veruje iz Jovana 3,16. Temu naglaavaju upadljivi kontrasti izmeu
ene Samarjanke i Nikodima. Oni se, svakako, uporeuju kao mukarac
i ena. Dalje, on je Jevrejin, a ona prezrena Samarjanka. On je bogat
(19,39), a ona siromana (jer inae ne bi dolazila da zahvata vodu za
sebe). On je vrhunski obrazovan (uitelj Izrailjev); ona nepismena (ena
iz Palestine prvog veka). On je poboan ovek, farisej; ona preljubo-
inica. On je visoko potovana linost; ona je prezrena, ak i od svojih
komija Samarjana. Njegovo ime je veoma poznato, dok je ona potpuno
nepoznata. On ivi u svetom gradu, Jerusalimu, a ona u gradu pijan-
stva.
Pa ipak, uprkos svojim loim stranama i manama, ena Samarjanka
mnogo bre shvata i veruje. Nikodim je doao na sastanak s Isusom
usred noi, a ona u podne. U Nikodimu i eni Samarjanki vidimo kra-
jnje take od svako ko. Bez obzira ko si, bez obzira ta si uinio;
bez obzira gde si bio ili kako su s tobom postupali, Isusove ruke su
otvorene za tebe, ako eli da doe. Nae sadanje drutvo se, ini se,
sve vie raslojava u razliite konkurentske grupe. Potrebno nam je da
ujemo da u jevanelju vie nema mukog ili enskog roda, nema roba
ili slobodnjaka, nema Jevrejina ili neznaboca (Grka), nema crnog ili
belog (Galatima 3,28.29; Efescima 2,11-22). Kako neko moe da tvrdi
da poznaje jevanelje, a da ne shvata da su u njemu na jedan veli-
anstven nain odsutne predrasude prema ljudima svejedno kojeg
porekla ili statusa? Kad bi danas Isus bio fiziki prisutan, da li bismo ga
nali u svojim kolama i crkvama, ili moda u barovima, zatvorima i
sirotinjskim konaitima, meu potlaenima i obolelima od side? Nisam
siguran da elim da ujem odgovor!

Prie uivo Prie uivo Prie uivo Prie uivo
Iako je Jovanovo Jevanelje u biti lieno pria, njegov autor koristi
poreenja iz svog Jevanelja kao prie uivo, s dubljim istinama. Li-
nosti u njima, zato, esto postaju predstavnici veih grupa. Jovan
Krstitelj predstavlja svoj pokret koji mora da se povue, naoigled slav-
nije Isusove misije. Nikodim predstavlja fariseje u najboljem svetlu
veoma ozbiljne, veoma obrazovane, a ipak ljude liene neega to im je
najpotrebnije.
ena Samarjanka, s druge strane, nije toliko predstavnik svojih
Samarjana, koliko svih onih koji iskreno veruju u Isusa i prihvataju ga.
Slino Natanailu i slepom oveku iz Jovanove 9. glave, ona je prava Iz-
railjka (1,47).

Veze s krstom Veze s krstom Veze s krstom Veze s krstom


73
Ceo ovaj odsek Jevanelja (glave 2-4) pun je paralela, uporeenja s
Isusovim iskustvom na krstu. Vei broj veza s krstom uoili smo u prii
o svadbi u Kani (2,1-11). Isus potom govori o razvaljivanju hrama
Njegovog tela i ponovnom podizanju tog hrama za tri dana (stihovi 19-
21). U prii o Nikodimu On predskazuje svoje podizanje (3,14.15). A
sada, u prii o eni kod studenca, Isus izraava svoju e u esti sahat
dana (4,6.7; vidi takoe 19,14.28). On posle toga ostaje kod Samarjana
do treeg dana, to je isti period vremena, koliko je proveo i u grobu
(19,42; 20,1). Priu o krstu autor Jevanelja nije ostavio za kraj. Celim
putem on kod itaoca izaziva e za vodom koja se moe nai jedino
odlaskom u podnoje krsta.


Ulaenje u Re
Jovan 4,43 Jovan 4,43 Jovan 4,43 Jovan 4,43- -- -54 54 54 54
Tekst u Jovanu 4,43 Tekst u Jovanu 4,43 Tekst u Jovanu 4,43 Tekst u Jovanu 4,43- -- -54 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 54 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 54 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 54 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:

1. ta motivie Galilejce da rad 1. ta motivie Galilejce da rad 1. ta motivie Galilejce da rad 1. ta motivie Galilejce da rado prime Isusa prilikom Njegovog po o prime Isusa prilikom Njegovog po o prime Isusa prilikom Njegovog po o prime Isusa prilikom Njegovog pov- v- v- v-
ratka meu njih? Kako se moe opisati njihovo dranje u poreenju ratka meu njih? Kako se moe opisati njihovo dranje u poreenju ratka meu njih? Kako se moe opisati njihovo dranje u poreenju ratka meu njih? Kako se moe opisati njihovo dranje u poreenju
s dranjem Samarjana u ovoj glavi i Jevreja iz Jerus s dranjem Samarjana u ovoj glavi i Jevreja iz Jerus s dranjem Samarjana u ovoj glavi i Jevreja iz Jerus s dranjem Samarjana u ovoj glavi i Jevreja iz Jerusa aa alima, u Jovanu lima, u Jovanu lima, u Jovanu lima, u Jovanu
2,23 2,23 2,23 2,23- -- -25? 25? 25? 25?
2. Kako objanjava kontrast izmeu onoga kako su Isusa doekali 2. Kako objanjava kontrast izmeu onoga kako su Isusa doekali 2. Kako objanjava kontrast izmeu onoga kako su Isusa doekali 2. Kako objanjava kontrast izmeu onoga kako su Isusa doekali
ljudi i Nj ljudi i Nj ljudi i Nj ljudi i Nje ee ego go go govog komentara u 44. i 48. stihu? vog komentara u 44. i 48. stihu? vog komentara u 44. i 48. stihu? vog komentara u 44. i 48. stihu?
3. emu nas udotvorni znak iz 4,46 3. emu nas udotvorni znak iz 4,46 3. emu nas udotvorni znak iz 4,46 3. emu nas udotvorni znak iz 4,46- -- -54 pouava o Isusu? Svoj odg 54 pouava o Isusu? Svoj odg 54 pouava o Isusu? Svoj odg 54 pouava o Isusu? Svoj odgo- o- o- o-
vor napii u jednom ili dva pasusa. vor napii u jednom ili dva pasusa. vor napii u jednom ili dva pasusa. vor napii u jednom ili dva pasusa.

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Pria o carevom oveku iji je sin bolestan zavretak je ciklusa koji
je poeo sa svadbom u Kani. Isus jo jednom ini veliki znak, udo u
Kani (46. i 54. stih). U paralelnim izvetajima o toj prii (Matej 8,5-13;
Luka 7,1-10), ovek koji pristupa Isusu je neznaboac, ali su razlike
izmeu izvetaja u Mateju i Luki i onog u Jovanu tako velike, da
moemo oekivati da izvetaji opisuju dva potpuno razliita sluaja (vidi
White, The Desire of Ages, 196-200, 315-320).
Carev ovek iz Jovana 4. glave verovatno je u slubi kod Iroda. Ako
je re o neznabocu (ipak vidi White, The Desire of Ages, 196), onda
pria i sa svoje strane zatvara ciklus nijedan koji, to je vrlo uoljivo
kad uporedimo i nainimo kontrast izmeu razgovora s Nikodimom i
onog sa enom Samarjankom. Isusu dolaze svi oni, jedan farisej (3,1-
21), ena Samarjanka (4,7-42) i jedan neznaboac (4,46-54).
Ali iako je ova pria nedvosmisleno povezana sa svadbom u Kani i
ciklusom dogaaja koji tamo poinju, i ona ima dvosmernu vezu sa


74
sledeom glavom, u kojoj poinje odsek pod naslovom Isus daruje
ivot onima koji veruju (glave 5 - 12). U ovoj prii, kao i u prii o uze-
tom oveku kraj vode u banji (5,1-15), Isus daruje ivot nekome ko je
ve bio praktino mrtav.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Tekst u Jovanu 4,43-45 je udan. Isus se pribliava Galileji imajui
na umu injenicu da prorok nema asti na svojoj postojbini (44. stih).
Ipak, Galilejci reaguju tako to mu izraavaju dobrodolicu (45. stih).
Reenje dileme je u pozivanju na ono to je Isus uinio u Jerusalimu
prilikom pashalne sveanosti (45. stih). Oigledno je da su ti Galilejci
isti kao i oni Judejci koji su pokazali povrnu veru, koja se temeljila na
znacima. Glavna misao iz Isusovog komentara u 44. stihu je da
oduevljenje za Njega, utemeljeno samo na udima nije nikakva ast.
Jedino pravo bogosluenje temelji se na duhu i istini.
Iz Kapernauma dolazi carski slubenik, carev ovek da se sretne s
Isusom u Kani, to je rastojanje od nekih 26 km. On izraava elju da
Isus izlei Njegovog sina (u Mateju i Luki, bolestan je kapetanov sluga, a
ne sin). Isus mu se obraa prilino grubo: Ako ne vidite znaka i udesa
ne verujete (48. stih). Taj Isusov komentar je utisak iz 4,44.45. Isus u
Galilejcima vidi ljude zapanjene udima i spektakularnim delima, ali
spore da veruju Njegovim reima. Kao i u sluaju Nikodima, Isus je znao
da je, da bi ljude izvukao iz kliea odbijanja, ponekad potreban otvoren
razgovor.
Carev ovek uvia da je njegov plan u opasnosti i ponovo moli Is-
usa da pouri u Kapernaum, pre nego to mu sin umre (49. stih). Jedino
to ovek uje od Isusa su rei: Idi, sin je tvoj zdrav. Nema nikakvog
drugog uveravanja niti gesta. Hoe li se njegova vera podii toliko da se
uhvati za golu re, ili e traiti fiziki dokaz da bi poverovao?
Ova razmena rei daje nam nagovetaj Isusovog susreta s Tomom,
pred kraj Jevanelja (20,29). Iako je namera znakova da grade veru,
vera koja se hrani samo znakovima, nije ona blaena vera koju je Isus
doao da pokrene u ljudima. Sama injenica o oseanju straha koji
izaziva udotvorno delo zaslepljuje oko vere i ono ne vidi otkrivenje
Isusovog identiteta, sadrano u udu. Prava hrianska vera primarno se
temelji na Isusovim reima.
ovek iz Kapernauma uzima Isusa za re. Istinski je poverovao. Nje-
gova vera je dokazana nainom kako odlazi kui posle susreta s Isu-
som. S Isusom je razgovarao sedmog sahata u jedan popodne (sti-
hovi 52, 53). Ako je urio, hodajui, u Kapernaum se mogao vratiti te
veeri (White, The Desire of Ages, 199). Naprotiv, on je krenuo kui,
razgledajui pejsae. Mirisao je cvee i zaustavljao se da razgovara s
ljudima. Postao je ovek vere u Isusa. Porodica alje slugu da ga potrai
(51. stih). Tek sutradan on vidi da mu je sin bio izleen upravo u
trenutku kada je Isus izgovorio re. Isusovo udo se stapa s Isusovim


75
reima i potvruje veru tog oca. Zahvaljujui tome, ceo njegov dom je
uzverovao u Isusa.

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Pria potkrepljuje osnovnu nameru Jovanovog Jevanelja
dvostruka poruka drugoj generaciji hriana, koja je ivela oko vremena
kad je umro ljubljeni uenik (vidi Uvod). Prva poruka drugoj generaciji
hriana je da Isus ima istu mo na distanci kao to bi imao, da je fiziki
prisutan. Druga generacija nije oteena u odnosu na one koji su
poznavali Isusa i hodali s Njime.
Druga poruka drugoj generaciji kazuje da je Isusova re izvor sile.
Prouavajui rei iz Jovanovog Jevanelja ljudi stiu blagoslove koje bi
na njih izlio Isus, kada bi bio meu njima lino. Pisana re mona je
koliko i Isusova fizika prisutnost. Njegova re je vredna koliko i Njegov
dodir.
I ponaanje carevog oveka u prii daje sjajnu ilustraciju o tome
kako se treba postaviti prema problemima svakodnevice. Prvo, budi
aktivno svestan da ima problem. Za neke ljude to moe da bude na-
jtei deo posla. Drugo, iznesi problem pred Isusa. Tree, primi od Njega
poruku da je tvoja potreba zadovoljena. Kako to neko moe da uini,
ako Isus nije fiziki prisutan? Prouavanjem Njegove rei u Svetome
pismu. Njegova re je vredna koliko i Njegov dodir. Ako poznaje Nje-
govu re, tada u ruci ima najbolji klju za reavanje problema ivota.
etvrto, izgovori [glasno] odgovor koji si primio u Rei i postupi prema
njemu. Za mnoge ljude je to najtei deo posla. Ako si se molio za neto
to je On jasno obeao onima koji veruju, trenutak je da ivi i ponaa
se u atmosferi oekivanja da e On izvriti ono to je obeao. Nije do-
voljno rei da Isus moe da rei probleme ivota. Ne, mi moramo da se
ponaamo kao oni koji znaju da On to moe.
Primena Rei
Jovan, 4. glava Jovan, 4. glava Jovan, 4. glava Jovan, 4. glava
1. Koje socijalne, etnike, seksualne i religiozne prepreke ti je teko 1. Koje socijalne, etnike, seksualne i religiozne prepreke ti je teko 1. Koje socijalne, etnike, seksualne i religiozne prepreke ti je teko 1. Koje socijalne, etnike, seksualne i religiozne prepreke ti je teko
da da da da sa sa sa sav vv vlada u svojim odnosima s drugim ljudima? Mislei da gornju lada u svojim odnosima s drugim ljudima? Mislei da gornju lada u svojim odnosima s drugim ljudima? Mislei da gornju lada u svojim odnosima s drugim ljudima? Mislei da gornju
priu, kako bi se, po tvom miljenju, Isus postavio prema svakom priu, kako bi se, po tvom miljenju, Isus postavio prema svakom priu, kako bi se, po tvom miljenju, Isus postavio prema svakom priu, kako bi se, po tvom miljenju, Isus postavio prema svakom
od ovih tipova ljudi? od ovih tipova ljudi? od ovih tipova ljudi? od ovih tipova ljudi?
2. Isusov susret sa enom nije bio sluajnost, nego Njegov odgovor 2. Isusov susret sa enom nije bio sluajnost, nego Njegov odgovor 2. Isusov susret sa enom nije bio sluajnost, nego Njegov odgovor 2. Isusov susret sa enom nije bio sluajnost, nego Njegov odgovor
Bojemi planu za Njegov ivot. Smatra Bojemi planu za Njegov ivot. Smatra Bojemi planu za Njegov ivot. Smatra Bojemi planu za Njegov ivot. Smatra li da je tvoj prvi susret s I li da je tvoj prvi susret s I li da je tvoj prvi susret s I li da je tvoj prvi susret s Is- s- s- s-
usom bio slu usom bio slu usom bio slu usom bio slua aa ajnost, ili nesumnjivo deo Bojeg plana? Proui i jnost, ili nesumnjivo deo Bojeg plana? Proui i jnost, ili nesumnjivo deo Bojeg plana? Proui i jnost, ili nesumnjivo deo Bojeg plana? Proui i
izdvoj dokaze koji e pod izdvoj dokaze koji e pod izdvoj dokaze koji e pod izdvoj dokaze koji e podu uu upreti tvoje uverenje. preti tvoje uverenje. preti tvoje uverenje. preti tvoje uverenje.
3. Isus sje strpljivo podneo uzastopne pokuaje ene Samarjanke da 3. Isus sje strpljivo podneo uzastopne pokuaje ene Samarjanke da 3. Isus sje strpljivo podneo uzastopne pokuaje ene Samarjanke da 3. Isus sje strpljivo podneo uzastopne pokuaje ene Samarjanke da
promeni temu i izbegne konfrontaciju koju je On promeni temu i izbegne konfrontaciju koju je On promeni temu i izbegne konfrontaciju koju je On promeni temu i izbegne konfrontaciju koju je On zapoeo. Koliko je zapoeo. Koliko je zapoeo. Koliko je zapoeo. Koliko je
vano da ljudima damo vremena da prerade vano da ljudima damo vremena da prerade vano da ljudima damo vremena da prerade vano da ljudima damo vremena da prerade [ [[ [process process process process] ]] ] otvoreni otvoreni otvoreni otvoreni
poziv da prihvate Hrista ili neko od biblijskih uenja? Moe li da se poziv da prihvate Hrista ili neko od biblijskih uenja? Moe li da se poziv da prihvate Hrista ili neko od biblijskih uenja? Moe li da se poziv da prihvate Hrista ili neko od biblijskih uenja? Moe li da se
podseti prilika u kojima je tebi bilo potrebno dodatno vreme ra podseti prilika u kojima je tebi bilo potrebno dodatno vreme ra podseti prilika u kojima je tebi bilo potrebno dodatno vreme ra podseti prilika u kojima je tebi bilo potrebno dodatno vreme raz- z- z- z-


76
miljanja o nekim stvarima, pre donoe miljanja o nekim stvarima, pre donoe miljanja o nekim stvarima, pre donoe miljanja o nekim stvarima, pre donoenja o nja o nja o nja od dd dluke? Kako moemo luke? Kako moemo luke? Kako moemo luke? Kako moemo
znati kada treba forsirati, kao to je uinio Isus s Nikod znati kada treba forsirati, kao to je uinio Isus s Nikod znati kada treba forsirati, kao to je uinio Isus s Nikod znati kada treba forsirati, kao to je uinio Isus s Nikodi ii imom, a mom, a mom, a mom, a
kada saekati, kao to je Isus uinio u sluaju ene kraj studenca? kada saekati, kao to je Isus uinio u sluaju ene kraj studenca? kada saekati, kao to je Isus uinio u sluaju ene kraj studenca? kada saekati, kao to je Isus uinio u sluaju ene kraj studenca?
4. Kad pred Boga iznese svoje probleme, da li si sklon da mu ih pr 4. Kad pred Boga iznese svoje probleme, da li si sklon da mu ih pr 4. Kad pred Boga iznese svoje probleme, da li si sklon da mu ih pr 4. Kad pred Boga iznese svoje probleme, da li si sklon da mu ih pre- e- e- e-
pusti na reavanje, ili moda pusti na reavanje, ili moda pusti na reavanje, ili moda pusti na reavanje, ili moda doputa sebi da i dalje brine i da se doputa sebi da i dalje brine i da se doputa sebi da i dalje brine i da se doputa sebi da i dalje brine i da se
ali zbog tih svojih problema? Moe li da se podseti prilika kada ali zbog tih svojih problema? Moe li da se podseti prilika kada ali zbog tih svojih problema? Moe li da se podseti prilika kada ali zbog tih svojih problema? Moe li da se podseti prilika kada
si pokazao pouzdanje u Boga, i On si pokazao pouzdanje u Boga, i On si pokazao pouzdanje u Boga, i On si pokazao pouzdanje u Boga, i On uinio upravo ono to je ob uinio upravo ono to je ob uinio upravo ono to je ob uinio upravo ono to je obe- e- e- e-
ao u svojoj Rei? ao u svojoj Rei? ao u svojoj Rei? ao u svojoj Rei?

Istraivanje Rei
1. Uporedi tekst u Jovanu 4,46 1. Uporedi tekst u Jovanu 4,46 1. Uporedi tekst u Jovanu 4,46 1. Uporedi tekst u Jovanu 4,46- -- -54 s parale 54 s parale 54 s parale 54 s paralelnim tekstovima u Mateju lnim tekstovima u Mateju lnim tekstovima u Mateju lnim tekstovima u Mateju
8,5 8,5 8,5 8,5- -- -13 i Luki 7,1 13 i Luki 7,1 13 i Luki 7,1 13 i Luki 7,1- -- -10. Naini spisak glavnih razlika meu tim i 10. Naini spisak glavnih razlika meu tim i 10. Naini spisak glavnih razlika meu tim i 10. Naini spisak glavnih razlika meu tim iz- z- z- z-
vetajima. Smatra li da te tri prie sadre razliite verzije istog vetajima. Smatra li da te tri prie sadre razliite verzije istog vetajima. Smatra li da te tri prie sadre razliite verzije istog vetajima. Smatra li da te tri prie sadre razliite verzije istog
dogaaja, ili da je pria u Jovanu bazirana na sasvim drugaijem dogaaja, ili da je pria u Jovanu bazirana na sasvim drugaijem dogaaja, ili da je pria u Jovanu bazirana na sasvim drugaijem dogaaja, ili da je pria u Jovanu bazirana na sasvim drugaijem
dogaaju? Obrazloi svoj odgovor. dogaaju? Obrazloi svoj odgovor. dogaaju? Obrazloi svoj odgovor. dogaaju? Obrazloi svoj odgovor.
2. Uz pomo konkordancije, potrai sve primere u kojima se, u N 2. Uz pomo konkordancije, potrai sve primere u kojima se, u N 2. Uz pomo konkordancije, potrai sve primere u kojima se, u N 2. Uz pomo konkordancije, potrai sve primere u kojima se, u No oo ovom vom vom vom
zavetu, pojavljuje re zavetu, pojavljuje re zavetu, pojavljuje re zavetu, pojavljuje re voda. voda. voda. voda. Naini spisak svih primera u k Naini spisak svih primera u k Naini spisak svih primera u k Naini spisak svih primera u ko oo ojima se, jima se, jima se, jima se,
po tvom utisku, voda pojavljuje simboliki, ukljuujui prie kao to po tvom utisku, voda pojavljuje simboliki, ukljuujui prie kao to po tvom utisku, voda pojavljuje simboliki, ukljuujui prie kao to po tvom utisku, voda pojavljuje simboliki, ukljuujui prie kao to
su one o Isusu koji utiava buru na moru, gde fiz su one o Isusu koji utiava buru na moru, gde fiz su one o Isusu koji utiava buru na moru, gde fiz su one o Isusu koji utiava buru na moru, gde fizika voda moe da ika voda moe da ika voda moe da ika voda moe da
poprimi simboliko zn poprimi simboliko zn poprimi simboliko zn poprimi simboliko zna aa aenje. Naene tekstove grupii u kategorije, enje. Naene tekstove grupii u kategorije, enje. Naene tekstove grupii u kategorije, enje. Naene tekstove grupii u kategorije,
prema nainu simboline upotrebe vode. Z prema nainu simboline upotrebe vode. Z prema nainu simboline upotrebe vode. Z prema nainu simboline upotrebe vode. Za aa atim, provedi izvesno tim, provedi izvesno tim, provedi izvesno tim, provedi izvesno
vreme sa svakom od tih grupa i razmiljaj o duhovnim porukama vreme sa svakom od tih grupa i razmiljaj o duhovnim porukama vreme sa svakom od tih grupa i razmiljaj o duhovnim porukama vreme sa svakom od tih grupa i razmiljaj o duhovnim porukama
koje se mogu dobiti iz date upotrebe vode. koje se mogu dobiti iz date upotrebe vode. koje se mogu dobiti iz date upotrebe vode. koje se mogu dobiti iz date upotrebe vode.


77

DEO TREI
ISUS DAJE IVOT ONIMA KOJI VERUJU
Jovan 5 12


GLAVA ESTA
IVOT UZETOME
Jovan, 5. glava

Doslovno svako ko je bio u znaajnijem kontaktu s hrianstvom, uo
je za svadbu u Kani, za noni razgovor Isusov s Nikodimom, za enu
Samarjanku i za vaskrsavanje Lazara iz mrtvih. Gotovo nita manje je
poznat izvetaj o uzetom, paralizovanom oveku u banji Vitezdi. Na
dan subote Isus lei oveka koji je bolovao trideset osam godina, nav-
laei na sebe gnev vladajueg jevrejskog Saveta. Pozvan da odgovori
na optube, On izlae dugu i dirljivu odbranu svog prava da daruje
ivot u subotni dan.

Ulaenje u Re
Jovan, 5. glava Jovan, 5. glava Jovan, 5. glava Jovan, 5. glava
Tekst u Jovanu, 5. glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odg Tekst u Jovanu, 5. glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odg Tekst u Jovanu, 5. glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odg Tekst u Jovanu, 5. glavi proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:

1. Koji stih u izvetaju iz banje Vitezde nam 1. Koji stih u izvetaju iz banje Vitezde nam 1. Koji stih u izvetaju iz banje Vitezde nam 1. Koji stih u izvetaju iz banje Vitezde nam oslikava kako se ovek oslikava kako se ovek oslikava kako se ovek oslikava kako se ovek
uopte razboleo? Uporedi ovaj izvetaj s drugim izleenjima u uopte razboleo? Uporedi ovaj izvetaj s drugim izleenjima u uopte razboleo? Uporedi ovaj izvetaj s drugim izleenjima u uopte razboleo? Uporedi ovaj izvetaj s drugim izleenjima u
Jevanelju (4,46 Jevanelju (4,46 Jevanelju (4,46 Jevanelju (4,46- -- -54; 9,1 54; 9,1 54; 9,1 54; 9,1- -- -38; 11,1 38; 11,1 38; 11,1 38; 11,1- -- -44). Napii ta si saznao o uzr 44). Napii ta si saznao o uzr 44). Napii ta si saznao o uzr 44). Napii ta si saznao o uzro- o- o- o-
cima bolesti i smrti. cima bolesti i smrti. cima bolesti i smrti. cima bolesti i smrti.
2. Kako na izleenje reaguju Jevreji? Koje konkretne optube iznose 2. Kako na izleenje reaguju Jevreji? Koje konkretne optube iznose 2. Kako na izleenje reaguju Jevreji? Koje konkretne optube iznose 2. Kako na izleenje reaguju Jevreji? Koje konkretne optube iznose
protiv Isusa protiv Isusa protiv Isusa protiv Isusa? Zato ih je Isus, po tvom miljenju, namerno prov ? Zato ih je Isus, po tvom miljenju, namerno prov ? Zato ih je Isus, po tvom miljenju, namerno prov ? Zato ih je Isus, po tvom miljenju, namerno provo- o- o- o-
cirao, inei ovo udo u subotu, umesto u neki drugi dan? cirao, inei ovo udo u subotu, umesto u neki drugi dan? cirao, inei ovo udo u subotu, umesto u neki drugi dan? cirao, inei ovo udo u subotu, umesto u neki drugi dan?
3. Opii razliite aspekte Isusove jednakosti s Ocem, prema ovom 3. Opii razliite aspekte Isusove jednakosti s Ocem, prema ovom 3. Opii razliite aspekte Isusove jednakosti s Ocem, prema ovom 3. Opii razliite aspekte Isusove jednakosti s Ocem, prema ovom
p pp po oo oglavlju. Navedi izraze koji su upotrebljeni da se opie me glavlju. Navedi izraze koji su upotrebljeni da se opie me glavlju. Navedi izraze koji su upotrebljeni da se opie me glavlju. Navedi izraze koji su upotrebljeni da se opie meu uu usobni sobni sobni sobni
odnos izmeu odnos izmeu odnos izmeu odnos izmeu Njega i Njegovog Oca, kao i njihove zajednike akti Njega i Njegovog Oca, kao i njihove zajednike akti Njega i Njegovog Oca, kao i njihove zajednike akti Njega i Njegovog Oca, kao i njihove zajednike aktiv- v- v- v-
nosti. Koji od tih izraza se koriste i u Prologu Jeva nosti. Koji od tih izraza se koriste i u Prologu Jeva nosti. Koji od tih izraza se koriste i u Prologu Jeva nosti. Koji od tih izraza se koriste i u Prologu Jevan nn nelja (1,1 elja (1,1 elja (1,1 elja (1,1- -- -18)? 18)? 18)? 18)?
4. Ako ovu knjigu prouava kao pripadnik grupe, zatrai da neko iz 4. Ako ovu knjigu prouava kao pripadnik grupe, zatrai da neko iz 4. Ako ovu knjigu prouava kao pripadnik grupe, zatrai da neko iz 4. Ako ovu knjigu prouava kao pripadnik grupe, zatrai da neko iz
grupe uzme ulogu Isusa i tekst iz 5,24 grupe uzme ulogu Isusa i tekst iz 5,24 grupe uzme ulogu Isusa i tekst iz 5,24 grupe uzme ulogu Isusa i tekst iz 5,24- -- -30 proita pompezno, 30 proita pompezno, 30 proita pompezno, 30 proita pompezno,
onako onako onako onako kao da izg kao da izg kao da izg kao da izgo oo ovorene rei dokazuju neto o njemu ili njoj lino. vorene rei dokazuju neto o njemu ili njoj lino. vorene rei dokazuju neto o njemu ili njoj lino. vorene rei dokazuju neto o njemu ili njoj lino.
Kakva oseanja prema toj osobi pokree u tebi to itanje? Kako ti to Kakva oseanja prema toj osobi pokree u tebi to itanje? Kako ti to Kakva oseanja prema toj osobi pokree u tebi to itanje? Kako ti to Kakva oseanja prema toj osobi pokree u tebi to itanje? Kako ti to
itanje pomae da bolje razume razloge onako e itanje pomae da bolje razume razloge onako e itanje pomae da bolje razume razloge onako e itanje pomae da bolje razume razloge onako es ss stoke reakcije toke reakcije toke reakcije toke reakcije
Jevreja protiv Isusa? Jevreja protiv Isusa? Jevreja protiv Isusa? Jevreja protiv Isusa?


78
5. Naini spisak svega i svakoga to, od 5. Naini spisak svega i svakoga to, od 5. Naini spisak svega i svakoga to, od 5. Naini spisak svega i svakoga to, odnosno, ko govori neto Isusu u nosno, ko govori neto Isusu u nosno, ko govori neto Isusu u nosno, ko govori neto Isusu u
prilog u ovom poglavlju. Koje od tih svedoanstava Isus smatra n prilog u ovom poglavlju. Koje od tih svedoanstava Isus smatra n prilog u ovom poglavlju. Koje od tih svedoanstava Isus smatra n prilog u ovom poglavlju. Koje od tih svedoanstava Isus smatra na- a- a- a-
jvanijim? Zato tako misli? jvanijim? Zato tako misli? jvanijim? Zato tako misli? jvanijim? Zato tako misli?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Ova pria se pojavljuje na poetku novog odseka u Jovanovom
Jevanelju, koji se nastavlja do 12. glave. Glavni naglasak na celom od-
seku stoji na injenici da je Isus ivotodavna Boja Re. Drugi nivo na-
glaska je na zameni za judejske praznike. Pasha se zamenjuje Hlebom
ivota koji silazi s Neba (6. glava). Isus zamenjuje vodu i videlo iz
Praznika senica (glave 7 - 9). Sveanost kojom se proslavlja posveenje
hrama (Praznik obnovljenja) zamenjuje se time to je Njega posvetio
Otac (10,22-39). Isus, Darovalac ivota, u sutini zamenjuje sve druge
izvore ivota, poto je Jedini koji istinski zadovoljava nae potrebe
(10,10).
Peto poglavlje se lako deli na tri dela. Prvi deo (stihovi 1-18) pripov-
eda priu o izleenju u banji Vitezdi (stihovi 1-9), reakciju Jevreja na
izleenje (stihovi 9-18) i Isusov kratak odgovor (17. stih). Preostala dva
dela glave (stihovi 19-30; 31-47) napisana su kao Isusov monolog, u
odgovoru na optube od strane jevrejskih voa. U drugom delu glave
(stihovi 19-30) Isus istie prerogative Boanstva, Svetog Trojstva. On je
ravan Bogu (23. stih; vidi takoe 17. i 18. stih); On moe da podari
veni ivot (stihovi 21 i 24); On je izvor ivota (26. stih), a ujedno je i
Onaj koji sudi (stihovi 22, 27 i 30). Jevreji se nisu zadovoljili Isusovim
svedoenjem o sebi, pa Isus u poslednjem delu glave (31-47) nabraja
spisak drugih svedoka koji potvruju Njegove izjave. Meu njima su
Jovan Krstitelj (stihovi 33-35), Njegova dela (36. stih), Otac (stihovi 37,
38), Pisma (stihovi 39, 40) i Mojsije (stihovi 45-47).

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Praznik koji se pominje u 5,1 nije oznaen imenom. Ako se susret sa
Samarjanima dogodio u vreme etve penice (maj / juni), a Isus potom
proveo izvesno vreme u Galileji, verovatno je da se u sluaju tog
praznika radi o jednom od jesenjih (trube, pomirenje ili senice). Jedna
od svojstvenosti Jovanovog Jevanelja je da, uvek kada se pomene neki
praznik, glavne Isusove osobine koje se opisuju u prii tee ka podu-
darnosti s glavnim karakteristikama praznika. Na primer, kad god se
pomene pasha, to biva u kontekstu krsta i/ili Veere Gospodnje (pre-
utno, u sluaju ovog drugog 2,13.19-21; 6,4.11.51-58; 13,1-17;
18,1 - 19,42). Isus primenjuje na sebe i glavne teme Praznika senica,
vodu i videlo (7,37-39; 8,12; 9,5). Prema tome, prisutna je verovatnoa
ako uspemo da utvrdimo glavnu karakteristiku koju Isus pripisuje


79
sebi u 5. glavi da emo moi da utvrdimo koji se od jevrejskih
praznika uklapa u okvir.
Glavne teme 5. glave su, ini se, ivotodavno stvaranje (stihovi 17,
21, 24-26, 28, 29) i sud (stihovi 22, 24, 27, 29, 30 stihovi 31-47
govore o svedoanstvu, koje je pravna terminologija). Stvaranje i sud
bili su glavne teme Praznika truba, koji pada u prvi dan sedmog jevre-
jskog meseca, u jevrejski dan Nove godine, Prema tome je verovatno da
je praznik iz 5. glave Praznik truba, koji ukljuuje vreme sveane
pripreme za konani dan suda, koji pada u deseti dan sedmog meseca,
Dan pomirenja.
Nedavno su jerusalimski arheolozi iskopali banju Vitezdu. Njen
poloaj je bio neposredno uz kompleks hrama, na njegovoj severnoj
strani. Ona je postavljena u nepravilan pravougaonik (trapezoid), irine
izmeu 50 i 67 metara, a dugog 96 metara, u celini isklesana iz kamena
(Talbert, Reading John, 121). Banjsko kupalite bilo je sa sve etiri
strane okrueno kolonadama, a i kolonadom u sredini je bilo podeljeno
na dva dela, ime je potvren biblijski zapis da je kupalite imalo pet
kolonada (2. stih). Banja je dobijala vodu podzemno od vodene ile koja
se povremeno prekidala, to bi bilo objanjenje za uznemirenje vode s
vremena na vreme. Ona je verovatno privlaila ljude vrlo arolikog
sastava, a svi su se nadali izleenju od svojih bolesti.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Postoji neslaganje meu ranim rukopisima Jovanovog Jevanelja oko
nekoliko primarnih taaka u prii o banji Vitezdi. Prvo, nesigurno je ime
banje (Brown, 1:206-207; Beasley-Murray, John, 70). Najpoznatije ime
meu najranijim rukopisima je Vitsaida, ali ono je verovatno nastalo
zbog brkanja s istoimenim galilejskim gradom (1,44). Druge dve opcije
su nedvosmisleni pokuaji da se daju grke verzije tekih jevrejskih ili
aramejskih imena. Naunici su naklonjeni imenu Vitezda [Bethesda]
(Kua milosti), za koje se moda Jovan opredelio zbog njegovog sim-
bolikog znaenja: Isus pokazuje milost oveku koji ju je traio u Kui
milosti. To ime je verovatno i podrka za temu zamene, koja je tako
istaknuta u ovom Jevanelju. Jevrejsku Kuu milosti Isus zamenjuje
sobom. Isus pokazuje milost tamo gde se oekivalo da je ima. Ono to
ovek trai u judaizmu, nalazi u Isusu.
Drugo neslaganje u rukopisima odnosi se na 4. stih u [engleskoj]
KJV, koga uopte nema u najranijim vekovima tradicije rukopisa. Stih se
ponavlja u margini prevoda NIV kao [slobodno prevedeno]: S vremena
na vreme bi jedan aneo Gospodnji siao i zamutio vodu. Prvi [koji bi
uao] u banju posle svakog takvog muenja bio bi izleen, bez obzira
kakvu je bolest imao. Iako ovaj stih moe da bude odraz narodne tra-
dicije o banjama, njegova teologija je vrlo uznemirujua. Ona opisuje
jednog samovoljnog Boga koji nagrauje jakog, a kanjava slabog, koji
zato moe samo sluajno da se izlei. Smatram da je, zato, izuzetno


80
zanimljivo to Elen Vajt izraava sumnju oko tog stiha, iako sumnje nije
bilo u njenoj Bibliji (White, The Desire of Ages, 201).
ovek je bio oduzet trideset osam godina gotovo ceo ljudski vek
onog vremena (5. stih). To uveno leilite za njega je bilo beskorisno.
On je bio potpuno odbaen (7. stih). Sistem vie nita nije mogao da mu
prui, a on ga se ipak drao, nemajui drugih mogunosti. ini se da je
Isus izabrao ba njega, poto je bio najjadniji od svih sluajeva u banji.
Ovaj sluaj je parabola uivo, koja ilustruje istinu iz 21. stiha, da Isus
moe da daruje ivot svakome kome hoe, odnosno, da nema
ogranienja Njegovoj ivotodavnoj sili.
Izleenje se, razume se, odigralo u subotu (10. stih), to je Isus
uinio namerno nikakvo iznenaenje za one koji poznaju Jevanelja
po Mateju, Marku i Luki. Stie se utisak da se, uvek kada Isus hoe da
izlei nekoga, to izleenje dogaa u subotu (9,1-7.14; Matej 12,9-14;
Marko 1,21-28; 3,1-6; Luka 6,6-11; 13,10-17; 14,1-6). Isus je koristio
svaku priliku da uini dobro, a naroito u subotu.
Suoenje s Jevrejima pokazuje da je izleeni bolesnik bio vrlo glup
(stihovi 10-15). Iako je oigledno da jevrejske voe imaju neprijateljske
namere prema Isusu, ovek dolazi i obavetava ih, poto je utvrdio ko
ga je izleio! Ipak, ovako zamagljen razum je karakteristian za Jevan-
elje po Jovanu. Glavni ekonom, kum na svadbi u Kani ne znadijae
za poreklo dobrog vina. Jevreji u hramu su pogreno shvatili sutinu
Isusovih rei o razvaljivanju hrama i njegovom ponovnom podizanju
za tri dana. Nikodim nije znao kako to neko moe ponovo da se rodi. I
sada, ovde imamo oveka koji ne zna ko ga je izleio. Poruka koja
stalno izbija na povrinu je da je ljudsko znanje izvan Hrista isto
neznanje. Na drugoj strani, Isus ponovo dokazuje da zna ta je u ljud-
skim srcima i upozorava oveka da ne nastavi s grehom koji je prvo-
bitno izazvao njegovu bolest (14. stih).
Odgovarajui na pritube Jevreja zbog Njegovog navodnog krenja
subote, Isus se brani i kae da On samo ini isto ono to ini i Njegov
Otac (17. stih). Kao i Bog, Isus radi na dobro ljudima u subotni dan.
Prema ilzvetajima jevrejskih pisaca toga vremena, Boja dela u subotu
mogu se videti u roenjima, smrtima, suncu, kii i neprestanom toku
reka (Barclay, 1:183). Isus u subotu samo uzima na sebe iste privilegije/
prerogative koje ima Bog. I On i Njegov Otac aktivno ine dobro u
subotni dan (Talbert, Reading John, 123, 124). Na osnovu tih Njegovih
objanjenja, Jevreji zakljuuju da On tvrdi kako je ravan Bogu (18. stih).
Rasprava o Isusovom odnosu s Bogom duboko se razrauje u stihovima
19 do 47. Isus elaborira, razrauje pitanje subote u 7,19-24. Posle toga
On razrauje i pitanje svog odnosa s Bogom, u 8,12-30 i 10,25-39.
Sluaj u banji izazvao je prvu demonstraciju otvorenog i aktivnog
neprijateljstva protiv Isusa od strane Jevreja. Neprijateljstvo se u ovom
sluaju pokazalo u vidu rasprave. Prema izvetaju u Jovanovoj 7. glavi
oni pokuavaju da ga uhvate il zatvore. U 11. glavi poinju da kuju pla-


81
nove da ga ubiju. Dva razloga za njihovo neprijateljstvo, navedena u
5,16.18, su vrsta Isusovih aktivnosti u subotni dan i Njegove izjave o
sopstvenom odnosu s Bogom. Zaista su oamuujue ove tvrdnje (sti-
hovi 19-30)!
Stihovi 19 i 30 su veoma slini i deluju kao omot; oni su graninici
odseka, od onoga to prethodi, ka onome to sledi. Isus pokazuje da
radi isto to i Njegov Otac, davanje ivota (stihovi 20, 21, 26, 28, 29) i
izricanje suda (stihovi 22, 27, 30). Radei ono to mu govori Otac na
ovoj Zemlji, On ne samo to pokazuje kakav je Otac zapravo, nego i
demonstrira istinitost sopstvene tvrdnje o svojoj boanskoj prirodi (sti-
hovi 19-23). On nikome ne ostavlja mogunost da veruje u Oca, a da
istovremeno ignorie Njegove tvrdnje o sebi lino (23. stih). Sm Otac
nee prihvatiti nijedndu ast, ako ona nije upuena i Njegovom Sinu.
Niko ne dolazi k Ocu, osim preko Sina (14,6-9).
U 24. stihu imamo nekoliko neverovatnih izjava. Iako poslednji sud u
istoriji sveta moe da doe u poslednji dan (12,47.48), prema 24.
stihu, presuda tog suda ve je izreena nad onima koji sluaju Isusove
rei i veruju u Onoga koji ga je poslao. Upravo sada je ljudima mogue
da preu iz smrti u ivot, da uju presudu poslednjeg suda i da uu u
stvarnost venog ivota. I veni ivot i sud uli su u sadanje vreme
[present] u Isusovom propovedanju! U stvari, 25. stih odlazi dotle da to
oivljavanje opisuje kao vaskrsenje onih koji su duhovno mrtvi. Ljudi
koji su bolesni i potiteni, iji je ivot jadan, koji nemaju ivu vezu s
Bogom, mogu se oseati duhovno mrtvi. Isus je u svojoj slubi upravo
takvim osobama darovao iskustvo ivota, izobilnijeg i punijeg nego to
su ikada mogli da zamisle (10,10).
U stihovima 28 do 30 se demonstracija Isusove moi da sudi i daje
ivot kree od sadanjeg vremena (doao je(?)) do budueg (ide
as). Doi e dan kada e oni koji su fiziki mrtvi u grobovima uti Nje-
gov glas i izai ka totalnom iskustvu venog ivota, ukljuujui i fiziki.
Isus ne samo to moe da vaskrsne one ija je egzistencija vrlo jadna,
nego moe da vaskrsne i one koji uopte i nemaju nikakvu egzistenciju!
Njegove moi davanja ivota i suda sada se demonstriraju propovedan-
jem jevanelja. Ali ide as u koji e Njegov glas prodreti u grobove
svih koji su ikada iveli, ukljuujui i zle i dobre (29. stih). Obeanje
koje ovde imamo kae da i oni koji su doslovno i fiziki mrtvi mogu da
se odazovu kad ih Isus pozove, pa koliko e se tek vie duhovno mrtvi
odazvati jevanelju novinom ivota! Onaj ko otvori srce Hristovom
Duhu postaje sudeonik mone sile koja e njegovo telo izvesti napolje,
iz groba (White, The Desire of Ages, 210).
Misao da e se dogoditi opte vaskrsenje mrtvih, ukljuujui i dobre
i zle ljude, vrlo je uzbudljiva. Tekst u Jovanu 5,29 navodi razmiljanje
na Danilovo apokaliptiko proroanstvo u 12,2, gde se prvi put spo-
minje takvo opte vaskrsenje. Pavle uverava rimskog upravitelja Feliksa
(Dela 24,15) da je ideja opteg vaskrsenja bila deo normativnog ju-


82
daizma. Razumljivo je da e oni koji veruju u Isusa jednoga dana biti
podignuti ka iskustvu venoga ivota, dok e oni koji ga odbacuju biti
podignuti da sasluaju Boju presudu i da priznaju da je Njegov sud
pravedan (Filibljanima 2,9-11).
U ovim reima imamo jedno ozbiljno upozorenje. Mnogi veruju da se
mogu ogluiti o Boje zahteve u ovom ivotu, da bi se na kraju povukli
u mir poslednjeg poivalita. Ali Isus nevernicima ne doputa da misle
kako je smrt kraj svega. Posle smrti nastupa sud, kada se mora dati
izvetaj za sva dela uinjena u ovom ivotu, uz odmeravanje odgovara-
jue nagrade (vidi 2. Korinanima 5,10; Otkrivenje 11,18; 20,7-15;
22,12). Grenici ustaju od smrti u smrt (Jameison, Fausset, and Brown,
1037).
Neizbenost suda istovremeno je i radosna i loa vest. Loa je vest
za one koji se rado igraju s Hristovim zahtevima i ponaaju se kako im
je volja, odbijajui pomisao na obavezu davanja odgovora za svoje pos-
tupke. Ali taj sud je ujedno i radosna vest. On pokazuje da svaki postu-
pak ivota ima svoje znaenje. Nita se nee prevideti. Sve, male
ljubaznosti, zaboravljena dela milosti, zapisani su u venosti kao
znaajni; nisu zaboravljeni u onom krajnjem poretku stvari. ak i aa
hladne vode data detetu donosi odgovarajuu presudu o nagradi na
sudu (Matej 10,42). Poruka suda glasi: Ti si vaan/vana Bogu i sve to
ini, vano je Bogu; tvoj ivot ima smisao i znaenje. Ova vest se
ubraja u najdelotvornije, kada svetovnim ljudima objanjavamo da se
isplati postati hrianin.
Ali iako su Isusove rei u 5,19-30 snane i elokventne, u ustima bilo
kojeg drugog ljudskog bia koje je ikada ivelo one bi zvuale nest-
varno, kao la. Zato i ne iznenauje okolnost da Jevreji osporavaju Is-
usovo svedoanstvo o sebi. Isus priznaje da bi nepotvreno svedoan-
stvo o sebi bilo neumesno (31. stih). Jedan od temeljnih principa ju-
daizma je da se istina moe dokazati jedino u ustima najmanje dva
svedoka (5. Mojsijeva 19,15; Otkrivenje 11,3-13). I tako Isus
sopstvenom svedoanstvu dodaje svedoanstvo Jovana Krstitelja, svojih
dela, svoga Oca, Pisma, udvostruavajui minimum potreban da svedo-
anstvo dokae istinitost unutar judaizma (stihovi 31-40).
Kako je Isus legitimno mogao da kae da su Jevreji imali svedoan-
stvo Oca (37. stih)? Verovatno je imao na umu Boje svedoanstvo u
ljudskom srcu (vidi 1. Jovanova 5,9.10). Suoeni s Isusom, ljudska bia
dobijaju snaan oseaj unutranjeg osvedoenja da su Njegove tvrdnje
istina. Ukoliko se osoba ne odupre tom osvedoenju (poto bi sled-
benitvo za Isusom donelo gubitak statusa [Jovan 12,42.43] ili trailo
odricanje od omiljenih greha [3,18-21]), ono e povesti u priznanje
greha. Isus je u 5,37 implicirao da su se jevrejske voe suprotstavile
onome to su u srcu znale da je svedoanstvo Oca (vidi takoe 7,17).
Kad su se Jevreji suprotstavili svedoanstvu Isusovih svedoka (stihovi
43, 33; vidi takoe 8,13.14), On je istakao Mojsija, najvanijeg svedoka


83
unutar judaizima. Mojsije je sluio kao izrailjski posrednik kod Boga (2.
Mojsijeva 32,7-14), ali je u onome to je Isus rekao, Mojsije pretvoren u
sudiju (stihovi 45-47). Mojsijeve rei e osuditi one koji odbacuju Isusa,
poto je Mojsije pisao o Isusu i pripremao Njemu put. Isus je zatim
zavrio sledeim reima rastanka: Kad njegovim pismima ne verujete
kako ete verovati mojim reima?
S ovom raspravom zapoela je bitka izmeu Isusa i Jevreja bitka
koja e trajati u Jevanelju sve dok Isus ne bude bio uhvaen, stradao i
umro na krstu. U neprijateljstvu ovih Jevreja Jovan je video neprijatel-
jstvo onih koji odbacuju jevanelje.

Glave teme teksta Glave teme teksta Glave teme teksta Glave teme teksta
Tema zamene Tema zamene Tema zamene Tema zamene
U vie navrata smo zapazili da je tema zamene jedna od glavnih
tema u Jovanovom Jevanelju. Ni ova glava nije izuzetak. U Isusu, Sudiji
koji daje ivot videli smo konanu zamenu za Praznik truba. Sve ono
to je taj praznik obeavao onima koji su dolazili, sada je dostupno u
Hristu preko rei zapisanih u etvrtom Jevanelju.
I isceljenje u banji Vitezdi je, ini se, deo teme zamene. Najvanije
leilite u Jerusalimu izneverava svoju svrhu i ne donosi milost i izle-
enje. Ali iako vode judaizma nisu mogle da lee jer su, zapravo, bile
nemone da uine ita za doivotno paralizovanog oveka Isus
donosi isceljenje.
Sve ono to je banja Vitezda obeavala oveku, obezbeeno je u
Hristu i samo u Hristu. Ironija ove situacije jo je vidljivija kada pret-
postavimo da su prvobitni itaoci mogli da vide vezu izmeu trideset
osam godina bolesti ovog oveka i trideset osam godina Izrailjevog
lutanja pustinjom (2. Mojsijeva 16,35; 4. Mojsijeva 14,33-35 etrde-
set godina ukupno provedenih u pustinji, uz odbijanje vremena prove-
denog pod Sinajem na poetku putovanja i vremena pripreme za osva-
janje na kraju putovanja iz Egipta u Hanan).

Eshatologija Jovanovog Jevanelja Eshatologija Jovanovog Jevanelja Eshatologija Jovanovog Jevanelja Eshatologija Jovanovog Jevanelja
Jovanovo Jevanelje kao da je nezainteresovano za budui kraj sveta.
Umesto toga, ono tvrdi da je ono to drugi posmatraju kao buduu
stvarnost postalo sadanja realnost u Hristovom delu. Ova sadanja, ili
doivljena eshatologija, postaje evidentna tek u svetlosti pozadine
Jevanelja, pa je ovde zato neophodno kratko izlaganje o toj pozadini.
U celom Starom zavetu je vidljivo da je sadanje postojanje
[egzistencija] udaljavanje, izroavanje od idealnog postojanja u
Edemskom vrtu. Nada da e jedno takvo idealno postojanje jednoga
dana biti obnovljeno, izraava se u Starom zavetu na mnogo razliitih
naina, ali je uvek predstavljeno kao budunost. U toj budunosti bi
obnova Bojeg carstva bila veni ivot (Danilo 12,2), poslednji sud
(Danilo 7,9-14), vaskrsenje iz mrtvih (Isaija 26,19); Danilo 12,2), prisna


84
zajednica s Bogom (Jeremija 31,33), puno pozna(va)nje i razumevanje
Boga (Jeremija 31,34) i izlivanje Duha na svako telo (Joilo 2,28.29). Sa
zavretkom Staroga zaveta, nada u obnovljenje se produila, prenela u
apokaliptike spise judaizma, sve do, a i iza prvog veka hrianske ere.
Ali do promene dolazi u Novom zavetu. U njemu se izraava uver-
enje da je u Hristu budunost u odreenom smislu postala sadanja
realnost. Pojmovi koji su u Starom zavetu i poznijim judejskim oe-
kivanjima bili ogranieni na budunost, u Hristovoj linosti postali su
sadanje realnosti. U Hristu su sud, vaskrsenje, zajednica s Bogom i
poznavanje Boga i doivljavanje Svetoga Duha postali ive realnosti
hrianske vere. Meutim, eshatologija prezenta u Novom zavetu ni-
kada se nije odrazila u negiranju budunosti. Bilo je to slino
akontacionoj uplati na ime neega jo veeg, to je tek trebalo da doe
(vidi Efescima 1,14).
U Mateju, Marku i Luki su i sadanje i budue Boje carstvo u
sreditu Isusove nauke. Knjiga Otkrivenja, s druge strane, stavlja
prvenstveni naglasak na budue carstvo koje e biti uspostavljeno s
Hristovim ponovnim dolaskom. Sadanje realnosti hrianske esha-
tologije svoj gotovo iskljuivi naglasak imaju u Jovanovom Jevanelju.
Ova sadanja eshatologija se nigde ne obrauje/ izraava temeljitije
nego u Jovanu 5,24.25. U etvrtom Jevanelju je veni ivot sadanja
realnost za one koji veruju u Isusa (1,4.5; 5,24.25). Ovo se odnosi i na
poslednji sud, koji postaje realnost u Isusovoj linosti i propovedanju
jevanelja (3,18-21; 5,24.25). I vaskrsenje, u Isusovim reima, postaje
sadanja realnost (5,24.25), mono ilustrovano podizanjem Lazara iz
mrtvih (11,1-44). Ne samo to je u Hristu obnovljena potpuna zajednica
s Bogom (14,21-23), nego u trenutku kada Logos silazi na Zemlju (1,1-
5.14) On prenosi puno poznanje Boga koje je bilo obeano za kraj
(1,18; 14,9). A neto kasnije, kada Isus bude bio podignut, na one koji
veruju u Isusa izlie se punina Svetoga Duha (7,39).
Prema tome, u Jovanovom Jevanelju se jezik eshatolokih oe-
kivanja ponavlja u vie navrata, kako bi se opisale realnosti Bojeg car-
stva, uvedene preko Hrista. Citirau Rejmona Brauna (Raymond Brown,
1:cxvii): Ako neko ukae na starozavetne tekstove koji, oito, im-
pliciraju Boji dolazak u slavi, Prolog (1,14) odgovara, Videsmo slavu
Njegovu. Ako neko pita gde je sud koji oznaava Boju poslednju
intervenciju, odgovor dolazi iz Jovana 3,19, A sud je ovaj to videlo
doe na svet. Judaistika oekivanja budunosti postala su sadanja
realnost u Hristu.
To ne znai, kako su tvrdili neki biblisti, da Jovan nita ne zna o
eshatologiji budunosti. U 5,28.29 on direktno govori o buduem vask-
rsenju i sudu. Isus u Jovanu 14,1-3 govori uenicima o svom ponovom
dolasku u budunosti, posle boravka na nebu. Osim toga, Isus na vie
mesta koristi izraz u poslednji dan, nedvosmisleno govorei o real-


85
nostima koje su i dalje budunost, gledano iz hrianske perspektive
(6,39.40.44.54; 12,48).
Tako, iako sasvim smireno razmilja o sadanjem i jo neprispelom
trenutku novozavetne eshatologije, Jovan je u Jevanelju odluio da
prvenstveni naglasak stavi na sadanju ili doivljenu eshatologiju u
Hristu i jevanelju.

Sud je sada Sud je sada Sud je sada Sud je sada
Adventisti su skloni da o poslednjem sudu razmiljaju kao o
iskljuivo eshatolokom dogaaju, dok je u Jovanovom Jevanelju sud
znatno iri pojam od toga. Pojavljuje se u tri odvojene faze. Sud se
dogaa na krstu (12,31.32) i u propovedanju jevanelja (3,18-21;
5,24.25), kao i na kraju vremena (5,27-30; 12,48).
Sad je sud ovome svetu, kae Isus (12,31). On govori o sudu u
kontekstu Njegovog podizanja na krst (32. stih). Taj sud na krstu tre-
balo je da ostvari najmanje dvoje: isterivanje kneza ovoga sveta, so-
tone (31. stih) i privlaenje svih [ljudi] Isusu (32. stih).
Pavlova teologija/ uenje daje dodatne informacije o tom sudu na
krstu. Pavle, u Rimljanima 8,3 kae da je na krstu Bog osudio greh u
grenom oveku, slanjem svoga Sina u obliju grenog oveka, kako bi
On postao rtva za greh. A u Delima 13,32.33 Pavle istie da su sva
obeanja koja je Bog dao ocevima naima bila ispunjena ljudskom
rodu kad je Bog podigao Isusa iz mrtvih. Kada spojimo ono to smo
saznali iz ovih tekstova, mogue nam je da steknemo prilino jasnu
sliku sadraja suda na krstu.
Bog je na krstu, u linosti Hrista, sudio celokupnom ljudskom rodu.
On je doao u obliju tela grehovnoga [grenog oveka] (Rimljanima
8,3). Svi gresi sveta su, na krstu, bili na jednoj gomili u Isusovom telu
(1. Petrova 2,24). Kad je Hristos visio na krstu, sazvan je sud. Kad je
pogledao dole na Isusa, Bog je video celokupni ljudski rod kako visi u
linosti svog Stvoritelja, punog greha, u svoj njegovoj odvratnoj prirodi.
Bog je na krstu izlio svod sud [kaznu] na ljudski greh, u linosti svoga
Sina. Svaki greh koji je ikada bio uinjen i koji e ikada moi da bude
uinjen, bio je u potpunosti i konano osuen u Hristovoj linosti.
oveanstvo je proglaeno krivim i osueno na smrt u Hristovoj
smrti (Rimljanima 8,3). Sotona je, na krstu, izgubio prava na ljudski rod
po osnovu ljudskog greha (Jovan 12,31). Bog je problem tog greha reio
u linosti svoga Sina. Sud je tada bio privremeno odloen za oko tride-
set est sati, jer je bio zavren tek prvi deo njegove funkcije.
Sud je pozvan u jutro prvog dana sedmice. Bog jo jednom gleda
dole na Isusa. Tamo vidi savreno oveanstvo, kao jagnje bez mane i
mrlje. Onaj koji ne znadijae greha (2. Korinanima 5,21), koji nije
mogao biti ukoren za greh (Jovan 8,46), ponovo je, u svojoj linosti,
predstavljao ceo ljudski rod. Pogledavi dole na bezgreno oveanstvo,
Bog ga je proglasio dostojnim ivota i venosti u Njegovoj prisutnosti.


86
Posle toga, postupio je prema tom svom proglasu i podigao Isusa iz
mrtvih. inei to, on je izgovorio blagoslov nad celim oveanstvom
(Dela 13,32.33). Sva Boja obeanja bila su sada aktivirana u odnosu na
svako ljudsko bie koje je u vezi s Isusom (2. Korinanima 1,20). Iako je
bilo osueno na Hristovom krstu, greno oveanstvo je u inu Isuso-
vog vaskrsenja bilo otkupljeno i primilo ivot.
Prema tome, sud na krstu se tie svakog ljudskog bia koje je ikada
ivelo (Jovan 12,32). Tebi i meni sueno je na krstu u linosti naeg
Zastupnika. Na greh bio je osuen u Njegovoj linosti. Njegova osuda
bila je i naa osuda. Ali i Njegova pravda je bila potvrena nama u
trenutku kada ga je Bog podigao iz mrtvih. Isus je bio proglaen
pravednim u svim svojim delima. Tako je i Njegovo opravdanje postalo
nae. U Hristovom krstu i vaskrsenju na sud je dovedeno celo ovean-
stvo, i u pozitivnom i negativnom kontekstu [].
Druga faza suda, po Jovanovom Jevanelju, je sud u propovedanju
jevanelja. Ta druga faza suda stoji u direktnoj vezi s prvom. Ljudi su, u
okviru propovedanja jevanelja, pozvani da odlue kako e odgovoriti
na sud izvren na krstu. Svakom prilikom kad se ljudima predstave
Hristos i Njegov krst, ljudi su pozvani na sud (3,14-21). Videlo svetli u
tami i svako je tada duan da odgovori, bili pozitivno ili negativno (sti-
hovi 19-21). Na tapetu su pitanja ivota i smrti (5,24.25). Ovaj sud je
sadanja [present] realnost, svakom prilikom kad se propoveda jevan-
elje (3,18).
Sud na govornici je misao koja otrenjuje. Svake subote, kada se
vernici okupljaju na bogosluenje zaseda sud u propovedanju jevan-
elja. Svaka osoba meu sluaocima, u zboru vernika, ili je privuena
blie Hristu ili odgurnuta dalje od Njega. Nema srednjeg puta. Kakve li
odgovornosti pred propovednikom, govornikom! Za taj skup slualaca,
kongregaciju, bilo bi bolje da se ne odri nikakva propoved, nego da
sluaju propoved iz pola srca ili napola peenu propoved. Niko ne
moe biti doveden u okolnost svesti o sudu odranom na krstu, ako ne
shvati da tom sudu mora da odgovori na ovaj ili onaj nain. On [svaka
jedinka] se opredeljuje za identifikaciju ili s grenim oveanstvom koje
je bilo uniteno na krstu ili s bezgrenim oveanstvom, podignutim
prilikom vaskrsenja. Tako, izricanjem suda nad Hristom, oni izriu sud
nad samima sobom. Oni se odluuju za ivot ili smrt, za videlo ili tamu.
Bilo bi bolje uopte ne propovedati, nego drati moralnu pridiku ili
odrati as beskorisnog brbljanja, u situaciji kada due stoje na vagi
odluke.
Ipak, sud u propovedanju jevanelja nije konani cilj Jovanovog
pisanja. Postoji i sud na kraju (5,27-30; 12,48). Ali taj sud se ne udal-
java od dve ranije faze suenja. On potvruje ili oglaava pravos-
nanima dva prethodna suda. Nama na kraju nee biti sueno ni na koji
drugi nain, nego sudom koji smo izgovorili nad sobom, odgovarajui
na propovedanje jevanelja (12,48). Rei ivota koje smo sada odbacili


87
vratie se da nas pohode, tada (5,45). Rei ivota koje smo prigrlili
sada, vratie se da nas podignu u izobilan i veni ivot (29. stih).
Poslednjeg suda ne treba da se boje oni koji su u Hristu sada. Krst je
dovoljan za pomirenje greha i sticanje prava na veni ivot. Oni koji se
sada nalaze u Hristu i koji ostaju u Njemu sada, nai e se u Njemu i u
poslednji dan.

Primena Rei
Jovan, 5. glava Jovan, 5. glava Jovan, 5. glava Jovan, 5. glava
1. Moe li da se seti nain na koje dananji ljudi pokuavaju da se, 1. Moe li da se seti nain na koje dananji ljudi pokuavaju da se, 1. Moe li da se seti nain na koje dananji ljudi pokuavaju da se, 1. Moe li da se seti nain na koje dananji ljudi pokuavaju da se,
nezavisno od Hrista, izlee fiziki i duhovno? Kakve uloge ps nezavisno od Hrista, izlee fiziki i duhovno? Kakve uloge ps nezavisno od Hrista, izlee fiziki i duhovno? Kakve uloge ps nezavisno od Hrista, izlee fiziki i duhovno? Kakve uloge psi- i- i- i-
hologija i molitva, svaka u svom domenu, igraju u procesu le hologija i molitva, svaka u svom domenu, igraju u procesu le hologija i molitva, svaka u svom domenu, igraju u procesu le hologija i molitva, svaka u svom domenu, igraju u procesu leenja enja enja enja
od mentalnih bolesti i rana prolosti? ta misli, zato tako malo od mentalnih bolesti i rana prolosti? ta misli, zato tako malo od mentalnih bolesti i rana prolosti? ta misli, zato tako malo od mentalnih bolesti i rana prolosti? ta misli, zato tako malo
ljudi danas doivljava dramatina izl ljudi danas doivljava dramatina izl ljudi danas doivljava dramatina izl ljudi danas doivljava dramatina izle ee eenja, poput iskustva oveka u enja, poput iskustva oveka u enja, poput iskustva oveka u enja, poput iskustva oveka u
banji Vitezdi? banji Vitezdi? banji Vitezdi? banji Vitezdi?
2. Kako bi odgovorio osobi koja bi izjavila da su sve bolesti posledica 2. Kako bi odgovorio osobi koja bi izjavila da su sve bolesti posledica 2. Kako bi odgovorio osobi koja bi izjavila da su sve bolesti posledica 2. Kako bi odgovorio osobi koja bi izjavila da su sve bolesti posledica
greha? Kakva je uloga greha greha? Kakva je uloga greha greha? Kakva je uloga greha greha? Kakva je uloga greha u ljudskim bolestima? Moe li se u u ljudskim bolestima? Moe li se u u ljudskim bolestima? Moe li se u u ljudskim bolestima? Moe li se u
tome uopte uspostaviti odreeni odnos uzroka i posledice? Imaju li tome uopte uspostaviti odreeni odnos uzroka i posledice? Imaju li tome uopte uspostaviti odreeni odnos uzroka i posledice? Imaju li tome uopte uspostaviti odreeni odnos uzroka i posledice? Imaju li
neke bolesti, kao sida ili rak plua, moralne dimenzije? Navedi neke bolesti, kao sida ili rak plua, moralne dimenzije? Navedi neke bolesti, kao sida ili rak plua, moralne dimenzije? Navedi neke bolesti, kao sida ili rak plua, moralne dimenzije? Navedi
konkretne razloge, kojima p konkretne razloge, kojima p konkretne razloge, kojima p konkretne razloge, kojima po oo odupire svoja shvatanja. dupire svoja shvatanja. dupire svoja shvatanja. dupire svoja shvatanja.
3. Isus je prekrio ljudske propise 3. Isus je prekrio ljudske propise 3. Isus je prekrio ljudske propise 3. Isus je prekrio ljudske propise o svetkovanju subote kad je izleio o svetkovanju subote kad je izleio o svetkovanju subote kad je izleio o svetkovanju subote kad je izleio
oveka. Farisejima su mali propisi bili vaniji od zdravlja i dobra oveka. Farisejima su mali propisi bili vaniji od zdravlja i dobra oveka. Farisejima su mali propisi bili vaniji od zdravlja i dobra oveka. Farisejima su mali propisi bili vaniji od zdravlja i dobra
jednog ljudskog bia. U kojem stepenu su tvoja lina pravila ivota jednog ljudskog bia. U kojem stepenu su tvoja lina pravila ivota jednog ljudskog bia. U kojem stepenu su tvoja lina pravila ivota jednog ljudskog bia. U kojem stepenu su tvoja lina pravila ivota
od Boga ili od oveka? Pomau li ti ona u sluenju ljudima, ili ti od Boga ili od oveka? Pomau li ti ona u sluenju ljudima, ili ti od Boga ili od oveka? Pomau li ti ona u sluenju ljudima, ili ti od Boga ili od oveka? Pomau li ti ona u sluenju ljudima, ili ti
moda esto post moda esto post moda esto post moda esto postaju kamen za sp aju kamen za sp aju kamen za sp aju kamen za spo oo oticanje na putu sluenja? ticanje na putu sluenja? ticanje na putu sluenja? ticanje na putu sluenja?
4. Kako hrianin moe da naui kako da stvori ravnoteu izmeu 4. Kako hrianin moe da naui kako da stvori ravnoteu izmeu 4. Kako hrianin moe da naui kako da stvori ravnoteu izmeu 4. Kako hrianin moe da naui kako da stvori ravnoteu izmeu
hria hria hria hrian nn nske radosti i ozbiljnosti? Na koji nain Jovanova eshatologija ske radosti i ozbiljnosti? Na koji nain Jovanova eshatologija ske radosti i ozbiljnosti? Na koji nain Jovanova eshatologija ske radosti i ozbiljnosti? Na koji nain Jovanova eshatologija
utie na tu ravnoteu? Na koji nain mogu ljudi da ouvaju oseaj utie na tu ravnoteu? Na koji nain mogu ljudi da ouvaju oseaj utie na tu ravnoteu? Na koji nain mogu ljudi da ouvaju oseaj utie na tu ravnoteu? Na koji nain mogu ljudi da ouvaju oseaj
da je veni i da je veni i da je veni i da je veni ivot sadanja realanost u svetu punom patnji i ra vot sadanja realanost u svetu punom patnji i ra vot sadanja realanost u svetu punom patnji i ra vot sadanja realanost u svetu punom patnji i ras- s- s- s-
padanja? padanja? padanja? padanja?
5. Opii neke od svedoka u svome ivotu koji su ti pomogli da 5. Opii neke od svedoka u svome ivotu koji su ti pomogli da 5. Opii neke od svedoka u svome ivotu koji su ti pomogli da 5. Opii neke od svedoka u svome ivotu koji su ti pomogli da
upozna Isusa. U kojem stepenu je tvoja percepcija Isusa formirana upozna Isusa. U kojem stepenu je tvoja percepcija Isusa formirana upozna Isusa. U kojem stepenu je tvoja percepcija Isusa formirana upozna Isusa. U kojem stepenu je tvoja percepcija Isusa formirana
stavovima vernika koje poznaje i kojima se divi? Koliko bi tvoj stavovima vernika koje poznaje i kojima se divi? Koliko bi tvoj stavovima vernika koje poznaje i kojima se divi? Koliko bi tvoj stavovima vernika koje poznaje i kojima se divi? Koliko bi tvoj
ivot bio drugaiji da te ljude ne poznaje? ivot bio drugaiji da te ljude ne poznaje? ivot bio drugaiji da te ljude ne poznaje? ivot bio drugaiji da te ljude ne poznaje?

Istraivanje Rei
1. Uz pomo obimne konkordancije potrai sve primere u Novom 1. Uz pomo obimne konkordancije potrai sve primere u Novom 1. Uz pomo obimne konkordancije potrai sve primere u Novom 1. Uz pomo obimne konkordancije potrai sve primere u Novom
zavetu u kojima se pojavljuju rei zavetu u kojima se pojavljuju rei zavetu u kojima se pojavljuju rei zavetu u kojima se pojavljuju rei sud, suenje sud, suenje sud, suenje sud, suenje i i i i sudija. sudija. sudija. sudija. Koji od tih Koji od tih Koji od tih Koji od tih
primera govore o sudu poslednjeg vremena? Za koje od njih s primera govore o sudu poslednjeg vremena? Za koje od njih s primera govore o sudu poslednjeg vremena? Za koje od njih s primera govore o sudu poslednjeg vremena? Za koje od njih sm mm ma- a- a- a-
tra da imaju sadanji ili neprekinut/ trajan znaaj u svakom dobu tra da imaju sadanji ili neprekinut/ trajan znaaj u svakom dobu tra da imaju sadanji ili neprekinut/ trajan znaaj u svakom dobu tra da imaju sadanji ili neprekinut/ trajan znaaj u svakom dobu
[ [[ [istorije istorije istorije istorije] ]] ]? Koji od njih su povezani s temom krsta? ta na osnovu ? Koji od njih su povezani s temom krsta? ta na osnovu ? Koji od njih su povezani s temom krsta? ta na osnovu ? Koji od njih su povezani s temom krsta? ta na osnovu
ovog procesa saznaje o Jovanovom Jeva ovog procesa saznaje o Jovanovom Jeva ovog procesa saznaje o Jovanovom Jeva ovog procesa saznaje o Jovanovom Jevan nn nelju? elju? elju? elju?


88
2. Koristei biblijske renike, enciklopedije i bilo koju knjigu ili 2. Koristei biblijske renike, enciklopedije i bilo koju knjigu ili 2. Koristei biblijske renike, enciklopedije i bilo koju knjigu ili 2. Koristei biblijske renike, enciklopedije i bilo koju knjigu ili
asopi asopi asopi asopis o arheologiji do kojih moe doi, saznaj sve to moe o s o arheologiji do kojih moe doi, saznaj sve to moe o s o arheologiji do kojih moe doi, saznaj sve to moe o s o arheologiji do kojih moe doi, saznaj sve to moe o
skora skora skora skoran nn njim otkriima u vezi s banjom Vitezdom. jim otkriima u vezi s banjom Vitezdom. jim otkriima u vezi s banjom Vitezdom. jim otkriima u vezi s banjom Vitezdom.



89

GLAVA SEDMA
HLEB IVOTA
Jovan, 6. glava Jovan, 6. glava Jovan, 6. glava Jovan, 6. glava

Isus se vraa u Galileju i sve dogaaje iz Jovanove 6. glave
proivljava u periodu od dva dana. Hrani mnotvo od pet hiljada ljudi,
posle ega ljudi hoe da ga proglase carem (stihovi 1-15). Nakon pov-
laenja od mnotva i svojih uenika, Isus, hodajui po vodi Galilejskog
jezera dolazi nou do svojih uenika koji su u svom brodiu, (stihovi
16-21). Narednog dana u sinagogi u Kapernaumu, Isus pokree
diskusiju o relativnim zaslugama hleba koji su On i Mojsije davali
narodu (stihovi 22-35). To mu daje priliku da odri svoju uvenu
propoved o hlebu ivota, u kojoj svoju misiju opisuje duhovnim hran-
jenjem naroda (stihovi 35-59). Poglavlje se zavrava odlaskom ozbli-
jnog broja Isusovih uenika, da bi s Njime ostala samo dvanaestorica
(stihovi 60-71).

Ulaenje u Re
Jovan 6,1 Jovan 6,1 Jovan 6,1 Jovan 6,1- -- -15 15 15 15
Tekst u Jovanu 6,1 Tekst u Jovanu 6,1 Tekst u Jovanu 6,1 Tekst u Jovanu 6,1- -- -15 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 15 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 15 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 15 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo oo ovori vori vori vori
na sl na sl na sl na sle ee edea pitanja: dea pitanja: dea pitanja: dea pitanja:
1. U ovom tekstu Isusu se obraaju i Andrija i Petar. Uz pomo ko 1. U ovom tekstu Isusu se obraaju i Andrija i Petar. Uz pomo ko 1. U ovom tekstu Isusu se obraaju i Andrija i Petar. Uz pomo ko 1. U ovom tekstu Isusu se obraaju i Andrija i Petar. Uz pomo kon- n- n- n-
kordancije, uporedi njihove rei iz ovog teksta s onim to je svaki kordancije, uporedi njihove rei iz ovog teksta s onim to je svaki kordancije, uporedi njihove rei iz ovog teksta s onim to je svaki kordancije, uporedi njihove rei iz ovog teksta s onim to je svaki
od njih rekao na drugim mestima u Jovanovom Jevanelju. Kako ti od njih rekao na drugim mestima u Jovanovom Jevanelju. Kako ti od njih rekao na drugim mestima u Jovanovom Jevanelju. Kako ti od njih rekao na drugim mestima u Jovanovom Jevanelju. Kako ti
to olakava da razume reakciju obojice na udo hranjenja to olakava da razume reakciju obojice na udo hranjenja to olakava da razume reakciju obojice na udo hranjenja to olakava da razume reakciju obojice na udo hranjenja pet hi pet hi pet hi pet hil- l- l- l-
jada ljudi? jada ljudi? jada ljudi? jada ljudi?
2. Zato je, po tvom miljenju, Isus hteo da okua uenike, pitajui ih 2. Zato je, po tvom miljenju, Isus hteo da okua uenike, pitajui ih 2. Zato je, po tvom miljenju, Isus hteo da okua uenike, pitajui ih 2. Zato je, po tvom miljenju, Isus hteo da okua uenike, pitajui ih
gde se moe kupiti hleba, ako je ve znao ta e initi? gde se moe kupiti hleba, ako je ve znao ta e initi? gde se moe kupiti hleba, ako je ve znao ta e initi? gde se moe kupiti hleba, ako je ve znao ta e initi?
3. Kakve slinosti vidi izmeu ove i pria o Pashi (2. Mojsijeva 12) i o 3. Kakve slinosti vidi izmeu ove i pria o Pashi (2. Mojsijeva 12) i o 3. Kakve slinosti vidi izmeu ove i pria o Pashi (2. Mojsijeva 12) i o 3. Kakve slinosti vidi izmeu ove i pria o Pashi (2. Mojsijeva 12) i o
mani (2. Mojsijeva 16,1 mani (2. Mojsijeva 16,1 mani (2. Mojsijeva 16,1 mani (2. Mojsijeva 16,1- -- -8) u Staro 8) u Staro 8) u Staro 8) u Starom zavetu. m zavetu. m zavetu. m zavetu.

Istraivanje Rei
Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Isus se vraa u Galileju, to je u Jovanovom Jevanelju relativno
neuobiajena situacija. U stvari, jedino se svadba u Kani (2,1-11), izle-
enje sina carevog oveka (4,46-54), epizode u 21. glavi i dogaaji iz
6. glave dogaaju u Galileji. Najvei deo Jevanelja, za razliku od
Mateja, Marka i Luke dogaa se u Jerusalimu i okolnim krajevima.
Dogaaji iz Jovana, 6. glave odigravaju se u vreme pribliavanja
jevrejske Pashe (6,4). Tako e se dogoditi da e mnogo ljudi biti na putu
za Jerusalim, to svakako objanjava brojno stanje mnotva u tom pus-
tom kraju (White, The Desire of Ages, 364). U Jovanovom Jevanelju,


90
kad god se pominje Pasha, prisutne su aluzije ili na Veeru Gospodnju
ili na krst (ponekad i na oboje vidi White, The Desire of Ages,
388.389). I, razume se, u ovom poglavlju imamo obilje scenografije iz
vremena Izlaska. Na primer, pria o udesnom hranjenju mnotva pod-
sea itaoca na izralijski narod u pustinji. Mojsije se, u 4. Mojsijevoj,
suoava s problemom velikog mnotva u pustinji, koji se ale da nema
hrane. Kao to je uinio Isus u Jovanu 6,5, i Mojsije postavlja pitanje o
mogunosti da se nahrani sav taj narod (13. stih). Ovo je jedna od
mnogih aluzija koje tekst u Jovanu, 6. glavi, vrsto veu za starozavetne
izvetaje o Izlasku.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Radnja prie dogaa se s druge strane Galilejskog jezera, kod Tiveri-
jade (i Kapernauma 1. stih). Za Isusom ide veliko mnotvo ljudi, zato
to je leio bolesne (2. stih). On tamo pronalazi prirodnu govornicu, na
padini brda, gde seda sa svojim uenicima (3. stih). Konstrukcija re-
enice iz 3. stiha vrlo snano podsea na Propoved na Gori u Mateju
(vidi Matej 5,1).
Filip i Andrija, koji ovde razgovaraju s Isusom (Jovan 6,5-9), ubrajaju
se meu najaktivnije uenike u Jovanovom Jevanelju. To iznenaenje je
utoliko vee, poto se uopte ne pominje Jovan, koji je meu najaktivni-
jima u Mateju, Marku i Luki (kao to je reeno ranije, Jovana u ovom
Jevanelju verovatno treba poistovetiti s ljubljenim uenikom [13,23.24;
19,35; 21,24]). Filip je logina linost s kojom e Isus razgovarati o
nastalom problemu, poto je on iz Vitsaide (1,44), grada nedaleko od
mesta na kojem se nalaze). Raspitujui se za ljudsko reenje problema,
Isus istie natprirodni aspekt uda koje e zatim uiniti. Koliko je nama
poznato, u broju prisutnog naroda u ovoj prii nema duhovnog ili sim-
bolikog znaaja (5.000, 200, 5 i 2). To su samo seanja na injenice.
U ovoj prii imamo snane aluzije na ustanovu Veere Gospodnje,
dogaaj koji je izostavljen iz ovog Jevanelja. Isus uzima u ruke hle-
bove, blagosilja ih eucharistesas i deli prisutnom mnotvu (11.
stih). Karakteristini jezik izraavanja u grkom koji je ovde izabran,
direktno podsea na jezik Veere Gospodnje u drugim delovima Novog
zaveta (naroito Luka 22,19 i 1. Korinanima 11,23.24).
Ovo je jedino Jevanelje u kojem se pria zavrava Isusovom nared-
bom da se skupe komadi to su preostali, kako nita ne bi bilo baeno
(stihovi 12,13). Posle toga, ljudi poinju da misle da vide proroka kao
to je bio Mojsije (koji je takoe doveo hleb s neba), koji je bio prore-
en u 5. Mojsijevoj 18,15-18). Razgovori posle toga koncentriu se na
ideju prisiljavanja Isusa dao postane njihov car, na ta se on povlai od
njih (15. stih).

Glave teme teksta Glave teme teksta Glave teme teksta Glave teme teksta
Euharistiki hleb Euharistiki hleb Euharistiki hleb Euharistiki hleb


91
Euharistiki i jezik Izlaska kojim je napisana pria priprema itaoca
za ono to treba da sledi u 6. glavi, naroito u stihovi 30 do 59. Poto
Jovan u Jevanelje ne uvrtava izvetaj o Veeri Gospodnjoj, on to
nadoknauje izvanrednom teologijom Veere Gospodnje u 6. glavi.
Stvarno znaenje Pashe moe se nai u Isusu i u Veeri koju samo On
moe da pripremi (Talbert, Reading John, 132). Prema tome, 6. glava je
nastavak teme u kojoj je Isus zamena za judaizam teme koju smo
snano zapazili u 2. glavi (zamena vode ienja i hrama), 4. glavi
(zamena samarjanske vere i Jerusalima) i 5. glavi (zamena vod u
Vitezdi).
Meutim, zanimljivo je da se Jovanove aluzije na Veeru Gospodnju
nalaze u kontekstu obedovanja u prirodi, ovom prilikom na padini brda,
a drugog na obali (Jovan 21,1-14). U jednom odreenom smislu, obred
Veere Gospodnje, sto za obedovanje i obedovanje u prirodi vrlo su
slini. Isusova prisutnost ne moe se ograniiti na crkvene zgrade, u
kojima se odrava pravi nain bogosluenja. Za one koji hode, ive s
Isusom, postoji smisao u kojem svaki obrok postaje simbol (White, The
Desire of Ages, 660, 661; Barclay, 1:225, 226).

Prorok kao Mojsije Prorok kao Mojsije Prorok kao Mojsije Prorok kao Mojsije
Isusovo hranjenje mnotva u pustinji podsetilo je ljude na Mojsijevo
proroanstvo po kojem e ustati prorok slian njemu (6,14; 5. Mosijeva
18,15-18). Ali Mojsije im je rekao kada taj prorok doe njega
sluajte, poto e Bog svoje rei staviti u usta tog proroka, koji e uiti
narod onome to Bog od njih oekuje (5. Mojsijeva 18, 15.18). Mojsije je
naglasio da e rei toga proroka biti vane, a ne njegova uda. Ironija je
to je, u kontekstu proroanstva iz 5. Mojsijeve, narod traio od Gospoda
da ih vie ne strai udesima niti gromovnim reima (5. Mojsijeva 18,16).
Gospodnje pouke su eleli da sluaju na smireniji nain. A sada, kad je
taj obeani prorok doao, oni nisu zainteresovani za Njegove rei. Oni
jedino vide uda! ele da ga uine carem, nesumnjivo u nadi da e On
svojim udotvornim moima isterati Rimljane i doneti im lak i udoban
ivot.

Ulaenje u Re
Jovan 6,16 Jovan 6,16 Jovan 6,16 Jovan 6,16- -- -21 21 21 21
Tekst u Jovanu 6,16 Tekst u Jovanu 6,16 Tekst u Jovanu 6,16 Tekst u Jovanu 6,16- -- -21 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 21 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 21 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 21 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:

1. Paljivo uporedi Jovanov izvetaj s tekstovima u Mateju 14,22 1. Paljivo uporedi Jovanov izvetaj s tekstovima u Mateju 14,22 1. Paljivo uporedi Jovanov izvetaj s tekstovima u Mateju 14,22 1. Paljivo uporedi Jovanov izvetaj s tekstovima u Mateju 14,22- -- -27 i 27 i 27 i 27 i
Marku 6,45 Marku 6,45 Marku 6,45 Marku 6,45- -- -52. Na komadu hartije 52. Na komadu hartije 52. Na komadu hartije 52. Na komadu hartije navedi sve paralele izmeu navedi sve paralele izmeu navedi sve paralele izmeu navedi sve paralele izmeu
Jovana i bilo k Jovana i bilo k Jovana i bilo k Jovana i bilo ko oo ojeg od druga dva izvetaja. Tada navedi sve take u jeg od druga dva izvetaja. Tada navedi sve take u jeg od druga dva izvetaja. Tada navedi sve take u jeg od druga dva izvetaja. Tada navedi sve take u
Jovanovom izvetaju u kojima se tekst razlikuje od drugih, uklju Jovanovom izvetaju u kojima se tekst razlikuje od drugih, uklju Jovanovom izvetaju u kojima se tekst razlikuje od drugih, uklju Jovanovom izvetaju u kojima se tekst razlikuje od drugih, ukljuu- u- u- u-


92
jui i mesta koja su izostavljena. Koju jedinstvenu misao, po tvome jui i mesta koja su izostavljena. Koju jedinstvenu misao, po tvome jui i mesta koja su izostavljena. Koju jedinstvenu misao, po tvome jui i mesta koja su izostavljena. Koju jedinstvenu misao, po tvome
miljenju, iznosi Jovan? O miljenju, iznosi Jovan? O miljenju, iznosi Jovan? O miljenju, iznosi Jovan? Objasni? bjasni? bjasni? bjasni?
2. Uz pomo konkordancije 2. Uz pomo konkordancije 2. Uz pomo konkordancije 2. Uz pomo konkordancije (NIV Exhaustive Concordance (NIV Exhaustive Concordance (NIV Exhaustive Concordance (NIV Exhaustive Concordance i i i i Strogova, Strogova, Strogova, Strogova,
najbolje su za ovo istraivanje), nai sve sluajeve u Jovanovom najbolje su za ovo istraivanje), nai sve sluajeve u Jovanovom najbolje su za ovo istraivanje), nai sve sluajeve u Jovanovom najbolje su za ovo istraivanje), nai sve sluajeve u Jovanovom
Jevanelju u kojima Isus kae: Ja sam. Vidi da li te izreke moe Jevanelju u kojima Isus kae: Ja sam. Vidi da li te izreke moe Jevanelju u kojima Isus kae: Ja sam. Vidi da li te izreke moe Jevanelju u kojima Isus kae: Ja sam. Vidi da li te izreke moe
da grupie u razliite kategorije upotrebe. Smat da grupie u razliite kategorije upotrebe. Smat da grupie u razliite kategorije upotrebe. Smat da grupie u razliite kategorije upotrebe. Smatra li da su neke od ra li da su neke od ra li da su neke od ra li da su neke od
tih izjava u vezi s 2. Mojs tih izjava u vezi s 2. Mojs tih izjava u vezi s 2. Mojs tih izjava u vezi s 2. Mojsi ii ijevom 3,14.15? Ako je odgovor potvrdan, jevom 3,14.15? Ako je odgovor potvrdan, jevom 3,14.15? Ako je odgovor potvrdan, jevom 3,14.15? Ako je odgovor potvrdan,
koje i zato? koje i zato? koje i zato? koje i zato?

Istraivanje Rei
Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Galilejsko jezero je na 209 metara ispod nivoa mora, a duboko je 46
metara, okrueno brdima. Ovaj fiziki ambijent moe da uzrokuje izne-
nadne oluje, zbog kojih nastaju ogromni talasi, uprkos relativno malim
dimenzijama jezera.
U Psalmu 77,16-20 opisan je Izlazak jezikom Bojeg prisustva na
burnom moru. Ta pria o Isusu koji hoda po vodi (Jovan 6,16-21) prilog
je generalnoj temi celog poglavlja o Izlasku i Pashi.
Isus ini istu vrstu uda kakva je inio Bog u vreme Izlaska. Bog
Staroga zaveta opisan je, ak, u knjizi o Jovu 9,8, kao neko ko gazi po
valima morskim (vidi takoe Prie 30,4). Prema tome, ljudima koji su
bili kolovani u vreme Staroga zaveta je Isusova sposobnost da hoda po
vodi i vlada vetrovima i talasima bila mona potvrda Njegovog boan-
stva.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Parabola uivo Parabola uivo Parabola uivo Parabola uivo
U drevnoj mitologiji je nemirno more bilo carstvo haosa i zla,
ispunjeno morskim zmijama i drugim zastraujuim stvorenjima. Isus
dokazuje da ima potpunu kontrolu nad elementima nemira na ovoj
Zemlji.
Mali brod u kojem se nalaze Isusovi uenici na nemirnom jezeru
simboliki predstavlja crkvu u svetu, bacanu tamo-amo, koja se osea
naputenom, esto oajnu; crkvu koja pokuava da uzme stvari u svoje
ruke (6,19). Ova pria pokree crkvu da uvidi da Isus u svojoj vlasti ima
sile ove Zemlje. Iako Njegovog prisustva nisu svesni u svakoj prilici, On
dolazi kad je Njegov narod u nevolji.
U mnogim prilikama nam se ini da su nam ivoti potpuno izvan
kontrole, kao brod koji nemirno more baca tamo-amo. Dobro je znati
da Isus kontrolite situaciju, i onda kada se ini da su se stvari izmakle
kontroli. On moe da donese najbolje reenje u svakoj situaciji, ak i
onda kad su za njih krivi nai propusti. On moe da donese najbolje
reenje i kada drugi ljudi uine propuste koji se tiu naih ivota. Kad
smo uradili sve to moemo, veoma je zdravo da se bezbedno i spoko-


93
jno prepustimo Bojoj kontroli nad stvarima koje su izvan nae vlasti. S
druge strane, nezdravo ljudsko razmiljanje i rezonovanje vidi jednog
udaljenog Boga, iako je blizu; Boga straha iako nam je dao povoda da
se radujemo!

Veliki JA SAM Veliki JA SAM Veliki JA SAM Veliki JA SAM
Jedno od neobinih obeleja Jovanovog Jevanelja je okolnosti da
Isus u vie navrata koristi obrazac primenjen na Jahvea u Starom zavetu:
JA SAM (grki: ego eimi). Ovaj snani grki izraz, uvek u Isusovim re-
ima, u Jevanelju se koristi na tri naina. (1) Za predstavljanje (sebe) na
ljudskom nivou (6,20; 4,26). Uenici su u velikom strahu, gledajui Is-
usa kako se pribliava, ali On kae: Ja sam; ne bojte se (6,20 ego
eimi). On im se predstavlja, izdvajajui sebe od drugih ljudskih bia. (2)
Za predstavljanje (sebe) na boanskom nivou. Isus koristi izraz JA SAM
uz opis svojih boanskih svojstava (Ja sam Hleb ivota, Ja sam Pastir
dobri). (3) Koristi se u apsolutnom smislu. On jednostavno kae JA
SAM, u oiglednoj tvrdnji da je isto to i Jahve Staroga zaveta. Da bi
neko u potpunosti razumeo ovaj izraz u Jovanovom Jevanelju, neo-
phodno da ukratko skrenemo panju na starozavetnu pozadinu Isusove
upotrebe tog izraza.
Boanske izjave JA SAM iz Starog zaveta takoe se primenjuju na tri
naina, malo drugaije od ovog to je gore pomenuto. (1) Neke od
izjava JA SAM u Starom zavetu otkrivaju prirodu Jahvea (2. Mojsijeva
3,14; 6,2.3). On je uvek tu da zadovolji potrebe svog naroda. (2) Izjave
JA SAM koriste se i da se otkrije jedinstveni karakter Jahvea. On je jed-
ini Spasitelj, jedini pravi Bog (Isaija 43,10.11). Nema Boga kao to je On,
koji od poetka vidi kraj. On je jedini koji moe da vidi budunost (Isaija
46,9.10). (3) Izjave JA SAM koriste se i da se objave mona dela
budueg spasenja, koja e Jahve uiniti u vremenu budunosti (Jezekilj
34,20-31; 36,22-38).
U Jovanovom Jevanelju se upotreba izjava JA SAM, kojima se
opisuju Njegova boanska svojstva (taka 2. gore), gradi na treoj upot-
rebi u Starom zavetu. U Jevanelju te izjave JA SAM (o boanskim
svojstvima) postaju izrazi onoga to Isus nudi. Budue spasenje koje je
Jahve obeao ispunjeno je u sadanjosti [present] u Hristu. On jeste
Hleb viota (6,33-58). On jeste Videlo svetu (8,12; 9,5). On jeste Vrata
ovcama i Pastir dobri (10,7-18). On jeste Vaskrsenje i ivot (11,25.26).
On jeste Put, Istina i ivot (14,6). On jeste Pravi okot (15,1-8). Ono to
je u Starom zavetu bilo budunost, u Hristu je postalo sadanjost. Na taj
nain, u tim izjavama JA SAM, mi vidimo drugi izraz Jovanovog koncepta
ostvarene ili sadanje eshatologije. Biti u vezi s Isusom, znai sada,
verom, imati obilje, bogatstvo budueg carstva.
Apsolutne izjave JA SAM u Jovanovom Jevanelju (taka 3) grade se
na starozavetnim izjavama JA SAM koje otkrivaju Jahveovu prirodu
(taka 1) i jedinstvenost (taka 2). Isus otkriva prirodu i sva svojstva


94
starozavetnog Jahvea. On je istinski Bog koji je postao telo. To je vidl-
jivo po njegovom poznavanju budunosti. On govori o stvarima pre
nego to se dogode tako da, kad se dogode, ljudi veruju u JA SAM
(13,19; vidi takoe Isaija 46,9.10). Isusova boanska priroda evidentna
je na osnovu injenice da On poznaje budunost.
Verovanje u Isusovu boansku prirodu bitno je za spasenje. Oni koji
ne veruju u JA SAM (Isusa) umree u svojim gresima (8,24; vidi takoe
Isaija 43,10.11). Ako Isusovo poznavanje budunosti nije dovoljan
dokaz, Njegova boanska priroda postae evidentna kad podignete
Sina ovejega (8,28). Krst i vaskrsenje mono e posvedoiti o tome
ko je zapravo Isus.
Izraz JA SAM Isus koristi i da bi objavio ono to je ve evidentno u
Prologu Jevanelju po Jovanu da je On preegzistirao, postojao kroz
celu venost, kao boansko Bie. On je Veliki JA SAM, koji je postojao
pre Avrama (8,58; vidi takoe 2. Mojsijeva 3,14).
U izrazima JA SAM u etvrtom Jevanelju Isus se otkriva kao Jahve
Staroga zaveta. On je u potpunosti i istinski Bog u najviem smislu, bez
obzira to hoda Zemljom u ljudskom telu. On je preegzistirao, posto-
jao kroz celu venost (8,58). Radosti budueg carstva obeane u Starom
zavetu On moe da ispuni onima koji veruju u Njega sada (izjave JA
SAM o boanskim svojstvima). Verovanje u Njegovu boansku prirodu
bitno je za spasenje (8,24). To e postati evidentno, vidljivo u ispun-
jenju Njegovih proroanstava, naroito na krstu i u vaskrsenju (13,19;
8,28).
Kada sam, kao pastor, razgovarao s Jehovinim svedocima, esto sam
imao priliku da radim s ljudima koji su osporavali Isusov boanski
status. Oni su imali unapred pripremljene odgovore za sve klasine
tekstove koji upuuju na Isusovu boansku prirodu, kao to su Jovan
1,1; 8,58; Rimljanima 9,5 il Titu 2,13. Njihov specijalni prevod Biblije
izmenio je i kljune tekstove, kao to su Jovan 1,3 i Koloanima
1,16.17. Meutim, postoji dokaz koji se nikada ne moe pobiti, a to je
injenica da su u celom Novom zavetu, a naroito u Jovanovom Jevan-
elju, biblijski pisci u mnogo navrata Isusu pripisivali svojstva i dela,
koja su se u Starom zavetu smatrala da odgovaraju jedino Bogu Jahveu,
u najviem smislu. Te vrste pripisivanja iz pera novozavetnih pisaca
teku tako prirodno i esto, da ne moe biti nikakve sumnje da su za
Isusa imali najvie mogue potovanje. Oni su nedvosmisleno eleli da
svako Isusa potuje na isti nain na koji oni potuju Oca (Jovan 5,23).

Ulaenje u Re
Jovan 6,22 Jovan 6,22 Jovan 6,22 Jovan 6,22- -- -59 59 59 59
Tekst u Jovanu 6,22 Tekst u Jovanu 6,22 Tekst u Jovanu 6,22 Tekst u Jovanu 6,22- -- -59 pro 59 pro 59 pro 59 proitaj najmanje dva puta, a onda odg itaj najmanje dva puta, a onda odg itaj najmanje dva puta, a onda odg itaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:


95
1. Nabroj razloge navedene u 6. glavi o tome zato su ljudi nastavili 1. Nabroj razloge navedene u 6. glavi o tome zato su ljudi nastavili 1. Nabroj razloge navedene u 6. glavi o tome zato su ljudi nastavili 1. Nabroj razloge navedene u 6. glavi o tome zato su ljudi nastavili
da slede Isusa. Potom nabroj njihove reakcije na Isusove izjave i da slede Isusa. Potom nabroj njihove reakcije na Isusove izjave i da slede Isusa. Potom nabroj njihove reakcije na Isusove izjave i da slede Isusa. Potom nabroj njihove reakcije na Isusove izjave i
komentarii promenu u njihovim stavovima od onih izraenih u komentarii promenu u njihovim stavovima od onih izraenih u komentarii promenu u njihovim stavovima od onih izraenih u komentarii promenu u njihovim stavovima od onih izraenih u 14. 14. 14. 14.
i 15. stihu, prema onima koji su bili izraeni u stihovima 41 do 43. i 15. stihu, prema onima koji su bili izraeni u stihovima 41 do 43. i 15. stihu, prema onima koji su bili izraeni u stihovima 41 do 43. i 15. stihu, prema onima koji su bili izraeni u stihovima 41 do 43.
ta je uzrokovalo tu promenu? ta je uzrokovalo tu promenu? ta je uzrokovalo tu promenu? ta je uzrokovalo tu promenu?
2. Ovaj tekst uporedi s 2. Mojsijevom 16, i 4. Mojsijevom 11. glavom. 2. Ovaj tekst uporedi s 2. Mojsijevom 16, i 4. Mojsijevom 11. glavom. 2. Ovaj tekst uporedi s 2. Mojsijevom 16, i 4. Mojsijevom 11. glavom. 2. Ovaj tekst uporedi s 2. Mojsijevom 16, i 4. Mojsijevom 11. glavom.
Uporedi i naini kontrast izmeu hleba ivota koji Isus nudi i mane Uporedi i naini kontrast izmeu hleba ivota koji Isus nudi i mane Uporedi i naini kontrast izmeu hleba ivota koji Isus nudi i mane Uporedi i naini kontrast izmeu hleba ivota koji Isus nudi i mane
koju je Mojsij koju je Mojsij koju je Mojsij koju je Mojsije dao u pustinji. U jednom ili dva pasusa opii glavnu e dao u pustinji. U jednom ili dva pasusa opii glavnu e dao u pustinji. U jednom ili dva pasusa opii glavnu e dao u pustinji. U jednom ili dva pasusa opii glavnu
misao koju je, po tvom miljenju, Isus istakao u ovom odseku te misao koju je, po tvom miljenju, Isus istakao u ovom odseku te misao koju je, po tvom miljenju, Isus istakao u ovom odseku te misao koju je, po tvom miljenju, Isus istakao u ovom odseku tek- k- k- k-
sta. U kojem je sve smislu hleb koji On nudi vei od mane? sta. U kojem je sve smislu hleb koji On nudi vei od mane? sta. U kojem je sve smislu hleb koji On nudi vei od mane? sta. U kojem je sve smislu hleb koji On nudi vei od mane?
3. ta Isus ima na umu kada govori o jedenju Njegovog tela i pijenju 3. ta Isus ima na umu kada govori o jedenju Njegovog tela i pijenju 3. ta Isus ima na umu kada govori o jedenju Njegovog tela i pijenju 3. ta Isus ima na umu kada govori o jedenju Njegovog tela i pijenju
Nj Nj Nj Nje ee egove k gove k gove k gove krvi? Napii kako bi, po tvom miljenju, Isus danas izrazio rvi? Napii kako bi, po tvom miljenju, Isus danas izrazio rvi? Napii kako bi, po tvom miljenju, Isus danas izrazio rvi? Napii kako bi, po tvom miljenju, Isus danas izrazio
tu istu misao. tu istu misao. tu istu misao. tu istu misao.
4. Na listu hartije povuci liniju vertikalno po sredini. Na jednoj strani 4. Na listu hartije povuci liniju vertikalno po sredini. Na jednoj strani 4. Na listu hartije povuci liniju vertikalno po sredini. Na jednoj strani 4. Na listu hartije povuci liniju vertikalno po sredini. Na jednoj strani
navedi sve izjave u ovom tekstu koje impliciraju da je Isusov navedi sve izjave u ovom tekstu koje impliciraju da je Isusov navedi sve izjave u ovom tekstu koje impliciraju da je Isusov navedi sve izjave u ovom tekstu koje impliciraju da je Isusov
dolazak dolazak dolazak dolazak Boje delo. Na drugoj strani, navedi Boje delo. Na drugoj strani, navedi Boje delo. Na drugoj strani, navedi Boje delo. Na drugoj strani, navedi one koje impliciraju one koje impliciraju one koje impliciraju one koje impliciraju
da je Isusov dolazak da je Isusov dolazak da je Isusov dolazak da je Isusov dolazak lini izbor. Koja od ove dve teme se tebi ini lini izbor. Koja od ove dve teme se tebi ini lini izbor. Koja od ove dve teme se tebi ini lini izbor. Koja od ove dve teme se tebi ini
vanijom? Zato? vanijom? Zato? vanijom? Zato? vanijom? Zato?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Poto je scenario svega to se dogaa u 6. glavi praznik Pashe,
trebalo bi i dalje da oekujemo odjeke Euharistije i krsta, uz aluzije na
Izlazak. U stvari, neki biblisti smatraju da u propovedi ovde zapisanoj,
Isus tumai Spise pashalne liturgije u jevrejskim sinagogama (Brown,
1:277-280). Osim toga, u ovom tekstu se Isus znaenjem uda hran-
jenja mnotva bavi u stihovima 1-15. Od fizikog hleba On prelazi na
duhovni, kao to je od fizike vode, u 4. glavi, preao na duhovnu vodu.
Isus se pridruio svojim uenicima u amcu na Galilejskom jezeru i s
njima odjedrio na drugu stranu jezera (stihovi 16-21). Mnotvo koje se
nalazilo na suprotnoj obali trailo je Isusa i, uz pomo nekih ljudi koji
su plovili iz Tiverijade, preplovili jezero i nali ga u sinagogi u Kaper-
naumu, u kojoj se odigrava celo propovedanje i dijalozi ostatka 6. glave
(stihovi 22-25, 59).

Pozadi Pozadi Pozadi Pozadina teksta na teksta na teksta na teksta
Snana pozadina teksta iz 6,22-59 je tradicija Izlaska u kojoj Bog
decu Izrailjevu hrani manom u pustinji (2. Mojsijeva 16; 4. Mojsijeva
11). Mana se prvi put pojavila petnaestog dana drugog meseca (2. Mo-
jsijeva 16,1). Poto se Pasha, zapravo, dogodila petnaestog dana prvog
meseca, taj dan drugog meseca sluio je kao alternativna Pasha.
Onima koji iz bilo kojeg razloga nisu mogli da proslave Pashu u uobia-
jeno vreme, data je mogunost da je zato proslave petnaestog dana
drugog meseca. Tako je dolazak mane bio asocijativno povezan s


96
pashom, iako se ona prvi put pojavila mesec dana posle Izrailjevog
naputanja Egipta.
Mana je prestala da pada u vee uoi Pashe, neposredno pre nego
to je Izrailj uao u Obeanu zemlju (Isus Navin 5,10-12). Tako je u
judaizmu nastala tradicija u kojoj se verovalo da e Mesija doi na dan
Pashe i da e, uporedo s Njegovim dolaskom, mana ponovo poeti da
pada (Midrash Qoheleth 1:9). Tako kad je, neposredno pre Pashe, Isus
nahranio pet hiljada ljudi, nikoga ne bi trebalo da iznenadi to e
mnotvo moda poeti da spekulie da On nije Mesija i da li e uiniti
jedno jo vee udo da e sve vreme hraniti sve ljude, vraanjem
mane! Poto je Pasha bila blizu (Jovan 6,4), oni su oekivali da mana
padne svakoga dana. Zbog toga su od Isusa traili da uini upravo ono
to su oekivali (stihovi 30, 31, 34).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Posle mnogo traenja, mnotvo koje je prethodnog dana bilo nah-
ranjeno na udesan nain, nalazi Isusa u sinagogi u Kapernaumu (sti-
hovi 22-25.59). Ali ono to trae nije duhovna hrana. Njihov odnos
prema Isusu je na jasnom materijalnom nivou (26. stih). Njih ne intere-
suje znaenje uda. Samo hoe da vide nova uda (2. stih). Isus njihove
oi pokuava da usmeri ka duhovnim stvarima, ka hrani koja traje i kroz
veni ivot (27. stih). Ljudi iz mnotva kao da hvataju obrise onoga o
emu On govori, poto ga pitaju na koji nain mogu da ine dela Boja
(28. stih). Oni su se pomerili jedan pedalj izvan materijalnog nivoa, ali
jo uvek ne do istinske vere u Isusa.
Isus direktno prelazi na sutinu. Delo koje Bog prihvata, jedino delo
koje je u konanom smislu bitno, jeste verovati u Isusa (6,29; 14,6).
Vera u Isusa je preduslov za sveukupnu poslunost koju Bog prima. Mi
Boga ne zadovoljavamo delima koja inimo, nego ga zadovoljavamo
Onim u koga verujemo. Celokupno napredovanje u smislu zadovol-
javanja Boga temelji se na prihvatanju Isusovih izjava o sebi.
Odgovor mnotva na Isusovu neposrednost ne obeava nita. Ljudi
trae znak dovoljno udotvoran, da bi mogli poverovati u Njega (30.
stih). Ali zato trae udotvoran znak, ako im je On ve dao oamuu-
jue silan znak, hranjenjem pet hiljada ljudi (mukaraca, bez ena i
dece 10. stih)? To hranjenje oni posmatraju samo kao kategoriju
ukusa. Hoe potvrdu. Hoe znak verifikacije koji dolazi s neba, hoe
kosmiki znak. Seaju se teksta iz Spisa koji kae da je, u mani, Mojsije
Izrailju za jelo dao hleb s neba, vrstu hrane koju jedu aneli (31. stih;
vidi takoe Psalam 78,24.25). Prorok koji je kao Mojsije, bilo kada da se
pojavi, vratie manu celom Izrailju na dan Pashe (6,14; 5. Mojsijeva
18,15.18).
Isus im odgovara da mana koju je Izrailjcima dao Mojsije nije pravi
hleb s neba koji oni trae. Naprotiv, pravi hleb s neba je Linost koja
silazi s neba i donosi ivot svetu (6,32.33). Oni oekuju kosmiki znak,


97
koji e verifikovati Isusovo mesijanstvo. Ali On im odgovara: Ja sam taj
kosmiki znak koji dokazuje da sam ja Mesija (vidi 33. stih; Luka
17,20.21). Ako poveruju u Njega, oni e primiti sve potrebne dokaze.

33. stih Onaj to silazi dole daje ivot svetu
35. stih ja sam Hleb ivota
41. stih ja sam Hleb ivota koji sie s neba
48. stih ja sam Hleb ivota
51. stih ja sam Hleb ivota koji sie s neba
58. stih Hleb koji sie s neba daje ivot svetu

U 34. stihu je evidentno da ljudi i dalje ne razumeju ta Isus govori,
ali slino kao to se dogodilo u sluaju ene Samarjanke kraj studenca
(4,11.15), Njegova ponuda poinje da im zvui prihvatljivom. Oni hoe
ono to im On nudi, bez obzira ta je to. On im u nekoliko navrata ob-
janjava da pravi hleb s neba nije niko drugi do On sm. U stvari, poev
od 35. stiha, sve Isusove izjave su u prvom licu jednine. To naglaava
Njegovu tvrdnju da je odnos s Njime lino konana sutina njegovog
izlaganja. Obratite panju na redosled izjava o Hlebu ivota (ema).
Nedvosmislena implikacija propovedi o Hlebu ivota su vienje Isusa
i verovanje u Njega, zapravo dimenzije koje donose pravi ivot u du-
hovnom smislu sada i u najkompletnijem smislu u poslednji dan
(40. stih; 5,21). Na isti nain kao to hranu moramo neprestano jesti da
bismo odrali fiziki ivot, neophodno je i da pozovemo Isusa u na
svakodnevni ivot, ako elimo da odrimo svoj duhovni ivot. Vero-
vanje je u Jovanovom Jevanelju (1,12; 6,47) u stanju trajne radnje. Mi
ne verujemo samo jednom, poto vera mora da bude permanentno,
neprekidno i svakodnevno iskustvo.
Stih u Jovanu 6,37 veoma je omiljen stih. U njemu imamo predivnu
vezu izmeu njegova dva dela. Isus kae: Sve to meni daje Otac k
meni e doi. Oni koje Otac daje vieni su kao grupa misao posebno
jasno izraena u grkom neutralnom rodu. Bog za spasenje predodre-
uje grupu, a ne pojedince. U grkom je drugi deo stiha u mukom
rodu: [Onaj/ onoga] koji dolazi k meni neu ga isterati napolje. To
pokazuje da Isus lanove grupe prima jednog po jednog, onako kako
postaju voljni da k Njemu dou. Prvi deo stiha (vidi 44. stih), izraava
boansku stranu spasenja, dok drugi izraava ljudsku dimenziju. Ovde
vidimo dve istine u izbalansiranom naponu. Spasenje niko ne dobija
odvojeno od izriite Boje volje, a ipak se ne spasava niko ko nije do-
brovoljno odluio da doe (vidi stihove 39, 40).
Hleb o kojem govori Isus je u biti Njegova Linost, iako ipak postoji
razlika izmeu prvog i poslednjeg dela propovedi o Hlebu ivota. U
stihovima 35 do 50 poseban naglasak je na otkrivenju. Od esencijalnog
je znaaja da ljudi shvate ko je Isus i da On s neba donosi otkrivenje od


98
Boga i o Bogu, koje je za ljudski rod pitanje ivota ili smrti (stihovi 45-
47).
Meutim, u stihovima 51 do 59 naglasak se pomera u pravcu aluzija
na Veeru Gospodnju i krst. Veni ivot ovek dobija jedenjem tela i
pijenjem krvi Sina ovejeg (stsihovi 54-56). Ovaj hanibalistiki jezik
svakako nema za cilj izraavanje da su fiziko jedenje i pijenje Hristo-
vog tela i krvi neophodni za odravanje zemaljskog ivota. Naprotiv,
ovo je grafiki nain da se izrazi da, jedino u uslovima prisnog odnosa s
Isusom, prisnog kao to je telu prisna hrana koja je uneta jelom, ovek
moe da dobije ivot koji On obeava. Kao to se naa hrana stapa s
nama, tako i Hristos i oni koji jedu Njegovo telo i piju Njegovu krv
postaju duhovno jedan ivot, iako se kao linosti vide odvojeno
(Jameison, Fausset, and Brown, 1041). Veera Gospodnja postaje fiziki
prikaz tih duhovnih metafora (vidi White, The Desire of Ages, 389).
Upravo onako kako se dogodilo kad je Mojsije hranio Izrailjce ma-
nom u pustinji (stihovi 49, 50, 58, uporedi 2. Mojsijeva 16,2.7.8; 1.
Korinanima 10,10), prva reakcija Jevreja na propoved o Hlebu ivota je
gunanje (6,41-43; vidi reakciju Isusovih uenika u 61. i 66 stihu) i
njihovo otro meusobno raspravljanje (52. stih). Gledanje Isusa i
doivljavanje Njegovih uda nije dovoljno (36. stih). Zadatak onih koji
su videli jeste da veruju (47. stih; 20,29).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Istiniti Hleb s neba Istiniti Hleb s neba Istiniti Hleb s neba Istiniti Hleb s neba
Ideja o istinitom Hlebu koji silazi s neba je divan simbol kako
veliine, tako i Isusovog samoportvovnog udostojanja. Predstavljajui
se kao Izvor venog ivota, On sebe opisuje i kao ravnog Bogu. Is-
tovremeno, On sebe nudi verniku da ga jede; stavlja mu se na raspo-
laganje, i dostupan je za zadovoljenje svake njegove opravdane potrebe
(Gruenler, 47).
Isus vri zamenu mane s istinitim Hlebom koji silazi s neba. U prvom
sluaju su ljudi koji su jeli hleb, ipak, umrli. Isus nudi Hleb koji vodi u
veni ivot (6,58). Mnogo simbola u Jovanovom Jevanelju uzeto je iz
svakodnevnog ivota simboli kao to su hleb, voda i ivot. Sve su to
simboli realnosti venog ivota, koja ini da telesna glad i e, u pore-
enju, izgledaju beznaajni.
Da li si nekada bio ivotinjski gladan, ili edan, do take oajanja?
Sea li se kako je bilo kad ti je neko pruio hladan sok ili komad
sveeg domaeg hleba, namazanog onim to u tom trenutku najvie
voli? Isus je hteo da pokrene takva seanja, kojima bi aktivirao du-
hovna znaenja, kojima bi darovao pouke o ivotu koji je sm doao da
ponudi ljudima. Poruka propovedi o Hlebu ivota je da je tvoja pot-
reba za duhovnim ivotom koji Isus donosi neodlona koliko i tvoji
bolni napadi gladi ili ei. Kao to telo udi za hranom i piem i
sunevom svetlou, tako i dua udi za Isusovom prisutnou. Ako je


99
Isus spreen da bude tu, ljudska bia e odlaziti na sve najraznovrsnije
glupe i smene strane, esto i vrlo daleko, kako bi neim drugim
popunila prazninu. U unutranjosti svakog ljudskog bia postoji rupa
veliine i oblika Boga, koju samo Isus moe da ispuni.

Ulaenje u Re
Jovan 6,60 Jovan 6,60 Jovan 6,60 Jovan 6,60- -- -71 71 71 71
Tekst u Jovanu 6,60 Tekst u Jovanu 6,60 Tekst u Jovanu 6,60 Tekst u Jovanu 6,60- -- -71 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 71 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 71 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 71 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
v vv vori na sledea pitanja: ori na sledea pitanja: ori na sledea pitanja: ori na sledea pitanja:

1. Pregledaj stihove 22 do 59. Koje je uenje iz tog odseka ljudima 1. Pregledaj stihove 22 do 59. Koje je uenje iz tog odseka ljudima 1. Pregledaj stihove 22 do 59. Koje je uenje iz tog odseka ljudima 1. Pregledaj stihove 22 do 59. Koje je uenje iz tog odseka ljudima
bilo teko da prihvate? Koji dokaz u tom delu Jevanelja pomae da bilo teko da prihvate? Koji dokaz u tom delu Jevanelja pomae da bilo teko da prihvate? Koji dokaz u tom delu Jevanelja pomae da bilo teko da prihvate? Koji dokaz u tom delu Jevanelja pomae da
razumemo razlog zato se veliki deo uenika odvratio od Isusa (st razumemo razlog zato se veliki deo uenika odvratio od Isusa (st razumemo razlog zato se veliki deo uenika odvratio od Isusa (st razumemo razlog zato se veliki deo uenika odvratio od Isusa (sti- i- i- i-
hovi 60 hovi 60 hovi 60 hovi 60- -- -66)? 66)? 66)? 66)?
2. Uporedi razlog 2. Uporedi razlog 2. Uporedi razlog 2. Uporedi razlog koji su Dvanaestorica dali to ostaju s Isusom (st koji su Dvanaestorica dali to ostaju s Isusom (st koji su Dvanaestorica dali to ostaju s Isusom (st koji su Dvanaestorica dali to ostaju s Isusom (sti- i- i- i-
hovi 67 hovi 67 hovi 67 hovi 67- -- -69) s razlogom zbog kojeg su ga ostavili svi ostali uenici. 69) s razlogom zbog kojeg su ga ostavili svi ostali uenici. 69) s razlogom zbog kojeg su ga ostavili svi ostali uenici. 69) s razlogom zbog kojeg su ga ostavili svi ostali uenici.
ta su Dvanaestorica razumeli iz 22. do 59. stiha, to nisu razumeli ta su Dvanaestorica razumeli iz 22. do 59. stiha, to nisu razumeli ta su Dvanaestorica razumeli iz 22. do 59. stiha, to nisu razumeli ta su Dvanaestorica razumeli iz 22. do 59. stiha, to nisu razumeli
drugi Nj drugi Nj drugi Nj drugi Nje ee egovi sledbenici? govi sledbenici? govi sledbenici? govi sledbenici?
3. Uz pomo konkordancije proui, u sva 3. Uz pomo konkordancije proui, u sva 3. Uz pomo konkordancije proui, u sva 3. Uz pomo konkordancije proui, u sva etiri Jevanelja, tekstove etiri Jevanelja, tekstove etiri Jevanelja, tekstove etiri Jevanelja, tekstove
koji se o koji se o koji se o koji se od dd dnose na Judu. Kad ga je napustio tako veliki broj Njegovih nose na Judu. Kad ga je napustio tako veliki broj Njegovih nose na Judu. Kad ga je napustio tako veliki broj Njegovih nose na Judu. Kad ga je napustio tako veliki broj Njegovih
uenika, a Isus i Dvanaestorici samo to nije predloio da ga ostave uenika, a Isus i Dvanaestorici samo to nije predloio da ga ostave uenika, a Isus i Dvanaestorici samo to nije predloio da ga ostave uenika, a Isus i Dvanaestorici samo to nije predloio da ga ostave
(67. stih), zato je Juda odluio da ostane? (67. stih), zato je Juda odluio da ostane? (67. stih), zato je Juda odluio da ostane? (67. stih), zato je Juda odluio da ostane?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Ovaj tekst nas upoznaje s reakcijom Isusovih uenika na prethodni
govor i dijaloge. Usred svega toga Isus se suoava s novim Izlaskom,
izlaskom sledbenika i uenika. Kako se videlo, izgubio je sve osim
Dvanaestorice. Poglavlje zavrava proroanstvom da e ga, Juda, jedan
od Dvanaestorice, na kraju izdati.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Tekst poinje albom Isusovih uenika, Ovo je tvrda beseda! Ko je
moe sluati? (60. stih). Beseda je prevod od grke reire (logos
pregled u jednoj rei onoga to je Isus rekao od 35 do 59 stiha).
Njima postaje jasno da su rei Isusu jedino uopte znaajno. On nema
nameru da prvenstveno bude udotvorac. Oni nesumnjivo oekuju
dolazak Mesije, ali su u to svoje oekivanje ugradili masu politikog i
materijalnog prtljaga koji Isus i ne pomilja da popunjava. Isus odbija
da se prilagodi njihovim mesijanskim oekivanjima. Njegovi poslovi su
nedvojbeno duhovnog, a ne materijalnog ili politikog karaktera. Ljudi
su razoarani. Ipak, kad je re o Isusu, mnogo toga ih impresionira.
Poinju da se dvoume, i razmiljaju da li bi bilo bolje da se okrenu
onome to Isus nudi, ili da trae nekoga drugog.


100
63. stih slui kao rezime, izraavanje drugim reima onoga to je
Isus propovedao u celoj glavi. Duh je taj koji oivljava, daje ivot. Bez
duha mi ak ne bismo ni videli svoju potrebu za Isusom. Sasvim je mo-
gue da Jovan ovu izjavu unosi u tekst s posebnom namerom da parira
ideji po kojoj je uee u Veeri Gospodnjoj ili na hrianskom bogos-
luenju, samo po sebi, postiglo ono na ta Isus misli kada govori o
verovanju. Jedino prihvatanje Isusovih rei i predanje [commitment] ka
jednom odnosu s Njime donose Duha, Onoga koji oivljava.
Rekavi da neki od Njegovih uenika ne veruju, Isus implicira i to da
oni drugi veruju (64. stih). I ovom prilikom Isus demonstrira, pokazuje
da poznaje unutranje predanje ili izostajanje tog predanja u onima koji
tvrde da idu za Njim. Meutim, uvek kada se ljudi u potpunosti predaju
Isusu, to je jasan znak prisustva i delovanja Oca u njihovim ivotima
(65. stih).
Iako se mnogi odvraaju od Isusa, Dvanaestorica ostaju s Njim i ot-
voreno potvruju da samo On nudi rei koje vode u ivot (stihovi 66-
69). Iako bukvalno svaki vernik ima trenutke u kojima se pita da li sle-
diti Isusa i stvarno ima svrhe, izostajanje ijedne razumne alternative
Isusu za nas je moan podsticaj da ostanemo s Njime u tamnim
trenucima, znajui, ako nastavimo da teimo Njemu i gledamo ka
Njemu, da e se ubrzo vratiti nae prepoznavanje Videla.
I meu samom Dvanaestoricom je jedan koji ne veruje istinski
Juda Iskariotski. to se tie drugog dela imena Iskariotski postoje
razlike u miljenjima. To je, najverovatnije, grki oblik izraza ish Qery-
yoth, ili ovek iz Qeryyoth-a [Keriota??]. Qeryyoth je selo u Judeji, pa,
ako je identifikacija ispravna, Juda bi bio jedini uenik Judejac. Jer, ve
iz nekog razloga, autor etvrtog Jevanelja je otriji prema njemu nego
Matej, Marko i Luka. I kad god se spominje Juda, to se dogaa uvek u
kontekstu Isusovog stradanja i smrti (u ovom sluaju, re je o pomin-
janju tela i krvi [stihovi 51-58] i izdaji [71. stih]).
Reagujui na Isusovo uenje, neki ljudi su otili, drugi ostali iz
pravih razloga, dok je Judin razlog ostajanja pogrean. I danas je
mnogo ljudi koji se samo pretvaraju da slede Isusa. Stvaran razlog to
ostaju u crkvi je zbog statusa, podrke porodice i prijatelja ili zato to
je ona mesto na kojem mogu da uspostavljaju poslovne kontakte. Poli-
tiari religiju mogu, ak, da iskoriste kao nain za dobijanje glasova.
Meutim, vera je poduhvat na sve ili nita. Mi Isusa ili prihvatamo, ili ga
odbacujemo.

Primena Rei
Jovan, 6. glava Jovan, 6. glava Jovan, 6. glava Jovan, 6. glava
1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada je Bog tvoje 1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada je Bog tvoje 1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada je Bog tvoje 1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada je Bog tvoje
skromne rezerve rastegao na nain kako je rastegao ruak onog skromne rezerve rastegao na nain kako je rastegao ruak onog skromne rezerve rastegao na nain kako je rastegao ruak onog skromne rezerve rastegao na nain kako je rastegao ruak onog


101
d dd de ee eaka u 6,1 aka u 6,1 aka u 6,1 aka u 6,1- -- -15? Na koji nain je 15? Na koji nain je 15? Na koji nain je 15? Na koji nain je, u tvom sluaju, potrebno da se , u tvom sluaju, potrebno da se , u tvom sluaju, potrebno da se , u tvom sluaju, potrebno da se
slino udo dogodi danas? slino udo dogodi danas? slino udo dogodi danas? slino udo dogodi danas?
2. Opii iskustva u svom ivotu u kojima si otkrio da je Bog moan da 2. Opii iskustva u svom ivotu u kojima si otkrio da je Bog moan da 2. Opii iskustva u svom ivotu u kojima si otkrio da je Bog moan da 2. Opii iskustva u svom ivotu u kojima si otkrio da je Bog moan da
menja odnose u burama ivota. Kako si spontano, telesno, re menja odnose u burama ivota. Kako si spontano, telesno, re menja odnose u burama ivota. Kako si spontano, telesno, re menja odnose u burama ivota. Kako si spontano, telesno, rea- a- a- a-
govao na te nevolje? Kako te ovaj izvetaj pokree da u budunost govao na te nevolje? Kako te ovaj izvetaj pokree da u budunost govao na te nevolje? Kako te ovaj izvetaj pokree da u budunost govao na te nevolje? Kako te ovaj izvetaj pokree da u budunosti i i i
reaguje drugaije? reaguje drugaije? reaguje drugaije? reaguje drugaije?
3. Pada li ti na um neka kategorija dananje hrane koja bi na najbolji 3. Pada li ti na um neka kategorija dananje hrane koja bi na najbolji 3. Pada li ti na um neka kategorija dananje hrane koja bi na najbolji 3. Pada li ti na um neka kategorija dananje hrane koja bi na najbolji
nain opisala tvoju duhovnu ishranu u ovom trenutku tvog ivota nain opisala tvoju duhovnu ishranu u ovom trenutku tvog ivota nain opisala tvoju duhovnu ishranu u ovom trenutku tvog ivota nain opisala tvoju duhovnu ishranu u ovom trenutku tvog ivota
brza hrana? jevtina, junk brza hrana? jevtina, junk brza hrana? jevtina, junk brza hrana? jevtina, junk- -- -hrana? hrana s visokim sadrajem biljnih hrana? hrana s visokim sadrajem biljnih hrana? hrana s visokim sadrajem biljnih hrana? hrana s visokim sadrajem biljnih
vlakana? deserti? ostaci od vlakana? deserti? ostaci od vlakana? deserti? ostaci od vlakana? deserti? ostaci od hrane? Kakve bi promene, smatra, tr hrane? Kakve bi promene, smatra, tr hrane? Kakve bi promene, smatra, tr hrane? Kakve bi promene, smatra, tre- e- e- e-
balo da uini u svojoj duhovnoj ishrani? balo da uini u svojoj duhovnoj ishrani? balo da uini u svojoj duhovnoj ishrani? balo da uini u svojoj duhovnoj ishrani?
4. ta je prvi put pokrenulo da se ukljui u verske aktivnosti? U kom 4. ta je prvi put pokrenulo da se ukljui u verske aktivnosti? U kom 4. ta je prvi put pokrenulo da se ukljui u verske aktivnosti? U kom 4. ta je prvi put pokrenulo da se ukljui u verske aktivnosti? U kom
smislu su se promenili tvoji motivi/ pobude kad si priao blie I smislu su se promenili tvoji motivi/ pobude kad si priao blie I smislu su se promenili tvoji motivi/ pobude kad si priao blie I smislu su se promenili tvoji motivi/ pobude kad si priao blie Is- s- s- s-
usu? Da li jo uvek ima motiva za koje usu? Da li jo uvek ima motiva za koje usu? Da li jo uvek ima motiva za koje usu? Da li jo uvek ima motiva za koje smatra da bi Isus hteo da smatra da bi Isus hteo da smatra da bi Isus hteo da smatra da bi Isus hteo da
ih menja? ih menja? ih menja? ih menja?
5. Da li je u tvom ivotu bilo prilika kada ti se sledbenitvo za Isusom 5. Da li je u tvom ivotu bilo prilika kada ti se sledbenitvo za Isusom 5. Da li je u tvom ivotu bilo prilika kada ti se sledbenitvo za Isusom 5. Da li je u tvom ivotu bilo prilika kada ti se sledbenitvo za Isusom
inilo kao preteko ili razoaravajue iskustvo? Koja saznanja su ti inilo kao preteko ili razoaravajue iskustvo? Koja saznanja su ti inilo kao preteko ili razoaravajue iskustvo? Koja saznanja su ti inilo kao preteko ili razoaravajue iskustvo? Koja saznanja su ti
pomogla u odluci da pre istraje s Isusom, nego da pree na pomogla u odluci da pre istraje s Isusom, nego da pree na pomogla u odluci da pre istraje s Isusom, nego da pree na pomogla u odluci da pre istraje s Isusom, nego da pree na
neki drugi na neki drugi na neki drugi na neki drugi nain ivota? in ivota? in ivota? in ivota?

Istraivanje Rei
1. Uporedi tekstove iz Jovana 6,1 1. Uporedi tekstove iz Jovana 6,1 1. Uporedi tekstove iz Jovana 6,1 1. Uporedi tekstove iz Jovana 6,1- -- -15 s 2,1 15 s 2,1 15 s 2,1 15 s 2,1- -- -11. Smatra li da dogaaj 11. Smatra li da dogaaj 11. Smatra li da dogaaj 11. Smatra li da dogaaj
na svadbi u Kani ima bilo kakvu konotaciju s Isusovim pitanjem na svadbi u Kani ima bilo kakvu konotaciju s Isusovim pitanjem na svadbi u Kani ima bilo kakvu konotaciju s Isusovim pitanjem na svadbi u Kani ima bilo kakvu konotaciju s Isusovim pitanjem
upuenim Filipu u 6,5.6? Sondiraj celo Jevanelje i podvuci ili upuenim Filipu u 6,5.6? Sondiraj celo Jevanelje i podvuci ili upuenim Filipu u 6,5.6? Sondiraj celo Jevanelje i podvuci ili upuenim Filipu u 6,5.6? Sondiraj celo Jevanelje i podvuci ili
oznai posebnim znakom sv oznai posebnim znakom sv oznai posebnim znakom sv oznai posebnim znakom svaku tvrdnju ili priu koji se odnose na aku tvrdnju ili priu koji se odnose na aku tvrdnju ili priu koji se odnose na aku tvrdnju ili priu koji se odnose na
Isusovu sposobnost zadovoljavanja fizikih i duhovnih potreba. Na Isusovu sposobnost zadovoljavanja fizikih i duhovnih potreba. Na Isusovu sposobnost zadovoljavanja fizikih i duhovnih potreba. Na Isusovu sposobnost zadovoljavanja fizikih i duhovnih potreba. Na
svakodnevnom govornom jeziku ispii kratku prezentaciju, koja bi svakodnevnom govornom jeziku ispii kratku prezentaciju, koja bi svakodnevnom govornom jeziku ispii kratku prezentaciju, koja bi svakodnevnom govornom jeziku ispii kratku prezentaciju, koja bi
tu temu Jevanelja uinila prihvatljivom sveto tu temu Jevanelja uinila prihvatljivom sveto tu temu Jevanelja uinila prihvatljivom sveto tu temu Jevanelja uinila prihvatljivom svetov vv vnoj osobi. noj osobi. noj osobi. noj osobi.
2. Uz pomo konkordancije p 2. Uz pomo konkordancije p 2. Uz pomo konkordancije p 2. Uz pomo konkordancije potrai sve primere u kojima se u Jovan otrai sve primere u kojima se u Jovan otrai sve primere u kojima se u Jovan otrai sve primere u kojima se u Jovano- o- o- o-
vom Jevanelju spominje Sveti Duh. Ako ima vremena, potrai vom Jevanelju spominje Sveti Duh. Ako ima vremena, potrai vom Jevanelju spominje Sveti Duh. Ako ima vremena, potrai vom Jevanelju spominje Sveti Duh. Ako ima vremena, potrai
primere spominjanja Svetog Duha i u Pavlovim spisima, ili ak u c primere spominjanja Svetog Duha i u Pavlovim spisima, ili ak u c primere spominjanja Svetog Duha i u Pavlovim spisima, ili ak u c primere spominjanja Svetog Duha i u Pavlovim spisima, ili ak u ce- e- e- e-
lom Novom zavetu. Uporedi ono to si naao s onim to je o Sv lom Novom zavetu. Uporedi ono to si naao s onim to je o Sv lom Novom zavetu. Uporedi ono to si naao s onim to je o Sv lom Novom zavetu. Uporedi ono to si naao s onim to je o Sve- e- e- e-
tome Duhu rekao Isus u Jovan tome Duhu rekao Isus u Jovan tome Duhu rekao Isus u Jovan tome Duhu rekao Isus u Jovanu 6,63. (Imaj na umu stihove od 35 do u 6,63. (Imaj na umu stihove od 35 do u 6,63. (Imaj na umu stihove od 35 do u 6,63. (Imaj na umu stihove od 35 do
58 58 58 58 kontekst Njegove izjave o Duhu u 63. stihu.) S ovim kontekst Njegove izjave o Duhu u 63. stihu.) S ovim kontekst Njegove izjave o Duhu u 63. stihu.) S ovim kontekst Njegove izjave o Duhu u 63. stihu.) S ovim
proirenim razumevanjem predmeta Svetoga Duha, koja nova, d proirenim razumevanjem predmeta Svetoga Duha, koja nova, d proirenim razumevanjem predmeta Svetoga Duha, koja nova, d proirenim razumevanjem predmeta Svetoga Duha, koja nova, do- o- o- o-
datna saznanja o Svetome Duhu moe da stekne iz Jovana 6,63? datna saznanja o Svetome Duhu moe da stekne iz Jovana 6,63? datna saznanja o Svetome Duhu moe da stekne iz Jovana 6,63? datna saznanja o Svetome Duhu moe da stekne iz Jovana 6,63?
ta ti ovo dodatno istraivanje eli d ta ti ovo dodatno istraivanje eli d ta ti ovo dodatno istraivanje eli d ta ti ovo dodatno istraivanje eli da porui o tome a porui o tome a porui o tome a porui o tome zato su I zato su I zato su I zato su Is- s- s- s-
usa ostavili velika veina Njegovih uenika i zato su Dvanaestorica usa ostavili velika veina Njegovih uenika i zato su Dvanaestorica usa ostavili velika veina Njegovih uenika i zato su Dvanaestorica usa ostavili velika veina Njegovih uenika i zato su Dvanaestorica
ostali? ta moe da upotrebi iz ovog pro ostali? ta moe da upotrebi iz ovog pro ostali? ta moe da upotrebi iz ovog pro ostali? ta moe da upotrebi iz ovog prou uu uavanja, to bi primenio avanja, to bi primenio avanja, to bi primenio avanja, to bi primenio
na svoj duhovni ivot? na svoj duhovni ivot? na svoj duhovni ivot? na svoj duhovni ivot?



102


GLAVA OSMA
VODA I VIDELO IVOTA
Jovan, 7. i 8. glava

Sredita dogaaja u sedmoj i osmoj glavi Jovanovog Jevanelja su
Isusovi dolasci u hram za vreme Praznika senica, najomiljenijeg i na-
jposeenijeg jevrejskog praznika. Ovo je u Jevanelju Isusova trea
poseta Jerusalimu i Judeji. Ovom prilikom On u tom podruju boravi
punih est meseci, poslednje mesece svoje slube. Raspon izmeu
dogaaja u 6. i dogaaja u 7. glavi je najmanje est meseci, a mogue,
ak, i godinu i po dana. U ovom odseku etvrtog Jevanelja konstantno
je prisutan prizvuk kobne zavere protiv Isusa koju kuju lanovi jevre-
jskog vladajueg saveta, najavljene ve u samom poetku (7,1).
Tekstovni materijal u 7. i 8. glavi moe se organizovati na sledei
nain:

VODA I VIDELO IVOTA (JOVAN, 7. I 8. GLAVA

7,1-9 Neverstvo Isusove brae
7,10-24 Rasprava o suboti
7,25-36 Isusovo mesijanstvo
7,37-39 Voda ivota
7,40-52 Neslaganja po pitanju Isusovog porekla
7,53 - 8,11 ena uhvaena u preljubi
8,12-20 Videlo svetu
8,21-30 Isusovo poreklo i sudbina
8,31-38 Istina oslobaa
8,39-47 Krvno poreklo Jevreja [paternity]
8,48-59 Isus vei od Avrama

Radi lakeg rada, ovo poglavlje knjige podeljeno je na tri dela: prva
rasprava u hramu (7,1-52), zatim scena sa enom uhvaenom u prel-
jubi (7,53 - 8,11) i druga rasprava u hramu (8,12-59). Materijal u
Jovanu 7. i 8. glavi na odreeni nain podsea na Isusove rasprave s
farisejima, sadukejima i uiteljima zakona (knjievnicima) u Marku 2,1 -
3,6 i 11,27 - 12,40.

Ulaenje u Re
Jovan, 7. glava Jovan, 7. glava Jovan, 7. glava Jovan, 7. glava
Tekst u Jovanu 7,1 Tekst u Jovanu 7,1 Tekst u Jovanu 7,1 Tekst u Jovanu 7,1- -- -52 proitaj najmanje 52 proitaj najmanje 52 proitaj najmanje 52 proitaj najmanje dva puta, a onda odg dva puta, a onda odg dva puta, a onda odg dva puta, a onda odgo oo ovori vori vori vori
na sl na sl na sl na sle ee edea pitanja: dea pitanja: dea pitanja: dea pitanja:


103
1. Navedi razlike u miljenju i postupanju izmeu Isusa i Njegove 1. Navedi razlike u miljenju i postupanju izmeu Isusa i Njegove 1. Navedi razlike u miljenju i postupanju izmeu Isusa i Njegove 1. Navedi razlike u miljenju i postupanju izmeu Isusa i Njegove
brae u 7,1 brae u 7,1 brae u 7,1 brae u 7,1- -- -12. Uz pomo konkordancije pronai sva druga mesta 12. Uz pomo konkordancije pronai sva druga mesta 12. Uz pomo konkordancije pronai sva druga mesta 12. Uz pomo konkordancije pronai sva druga mesta
na kojima se, u Jevaneljima, pominju Isusova braa. Napii svoje na kojima se, u Jevaneljima, pominju Isusova braa. Napii svoje na kojima se, u Jevaneljima, pominju Isusova braa. Napii svoje na kojima se, u Jevaneljima, pominju Isusova braa. Napii svoje
razmiljanje o razmiljanje o razmiljanje o razmiljanje o tome kako je Isusov odnos prema lanovima Nj tome kako je Isusov odnos prema lanovima Nj tome kako je Isusov odnos prema lanovima Nj tome kako je Isusov odnos prema lanovima Nje ee egove gove gove gove
porodice mogao da utie na Nj porodice mogao da utie na Nj porodice mogao da utie na Nj porodice mogao da utie na Nje ee egov ivot i slubu gov ivot i slubu gov ivot i slubu gov ivot i slubu i pozitivno i i pozitivno i i pozitivno i i pozitivno i
negativno. negativno. negativno. negativno.
2. Proitaj i 8. glavu. Navedi i razvrstaj u kategorije razliite reakcije 2. Proitaj i 8. glavu. Navedi i razvrstaj u kategorije razliite reakcije 2. Proitaj i 8. glavu. Navedi i razvrstaj u kategorije razliite reakcije 2. Proitaj i 8. glavu. Navedi i razvrstaj u kategorije razliite reakcije
protiv Isusa u Jovanovoj 7. i 8. glavi. Kako objanjav protiv Isusa u Jovanovoj 7. i 8. glavi. Kako objanjav protiv Isusa u Jovanovoj 7. i 8. glavi. Kako objanjav protiv Isusa u Jovanovoj 7. i 8. glavi. Kako objanjava irinu a irinu a irinu a irinu
raspona tih rea raspona tih rea raspona tih rea raspona tih reak kk kcija? cija? cija? cija?
3. Uz pomo konkordancije potrai mesta u kojima se, u Jovanovom 3. Uz pomo konkordancije potrai mesta u kojima se, u Jovanovom 3. Uz pomo konkordancije potrai mesta u kojima se, u Jovanovom 3. Uz pomo konkordancije potrai mesta u kojima se, u Jovanovom
Jevanelju, pominju Jevreji. Ta pominjanja grupii u sledee kat Jevanelju, pominju Jevreji. Ta pominjanja grupii u sledee kat Jevanelju, pominju Jevreji. Ta pominjanja grupii u sledee kat Jevanelju, pominju Jevreji. Ta pominjanja grupii u sledee kate- e- e- e-
gorije: (1) r gorije: (1) r gorije: (1) r gorije: (1) re ee eligiozne voe, (2) Jevreji uopte i (3) podgrupa Jevreja ligiozne voe, (2) Jevreji uopte i (3) podgrupa Jevreja ligiozne voe, (2) Jevreji uopte i (3) podgrupa Jevreja ligiozne voe, (2) Jevreji uopte i (3) podgrupa Jevreja
bez religioznih voa. bez religioznih voa. bez religioznih voa. bez religioznih voa. Kako se pominjanja u 7. glavi uporeuju s Kako se pominjanja u 7. glavi uporeuju s Kako se pominjanja u 7. glavi uporeuju s Kako se pominjanja u 7. glavi uporeuju s
pominjanjima u ostatku Jovan pominjanjima u ostatku Jovan pominjanjima u ostatku Jovan pominjanjima u ostatku Jovano oo ovog Jevanelja? vog Jevanelja? vog Jevanelja? vog Jevanelja?

Istraivanje Rei
Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Palestinska klima Palestinska klima Palestinska klima Palestinska klima
Vreme se u Palestini deli na dva glavne sezone: suvu, ije je sredite
u leto, il kinu, ije je sredite u zimu.

PALESTINSKA KLIMA

* * *

jan mar sept dec jan mar sept dec

kina sezona
letnja sua
* Praznik senica
* * Praznik pashe


Praznik senica nastupa u doba godine kad je obino kraj letnje sue.
Period je ranih kia, kad se seje ito iji rast i razvoj zavise od zimskih
kia. Rana kia puni prazne cisterne i stvara uslove da se ivot oslobodi
stalne brige zbog nedostatka vode. To je ujedno i vreme za etvu plo-
dova vinove loze i voki, ije im duboko korenje omoguava da preive
suni period.
Vreme Pashe nastupa na kraju kine sezone, kad je vreme pozne
kie, koje daje uslove za dozrevanje i finalno formiranje zrna u itu. To
je vreme kada poinje etva itarica (Praznik beskvasnih hlebova i obred
obrtanja snopova).
Iako je letnja sua estoka, rosa daje dovoljno vlage za
preivljavanje voki i vinove loze. Ako bi se voe gajilo u zimskom cik-


104
lusu, povremeni mraz u Palestini mogao bi da ga oteti, pa zato letnji
ciklus, uprkos sui, funkcionie sasvim dobro.
Palestina nema prednost velikih koliina kie. U prosenim godinama
vode ima jedva dovoljno za obraivanje zemlje. ak je i u vremenu
kine sezone, sunano 50 odsto vremena. Sunije godine mogu brzo da
izazovu krizu poljoprivrede.

Praznik senica Praznik senica Praznik senica Praznik senica
Praznik senica bio je poslednji od tri najvea praznika jevrejske li-
turgijske godine (3. Mojsijeva 23,33-43; 4. Mojsijeva 29,12-38). On je
privukao najvee grupe ljudi [delegacije] iz krajeva izvan Palestine. Is-
usovoj brai je, nesumnjivo, bilo stalo da On ide, zbog velike vanosti
tog praznika u narodnim oseanjima (Jovan 7,2-5). Bili su to najrados-
niji praznini dani. Dan pomirenja je bio proao i gresi priznati i
oproteni. Ljudi su bili isti pred Bogom. Prema tome, glavna tema
Praznika je bila radost, izraavanje zahvalnosti.
Praznik je bio seanje na Izlazak i vreme Izrailjevog lutanja u pustinji
(3. Mojsijeva 23,43), kad im je Bog dao vodu i svetlost (2. Mojsijeva
13,21.22; 17,1-7). Nou, za vreme Praznika senica su, zato, na vrhu
stubova hrama postavljali zapaljene ogromne sudove s uljem, koji su
predvorja hrama obasjavali sjajnije nego u bilo koje drugo doba godine.
Centralni deo svetkovina bile su povorke s bakljama, koje su doprinele
sjaju i blistavosti dogaaja. Tako je svetlost postala druga glavna tema
Praznika u Isusovo vreme.
Drugi glavni motiv praznika bio je koncept putovanja [hodoaa],
misao da Boji narod nema svoje trajno stanite, nego da su putnici i
stranci na ovoj Zemlji. Ljudi su pravili zaklone od palmovih grana i za
vreme praznika iveli u njima, ak i ako su bili vlasnici kue u Jeru-
salimu (u tom sluaju bi gradili zaklon na svom krovu ili u svom
dvoritu). Ovo podseanje na Izlazak ih je uilo da, kao to je obezbedio
vodu i hranu Izrailjcima u pustinji, Bog moe da nastavi da obezbeuje
to isto za njihove potrebe u sadanjosti. Dobar znak za predstojeu
godinu bio bi padanje kie za vreme Praznika.
Jedan od vrhunaca Praznika senica je, tako, bio ples na kii. U ok-
viru te ceremonije svetenik bi poveo celu povorku napolje iz hrama,
nadole padinom brda prema potoku Gionu, usput pevajui rei iz Isaije
12,3: S radou ete crpsti vodu iz izvora ovoga spasenja. Nakon to
bi zahvatili vodu i napunili sud, svetenici bi se vratili u hram, u koji bi
ulazili stepenitem od petnaest stepenica. Na svakoj od stepenica
svetenik bi recitovao po jedan od petnaest putnikih psalama (Psalam
120 - 134).
U podu dvorita hrama nalazio se jedan par slivnika. Ispod poda
dvorita nalazile su se cevi koje su vodile od oba slivnika, spajale se i
vodile sve do doline Kedron. Dok bi vodu zahvaenu iz potoka Giona
izlili u jedan od slivnika, sud s vinom bi izlili u drugi. Voda i vino meali


105
su se na mestu spajanja cevi i tekli do reke [potoka] Kedrona. Ako je
toga dana padala kia, voda i vino bi plovili sve do Crvenog mora. To je
bilo slikovito podseanje na starozavetna obeanja o Bojem buduem
carstvu (Jezekilj 47. glava i Zaharija 14,8), u kojem e voda iz hrama
povratiti plodnost judejske pustinje i vode Mrtvog mora pretvoriti u
slatku [sveu] vodu.
Svojim prisustvom na sveanostima, a naroito svojim nuenjem
vode (7,37-39) i videla (8,12; 9,5), Isus potvruje da On zamenjuje
sobom velike institucije judaizma. Dogaaji poslednjeg vremena, u
Starom zavetu povezani s Praznikom senica, postaju sadanje [present]
realnosti u Isusovoj linosti i nauci. Ovi dogaaji su, dakle, nastavak
teme zamene judaizma, koju smo u Jevanelju redovno sretali.

Detaljno istraivanje tek Detaljno istraivanje tek Detaljno istraivanje tek Detaljno istraivanje teksta sta sta sta
Izraz Jevreji (7,1) jasno upuuje na vladajui sloj u Jerusalimu, a ne
na narod kao celinu (stihovi 26, 32, 45). To je objanjenje zbog ega u
Jevanelju nailazimo na Jevreje koji se boje Jevreja (13. stih). To bi
trebalo i da upozori savremene itaoce protiv izvoenja anti-semitskih
zakljuaka iz reenica koje Jovan u svom Jevanelju pie o Jevrejima.
Jevreji, onako kako to koristi pisac Jevanelja, je kompaktan nain
opisivanja vladajueg sloja koji se sastojao od fariseja, sadukeja i
uitelja zakona [knjievnika].
Stvari koje su se dogaale u Galileji nisu bile prijatne (6,60-71).
Braa govore Isusu da e, ako bi u Judeji inio svoja dela, moi da ost-
vari svoje ciljeve (stihovi 2-4). U ovom njihovom savetu primetna je
dvostruka ironija. Prvo, braa su videla Njegova uda, a ne veruju u
Njega (5. stih)! Drugo, Isus je ta uda uinio za Galilejce, koji su ga
napustili (6,60-66)!
Isus odgovara brai da tempiranje trenutka kada e oni initi svoje
postupke nema neko naroito znaenje, poto od njihovih postupaka
zavisi veoma malo. Ali u Njegovom sluaju, sve zavisi od elemenata
tempiranja vremena, to oni ne mogu da razumeju. S braom se niko se
ne raspravlja niti se s njima natee, poto njihovi ivoti i uenje nisu
od znaaja za drutvo. Ali bi samo jedan pogrean korak mogao da
dovede do preuranjenog okonanja Isusove slube. Tako On, jo jed-
nom, odbija da dopusti porodici da utie na Njegov plan aktivnosti, koji
je za Njega ve nainio Bog (stihovi 6-9; uporedi 2,3-5).
Drugim reima, Isus je u potpunosti usaglaen s Bojom voljom za
sebe lino. Rezultat toga je, to ga u 10. stihu vidimo da kree put Jeru-
salima. Oito mu je Bog otkrio da je stiglo pravo vreme da to uini (8.,
stih).
Praznik senica je trajao osam dana, tako da odmah u polovini
praznika (14. stih) znai etvrti ili peti dan prazninih aktivnosti. Ovo
je, oito, bilo prvi put da je Isus pokuao da propoveda otvoreno u
hramu. Jevreji su bili zapanjeni, videi da je Isus temeljno upoznat s


106
kljunim pitanjima ivota, a ipak predmetima nije pristupao na za njih
uobiajen nain, koji se sastojao u stvaranju niza beskrajnih citata od
ranijih rabina (15. stih). Naprotiv, izjavljivao je da je kod Njegovog Oca
najbolja mogua rabinska kola (16. stih). Njemu nije bilo potrebno da
istinitost svog nauavanja verifikuje citiranjem autoriteta. Svi oni koji
Njegovoj nauci pristupe s iskrenom namerom da Bogu ugode u svakom
aspektu ivota, brzo e uoiti njeno boansko poreklo (stihovi 17, 18).
Oni koji su istinski voljni da ine Boju volju, kuda god da ih ona vodi,
intuitivno e znati da Isus govori istinu o sebi.
Razlog zato su Jevreji osporavali Njegovu nauku (stihovi 21-24) bio
je isti kao i u Jovanovoj 5. glavi Njegovo postupanje u banji Vitezdi,
koje su okrakterisali kao krenje subote. Na njihove primedbe Isus
odgovara, uveravajui ih da su Njegove postupke pogreno shvatili,
zato to su oni sami prekrioci zakona (19. stih). Oni ga optuuju da
kri etvrtu zapovest, a sami kre estu zapovest, pokuavajui da ga
ubiju. Jevreji su bili spremni da zanemare etvrtu zapovest da bi
obrezali dete, to se odnosilo na samo jedan deo tela. Ono to je Isus
uinio odnosilo se na celo ljudsko bie (stihovi 22, 23).
U 25. stihu se tema pomera od leenja u subotu na Isusovo mesijan-
stvo, koje je kljuna tema rasprava u najveem delu etvrtog Jevanelja.
Isusovi protivnici se hvataju u sopstvene zamke, u seriji sopstvenih
kontradikcija o toj temi. Prvo ga odbacuju, poto znaju odakle je (Gali-
leja stihovi 41, 52), a niko, navodno, ne zna odakle dolazi Mesija.
Oni, zatim, diskvlifikuju Isusa, govorei da Mesija dolazi iz Vitlejema
(42. stih). Hrianin, italac Jevanelja, zna da je Isus, zapravo, stvarno
bio roen u Vitlejemu, a ne u Galileji. Meutim, Njegovi protivnici su, na
kraju, prisiljeni da priznaju da, u stvari, ne znaju odakle je Isus doao
(9,29; 8,14.19).
Na osnovu ukljuivanja ovih dogaaja, ini nam se da je problem Is-
usovog porekla bio jedno od najvanijih pitanja za drugu generaciju
hriana. Matej istie kako Stari zavet pokazuje da e Mesija doi i iz
Vitlejema i iz Galileje (Matej 2,6.23), dok Jovan uzima drugi kurs.
Umesto da argumente Isusovih protivnika pobije ponovnim isticanjem
Matejevih tvrdnji, on ide viim putem i zastupa tvrdnju da Isusovo
stvarno poreklo nije ni u jednom od ta dva mesta, nego na Nebu
(1,1-11.14; 7,16.28.29.33; 8,16.18.23).
Usred ove rasprave, moda u trenutku obreda kad se voda izliva u
slivnik hrama, Isus ustaje i prekida ceo postupak, uz dostojanstvenu
izjavu teme zamene: Ljudi u prazninim dogaanjima trae duhovnu
vodu, dok Isus vodu iz prazninog obreda zamenjuje sobom. Ko je
dovoljno edan da doe Isusu moi e da pije i da pije stalno, pa e ak
i drugim ljudima postati i izvor duhovnog okrepljenja (7,37.38).
Glava se zavrava frustracijom prvosvetenika i fariseja zbog slugu
[uvara] koji su u vie navrata propustili da uhvate i dovedu Isusa (sti-
hovi 45-52; vidi takoe 26, 30, 44). Ovaj kratki tekst pun je ironije. Tek


107
to su voe potvrdile da u Isusa ne veruje niko od knezova ili fariseja,
ve se oglaava Nikodim, knez i farisej, koji osporava opravdanost nji-
hovog postupka (stihovi 50, 51). Oni optuuju Isusa da kri zakon, a
ipak im pravnik iz njihovih redova osporava odanost zakonu. Oni mu
uzvraaju grubim odgovorom, koji je oigledna la: Prorok ne dolazi iz
Galileje (52. stih). Realnost je, naime, da je Jona nedvosmisleno doao
iz Galileje, a verovatno i Naum i Ilija. Kako Jevanelje ide dalje, Isusovi
protivnici meu knezovima deluju sve zbunjeniji i progresivno zatvaraju
svoje umove pred oiglednim istinama koje Jevanelje nastoji da pri-
kae.
Dominantna karkateristika ovog poglavlja je, dakle, razlika izmeu
voa i obinog naroda. Voe nastoje da ubiju Isusa (stihovi 1, 25, 32),
dok mnotvo ne zna ta da misli (stihovi 12, 13, 20, 25-27, 31, 40-43).
Meu knezovima niko ne veruje u Isusa, a narodu se rugaju da nita ne
zna, videi narodno interesovanje za Njega (stihovi 48, 49).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Isusova kuanja Isusova kuanja Isusova kuanja Isusova kuanja
Otroumni itaoci etiri Jevanelju brzo e uoiti da je Jovanovo
Jevanelje jedino Jevanelje u kojem se ne pominje Isusovo kuanje u
pustinji (vidi Matej 4,1-11; Marko 1,12.13; Luka 4,1-12). Jovan
dogaaje u Isusovom ivotu esto koristi teoloki, ne pozivajui se na
prvobitni scenario iza svoje teologije (kao Veera Gospodnja i Getsi-
manija). Sr tri iskuenja u pustinji ponavlja se u Jovanu 6. i 7. glavi.
Isus je izloen iskuenju da bude proglaen carem (6,15; uporedi Matej
4,8-10; Luka 4,5-8). On je u iskuenju da uini udo u vezi s hlebom
(6,30.31; uporedi Matej 4,3.4; Luka 4,3.4). I u iskuenju je da se istakne
kod hrama (7,2.3; uporedi Matej 4,5-7; Luka 4,9-12). Razlika je u tome
to u Jovanovom Jevanelju sva ova iskuenja dolaze preko ljudi (vidi
Matej 16,21-23, gde Petar postaje ljudsko orue za kuanje Isusa).

Voda ivota Voda ivota Voda ivota Voda ivota
U hramskom obredu [temple ceremony] sudovi koje nose svetenici
napunjeni su samo zakratko. Onima koji dou Isusu, u svakom trenutku
je na raspolaganju iva (tekua) voda. Tokom Praznika senica ljudi su se
molili za kiu, poto je kia u to vreme bila dobar predznak odline
sezone gajenja ita. Isusove rei u 7,37-39 informiu nas da je na
molbu naroda za vodom odgovoreno na jedan neoekivani nain
(izgleda da je, izgovarajui rei zapisane u 7,38, Isus imao na umu vei
broj starozavetnih tekstova Isaija 44,3.4; 58,11; Jezekilj 47,1-12;
Joilo 3,18; Zaharija 14,8).
Sveti Duh je, u 7,39 iva voda koju Isus nudi, dok je Isus izvor
Svetoga Duha onima koji Njemu dolaze. U ovoj izjavi Isus sobom
zamenjuje hram, poto je, u starozavetnom oekivanju, hram bio izvor
ive vode za osveavanje/ napajanje [to refresh] zemlje (Jezekilj 47,1-


108
12). On se, ve u Jovanu 4,10-15) predstavio kao izvor ive vode. Ovaj
novi pravac koji Isus uzima u 7,38 kazuje da e oni koji Njemu dolaze
sami postati izvor iz kojega e drugi moi da uzimaju tu ivu vodu.
Vernik (sada) moe da prenosi Duha drugima.

Ulaenje u Re
Jovan 8,1 Jovan 8,1 Jovan 8,1 Jovan 8,1- -- -11 11 11 11
Tekst u Jovanu 8,1 Tekst u Jovanu 8,1 Tekst u Jovanu 8,1 Tekst u Jovanu 8,1- -- -11 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 11 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 11 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 11 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo oo ovori vori vori vori
na sl na sl na sl na sle ee edea pitanja: dea pitanja: dea pitanja: dea pitanja:

1. Napii rei koje misli da bi upotrebili uitelji zakona i faris 1. Napii rei koje misli da bi upotrebili uitelji zakona i faris 1. Napii rei koje misli da bi upotrebili uitelji zakona i faris 1. Napii rei koje misli da bi upotrebili uitelji zakona i fariseji da eji da eji da eji da
optue I optue I optue I optue Is ss susa, da je rekao da puste enu da ide slobodna. Napii ta usa, da je rekao da puste enu da ide slobodna. Napii ta usa, da je rekao da puste enu da ide slobodna. Napii ta usa, da je rekao da puste enu da ide slobodna. Napii ta
bi rekli da im je Isus rekao da je kameniu. bi rekli da im je Isus rekao da je kameniu. bi rekli da im je Isus rekao da je kameniu. bi rekli da im je Isus rekao da je kameniu.
2. Opii u jednom ili dva pasusa ta bi na podu napisao ti, da si se 2. Opii u jednom ili dva pasusa ta bi na podu napisao ti, da si se 2. Opii u jednom ili dva pasusa ta bi na podu napisao ti, da si se 2. Opii u jednom ili dva pasusa ta bi na podu napisao ti, da si se
naao na Is naao na Is naao na Is naao na Isu uu usovom mestu. sovom mestu. sovom mestu. sovom mestu.

Istraivanje Rei
Struktura i pozadina Struktura i pozadina Struktura i pozadina Struktura i pozadina teksta teksta teksta teksta
Veza ovog teksta i ostatka Jovanovog Jevanelja donekle je nejasna.
U [engleskom prevodu] NIV stoji sledei komentar: U najranijim i na-
jpouzdanijim rukopisima nema teksta iz Jovana 7,53 - 8,11. To moe
biti ok za nekoga ko je navikao na [englesku] verziju King James
[odnosno, verziju Danii/Karadi na srpskom], koja je bila bazirana
na jednom manjem broju sveijih rukopisa Novoga zaveta (dvanaesti do
petnaestog veka). Meutim, u poslednjih stotinak godina naeno je
mnogo vie drevnih rukopisa, od kojih su neki ak iz drugog veka. Slika
situacije je sledea:
Prie o eni uhvaenoj u preljubi nema u nijednom od najranijih
grkih rukopisa. Nje nema ni u veini najstarijih prevoda na starosiri-
jski, latinski i koptski jezik. Isto tako, nijedan grki komentator Jevan-
elja po Jovanu ne pominje priu pre dvanaestog veka (hiljadu godina
posle najstarijih grkih rukopisa). Nijedan od najranijih crkvenih otaca
je ne pominje kao deo Jevanelja po Jovanu. K tome, mnogi od ranih
rukopisa u kojima postoji ova pria sadre napomenu koja govori o
nesigurnosti o tome da li ona pripada u telo teksta Jevanelja.
Ali i onda kad je ukljuena u tekst Jevanelja, pria biva ubaena na
iznenaujue mnogo razliitih mesta. Najee je nalazimo po
zavretku teksta Jovana 7,52, kao i u veini savremenih Biblija. Ali ima
rukopisa u kojima se pria moe nai, ve prema rukopisu, posle teksta
Jovana 7,36, pridodata na kraj Jovanovog Jevanelja (posle 21,25), posle
Luke 21,38, ili prododata na kraju Lukinog Jevanelja (posle 24,53). Ova
velika arolikost lokacija teksta nesumnjivo ne bi postojala da je pria
bila deo prvobitnog izdanja/ prvobitne verzije Jovanovog Jevanelja.


109
Ipak, pria o eni uhvaenoj u preljubi nije bila nikakvo pozno
otkrie. U crkvi je ona nedvosmisleno bila poznata ve u drugom veku.
Problem je u tome to nije bila nedvosmisleno poistoveena s Jovano-
vim Jevaneljem.
Prema tome, ta mi iz ovoga treba da zakljuimo? Oigledno je da je
pria bazirana jednom stvarnom dogaaju iz Isusovog ivota, kojeg su
se seali mnogi ljudi iz vrlo razliitih mesta. Iako nije bila uvrtena ni u
jedno od prvobitnih Jevanelja, ona je prihvaena kao jedinstven i au-
tentian svedok naroite Isusove nauke. Verovatno u oekivanjima da se
sauva taj svedok, razliiti pisari su se potrudili da je pridodaju jednom
od kanonskih Jevanelja. Scenario teksta posle 7,52 postao je sasvim
poznat, prihvaen, poto se pria odlino uklapa sa 7. i 8. glavom, sce-
nariom rasprave i diskusije, u kojem Isus odbija da izrekne sud (8,15).

Detaljno ist Detaljno ist Detaljno ist Detaljno istraivanje teksta raivanje teksta raivanje teksta raivanje teksta
Kontrast izmeu onih koji odlaze svojim kuama (7,53) i Isusa koji
je, oigledno, bez doma (8,1) nije nikakva neobinost ni u drugim
Jevaneljima, u kojima je Isus opisan kao Neko ko nema gde glave
zakloniti (Matej 8,20; Luka 9,58).
Izraz preljuba (8,3.4) implicira da je ena bila udata i uhvaena kako
vara svog mua. Dovodei samo enu, Isusovi protivnici su krili Mojsi-
jev zakon, koji je traio da se, u sluaju preljube, kamenuju oba part-
nera (3. Mojsijeva 20,10; 5. Mojsijeva 22,22).
Poto je sedeo u trenutku kad su prispeli tuitelji (2. stih), Isusu je
bilo lako da se sagne i pie prstom po praini (6. stih). Moe biti da se,
kad je trebalo da pie drugi put, sagao dole, kako bi tuiteljima omogu-
io da odu sa to vie dostojanstva (stihovi 8 i 9). Iako biblijski tekst
tako ne kae, sasvim je mogue da je Isus po zemlji ispisivao tajne
grehe tuitelja (White, The Desire of Ages, 461; Barclay, 2:3). Veini
ljudi bi takva okolnost bila razlog za brzo naputanje mesta!
Dilema s kojom su verske voe suoile Isusa bila je teka. Da im je
rekao da je puste, oni bi ga optuili da ui narod neposlunosti Mojsi-
jevim zakonima. Da im je rekao da je kamenuju, oni bi ga prijavili
Rimljanima, koji Jevrejima nisu doputali organizovanje sopstvene eg-
zekucije. Svojim odgovorom Isus je uspeo da sauva znaaj zakonske
kazne za preljubu, a da istovremeno istakne vanost saaljenja i
pratanja. Oni koji su brzi da izreknu sud nad drugima ponaaju se kao
da u njima nema krivice ni za jedan greh.
Isus ne sudi eni ni na ovaj ni na onaj nain. On joj ne oprata, kao
to je oprostio eni u Luki 7,36-50 i odluuje da ne uzme ulogu sudije
(Jovan 3,17; 8,15). Naprotiv, On e omoguiti da budui postupci ove
ene posvedoe o tome kako je ona sudila sebi u kontekstu susreta s
Njime (12,47.48).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta


110
Tema ovog teksta odlino se uklapa u Jovanovo Jevanelje. Isus zna
sve o eni, a zna i sve o njenim tuiteljima. Pa ipak, odbija da nad njom
izrekne presudu koja ona nesumnjivo zasluuje. Tokom 2.000 godina
ova pria je bila upozorenje onima iz crkve koji su brzi da osude pos-
tupke drugih, ak i onda kad je ta osuda pravedna. Isus daje primer
milosra i dobrote. Oni koji su osetili ukus Njegove milosti u odnosu na
svoje sopstvene grehe, bie milostivi, blagi i strpljivi prema drugima
koji se bore s grehom, ak i onda kada su ti gresi, moda, namerni i
teki (vidi 2. Timotiju 2,24-26; White, Testimonies for the Church,
6:120-123).

Ulaenje u Re
Jovan 8,12 Jovan 8,12 Jovan 8,12 Jovan 8,12- -- -59 59 59 59
Tekst u Jovanu 8,12 Tekst u Jovanu 8,12 Tekst u Jovanu 8,12 Tekst u Jovanu 8,12- -- -59 proitaj najmanje dva puta 59 proitaj najmanje dva puta 59 proitaj najmanje dva puta 59 proitaj najmanje dva puta, a onda odg , a onda odg , a onda odg , a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:
1. Navedi one brojne Isusove izjave u ovom tekstu o sopstvenom 1. Navedi one brojne Isusove izjave u ovom tekstu o sopstvenom 1. Navedi one brojne Isusove izjave u ovom tekstu o sopstvenom 1. Navedi one brojne Isusove izjave u ovom tekstu o sopstvenom
ide ide ide iden nn ntitetu i odnosu prema svom Ocu. Objasni zbog ega je sve u titetu i odnosu prema svom Ocu. Objasni zbog ega je sve u titetu i odnosu prema svom Ocu. Objasni zbog ega je sve u titetu i odnosu prema svom Ocu. Objasni zbog ega je sve u
ovom tekstu, oito, u zavisnosti od Isusovog identiteta i od toga ko ovom tekstu, oito, u zavisnosti od Isusovog identiteta i od toga ko ovom tekstu, oito, u zavisnosti od Isusovog identiteta i od toga ko ovom tekstu, oito, u zavisnosti od Isusovog identiteta i od toga ko
ga je poslao. ga je poslao. ga je poslao. ga je poslao.
2. Naved 2. Naved 2. Naved 2. Navedi sva pitanja oko kojih se, u ovom tekstu, razilaze Isus i Nj i sva pitanja oko kojih se, u ovom tekstu, razilaze Isus i Nj i sva pitanja oko kojih se, u ovom tekstu, razilaze Isus i Nj i sva pitanja oko kojih se, u ovom tekstu, razilaze Isus i Nje- e- e- e-
govi protivnici. Pokazuje li se napredak u diskusiji, ili oni nastavljaju govi protivnici. Pokazuje li se napredak u diskusiji, ili oni nastavljaju govi protivnici. Pokazuje li se napredak u diskusiji, ili oni nastavljaju govi protivnici. Pokazuje li se napredak u diskusiji, ili oni nastavljaju
da iznose iste optube, samo drugaijim reima? da iznose iste optube, samo drugaijim reima? da iznose iste optube, samo drugaijim reima? da iznose iste optube, samo drugaijim reima?
3. Na jednoj fotokopiji gornjeg teksta obelei sve primere p 3. Na jednoj fotokopiji gornjeg teksta obelei sve primere p 3. Na jednoj fotokopiji gornjeg teksta obelei sve primere p 3. Na jednoj fotokopiji gornjeg teksta obelei sve primere po- o- o- o-
javljivanja javljivanja javljivanja javljivanja rei rei rei rei Otac Otac Otac Otac i i i i istina. istina. istina. istina. ta ovako istaknuto mesto ovih izraza ta ovako istaknuto mesto ovih izraza ta ovako istaknuto mesto ovih izraza ta ovako istaknuto mesto ovih izraza
najavljuje o osnovnim sporeim pitanjima u tekstu? najavljuje o osnovnim sporeim pitanjima u tekstu? najavljuje o osnovnim sporeim pitanjima u tekstu? najavljuje o osnovnim sporeim pitanjima u tekstu?

Istraivanje Rei
Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta
Ostatak 8. glave je deo epizode o Prazniku senica, koja je poela u
7,1. Odsek poinje i zavrava se izjavama identiteta JA SAM (stihovi
12,58). Isus nastavlja da raspravlja o sebi s onima koji se nalaze u
predvorjima hrama u vreme Praznika, a sada se iz pozadine pojavljuju
jevrejske voe i direktno napadaju Isusa (stihovi 13, 22, 48, 52, 57).
Praznik senica, kako je pomenuto ranije u ovoj glavi, bio je pro-
slavljanje Izlaska, uz poseban naglasak na iskustvu u pustinji u kojem je
Bog doveo vodu iz stene i dao stub od ognja da im bude svetlost i da ih
greje nou (2. Mojsijeva 17,1-7; 4. Mojsijeva 20,1-13; 2. Mojsijeva
13,21.22; 14,24; 4. Mojsijeva 14,14; uporedi Isaija 60,1-3; Zaharija
14,7.8). Isus ponovo prekida proceduru Praznika, ovom prilikom, da bi
se predstavio kao Videlo svetu. On je Onaj to je davao svetlost u
pustinji (,8,12).

Detaljno istra Detaljno istra Detaljno istra Detaljno istraivanje teksta ivanje teksta ivanje teksta ivanje teksta


111
Osnovna tema teksta u 8,12-20, koja nadilazi teme videla (12. stih) i
suda (stihovi 15 i 16) je svedoenje, koje podsea na tekst u Jovanu
5,31-47. Svedoanstvu svog Sina Otac dodaje svoje svedoanstvo,
zadovoljavajui minimalno merilo zakona (8,13-18; uporedi 5. Mojsi-
jeva 19,15). Da su istinski uli u vezu s Njim, Isusovi protivnici bi znali
ko je Njegov Otac i osetili bi snagu Njihovog udruenog svedoanstva
(19. stih).
U tekstu 8,21-30 nstavlja se rasprava o Isusovom identitetu i Njego-
vom odnosu sa svojim Ocem. Isus daje nekoliko znaajnih izjava JA SAM
(stihovi 24 i 28). Stihovi 33 do 59 snano podseaju na Mateja 23.
glavu, na sluaj u kojem je Isus ponizio fariseje. Ceo odsek ostaje celina
zahvaljujui temi o Avramu (stihovi 33, 37, 39-41, 52, 53, 56, 58). I
Isus i Njegovi protivnici tvrde da slue za primer Avramovog naslea.
U 32. i 33. stihu izmeu Jevreja i Isusa je dvostruko nerazumevanje.
Jevreji pogreno razumeju ta Isus misli kada govori o slobodi, a
pogreno razumeju i ta znai biti seme Avramovo. Jedina sloboda koja
je Isusu vana je sloboda od greha. Sve dok Isusova istina ne prome
ivot, ropstvo grehu e ljudima biti prepreka na putu postizanja punog
potencijala koji je Bog za njih predvideo. Oni koji su u ropstvu greha ne
prolaze nita bolje nego neznaboci, bez obzira to su fiziki potomci
Avrama (stihovi 34-36). Njima je spasenje koje Isus nudi nita manje
nuno potrebno nego i neznabocima. Isus istie misao da se poreklo
od Avrama zapravo ne meri fizikom dimenzijom, nego dimenzijom
ponaanja (stihovi 37-40). Od jevrejskog sina se oekuje da se ponaa
kao njegov otac. Prema tome, prava Avramova deca ponaaju se kao
nekada Avram (39. stih).
Pri pokuaju svojih protivnika da odbace Njegov argument, upuu-
jui na Boga kao svog pravog Oca (41. stih), Isus ini poslednji potez ka
retorikom ubijanju/ matiranju protivnika. Ako su Boja deca, oni e
Isusa prepoznati kao svog duhovnog brata, poto je On doao od Boga
(42. stih). Naprotiv, oni pokuavaju da ubiju Onoga koji im je doneo
istinu (40. stih), a ponaanje ih igoe kao decu avolovu, koji je, kao i
Kain, bio ubica i laljivac od poetka (44. stih). Na drugoj strani, Isusovo
istinoljubivo i bezgreno ponaanje svedoi za Njega da je pravi Boji
Sin (stihovi 45-47).
Na ovom mestu u raspravi situacija postaje runa. Isusovi protivnici
na Njegove optube reaguju uzvraanjem optubi. Ti si sm sin avo-
lov, opsednut njime da ini njegov posao (vidi 48. stih). To Isusa u
njihovim oima ini ravnim Samarjanima. Iako mu ne smeta to ga na-
zivaju Samarjaninom, On ne doputa da ga nazivaju avolovim sinom
(49. stih).
Isusa zatim optuuju zbog tvrdnje da je vei od Avrama (stihovi 52,
53). Umesto da negira njihovu optubu, On izjavljuje da je On meta,
krajnji cilj Avramove proroke vizije (56. stih). Tako On ne samo da je
vei od Avrama, nego je JA SAM (stihovi 54-58; za vie informacija o


112
tekstovima za JA SAM u etvrtom Jevanelju, vidi 7. glavu). Posle ove
svoje hule, Isus se neopaeno uklanja, dok Njegovi protivnici prljaju
ruke kamenjem (59. stih).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Krst i uzdizanje Krst i uzdizanje Krst i uzdizanje Krst i uzdizanje
Jovanovo Jevanelje na vrlo karakteristian nain skree panju na
krst. Ono govori o Isusovom podizanju (3,14; 15; 8,28). Iako je
doslovno taan kada se opisuje fiziki in raspinjanja na krst, ovaj izraz
ima dodatno znaenje o podizanju, u smislu emocija. Podii nekoga,
znai ohrabriti ga ili proslaviti, dovoenjem u odreen visoki status.
Kada za nekoga kaemo da se podigao, mi podrazumevamo da se
hvalie. Na taj nain podizanje Isusa u Jovanovom Jevanelju ima
viestruko znaenje. Izraz se odnosi na fiziki in podizanja Isusa na
krst, a i na fiziki in Njegovog vaznesenja. Ali, izvan toga, to se iz-
raava u kontekstu proslavljanja Isusovog karaktera koje se dogodilo
na krstu. Verifikovanju, opravosnaivanju Isusovog pravog karaktera
krst doprinosi vie nego svi ostali dokazi o Njegovom boanskom
karakteru (28. stih).

Istina e vas izbaviti Istina e vas izbaviti Istina e vas izbaviti Istina e vas izbaviti
Slino kao u sluaju izraza podii, i istina u Jovanovom Jevanelju
ima vie od samo jednog znaenja (Brown, 1:499). Istina je, pre svega,
dogaaj koji se zbio u Hristovoj linosti (1,17; 14,6). Dolazak Isusa i
Njegov ivot i smrt doneli su istinu na svet. Ali istina je istovremeno i
otkrivenje Boje volje i karaktera u Isusovoj nauci i ivotu, dok je On bio
na Zemlji (3,33.34). Neko ko trai istinu nema drugog mesta na koje bi
otiao (8,32.36; 14,6). Prema tome, u jednom proirenom smislu, pis-
ana svedoanstva o Isusovom ivotu i smrti su, nadahnuta Svetim Du-
hom, postala centralni izvor istine u svetu od Isusovog vremena
naovamo (16,13). Za nas iz druge generacije Novi zavet je postao na-
jvee i najslavnije postojee otkrivenje Boga.
Na koji nain istina izbavlja, oslobaa ljude? etiri su aspekta koje
istie Barclay.
(1) Istina oslobaa od straha. Isusov uenik nikada nije sm, pa strah
nestaje kad je Isus prisutan.
(2) Istina nas oslobaa samih sebe. Najvei smetnja ka ispun-
jenom ivotu za mnoge ljude nalazi se u njima samima. Isus ima mo
da menja ljudske ivote.
(3) Istina oslobaa od drugih ljudi. Mnogi ljudi su kao oduzeti zbog
straha, ta drugi ljudi moda misle o njima. Kad je neko ugodan Bogu,
znai da njemu vie nije vano ta drugi ljudi misle.
(4) Istina oslobaa od greha. Mnogi ljudi su doiveli silu zavisnosti
od greha. Oni ne gree zato to to hoe, nego zato to moraju. Grenici
ne rade ono to vole, nego ono to greh voli. Pripadanje Isusu, ue-


113
nitvo, kida lance greha i daje ljudima snagu za dostizanje svog maksi-
malnog potencijala (Barclay, 2:21-23).


Videlo svetu Videlo svetu Videlo svetu Videlo svetu
Stub od ognja je, u pustinji, izrailjskom narodu predstavljao Boju
prisutnost, zatitu i vostvo (Barton, 1893). Isus se u Jovanu 8,12-59
predstavlja kao Videlo svetu. To podrazumeva da je On Boja prisut-
nost, zatita i vostvo onima koji ga prime, novom Izrailju. Kao Videlo
svetu On donosi i istinu o Bogu koja e ljude izbaviti, osloboditi od
greha (stihovi 32-36). Videlo ima jo jednu stranu: otkriva skrivene
mane i nedostatke. Sud, kao neizbena posledica, nastaje svuda gde
svetli videlo Isusovog ivota i poruke. Kao Videlo sveta, Isus je doneo
sud Jevrejima svog vremena, zbog njihovog istrajavanja u grehu, koje je
u njima dovelo do odbijanja da prihvate spasenje od greha koje im je
On nudio (stihovi 33-59). I danas je tako gde god da se nalazi, greh
e se otkrivati u svetlosti/ videlu koje svetli s Hristovog krsta.
Na kraju istorije, kao i u Isusovo vreme, osnovno pitanje na sudu
uvek glasi: ta e initi s Hristom? Drugog pitanja nema. Prihvati ga, i
imae sve. Odbaci ga, i izgubie sve. Ali kada govorimo o Hristu, sud
uvek baca svetlost na ljudsko ponaanje (stihovi 32-44). Najbolji dokaz
o tome da li je neko prihvatio Hrista nije u ispovedanju ustima, nego u
ponaanju i ivotu.

Primena Rei
Jovan 7. i 8. glava Jovan 7. i 8. glava Jovan 7. i 8. glava Jovan 7. i 8. glava
1. Doivljava li protivljenje svojoj veri u po 1. Doivljava li protivljenje svojoj veri u po 1. Doivljava li protivljenje svojoj veri u po 1. Doivljava li protivljenje svojoj veri u porodici? Ako je odgovor rodici? Ako je odgovor rodici? Ako je odgovor rodici? Ako je odgovor
potvrdan, da li ti saznanje da je Isus imao isti problem pomae da potvrdan, da li ti saznanje da je Isus imao isti problem pomae da potvrdan, da li ti saznanje da je Isus imao isti problem pomae da potvrdan, da li ti saznanje da je Isus imao isti problem pomae da
pr pr pr pre ee ebrodi svoju situaciju? Da li si sklon da bude otvoreniji ili brodi svoju situaciju? Da li si sklon da bude otvoreniji ili brodi svoju situaciju? Da li si sklon da bude otvoreniji ili brodi svoju situaciju? Da li si sklon da bude otvoreniji ili
oprezniji po p oprezniji po p oprezniji po p oprezniji po pi ii itanju izraavanja vere u atmosferi porodice? tanju izraavanja vere u atmosferi porodice? tanju izraavanja vere u atmosferi porodice? tanju izraavanja vere u atmosferi porodice?
2. Kad su drugi zateeni u grehu, da li 2. Kad su drugi zateeni u grehu, da li 2. Kad su drugi zateeni u grehu, da li 2. Kad su drugi zateeni u grehu, da li si brz da ih osudi, ili pre si brz da ih osudi, ili pre si brz da ih osudi, ili pre si brz da ih osudi, ili pre
svega os svega os svega os svega ose ee ea saaljenje prema njima i njihovim porodicama? Kako a saaljenje prema njima i njihovim porodicama? Kako a saaljenje prema njima i njihovim porodicama? Kako a saaljenje prema njima i njihovim porodicama? Kako
bi, po tvome miljenju, Isusov odgovor eni uhvaenoj u preljubi bi, po tvome miljenju, Isusov odgovor eni uhvaenoj u preljubi bi, po tvome miljenju, Isusov odgovor eni uhvaenoj u preljubi bi, po tvome miljenju, Isusov odgovor eni uhvaenoj u preljubi
trebalo da utie na stav/ odgovor crkve po pitanjima razvoda i p trebalo da utie na stav/ odgovor crkve po pitanjima razvoda i p trebalo da utie na stav/ odgovor crkve po pitanjima razvoda i p trebalo da utie na stav/ odgovor crkve po pitanjima razvoda i po- o- o- o-
novnog sklapanja braka? novnog sklapanja braka? novnog sklapanja braka? novnog sklapanja braka?
3. Smatra 3. Smatra 3. Smatra 3. Smatra li da su hriani ili svetovni ljudi danas blii pogrenom li da su hriani ili svetovni ljudi danas blii pogrenom li da su hriani ili svetovni ljudi danas blii pogrenom li da su hriani ili svetovni ljudi danas blii pogrenom
shvatanju Hrista? Obrazloi svoj odgovor. Moe li da se seti situ shvatanju Hrista? Obrazloi svoj odgovor. Moe li da se seti situ shvatanju Hrista? Obrazloi svoj odgovor. Moe li da se seti situ shvatanju Hrista? Obrazloi svoj odgovor. Moe li da se seti situa- a- a- a-
cije u svom ivotu kada si Bibliju, ili neku teoloku misao, shvatio cije u svom ivotu kada si Bibliju, ili neku teoloku misao, shvatio cije u svom ivotu kada si Bibliju, ili neku teoloku misao, shvatio cije u svom ivotu kada si Bibliju, ili neku teoloku misao, shvatio
na veoma pogrean nain? Koji su bili uzroci tvog ner na veoma pogrean nain? Koji su bili uzroci tvog ner na veoma pogrean nain? Koji su bili uzroci tvog ner na veoma pogrean nain? Koji su bili uzroci tvog nera aa azume zume zume zumevanja? vanja? vanja? vanja?
4. Navedi neto ime se ponosi u svom verskom nasleju? Da te neki 4. Navedi neto ime se ponosi u svom verskom nasleju? Da te neki 4. Navedi neto ime se ponosi u svom verskom nasleju? Da te neki 4. Navedi neto ime se ponosi u svom verskom nasleju? Da te neki
njegovi aspekti dovode u nepriliku? Zato? Smatra li da je tvoje njegovi aspekti dovode u nepriliku? Zato? Smatra li da je tvoje njegovi aspekti dovode u nepriliku? Zato? Smatra li da je tvoje njegovi aspekti dovode u nepriliku? Zato? Smatra li da je tvoje
versko naslee obino pomo ili prepreka u tvom odnosu s Hri versko naslee obino pomo ili prepreka u tvom odnosu s Hri versko naslee obino pomo ili prepreka u tvom odnosu s Hri versko naslee obino pomo ili prepreka u tvom odnosu s Hris- s- s- s-
tom? Zato? tom? Zato? tom? Zato? tom? Zato?



114
Istraivanje Rei
1. Uz upotrebu biblij 1. Uz upotrebu biblij 1. Uz upotrebu biblij 1. Uz upotrebu biblijskog atlasa, skog atlasa, skog atlasa, skog atlasa, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, enciklopedije ili enciklopedije ili enciklopedije ili enciklopedije ili
bilo kojeg drugog izvora koji ti stoji na raspolaganju, pokuaj da bilo kojeg drugog izvora koji ti stoji na raspolaganju, pokuaj da bilo kojeg drugog izvora koji ti stoji na raspolaganju, pokuaj da bilo kojeg drugog izvora koji ti stoji na raspolaganju, pokuaj da
proiri ono to zna o klimi i godinjim dobima u Palestini. Proui proiri ono to zna o klimi i godinjim dobima u Palestini. Proui proiri ono to zna o klimi i godinjim dobima u Palestini. Proui proiri ono to zna o klimi i godinjim dobima u Palestini. Proui
tekstove 3. Mojsijeve 23. i 4. Mojsijeve 28. i 29. glave, imajui n tekstove 3. Mojsijeve 23. i 4. Mojsijeve 28. i 29. glave, imajui n tekstove 3. Mojsijeve 23. i 4. Mojsijeve 28. i 29. glave, imajui n tekstove 3. Mojsijeve 23. i 4. Mojsijeve 28. i 29. glave, imajui na a a a
umu komentare na te glave u umu komentare na te glave u umu komentare na te glave u umu komentare na te glave u SDA Bible Co SDA Bible Co SDA Bible Co SDA Bible Com mm mmentary. mentary. mentary. mentary.
2. Uporedi Isusove rasprave s Jevrejima u 7. i 8. glavi, sa slinim 2. Uporedi Isusove rasprave s Jevrejima u 7. i 8. glavi, sa slinim 2. Uporedi Isusove rasprave s Jevrejima u 7. i 8. glavi, sa slinim 2. Uporedi Isusove rasprave s Jevrejima u 7. i 8. glavi, sa slinim
raspravama u Marku 2,1 do 3,6 i 11,27 do 12,40. Obrati panju na raspravama u Marku 2,1 do 3,6 i 11,27 do 12,40. Obrati panju na raspravama u Marku 2,1 do 3,6 i 11,27 do 12,40. Obrati panju na raspravama u Marku 2,1 do 3,6 i 11,27 do 12,40. Obrati panju na
komentare tih te komentare tih te komentare tih te komentare tih tek kk kstova u stova u stova u stova u SDA Bible Commentary. SDA Bible Commentary. SDA Bible Commentary. SDA Bible Commentary. Obrati panju na Obrati panju na Obrati panju na Obrati panju na
sli sli sli slinosti i razlike izmeu izvetaja u Jovanu i Marku. Navedi ih u nosti i razlike izmeu izvetaja u Jovanu i Marku. Navedi ih u nosti i razlike izmeu izvetaja u Jovanu i Marku. Navedi ih u nosti i razlike izmeu izvetaja u Jovanu i Marku. Navedi ih u
paralelnim stu paralelnim stu paralelnim stu paralelnim stup pp pcima u svojoj svesci. Ima li u ta dva izvetaja jo vie cima u svojoj svesci. Ima li u ta dva izvetaja jo vie cima u svojoj svesci. Ima li u ta dva izvetaja jo vie cima u svojoj svesci. Ima li u ta dva izvetaja jo vie
slinosti ili ko slinosti ili ko slinosti ili ko slinosti ili kon nn ntrasta? Uzimajui Isusovu slubu u celini, emu trasta? Uzimajui Isusovu slubu u celini, emu trasta? Uzimajui Isusovu slubu u celini, emu trasta? Uzimajui Isusovu slubu u celini, emu
moe da se naui od naina kojim se Isus odnosio prem moe da se naui od naina kojim se Isus odnosio prem moe da se naui od naina kojim se Isus odnosio prem moe da se naui od naina kojim se Isus odnosio prema svojim a svojim a svojim a svojim
protivnicima? U kom stepenu bi slino reagovanje bilo pri protivnicima? U kom stepenu bi slino reagovanje bilo pri protivnicima? U kom stepenu bi slino reagovanje bilo pri protivnicima? U kom stepenu bi slino reagovanje bilo prik kk kladno za ladno za ladno za ladno za
dananje hriane? dananje hriane? dananje hriane? dananje hriane?



115
GLAVA DEVETA
DOBRI PASTIR DONOSI VIDELO IVOTA
Jovan 9,1 10,21

Naputajui hramske prostore i uklanjajui se od ubilakih planova
verskih voa, Isus nailazi na oveka slepog od roenja (Jovan 9,1). Posle
izleenja oveka, na slavu Bogu (stihovi 2,7), pria se nastavlja vrlo du-
hovitim tonom (stihovi 8-34). S kominom smelou, ovek opti sa
svojim komijama i s verskim voama i Isusa brani veto i s velikom
dozom sarkazma, gotovo kao sluajno.
Poto su oveka ekskomunicirali iz svog verskog sistema (34. stih),
Isus ga pronalazi da bi se uverio u tok razvoja njegove vere, na prkos
farisejima koji posmatraju njihov susret (stihovi 35-41). Isus potom
koristi niz ilustracija kojima brani svoje postupke u angaovanju oko
slepog oveka (10,1-18). Predstavlja se kao Dobri Pastir koji se brine za
odbaene u Izrailju.
Tekst kao celina (9,1 - 10,21) je jedinstvena celina u kojoj Isus, Vi-
delo sveta (8,12; 9,5) donosi sud na verske voe koji se suprotstavljaju
okolnosti u kojoj Njegovo videlo osvetljava srca i ivote onih koji su
nekada sluili tadanjem verskom sistemu.

Ulaenje u Re
Jovan 9,1 Jovan 9,1 Jovan 9,1 Jovan 9,1- -- -41 41 41 41
Tekst u Jovanu 9,1 Tekst u Jovanu 9,1 Tekst u Jovanu 9,1 Tekst u Jovanu 9,1- -- -41 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori 41 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori 41 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori 41 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori
na sl na sl na sl na sle ee ed dd dea pitanja: ea pitanja: ea pitanja: ea pitanja:
1. Od onoga to moe da nae, navedi to vie dodirnih taaka i 1. Od onoga to moe da nae, navedi to vie dodirnih taaka i 1. Od onoga to moe da nae, navedi to vie dodirnih taaka i 1. Od onoga to moe da nae, navedi to vie dodirnih taaka iz- z- z- z-
meu Jov meu Jov meu Jov meu Jova aa anove 9. glave i prethodnog odseka (7. i 8. glava). Kada se nove 9. glave i prethodnog odseka (7. i 8. glava). Kada se nove 9. glave i prethodnog odseka (7. i 8. glava). Kada se nove 9. glave i prethodnog odseka (7. i 8. glava). Kada se
odigrava taj sluaj? odigrava taj sluaj? odigrava taj sluaj? odigrava taj sluaj?
2. etiri su najvanije reakcije protiv Isusa u 9. glavi: reakcije komija, 2. etiri su najvanije reakcije protiv Isusa u 9. glavi: reakcije komija, 2. etiri su najvanije reakcije protiv Isusa u 9. glavi: reakcije komija, 2. etiri su najvanije reakcije protiv Isusa u 9. glavi: reakcije komija,
verskih voa verskih voa verskih voa verskih voa, roditelja izleenog slepca i samog oveka. Na etiri , roditelja izleenog slepca i samog oveka. Na etiri , roditelja izleenog slepca i samog oveka. Na etiri , roditelja izleenog slepca i samog oveka. Na etiri
lista hartije, p lista hartije, p lista hartije, p lista hartije, po oo ojedinano, odozgo stavi natpise: jedinano, odozgo stavi natpise: jedinano, odozgo stavi natpise: jedinano, odozgo stavi natpise: komije, verske komije, verske komije, verske komije, verske
voe, roditelji voe, roditelji voe, roditelji voe, roditelji i i i i izleeni slepac. izleeni slepac. izleeni slepac. izleeni slepac. Povuci liniju vertikalno sredinom Povuci liniju vertikalno sredinom Povuci liniju vertikalno sredinom Povuci liniju vertikalno sredinom
lista i na poetku jednog stupca napii sigurno, na na poetku lista i na poetku jednog stupca napii sigurno, na na poetku lista i na poetku jednog stupca napii sigurno, na na poetku lista i na poetku jednog stupca napii sigurno, na na poetku
drugog drugog drugog drugog nesigurno. Tada u odgovar nesigurno. Tada u odgovar nesigurno. Tada u odgovar nesigurno. Tada u odgovara aa ajui stubac upii sve to si jui stubac upii sve to si jui stubac upii sve to si jui stubac upii sve to si
naao u glavi, a to govori u emu su svaka od tih grupa ili pojed naao u glavi, a to govori u emu su svaka od tih grupa ili pojed naao u glavi, a to govori u emu su svaka od tih grupa ili pojed naao u glavi, a to govori u emu su svaka od tih grupa ili pojedi- i- i- i-
naca sigurni, a u emu nisu sigurni. naca sigurni, a u emu nisu sigurni. naca sigurni, a u emu nisu sigurni. naca sigurni, a u emu nisu sigurni.
3. Napii jedan pasus o vrednosti koju je ova pria mogla imati u 3. Napii jedan pasus o vrednosti koju je ova pria mogla imati u 3. Napii jedan pasus o vrednosti koju je ova pria mogla imati u 3. Napii jedan pasus o vrednosti koju je ova pria mogla imati u
oima druge generac oima druge generac oima druge generac oima druge generacije hriana, za koju je Jovan pisao. ije hriana, za koju je Jovan pisao. ije hriana, za koju je Jovan pisao. ije hriana, za koju je Jovan pisao.
4. Napii jedan pasus o nedoumici u kojoj su se nali verske voe u 4. Napii jedan pasus o nedoumici u kojoj su se nali verske voe u 4. Napii jedan pasus o nedoumici u kojoj su se nali verske voe u 4. Napii jedan pasus o nedoumici u kojoj su se nali verske voe u
odnosu na Isusove izjave o sebi. Na koji nain tekstovi u 5, 7. i 8. odnosu na Isusove izjave o sebi. Na koji nain tekstovi u 5, 7. i 8. odnosu na Isusove izjave o sebi. Na koji nain tekstovi u 5, 7. i 8. odnosu na Isusove izjave o sebi. Na koji nain tekstovi u 5, 7. i 8.
glavi olakavaju r glavi olakavaju r glavi olakavaju r glavi olakavaju ra aa azumevanje prirode ove nedoumice? zumevanje prirode ove nedoumice? zumevanje prirode ove nedoumice? zumevanje prirode ove nedoumice?
5. U emu se sastoji glavni t 5. U emu se sastoji glavni t 5. U emu se sastoji glavni t 5. U emu se sastoji glavni teoloki problem u Jovanu 9,39 eoloki problem u Jovanu 9,39 eoloki problem u Jovanu 9,39 eoloki problem u Jovanu 9,39- -- -41? 41? 41? 41?
Uporedi taj tekst s Jovanom 6,36 Uporedi taj tekst s Jovanom 6,36 Uporedi taj tekst s Jovanom 6,36 Uporedi taj tekst s Jovanom 6,36- -- -47 i 12,37 47 i 12,37 47 i 12,37 47 i 12,37- -- -43. Napii jedan pasus 43. Napii jedan pasus 43. Napii jedan pasus 43. Napii jedan pasus


116
u kojem e opisati kako Jovanovo Jevanelje pokuava da pomiri u kojem e opisati kako Jovanovo Jevanelje pokuava da pomiri u kojem e opisati kako Jovanovo Jevanelje pokuava da pomiri u kojem e opisati kako Jovanovo Jevanelje pokuava da pomiri
ideju Boje apsolutne slobode delovanje s idejom ljudske odgovo ideju Boje apsolutne slobode delovanje s idejom ljudske odgovo ideju Boje apsolutne slobode delovanje s idejom ljudske odgovo ideju Boje apsolutne slobode delovanje s idejom ljudske odgovor- r- r- r-
nosti. nosti. nosti. nosti.
6. Prikai kako su s 6. Prikai kako su s 6. Prikai kako su s 6. Prikai kako su se nizali koraci razvijanja vere slepog oveka u I e nizali koraci razvijanja vere slepog oveka u I e nizali koraci razvijanja vere slepog oveka u I e nizali koraci razvijanja vere slepog oveka u Is- s- s- s-
usa. usa. usa. usa.


Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Isus, u Jovanovoj 9. glavi, u praksi ivota demonstrira na ta je mis-
lio kad je rekao: Ja sam Videlo svetu (8,12). Leenjem oveka slepog
od roenja, Isus njemu pre svega daje pristup fizikoj svetlosti i ovek
sada moe da gleda (stihovi 7, 11, 15). Na kraju poglavlja Isus odlazi
iza uda fizikog vida i daje mu duhovni vid (stihovi 35-39). Mo da
podari fiziki vid, demonstracija je Njegove sposobnosti i prava/ vlasti
da daje duhovni vid i duhovni ivot.
Pria je nastavak tem Praznika senica iz 8. i 9. glave. Tema o vodi
nastavlja se ukljuivanjem voda iz Siloamske banje (iz koje se uzimala
ceremonijalna voda u okviru prazninog ceremonijala) u postupak le-
enja (7. stih; vidi takoe 7,37-39). Tema videla/ svetlosti ilustrovana je
u samom leenju i o njoj se eksplicitno/ vrlo odreeno izraava sm
Isus (5. stih; vidi takoe 8,12). Iako tadanji Jevreji nisu oseali potrebu
za Isusom, poto su bili Avramovi potomci (8,33), pria o ovom oveku,
Jevrejinu, Avramovom potomku, a ipak teko pogoenom slepilom od
roenja, slika je duhovne potrebe njegovih sunarodnika za Hristom.
Glavna pouka prie iz stihova 1 do 38 izvlai se eksplicitno/ sasvim
jasno i razumljivo u stihovima 39 do 41. Druge pouke iz prie izvuene
su u prvoj polovini 10. glave.
Pria iz 9. glave povlai otar kontrast izmeu izleenog slepca i fa-
riseja. ovek u vie navrata priznaje da ne zna ko ga je izleio (stihovi
12, 25, 36). Fariseji, na drugoj strani, samouvereno tvrde da tano
znaju o emu se radi (stihovi 24, 29).
Slepi ovek u kntinuitetu napreduje u veri, jer prvo govori o oveku
koji se zove Isus (11. stih), a zatim je spreman da veruje da Isus mora
da bude prorok (17. stih), pa izraava elju da postane Njegov uenik
(27. stih zapazi rei i vi Talbert, Reading John, 160), potom in-
sistira na tvrdnji da bi On morao biti od Boga (33. stih), a onda se, na
kraju, klanja Isusu, kao Sinu ovejem (38. stih). S druge strane, fariseji
u kontinuitetu napreduju u slepilu, kako pria odmie. U poetku, oni
prihvataju injenicu da se izleenje dogodilo (15. stih); zatim kao da su
nesigurni (stihovi 16, 17). Kako se rasprava nastavlja, oni su sve manje i
manje objektivni, sve dok prevarom ne pokuaju da navedu oveka da
kae neto to nije istina (27. stih) i izraavaju svoje totalno odba-
civanje Isusa (29. stih), da bi konano zavrili poniavanjem oveka ija


117
je glavna krivica bila u tome to se zatekao u blizini kad je Isus prolazio
(34. stih). Njihovo slepilo na kraju poglavlja potvreno je od Isusa koji
je Videlo svetu (stihovi 39-41).

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Jovanova odluka da ovu priu uvrsti u svoje Jevanelje moda poka-
zuje da je rasprava izmeu izleenog slepca i verskih voa bila odraz
rasprava izmeu Jevreja i hriana u svetu kojem se on obraao kao
pisac. Posle razorenje Jerusalima Jevreji su upadljivo poeli da trae
naine za otkrivanje hriana koji su dolazili u slube u sinagogama,
kako bi ih iskljuili iz bogoslubenih aktivnosti. Ovo je suprotno onome
to itamo u knjizi Dela apostolska, gde su hriani, generalno, u bo-
goslubenim aktivnostima u sinagogama i hramu uestvovali sasvim
slobodno (Dela 13,5; 15,21).
Pria ovog poglavlja je, prema tome, nesumnjivo morala biti uteha
hrianima druge generacija, naroito jevrejskim hrianima, koji su
izgubili mesto u sinagogi i pitali se da li su, poavi za Isusom, zaista
uinili pravi potez. Drugi mogui pokuaji opisivanja teke situacije u
kojoj su se nali neki hriani na kraju veka, izneti su u 12,42.43 i 16,2.
Jevreji toga vremena su verovali da e nagrade i kazne za njihove
postupke stizati sve do tree i etvrte generacije. Kada bolest pogodi
koga, za to mora da postoji duhovni uzrok. Prema tome, ako bi se dete
rodilo slepo, to bi znailo ili da su roditelji ili stari roditelji greili, ili da
je Bog ljude unapred kanjavao za grehe koji e tek biti uinjeni. Meu-
tim, kada je re o ljudima roenim od jevrejskih roditelja, odreenu
ulogu mogle su da igraju zasluge otaca. Poto su oci, kao Avram i
Mojsije, dostigli tako visok stepen poslunosti, oni su nagomilali jedan
fond zasluga koji bi mogao da ublai posledice greha u kasnijim gen-
eracijama Jevreja. Ovo je objanjenje za neke primere oholosti, otkriv-
ene u izjavama mi smo deca Avramova (vidi 8,33.39).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
U Jovanu 9,2 uenici izraavaju teologiju toga vremena, pitajui koga
treba kriviti za bolest oveka, njega ili njegove roditelje. ini se da su
iveli u uverenju da su svaka bolest ili nedostatak direktne posledice
sasvim odreenih greha. Isus reaguje brzo, da bi negirao, pobio tu te-
ologiju (3. stih), ime je negirao i sveukupni jevrejski sistem nagrada i
kazni. Iako je tano da su mnoge bolesti neposredna posledica greha ili
loih zdravstvenih navika, postoje i drugi razlozi zbog kojih ljudi mogu
biti slepi ili hendikepirani. Jedna od poruka ovog teksta je da bolesti i
stanja nemoi ponekad stvaraju okruenje u kojem Boje delo moe da
postane na jedinstven nain vidljivo.
Posle pomazanja oiju toga oveka glinom, Isus ga alje u Siloamsku
banju, najmanje 1.200 metara od mesta na kojem su stajali, da tamo
spere glinu. Oi se oveku otvaraju u banji, a ne u neposrednoj blizini


118
Isusa jo jedna potvrda Jovanove teme da je Isusova re vredna ko-
liko i Njegov dodir.
Poto su se zabavile ispitujui oveka (stihovi 8-12), komije ga
vode farisejima da ga oni ispitaju (13. stih). Poto je dan izleenja bila
subota (14. stih) i poto je ovek bio roen slep, Isus nije bio u urbi
da ga izlei. Ova injenica stvara ozbiljnu nedoumicu za fariseje (stihovi
15, 16). Leenje, s jedne strane, upuuje na delo oveka za koga su
neki verovali da radi s Bojim ovlaenjem. Drugi su tvrdili da je nje-
gova svesna odluka da lei subotom bila dokaz da je grenik, jer je pro-
rok koji ini silna dela, a ipak radi i ui ono to je suprotno Bojem za-
konu, lani prorok (5. Mojsijeva 13,1-5). Ovim svojim uinjenim delom
Isus ih nagoni da zakljuuju izvan ograda svojih filozofskih okvira. Ulog
je vrlo veliki! Kao to e istai izleeni ovek, ako injenje uda poka-
zuje da je neko prorok, zar injenje uda koje je bez presedana u ljud-
skoj istoriji nije nesumnjiv znak dolaska Mesije (Jovan 9,32.33)?
Iako znaju istinu, roditelji izleenog oveka nee da govore, jer se
boje posledica (stihovi 18-22). Jer, ako su posavetovali sina da uti kao
i oni, nisu uinili nikakvo dobro, jer je on sve hrabriji i smeliji u svom
sarkastinom prkosu prema verskim voama (stihovi 27,30-33). Never-
stvo verskih voa ima zapanjujuae dejstvo na izleenog oveka (30.
stih). U svojoj zavrnoj rei oni ak priznaju da je izleenje valjano (34.
stih). Tako postaje vidljivo da se njihovo protivljenje ne temelji na ra-
zumnim argumentima nego na slepoj mrnji. Poto Isusa nemaju u
rukama, oni svoj bes iskaljuju na oveku koga je Isus izleio. Za drugu
generaciju to je ilustracija da oni koji im se suprotstavljaju zbog njiho-
vog hrianskog ivota, ujedno progone i Isusa. On je uestvovao u
njihovim patnjama, dok su oni uestvovali u Njegovim.
U stihovima 35 do 41 postavlja se scena za propoved o Dobrom
Pastiru, iz 10. glave. Isus se brine za odbaene. Kada voe jednog
religijskog sistema izbacuju ljude na osnovu svog neprijateljstva prema
Isusu, one otkrivaju sopstsveno slepilo (stihovi 39-41i daju Isusu priliku
da odbaene okuplja oko sebe (stihovi 35-38).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Predestinacija i ljudska odgovornost Predestinacija i ljudska odgovornost Predestinacija i ljudska odgovornost Predestinacija i ljudska odgovornost
Centralna taka Jovanovog Jevanelja jasno se nagovetava u
zavrnim stihovima 9. glave. Isus u 39. stihu jasno kae da Bog dri
pod kontrolom sve dogaaje na ovom svetu. On je doao da bi mogao
da se odri sud, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slepi (39.
stih). Ovde nema niega to bi nagovestilo bilo ta o ljudskom izboru ili
odgovornosti. Ali onda, odgovarajui farisejima, Isus im naglaava da
moraju da preuzmu odgovornost za sopstveno slepilo (41. stih). Niko
njima nije oduzeo vid.
U Jovanu 9,39-41, prema tome, mi vidimo dinaminu tenziju izmeu
tvrdnje da Bog, s jedne strane, dri pod kontrolom zbivanja u svetu, a


119
da su, s druge strane, ljudska bia ipak odgovorna za svoju sudbinu
(razradu onoga to podrazumevam pod izrazom dinamina tenzija,
vidi Paulien, What the Bible Says About the End-Time, 80).
Istu dinaminu tenziju nalazimo po celom Jevanelju, a dobar primer
tome nam je tekst u 12,37-43. Taj tekst pokuava da odgovori na pi-
tanje: Kako to da mnogi nisu verovali u Isusa i pored toga to je
uinio tako mnogo udotvornih znakova (37. stih)? Na to pitanje dobi-
jamo dva odgovora. Prvi, reeno je da ne mogahu verovati zato to je
Bog, ako citiramo proroka Isaiju, zaslepio oi njihove i okamenio
srca njihova (stihovi 39, 40). Originalni tekst je veoma odreen: Ne
mogahu verovati (39. stih) zato to je Bog intervenisao. A drugi, veliki
broj onih koji su verovali nisu mogli da priznaju svoju veru, jer im
vema omilje slava ljudska nego slava Boja (stihovi 42, 43). Nevero-
vanje ima dvojaki uzrok: boanska intervencija s jedne i ljudski postu-
pak s druge strane.
U celom Jovanovom Jevanelju je jasno da je vera uslov za primanje
jevanelja. Ona je stav koji ljudska bia moraju samostalno da usvoje
(3,18.36). Ljudi nemaju pravo izgovora za neverovanje (15,22; 12,47),
jer je on krajnja posledica izostajanja volje (5,40; 7,17). Razlog to ljudi
ne dolaze Isusu je u tome to su na ve neki nain odbili da dou.
Neverovanje u etvrtom Jevanelju nagovetava jedan moralni prob-
lem. Razlog zato ljudi ne dolaze Hristu je u tome to neto kriju (3,19-
21; 5,44; 8,37-47). Onima koji hoe da ive sami sa sobom greh ostav-
lja samo dve mogunosti. Oni mogu da priznaju svoj grehu Bogu i sva-
kome drugom kome je potrebno priznati i da budu na miru sa sobom i
sa svemirom; ili mogu da promene svoju teologiju, kako bi se prilagodili
realnosti svog neotkupljenog grenog stanja.
Prema tome, iza veine jeresi stoji odreeni moralni problem. Ljud-
ske teologije se menjaju zarad prilagoavanja njihovom nainu ivota.
To potvruju nalazi psihologije. Istraivanja pokazuju da ono to ljudi
veruju relativno malo utie na njihov nain ivota. Seksualne i fizike
zloupotrebe, uivanje alkohola i droga imaju svoje stabilno mesto meu
vernicima crkve i to u proporcijama slinim onima kakve su meu sve-
tovnim ljudima. Ali, drugaije je kada gledamo u drugom smeru. Kako
neko ivi, ima moan uticaj na ono ta veruje. Kada se neko upusti u
svestan greh, to e jednom promeniti ono to veruje, ako greh ne
prizna i ne ostavi.
Ipak, gornja istina ne sme da nam bude povod da previdimo njenu
suprotnu realnost u etvrtom Jevanelju. Isus u Jovanu 6,36-47 istie
da niko ne dolazi Bogu, ako mu nije dato od Boga (37. stih). Drugim
reima, niko ne dolazi Bogu, ako ga Bog nije privukao, ili dovukao (44.
stih). Ali iako vera nikada nije mogua bez Boje intervencije, u ovom
tekstu imamo objanjenje da se, na kraju, ljudima omoguava da odlue
da li e dopustiti da budu dovueni ili ne (stihovi 37, 40). Svaki koji
uje od Oca i naui, doi e k meni (45. stih).


120
Prema tome, u Isusovim izjavama, zapisanim u etvtom Jevanelju,
Jovan postavlja monu dinamiku izmeu Boje predestinacije i ljudske
odgovornosti. Niko nikada ne bi trebalo da kae kako je on ili ona
doao, odnosno, dola Bogu. Niko ne dolazi Bogu, ako Bog ne odlui da
ga privue, dovue. Boja sila i Boja ljubav u konanom smislu zas-
luni su za svaku osobu koja doe Isusu. Ali koga Bog privlai? I bie
svi naueni od Boga (45. stih; vidi takoe Isaija 54,13). Opasnost u
doktrini o predestinaciji nije u onome ta ona tvrdi, nego u onome to
negira. Predestinacija pravilno tvrdi da je Bog razlog to bilo koji ovek
dolazi u veru. Niko nikada ne moe da se dii, hvali time kakav je veliki
hrianin, ili hrianka. Niko od nas ne bi ni poeo da hodi s Hristom,
ako Bog ne intervenie u naim ivotima. Ali predestinacija
[nedoputeno] prelazi granice Pisma kada tvrdi da mi ljudi nemamo
nikakvog izbora po pitanju da li emo biti spaseni ili ne.
Jovanovo Jevanelje u vie navrata istie da ljudska bia imaju izbor
po tom pitanju i da su odgovorni za taj izbor. Prema tome, konani i
najvei greh u etvrtom Jevanelju je neverovanje (16,9; 9,41). Odbiti
da verujemo naoigled tako velikog spasenja i naoigled Boje sile priv-
laenja, greh je neverovatnih dimenzija. Pa ak ni ovde, nijedno ljudsko
bie ne bi ak bilo ni svesno neverovanja, da Sveti Duh nije postao
orue osvedoenja (16,8). Hvaliti se duhovnim junatvom je, prema
tome, najneubedljivija od svih pohvala.
Ova dinamina tenzija se, moda, moe harmonizirati [uskladiti s
iznetim injenicama] na sledei nain: Kada pogledam na svoju prolost,
jasno mi je da za svaki duhovni napredak dugujem monom Bojem
delovanju u mome ivotu. Meutim, istovremeno, kada pogledam u
budunost, podjednako je jasno da postoje izbori koje moram da
uinim da bih mogao nastaviti tim progresom.

Ulaenje u Re
Jovan 10,1 Jovan 10,1 Jovan 10,1 Jovan 10,1- -- -21 21 21 21
Tekst u Jovanu 10,1 Tekst u Jovanu 10,1 Tekst u Jovanu 10,1 Tekst u Jovanu 10,1- -- -21 proitaj najman 21 proitaj najman 21 proitaj najman 21 proitaj najmanje dva puta, a onda odg je dva puta, a onda odg je dva puta, a onda odg je dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:
1. Uz pomo konkordancije za 1. Uz pomo konkordancije za 1. Uz pomo konkordancije za 1. Uz pomo konkordancije za [ [[ [englesku englesku englesku englesku] ]] ] verziju KJV, kao to su verziju KJV, kao to su verziju KJV, kao to su verziju KJV, kao to su
Crudens Crudens Crudens Crudens ili ili ili ili Strongs), Strongs), Strongs), Strongs), pronai u Jovanovom Jevanelju sve stihove pronai u Jovanovom Jevanelju sve stihove pronai u Jovanovom Jevanelju sve stihove pronai u Jovanovom Jevanelju sve stihove
koji sadre izraz zaista, zaista. Naini spisak svih tih stihova i koji sadre izraz zaista, zaista. Naini spisak svih tih stihova i koji sadre izraz zaista, zaista. Naini spisak svih tih stihova i koji sadre izraz zaista, zaista. Naini spisak svih tih stihova i
pored s pored s pored s pored svakog od njih napii kratko objanjenje kako se uklapa u vakog od njih napii kratko objanjenje kako se uklapa u vakog od njih napii kratko objanjenje kako se uklapa u vakog od njih napii kratko objanjenje kako se uklapa u
kontekst. Uvodi li taj stih neku novu misao, ili naglaava prethodnu? kontekst. Uvodi li taj stih neku novu misao, ili naglaava prethodnu? kontekst. Uvodi li taj stih neku novu misao, ili naglaava prethodnu? kontekst. Uvodi li taj stih neku novu misao, ili naglaava prethodnu?
Da li se stih pojavljuje na poetku, u sredini ili na kraju propovedi ili Da li se stih pojavljuje na poetku, u sredini ili na kraju propovedi ili Da li se stih pojavljuje na poetku, u sredini ili na kraju propovedi ili Da li se stih pojavljuje na poetku, u sredini ili na kraju propovedi ili
rasprave? rasprave? rasprave? rasprave?
2. Tekst u Jovanu 10,1 2. Tekst u Jovanu 10,1 2. Tekst u Jovanu 10,1 2. Tekst u Jovanu 10,1- -- -21 uporedi s Lukom 15. 21 uporedi s Lukom 15. 21 uporedi s Lukom 15. 21 uporedi s Lukom 15. i Matejem 18. glavom. i Matejem 18. glavom. i Matejem 18. glavom. i Matejem 18. glavom.
Na tri lista hartije ispii slinosti i razlike koje vidi izmeu te tri Na tri lista hartije ispii slinosti i razlike koje vidi izmeu te tri Na tri lista hartije ispii slinosti i razlike koje vidi izmeu te tri Na tri lista hartije ispii slinosti i razlike koje vidi izmeu te tri
verzije teme o i verzije teme o i verzije teme o i verzije teme o iz zz zgubljenoj ovci. gubljenoj ovci. gubljenoj ovci. gubljenoj ovci.


121
3. ta predstavljaju, pojedinano, pastir, stranac i lupe? U kom 3. ta predstavljaju, pojedinano, pastir, stranac i lupe? U kom 3. ta predstavljaju, pojedinano, pastir, stranac i lupe? U kom 3. ta predstavljaju, pojedinano, pastir, stranac i lupe? U kom
smislu je ovaj tekst povezan s tekstom iz Jovana 9. glave? smislu je ovaj tekst povezan s tekstom iz Jovana 9. glave? smislu je ovaj tekst povezan s tekstom iz Jovana 9. glave? smislu je ovaj tekst povezan s tekstom iz Jovana 9. glave?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Prvi deo teksta u Jovanu, 10. glavi (stihovi 1-21) tesno je povezan s
dogaajima iz 9. glave. To je evidentno u originalu. Poglavlje ne poinje
izrazom nekakvog novog poetka, nego sa zaista, zaista vam kaem;
na grkom: amen, amen). Ni na jednom drugom mestu u Jevanelju Isus
ovaj izraz ne koristi na poetku neke propovedi. To se na drugim mes-
tima uvek pojavljuje kao naglasak u sredini propovedi ili rasprave (vidi,
na primer, 6,26.32.47.53; 8,34.51.58). U tekstu iz 10,1-21 Isus razvija
priu o tome kako lei slepog oveka, a onda ga spasava od duhovnog
vreanja od strane verskih voa (9. glava). Odgovor izleenog slepca
Isusu vidljiv je u 10,4. Slepac je bio ovca koja prepoznaje glas Pastira i
radosno ide za Njim. U Jovanu 10. glavi Isus je Dobri Pastir koji se brine
za svoje ovce za ovce koje su bile izbaene iz tora.
Tekst u Jovanu 9,39-41 je, prema tome, dvosmeran. On funkcionie
kao rezime i zakljuak duhovne pouke 9. glave, istovremeno dajui
polaznu taku za propoved o Dobrom Pastiru u 10. glavi. Videlo sveta
otkriva pravo stanje onih lanih pastira, fariseja. Umesto da, kao pastiri,
istinski brinu o ovcama, oni se pokazuju kao najamnici.
Tekst u 10,1-21 prirodno se deli na dva dela. Stihovi 1 do 6 donose
analogiju stvarnom ivotu u starom svetu (stihovi 1-5), posle ega
dolazi zakljuak (6. stih). Potom, u 7. stihu i dalje Isus daje alegorijska
objanjenja analogije iz stihova 1 do 5. O sebi govori kao o Vratima
(stihovi 7-10) i Dobrom Pastiru (stihovi 11-18), kome su Njegove ovce
stalno pred oima (vidi 26 do 30). U stihovima 19 do 21 imamo meanu
reakciju prisutnih verskih voa.

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
U tekstu u 10,1-5 Isus je, u Jovanovom Jevanelju, najblii prianju
parabole. Pored ovog teksta, brojne druge Isusove rei zvue samo
neodreeno kao parabole. Re analogija verovatno je bolja re kojom
bismo ih opisali. Isus govori o vetru (3,8), kumu na svadbi (3,29), etvi
(4,35-38), robu i sinu (8,34.35), putniku po noi (11,9.10), peninom
zrnu (12,24) i okotu (15,1-7). To nisu prie, parabole u najintegralni-
jem smislu, kakve moemo nai u Mateju, Marku i Luki. Analogija u
tekstu u 10,1-5 zapravo ima mnogo slinosti s drevnim zagonetkama.
U staroj Palestini su torovi obino bili prirodne peine. Ovce bi pastir
uvodio u peinu uvee, dok bi sm zauzeo mesto na ulazu u peinu i
tamo spavao. Pljaka [lupe] ili divlja ivotinja koji bi hteli da dou do
ovaca morali bi fiziki da prou pored pastira. Isto se odnosilo i na ovcu
koja bi poelela izae da malo tumara po mraku. Tamo gde nije bilo


122
peina, pastiri bi jedan prostor ogradili kamenjem s terena, s otvorom
na jednoj strani, velikim taman toliko da ga pastir svojim telom zatvori
kad spava. Tako kad je Isus sebe opisao kao Dobrog Pastira i kao Vrata
ovcama, sluaoci bi zapazili da su te dve ideje dva razliita naina za
opis istog posla.
Vie je starozavetnih paralela propovedi o Dobrom Pastiru. Prib-
liavajui se kraju svog ivota, Mojsije je poeo ozbiljno da razmilja o
nalaenju dostojnog naslednika za voenje Izrailja (4. Mojsijeva 27,12-
23). Molio se da Bog odredi oveka nad narodom, koji bi ih izvodio i
dovodio kao to pastir vodi svoje stado (stihovi 16,17). Ta uloga je
poverena Isusu Navinu (Jozui), ije je ime jevrejski ekvivalent za Isusa.
U Miheju 2,12.13 sm Jahve uzima ulogu Pastira Izrailja. Tako su u
Jezekilju, 34. glavi, carevi Jude predstavljeni kao pastiri Izrailja. Meu-
tim, oni su bili neverni zahtevima tog zadatka (stihovi 2-6). Tako sm
Jahve planira da im bude Pastir (stihovi 11-16). On e onda dovesti na
mesto ono to je bilo zanemareno ili loe voeno (stihovi 17-22) i nad
Izrailjem postaviti svog slugu Davida, koji e postupati s njima po Jah-
veovom planu (stihovi 23, 24). Od tada i dalje Izrailjci e napredovati u
svemu to budu radili (stihovi 25-31).
Prema tome, ideja o Dobrom Pastiru u Starom zavetu povezuje se sa
samim Jahveom, s Mojsijevim naslednicima i s Davidom. Svi ti koncepti
se nepogreivo odnose na Isusa, koji je pravi Mojsije (Jovan 1,17, itd.),
car iz Davidove loze (1,49; 12,13.15; 18,33-39; 7,42) i Onaj ko je jed-
nak s Ocem (1,1; 10,30).
Evo jo jednog veoma zanimljivog detalja. U liturgiji drevnih jevre-
jskih sinagoga tekst iz Jezekilja 34. glave itan je u subotu posle
Praznika senica, u vreme pribliavanja Praznika obnovljenja
[posveenja]. U Jovanovom Jevanelju propoved o Dobrom Pastiru
dolazi neposredno posle Praznika Senica (7,1-11.14.37), a neposredno
ispred teksta u kojem je opisan Isusov boravak na Prazniku obnovljenja
(10,22). Na taj nain, Isusova propoved o Dobrom Pastiru uklapa se u
svoje oekivano mesto u Jevanelju, kako je odreeno njenim istori-
jskim kontekstom.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Zagonetka iz 10,1-5 naglaava odnos izmeu pastira i ovaca. Pastir
uvek dolazi na vrata, nikada drugim putem, kako bi mogao uiniti lupe
(stihovi 1, 2). Ovce idu za njim, jer poznaju njegov glas, a on ih zove po
imenu (stihovi 3, 4). One nee ii za strancem, jer ne prepoznaju njegov
glas (5. stih).
Isus potom objanjava analogiju ili zagonetku koju je upravo ispri-
ao (6. stih). On je Vrata ovcama, a pre Njega su dolazili samo lupei i
hajduci (stihovi 7-10), koje prave ovce nisu posluale (8. stih). Vrata su
Vrata spasenja (9. stih). Lupei i hajduci koji su dolazili pre Njega
moda upuuju na sadukeje i prvosvetenike, koji su sistemom hrama


123
vladali jo od ranog perioda vremena Makabejaca (152. pre Hrista).
Zapravo, re koja je u 10. stihu prevedena sa ubije, re je koja se
esto koristi za rtveno klanje u hramu. Iako su imali slobodu da dre
verski sistem u svojim rukama, sadukeji i svetenike voe nikada nisu
imali poverenja u prost narod u periodu ranog judaizma.
Nasuprot lupeima i hajducima koji kradu, ubijaju i unitavaju, Isus
daruje jedan ivot, izobilno bogatiji i puniji od onoga koji omoguava
verski sistem koji mu se suprotstavlja (10. stih). Taj ivot ima sva svo-
jstva venog ivota, ali za one koji veruju u Isusa on poinje odmah
(5,24.25).
Sledee poreenje s Dobrim Pastirom je najamnik, koji nije vlasnik
ovaca (stihovi 11, 12). Najamnik za ovce niim nije lino zainteresovan.
On ih nadgleda samo zato da bi zaradio za ivot. Kad vidi zver, on bei,
da bi zatitio ono to mu je jedino vano samog sebe (stihovi 12,
13). Dobri Pastir, s druge strane, ne samo to stoji u prisnom odnosu s
ovcama, nego je spreman da za njih poloi i svoj ivot, poto je njihovo
dobro za Njega najvanije (stihovi 14, 15).
One druge ovce koje nisu iz ovoga tora (16. stih), verovatno je
opis dolaska neznaboaca, prvina o kojima se jasno govori u Jovanu
12,20-22. U stvari, dolazak neznaboaca koji ele da vide Isusa za
Njega kao da je bio znak da je dolo vreme za Njegovu smrt (stihovi 23,
24) vreme kada bi On trebalo da privue sebi ne samo Jevreje, nego i
sve ljude (32. stih). Svoju propoved Isus zavrava pominjanjem svoje
dobrovoljne smrti i vaskrsenja, u poslunosti zapovesti svoga Oca
(10,17.18), to je misao koju emo obraditi u poglavlju o raspeu
(Jovan, 19. glava). I ovom prilikom, verske voe kao da su nesigurne da
li je Isus opsednut demonima ili neko ko govori i radi za Boga (stihovi
19-21).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Isus je Vrata Isus je Vrata Isus je Vrata Isus je Vrata
Kada Isus opisuje sebe kao Vrata kroz koja ovce moraju da prou da
bi se spasle, Jevanelje iznosi istu poruku kao i u Delima 4,12 (vidi ta-
koe Jovan 14,6). Isus zamenjuje sve druge puteve [metode] spasenja.
Nema drugog puta u tor, osim kroz Vrata.

Isus je Dobri Pastir Isus je Dobri Pastir Isus je Dobri Pastir Isus je Dobri Pastir
Kao Vrata spasenja, Isus je Onaj koji ljude dovodi Ocu. Kao Dobri
Pastir, On se brine o onima koji su uli u tor crkve. Njegove dve izrazite
kvalifikacije za titulu Dobrog Pastira su spremnost da umre za ovce
(stihovi 11-13, 17, 18) i injenica da dobro poznaje svoje ovce (stihovi
3, 14-16). S ove dve osobine Isus je uporeen s farisejima, koji su
predstavljeni kao najamnici. Fariseji se ne brinu za ovce. Oni ih ak i ne
poznaju, niti su spremni da umru za njih.


124
Na drugoj strani imamo Isusa, koji je Dobri Pastir. Pod Njegovom
brigom nijedna ovca ne biva izgubljena.
Ne samo to brine za one koje su njegove, nego svojima smatra i
one koje su odbacile verske voe (9,34-38).
Pria o izgubljenim ovcama u 10. glavi deluje na dva nivoa. Na
prvom, ona je u Isusovo vreme posluila kao prekor jevrejskim verskim
voama koji su se onako grubo poneli prema roenom slepcu, izdajui
svoje pravo lice kao najamnika.
Na onom drugom, proirenom nivou, pria u Jovanovom Jevanelju
slui kao ohrabrenje pripadnicima druge generacije koji podnose tret-
man slian tretmanu oveka slepog od roenja.
Pria o izgubljenoj ovci u Mateju, 18. glavi, slui na jedan drugaiji
nain. Kontekst prie je crkvena disciplina (Matej 18,15-17); vidi takoe
stihove 10-14). Pravi pastir crkve ii e za Isusovim primerom i initi
sve to treba da nae ovcu koja zalutala izvan crkve (stihovi 12, 13). Ali
iako Bog ovim izgubljenim ovcama poklanja nenu panju i brigu (14.
stih), u crkvi se nalaze velike ovce vane osobe, koje se prema malima
ne odnose onako kako to Bog ini (stihovi 5-7). Matejeva 18. glava
upuena je tim vanim osobama, velikim zverkama u crkvi koje vrlo
rado osuuju male u crkvi, koji se bore sa slabou i posledicama nez-
relosti. Oni koji sude drugima u crkvi trebalo bi da se zabrinu za svoje
mesto, jer e jednoga dana sami biti pozvani na vei sud, na kojem e
im se suditi (stihovi 7-9).
U Luki 15,3-7 imamo priu o ovci koja nije bila isterana, nego je
sama odlutala. Ali, bez obzira na to, Dobri Pastir odlazi da je pronae.
Poruka 10. glave je neu dopustiti da moje ovce izginu (stihovi 28,
29), dok je poruka Lukine 15. glave ak i ako bi svesno odluile da
odu i izgube se, nikada od njih neu odustati, nego u istrajati dok ih
ne pronaem i dovedem natrag. Blaeno obeanje iz ovih tekstova
kae da niko ko dolazi Ocu kroz Hrista nikada nee biti biti izbaen
napolje (6,37). Moe biti i da smo slabi u veri i da lutamo bez cilja, ali
ako ostanemo u Isusu, kao to loza ostaje na okotu (15,1-7), ne samo
to emo biti sigurni, nego e doi i do postepenog rasta u milosti i
napredovanja u karakteru. Naa uloga, dunost je da verujemo i da
donosimo odluke. Njegova je uloga da nas dri vrsto u svojoj ruci
(10,28.29).

Primena Rei
Jova Jova Jova Jovan 9,1 n 9,1 n 9,1 n 9,1 - -- - 10,21 10,21 10,21 10,21
1. Koji telesni nedostaci, finansijske nesree, problemi odnosa, bolesti 1. Koji telesni nedostaci, finansijske nesree, problemi odnosa, bolesti 1. Koji telesni nedostaci, finansijske nesree, problemi odnosa, bolesti 1. Koji telesni nedostaci, finansijske nesree, problemi odnosa, bolesti
ili druge tekoe ili tuge su ti se na kraju pokazali kao veliki bl ili druge tekoe ili tuge su ti se na kraju pokazali kao veliki bl ili druge tekoe ili tuge su ti se na kraju pokazali kao veliki bl ili druge tekoe ili tuge su ti se na kraju pokazali kao veliki bla- a- a- a-
goslovi, duhovno ili na druge naine? Kako se dogodilo da si u n goslovi, duhovno ili na druge naine? Kako se dogodilo da si u n goslovi, duhovno ili na druge naine? Kako se dogodilo da si u n goslovi, duhovno ili na druge naine? Kako se dogodilo da si u ne- e- e- e-
koj od ovih okolnosti prepoznao/ pre koj od ovih okolnosti prepoznao/ pre koj od ovih okolnosti prepoznao/ pre koj od ovih okolnosti prepoznao/ prepoznala Boju ruku? poznala Boju ruku? poznala Boju ruku? poznala Boju ruku?


125
2. Da li je u tvom ivotu bilo sluajeva da su te, zbog tvojih verskih 2. Da li je u tvom ivotu bilo sluajeva da su te, zbog tvojih verskih 2. Da li je u tvom ivotu bilo sluajeva da su te, zbog tvojih verskih 2. Da li je u tvom ivotu bilo sluajeva da su te, zbog tvojih verskih
ubeenja, udaljili iz neke grupe? Da li se to udaljenje na kraju p ubeenja, udaljili iz neke grupe? Da li se to udaljenje na kraju p ubeenja, udaljili iz neke grupe? Da li se to udaljenje na kraju p ubeenja, udaljili iz neke grupe? Da li se to udaljenje na kraju po- o- o- o-
kazalo kao bl kazalo kao bl kazalo kao bl kazalo kao bla aa agoslov, ili te ono, moda, boli i danas? Kakve korake goslov, ili te ono, moda, boli i danas? Kakve korake goslov, ili te ono, moda, boli i danas? Kakve korake goslov, ili te ono, moda, boli i danas? Kakve korake
si mogao preduzeti da sprei si mogao preduzeti da sprei si mogao preduzeti da sprei si mogao preduzeti da sprei to udaljenje? to udaljenje? to udaljenje? to udaljenje?
3. Da li si u svom ivotu nauio da prepozna Boji glas, i izdvoji ga 3. Da li si u svom ivotu nauio da prepozna Boji glas, i izdvoji ga 3. Da li si u svom ivotu nauio da prepozna Boji glas, i izdvoji ga 3. Da li si u svom ivotu nauio da prepozna Boji glas, i izdvoji ga
od drugih glasova? Kakvi strateki pristupi su ti pomogli da post od drugih glasova? Kakvi strateki pristupi su ti pomogli da post od drugih glasova? Kakvi strateki pristupi su ti pomogli da post od drugih glasova? Kakvi strateki pristupi su ti pomogli da posta- a- a- a-
ne o ne o ne o ne ot tt tvoreniji prema Bojem voenju u svom ivotu? Koji aspekti voreniji prema Bojem voenju u svom ivotu? Koji aspekti voreniji prema Bojem voenju u svom ivotu? Koji aspekti voreniji prema Bojem voenju u svom ivotu? Koji aspekti
savremenog ivota ti posebno ote savremenog ivota ti posebno ote savremenog ivota ti posebno ote savremenog ivota ti posebno oteavaju da oseti, uje glas D avaju da oseti, uje glas D avaju da oseti, uje glas D avaju da oseti, uje glas Do- o- o- o-
brog Pastira? Da li se s brog Pastira? Da li se s brog Pastira? Da li se s brog Pastira? Da li se se ee ea kada si poslednji put a kada si poslednji put a kada si poslednji put a kada si poslednji put znao/ znala znao/ znala znao/ znala znao/ znala da te da te da te da te
Bog vodi odreenim pravcem? Bog vodi odreenim pravcem? Bog vodi odreenim pravcem? Bog vodi odreenim pravcem?

Istraivanje Rei
1. Uz pomo konkordancije potrai sve sluajeve u kojima se, u 1. Uz pomo konkordancije potrai sve sluajeve u kojima se, u 1. Uz pomo konkordancije potrai sve sluajeve u kojima se, u 1. Uz pomo konkordancije potrai sve sluajeve u kojima se, u
Starom zavetu, pojavljuje re Starom zavetu, pojavljuje re Starom zavetu, pojavljuje re Starom zavetu, pojavljuje re pastir. pastir. pastir. pastir. Od pri Od pri Od pri Od primera koji govore o d mera koji govore o d mera koji govore o d mera koji govore o do- o- o- o-
brim pastirima i loim pastirima naini dva spiska brim pastirima i loim pastirima naini dva spiska brim pastirima i loim pastirima naini dva spiska brim pastirima i loim pastirima naini dva spiska jedan na kojem jedan na kojem jedan na kojem jedan na kojem
e biti navedene sve osobine dobrih pastira i drugi koji e s e biti navedene sve osobine dobrih pastira i drugi koji e s e biti navedene sve osobine dobrih pastira i drugi koji e s e biti navedene sve osobine dobrih pastira i drugi koji e sa- a- a- a-
dravati sve osobine loih pastira. Uporedi ih s informacijama koje, dravati sve osobine loih pastira. Uporedi ih s informacijama koje, dravati sve osobine loih pastira. Uporedi ih s informacijama koje, dravati sve osobine loih pastira. Uporedi ih s informacijama koje,
u Isus u Isus u Isus u Isuso oo ovoj prii, ima o dobrim i lo voj prii, ima o dobrim i lo voj prii, ima o dobrim i lo voj prii, ima o dobrim i loim pa im pa im pa im pas ss stirima. Kakva dodatna tirima. Kakva dodatna tirima. Kakva dodatna tirima. Kakva dodatna
duhovna saznanja si stekao iz dodatnih informacija iz Starog duhovna saznanja si stekao iz dodatnih informacija iz Starog duhovna saznanja si stekao iz dodatnih informacija iz Starog duhovna saznanja si stekao iz dodatnih informacija iz Starog
zaveta? zaveta? zaveta? zaveta?
2. Proitaj prvih deset glava Jovanovog Jevanelja il izdvoj sve izjave 2. Proitaj prvih deset glava Jovanovog Jevanelja il izdvoj sve izjave 2. Proitaj prvih deset glava Jovanovog Jevanelja il izdvoj sve izjave 2. Proitaj prvih deset glava Jovanovog Jevanelja il izdvoj sve izjave
koje moe da nae, koje se odnose na predmet Boje slobode koje moe da nae, koje se odnose na predmet Boje slobode koje moe da nae, koje se odnose na predmet Boje slobode koje moe da nae, koje se odnose na predmet Boje slobode
delovanja delovanja delovanja delovanja izjave kao j izjave kao j izjave kao j izjave kao ja dooh na svet da Istovremeno potrai a dooh na svet da Istovremeno potrai a dooh na svet da Istovremeno potrai a dooh na svet da Istovremeno potrai
i izjave, rei koje istiu ljudsku odgovornost i izjave, rei koje istiu ljudsku odgovornost i izjave, rei koje istiu ljudsku odgovornost i izjave, rei koje istiu ljudsku odgovornost rei kao ako hoe rei kao ako hoe rei kao ako hoe rei kao ako hoe
Njegovou volju tvoriti Posebno obrati panju na primere u k Njegovou volju tvoriti Posebno obrati panju na primere u k Njegovou volju tvoriti Posebno obrati panju na primere u k Njegovou volju tvoriti Posebno obrati panju na primere u ko- o- o- o-
jima postoje uporedne konstatacije, u okviru jednog stiha, ili u o jima postoje uporedne konstatacije, u okviru jednog stiha, ili u o jima postoje uporedne konstatacije, u okviru jednog stiha, ili u o jima postoje uporedne konstatacije, u okviru jednog stiha, ili u ok- k- k- k-
viru nekoliko viru nekoliko viru nekoliko viru nekoliko vezanih stihova. Napii nekoliko svojih pasusa, u k vezanih stihova. Napii nekoliko svojih pasusa, u k vezanih stihova. Napii nekoliko svojih pasusa, u k vezanih stihova. Napii nekoliko svojih pasusa, u ko- o- o- o-
jima e objasniti odnos izmeu Boje volje i ljudske sl jima e objasniti odnos izmeu Boje volje i ljudske sl jima e objasniti odnos izmeu Boje volje i ljudske sl jima e objasniti odnos izmeu Boje volje i ljudske slo oo obode bode bode bode
delovanja, onako kako nalazi u tim stihovima. delovanja, onako kako nalazi u tim stihovima. delovanja, onako kako nalazi u tim stihovima. delovanja, onako kako nalazi u tim stihovima.



126

GLAVA DESETA
MESIJA PODIE IZ MRTVIH
Jovan 10,22 - 11,57

Materijal obraen u ovom poglavlju knjige prirodno se deli u tri
dela. Prvi je Isusov dolazak u podruje hrama u Jerusalimu za vreme
Praznika obnovljenja [predanja, posveenja] (10,22-42). Isus koristi
priliku da govori o sopstvenom posveenju kao Onoga koga je Bog
poslao u svet (36. stih). Sledei deo (11,1-44) sadri priu Lazarevoj
smrti i vaskrsenju, to slui kao uvod u Hristovu smrt i vaskrsenje.
Ovim zapanjujuim udom Isus dokazuje da je i zaista Vaskrsenje i
ivot (stihovi 25, 26). Meutim, ovo isto udo nam daje kontekst u ko-
jem su verske voe toliko zagrieno angaovane da pariraju Njegovom
uticaju na narod, da pripremaju posebne planove da ga ubiju, kako bi,
po sopstvenom miljenju, sauvali narod od propasti (stihovi 45-47).

Ulaenje u Re
Jovan 10,22 Jovan 10,22 Jovan 10,22 Jovan 10,22- -- -42 42 42 42
Tekst u Jovanu 10,22 Tekst u Jovanu 10,22 Tekst u Jovanu 10,22 Tekst u Jovanu 10,22- -- -42 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 42 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 42 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 42 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:
1. Ovaj tekst uporedi s izvetjem o Isusovoj poseti hramu, u Jovanu, 1. Ovaj tekst uporedi s izvetjem o Isusovoj poseti hramu, u Jovanu, 1. Ovaj tekst uporedi s izvetjem o Isusovoj poseti hramu, u Jovanu, 1. Ovaj tekst uporedi s izvetjem o Isusovoj poseti hramu, u Jovanu,
7. i 8. glavi. Zapii svaku dodirnu taku izmeu dve prie koju 7. i 8. glavi. Zapii svaku dodirnu taku izmeu dve prie koju 7. i 8. glavi. Zapii svaku dodirnu taku izmeu dve prie koju 7. i 8. glavi. Zapii svaku dodirnu taku izmeu dve prie koju
otkr otkr otkr otkri ii ije. je. je. je.
2. U glavnim crtama izloi glavne take raspr 2. U glavnim crtama izloi glavne take raspr 2. U glavnim crtama izloi glavne take raspr 2. U glavnim crtama izloi glavne take rasprave izmeu Isusa i jevr ave izmeu Isusa i jevr ave izmeu Isusa i jevr ave izmeu Isusa i jevre- e- e- e-
jskih ve jskih ve jskih ve jskih ver rr rskih voa u ovom tekstu. Pokuaj da, u jednom pasusu, skih voa u ovom tekstu. Pokuaj da, u jednom pasusu, skih voa u ovom tekstu. Pokuaj da, u jednom pasusu, skih voa u ovom tekstu. Pokuaj da, u jednom pasusu,
sumira Isusove o sumira Isusove o sumira Isusove o sumira Isusove od dd dgovore na svaku od tih taaka. govore na svaku od tih taaka. govore na svaku od tih taaka. govore na svaku od tih taaka.
3. Uporedi rei kritike jevrejskih voa protiv Isusa i Njegov odgovor, 3. Uporedi rei kritike jevrejskih voa protiv Isusa i Njegov odgovor, 3. Uporedi rei kritike jevrejskih voa protiv Isusa i Njegov odgovor, 3. Uporedi rei kritike jevrejskih voa protiv Isusa i Njegov odgovor,
naen u 5,16 naen u 5,16 naen u 5,16 naen u 5,16- -- -47 i 6,35 47 i 6,35 47 i 6,35 47 i 6,35- -- -58 s tekstom koji ima pr 58 s tekstom koji ima pr 58 s tekstom koji ima pr 58 s tekstom koji ima pred sobom, 10,22 ed sobom, 10,22 ed sobom, 10,22 ed sobom, 10,22- -- -
42. Koje slinosti i razlike nalazi izmeu ranijih dogaaja i onog 42. Koje slinosti i razlike nalazi izmeu ranijih dogaaja i onog 42. Koje slinosti i razlike nalazi izmeu ranijih dogaaja i onog 42. Koje slinosti i razlike nalazi izmeu ranijih dogaaja i onog
kojim se ovde bavimo? kojim se ovde bavimo? kojim se ovde bavimo? kojim se ovde bavimo?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
U ovom tekstu sadrani su mnogi odjeci Isusove posete hramu to-
kom Praznika senica. Svi dogaaji se odigravaju unutar hramskog kom-
pleksa (vidi 7,14.28). Jevrejske verske voe su u prvom redu pokuaja
da raspravljaju s Njime (vidi 8,25.53). Najvanije tema rasprave bilo je
pitanje Isusovog mesijanstva (vidi 7,26.311.41.42; 9,22). Jo jednom je
uinjen pokuaj da ga uhvate i kamenuju (vidi 7,30.32.44-46; 8,59).
Isus ponovo govori o jedinstvenom odnosu sa svojim Ocem (vidi
7,16.17.28.29.33; 8,16-19.26-29.38.42.49.50.54. 55).


127
Tekst se okree oko dva osnovna problema: Da li je Isus Mesija (24.
stih) i optube Jevreja protiv Isusa da je uinio greh hule, tvrdei da
stoji u jedinstvenom odnosu s Bogom (33. stih). Isusov odgovor na prvi
problem nalazimo u stihovima 25 do 30. Reakcija verskih voa je uzi-
manje kamenja, s namerom da ga ubiju (31. stih). Oni to planirano ub-
istvo opravdavaju optubom za hulu na Boga (33. stih), na ta Isus
opirno uzvraa (stihovi 34-38). Posle jo jednog pokuaja da ga uh-
vate, On se uklanja i vraa se na drugu stranu Jordana, gde je Jovan
Krstitelj propovedao i gde ga prihvataju pozitivnije nego u Jerusalimu
(stihovi 39-42). Ovaj prekid u izvetavanju ini zavretak odseka Jevan-
elja koji je koncentrisan na Isusove aktivnosti u vezi s judaistikim
praznicima (glave 5 - 10).

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Poreklo praznika obnovljenja [posveenja] (dananji naziv je Hanuk-
kah) ne nalazi se u starozavetnom dobu. Njime je proslavljano ponovno
posveenje hrama u Jerusalimu, 165. godine pre Hrista), nakon to ga
je, nekoliko godina pre toga, oskvrnio sirski monarh, Antioh Epifan.
Antioh je, izmeu ostalog, rtvovao svinju na oltaru hrama; zabranio
svetkovanje subote i prisilio mnoge Jevreje da jedu svinjetinu. Prema
Makabejskim spisima, grupa jevrejskih gerilskih boraca, pod vostvom
Jude Makabejca, oslobodila je Jerusalim od Antioha. Odmah su se an-
gaovali oko ienja i ponovnog posveenja hrama, to je bila svea-
nost koja e u judaizmu postati godinji praznik. Svojim prisustvom na
sveanosti Isus mu je dao odreenu meru legitimnosti, iako nije imala
biblijsko poreklo.
Meutim, ideja posveenja hrama je ipak imala biblijsko poreklo.
Sm Bog se u pustinji pojavio na posveenju atora od sastanka,
svetilita, pod Mojsijem (2. Mojsijeva 40,34.35; 4. Mojsijeva 7,1-11).
Sedma glava 4. Mojsijeve postala je glavni tekst za itanje iz Mojsijevih
knjiga na Prazniku obnovljenja. Kad je Solomun zavrio gradnju hrama,
odrana je slina ceremonija posveenja, a tada se ponovo Bog lino, u
obliku svoje slave (1. Carevima 8,1-11.62-65; 2. Dnevnika 7,1-9).
Posle Izlaska iz Vavilona Zorovavelj je podigao skromniji hram (Agej
1,12 - 2,9), umesto Solomunovog, koji je razorio Navuhodonosor (2.
Dnevnika 36,18.19). Otvaranje te graevine takoe je proslavljeno
ceremonijom posveenja (Jezdra 6,13-18). Gotovo stotinu godina kas-
nije odrana je slina sluba, radi proslavljanja zavretka gradnje jeru-
salimskih zidova pod Nemijom (Nemija 12,27-47). Prema tome, cere-
monija posveenja pod Makabejcima, koja je kasnije prerasla u godinji
Praznik obnovljenja, svakako nije bila bez presedana.
Koncept i/ ili jezik posveenja u Novom zavetu se koristi u kontek-
stu posveenja deteta Isusa u hramu (Luka 2,22.23), Isusovog krtenja
(Matej 3,13-17; Luka 3,21.22), scena u Jovanovom Jevanelju o kojoj
ovde govorimo, sveano otvaranje, inauguracija nebeske svetinje


128
prilikom Hristovog vaznesenja (Jevrejima 10,19.20; Otkrivenje 4,5),
prestanak slube u nebeskom svetilitu, pre nego to se sedam aa
gneva ne izliju u Otkrivenju (15,5-8; 16) i sveano posveenje Novog
Jerusalima na Zemlji )Otkrivenje 21,1-8.22).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Praznik obnovljenja normalno pada u mesecu decembru, na poetku
zime (10,22). Vreme u Palestini u to vreme je vrlo slino novembru u
Evropi i severnom delu Sjedinjenih Drava, hladno i esto kino. Otri
vetrovi s istoka ibaju Jerusalim najvei deo vremena.
Isus sa svojim uenicima hoda delom hramskog kompleksa, zvanim
Solomunov trem (23. stih). To je u skladu s dobom godine, poto je
Solomunov trem bio pokriven plonik du istonog zida hramskog
kompleksa, iji je krov poduprt stubovima. Kolonada je nudila zaklon
od otrih istonih vetrova, a za vedrih dana je, u popodnevnim aso-
vima, bila izloena toplim zracima sunca.
Verske voe su se okupile oko Isusa i traile jasan odgovor na pi-
tanje: Ako si ti Hristos [Mesija] kai nam slobodno (24. stih). Dokle e
muiti due nae, grubi je prevod grkog idioma, dok je kreataivni, ali
precizni engleski prevod [parafrazirano] glasi: Koliko e nas drati u
neizvesnosti? Shvatljivo je da je pitanje bilo namerno lukavo, slino
pitanju u prii o eni uhvaenoj u preljubi (8,3-6). Praznik obnovljenja
je slavio jevrejsko osloboenje od stranog ugnjetavanja od pre dve
stotine godina. Zato e se verovatno u njemu buditi nade da bi oslo-
boenje od Rima moglo ponovo da se dogodi za vreme Praznika. U
takvoj atmosferi bi Rimljani na mesijanske tvrdnje bili osetljiviji nego
obino. Namera postavljenog pitanja mogla je biti da se pokrenu
Rimljani protiv Isusa.
Isus odgovara da je na njihovo pitanje ve odgovorio svojim postup-
cima, kao to su bili izleenje oveka slepog od roenja (10,21), ali da
oni to ne mogu da razumeju, zato to nisu Njegove ovce i zato ne pre-
poznaju Njegov glas (stsihovi 25-27). Isus u 26. i. 27. stihu podsea na
raspravu o Dobrom Pastiru na poetku poglavlja (stihovi 3-5.14-16).
Stih 28 ponavlja optu temu u Jovanovom Jevanelju da je veni ivot
postao sadanja realnost kroz odnos sa Isusom. To je mogue zato to
On i Njegov Otac deluju u savrenom skladu (stihovi 28-30).
U 32. stihu nalazimo jedan od najduhovitijih Isusovih primedbi u
Jovanovom Jevanelju. Verske voe stoje pred Njim s kamenjem u ru-
kama, diui vatrom** (31. stih). Isus kao da kae: Samo jedan trenu-
tak. Pre nego to me kamenujete, objasnite mi za koje od mojih dobrih
dela me kamenujete? Oni odgovaraju da mu ne prigovaraju za dobra
dela, nego hoe da ga kamenuju zbog hule, to tvrdi da je Bog (33. stih;
vidi takoe 5,18).
Isus im odgovara da, pre svega, re Bog nije uvek neadekvatan izraz
koji bi ljudska bia uzimala na sebe (34. i 35. stih). U 82. psalmu stoji


129
da su zemaljske sudije u drevnom Izrailju imale ulogu bogova, poto
su obavljale Boje delo suda po Njegovom nalogu. Ako je to imenovanje
bilo adekvatno za obina ljudska bia odreena od Boga, koliko vie je
onda izraz prikladan kada je Boji Sin, Onaj koji je postojao s Bogom od
venosti i u svojoj linosti nosi puninu Boanstva, odreen od Boga da
ide u svet i otkrije kakav je Bog (stihovi 35, 36; vidi takoe 1,1)! Ako je
argumentacija danas pomalo teka za nas, osnovna misao je jasna. Is-
usove tvrdnje ne prelaze preko onoga to Pismo doputa (Talbert,
Reading John, 170).
Kao Posveeni, Isusa je poslao Otac da ini dela koja su suprotnost
delima u hramu; da spasava ljudska bia od greha (37. i 38. stih). Nje-
gova uda, kao to je vaskrsavanje Lazara, koje e On ubrzo uiniti,
svedoanstvo su onima koji hoe da sluaju da je Isus zaista Onaj za
koga se izdaje (20,30.31). Ali verske voe ponovo pokazuju da nisu
zainteresovani da sluaju (10,39).
Poto je Isusa odbacila Njegova zemlja (1,11), On odlazi iz Judeje, da
bi s druge strane Jordana naao veru (stihovi 40-42). Na tom prostoru
jo uvek se potuje sluba Jovana Krstitelja i zato Isusu je poklonjeno
znatno vie slualake panje, nego u Jerusalimu i Judeji. 41. stih je
poslednje od etiri pominjanja Jovana Krstitelja u Jovanovom Jevanelju,
gde je svako sledee krae od prethodnog (vidi 1,19-36; 3,23-36;
5,33-36). Gotovo kao da je autor ovog Jevanelja svesno ilustrovao
uveavanje [rastenje] Isusovo, a umanjivanje Jovana Krstitelja, mislei
na panju koju jedan i drugi primaju od itaoca Jevanelja (3,30).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Isusovo posveenje Isusovo posveenje Isusovo posveenje Isusovo posveenje
Kljuna tema ovog odseka Jevanelja je da je, u linosti Isusa, Bog
jo jednom doao u hram, kao to je inio prilikom razliitih posveenja
u starom dobu (2. Mojsijeva 40, i 1. Carevima 8. glava). On dolazi u
zvanino vreme posveenja u hramskom kalendaru (36. stih)! I ovom
prilikom, ponovo, Isus se pojavljuje kao sutinska zamena jevrejskog
praznika. Onima koji veruju u Njega On obeava upravo onaj ivot koji
je bio obean onima koji su se molili u jerusalimskom hramu (1,14;
2,21). Oni koji veruju u Isusa imaju kompletniji pristup Bog, nego to su
imali oni koji su podravali rtveni sistem u Jerusalimu (stihovi 27-29;
vidi takoe 1,12-18; Rimljanima 5,1.2; Jevrejima 9,6-10; 10,191-22).

Hristovo Boanstvo Hristovo Boanstvo Hristovo Boanstvo Hristovo Boanstvo
ini se da je ono na ta Isus misli u 10,30, najbolje shvaeno reakci-
jom Jevreja u 31. i 33. stihu. Oni su jasno razumeli da se On predstavlja
kao jednak Bogu. Tako, umesto da odbaci optubu i da kae: Razume
se da nisam jednak Bogu; odakle vam samo tako glupa ideja?, Isus daje
onaj problematini odgovor iz 34. do 36. stiha, gde On, u sutini, kae:
Prema Pismu, nema niega to je pogreno u onome to sam ja rekao,


130
niti u onome to ste vi razumeli. Osim toga, ako stvarno pazite na ono
to sam ja inio, neete osporavati ono to sm tvrdim za sebe (stihovi
37, 38).
Rasprava izmeu Isusa i Jevreja poela je zbog Njegovog leenja
bolesnog oveka u subotu, ali je brzo znatno dobila na intenzitetu zbog
Njegove tvrdnje da je jednak Bogu (5,16.18). Verske voe nisu oekivale
da e Mesija biti boanska linost. I zato, kad je Isus tvrdio das je jedno
s Bogom i oigledno se ogreio o propise o suboti, oni su smatrali da je
potpuno opravdano to ga odbacuju kao obeanog Mesiju.

Ulaenje u Re
Jovan 11,1 Jovan 11,1 Jovan 11,1 Jovan 11,1- -- -44 44 44 44
Tekst u Tekst u Tekst u Tekst u 11,1 11,1 11,1 11,1- -- -44 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 44 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 44 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 44 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na
sledea p sledea p sledea p sledea pi ii itanja: tanja: tanja: tanja:
1. Ukratko opii uticaj prethodnog teksta (10,22 1. Ukratko opii uticaj prethodnog teksta (10,22 1. Ukratko opii uticaj prethodnog teksta (10,22 1. Ukratko opii uticaj prethodnog teksta (10,22- -- -42) na Isusove po 42) na Isusove po 42) na Isusove po 42) na Isusove pos- s- s- s-
tupke u ovom tekstu. tupke u ovom tekstu. tupke u ovom tekstu. tupke u ovom tekstu.
2. U kom stihu (stihovima) imamo klju za razumevanje Isusove t 2. U kom stihu (stihovima) imamo klju za razumevanje Isusove t 2. U kom stihu (stihovima) imamo klju za razumevanje Isusove t 2. U kom stihu (stihovima) imamo klju za razumevanje Isusove te- e- e- e-
oloke namere kad je Lazara pod oloke namere kad je Lazara pod oloke namere kad je Lazara pod oloke namere kad je Lazara podigao iz mrtvih? Tu teoloku nameru igao iz mrtvih? Tu teoloku nameru igao iz mrtvih? Tu teoloku nameru igao iz mrtvih? Tu teoloku nameru
opii u je opii u je opii u je opii u jed dd dnom ili dva pasusa. nom ili dva pasusa. nom ili dva pasusa. nom ili dva pasusa.
3. ta misli, zato je Isus dva dana odlagao svoj odlazak u Vitaniju? 3. ta misli, zato je Isus dva dana odlagao svoj odlazak u Vitaniju? 3. ta misli, zato je Isus dva dana odlagao svoj odlazak u Vitaniju? 3. ta misli, zato je Isus dva dana odlagao svoj odlazak u Vitaniju?
Napii kratak pasus o svakoj osobi, grupi i dogaaju na koje je to Napii kratak pasus o svakoj osobi, grupi i dogaaju na koje je to Napii kratak pasus o svakoj osobi, grupi i dogaaju na koje je to Napii kratak pasus o svakoj osobi, grupi i dogaaju na koje je to
odlaganje na bilo niko nain uticalo. odlaganje na bilo niko nain uticalo. odlaganje na bilo niko nain uticalo. odlaganje na bilo niko nain uticalo.
4. Na temelju 4. Na temelju 4. Na temelju 4. Na temelju susreta u ovoj glavi, pokuaj da napie kratak opis susreta u ovoj glavi, pokuaj da napie kratak opis susreta u ovoj glavi, pokuaj da napie kratak opis susreta u ovoj glavi, pokuaj da napie kratak opis
karaktera Marija i Marte. Kakve su njihove linosti, pojedinano? karaktera Marija i Marte. Kakve su njihove linosti, pojedinano? karaktera Marija i Marte. Kakve su njihove linosti, pojedinano? karaktera Marija i Marte. Kakve su njihove linosti, pojedinano?
Kakva su, pojed Kakva su, pojed Kakva su, pojed Kakva su, pojedi ii inano, njihova miljenja o Isusu u vreme Njegove nano, njihova miljenja o Isusu u vreme Njegove nano, njihova miljenja o Isusu u vreme Njegove nano, njihova miljenja o Isusu u vreme Njegove
posete u ovoj glavi? Kako su reagovale na Njegovo kanjenje, na posete u ovoj glavi? Kako su reagovale na Njegovo kanjenje, na posete u ovoj glavi? Kako su reagovale na Njegovo kanjenje, na posete u ovoj glavi? Kako su reagovale na Njegovo kanjenje, nao- o- o- o-
igled n igled n igled n igled njihove molbe da doe? Kakvo je, pojedinano, stanje njihove jihove molbe da doe? Kakvo je, pojedinano, stanje njihove jihove molbe da doe? Kakvo je, pojedinano, stanje njihove jihove molbe da doe? Kakvo je, pojedinano, stanje njihove
vere pre vaskrsavanja Lazara? Objasni svoj odgovor. Uz pomo ma vere pre vaskrsavanja Lazara? Objasni svoj odgovor. Uz pomo ma vere pre vaskrsavanja Lazara? Objasni svoj odgovor. Uz pomo ma vere pre vaskrsavanja Lazara? Objasni svoj odgovor. Uz pomo mar- r- r- r-
ginalnih citata ili konkordancije, uporedi i naini kontraste i ginalnih citata ili konkordancije, uporedi i naini kontraste i ginalnih citata ili konkordancije, uporedi i naini kontraste i ginalnih citata ili konkordancije, uporedi i naini kontraste iz zz zmeu meu meu meu
Jovanovog opisa karaktera Marije i Marte i opisa koji se nalazi Jovanovog opisa karaktera Marije i Marte i opisa koji se nalazi Jovanovog opisa karaktera Marije i Marte i opisa koji se nalazi Jovanovog opisa karaktera Marije i Marte i opisa koji se nalazi u u u u
drugim Jevaneljima. drugim Jevaneljima. drugim Jevaneljima. drugim Jevaneljima.
5. Poto Isus zna da je doao da podigne Lazara iz mrtvih (11. stih), 5. Poto Isus zna da je doao da podigne Lazara iz mrtvih (11. stih), 5. Poto Isus zna da je doao da podigne Lazara iz mrtvih (11. stih), 5. Poto Isus zna da je doao da podigne Lazara iz mrtvih (11. stih),
zato je On uznemiren i alostan u stihovima 33 do 38? Obrazloi zato je On uznemiren i alostan u stihovima 33 do 38? Obrazloi zato je On uznemiren i alostan u stihovima 33 do 38? Obrazloi zato je On uznemiren i alostan u stihovima 33 do 38? Obrazloi
svoj odgovor. svoj odgovor. svoj odgovor. svoj odgovor.

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Okvir radnje za ovu priu je prethodni odsek. Isus je stekao
neugasivo neprijateljstvo verskih voa u Jerusalimu tvrdnjom da je Bog
(10,33). On se udaljio nekoliko kilometara od Jerusalima i na taj nain
donekle smanjio postojeu napetost (40. stih). Ali italac osea da e
za pokretanje verskih voa da zavre s Isusom biti dovoljan samo jedna
zavrni, provokativni postupak. Tako imamo situaciju da je sve


131
pripremljeno za poslednju epizodu u Isusovom burnom odnosu s jevre-
jskim Sinedrionom [ruling council].
Kljuna reenica iz 11. glave nalazi se, verovatno, u 4. stihu; po Is-
usovim reima je svrha Lazarove bolesti i smrti da se njome proslave
il Bog i Njegov Sin. U tome je sadrano namerno dvostruko znaenje.
Karakter Isusov i Njegovog Oca proslavljeni su onim to je samim u-
dom reeno, Njihovom moi da daju ivot i pokau milost, dok je Isus
proslavljen i tako to je udo vaskrsavanja Lazara naglo ubrzalo Nje-
gove patnje i smrt (53. stih). Svrha proslavljanja je u tome da bi uenici i
drugi mogli da veruju (stihovi 15, 40).

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
U podruju Vitanije naen je grob s imenima Lazara, Marije i Marte.
Iako ne moemo biti apsolutno sigurni da je to stvarni grob tri linosti o
kojima je re u tekstu, nema izgleda da je to puka koincidencija, poto
je to verovatno bila bogata porodica (koja je mogla da priuti sebi
mnoge oaloene [19. stih; Talbert, Reading John, 173]). Najmanje
to se moe rei je da je ovaj znaajni pronalazak dodatni dokaz, koji
potvruje osnovnu tanost istorijskog ambijenta Jovanovog Jevanelja.
U narodnom jevrejskom verovanju toga vremena dua je lebdela tri
dana iznad tela pokojnika, u nadi da doe do ponovnog oivljavanja.
Posle toga vie nije bilo nade u vasrksenje (Talbert, Reading John, 172).
Posledica Isusovog dvodnevnog kanjenja (6. stih) je u tom to je Lazar,
u trenutku kad ga je Isus vaskrsao, bio ve puna etiri dana mrtav (sti-
hovi 17, 39). Da je Isus doao ranije, Njegovo vaskrsavanje Lazara ilz
mrtvih moda ne bi pobudilo vee interesovanje nego bilo koje izle-
enje. Tako se Njegovo kanjenje pokazuje kao mona potvrda ionjen-
ice da je Isus Vaskrsenje i ivot (stihovi 25, 26).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Pominjanje sluaja kada Marija pomazuje Isusu noge (2. stih) ini se
pomalo udno, ako znamo da je pria ispriana tek u sledeoj glavi
Jevanelja (12,1-8). Oito je da je autor znao da je pria bila dobro
poznata meu pripadnicima druge generacije hriana, koji su inili
njegove prvobitne sluaoce.
Zato Isus kasni dva dana? Primarni razlog je, u svakom sluaju, to
On u Jevanelju ne ini nita bez Bojeg uputstva. Kada je trenutak da
ide, Otac e o tome Isusa obavestiti na neki nain (4,34; 7,1-9). Primer
jednog takvog signala moe se videti u 12,20-24. Isus na neki nain, u
molbi Grka da ga vide, prepoznaje indikaciju da je doao as Njegove
patnje i smrti, verovatno zato to smrt treba da privue Njemu sve to
je stvoreno (32. stih).
Kada im saoptava da je spreman da ide k Lazaru, uenici protestuju
i podseaju ga na skoranji pokuaj Jevreja ga kamenuju u Jerusalimu
(10,31.33). Uenici kao da predoseaju, ako Isus ponovo ode u Jeru-


132
salim, da e to biti poslednji put. Isusov odgovor ih podsea na to da je
On Videlo svetu (stihovi 9, 10; vidi takoe 9,4.5; 1,4; 3,16-21). Na isti
nain kao to On ne moe da pogrei kada postupa po uputstvima svog
Oca, ni uenici ne mogu da pogree kada hodaju u Isusovom videlu.
Tekst koji sledi (stihovi 11-16) jasna je ilustracija jevrejske analogije
izmeu smrti i sna. Jedna od grkih rei za spavanje u ovom tekstu
(hypnou), koren je iz kojeg dobijamo re hipnoza, hipnotizam, do-
voenje ljudi u stanje sna. (Nikakvo udo to neki ljudi misle da se
mnogo hipnoze dogaa u dananim crkvama!) Toma, ini se, kao da
uopte ne sumnja u ovom tekstu. Ako Isus treba da umre, Toma je pot-
puno spreman da umre s Njime! Filip je, zapravo, prava sumnjalica u
Jovanovom Jevanelju (6,5-7; 14,8-11).
17. stih pokazuje da Isus nije svesno odgodio svoj dolazak u Vi-
taniju, kako bi obezbedio da Lazar bude u grobu etiri dana. On oito
nije znao kada je tano Lazar umro, iako jeste znao da se to dogodilo.
Isus ne ulazi odmah u Vitaniju, nego ostaje izvan grada i alje
poruku da je doao. Marta mu izlazi u susret, dok Marija ostaje kod
kue (20. stih). Marija je moda bila osetljive, nene naravi i oseala se
povreenom to Isus nije doao odmah po njenom pozivu (3. stih).
Moda nije bila sigurna da li je Isusu to stvarno bilo vano, pa se bojala
da izae i sretne se s Njim.
Martu nisu muile takve sumnje, pa je posle blagog izraavanja ra-
zoaranja, odmah pokazala svoju trajnu veru i pouzdanje u Isusa (sti-
hovi 21, 22, 24), da bi joj zatim On uputio jednu od svojih najdirljivijih
izjava o sebi (stihovi 25, 26). Odgovarajui mu, Marta daje jedan od
najdubokoumnijih izraza vere u celom Jevanelju (27. stih), ne-
uporedivo superiornije od Petrove (6,68.69). To je upravo izraz vere koji
je pisac Jevanelja eleo da izmami od svojih italaca (20,30.31). Prema
tome, Marta, koja je, u Luki 10,38-42, zauvek upuena, poslata u
kuhinju, u ovom Jevanelju stoji kao jedan od najsjajnijih primera zrele
vere i uenitva.
S Marijom je bilo drugaije. Kad je konano dola na poseban Martin
poziv (28. stih), Marija ponavlja Martinu albu, ali bez ilzraavanja tra-
jne vere (32. stih). Ona zbog toga ne dobija nikakvo otkrivenje od Isusa
(uporedi 25, 26), a ni On ne trai od nje nikakvo priznanje vere (uporedi
27). Ali zato postaje duboko uznemiren njenim nedostatkom vere i evi-
dentnim nedostatkom vere kod onih koji su s njom (stihovi 33-37).
Podatak da Marijine rei pokazuju nedostatak vere jasan je na osnovu
paralele izmeu Isusovih reakcija u 33. i 38. stihu i komentara koji su
bili izazvani tim Njegovim reakcijama (32. i. 37. stih). Isus je doao da
ih pozove da posmatraju vaskrsenje i ivot. Umesto da stoje u ie-
kivanju onoga to On moe da ponudi, oni ga pozivaju da gleda smrt,
da vidi Lazarov grob (34. stih).
Tekst u Jovanu 11,26 stvorio je problem mnogim ljudima. ta hoe
Isus da kae da oni koji veruju u Njega nee nikada umreti? [Karadi:


133
nee umreti vavek; ostali raspoloivi prevodi na srpski i/ili hrvatski:
nikada, nigda, doveka] Mi gledamo kako verni umiru svakoga dana.
Da li to znai da telo umire, ali dua nastavlja da ivi u Hristu? Na ovom
mestu dijalog izmeu Isusa i Njegovih uenika poprima dimenziju
pounosti. Za Isusa smrt kojom verni umiru nije stvarna smrt. Za Njega
je ona privremenog karaktera, kao san (stihovi 11-14). Iako verni
moda spavaju, kao Lazar, oni nee nikada umreti, u konanom smislu.
Bog moe da podari ivot svakome kome hoe (5,21-29). Ono to je
ovde uzbudljivo jeste da oni koji ive i veruju u Njega ive okrueni
boanskom naklonou (11,26). Oni vie ne moraju da se boje smrti.
Verni mogu da spavaju, ali oni nikada nee stvarno umreti. Onima koji
su od Isusa dobili duhovni ivot, garantovan je fiziki ivot u trenutku
vaskrsenja.
Iako njena vera blista u stihovima 21 do 27, Marta ne uspeva pot-
puno da razume implikacije Isusove izjave JA SAM (stihovi 25, 26) u
kontekstu trenutne situacije (39. stih). Isus je blago ukorava to ne vidi
da jej On doao da uini neto to je iznad i izvan svega onoga to bi
ona mogla da trai i o emu bi mogla da misli, udo koje e biti pred-
slika [senka] punine vremena (40. stih). Isus se moli otvorenih oiju i
podignute glave (stihovi 41 i 42; Biblija ne odreuje nijedan poseban
poloaj tela za molitvu na utrb drugih). On ne dodiruje Lazara, niti se
ak i pribliava grobu (43. stih zovnu iza glasa). Njegova je re
vredna koliko i Njegov dodir.
Ono se tada odigralo je nesporno udo (44. stih). Lazar je bio mrtav
etiri dana. Realnog uda ne osporavaju ak ni neprijateljski raspoloeni
meu svedocima (47. stih). Opisujui to udo, Jovan otvoreno omogu-
ava Isusu da materijalizuje svoje obeanje iz 5,28.29. U grobu je mrtav
ovek (11,17; uporedi 5,28); uje Isusov glas (11,43; 5,28) i izlazi na-
polje (11,43; uporedi 5,29). Upravo se to dogaa kada Onaj to je Vask-
rsenje i ivot doe u dodir sa smru (11,25.26; uporedi 5,21-30).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Slava Slava Slava Slava
U poglavlju o svadbi u Kani, prvo to smo zapazili bila je tema slave.
Slava je najistaknutija re i u ovoj glavi. Konani, finalni trenutak slave
za Isusa (u ovom Jevanelju) je Njegovo uzdizanje na krstu. Upravo
tamo je mesto gde je Boji karakter najotvorenije i najjasnije otkriven u
ljudskom telu. Iako vaskrsavanje Lazara donosi slavu Bogu (12,12-18) i
sredstvo je za podsticanje, pokretanje vere (11,40), najvea dimenzija
slave pokazuje se u injenici da iza tog uda sledi Isusovo hvatanje,
stradanje i smrt. U tome je razlog to izvetaj o vaskrsavanju Lazara
dolazi na tranziciji, prelaznoj taki u Jevanelju, od pria o Isusovoj
zemaljskoj slubi ka narativi o Njegovom stradanju i smrti. To je prek-
retnica u Jevanelju, ka centralnoj, fokalnoj taki, konane, finalne,
zavrne Pashe (12,1; 13,1) i pasije po tom.


134

Marija, Marta i druga generacija Marija, Marta i druga generacija Marija, Marta i druga generacija Marija, Marta i druga generacija
Sreom, trenutak duhovne tame za Mariju iz Vitanije je trajao samo
kratko. U vaskrsenju svog brata Marija prima konani ukor, ali i ko-
nano ohrabrenje. U ovoj fazi svog duhovnog iskustva moe nam se
uiniti da je, duhovno, bila u beznadenom stanju. Meutim, poto je
njena slaba vera dobila svoju konanu potvrdu, ona se podie i postaje
najblistaviji primer uenitva u Jevanelju (12,1-8). Kakvog li podsticaja
pripadnicima druge generacije za veru i onda kada Isus nije prisutan i
kada se ini da je Njegova sila zatajila! Kakvog li ohrabrenja nama koji
ivimo u sekularnom svetu, u kojem se takoe ini da je Bog odsutan i
nemoan! Marija je primer Boje bezgranine moi da spase one ija je
vera slaba i nada iezla.
Ali kada govorimo o drugoj generaciji, kojoj i pripadamo, Marta bi
moda bila vei primer. Marija je slina Tomi koji je morao da vidi, da bi
verovao (20,24-28). Ali u ovom sluaju Marta predstavlja drugu gen-
eraciju iako jo nije videla vaskrsenje, ona ipak veruje, na temelju
onoga to ve zna o Isusu. U jevanelju imamo dve vrste vere koja
spasava vera onih koji vide i vera onih koji veruju ne videi (29. stih).
Samo je ovo drugo relevantno za drugu generaciju i za nas danas, u
vreme kada Isus nije fiziki prisutan, ali se moe u potpunosti vredno-
vati na osnovu rei Njegovih uenika.

Znaenje ivota Znaenje ivota Znaenje ivota Znaenje ivota
Re ivot se u Jovanovom Jevanelju koristi na vei broj naina.
Znaajno je da, kad god je mogue, prepoznamo tano onu nijansu koja
je i predviena. Razume se, u Mateju, Marku i Luki je veni ivot limiti-
ran na budunost, na vreme kad e Isus ponovo doi u sili i slavi i one
koji veruju u Njega vaskrsnuti u fiziki ivot, koji nikada vie nee
prestati (Matej 19,29; 24,30.31; 25,46; Marko 10,30; 13,26.27; Luka
18,29.30). Ali u Jovanovom Jevanelju se ivot posebno usredsreuje
na sadanju realnost onoga to Isus ini za one koji veruju u Njega
(3,15.16.36).
Vidljivo je u etvrtom Jevanelju da je Isus pravi Davalac ivota
(5,21.26; 6,33; 11,25.26; 14,6, itd.). Taj ivot je darovan Njegovim re-
ima (4,50; 5,8.24; 6,63; 11,43), tako da druga generacija nije niim
oteena/ hendikepirana. Njihov pristup Isusovim reima je preko
Jevanelja (17,20). ivot u Jovanovom Jevanelju ne razume se pri-
marno kao fiziko postojanje, nego kao odgovor na potragu ovean-
stva za smislom i znaenjem. Isus ini moguim dostizanje ivota u
punom potencijalu (8,32.36; 10,10). Veni ivot je, iznad svega, pre-
poznatljiv po sadanjem [prezent] i ivom odnosu s Bogom kroz Isusa
Hrista (17,3). Fiziko vaskrsavanje Lazara oznaava dvoje: da Isus ima
mo da podari veni ivot sada (u smislu znaenja i vanosti za ivot) i
da vaskrsne mrtve u veno fiziko postojanje u poslednji dan (5,28.29).


135
Dva su kljua za dostizanje ivota s njegove najbolje strane. Prvi je
znati da se izvor tog ivota nalazi jedino u Hristu (14,6; 6,33-58; 1.
Jovanova 5,11.12). Gde god se nalazi Isus, nalazi se i ivot (Jovan
11,25.26). Drugi klju za dostizanje ivota je verovanje (1,4.12).
Zahvaljujui neprekidnom odnosu s Isusom, ljudi kao pojedinci
prisvajaju ivot koji je neprekidno prisutan u Isusu (3,16.36).

Ulaenje u Re
Jovan 11,45 Jovan 11,45 Jovan 11,45 Jovan 11,45- -- -57 57 57 57
Tekst u 11,45 Tekst u 11,45 Tekst u 11,45 Tekst u 11,45- -- -57 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 57 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 57 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 57 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na
sledea pitanja: sledea pitanja: sledea pitanja: sledea pitanja:
1. Proui druge dogaaje u Jovanovom Jevanelju koji izazivaju re 1. Proui druge dogaaje u Jovanovom Jevanelju koji izazivaju re 1. Proui druge dogaaje u Jovanovom Jevanelju koji izazivaju re 1. Proui druge dogaaje u Jovanovom Jevanelju koji izazivaju rea- a- a- a-
govanje verskih vlasti (vidi, na prim govanje verskih vlasti (vidi, na prim govanje verskih vlasti (vidi, na prim govanje verskih vlasti (vidi, na primer, 2,13 er, 2,13 er, 2,13 er, 2,13- -- -22; 5,1 22; 5,1 22; 5,1 22; 5,1- -- -18; 7,37.44; 18; 7,37.44; 18; 7,37.44; 18; 7,37.44;
8,12.58.59; 9,1 8,12.58.59; 9,1 8,12.58.59; 9,1 8,12.58.59; 9,1- -- -16 i 10,30 16 i 10,30 16 i 10,30 16 i 10,30- -- -33). Kakvu reakciju izaziva vaskrsavanje 33). Kakvu reakciju izaziva vaskrsavanje 33). Kakvu reakciju izaziva vaskrsavanje 33). Kakvu reakciju izaziva vaskrsavanje
Lazara? U kom smislu je, po tvom miljenju, reakcija verskih voa Lazara? U kom smislu je, po tvom miljenju, reakcija verskih voa Lazara? U kom smislu je, po tvom miljenju, reakcija verskih voa Lazara? U kom smislu je, po tvom miljenju, reakcija verskih voa
na udo u 11. glavi bila indirektno uslovljena Isusovim percepcijama na udo u 11. glavi bila indirektno uslovljena Isusovim percepcijama na udo u 11. glavi bila indirektno uslovljena Isusovim percepcijama na udo u 11. glavi bila indirektno uslovljena Isusovim percepcijama
koje su se razvile u ra koje su se razvile u ra koje su se razvile u ra koje su se razvile u ranijim verbalnim su nijim verbalnim su nijim verbalnim su nijim verbalnim sus ss sretima? retima? retima? retima?
2. Navedi glavna razmiljanja i razloge verskih voa, na osnovu kojih 2. Navedi glavna razmiljanja i razloge verskih voa, na osnovu kojih 2. Navedi glavna razmiljanja i razloge verskih voa, na osnovu kojih 2. Navedi glavna razmiljanja i razloge verskih voa, na osnovu kojih
su odluili da ubiju Isusa. Da li bi ti razlozi bili legitimni da je Isus su odluili da ubiju Isusa. Da li bi ti razlozi bili legitimni da je Isus su odluili da ubiju Isusa. Da li bi ti razlozi bili legitimni da je Isus su odluili da ubiju Isusa. Da li bi ti razlozi bili legitimni da je Isus
bio varalica? Obrazloi svoj odgovor. bio varalica? Obrazloi svoj odgovor. bio varalica? Obrazloi svoj odgovor. bio varalica? Obrazloi svoj odgovor.

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Povod za ovo sazivanje Sinedriona bilo je vaskrsavanje Lazara iz
mrvilh. U ovom kontekstu vidimo jedan fenomen, koji je realnost u ce-
lom Jevanelju. Svako udo koje Isus ini donosi dve jednake, ali su-
protne posledice. Ono, na jednoj strani izgrauje veru onih koji uo-
avaju pravo znaenje znaka (2,11 i 11,45, na primer). Ali isto udo
ujedno i pojaava protivljenje i mrnju prema Isusu od strane verskih
vlasti, koje su se Isusu suprotstavljale bukvalno od samog poetka
(5,16-18; 9,14-34; 11,45-53).
Taj odnos ubrzane provokacije [accelerating provocation] moe se
jasno videti na sledeoj emi, u kojoj se dogaaji pojavljuju kao uzlazno
kretanje stepenitem:

ienje hrama (2,13-22)
Leenje u subotu (5,1-18)
Prekidanje bogosluenja (7,37-39; 8,12)
Hula (8,58.59)
Leenje u subotu (9,1-16)
Hula (10,30-33)




136
Vaskrsavanje Lazara iz mrtvih je poslednja slamka na koju su
ekale verske voe u Jovanovom Jevanelju (11,1-44 ukupno sedam
provokativnih postupaka u Jerusalimu). U etvrtom Jevanelju Lazarovo
vaskrsenje naglo ubrzava zavrne poteze koji vode u as Isusovog
konanog proslavljanja i podizanja i krsta (stihovi 11,45-53).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Meu prijateljima i roacima koji su doli da izraze sauee Mariji
zbog smrti njenog brata, reakcija je bila podeljena: neki su poverovali u
Isusa, dok su drugi Isusov postupak videli kao provokaciju koju je tre-
balo javiti vlastima (stihovi 45, 46). Obuzeti pravom panikom, verske
voe su sazvale skuptinu da razmotre implikacije Isusovog najveeg
uda na njihovu poziciju pred narodom (47. stih). Onoga ega su se
bojali bilo je dvoje: Prvo, bili su zabrinuti za svoji politiki poloaj. Bo-
jali su se da e ljudi prestati da ih sluaju i da e se opredeliti za Isusa,
prihvatajui ga kao primarni duhovni autoritet. Drugo zbog ega su se
bojali bilo je da e Rimljani oduzeti vlast jevrejskim voama i smanjiti
politiku autonomiju Jevreja (48. stih).
Skuptina se, oito, pretvorila u veliki amor spekulacija strahom, jer
je Kajafa morao da povue energine poteze, samo da bi dobio njihovu
panju (stihovi 49, 50). Po njegovom miljenju je problem bio tako oz-
biljan i teak, da je jedina mogunost spasavanja naroda od propasti
bilo da Isus umre. I tako je, od tog trenutka, ovaj savet sve aktivnosti
okrenuo ka tome da ubiju Isusa (53. stih).
Znajui za planove Sinedriona, Isus se vie nije kretao javno, na
nain kojim bi na sebe mogao skrenuti panju verskih voa. Zajedno sa
svojim uenicima povukao se u jedno udaljeno podruje u Judeji (54.
stih). Kako se pribliavao praznik Pashe, pripadnici obinog naroda su
poeli da nagaaju da li e se Isus usuditi da se pojavi na sveanostima
(stihovi 55,56). lanovi Sinedriona ekali su svoju priliku kako bi uhva-
tili Isusa (57. stih). Ova poslednja etiri stiha 11. glave oznaavaju
zavretak Isusove javne slube i ine jedan deo literarnog mosta ka
narativi o periodu Njegove patnje i stradanja.

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Jetki humor Jovanovog Jevanelja Jetki humor Jovanovog Jevanelja Jetki humor Jovanovog Jevanelja Jetki humor Jovanovog Jevanelja
Videli smo da u Jovanovom Jevanelju ima mnogo primera namerne
dvosmislenosti. Ima i mnogo primera britkog humora, ili ironije, u ko-
jima se osoba ruga svojoj rtvi, govorei suprotno od onga to stvarno
ima na umu (O, to je ovo lepa haljina! Gde mogu da kupim tako
neto?, rei e uobraena tinejderka drugoj, ija je haljina videla ne-
koliko generacija!), ili se iznenada i surovo razbijaju oseanja neke
osobe (cigareta koja eksplodira u lice!). Svrha takvog humora u ovom
Jevanelju je poruka itaocu da e se, okretanjem protiv naina na koji


137
Jevanelje posmatra Isusa, na kraju pokazati smenim i da e doekati
propast svojih nada i snova.
Tekst u Jovanu 11,48-52 vrlo jasno izraava rafiniranu ironinu
konstataciju da su, ubijanjem Isusa, verske vlasti same izneveravale
svoje planove, i za ovaj i za onaj budui ivot. Bilo je oigledno da je
vaskrsavanjem Lazara lanove vladajueg saveta obuzela panika (stihovi
45-48). Bojali su se da e, ako ne zaustave Isusovo delovanje, svi vero-
vati u Njega, pa e doi Rimljani i uzeti nam zemlju i narod (48. stih).
Kajafa, taj buni razmetljivac i brbljivac (vi ne znate nita 49. stih),
stupio je na scenu, tvrdei da savet mora da ukloni Isusa, ako hoe da
nacija opstane (50. stih).
Ironine dvosmislenosti u etvrtom Jevanelju dostiu svoju kulmi-
naciju u stihovima od 48 do 52. Poto je izrazio svoje neprijateljstvo
prema Isusu, Kajafi se estita za uspeno predskazivanje da e Isusova
smrt znaiti spasenje narodu (iako oigledno u totalno drugaijem
smislu nego to je Kajafa imao na umu)! Bog ga je oito upotrebio da
objasni znaenje Isusove smrti, iako on sm nije bio svestan ta radi.
Ironija u Jovanovom Jevanelju dostie u 48. stihu gotovo nekon-
trolisane proporcije. Uspanieni, lanovi Sinedriona kau, ako dozvole
da Isus dalje ivi, da e svako verovati u Njega i da e Rimljani doi i
unititi i grad i hram. Meutim, ta je zapravo poznato itaocu na kraju
prvog veka? Da su raspinjanjem Isusa jevrejski knezovi navukli na sebe
upravo one posledice kojih su se bojali. Plan verskih voa u razapin-
janju Isusa bio je da se spase narod i hram. Ironija zbivanja je pokazala
da je njihov postupak unitio narod i hram. Njihov plan je bio da spree
da svet poveruje u Isusa. Ironina posledica raspea je bila da je, Isuso-
vom smru, Bog doneo spasenje svetu na nain kako to verske voe
nikada ne bi ni u snu pomislile.

Savremene implikacije Savremene implikacije Savremene implikacije Savremene implikacije
Greno ljudsko srce ima gotovo beskrajnu sposobnost opravdavanja
nepravde. U ovom tekstu mi vidimo iskrene religiozne ljude koji
izgrauju dobre i zdrave razloge za uklanjanje jednog dobrog Uitelja,
ija je primarna greka bila to je rekao istinu o sebi. Za vreme strahota
Drugog svetskog rata nacisti su se razmetali svojim ubeenjem kako e
doi dan kada e im svet zahvaljivati to su ga oslobodili Jevreja. Po-
naali su se kao sluge svim narodima!
Ovakva neverovatna samoobmana dostii e svoj puni i konani ze-
nit u poslednjim danima istorije sveta (Otkrivenje 13,16.17). Isus govori
o vremenu kad e svaki koji vas ubije misliti da Bogu slubu ini
(Jovan 16,2). Jevrejske verske voe Isusovog vremena bile su rtve takve
samoobmane u istoj meri kao i bilo ko drugi. Ljudi koji danas odbacuju
Isusa (i u samoj crkvi i izvan nje) ponaaju se na isti nain kao i nekada
jevrejske voe.



138
Primena Rei
Jovan 10,22 Jovan 10,22 Jovan 10,22 Jovan 10,22- -- -11,57 11,57 11,57 11,57
1. Da li je uopte stvarno vano da li neko veruje da j 1. Da li je uopte stvarno vano da li neko veruje da j 1. Da li je uopte stvarno vano da li neko veruje da j 1. Da li je uopte stvarno vano da li neko veruje da je Isus u po e Isus u po e Isus u po e Isus u pot- t- t- t-
punosti Bog? Na koji bi nain uloga i sluba Jovanovog Jevanelja punosti Bog? Na koji bi nain uloga i sluba Jovanovog Jevanelja punosti Bog? Na koji bi nain uloga i sluba Jovanovog Jevanelja punosti Bog? Na koji bi nain uloga i sluba Jovanovog Jevanelja
bile umanjene u tvom ivotu, ako bi smatrao da je Isus bio samo bile umanjene u tvom ivotu, ako bi smatrao da je Isus bio samo bile umanjene u tvom ivotu, ako bi smatrao da je Isus bio samo bile umanjene u tvom ivotu, ako bi smatrao da je Isus bio samo
dobar ovek? Aneo? Najvie stvoreno bie? dobar ovek? Aneo? Najvie stvoreno bie? dobar ovek? Aneo? Najvie stvoreno bie? dobar ovek? Aneo? Najvie stvoreno bie?
2. Moe li se setiti prilika u ivotu kad je Bog odlagao da uslii tvo 2. Moe li se setiti prilika u ivotu kad je Bog odlagao da uslii tvo 2. Moe li se setiti prilika u ivotu kad je Bog odlagao da uslii tvo 2. Moe li se setiti prilika u ivotu kad je Bog odlagao da uslii tvoje je je je
molitve? Kako si se oseao u takvim prilikama? Da li si nekada, u molitve? Kako si se oseao u takvim prilikama? Da li si nekada, u molitve? Kako si se oseao u takvim prilikama? Da li si nekada, u molitve? Kako si se oseao u takvim prilikama? Da li si nekada, u
takvim prilikama, dovodio u sumnju Boje staranje i brigu? Kako si takvim prilikama, dovodio u sumnju Boje staranje i brigu? Kako si takvim prilikama, dovodio u sumnju Boje staranje i brigu? Kako si takvim prilikama, dovodio u sumnju Boje staranje i brigu? Kako si
povratio poverenje u Boga i Njegova obeanja? Koja su iskustva, u povratio poverenje u Boga i Njegova obeanja? Koja su iskustva, u povratio poverenje u Boga i Njegova obeanja? Koja su iskustva, u povratio poverenje u Boga i Njegova obeanja? Koja su iskustva, u
tim prilikama, uvrstila tvoju veru? tim prilikama, uvrstila tvoju veru? tim prilikama, uvrstila tvoju veru? tim prilikama, uvrstila tvoju veru?
3. Ko ti je ovde 3. Ko ti je ovde 3. Ko ti je ovde 3. Ko ti je ovde blizak? Marija? Marta? Lazar? Posetioci koji izraavaju blizak? Marija? Marta? Lazar? Posetioci koji izraavaju blizak? Marija? Marta? Lazar? Posetioci koji izraavaju blizak? Marija? Marta? Lazar? Posetioci koji izraavaju
Mariji sauee? Jevrejske voe? Smatra li da bi Isus u ovom Mariji sauee? Jevrejske voe? Smatra li da bi Isus u ovom Mariji sauee? Jevrejske voe? Smatra li da bi Isus u ovom Mariji sauee? Jevrejske voe? Smatra li da bi Isus u ovom
trenutku plakao nad tvojim stavom prema Njemu? Kakve promene trenutku plakao nad tvojim stavom prema Njemu? Kakve promene trenutku plakao nad tvojim stavom prema Njemu? Kakve promene trenutku plakao nad tvojim stavom prema Njemu? Kakve promene
bi, po tvom miljenju, On eleo da uini u tvom stavu? bi, po tvom miljenju, On eleo da uini u tvom stavu? bi, po tvom miljenju, On eleo da uini u tvom stavu? bi, po tvom miljenju, On eleo da uini u tvom stavu?
4. Da li si se nekada 4. Da li si se nekada 4. Da li si se nekada 4. Da li si se nekada suprotstavljao neemu za ta si u dubini svog suprotstavljao neemu za ta si u dubini svog suprotstavljao neemu za ta si u dubini svog suprotstavljao neemu za ta si u dubini svog
bia znao da je pravo? Zato si to inio? Kako se dogodilo da si bia znao da je pravo? Zato si to inio? Kako se dogodilo da si bia znao da je pravo? Zato si to inio? Kako se dogodilo da si bia znao da je pravo? Zato si to inio? Kako se dogodilo da si
uvideo svoju samoobmanu? Ima li na umu neke metode za izbeg uvideo svoju samoobmanu? Ima li na umu neke metode za izbeg uvideo svoju samoobmanu? Ima li na umu neke metode za izbeg uvideo svoju samoobmanu? Ima li na umu neke metode za izbega- a- a- a-
vanje samoobmane za svakodnevnu primenu? vanje samoobmane za svakodnevnu primenu? vanje samoobmane za svakodnevnu primenu? vanje samoobmane za svakodnevnu primenu?

Istraivanje Rei
1. Uz pomo biblijskog 1. Uz pomo biblijskog 1. Uz pomo biblijskog 1. Uz pomo biblijskog atlasa, proui kartu hramskog kompleksa u atlasa, proui kartu hramskog kompleksa u atlasa, proui kartu hramskog kompleksa u atlasa, proui kartu hramskog kompleksa u
J JJ Je ee erusalimu. Identifikuj poziciju Solomunovog trema. Da li bi Isus i rusalimu. Identifikuj poziciju Solomunovog trema. Da li bi Isus i rusalimu. Identifikuj poziciju Solomunovog trema. Da li bi Isus i rusalimu. Identifikuj poziciju Solomunovog trema. Da li bi Isus i
Njegovi uenici bili na domaaj uiju od unutranjeg trema hrama? Njegovi uenici bili na domaaj uiju od unutranjeg trema hrama? Njegovi uenici bili na domaaj uiju od unutranjeg trema hrama? Njegovi uenici bili na domaaj uiju od unutranjeg trema hrama?
Koliko su bili udaljeni od ri Koliko su bili udaljeni od ri Koliko su bili udaljeni od ri Koliko su bili udaljeni od rim mm mske tvrave Antonije? ske tvrave Antonije? ske tvrave Antonije? ske tvrave Antonije?
2. Uz pomo konkordancije i 2. Uz pomo konkordancije i 2. Uz pomo konkordancije i 2. Uz pomo konkordancije i/ili /ili /ili /ili SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, SDA Bible Dictionary, pronai i naini pronai i naini pronai i naini pronai i naini
spisak svih vaskrsenja u Bibliji. Koliko je razdoblja biblijske istorije spisak svih vaskrsenja u Bibliji. Koliko je razdoblja biblijske istorije spisak svih vaskrsenja u Bibliji. Koliko je razdoblja biblijske istorije spisak svih vaskrsenja u Bibliji. Koliko je razdoblja biblijske istorije
zastupljeno na tom spisku? U emu je Lazarovo vaskrsenje je zastupljeno na tom spisku? U emu je Lazarovo vaskrsenje je zastupljeno na tom spisku? U emu je Lazarovo vaskrsenje je zastupljeno na tom spisku? U emu je Lazarovo vaskrsenje jed- d- d- d-
instveno meu njima? U emu su slina? instveno meu njima? U emu su slina? instveno meu njima? U emu su slina? instveno meu njima? U emu su slina?


139

GLAVA JEDANAESTA
AS KAD SE DAVAO IVOT
Jovan, 12. glava

U 12. glavi Jovanovog Jevanelja sreemo dve glavne prie; Isusovu
propoved i kratak epilog Njegove javne slube. Ta glava deluje kao
prelaz, tranzicija izmeu Isusove javne slube i asa Njegovog
stradanja i smrti. Prva pria govori o Isusovom pomazanju za pogreb,
koje je obavila Marija prilikom veere u Vitaniji (stihovi 1-8). Posle jed-
nog podseanja na zaveru svetenika protiv Njega (stihovi 9-11), druga
pria ukratko opisuje trijumfalni ulazak Isusov u Jerusalim (stihovi 12-
19), ponovo s podseanjem na Isusovu smrt (16. stih). Negde u okolini
Jerusalima, mogue i u okviru hramskog kompleksa, molba nekih Grka
da vide Isusa ini da On prepozna da je doaoas Njegove smrti (sti-
hovi 20-36). Tekst u Jovanu 12,1-36, kao celina, proet je temom,
ironino obojenom, da ivot koji Isus nudi moe da doe samo smru
Davaoca ivota.
Ostatak 12. glave deluje kao skraeni epilog nekoliko kljunih ta-
aka iz prvog, glavnog dela Jevanelja. Posle objanjenja razloga zbog
ega veina verskih voa ne veruju u Njega, bez obzira na znake koje je
uinio (stihovi 37-43), epilog zavrava kratkim pregledom Isusove
vesti: doao je da otkrije Oca (stihovi 44-46) i reima koje On izgovara
bie sueno svima koji ga sluaju (stihovi 47-50).

Ulaenje u Re
Jovan, 12. glava Jovan, 12. glava Jovan, 12. glava Jovan, 12. glava
Tekst 12. glave proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na Tekst 12. glave proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na Tekst 12. glave proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na Tekst 12. glave proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na
sledea p sledea p sledea p sledea pi ii itanja. Ako je mogue, proitaj poglavlje u vie razliitih tanja. Ako je mogue, proitaj poglavlje u vie razliitih tanja. Ako je mogue, proitaj poglavlje u vie razliitih tanja. Ako je mogue, proitaj poglavlje u vie razliitih
prevoda i zabelei fine razlike meu njima. prevoda i zabelei fine razlike meu njima. prevoda i zabelei fine razlike meu njima. prevoda i zabelei fine razlike meu njima.
1. I Marijin i Judin postupak mogu biti zli ili plemeniti, u z 1. I Marijin i Judin postupak mogu biti zli ili plemeniti, u z 1. I Marijin i Judin postupak mogu biti zli ili plemeniti, u z 1. I Marijin i Judin postupak mogu biti zli ili plemeniti, u zavisnosti od avisnosti od avisnosti od avisnosti od
konteksta u kojem su se dogodili. Na kom osnovu je, u tom i konteksta u kojem su se dogodili. Na kom osnovu je, u tom i konteksta u kojem su se dogodili. Na kom osnovu je, u tom i konteksta u kojem su se dogodili. Na kom osnovu je, u tom iz- z- z- z-
vetaju, Marija pohvaljena, a Juda osuen? Obrazloi svoj o vetaju, Marija pohvaljena, a Juda osuen? Obrazloi svoj o vetaju, Marija pohvaljena, a Juda osuen? Obrazloi svoj o vetaju, Marija pohvaljena, a Juda osuen? Obrazloi svoj od dd dgovor. govor. govor. govor.
2. Tekst u 12,12 2. Tekst u 12,12 2. Tekst u 12,12 2. Tekst u 12,12- -- -16 uporedi s 9. glavom Zaharije, iz ijeg konteksta 16 uporedi s 9. glavom Zaharije, iz ijeg konteksta 16 uporedi s 9. glavom Zaharije, iz ijeg konteksta 16 uporedi s 9. glavom Zaharije, iz ijeg konteksta
je uzet c je uzet c je uzet c je uzet ci ii itat u 15. stihu. Da li dolazak Grka u tat u 15. stihu. Da li dolazak Grka u tat u 15. stihu. Da li dolazak Grka u tat u 15. stihu. Da li dolazak Grka u 12,20 ima veze s bilo 12,20 ima veze s bilo 12,20 ima veze s bilo 12,20 ima veze s bilo
im iz konteksta Zaharije 9,9? ta hoe Jovan da istakne u vezi s im iz konteksta Zaharije 9,9? ta hoe Jovan da istakne u vezi s im iz konteksta Zaharije 9,9? ta hoe Jovan da istakne u vezi s im iz konteksta Zaharije 9,9? ta hoe Jovan da istakne u vezi s
pr pr pr pri ii ir rr ro oo odom Isusove carske uloge i s razlikom izmeu njegovog gl dom Isusove carske uloge i s razlikom izmeu njegovog gl dom Isusove carske uloge i s razlikom izmeu njegovog gl dom Isusove carske uloge i s razlikom izmeu njegovog gle- e- e- e-
danja na Isusovu carsku ulogu i na ono kako je na nju gledalo danja na Isusovu carsku ulogu i na ono kako je na nju gledalo danja na Isusovu carsku ulogu i na ono kako je na nju gledalo danja na Isusovu carsku ulogu i na ono kako je na nju gledalo
mnotvo u Jovanu 12,9 mnotvo u Jovanu 12,9 mnotvo u Jovanu 12,9 mnotvo u Jovanu 12,9- -- -19? Obrazloi ovo u j 19? Obrazloi ovo u j 19? Obrazloi ovo u j 19? Obrazloi ovo u je ee ed dd dnom ili dva pasusa. nom ili dva pasusa. nom ili dva pasusa. nom ili dva pasusa.
3. ta, po tvom miljenju, Isus, u 25. i 26. stihu, trai od svojih u 3. ta, po tvom miljenju, Isus, u 25. i 26. stihu, trai od svojih u 3. ta, po tvom miljenju, Isus, u 25. i 26. stihu, trai od svojih u 3. ta, po tvom miljenju, Isus, u 25. i 26. stihu, trai od svojih ue- e- e- e-
nika da uine? Gde se moe nai Isus u svetu svakodnevnog ivota? nika da uine? Gde se moe nai Isus u svetu svakodnevnog ivota? nika da uine? Gde se moe nai Isus u svetu svakodnevnog ivota? nika da uine? Gde se moe nai Isus u svetu svakodnevnog ivota?
Kako ljudi idu za njim u stvarnosti? Kako ljudi idu za njim u stvarnosti? Kako ljudi idu za njim u stvarnosti? Kako ljudi idu za njim u stvarnosti?


140
4. Na osnovu konteksta, reci zato je Isus uznemiren, prema 4. Na osnovu konteksta, reci zato je Isus uznemiren, prema 4. Na osnovu konteksta, reci zato je Isus uznemiren, prema 4. Na osnovu konteksta, reci zato je Isus uznemiren, prema reima reima reima reima
27. stiha? Kakve veze treba Grci da imaju s krstom? 27. stiha? Kakve veze treba Grci da imaju s krstom? 27. stiha? Kakve veze treba Grci da imaju s krstom? 27. stiha? Kakve veze treba Grci da imaju s krstom?
5. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta u kojima se, u Jovan 5. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta u kojima se, u Jovan 5. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta u kojima se, u Jovan 5. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta u kojima se, u Jovano- o- o- o-
vom Jevaelju, pojavljuju vom Jevaelju, pojavljuju vom Jevaelju, pojavljuju vom Jevaelju, pojavljuju sud, sudija sud, sudija sud, sudija sud, sudija i druge srodne rei. Po onome i druge srodne rei. Po onome i druge srodne rei. Po onome i druge srodne rei. Po onome
to Jovan pie, kakve uloge na sudu imaju Bog, Isus, Sveti Duh i to Jovan pie, kakve uloge na sudu imaju Bog, Isus, Sveti Duh i to Jovan pie, kakve uloge na sudu imaju Bog, Isus, Sveti Duh i to Jovan pie, kakve uloge na sudu imaju Bog, Isus, Sveti Duh i
svaki ovek pojedinano? Kakvu svetlost bacaju ti tekstovi na 12,31 svaki ovek pojedinano? Kakvu svetlost bacaju ti tekstovi na 12,31 svaki ovek pojedinano? Kakvu svetlost bacaju ti tekstovi na 12,31 svaki ovek pojedinano? Kakvu svetlost bacaju ti tekstovi na 12,31
i 12,47.48? Napii u svoju svesku jedan ili dva pasusa sa svojim i 12,47.48? Napii u svoju svesku jedan ili dva pasusa sa svojim i 12,47.48? Napii u svoju svesku jedan ili dva pasusa sa svojim i 12,47.48? Napii u svoju svesku jedan ili dva pasusa sa svojim
kratkim zakljucima. kratkim zakljucima. kratkim zakljucima. kratkim zakljucima.
Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Uporeenje tekstova u 12,1 i 13,1 govori o sedmici dogaaja koja
je, moda namerno, paralela sedmici na poetku Jevanelja
(1,29.35.43; 2,1). Prisutne su i paralele 1. Mojsijevoj i sedam dana u
kojima je Bog nainio nebesa i Zemlju. Kao i u sluaju stvaranja u po-
etku, Bog je radio est dana (1. Mojsijeva, 1. glava), objavio da je Nje-
gov posao zavren (1. Mojsijeva 2,1.2) i poivao u sedmi dan (stihovi
2,2.3), pa tako i svojim zavrnim aktivnostima u poslednjih est dana
(12,1) Isus objavljuje zavretak svog dela (19,30) i poiva u grobu na
subotni dan (stihovi 31, 42; 20,1).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
est dana pre pashe bilo bi subota uvee, poslednje sedmice pre
raspea (12,1 prema Jovanovim reima, Pasha je te godine poela u
petak, zalaskom sunca; 13,1; 19,31.35-37). Isus ponovo dolazi u Vi-
taniju, u mesto u kojem ive Marija, Marta i Lazar (11,17.18), udal-
jenom od Jerusalima neto vie od tri kilometra. Pripremljena je veera
u Isusovu ast, zajedno s Lazarom, ovekom koji je bio podignut iz
mrtvih i sada sedi s Isusom (12,2). Marta, razume se, slui, dok je
Marija, kao i obino, angaovana oko Isusovih nogu (stihovi 2,3;
uporedi Luka 10,38-42). isti nard bio je mirisno ulje uvezeno s Istoka,
izuzetno skupo, tako da to to se dogaalo teko da nisu mogli da
primete oni koji su prisustvovali veeri (12,3).
Pria o Mariji koja pomazuje Isusove noge pogodno je stavljena na
ovo mesto, da bi istakla kontrast izmeu njene vere i ljubavi prema
Isusu i hladnokrnih raunica Kajafe (11,49.50) i Jude (12,4-6). Kratka
pria o Judi jedan je od sjajnih primera ironinog humora u Jevanelju.
Juda tvrdi da je izdavanje novca za miris, radi pomazanja za pogreb, in
rasipnitva (5. stih), dok je sm, izdajui Isusa, postao osoba najveim
delom odgovorna za neophodnost tog pomazanja. Juda izraava zabri-
nutost za siromane, a ipak, kradui iz koveia, jasno pokazuje da
je zapravo on jedina siromana osoba o kojoj brine (stihovi 5 i 6)! U
kasnijem delu Jevanelja, uenici misle da Juda odlazi iz Gornje sobe s
namerom da podeli neto siromanima (13,29), iako je, u stvari, poao
da izda Isusa (13,21.26.27.30). Meutim, konana i najvea ironija


141
Jevanelja je da za siromane niko nikada nije dao vie nego Juda, kad
izdao Isusa na smrt na krstu!
Kljuna taka prilikom uporeivanja Marije i Jude je pitanje motiva.
Marijin in pomazivanja Isusovih nogu motivisan je nesebinom ljubavlju
i rtvom. S druge strane, Judino kritikovanje Marije je motivisano pohle-
pom i prevarom. I ponovo, Isus pokazuje da zna ta se nalazi u srcu
oveka, ali Judine pobude ne izlae javnom pogledu. Naprotiv, On uzima
u zatitu Mariju, istiui da je socijalni in (pomaganje siromanima), ma
kako da je vano, u konanom smislu bez svrhe, ako nema krsta (stihovi
7,8; vidi takoe, stihovi 23-26; Matej 25,34-46). Ali Juda e, umesto da
shvati da je izraavanje potovanja Isusu daleko vrednije od novca, ubrzo
zameniti Isusa za trideset srebrnih novia.
Ova dva teksta tranzicije (Jovan 12,9-11 i stihovi 17-19) slue da u
umu itaoca sauvaju temu o Lazaru. Zato bi trebalo ubiti Lazara (10.
stih)? Zato to je Lazar bio moan svedok za Isusa (stihovi 11, 17, 18).
Autor Jevanelja ovde jasno istie da verske voe vie nisu postupale po
diktatima razuma. Oni su do tog stepena bili predani svom teolokom
stavu, da su bili spremni da izvre ubistvo i njime spree da se obelo-
dane injenice koje su negirali. Oni su bili u zabludi i to su znali, ali je
spasavanje obraza njima postao jedini prioritet (stihovi 42, 43).
Lazar nije skrivio nikakvu hulu i nije pogazio nijedan jevrejski zakon.
On je prosto bio ivi svedok Isusove moi, koji e potvrditi Njegove
tvrdnje o svome Boanstvu. Na taj nain njegovo iskustvo postaje na-
govetaj onoga to stoji u Jovanu 16,2, tekstu u kojem Isus predskazuje
dolazak vremena kada e Njegove sledbenike izgoniti iz zbornica i kada
e se ak i ubistvo poistoveivati sa rtvenom slubom Bogu. Kada ljudi
jednom odbace Isusa, vie nee postojati granice dokle e odlaziti, su-
protstavljajui se Njemu!
Trijumfalni Isusov ulazak u Jerusalim u Jovanovom Jevanelju
(12,12-16) je, prema tome, u vrlo bliskoj vezi s vaskrsavanjem Lazara,
koje se pominje dva puta. Jezik 13. stiha (Uzee grane od finika
[palme] i izioe mu na susret) je tehniki jezik u grkom, kojim se
opisuje vrsta trijumfalne procesije, posebno predviene za kralja koji je
odneo pobedu u bici ili ratu. Rei koje izgovara narod se, s druge
strane, uzimaju iz starozavetnog uzora trijumfalne povorke koja se
kree prema hramu (Psalam 118,26.27). Isus bira vreme i mesto u ko-
jima e se okupljati veliko mnotvo ljudi i koristi jednu priu uivo, da
bi sebe nedvosmisleno oglasio kao dugo oekivanog Mesiju.
Ljudi sutinu razumeju, ali samo delimino. Isusu poinju otvoreno
da kliu kao caru nacije. Kombinacija rei car i koji ide (Jovan 12,13)
viena je i ranije u Jevanelju (6,14.15). Ipak, u 6. glavi je Isusov carski
status nedvosmisleno duhovne prirode (6,35.63). Autor Jevanelja u 12.
glavi ponovo koriguje jevrejska oekivanja. Tano je, Isus je car, koji je
bio pomazan (7. stih), a primie i krunu (19,2). Ipak, On nije car nacion-


142
alistikih nadanja. Njegov carski status je sveopteg/ univerzalnog
karaktera (11,52; 12,19.20.32).
Univerzalni, sveopti karakter Isusovog carskog statusa vidljiv je na
osnovu citata iz Zaharije 9,15. Car-Mesija iz 9. glave Zaharije nema samo
duhovnu misiju (Zaharija 9,9 pravedan, spasava, krotak), nego
objavljuje i mir neznabocima (vidi Jovan 12,20), dok Njegova vladavina
obuhvata krajeve zemaljske (Zaharija 9,10). Osnov Njegove sveopte
duhovne vladavine je krv zaveta (Zaharija 9,11; vidi takoe Sofonija
3,9.10.16.19). Ali do punine onoga kako uenici razumeju ove sadraje
doi e tek posle Isusovog proslavljanja (Jovan 12,16). I jo jednom, ovde
postaje vidljiva druga generacija hriana. Isusova prisutnost, koja kroz
delovanje Svetoga Duha donosi vee razumevanje od onog kakvo su imali
uenici kad je Isus bio lino meu njima (Jovan 14-16).
U Isusovom trijumfalnom ulasku u Jerusalim vidimo tri velika rea-
govanja na udo Isusovog vaskrsavanja Lazara iz mrtvih. udo kod
jevrejskih verskih voa stvara elju da ubiju Isusa, iz straha od onoga
to e se dogoditi njima ako to ne uine (11,45-53). To udo ispunjava
Mariju zahvalnou i dimenzijom samoportvovne ljubavi (12,1-8). U
isto vreme, udo nadahnjuje mnotvo da pokua da upotrebi Isusa za
ostvarenje svojih nacionalistikih oekivanja (stihovi 9-19; vidi takoe
6,2.14.15).
Prema tome, vaskrsavanje Lazara proizvodi tri razliite reakcije prema
Isusu, od kojih su dve negativne. Od tri reakcije, Marijina je nedvos-
misleno ona koju autor Jevanelja svojim itaocima eli da predstavi kao
veliki uzor odgovora na Isusova uda. Na suprotnoj strani, mnotvo je
kolebljivo, nestalno. Ve u 12,34 ti ljudi poinju da se bave drugaijim
razmiljanjima o Isusu. Vrlo brzo, i oni e pomiriti s injenicom o Isuso-
vom raspeu.
Dolazak Grka na scenu (20. stih) potvruje zakljuak 19. stiha da
[sav] svet ide za Njim. Ovde vidimo nove plodove obeanja o svakome
koji veruje (3,16; vidi takoe 20,30.31). Ceo neznaboaki svet se otvara
jevanelju (4,42; 7,35; 10,16; 11,52; 12,32; White, The Desire of Ages,
622). Vaskrsavanje Lazara ak je privuklo i panju neznaboaca!
Taj zlatni trenutak je oito delovao kao svojevrsni signal Isusu lino,
poto On u dolasku Grka vidi nastupanje svog asa (23. stih). as
Isusovog proslavljanja u etvrtom Jevanelju nije vien samo u Njego-
vom vaskrsenju i vaznesenju, nego i u Njegovoj samoportvovnoj patnji
i smrti (24. stih; 13,32; 17,1.5).
Jedini pravi i adekvatan odgovor na Isusov as, za one koji veruju u
Njega, jeste da ga slede u Njegovoj patnji i stradanju (12,25.26). Isusov
sluga e ovaj sadanji ivot rado zameniti za onaj istinski veni ivot
(25. stih). Slediti Isusa, znai odrei se egocentrinosti, samoivlja. Ako
su nai ivoti puni borbe za osvajanjem prednosti, sigurnosti i zadovol-
jstva, mi ne doivljavamo onu puninu ivota koju nudi Isus. Prenoenje
vlasti nad naim ivotima na Hrista je nain za istinsko ispunjenje


143
smisla ivota. Oni koji se odreknu samoivlja i svoje ivote pokore Is-
usovoj vlasti, uvek e teiti da budu samo tamo gde je Isus (26. stih).
Gde je Isus, da bismo mogli da ga sledimo i da budemo tamo gde je
On? Kontekst teksta jasno istie da Isusa moemo nai na putu krsta
(stihovi 23, 24, 27-33). Tamo gde je On, biemo i mi, ako ga sledimo
na putu krsta. Njega moemo nai tamo gde je Njegov narod, naroito
oni koji pate, koji su tlaeni, koji su slabi, grenici i odbaeni (4,7-42;
5,1-15; 9,34-38; Matej 25,34-46). Na as slave je kad se predamo u
samoportvovanju za dobro drugih u nekim vrlo prizemnim situacijama
i mestima. Jovanovo Jevanelje, u 13,1-7, ilustruje vernikov put krsta.
Sluei drugima i perui im noge, mi idemo za Isusom na putu krsta.
Mi ga nalazimo u linosti svojih blinjih.
Tekst u 12,27 dovodi nas u neto to moemo nazvati Jovanovom
Getsimanijom. Isus je uznemiren, alostan i pita se, da li bi trebalo da
moli Oca da ga oslobodi Njegovog asa. Predmet je slian odnosu
etvrtog Jevanelja prema mnogim od velikih biblijskih dogaaja u
Mateju, Marku i Luki. Jovan ne izvetava o kuanju Isusovom u pustinji,
ali njegovu sutinu vidimo na iznenaujuim mestima (6,15.31; 7,3). Na
Maslinskoj Gori nije odrana nikakva eshatoloka propoved, a ipak
sutinu upravo te propovedi nalazimo u knjizi Otkrivenja! U Getsimaniji,
neposredno pre izdaje i suenja Isusu nema doivljavanja teskobe (vidi
18,1-11), ali su svi elementi getsimanskog iskustva sadrani u Jovanu
12,20-36). as je nastao (stih 23; uporedi Marko 14,41). Isusova dua
je duboko uznemirena i alosna (12,27; uporedi Marko 14,34). On raz-
milja o mogunosti da izbegne svoj as patnje i smrti (12,27; uporedi
Marko 14,35.36).
ta je ovde uzrok Isusovoj agoniji? Re je o dolasku Grka (20. stih).
Ovaj tekst kao da je ponavljanje jednog od sotoninih iskuenja u
pustinji iskuenja da dobije svoju univerzalnu vlast, ali ne putem
patnje i smrti, nego pokoravanjem sotoninoj zapovesti (Matej 4,8-10;
Luka 4,5-8). Isus u Grcima vidi sotonin efekat odvraanja, njegov po-
kuaj da Isusa odvrati od krsta koji se pribliava. Dolazak Grka kao da
poruuje: Sva carstva ovoga sveta moe dobiti i bez umiranja. Idi jed-
nostavno svetu, lei njihove bolesne, podii njihove mrtve, propovedaj
im, i sve e biti tvoje. Isusov odgovor knezu ovoga sveta je negativan.
O Njegovom celokupnom ivotu bie sueno na krstu (Jovan 12,31).
Podizanje Isusa e, zapravo, biti bacanje sotone na zemlju! Krst, a ne
znaci i uda, konano e se pokazati da je upravo ono to svakoga i sve
privlai Isusu (stihovi 32, 33).
Odgovor s neba na Isusovu molitvu teskobe je uveravanje u
dvostruko proslavljanje (28. stih). Otac je proslavio celu Isusovu slubu
u prolosti (17,4), a upravo sada predstoji trenutak da On ponovo pro-
slavi Isusa na krstu (12,23.24.32.33). Ta potvrda je bila za dobro ue-
nika (30. stih). Trebalo je da znaju da je put ka stvarnoj slavi put
patnje i smrti, a ne put uda i ljudskog laskanja. Trebalo je da znaju da


144
se Otac potpuno slae s putem krsta. Jednoga dana e se i oni suoiti s
protivljenjem i stradanjem, tako tekima, da e esto voditi i u smrt.
Kakva vrsta suda je trebalo da se odri na krstu (stihovi 31 i 32)? Da
je to trebalo da bude odluna i kljuna izjava, indikovano je dvostrukom
upotrebom rei sad u 31. stihu. To je trebalo da bude kosmiki,
sveopti/ univerzalni sud. Zahvaljujui krstu e sotona biti svrgnut s
prestola, a Isus ustolien na presto (vidi Otkrivenje 5,5-12). Na krstu je
za sve grehe sveta izreena presuda i izvrena kazna u telu Hrista
(Rimljanima 8,3; 1. Petrova 2,24). Onima koji su shvatili znaenje krsta,
sotonin sistem ponaanja i delovanja zauvek e biti lien moi prevare.
Put Boje samortvujue ljubavi zauvek e biti uzdignut na njegovo
[sotoninog sistema ponaanja] mesto.
Mnotvo je zapanjeno. Kakav je to Mesija (12,34)? Na osnovu staro-
zavetnih spisa oni su nali opravdanje za svoje verovanje da Mesija ni-
kada nee umreti (Psalam 110,4; Isija 9,7). Konano, kakva je korist od
Mesije koji strada i umire? Ali doktrina o venom Mesiji je ignorisala rei
Pisma, kao to su u Isaiji 53,5-9, koje upuuju na jednog Mesiju, sas-
vim drugaijeg od onog kakvog su hteli da udenu u druge staro-
zavetne spise. Opasno je svete spise itati selektivno, bez obzira koliko
je trud iskren i kako uzviena doktrina koju neko pokuava da odbrani.
Odgovor koji im Isus daje ponovna je potvrda centralne uloge vi-
dela u poruci Jevanelja (vidi 1,4.5.9). Sve njihove ideje treba da budu
pokorene Videlu koje je dolo s neba u linosti Isusa Hrista. Upravo to
videlo e im ubrzo biti oduzeto, pa oni koji su ostavljeni u tami nee
imati pojma kuda idu (12,35.36). Kao da oivotvorava tu svoju posled-
nju pretnju, Isus nestaje iz njihove sredine (36. stih). Ovaj trenutak
oznaava kraj prie o Isusovoj javnoj slubi. Posle kratkog teolokog
pregleda (stihovi 37-50) Njegove javne slube, autor ga opisuje kako
od tog trenutka slui samo svojim uenicima (glave 13 - 17, 20, 21).
O sledeem odseku (stihovi 37-43) raspravljalo se u relaciji s te-
olokim renikom svadbe u Kani (2,1-11) i u relaciji s diskusijom o pre-
destinaciji, nasuprot ljudskoj odgovornosti, nastaloj na osnovu teksta u
9,39-41. Mi, prema tome, nemamo potrebe da o tome ovde opirno
raspravljamo. Dovoljno je rei da taj odsek objanjava zato je toliki
broj ljudi odbilo da poveruje u Isusa, uprkos neverovatnim znacima koje
je On uinio pred njima (37. stih). S jedne strane, njihovo neverovanje je
ispunilo proroanstvo iz Pisma (stihovi 38-41). S druge, to je bilo zata-
jenje volje. Njihovo opredeljenje bilo je tenja ka pohvali i laskanju od
strane ljudskih bia, umesto pohvale od Boga (stihovi 42, 43). Preutno
se ovde podrazumeva da e oni kojima je Boje odobravanje vanije od
ljudskog, uvideti ko je Isus i biti voljni da ga slede, i onda ako bi ih to
sleenje odvelo u velika stradanja, pa ak i u smrt. Konano, pohvale
drugih ljudi su kolebljive i kratkog daha, dok Boje prihvatanje ima
veni znaaj. Barclay napominje da je tajno uenitvo kontradikcija iz-
rza. Ili e tajnost ubiti uenitvo ili e uenitvo ubiti tajnost (2:133).


145
U Jovanu 12,44-50 nam se nudi kratak pregled kljunih elemenata
Isusove vesti. Verovati u Isusa znai verovati u Oca koji ga je poslao (44.
stih). Videti Isusa znai videti Oca koji ga je poslao (45. stih). Isus po-
tom ponavlja sutinu 35. i 36. stiha: On je doao u svet videla [autor
Paulien ??], kako bi svi koji veruju u Njega mogli da izbegnu tamu (46.
stih).
Isus u 47. i 48. stihu saima svoju teologiju suda. Bilo da je u
prolosti, sadanjosti ili budunosti, svaki je sud u Hristu meusobno
povezan. Ova dva stiha kao da snano odraavaju poslednju Mojsijevu
propoved, zapisanu u 5. Mojsijevoj knjizi (18,18.19; 31,19.26; 32,45-
47). Isus nije doao u svet radi suda (47. stih). A ipak u sadanjem
svetu postoji jedan sud, koji se aktivira reima koje Isus izgovara i onim
kako ljudi reaguju na te Isusove rei (48. stih). Sud koji trai neod-
loni odgovor na Isusove rei bie okonan u okviru suda koji se
odrava u poslednji dan (48. stih). Izmeu sadanjeg i budueg suda
nije povuena otra linija ovde, na zavretku Isusove javne slube.

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Linosti kao predstavnici Linosti kao predstavnici Linosti kao predstavnici Linosti kao predstavnici
Poto u Jovanovom Jevanelju nema pria u uobiajenom smislu te
rei, autor je, ini se, njihovo dejstvo zamenio koristei iskustva Isusa i
onih koji su komunicirali s Njim, kao prie uivo [acted parables]. Na taj
nain imamo situaciju da mnoge od linosti u Jevanelju deluju kao
predstavnici odreenih grupa ljudi ili tipova reakcije prema Isusu.
Marija, Marta i Lazar, iako stvarne osobe, u Jevanelju su upot-
rebljeni kao simboli tipova hriana. Marija simbolie hriane koji su
po prirodi krhki i skloni razoaranju, a ipak, u Hristu mogu da dostignu
zadivljujue visine ljubavi i predanja. Marta je, s druge strane, prakti-
niji tip hrianina. Ona je olienje razumne vere i duha sluenja. Lazar,
ija je linost preteno tajna, s druge strane predstavlja hriane ija
bolest, nedostatak ili alost njihovu panju intenzivnije koncentriu na
nadu u vaskrsenje.
Generalno, ene iz Jovanovog Jevanelja su simboli istinske vere us-
red sumnje i nesigurnosti. I ena Samarjanka, i Marta i Marija su
pozitivne linosti u Jevanelju, kao i Isusova majka. Sve ene su opisane
kao ive, stvarne osobe, sa stvarnim nedostacima. Ipak, nijedna nije
neprijateljski raspoloena prema Isusu i sve se trude da ga razumeju i
potuju. Da je stari svet bio nastanjen samo enama, Isusov ivot ne bi
bio ni u kakvoj opasnosti!
Najzanimljiviji je, svakako, Marijin karakter, naroito ako bismo
Mariju iz Vitanije poistovetili s Marijom Magdalenom i enom uhva-
enom u preljubi, to je miljenje nekih od izuavalaca Jevanelja. Za-
jedniki imenitelj svih tih izvetaja o Mariji je da je nalazimo kraj Isuso-
vih nogu. Marija iz Vitanije pomazuje Isusove noge u duhu rtve (12,3).
Ona pada pred Njegove noge u poniznom preklinjanju (11,32). Ona sedi


146
kraj Njegovih nogu u prouavanju i razmiljanju (Luka 10,38-42).
Marija Magdalena, ispred krsta, stoji uz Isusove noge u alosti (Jovan
19,25-27). Pada pokorno pred Njegove noge u blizini groba, u vrtu
(20,14-17; White, The Desire of Ages, 780). Tu je i jedna bezimena
ena koju dovlae do Isusovih nogu, u ponienju, ali tu od Isusa prima
otpust od svojih tuitelja.

Pravna Pravna Pravna Pravna [ [[ [legal legal legal legal] ]] ] struktura Jovanovog Jevanelja struktura Jovanovog Jevanelja struktura Jovanovog Jevanelja struktura Jovanovog Jevanelja
Prosto itanje Jevanelja dovoljno je da otkrijemo razliitost tona
izmeu prvog i drugog dela Jovanovog Jevanelja. Prvi deo govori o
Isusovoj javnoj slubi (glave 1 - 12). Drugi se uglavnom bavi Njegovim
uputstvima koja je dao uenicima (glave 13 - 21). Prvi deo je borben i
obavijen obruem rasprava i dokazivanja. Drugi deo Jevanelja je na-
glaenije misaon, kontemplativan i pobonog, bogoslubenog karak-
tera.
Prvi deo Jevanelja (glave 1 - 12) ureen je po uzoru na suenje.
Pozivaju se svedoci, iznose se dokazi, dok je italac pozvan da formu-
lie neizbenu odluku: Isus je Mesija koji je doao s neba da pokae
svetu kakav je Bog. itavi blokovi Jevanelja imaju atmosferu sudnice
(5,16-47; 6,22-71; 7,1 - 10,21). U Jovanovom Jevanelju se sudi Isusu,
zajedno s tvrdnjama koje iznosi o sebi.
Namera Jevanelja je da itaoca povede ka odluci, uverenju, da je
Isus zaista Mesija, Boji Sin i da je, verom u Njega, mogue zadobiti
ivot, upravo onako kako je On obeao (20,30.31). Za itaoca Jevanelja
najvei od svih svedoka je Sveti Duh, koji, kao svedok na ovoj Zemlji,
zauzima Isusovo mesto (15,26.27; 16,7-11).

Primena Rei
Jovan, 12. glava Jovan, 12. glava Jovan, 12. glava Jovan, 12. glava
1. Kad bi imao na raspolaganju godinju sumu plate i 1. Kad bi imao na raspolaganju godinju sumu plate i 1. Kad bi imao na raspolaganju godinju sumu plate i 1. Kad bi imao na raspolaganju godinju sumu plate ili godinu dana li godinu dana li godinu dana li godinu dana
vremena, koje bi mogao da upotrebi da proslavi Isusa, na koji vremena, koje bi mogao da upotrebi da proslavi Isusa, na koji vremena, koje bi mogao da upotrebi da proslavi Isusa, na koji vremena, koje bi mogao da upotrebi da proslavi Isusa, na koji
nain bi upotrebio jedno ili drugo? Kako bi na to, najverovatnije, nain bi upotrebio jedno ili drugo? Kako bi na to, najverovatnije, nain bi upotrebio jedno ili drugo? Kako bi na to, najverovatnije, nain bi upotrebio jedno ili drugo? Kako bi na to, najverovatnije,
reagovali tvoji prijatelji? Koji procenat tvog sadanjeg budeta reagovali tvoji prijatelji? Koji procenat tvog sadanjeg budeta reagovali tvoji prijatelji? Koji procenat tvog sadanjeg budeta reagovali tvoji prijatelji? Koji procenat tvog sadanjeg budeta
odraava odluku da proslavi Isusa? Da li bi odraava odluku da proslavi Isusa? Da li bi odraava odluku da proslavi Isusa? Da li bi odraava odluku da proslavi Isusa? Da li bi taj procenat bio drug taj procenat bio drug taj procenat bio drug taj procenat bio druga- a- a- a-
iji, da si nekim sluajem iji, da si nekim sluajem iji, da si nekim sluajem iji, da si nekim sluajem milioner? Kako se formira odnos po milioner? Kako se formira odnos po milioner? Kako se formira odnos po milioner? Kako se formira odnos pot- t- t- t-
reba blinjih sa sopstvenim p reba blinjih sa sopstvenim p reba blinjih sa sopstvenim p reba blinjih sa sopstvenim po oo otrebama? trebama? trebama? trebama?
2. Da li je tvoj sadanji odnos s Isusom slian odnosu mnotva u 12. 2. Da li je tvoj sadanji odnos s Isusom slian odnosu mnotva u 12. 2. Da li je tvoj sadanji odnos s Isusom slian odnosu mnotva u 12. 2. Da li je tvoj sadanji odnos s Isusom slian odnosu mnotva u 12.
glavi glavi glavi glavi gore i dole, u zavisnosti od aktuelnih zbivanja? Sea gore i dole, u zavisnosti od aktuelnih zbivanja? Sea gore i dole, u zavisnosti od aktuelnih zbivanja? Sea gore i dole, u zavisnosti od aktuelnih zbivanja? Sea li se li se li se li se
prilike kada je tvoje iskustvo s Hristom bilo zaista mono, a onda ti prilike kada je tvoje iskustvo s Hristom bilo zaista mono, a onda ti prilike kada je tvoje iskustvo s Hristom bilo zaista mono, a onda ti prilike kada je tvoje iskustvo s Hristom bilo zaista mono, a onda ti
je odreena vest ukl je odreena vest ukl je odreena vest ukl je odreena vest uklo oo onila vetar iz jedara? Ima li na umu strategije nila vetar iz jedara? Ima li na umu strategije nila vetar iz jedara? Ima li na umu strategije nila vetar iz jedara? Ima li na umu strategije
koje mogu pomoi da tvoj hrianski ivot postane dosledniji? koje mogu pomoi da tvoj hrianski ivot postane dosledniji? koje mogu pomoi da tvoj hrianski ivot postane dosledniji? koje mogu pomoi da tvoj hrianski ivot postane dosledniji?
3. Da li si se nekada naao u situaciji kao to 3. Da li si se nekada naao u situaciji kao to 3. Da li si se nekada naao u situaciji kao to 3. Da li si se nekada naao u situaciji kao to je bila situacija verskih je bila situacija verskih je bila situacija verskih je bila situacija verskih
voa, koje su verovale u Isusa ali odbijale da ga priznaju, u strahu voa, koje su verovale u Isusa ali odbijale da ga priznaju, u strahu voa, koje su verovale u Isusa ali odbijale da ga priznaju, u strahu voa, koje su verovale u Isusa ali odbijale da ga priznaju, u strahu
da ne izgube p da ne izgube p da ne izgube p da ne izgube po oo odrku i odobravanje svojih kolega (stihovi 42, 43)? drku i odobravanje svojih kolega (stihovi 42, 43)? drku i odobravanje svojih kolega (stihovi 42, 43)? drku i odobravanje svojih kolega (stihovi 42, 43)?


147
ta nas najveom merom ini neodlunima da govorimo o svojoj ta nas najveom merom ini neodlunima da govorimo o svojoj ta nas najveom merom ini neodlunima da govorimo o svojoj ta nas najveom merom ini neodlunima da govorimo o svojoj
veri? veri? veri? veri?
4. Kako se tvoja crkva odno 4. Kako se tvoja crkva odno 4. Kako se tvoja crkva odno 4. Kako se tvoja crkva odnosi prema osobama kao to je Marija, koje si prema osobama kao to je Marija, koje si prema osobama kao to je Marija, koje si prema osobama kao to je Marija, koje
su uinile rune stvari, ali ele da ponu sasvim ispoetka? Da li je su uinile rune stvari, ali ele da ponu sasvim ispoetka? Da li je su uinile rune stvari, ali ele da ponu sasvim ispoetka? Da li je su uinile rune stvari, ali ele da ponu sasvim ispoetka? Da li je
svejedno ako je to njeno tek prvo ogreenje? svejedno ako je to njeno tek prvo ogreenje? svejedno ako je to njeno tek prvo ogreenje? svejedno ako je to njeno tek prvo ogreenje?

Istraivanje Rei
1. Uz pomo jedne od obimnih konkordancija navedi, u Jovanovom 1. Uz pomo jedne od obimnih konkordancija navedi, u Jovanovom 1. Uz pomo jedne od obimnih konkordancija navedi, u Jovanovom 1. Uz pomo jedne od obimnih konkordancija navedi, u Jovanovom
Jevanelju, svak Jevanelju, svak Jevanelju, svak Jevanelju, svaki primer pojavljivanja rei mnotvo. Kakav je stav i primer pojavljivanja rei mnotvo. Kakav je stav i primer pojavljivanja rei mnotvo. Kakav je stav i primer pojavljivanja rei mnotvo. Kakav je stav
mnotva u por mnotva u por mnotva u por mnotva u pore ee eenju sa stavom Jevreja? Ima li promene stava enju sa stavom Jevreja? Ima li promene stava enju sa stavom Jevreja? Ima li promene stava enju sa stavom Jevreja? Ima li promene stava
mnotva prema Isusu? K mnotva prema Isusu? K mnotva prema Isusu? K mnotva prema Isusu? Ka aa akav je njihov stav iz 12. glave, u poreenju kav je njihov stav iz 12. glave, u poreenju kav je njihov stav iz 12. glave, u poreenju kav je njihov stav iz 12. glave, u poreenju
sa 7,40 sa 7,40 sa 7,40 sa 7,40- -- -43 i 10,19 43 i 10,19 43 i 10,19 43 i 10,19- -- -21? 21? 21? 21?
2. Uporedi tekstove iz 1,19 do 2,11 s poglavljim 2. Uporedi tekstove iz 1,19 do 2,11 s poglavljim 2. Uporedi tekstove iz 1,19 do 2,11 s poglavljim 2. Uporedi tekstove iz 1,19 do 2,11 s poglavljima 12 do 19. Kakav a 12 do 19. Kakav a 12 do 19. Kakav a 12 do 19. Kakav
dokaz nalazi da svaki odsek pokriva grubo period od jedne se dokaz nalazi da svaki odsek pokriva grubo period od jedne se dokaz nalazi da svaki odsek pokriva grubo period od jedne se dokaz nalazi da svaki odsek pokriva grubo period od jedne sed- d- d- d-
mice dana? Nalazi li bilo kakvu vezu izmeu tih sedmica u Jeva mice dana? Nalazi li bilo kakvu vezu izmeu tih sedmica u Jeva mice dana? Nalazi li bilo kakvu vezu izmeu tih sedmica u Jeva mice dana? Nalazi li bilo kakvu vezu izmeu tih sedmica u Jevan- n- n- n-
elju i sedmice stvaranja u 1. i 2. glavi 1. Mojsijeve? U jednom ili elju i sedmice stvaranja u 1. i 2. glavi 1. Mojsijeve? U jednom ili elju i sedmice stvaranja u 1. i 2. glavi 1. Mojsijeve? U jednom ili elju i sedmice stvaranja u 1. i 2. glavi 1. Mojsijeve? U jednom ili
dva pasusa ukratko prikai teoloki znaa dva pasusa ukratko prikai teoloki znaa dva pasusa ukratko prikai teoloki znaa dva pasusa ukratko prikai teoloki znaaj vienja krsta u svetlosti j vienja krsta u svetlosti j vienja krsta u svetlosti j vienja krsta u svetlosti
sedmice stvaranja. sedmice stvaranja. sedmice stvaranja. sedmice stvaranja.


148


DEO ETVRTI
UENICI POZIVAJU JEDNU NOVU GENERACIJU
Jovan 13 17


GLAVA DVANAESTA
UENICI DOLAZE NA ISUSOVO MESTO
Jovan, 13. do 17. glave

S trinaestom glavom transformie se celokupna intonacija Jovanovog
Jevanelja. Umesto da aktivno radi, pouava ljude i raspravlja javno,
Isus se povlai na jedno nenaznaeno mesto (13,1.2; po svoj prilici, u
Gornju sobu, pomenutu u drugim Jevaneljima Matej 26,17-19;
Marko 14,12-15; Luka 22,7-12) da bi na miru il opirno poduavao
svoje uenike. U glavama 13 do 17 senka krsta nadvijena je nad pros-
torijom, dok uenici poinju da zakljuujuu da e ih Isus uskoro
stvarno napustiti. Zato On nastoji da ih pripremi za to iskustvo. Isus
neprestano ponavlja misli u tom delu knjige, a uenici su, ini se, ipak,
nemoni da razumeju.
Veina materijala u ovom odseku etvrtog Jevanelja uopte ne
postoji u Mateju, Marku i Luki. Tekst je uvrten ovde zbog Jovanovog
jedinstvenog angaovanja za drugu generaciju hriana, koji nee imati
linog dodira ni s Hristom ni s Njegovim uenicima. Isus u ovom odseku
dri svojim uenicima oprotajnu propoved, u kojoj ih ui kako treba da
ive bez Njegovog fizikog prisustva, kao to e i druga generacija
morati da ivi bez fizikog prisustva uenika.
Ipak, druga generacija nee biti hendikepirana. Zahvaljujui Svetome
Duhu, njeni pripadnici e imati pristupa punini ivota koju Isus daje, u
istoj meri kao i bilo koji uenik koji se stvarno druio s Isusom na ovoj
Zemlji. Zapravo, uenici su u Gornjoj sobi bili posebno tupih umova i
nesposobni za shvatanje. Tako tekst u glavama od 13. do 17. podvlai
istinu da je za uenike bolje da Isus nije vie fiziki prisutan, poto e i
vea dela i bolje razumevanje biti mogui tek kada Duh doe (14,12-
17; 16,7).
Ovaj deo Jevanelja poinje izvetajem o pranju nogu i razotkrivan-
jem onoga koji e izdati Isusa (13,1-30). Judin odlazak odatle daje Is-
usu slobodu za iskren i otvoren razgovor s uenicima o svojoj i njihovoj
budunosti (13,31 - 14,31). Po zavretku veere Isus ostaje u Gornjoj
sobi sa svojim uenicima (14,31; 18,1). Dri im dugu propoved, u kojoj
obrauje iste teme koje je pokrenuo i u jednom ranijem razgovoru
(15,1 - 16,33). Propoved tee uz samo zanemarljive upadice od strane


149
uenika (16,17.18.29.30). Odsek se zavrava velianstvenom Isusovom
molitvom za svoje uenike i drugu generaciju, one koji e poverovati u
Njega zahvaljujui pisanim reima uenika (17,1-26).
Odsek poinje pranjem nogu (13,1-12), a zavrava se scenom u ko-
joj Isus i Njegovi uenici naputaju sobu i, preko doline Kedron, upu-
uju se ka masliniku u kojem e Juda izdati Isusa (18,1-3). Zanimljiv
problem imamo u 14,31, kada Isus trai od uenika da napuste sobu.
Da li je do propovedi u glavama od 15 do 17 dolo u situaciji kad je
grupa oklevala da napusti sobu, poto su prethodno ustali (nita neo-
bino u ljudskom ponaanju)? Ili, moda je to, kako tvrde neki biblisti,
dokaz da je posle Jovanove smrti neko drugi udenuo pisani materijal o
istom predmetu o kakvom se govori u 13. i 14. glavi? Poto nemamo
vidljivih dokaza da se ovo potonje dogodilo (iako je nastanak knjige
Proroci i Carevi, od Elen Vajt, primer o tome kako se moglo dogoditi
jedno takvo umetanje materijala vidi Life Sketches, 435,436), treba
dati prednost onom prvom (Elen Vajt dodaje jo jednu pretpostavku,
naime, da se radnja 15. do 17. glave odigrala na putu iz Jerusalima za
Getsimaniju, The Desire of Ages, 674).
Poto je tekst od 13. do 17. glave izloen kao jedno objedinjeno
iskustvo, odluio sam da materijal ne delim na odvojena poglavlja, nego
da ga obraujem kao celinu, na dva razliita naina. Prvo, ovo poglavlje
knjige ima zadatak da otvori glavne take odseka i prikae u etiri dela
(13,1-30; 13,31 - 14,31; 15,1 - 16,33 i 17,1-26). Sledee poglavlje se
koncentrie na Isusove izjave o ulozi Svetoga Duha u vremenu izmeu
Njegovog prvog i Drugog dolaska (14,16.17; 14,26.27; 15,26.27; 16,7-
15). Ovo poglavlje se nee ograniiti na tekst od 13. do 17. glave, nego
e istraivati Isusove izjave o Svetome Duhu u svetlosti svega to se u
Jovanovom Jevanelju govori o ulozi Svetoga Duha.

Ulaenje u Re
Jovan 13,1 Jovan 13,1 Jovan 13,1 Jovan 13,1- -- -30 30 30 30
Tekst u Jovanu 13,1 Tekst u Jovanu 13,1 Tekst u Jovanu 13,1 Tekst u Jovanu 13,1- -- -30 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 30 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 30 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 30 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:
1. 1. 1. 1. Paljivo navedi sve ono to, u ovom tekstu, Isus zna, a uenici ne Paljivo navedi sve ono to, u ovom tekstu, Isus zna, a uenici ne Paljivo navedi sve ono to, u ovom tekstu, Isus zna, a uenici ne Paljivo navedi sve ono to, u ovom tekstu, Isus zna, a uenici ne
znaju. znaju. znaju. znaju.
2. Pokuaj da, u jednom ili dva pasusa, napie objaenje za svako od 2. Pokuaj da, u jednom ili dva pasusa, napie objaenje za svako od 2. Pokuaj da, u jednom ili dva pasusa, napie objaenje za svako od 2. Pokuaj da, u jednom ili dva pasusa, napie objaenje za svako od
sledeih tekih reenica: stihovi 8, 10, 14, 19, 27a. sledeih tekih reenica: stihovi 8, 10, 14, 19, 27a. sledeih tekih reenica: stihovi 8, 10, 14, 19, 27a. sledeih tekih reenica: stihovi 8, 10, 14, 19, 27a.
3. U jednom ili dva pasusa, objasni zato se, po tvom m 3. U jednom ili dva pasusa, objasni zato se, po tvom m 3. U jednom ili dva pasusa, objasni zato se, po tvom m 3. U jednom ili dva pasusa, objasni zato se, po tvom miljenju, Petar iljenju, Petar iljenju, Petar iljenju, Petar
tako uporno opire da mu Isus pere noge (8. stih)? tako uporno opire da mu Isus pere noge (8. stih)? tako uporno opire da mu Isus pere noge (8. stih)? tako uporno opire da mu Isus pere noge (8. stih)?
4. Navedi, po redosledu, sve ono to tekst govori o Judi. Pokuaj da 4. Navedi, po redosledu, sve ono to tekst govori o Judi. Pokuaj da 4. Navedi, po redosledu, sve ono to tekst govori o Judi. Pokuaj da 4. Navedi, po redosledu, sve ono to tekst govori o Judi. Pokuaj da
opie vrstu odnosa koji je on mogao imati s Isusom. Uz upotrebu opie vrstu odnosa koji je on mogao imati s Isusom. Uz upotrebu opie vrstu odnosa koji je on mogao imati s Isusom. Uz upotrebu opie vrstu odnosa koji je on mogao imati s Isusom. Uz upotrebu
konkordancije dopuni ono to je poznato iz Judine biogra konkordancije dopuni ono to je poznato iz Judine biogra konkordancije dopuni ono to je poznato iz Judine biogra konkordancije dopuni ono to je poznato iz Judine biografije iz fije iz fije iz fije iz
drugih Jevan drugih Jevan drugih Jevan drugih Jevanelja. Ono to si naao, uporedi s lankom o Judi u n elja. Ono to si naao, uporedi s lankom o Judi u n elja. Ono to si naao, uporedi s lankom o Judi u n elja. Ono to si naao, uporedi s lankom o Judi u ne- e- e- e-
kom od biblijskih re kom od biblijskih re kom od biblijskih re kom od biblijskih re nika. nika. nika. nika.


150

Istraivanje Rei
Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
U ono vreme je meu ljudima bio obiaj da se okupaju pre prisust-
vovanja nekoj sveanosti. Kada stignu na mesto odravanja sveanosti,
ponovno kupanje nije potrebno; potrebno je samo da operu noge.
Pranje nogu je, tako, bilo kao ceremonija koja je prethodila ulasku u
kuu u kojoj su takvi ljudi trebalo da budu gosti (Barclay, 2:141).


Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Pre Praznika pashe, koji treba da otpone dvadeset i etiri sata kas-
nije, po Jovanovom izvetaju (19,31-37; u Mateju, Marku i Luki veera u
Gornjoj sobi zapravo je(ste) Pashalna veera), Isusove misli se okreu
sopstvenom odlasku s ovoga sveta i efektu koje e Njegov odlazak imati
na Njegove uenike (1. stih). Ovo je, u tim okolnostima, zaista vrlo
znaajna misao. Kako se Isus pribliava krstu, neko bi od Njega oe-
kivao da misli o sebi i uasnim strahotama kroz koje e proi sledeeg
dana. Ne, On je toliko obuzet ljubavlju prema svojim uenicima da,
zapravo, razmilja o tome kakav e njima biti ivot nakon to se On
vrati svom Ocu. On u mislima posmatra vreme posle svojih neposredno
predstojeih patnji; bavi se njihovim buduim stradanjima i priprema ih
za njih.
Prema tome, tekst u 13.1, najsaetijim jezikom izraava ono to se
zapravo dogaa u tekstu od 13. do 17. glave. Njime je obuhvaena Is-
usova oprotajna propoved u kojoj On svoje uenike priprema za real-
nosti sveta s kojim e morati da se suoe bez Njegove fizike prisut-
nosti. Za autora ovog Jevanelja je oseaj gubitka i bespomonosti u
srcima uenika kada shvate da e vrlo brzo izgubiti Isusa paralela
iskustvu druge generacije hriana koji e takoe vrlo brzo izgubiti
Jovana, svoju poslednju ivu sponu sa zemaljskim Isusom.
Pranje nogu nije nikakav uobiajeni postupak. Isus je svestan svog
identiteta (3. stih), a poznaje i karakter onih kojima slui (2. stih). Re o
svesnom inu Boanstva u slubi grenim, ak i nepopravljivim ljudima.
Petar, zna se, reaguje sa za njega karakteristinom naglou. U grkom
jeziku, Petar, najsnanijim moguim jezikom kae da on apsolutno nee
(dvostruka negacija) dopustiti Isusu da opere njegove noge, bez obzira
koliko dugo e o tome morati da razmilja (8. stih). Grki iz 8. stiha
mogao bi se prevesti savremenim [engleskim] ovako: Ne dolazi u obzir,
ni u celoj venosti! Petar je beskrajno prestraen mogunou da
njemu Isus pere noge.
Petar je, van svake sumnje, mislio da e Isusa time zatititi od
ponienja. Ali, odgovor koji mu Isus daje (8. stih) jasno izraava okol-
nost da je Petar zapravo titio sebe od ponienja sadranog u


151
priznavanju svoje potrebe za Isusovom slubom izgubljenima (Marko
10,45). Poniznost nije ako odbijemo ono to Gospod namerava da uini
za nas (Jameison, Fausset, and Brown, 1058). Najintegralnija poniznost
nastaje u trenutku kada prihvatimo samortvujuu [samoportvovnu]
Hristovu milost.
Isus u 10. stihu povlai analogiju od kupanja, da bi istakao razliku
izmeu dve vrste duhovnog ienja. Prvo, u asocijaciji s punom
telesnom kupkom/ kupanjem, nastaje poetno opravdanje trenutak u
ivotu osobe kada on ili ona prihvate Isusovo oienje njihovog ce-
lokupnog ivota, ime im se postavljaju nove skretnice i oni kreu no-
vim smerom. Ovakvo jednokratno ienje, na poetku hrianskog
ivota, prikazano je inom krtenja.
Pranje nogu, na drugoj strani, predstavlja potrebu hrianina da uk-
loni zaprljanost koja nastaje u svakodnevnom dodiru s grenim svetom
i njegovim zagaenjima. Stopalo je deo tela koji je u stara vremena
dolazio u redovan kontakt sa zemljom i zato ga je bilo potrebno uvek
istiti. I tako je onima koji su bili jednom opravdani, potrebno kon-
stantno obnavljanje tog opravdanja, kako ivot tee. U ovoj analogiji
nalazimo jedno predivno ohrabrenje da nai svakodnevni propusti i
neuspesi na ovoj Zemlji ne dovode u sumnju nae opravdanje! Neko ko
se ve okupao, potrebno je samo da ponovo opere noge! Oslobodimo
se bojazni da smo po vie puta na dan unutar, pa izvan Boje milosti!
Biemo sigurni sve dotle dok svesno ne odluimo da se odvratimo od
Boga (Jovan 10,27-29).
Lik Isusa koji pere uenicima noge slika je Njegovog pratanja greha,
koje nastupa posle krtenja. Ako je to tako, onda je okolnost u kojoj
uenici jedni drugima peru noge znak spremnosti na pratanje za
one svakodnevne iritacije i ogreenja, koji prete opstanku jedinstva u
ljubavi, koje je Isus namerio svojim uenicima (stihovi 34, 35 Talbert,
Reading John, 194).
Oigledno je da Juda nikada nije bio oien u onom prvom smislu
(11. stih). Iako je hodio [druio se] s Isusom dug period vremena, on
nikada nije bio u urednom odnosu s Bogom. Za njega je pranje nogu
bilo beskorisno. Ali drugi uenici, ma kako slabi i puni nedostataka,
posmatrani su kao oni iji je odnos s Bogom uredan, zahvaljujui slubi
koju je Isus obavio na njima.
Iako se hleb i vino iz obreda Veere Gospodnje u Jovanovom Jevan-
elju ne pojavljuju eksplicitno, 18. stih sadri snanu aluziju da je
pranje nogu bilo obavljeno u kontekstu veere. Oni ije je noge On tek
oprao, uzimaju uea u Isusovom hlebu. U svom tekstu o Gospodnjoj
Veeri Pavle govori o ljudima koji e nedostojno jesti i piti za Obrednim
stolom (1. Korinanima 11,27-30). Moe biti da je na umu imao Judin
primer. Oni koji jedu za Gospodnjom trpezom, a svojim ponaanjem
izdaju Gospoda, sami postaju Jude.


152
Isusovo citiranje 41. psalma (18. stih) podsea itaoca na sluaj kada
je Davida izdao Ahitofel, njegov poverljivi prijatelj i savetnik (2.
Samuilova 15,12.31-37). Ahitofel je moda bio Virsavejin deda za-
nimljiv obrt situacije; vidi Freedman, 1:193). Poto je umakanje hleba i
pruanje drugome smatrano posebnim gestom prijateljstva (Jameison,
Fausset, and Brown, 1059; Barclay, 2:146), iz toga kao da proizlazi da je
Isus teio dubokom relacionalnom prijateljstvu s Judom i da mu je,
stoga, njegova izdaja posebno teko pala (20. stih; vidi White, The De-
sire of Ages, 645, 716-722).
Zanimljivo je da uenici nikada nisu posumnjali na Judu. Poto su mu
poverili da brine o novcu (12,6; 13,29), on je verovatno poslednji uenik
na koga bi posumnjali. Ali i uprkos Juidinim postupcima, Isus ga nikada
nije izdao pred drugima (stihovi 27-30). Dozvoljava mu, ak, da sedne
na mesto najvie asti, s leve strane Uitelja (Barclay, 2:145). Do tog
trenutka Juda je mogao da se obrati, da uini obrt, ali pod sotoninim
uticajem je njegov um postao definitivno opredeljen (stihovi 27, 2). Za
razliku od Nikodima, on iz videla prelazi u tamu (30. stih; uporedi
3,2.19-21).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Verovanje mora da bude izraeno u ponaanju Verovanje mora da bude izraeno u ponaanju Verovanje mora da bude izraeno u ponaanju Verovanje mora da bude izraeno u ponaanju
Prvenstvena pouka u obredu pranja nogu jeste da se hriansko
verovanje ne moe smatrati adekvatnim, sve dok se ne pokae i u po-
naanju. Uenici Isusa nazivaju Uiteljem (13. stih, grki), ista titula
koju je upotrebio i Isus, opisujui Nikodima (3,10). Isto tako, oni ga
nazivaju i Gospodom (20,28), to znai da On ima pravo da im govori
ta treba da rade. Za razliku od Nikodima, koji se zadovoljavao nau-
avanjem teoretskih istina, Isus je uitelj koji od svojih uenika ne oe-
kuje samo da veruju onako kako On veruje, nego i da ive onako kako
On ivi (13,14-16). Oni koji sluaju Njegovu nauku pozvani su da ga
slede, sluenjem onako kako je On sluio (12,26). Isus, meutim,
skree panju na to da je u hrianskom ivotu izvravanje esto
slabije od znanja (17. stih). Svi mi bolje poznajemo, nego to primen-
jujemo istinu.

Proroko tumaenje Proroko tumaenje Proroko tumaenje Proroko tumaenje
Iako nije centralna tema teksta, Isusova izjava u 13,19 ima sveane i
duboke implikacije. Isus izraava kako On kazuje odreene dogaaje
(kao to su bili Judina izdaja i dolazak Duha 14,29), pre nego to se
odigraju, tako da bi, kad se dogode, uenici verovali. Ovaj tekst ponav-
lja neto to smo otkrili na drugom mestu (7,39; 12,16). Uenici su u
punom smislu, stvarno, verovali tek nakon to ih je Isus napustio. Oni
sebi nikada unapred nisu mogli da predstave dogaaje.
Verujem da ovaj stih ima implikacije za razumevanje biblijskih pro-
roanstava. Iako u Bibliji Bog izlae svoje planove za budunost, ta Nje-


153
gova izlaganja nisu nikada tako precizna, da bi ograniila Njegove pos-
tupke u budunosti, niti su tako eksplicitna/ odreena, da bi se Njegovi
postupci mogli unapred opisati u vrlo podrobnim detaljima. Svrha pro-
roanstava je dvojaka. Ona bi trebalo da utiu na nain kako danas
ivimo i da jasno oznae Boji postupak u budunosti, nakon to su se
takvi postupci dogodili. Nikada ne treba da oekujemo da nam se sve
prikae unapred. Mnogi apokaliptini Jevreji su mislili da su unapred
videli neke dogaaje; meutim, sama preciznost njihovih prorauna
uinila je da su propustili stvarno ispunjenje onda kad se dogodilo.

Ulaenje u Re
Jovan 13,31 Jovan 13,31 Jovan 13,31 Jovan 13,31 - -- - 14,31 14,31 14,31 14,31
Tekst u Jovanu 13,31 Tekst u Jovanu 13,31 Tekst u Jovanu 13,31 Tekst u Jovanu 13,31 - -- - 14,31 proitaj najmanje dva puta, a onda 14,31 proitaj najmanje dva puta, a onda 14,31 proitaj najmanje dva puta, a onda 14,31 proitaj najmanje dva puta, a onda
odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja:
1. Zato Isus eka da Juda ode, da bi tek tada izneo materijal iz ovog 1. Zato Isus eka da Juda ode, da bi tek tada izneo materijal iz ovog 1. Zato Isus eka da Juda ode, da bi tek tada izneo materijal iz ovog 1. Zato Isus eka da Juda ode, da bi tek tada izneo materijal iz ovog
odseka? Kojim odseka? Kojim odseka? Kojim odseka? Kojim dokazom u tekstu podupire svoj odgovor? dokazom u tekstu podupire svoj odgovor? dokazom u tekstu podupire svoj odgovor? dokazom u tekstu podupire svoj odgovor?
2. Navedi dokaze iz 14,9 2. Navedi dokaze iz 14,9 2. Navedi dokaze iz 14,9 2. Navedi dokaze iz 14,9- -- -14 koje nudi Isus, za tvrdnju da je jedno s 14 koje nudi Isus, za tvrdnju da je jedno s 14 koje nudi Isus, za tvrdnju da je jedno s 14 koje nudi Isus, za tvrdnju da je jedno s
Ocem. Moe li da se seti drugih dokaza, pruenih u Isusovoj Ocem. Moe li da se seti drugih dokaza, pruenih u Isusovoj Ocem. Moe li da se seti drugih dokaza, pruenih u Isusovoj Ocem. Moe li da se seti drugih dokaza, pruenih u Isusovoj
nauci u prvih dvanaest glava Jevanelja? (Pomo: glave 3, 5 i 8 su nauci u prvih dvanaest glava Jevanelja? (Pomo: glave 3, 5 i 8 su nauci u prvih dvanaest glava Jevanelja? (Pomo: glave 3, 5 i 8 su nauci u prvih dvanaest glava Jevanelja? (Pomo: glave 3, 5 i 8 su
posebno korisne, posebno korisne, posebno korisne, posebno korisne, a k a k a k a ko oo orisna je, za tu svrhu, i konkordancija.) risna je, za tu svrhu, i konkordancija.) risna je, za tu svrhu, i konkordancija.) risna je, za tu svrhu, i konkordancija.)
3. ta je, po tvom miljenju, Isus mislio kad je rekao da e Njegovi 3. ta je, po tvom miljenju, Isus mislio kad je rekao da e Njegovi 3. ta je, po tvom miljenju, Isus mislio kad je rekao da e Njegovi 3. ta je, po tvom miljenju, Isus mislio kad je rekao da e Njegovi
sledbenici initi vea dela (14,12) nego to je On inio? Vea, u kom sledbenici initi vea dela (14,12) nego to je On inio? Vea, u kom sledbenici initi vea dela (14,12) nego to je On inio? Vea, u kom sledbenici initi vea dela (14,12) nego to je On inio? Vea, u kom
smislu? Napii svoj odgovor. smislu? Napii svoj odgovor. smislu? Napii svoj odgovor. smislu? Napii svoj odgovor.
4. Navedi iz ovog teksta sve to je asocija 4. Navedi iz ovog teksta sve to je asocija 4. Navedi iz ovog teksta sve to je asocija 4. Navedi iz ovog teksta sve to je asocijativno povezano s reju tivno povezano s reju tivno povezano s reju tivno povezano s reju
ljubav. ljubav. ljubav. ljubav.

Istraivanje Rei
Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta
Poev od 13,31, pa sve do kraja 17. glave, Isus odrava svoj zavrni
govor, ili oprotajnu propoved, pred svojim uenicima. inei to, On
sledi obiaj mnogih drugih velikih linosti u svom jevrejskom nasleu.
On se trudi da svoje uenike pripremi za zemaljski ivot bez svoje
fizike prisutnosti.
Vie istaknutih biblijskih linosti odrale su oprotajne govore ne-
posredno pred svoju smrt. Meu njima su Jakov (1. Mojsijeva 47,29 -
49,33), Mojsije (cela 5. Mojsijeva), Isus Navin (Isus Navin, glave 22 -
24), David (1. Dnevnika 28. i 29. glava) i Pavle (Dela 20,17-38; 2. Timo-
tiju 3,1 - 4,8). Sline govore moemo nai u literaturi pisanoj u periodu
izmeu dva Zaveta, verovatno pod uticajem starozavetnih primera (na
primer, Tobija 14,3-11; 1. Enohova 91 i 2. Jezdrina 14,28-36). Ti go-
vori se, kako izgleda, prilagoavaju prilino stabilnim klieima, to nam
kazuje da je oprotajni govor bio ustaljen knjievni anr u starom svetu
(Brown, 2:597-601; Talbert, Reading John, 200-202).



154
Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Odlazak Jude je po svoj prilici prekretnica u ovom odseku Jevanelja
(13,31 Kad on izie, u grkom stoji prema tome). To Isusu otvara
mogunost da svojim uenicima prvi put govori slobodno (Jameison,
Fausset, and Brown, 1059). Pet pominjanja, u 13,31-35, rei slava/
proslaviti (stihovi 31,32) i etiri pominjanja rei ljubav (stihovi 34,
35), ine podlogu Isusovog uvoda za stalnu temu oprotajne propovedi:
On uskoro odlazi, a oni nee moi da ga nau (33. stih; vidi 7,33-36;
8,21.22). Isusova slava (13,31.32) je Njegova smrt, vaskrsenje i vazne-
senje (12,27-32.38-40; 17,1-5). Misija Njegovog ivota (slava) je Nje-
govo otkrivenje divnog [punog ljubavi] karaktera svoga Oca svojim ue-
nicima (1,14-18).
Misija uenika svetu, s druge strane, nije opisana u kontekstu slave,
nego u kontekstu ljubavi (13,34.35). Kao to je Isus ljubio njih u obredu
pranja nogu i svojoj smrti na krstu, tako i oni treba da ljube [vole] jedan
drugoga. Uenici Onoga koji je za svet poloio svoj ivot bie
[pre]poznati kad se budu ponaali po ugledu na svog Uitelja. Ljubav o
kojoj Isus ovde govori nesumnjivo e nadmaiti svetovnu ljubav. Ljudi
ne pomau obino kada to nije zgodno; ne daju kada boli; ne izlau se
podsmehu i optubama, a da ne uzvrate. Prema tome, svako e znati da
se dogodilo neto posebno.
Isus pominje novu zapovest, u smislu da ona svoju silu dobija od
uzora krsta. Krst ne menja staru zapovest, nego je formulie u jasniji
oblik (1. Jovanova 2,7; Marko 12,28-33). Kao to krst ini da je Boja
ljubav jasno vidljiva Isusovim sledbenicima, tako e i njihova uzajamna/
meusobna ljubav jasno pokazivati Boju ljubav prema svetu.
U 14,1-4 Isus svoju izjavu o odlasku (13,33) daje u pozitivnijem
svetlu. On odlazi kui svoga Oca, a kad se bude vratio, povee ih sa
sobom, u kuu svog Oca. Ovaj jezik odlaenja i vraanja kao da ima
namerno dvostruko znaenje. Jasno je da se Isus, u jednom odreenom
smislu, vraa svojim uenicima u linosti svog predstavnika, Savetnika,
ili Svetoga Duha (14,16-18). To je duhovni, a ne fiziki povratak. Ali u
najpotpunijem smislu teksta, Isus ovde govori o svom fizikom i linom
povratku prilikom Drugog dolaska, kada e sve one koji idu za Njim
odvesti natrag kui svoga Oca, da bi tamo veno bili s Njime. Isus u 4.
stihu postavlja jednu zagonetku, iji je cilj da izvue pitanja, kako bi
mogao jo vie da se otvori razumu svojih uenika.
Toma se hvata za mamac i porie da zna kuda Isus ide (5. stih).
Ovo Isusu daje priliku i povod za jednu od najuzvienijih izjava u svojoj
zemaljskoj slubi (6. stih vidi Glavne teme, posle ovoga). Filip, kao i
obino, ne povezuje pojmove, pa trai vidljivu manifestaciju Oca (8.
stih). Isus naglaava ono to su uenici trebalo da znaju i to italac zna
jo od Prologa: videti Isusa, znai videti kakav je Otac (9. stih). Sin je
najvernije oblije Oca. Njegovo optenje [s ljudima], u reima i u delima,
odvija se preko Sina (stihovi 10, 11).


155
Potom dolazi izjava koja izaziva najvee uenje (12. stih). Ko veruje
u Isusa, ne samo to e initi dela kao to je On inio, nego e initi jo
vea od tih dela! U kom smislu se za uenike moe rei da bi inili vea
dela nego Isus? Zemaljski Isus je bio predmet ljudskih ogranienja.
Otiavi Ocu, ostavio je za sobom ta ljudska ogranienja. Kad se Isus
obraao uenicima, oni su Oca mogli videti jedno u linosti Isusa. Ali
kad se On vratio svom Ocu i poslao im svog Duha, uenici su postali
orua, sredstva, kojima e se Boji karakter predstavljati svetu.
Poto je Isus otiao svom Ocu (12. stih), milioni uenika (stihovi 11,
12), osnaeni silom Svetoga Duha (stihovi 16, 17) kroz molitvu (stihovi
13, 14), pronee Isusovo delo u razmerama koje ranije nisu bile mo-
gue. Sutina tog veeg dela e, razume se, biti sabiranje hriana
druge generacije! I tako, Isus jo jednom istie koliko je za Njega
znaajna ta druga generacija. To je trebalo da postane i sada je,
sredite Njegove panje u kui Oca.
Uenici, ne samo to treba da se ponaaju kao to se ponaao Isus
(u ljubavi i silnim delima), nego treba, zahvaljujui sili koju e dobiti od
Duha (stihovi 16, 17), da budu i stalno posluni Njegovim reima (sti-
hovi 15, 21). Isus podvlai poentu: voleti Njega, znai biti posluan Nje-
govoj nauci; takva poslunost e se odraziti u prisutnosti samog Oca
meu uenicima (stihovi 23, 24). Otac e se pokazati poslunima, pa e
tako prisutnost Oca uenici proiriti po celome svetu. Ljubav je vie od
samo ljubaznih rei. Ona podrazumeva predanje i vladanje [ponaanje]
(Barton, 1912).
Zavrne rei 14. glave su Isusov jedini poziv da ustanu i izau iz
sobe. Izgleda da se dogaaji iz glava 15 do 17 odigravaju dok Isus i
Njegovi uenici ustaju da pou. Poput mnogih rastanaka, nikome se ne
uri da napusti drago mesto izgovaranja poslednjih rei. Moe biti da
rei, Ustanite, hajdemo odavde, upuuju na Isusovu ivu elju da
zapone finalnu bitku sa sotonom (30. stih). Od tog trenutka na dalje,
uenici praktino nita ne govore, jer ono to vidimo, postaje propoved.

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Lju Lju Lju Ljubite kao to sam ja ljubio bite kao to sam ja ljubio bite kao to sam ja ljubio bite kao to sam ja ljubio
Sredinja tema dela teksta u Jovanu 13,31 do 14,31 kao da je ljubav
koju uenici treba da pokau u vremenu kada Isus bude bio odsutan.
Ljubav uenika jednih prema drugima ugledae se na uzor ljubavi koju
je Isus pokazao na krstu (13,34). Ona e biti nadahnuta Svetim Duhom
(14,16.17.26), koji e za njih postati stvarnost u molitvi (stihovi 13, 14)
i poslunosti (15,21-24). Prema tome ljubav Oca e, preko uenika,
postati vidljiva svetu (13,35; 14,23), na isti nain kao to je postala
vidljiva uenicima u Isusovom ivotu, smrti, vaskrsenju i vaznesenju.
Biti voljen, najmonija je motivacija na svetu (Barton, 1909). Nai
naini za izraavanje ljubavi prema naim blinjima, naini su na koje
smo i mi sami doiveli ljubav. Kad je ljubav koju smo primili bila u


156
znaku zlostavljanja i dranja u aci [controlling], mi se trudimo da
volimo druge ljude na slian nain. Mi volimo druge onako kako smo i
sami bili voljeni. ista, nena, ne-posesivna i bezuslovna Isusova ljubav
prema ljudima iji nedostaci su mu u potpunosti poznati (13,1.18), daje
nam temelj i motivaciju da razbijemo kliee zloupotrebe (ljubavi). Mi
moemo nauiti da istinski volimo druge ljude do onog stepena u ko-
jem smo sebi dozvolili da steknemo iskustvo Njegove ljubavi. Oni koji
su mnogo voljeni mogu i mnogo da vole.


Spaseni u hiljadugodinjem carstvu Spaseni u hiljadugodinjem carstvu Spaseni u hiljadugodinjem carstvu Spaseni u hiljadugodinjem carstvu
Iako Jovan verovatno u trenutku zapisivanja Isusovih rei u 14,1-3,
nije mislio na milenijum, taj tekst daje jedinu preciznu izjavu u celom
Pismu o mestu, lokaciji vernih u vreme hiljadu godina posle Drugog
dolaska. Kada doe, Isus se nee pridruiti svojim sledbenicima ovde na
Zemlji. Naprotiv, povee ih sa sobom natrag, u nebo (3. stih). On ne
kae: Doi u da ponovo budem s vama gde ste i vi. Naprotiv, On
kae: Opet u doi, i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja. Tako,
nasuprot najveem delu protestantskih premilenijskih oekivanja, Isus
za vreme milenijuma nee vladati na Zemlji, s vernima, nego e oni
zajedno vladati na nebu (vidi takoe Otkrivenje 20,4-6). Zemlja e
opusteti. Isusovi sledbenici e je ostaviti, dok e ostatak pripadnika
ljudskog roda biti uniteni prilikom Drugog dolaska (Otkrivenje 19,17-
21). Sama 20. glava Otkrivenja ovu misao ne izraava eksplicitno.

Put, Istina i ivot Put, Istina i ivot Put, Istina i ivot Put, Istina i ivot
U Jovanu 14,6 u jednoj reenici imamo divan pregled poruke Jevan-
elja: Ja sam Put i Istina i ivot. Ovo je ujedno i saetak glavnih tema
Prologa Jevanelju. Isus je put Ocu za sve one koji idu za Njim (stihovi
1-10; 1,12.18). On je istina u smislu to je On Onaj koji je siao na
Zemlju da na njoj objavi Boji karakter i istine s neba (1,1-5.9-11.14-
18). ivot je ono to primaju svi koji veruju u Njega (17,3; 5,24;
1,4.5.12.13.16.17). Ekskluzivni karakter ovog teksta sigurno nije poli-
tiki korektan u nae vreme i nae doba. Ali put koji Isus nudi dovoljno
je jednostavan i irok da bi ga svako mogao iskoristiti, ako je spreman i
voljan da ga prihvati. Bog je nesumnjivo u stanju da prosudi odgovor
onih koji, zbog okolnosti ili zbog tueg nemara, nikada nisu uli za
Isusa.

Ulaenje u Re
Jovan 15,1 Jovan 15,1 Jovan 15,1 Jovan 15,1 - -- - 16,33 16,33 16,33 16,33
Tekst u Jovanu 15,1 do 16,33 proitaj najmanje dva puta, a onda Tekst u Jovanu 15,1 do 16,33 proitaj najmanje dva puta, a onda Tekst u Jovanu 15,1 do 16,33 proitaj najmanje dva puta, a onda Tekst u Jovanu 15,1 do 16,33 proitaj najmanje dva puta, a onda
odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja:


157
1. U prii u tekstu 15,1 1. U prii u tekstu 15,1 1. U prii u tekstu 15,1 1. U prii u tekstu 15,1- -- -10, ko su oni koji su opisani kao loze, i oni 10, ko su oni koji su opisani kao loze, i oni 10, ko su oni koji su opisani kao loze, i oni 10, ko su oni koji su opisani kao loze, i oni
koji su opisani kao rod? Imaju li ti izrazi vie od sa koji su opisani kao rod? Imaju li ti izrazi vie od sa koji su opisani kao rod? Imaju li ti izrazi vie od sa koji su opisani kao rod? Imaju li ti izrazi vie od samo jedne pr mo jedne pr mo jedne pr mo jedne pri- i- i- i-
mene? Obrazloi svoj odgovor. ta misli Isus kada govori o ost mene? Obrazloi svoj odgovor. ta misli Isus kada govori o ost mene? Obrazloi svoj odgovor. ta misli Isus kada govori o ost mene? Obrazloi svoj odgovor. ta misli Isus kada govori o osta- a- a- a-
janju u Njemu? janju u Njemu? janju u Njemu? janju u Njemu?
2. Navedi iz teksta sve to je asocijativno povezano s reima 2. Navedi iz teksta sve to je asocijativno povezano s reima 2. Navedi iz teksta sve to je asocijativno povezano s reima 2. Navedi iz teksta sve to je asocijativno povezano s reima ljubav ljubav ljubav ljubav i i i i
mrnja. mrnja. mrnja. mrnja. Kakav je, po tvome miljenju, meusobni odnos ovih p Kakav je, po tvome miljenju, meusobni odnos ovih p Kakav je, po tvome miljenju, meusobni odnos ovih p Kakav je, po tvome miljenju, meusobni odnos ovih po- o- o- o-
jmova u Isusovim mislima? Kakav jmova u Isusovim mislima? Kakav jmova u Isusovim mislima? Kakav jmova u Isusovim mislima? Kakav je odnos, u ovom odseku, izmeu je odnos, u ovom odseku, izmeu je odnos, u ovom odseku, izmeu je odnos, u ovom odseku, izmeu
ljubavi i poslunosti? ljubavi i poslunosti? ljubavi i poslunosti? ljubavi i poslunosti?
3. Navedi sva pojavljivanja rei 3. Navedi sva pojavljivanja rei 3. Navedi sva pojavljivanja rei 3. Navedi sva pojavljivanja rei svet svet svet svet [ [[ [world world world world] ]] ] u ovom tekstu. ta Isus u ovom tekstu. ta Isus u ovom tekstu. ta Isus u ovom tekstu. ta Isus
misli tim izrazom? misli tim izrazom? misli tim izrazom? misli tim izrazom?
4. Koji dogaaj ima Isus na umu u 16,20 4. Koji dogaaj ima Isus na umu u 16,20 4. Koji dogaaj ima Isus na umu u 16,20 4. Koji dogaaj ima Isus na umu u 16,20- -- -22? Obrazloi svoj odgovor. 22? Obrazloi svoj odgovor. 22? Obrazloi svoj odgovor. 22? Obrazloi svoj odgovor.
Na koji nain se radost sveta stavlja nasu Na koji nain se radost sveta stavlja nasu Na koji nain se radost sveta stavlja nasu Na koji nain se radost sveta stavlja nasuprot radosti uenika? prot radosti uenika? prot radosti uenika? prot radosti uenika?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
U glavama 15 i 16 Isus se nadovezuje na teme iz ranijeg izlaganja,
ali sada bukvalno bez prekidanja od strane uenika (izuzev u 16,17.18 i
16,29.30). Stie se utisak kao da su uenici tako tupih umova uoi vre-
mena dolaska Duha, da ak i najjednostavnije uenje treba da po neko-
liko puta da im se ponovi.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
U Jovanu 15,1-10 sadrana je dobro poznata simbolina pouka o
okotu i lozama. Ona se temelji na estim starozavetnim poreenjima
Izrailja s lozom i vinogradom (Isaija 5,1-7; Jeremija 2,21; Jezekilj 15,1-
8). Veina hriana se porede s lozama oslikanim u ovom tekstu. Obrati
panju na ovu priu, kao na podsetnik na vanost odravanja linog
odnosa s Isusom. itanje ovih rei je tokom mnogih vekova bilo vrlo
plodonosno.
Meutim, u uvodnom kazivanju ove stilske figure, okot je pred-
stavljao Isusa, a loze bile slika uenika kojima se On obraao. Rod koji
e loze donositi ilustrovao je sve one koji e prihvatiti veru, ali ne u
okviru direktne Isusove slube, nego u okviru slube uenika drugim
reima, drugu generaciju (Elen Vajt ovaj tekst koristi na oba naina u
The Desire of Ages, 676, 677). Svi oni koji su prihvatili veru od vremena
one prve generacije, sakupljeni su u rodu koji raste na lozama, poveza-
nima s okotom. Druga generacija prihvata veru u Hrista upravo zahval-
jujui reima i postupcima uenika. Prema tome, okot je analogija za
celu crkvu i on obuhvatajui i prvu i drugu generaciju, kao i sve kasnije
generacije.
Isus iz ove analogije izvodi nekoliko implikacija. Vinova loza se
moe upotrebiti na samo dva naina. Ili e donositi hranu i pie, ili e
morati da se posee za vatru (Jezekilj 15,1-5; Isaija 5,1-7; Jeremija
2,21). Na pozitivnoj strani, Otac je vinogradar koji brine u svim fazama


158
procesa (Jovan 15,1). Odnos s Isusom se ne razliku od odnosa s Ocem.
Kad se odri odnos sa okotom i s Vinogradarem, rod e neizbeno
doi.
Na onoj negativnoj strani, uenicima je skrenuta panja da e loze
koje ne nose roda biti odseene (2. stih). Na isti nain kao to su temelj
odravanja odnosa sa okotom (7. stih), Isusove rei su i sredstvo za
seenje i ienje (3. stih). Isusove rei uenicima hranile su njih, ali
su oistile Judu sa okota (13,18-30). to se tie druge generacije,
Isusova fizika prisutnost je zamenjena Isusovim reima, upuivanim
kroz spise uenika. Potovanje Isusovih rei ujedinie crkvu i, istovre-
meno, ukloniti iz nje one koji su u neskladu s Njegovim uputstvima
(15,3-6). Dok uenici ostaju u okotu, crkva e napredovati [rasti] kao
odgovor na njihove molitve (donositi rod stihovi 7, 8).
Isus u Jovanu 15,9-17 proiruje pouku o okotu, razraujui zna-
enje izraza ostati u okotu. Ostajanje u okotu znai ostajanje u
Isusu uz pomo dva srodna principa, ljubavi i poslunosti. Kao to je On
ranije istakao, ljubav e kod uenika uiniti da ive i ljube kao to je
Isus ljubio njih (stihovi 9, 12, 13; 13,34.35) i da budu posluni Njego-
vim zapovestima (15,10.14; 14,15.21-24). Isus je oba principa ve
uivo demonstrirao u svom odnosu s Ocem (15,10). Uenici e biti pre-
poznatljivi, koliko po tome to ine ono to je Isus inio, toliko i po
poslunosti onome to je Isus rekao. Takvo ostajanje u Isusu bie plo-
donosno, poto e molitve uenika, prirodno, biti u saglasnosti s
Bojom voljom.
Isus u Jovanu 15,181-21 razrauje temu rezultata odnosa s Njim,
baziranog na izjavi iz konteksta pranja nogu, nije sluga vei od gospo-
dara svojega (15,20; 13,16). Oni koji stoje u prisnom odnosu s Isusom
treba od svetada oekuju isto protivljenje kakvo je doiveo Isus u
vremenu svoje zemaljske slube i na krstu (15,18.20; vidi takoe Matej
10,34-36; Luka 12,49-53). Pod izrazom svet Isus misli na ljudsko
drutvo organizovano nasuprot pravome Bogu (Barclay, 2:185).
Kao to Isusov odnos s Ocem treba da bude uzor za druenje ue-
nika s Isusom (Jovan 15,10), tako i Isusov odnos sa svetom ima paralelu
u odnosu vernih s nevernicima (18. stih). Mrnja sveta prema uenicima
vue svoj koren u mrnji prema Isusu (stihovi 22-25). Dok je Isus bio
na Zemlji, mrnja sveta je bila prvenstveno usmerena prema Njemu.
Posle Njegovog odlaska, panja sveta e se okrenuti prema onima koji
ga predstavljaju na Zemlji. Razlog protivljenja, suprotstavljanja je u
tome to se Isus i Njegovi uenici ne uklapaju u eme, pravila ponaanja
sveta (19. stih iako je to protivljenje, u odreenom smislu, totalno
van razuma; 25. stih). Vrednosti sveta esto su suprostavljene Bojim
vrednostima. Svet nee olako tolerisati ugroavanje svoje vlasti/ vladav-
ine [control]. U jednom ovakvom svetu uenici e se esto oseati kao
strano telo.


159
O ovoj temi Isus nastavlja da govori u 16,1-4. Kratak komentar o
Svetome Duhu (15,26.27) uklapa se u ovaj odsek dvostrukom upotre-
bom rei svedoiti (u Grkom srodne s reju muenik [martyr]). Uenici
nee morati sami da se suoe s protivljenjem sveta. Isus e im biti od
pomoi u njihovom svedoenju preko Savetnika koga e poslati. Kada
doe vreme protivljenja i ljudi ponu da misle da Bogu slubu ine
progonjenjem uenika (16,2), oni e biti dodatno utvreni Isusovim
reima, koje e im Sveti Duh dozivati u seanje (stihovi 1,4; 14,26). Isus
zna da e bez Njegovih upozorenja unapred, uenici biti savladani
dvostrukom mukom/ nevoljom [double whammy]. Ne samo to e im
nedostajati Isusova fizika prisutnost, nego e se i s protivljenjem sveta
suoiti u meri u kojoj to nikada ranije nisu doiveli.
Ako e Isusov odlazak naneti uenicima toliki bol, zato On onda
odlazi? Zato to prednosti prisustva Duha daleko preteu gubitke koji
nastaju zbog Isusove odsutnosti i mrnje sveta (16,7). Sveti Duh nee
samo suditi svetu (stihovi 8-11), nego e i uenicima iznositi istine koje
Isus ne moe da im iznese sada, u njihovom stanju bez Duha (stihovi
12-15). U Isusovom razmiljanju sveobuhvatna jednaina [overall equa-
tion] deluje u korist uenika, uprkos tekoama.
Isus u Jovanu 16,16 postavlja pred svoje uenike jo jednu
zagonetku. Zagonetka u njihovim mislima pokree etiri pitanja (stihovi
17-19). (1) Na ta Isus misli kada kae jo malo, i neete me videti, da
bi u isto vreme rekao (2) i opet malo, pa ete me videti? (3) Na ta
misli kada kae da ide Ocu? I (4) Na ta misli kada kae jo malo?
Nema sumnje da zagonetka iz 16. stiha ima dvostruko znaenje. U
onom neposrednom smislu, Isus govori o svojoj smrti (kada osete da ga
vie nikada nee videti) i svom vaskrsenju. U konanom smislu, On go-
vori o svojoj odsutnosti posle vaznesenja i njihovoj radosti prilikom
Njegovog konanog, drugog dolaska.
U 20. stihu opisuje se veliki preokret. Dok se svet raduje Isusovom
odlasku, uenici su rastueni. Ipak, njihova tuga pretvorie se u ra-
dost, dok e, preutno, radost sveta biti kratkog veka. U stihovima od
21 do 24 oigledno je da su motivi mrnje sveta i prednosti uenika u
Duhu i dalje aktuelni. alost koju e doiveti za vreme Isusovog odsust-
vovanja umanjena je njihovom radou zbog nove vrste odnosa s Isu-
som i s Ocem. Isus uverava uenike da e videti da je Otac isto to i On
(stihovi 25-28)! Kad se, u Isusovo ime, mole Ocu, Otac ne odvraa uho.
On je ve unapred sklon [predisponiran] da uslii njihove molitve, zbog
svoje ljubavi prema njima i zbog njihovog odnosa s Isusom.
Posleveernja propoved zavrava se duhovitom malom razmenom
miljenja u kojoj uenici konano misle da razumeju Isusove rei (sti-
hovi 29, 30). Ali Isus ih vraa natrag u stvarnost, uz malu primesu
ironije: Dakle, konano ste poverovali? To mora da je objanjenje za
vau nameru da me ostavite (vidi stihove 31, 32)! Uenici hvataju tek
najelementarnije obrise onoga to je Isus mislio i izraavaju veliko


160
zadovoljstvo svojim uspehom. ini se kao da su uzbueni to su u Nje-
govim reima uopte nali neki smisao. Isus mora da se tei injenicom
da postoji Neko ko ga nee napustiti (32. stih). U svojim poslednjim
satima na Zemlji On e biti prisiljen da ivi bez ljudskog saoseanja
(vidi Pslam 69,20). Ali zbog krsta e uenici, jednoga dana, nauiti da
uivaju u miru na istom temelju na kojem je On u miru: odnos s Bogom
(stih 33; 14,27).

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Nastavak t Nastavak t Nastavak t Nastavak teme o ljubavi eme o ljubavi eme o ljubavi eme o ljubavi
Tema o ljubavi koja je imala izrazito centralno mesto u diskusiji za
stolom (13,31 - 14,31), dodatno je naglaena u Jovanu 15,12-17.
Ljubav koju gaje uenici meu sobom treba da se oblikuje prema ljubavi
koji Isus gaji prema njima (15,12). Pojam ljubavi Isus u ovom odseku
proiruje i opisuje ga kao samoportvovno prijateljstvo (13. stih). Kao
to je Isus spreman da za njih poloi svoj ivot, i njihova meusobna
ljubav esto e traiti najviu rtvu. Iako ovde Isus zapoveda svojim
uenicima, oni nisu samo sluge koji primaju i izvravaju nareenja, iako
ne znaju zato. Oni su prijatelji koji pokazuju poslunost na osnovu
injenice da ga prisno, intimno poznaju (15. stih).
Centralno mesto u kontekstu prijateljstva izmeu Isusa i Njegovih
uenika imala bi molitva. Isus e nestrpljivo ekati da udovolji njihovim
molbama (14,13.14) zbog prisnosti izmeu Njega i njih (15,7) i zbog
roda koji e donositi (16. stih). Misao koja se ponavlja u Isusovoj
oprotajnoj propovedi je da uenici mogu da trae i dobiju bilo ta
(16,23-27), ako je njihova molitva nastala na tlu prisne usklaenosti, u
okviru ostajanja u Isusu.

Mrnja sveta Mrnja sveta Mrnja sveta Mrnja sveta
Primarni naglasak u propovedi posle veere (15,1 - 16,33) stavljen
je na dvostruko iskustvo Isusovih sledbenika u svetu. Na jednoj strani
e uenici doiveti istu mrnju i progonstvo kakve je doiveo Isus. To
e se dogoditi zato to su slini Isusu i to se razlikuju od sveta.
(15,18-25; 16,1-4). Meutim, sve to e ponovo doi na svoje mesto,
zahvaljujui prednostima koje e dobiti zato to Isus odlazi Ocu i alje
svog Duha (15,26.27; 16,7-15). Tenzija izmeu ova dva aspekta onoga
to e doivljavati uenici ilustrovana je idejama kao to su pomeana
oseanja prilikom raanja deteta (16,21.22), meavina mira i nevolje
(33. stih) i [gledanje, iako se ne moe gledati] (16. stih).

Ulaenje u Re
Jovan 17,1 Jovan 17,1 Jovan 17,1 Jovan 17,1- -- -26 26 26 26
Tekst u Jovanu 17,1 Tekst u Jovanu 17,1 Tekst u Jovanu 17,1 Tekst u Jovanu 17,1- -- -26 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 26 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 26 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 26 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja: vori na sledea pitanja:


161
1. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jovanovom Jevanelju 1. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jovanovom Jevanelju 1. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jovanovom Jevanelju 1. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jovanovom Jevanelju
u k u k u k u ko oo ojima je upotreblje jima je upotreblje jima je upotreblje jima je upotrebljena re na re na re na re slava slava slava slava [ [[ [glory glory glory glory] ]] ]. . . . Zakljuujui na osnovu tih Zakljuujui na osnovu tih Zakljuujui na osnovu tih Zakljuujui na osnovu tih
tekstova, ta, po tvom miljenju, znai proslavljati nekoga? ta Isus tekstova, ta, po tvom miljenju, znai proslavljati nekoga? ta Isus tekstova, ta, po tvom miljenju, znai proslavljati nekoga? ta Isus tekstova, ta, po tvom miljenju, znai proslavljati nekoga? ta Isus
ovde stvarno trai? ovde stvarno trai? ovde stvarno trai? ovde stvarno trai?
2. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jevanelju u kojima 2. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jevanelju u kojima 2. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jevanelju u kojima 2. Uz pomo konkordancije navedi sve stihove u Jevanelju u kojima
se p se p se p se po oo ojavljuje re javljuje re javljuje re javljuje re istina. istina. istina. istina. Na koji nain ljudi biva Na koji nain ljudi biva Na koji nain ljudi biva Na koji nain ljudi bivaju posveeni istinom? ju posveeni istinom? ju posveeni istinom? ju posveeni istinom?
3. Razmiljaj o Isusovoj molitvi kao o izvetaju koji On podnosi svom 3. Razmiljaj o Isusovoj molitvi kao o izvetaju koji On podnosi svom 3. Razmiljaj o Isusovoj molitvi kao o izvetaju koji On podnosi svom 3. Razmiljaj o Isusovoj molitvi kao o izvetaju koji On podnosi svom
Pre Pre Pre Pret tt tpostavljenom o svojim aktivnostima na Zemlji. Napii svoju postavljenom o svojim aktivnostima na Zemlji. Napii svoju postavljenom o svojim aktivnostima na Zemlji. Napii svoju postavljenom o svojim aktivnostima na Zemlji. Napii svoju
verziju i verziju i verziju i verziju iz zz zvetaja, uz poseban naglasak na svemu onome to je Isus vetaja, uz poseban naglasak na svemu onome to je Isus vetaja, uz poseban naglasak na svemu onome to je Isus vetaja, uz poseban naglasak na svemu onome to je Isus
inio da bi izvrio zapovesti s inio da bi izvrio zapovesti s inio da bi izvrio zapovesti s inio da bi izvrio zapovesti svog Pretpostavljenog. Kakvi su vog Pretpostavljenog. Kakvi su vog Pretpostavljenog. Kakvi su vog Pretpostavljenog. Kakvi su
rezu rezu rezu rezul ll ltati Isusovih aktivnosti? tati Isusovih aktivnosti? tati Isusovih aktivnosti? tati Isusovih aktivnosti?

Istraivanje Rei
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Oprotajni sastanak Isusov s Njegovim uenicima pribliava se svom
zavretku, s posrednikom molitvom u tri dela. U stihovima 1 do 5 Isus
se moli za sebe. U stihovima 6 do 19 Njegova panja pomera se ka Nje-
govim uenicima i njihovoj potrebi da budu utvreni za okolnosti u
kojima e morati da ive i rade bez Njegove fizike prisutnosti. Potom,
u 20. stihu, Isus svoju panju okree eksplicitno ka drugoj generaciji,
onima koji e poverovati zahvaljujui rei uenika, a ne Isusovoj nepos-
rednoj slubi. Njegova elja za obe generacije je da dou u odnos jed-
instva u ljubavi i u Njemu (stihovi 21-26).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Svoju molitvu Isus zapoinje molbom za pomo da zavri zadatak
proslavljanja Oca, prvo zavravanjem svog dela na Zemlji, a onda i da
ga uzdigne natrag u nebesku slavu koju je imao od poetka (17,1-5);
uporedi 1,1-5). Isus eli da bude proslavljen, kako bi i Otac bio pro-
slavljen (17,1). Isusovo proslavljanje proistie iz savrene prirode dela
koje je obavio na Zemlji, naroito Njegovog dela na krstu (4. stih;
12,23.24). Upravo se na krstu najjasnije vidi Boji karakter. Rezultat tog
Njegovog proslavljanja je injenica da je veni ivot postao dostupan
svima koji stoje u odnosu s Isusom (17,2.3).
Isus potom usmerava svoju panju na uenike koji su korisnici Nje-
govog otkrivenja Oeve slave (6. stih; vidi takoe 14,6-11). Uenici sada
znaju da je Isus na Zemlju doao od Oca, pa stoga znaju i to da je On
otkrivenje Oevog karaktera (17,7.8). Isus se ne moli za svet. Prednosti
Njegove molitve nisu namenjene samo onima koji su se odrekli sveta (9.
stih). Glavni sadraj Njegove molitve je za uenike, poto e oni morati
da ostanu u svetu kada se On vrati Ocu (11. stih).
Tri su cilja za koje se Isus moli. Na negativnoj strani, moli se da ue-
nici budu zatieni od mrnje sveta i od zloga (stihovi 12, 14, 15). Na
pozitivnoj, da uenici doive puninu Njegove radosti uprkos Njegovom


162
odlasku (13. stih) i da budu posveeni istinom Oeve rei (stihovi 17,
19). Ovo posveenje ne samo to e ih posebno odvojiti za delo u ko-
jem e ga predstavljati svetu, nego e ih i opremiti vrednim svojstvima
uma i karaktera, neophodnim za to delo (Barclay, 2:216).
Isus se u 20. stihu okree drugoj generaciji, onima koji e poverovati
zahvaljujui svedoanstvu uenika. U svom najpotpunijem smislu time
su obuhvaeni svi hriani koji nisu imali lini susret s Isusom u telu.
Ovaj odsek uspostavlja komunikaciju kako s tragedijom, tako i s
prilikama crkve. Kada ljubav za koju se Isus moli dovede do jedinstva u
crkvi, svet e saznati da je Isus uistinu Onaj koji na Zemlji predstavlja
karakter Oca (stihovi 21, 23; 13,34.35; uporedi Efescima 1,9.10). Us-
liavanja Isusove molitve nastaje svakom prilikom kada crkva, u jedin-
stvu na temelju ljubavi, privue iz sveta nove vernike. Na suprotnoj
strani, svet nikada nee verovati u Hrista preko crkve koja je u stanju
gorke podeljenosti.
Uenici su upoznali Oca u okviru Isusove zemaljske slube. aljui
im Duha, Isus e nastaviti s delom obznanjivanja Oca meu pripad-
nicima druge generacije hriana (26. stih).

Zakljuak Zakljuak Zakljuak Zakljuak
U svojoj oprotajnoj propovedi Isus hrabri svoje uenike i poruuje
im da Njegov odlazak nee biti kraj Njegove slube. Postojae dve
zamene za Isusovu slubu. Isus e, Svetim Duhom, nastaviti da im
manifestuje sebe i svog Oca. Posredstvom Duha, sve prednosti sa-
drane u Isusovoj slubi pripadae njima. Ali to nije sve. Kao loze, Du-
hom povezane sa okotom, uenici e u realnom smislu smi zameniti
Isusa. Zahvaljujui svojim reima i svojim spisima, oni e uiniti da Isus
postane stvarnost novoj generaciji. Kao to se Duhom slui njima, i oni
e se, Duhom, u slubi, okrenuti svetu i na taj nain stvarati novu gen-
eraciju vernika, u ijim e se sluajevima Isusova re istinski pokazati
da je vredna koliko i Njegov dodir.

Primena Rei
Jovan, 13. do 17. glave Jovan, 13. do 17. glave Jovan, 13. do 17. glave Jovan, 13. do 17. glave
1. Ima li na umu osobu u svom ivotu koja je ilustracija znaenja, 1. Ima li na umu osobu u svom ivotu koja je ilustracija znaenja, 1. Ima li na umu osobu u svom ivotu koja je ilustracija znaenja, 1. Ima li na umu osobu u svom ivotu koja je ilustracija znaenja,
svrhe pranja nogu u odnosima meu ljudima? Na koji nain svrhe pranja nogu u odnosima meu ljudima? Na koji nain svrhe pranja nogu u odnosima meu ljudima? Na koji nain svrhe pranja nogu u odnosima meu ljudima? Na koji nain to I to I to I to Is- s- s- s-
usovo uenje moe da primeni u najmanje jednom odnosu u ovoj usovo uenje moe da primeni u najmanje jednom odnosu u ovoj usovo uenje moe da primeni u najmanje jednom odnosu u ovoj usovo uenje moe da primeni u najmanje jednom odnosu u ovoj
sedmici? ta znai prati noge u kontekstu svakodnevnog porodi sedmici? ta znai prati noge u kontekstu svakodnevnog porodi sedmici? ta znai prati noge u kontekstu svakodnevnog porodi sedmici? ta znai prati noge u kontekstu svakodnevnog porodi- - - -
nog ivota? nog ivota? nog ivota? nog ivota?
2. Na lestvici od jedan do deset 2. Na lestvici od jedan do deset 2. Na lestvici od jedan do deset 2. Na lestvici od jedan do deset koja je pozicija tvoje mesne crkve u koja je pozicija tvoje mesne crkve u koja je pozicija tvoje mesne crkve u koja je pozicija tvoje mesne crkve u
i ii iz zz zvravanju Isusove zapovesti da ljubim vravanju Isusove zapovesti da ljubim vravanju Isusove zapovesti da ljubim vravanju Isusove zapovesti da ljubimo kao to je On ljubio? U o kao to je On ljubio? U o kao to je On ljubio? U o kao to je On ljubio? U
emu se sa emu se sa emu se sa emu se sas ss stoje neke od glavnih prepreka primeni Njegove toje neke od glavnih prepreka primeni Njegove toje neke od glavnih prepreka primeni Njegove toje neke od glavnih prepreka primeni Njegove
zapovesti? ta moe uiniti da promeni situaciju u toj oblasti? zapovesti? ta moe uiniti da promeni situaciju u toj oblasti? zapovesti? ta moe uiniti da promeni situaciju u toj oblasti? zapovesti? ta moe uiniti da promeni situaciju u toj oblasti?


163
3. Ako bi neko pokuao da ospori ekskluzivni karakter teksta u Jovanu 3. Ako bi neko pokuao da ospori ekskluzivni karakter teksta u Jovanu 3. Ako bi neko pokuao da ospori ekskluzivni karakter teksta u Jovanu 3. Ako bi neko pokuao da ospori ekskluzivni karakter teksta u Jovanu
14,6, kako bi ti odgovorio? Da li se 14,6, kako bi ti odgovorio? Da li se 14,6, kako bi ti odgovorio? Da li se 14,6, kako bi ti odgovorio? Da li se ovde na neki nain uklapaju i ovde na neki nain uklapaju i ovde na neki nain uklapaju i ovde na neki nain uklapaju i
muslimani, bu muslimani, bu muslimani, bu muslimani, bud dd disti, itd.? Da li su hriani zloupotrebili taj tekst u isti, itd.? Da li su hriani zloupotrebili taj tekst u isti, itd.? Da li su hriani zloupotrebili taj tekst u isti, itd.? Da li su hriani zloupotrebili taj tekst u
svom odnosu s drugim lj svom odnosu s drugim lj svom odnosu s drugim lj svom odnosu s drugim lju uu udima? Ako jesu, na koji nain? dima? Ako jesu, na koji nain? dima? Ako jesu, na koji nain? dima? Ako jesu, na koji nain?
4. Isus kae da e uenici initi vea dela nego to je On inio. 4. Isus kae da e uenici initi vea dela nego to je On inio. 4. Isus kae da e uenici initi vea dela nego to je On inio. 4. Isus kae da e uenici initi vea dela nego to je On inio.
Mislei na sva dela koja je uini Mislei na sva dela koja je uini Mislei na sva dela koja je uini Mislei na sva dela koja je uinio Isus, koje od njih bi ti najradije o Isus, koje od njih bi ti najradije o Isus, koje od njih bi ti najradije o Isus, koje od njih bi ti najradije
uinio? Ako bi uinio jedno takvo delo, da li bi ono bilo na blagoslov uinio? Ako bi uinio jedno takvo delo, da li bi ono bilo na blagoslov uinio? Ako bi uinio jedno takvo delo, da li bi ono bilo na blagoslov uinio? Ako bi uinio jedno takvo delo, da li bi ono bilo na blagoslov
svetu, ili bi mu moda donelo vie tete nego dobra? svetu, ili bi mu moda donelo vie tete nego dobra? svetu, ili bi mu moda donelo vie tete nego dobra? svetu, ili bi mu moda donelo vie tete nego dobra?
5. Kako si doivljavao mrnju sveta prema istini o Isusu? Do koje mere 5. Kako si doivljavao mrnju sveta prema istini o Isusu? Do koje mere 5. Kako si doivljavao mrnju sveta prema istini o Isusu? Do koje mere 5. Kako si doivljavao mrnju sveta prema istini o Isusu? Do koje mere
je ta mrnja bila izrae je ta mrnja bila izrae je ta mrnja bila izrae je ta mrnja bila izraena zbog tvojih propusta u linosti ili propo na zbog tvojih propusta u linosti ili propo na zbog tvojih propusta u linosti ili propo na zbog tvojih propusta u linosti ili propov- v- v- v-
edanju? edanju? edanju? edanju?
5. Koliko dobro podnosi promene u svom ivotu? Izmeu onoga to 5. Koliko dobro podnosi promene u svom ivotu? Izmeu onoga to 5. Koliko dobro podnosi promene u svom ivotu? Izmeu onoga to 5. Koliko dobro podnosi promene u svom ivotu? Izmeu onoga to
Isus kae u ovom tekstu, pripremajui svoje uenike za krupne Isus kae u ovom tekstu, pripremajui svoje uenike za krupne Isus kae u ovom tekstu, pripremajui svoje uenike za krupne Isus kae u ovom tekstu, pripremajui svoje uenike za krupne
promene, ta bi tebi bilo najvrednije, najkorisnije kad se lino su promene, ta bi tebi bilo najvrednije, najkorisnije kad se lino su promene, ta bi tebi bilo najvrednije, najkorisnije kad se lino su promene, ta bi tebi bilo najvrednije, najkorisnije kad se lino suo- o- o- o-
ava s ava s ava s ava s promenama? promenama? promenama? promenama?

Istraivanje Rei
1. Pregledaj neke od velikih oprotajnih govora u Bibliji, izvan ovog 1. Pregledaj neke od velikih oprotajnih govora u Bibliji, izvan ovog 1. Pregledaj neke od velikih oprotajnih govora u Bibliji, izvan ovog 1. Pregledaj neke od velikih oprotajnih govora u Bibliji, izvan ovog
Jevanelja (za neke od primera, vidi odsek Pozadine iz 13,31 do Jevanelja (za neke od primera, vidi odsek Pozadine iz 13,31 do Jevanelja (za neke od primera, vidi odsek Pozadine iz 13,31 do Jevanelja (za neke od primera, vidi odsek Pozadine iz 13,31 do
14,31). Pokuaj da iz svih tih govora naini spisak zajednikih el 14,31). Pokuaj da iz svih tih govora naini spisak zajednikih el 14,31). Pokuaj da iz svih tih govora naini spisak zajednikih el 14,31). Pokuaj da iz svih tih govora naini spisak zajednikih ele- e- e- e-
menata. Do kog stepe menata. Do kog stepe menata. Do kog stepe menata. Do kog stepena se Isus prilagoava opte poznatom i na se Isus prilagoava opte poznatom i na se Isus prilagoava opte poznatom i na se Isus prilagoava opte poznatom i
opte prihvaenom literarnom klieu? U emu On odstupa od ranijih opte prihvaenom literarnom klieu? U emu On odstupa od ranijih opte prihvaenom literarnom klieu? U emu On odstupa od ranijih opte prihvaenom literarnom klieu? U emu On odstupa od ranijih
primera? Ako bi trebalo da odri oprotajni govor pred svojom primera? Ako bi trebalo da odri oprotajni govor pred svojom primera? Ako bi trebalo da odri oprotajni govor pred svojom primera? Ako bi trebalo da odri oprotajni govor pred svojom
porodicom i prijateljima, koji bi se temeljio na biblijskom uzoru, ta porodicom i prijateljima, koji bi se temeljio na biblijskom uzoru, ta porodicom i prijateljima, koji bi se temeljio na biblijskom uzoru, ta porodicom i prijateljima, koji bi se temeljio na biblijskom uzoru, ta
bi rekao? bi rekao? bi rekao? bi rekao?
2. Uz 2. Uz 2. Uz 2. Uz pomo konkordancije pronai sve tekstove u Novom zavetu koji pomo konkordancije pronai sve tekstove u Novom zavetu koji pomo konkordancije pronai sve tekstove u Novom zavetu koji pomo konkordancije pronai sve tekstove u Novom zavetu koji
govore o Bojim zapovestima u kontekstu ljubavi. Pregledaj sve te govore o Bojim zapovestima u kontekstu ljubavi. Pregledaj sve te govore o Bojim zapovestima u kontekstu ljubavi. Pregledaj sve te govore o Bojim zapovestima u kontekstu ljubavi. Pregledaj sve te
tekstove, nar tekstove, nar tekstove, nar tekstove, naro oo oito se angaujui da utvrdi odnos izmeu ljubavi i ito se angaujui da utvrdi odnos izmeu ljubavi i ito se angaujui da utvrdi odnos izmeu ljubavi i ito se angaujui da utvrdi odnos izmeu ljubavi i
dranja zapovesti. ta znai drati zapovesti iz pobude ljuba dranja zapovesti. ta znai drati zapovesti iz pobude ljuba dranja zapovesti. ta znai drati zapovesti iz pobude ljuba dranja zapovesti. ta znai drati zapovesti iz pobude ljubavi? vi? vi? vi?
Kako hriani mogu znati da li dre zapovesti iz pobuda ljubavi? ta Kako hriani mogu znati da li dre zapovesti iz pobuda ljubavi? ta Kako hriani mogu znati da li dre zapovesti iz pobuda ljubavi? ta Kako hriani mogu znati da li dre zapovesti iz pobuda ljubavi? ta
se dogaa kada zapovest drimo (ili pokuavamo da drimo) na o se dogaa kada zapovest drimo (ili pokuavamo da drimo) na o se dogaa kada zapovest drimo (ili pokuavamo da drimo) na o se dogaa kada zapovest drimo (ili pokuavamo da drimo) na os- s- s- s-
novu neke druge pobude? novu neke druge pobude? novu neke druge pobude? novu neke druge pobude?



164
GLAVA TRINAESTA
SVETI DUH ZAMENJUJE ISUSA
Jovan, 14. do 16. glave

Organizacija ove glave je unikatna, zbog vrste materije kojom se
bavi. Uloga i karakter dela Svetoga Duha u Jovanovom Jevanelju ne
mogu se lako obraditi po sistemu odsek po odsek. Prema tome, umesto
da se koncentrie na jedan odsek Jevanelja, ovo poglavlje prouava
predmet/ temu Svetoga Duha u celom Jovanovom Jevanelju, ali s
posebnim osvrtom (kao i u sluaju samog Jevanelja) na tekstove o
Savetniku/ Uteitelju u odseku od 14. do 16. glave.

Struktura Struktura Struktura Struktura
Jedanaest je tekstova u etvrtom Jevanelju koji direktno ili indirek-
tno upuuju na karakter i delo Svetoga Duha. Pet od tih tekstova
smeteno u narativnim odsecima prve polovine knjige (1,32.33; 3,5-
8.34; 4,23.24; 6,63; 7,37-39). Pet drugih mogu se nai u Isusovom
oprotajnom govoru pred svojim uenicima, dok su se nalazili okupljeni
u Gornjoj sobi (14,16.17; 14,26; 15,26; 16,7-11; 16,13-15). Jedanaesti
tekst je samo kratko pominjanja u 20,22. U Jevanelju ima tri druga
pominjanja rei duh (11,33; 13,21; 19,30), ali svi oni kao da se odnose
na Isusovu unutranju svest ili na Njegov fiziki dah.
Pet tekstova u prvoj polovini Jevanelja Duha pominju gotovo kao
uzgredno. Oni esto postavljaju vie pitanja, nego to odgovaraju. ini
se kao da je te tekstove Jovan upotrebio da u umove italaca poseje
seme koje e nii tek kasnije, u plodnom zemljitu oprotajne propov-
edi (glave 13 do 17), kada Isus postaje neuporedivo jasniji u svom
uenju o Duhu. Citati u prvom delu Jevanelja doprinose pripremi uma
itaoca za dublju nauku koja e doi kasnije. Poslednji tekst (20,22)
najavljuje ispunjenje svih tih uenja, prilikom dana Pedesetnice.

Pozadina Pozadina Pozadina Pozadina
Prenos autoriteta Prenos autoriteta Prenos autoriteta Prenos autoriteta
Najmanje dva puta na drugim mestima u Bibliji mi nalazimo opis
prenosa autoriteta, slian ovom izmeu Isusa i Svetoga Duha. U svakom
od njih glavna linost umire ili silazi sa scene, preputajui drugome
svoje mesto, da nastavi njegovo delo i tumai njegovu vest. Druga li-
nost igra ulogu vrlo slinu ulozi prvog, a Duh se spominje u vreme pre-
laska, promene.
Kad je, na primer, Mojsije poloio ruke na Isusa Navina, ovaj se is-
punio duha mudrosti (5. Mojsijeva 34,9). Izrailjci su ga, zbog toga,
prihvatili kao svog vou i uitelja i zato je mogao da ostvari ono to
Mojsije nije mogao da uvede Izrailjce u Obeanu zemlju (32,48-52;
34,4; Isus Navin, glave 1- 12). Ideja o Isusu kao Mojsijevom nasledniku


165
uitelju, novom Jozui (Isus je grki ekvivalent za jevrejsko ime Jozua)
u vrlo izraenom smislu je deo Jovanovog razumevanja Isusove misije
(1,17; 3,14; 5,45-47; 6,30-35).
Odlazei na nebo, Ilija je svom nasledniku, Jelisiju, ostavio dvostruku
meru Duha (2. Carevima 2,1-15). Kao i u prethodnom sluaju, ovaj
transfer je izvren u blizini reke Jordan (u jevrejskom su imena Jozua i
Jelisije vrlo srodna).
Prenosi autoriteta od Mojsija na Isusa Navina i od Ilije na Jelisija kao
da su definisali uzor [pattern] za Jovanovo krtavanje Isusa (Jovan 1,17;
Luka 1,17). Na Jordanu, pod uticajem Duha (Jovan 1,32.33; Matej 3,16),
Jovan Isusu predaje svoj proroki plat, a onda nestaje s vidika.
Raniji primeri prenosa autoriteta daju nam znaajnu pozadinu za
delo Duha u Jovanovom Jevanelju. Da bi Duh mogao u potpunosti da
doe na uenike sa silom, neophodno je da Isus ode, da se vaznese na
nebo (Juda 9; Matej 17,3; 2. Carevima 2,11; uporedi Jovan 16,7). Ako
bismo analogiju izveli do kraja, pravi Isusov naslednik nije u tolikoj meri
Duh, koliko sami uenici, obdareni silom Duha! Isusa na Zemlji zamen-
juju dva naslednika Duh i Njegovi [isusovi] uenici. Duh nastavlja
Isusovo delo, posebno kada je re o uenicima, poto uenici obavljaju
posao Duha u svetu (Jovan 14,26; 15,26.27; 16,8-11).

Predukusi Duha Predukusi Duha Predukusi Duha Predukusi Duha
U Starom zavetu i drugim jevrejskim spisima mi oseamo neto od
bogatstva Izrailjevog oekivanja budueg dela Duha. Boji Duh je esto
dolazio na proroke, kako bi oni rei koje dobijaju od Boga mogli go-
voriti ljudima (Isaija 48l,16; Jezekilj 2,2; 3,14.15; Danilo 4,8.9.18; 5,11-
14; Mihej 3,8). Sveopta prisutnost Svetoga Duha je, prema tome, tre-
balo da bude znak poslednjih dana (Isaija 32,14.15; Joilo 2,28-32). Duh
je bio esto dovoen u vezu s vodom (Jezekilj 36,25.26; Isaija 44,3;
uporedi Jovan 4,7-26; 7,37-39), kao sredstvom oienja (Jezekilj
36,25) ili hranjenja [nourishment] (Isaija 44,3; 35. glava).
Isaija, posebno, oekivanje Duha dovodi u vezu s Bojim buduim
pomonikom Mesijom. Na Njemu e biti Duh mudrosti, razuma i sile
(Isaija 11,2). Duh e mu pomoi da donese pravdu na Zemlju (Isaija
42,1-4). Zahvaljujui pomazanju Duhom On e izbaviti Boji narod,
kazniti njihove neprijatelje i vratiti Sionu njegov eljeni status pred Bo-
gom (Isaija 61,1-9). Sve ovo je, u etvrtom Jevanelju, ispunjeno u Is-
usu koji je svog Duha poslao uenicima.

Znaenje Savetnika Znaenje Savetnika Znaenje Savetnika Znaenje Savetnika
U Jovanovom Jevanelju Isus koristi jedan neobian nain imeno-
vanja Svetoga Duha. On koristi grki izraz koji se moe transkribovati
kao branilac ili zastupnik. Ovaj izraz na engleskom, paraclete,
obino se prevodi s Uteitelj [Karadi] ili Savetnik (neki engleski
prevodi), Branitelj (Stvarnost), Pomaga (Stefanovi), itd. Koren zna-


166
enja grke rei prevedene sa Savetnik kombinacija je grke rei za
pozvati (kaleo) i grke rei za kod, kraj pored (para).
Paraclete je, prema tome, osoba pozvana usput da pomogne ne-
kome. Stoga koncept Svetoga Duha kao Savetnika biblisti esto asoci-
jativno povezuju s naim savremenim pojmom pravobranioca/ advokata
na suenju. U pravnom smislu, savetnik posreduje ili moli za (obraa se
sudu u prilog) druge osobe. Prema tome, kako je to primenjeno u
Jovanovom Jevanelju, imamo snanu pravnu konotaciju ka rei savet-
nik, koja se odlino uklapa s ulogom Duha kao svedoka (15,26), koji
uenicima pomae u njihovom svedoenju za Isusa.
Meutim, ideja o Duhu kao Uteitelju (pozvanom usput da tei),
strana je i samoj oprotajnoj propovedi. Uenici bi bili oaloeni kao
siroad, da Duh nije bio poslat posle Isusovog odlaska (14,18). Duh e
doi da im pomogne da savladaju tugu zbog gubitka fizikog dodira s
Isusom (16,6.7).
Savetnik, ili paraclete se pojavljuje etiri puta u oprotajnoj
propovedi (14,16.26; 15,26; 16,7). On e prebivati u uenicima (14,16),
zastupati im Hrista (26. stih), nauie ih svemu (26. stih), svedoie za
Hrista (15,26) i pokarati (16,7.8). On je Pomonik, Savetnik, Uteitelj i
Prijatelj.

Ulaenje u Re
Tekstove u Jovanu 1,29 Tekstove u Jovanu 1,29 Tekstove u Jovanu 1,29 Tekstove u Jovanu 1,29- -- -36; 3,1 36; 3,1 36; 3,1 36; 3,1- -- -21.31 21.31 21.31 21.31- -- -36; 4,7 36; 4,7 36; 4,7 36; 4,7- -- -29; 6,60 29; 6,60 29; 6,60 29; 6,60- -- -71; 71; 71; 71;
7,37 7,37 7,37 7,37- -- -39 i 20,19 39 i 20,19 39 i 20,19 39 i 20,19- -- -2 22 23 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 3 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 3 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na 3 proitaj najmanje dva puta, a onda odgovori na
sledea p sledea p sledea p sledea pi ii itanja: tanja: tanja: tanja:
1. Za svaki od gornjih tekstova napii po jedan pasus u kojem e 1. Za svaki od gornjih tekstova napii po jedan pasus u kojem e 1. Za svaki od gornjih tekstova napii po jedan pasus u kojem e 1. Za svaki od gornjih tekstova napii po jedan pasus u kojem e
opisati ta svaki tekst govori o Svetome Duhu. Neki tekstovi e opisati ta svaki tekst govori o Svetome Duhu. Neki tekstovi e opisati ta svaki tekst govori o Svetome Duhu. Neki tekstovi e opisati ta svaki tekst govori o Svetome Duhu. Neki tekstovi e
moda pruiti mnogo vie informacija nego drugi. Postoji li moda pruiti mnogo vie informacija nego drugi. Postoji li moda pruiti mnogo vie informacija nego drugi. Postoji li moda pruiti mnogo vie informacija nego drugi. Postoji li neka neka neka neka
z zz za aa ajednika nit, koja se provlai kroz sve? jednika nit, koja se provlai kroz sve? jednika nit, koja se provlai kroz sve? jednika nit, koja se provlai kroz sve?
2. Ispii po jedan ili dva pasusa za svaki tekst, u kojima e opisati 2. Ispii po jedan ili dva pasusa za svaki tekst, u kojima e opisati 2. Ispii po jedan ili dva pasusa za svaki tekst, u kojima e opisati 2. Ispii po jedan ili dva pasusa za svaki tekst, u kojima e opisati
ambijent u kojem se dogodilo pominjanje Duha, kao i karakter ambijent u kojem se dogodilo pominjanje Duha, kao i karakter ambijent u kojem se dogodilo pominjanje Duha, kao i karakter ambijent u kojem se dogodilo pominjanje Duha, kao i karakter
slualaca u svakom pojedinom sluaju. U kom okruenju je najja slualaca u svakom pojedinom sluaju. U kom okruenju je najja slualaca u svakom pojedinom sluaju. U kom okruenju je najja slualaca u svakom pojedinom sluaju. U kom okruenju je najjas- s- s- s-
nije prikazan nije prikazan nije prikazan nije prikazana uloga Duha? Da li se ponekad ini da Isus skriva a uloga Duha? Da li se ponekad ini da Isus skriva a uloga Duha? Da li se ponekad ini da Isus skriva a uloga Duha? Da li se ponekad ini da Isus skriva
istinu, onoliko koliko je i otkriva? Na koji nain je karakter slualaca istinu, onoliko koliko je i otkriva? Na koji nain je karakter slualaca istinu, onoliko koliko je i otkriva? Na koji nain je karakter slualaca istinu, onoliko koliko je i otkriva? Na koji nain je karakter slualaca
uticao na nain opisivanja Duha? uticao na nain opisivanja Duha? uticao na nain opisivanja Duha? uticao na nain opisivanja Duha?

Istraivanje Rei
Duh se, u Jovanu, 1. glavi, sputa s neba i dolazi na Isusa; otvara oi
Jovanu Krstitelju da vidi realnost da je Isus Mesija koga je ekao (32.
stih). Bog je Jovanu Krstitelju ranije otkrio da e mu upravo takav
dogaaj biti znak identiteta, prepoznavanja Mesije, tako da e moi da
ga predstavi ljudima (33. stih). Duh je Jovanu Krstitelju, praktino,
boanski svedok o tome ko je tano Isus. Duh, u Jovanu, 1. glavi, po-
inje da svedoi o Isusu (vidi takoe 15,26; 16,13.14). Isus e tada biti


167
orue koje e umnoavati delo Duha na Zemlji (1,33; Joilo 2,28-32;
Dela, 2. glava).
Isus u Jovanu, 3. glavi ne koristi ni izraz branilac niti pridev svet u
vezi s Duhom, a ipak je jasno o kome govori (stihovi 5-8). Krtenje Du-
hom je bitan preduslov za ulazak u Boje carstvo (5. stih). Iako je
nemogue stei preciznu predstavu o tome kako Duh radi, rad Duha je
dovoljno stvaran, pa se rezultati Njegovog delovanja u ljudima mogu
jasno videti (8. stih).
I u prii o eni kod studenca uinjena je aluzija na Duha. iva voda
koja izvire iznutra i vodi u veni ivot podsea itaoca na pominjanje
Duha u grkom Starom zavetu (Jovan 4,10-15; Isija 44,3; Jezekilj
36,25.26). Ljudi koji primaju Isusovu ivu vodu nikada nee oedneti,
zato to u sebi, u linosti Svetoga Duha, nose izvor te vode.
Iako donekle teko razumljivo, pominjanje Duha u Jovanu 4,23.24 je
potvrda ranijeg pominjanja Duha u 4. glavi. U dobu koje je u znaku
Duha se bogosluenje nee vezivati ni za koju posebnu lokaciju, niti e
favorizovati bilo koje posebne linosti. Bogosluenje, molitva Duhom,
ima unierzalni karakter. Bogosluenje ne znai doi na odreeno mesto
ili initi sasvim odreene radnje. Njime se podrazumeva prisan odnos s
Bogom. Kada, kao iva voda, Duh stanuje, prebiva unutra, odnos s Bo-
gom biva ojaan, postaje stvarnost. Bogosluenje, oboavanje Boga
nastaje spontano iz jednog ivog odnosa.
Isus u Jovanu 6,63 izjavljuje da je Duh Onaj koji (ono to) oivljava
(vidi takoe 4,10-15) i da su rei koje je Isus izgovorio Duh i ivot.
Ljudska bia ne mogu stei ivot sama po sebi. Isus i Duh sarauju i
ine ivot moguim.
U Jovanu 7,37-39 autor Jevanelja postaje odreeniji u otkrivanju
prirode i dela Svetoga Duha. Iako se do tog mesta u Jevanelju Duh
pojavljivao vie puta, On e biti istinski otkriven tek u kontekstu Isuso-
vog proslavljanja na krstu. Tek u senci krsta, u Jovanu 13 do 17, Isus
postaje istinski odreen po pitanju uloge Duha u hrianskom ivotu.
Tekst u Jovanu 7,37-39, prema tome, ima prelazni karakter. On saima
veliki deo onoga to je ranije reeno o Duhu. On istovremeno postavlja
scenu za jasniju, detaljniju informaciju, koja dolazi u oprotajnom go-
voru.
Neposredno pre dogaaja s Tomom na zavretku 20. glave, opisuje
se Isus koji duva na uenike (podseanje na stvaranje Adama u 2. glavi
1. Mojsijeve), posle ega dolazi napomena: Primite Duh Sveti (22.
stih). Ovaj dogaaj kao da je predukus, proba izlivanja Duha na sve
verne na dan Pedesetnice. Sada, poto je Isus proslavljen, poelo je
ispunjavanje obeanja iz 7,39.

Ulaenje u Re
Jovan 13. do 16. glave Jovan 13. do 16. glave Jovan 13. do 16. glave Jovan 13. do 16. glave


168
Tekst u Jovanu, od 13. do 16. glave proitaj najmanje Tekst u Jovanu, od 13. do 16. glave proitaj najmanje Tekst u Jovanu, od 13. do 16. glave proitaj najmanje Tekst u Jovanu, od 13. do 16. glave proitaj najmanje dva puta, uz dva puta, uz dva puta, uz dva puta, uz
posebnu panju na 14,16.17; 14,26.27; 15,26.27; 16,7 posebnu panju na 14,16.17; 14,26.27; 15,26.27; 16,7 posebnu panju na 14,16.17; 14,26.27; 15,26.27; 16,7 posebnu panju na 14,16.17; 14,26.27; 15,26.27; 16,7- -- -11 i 16,13 11 i 16,13 11 i 16,13 11 i 16,13- -- -
15. Zatim odgovori na sledea pitanja: 15. Zatim odgovori na sledea pitanja: 15. Zatim odgovori na sledea pitanja: 15. Zatim odgovori na sledea pitanja:

1. Ispii pet pasusa i u njima opii ta svaki od gornjih tekstova govori 1. Ispii pet pasusa i u njima opii ta svaki od gornjih tekstova govori 1. Ispii pet pasusa i u njima opii ta svaki od gornjih tekstova govori 1. Ispii pet pasusa i u njima opii ta svaki od gornjih tekstova govori
o Sv o Sv o Sv o Sve ee etome Duhu. Navedi ideje koje se pominju u vie nego samo u tome Duhu. Navedi ideje koje se pominju u vie nego samo u tome Duhu. Navedi ideje koje se pominju u vie nego samo u tome Duhu. Navedi ideje koje se pominju u vie nego samo u
jednom te jednom te jednom te jednom tek kk kstu. Postoje li zajednike niti koje se provlae kroz sve stu. Postoje li zajednike niti koje se provlae kroz sve stu. Postoje li zajednike niti koje se provlae kroz sve stu. Postoje li zajednike niti koje se provlae kroz sve
njih? njih? njih? njih?
2. Naini spisak svih titula upotrebljenih za Svetoga Duha u tim te 2. Naini spisak svih titula upotrebljenih za Svetoga Duha u tim te 2. Naini spisak svih titula upotrebljenih za Svetoga Duha u tim te 2. Naini spisak svih titula upotrebljenih za Svetoga Duha u tim tek- k- k- k-
stovima, kao i u drugima koje smo prouavali u prethodnom o stovima, kao i u drugima koje smo prouavali u prethodnom o stovima, kao i u drugima koje smo prouavali u prethodnom o stovima, kao i u drugima koje smo prouavali u prethodnom od- d- d- d-
seku. U jednoj ili dve reenice ispii znaenje svake seku. U jednoj ili dve reenice ispii znaenje svake seku. U jednoj ili dve reenice ispii znaenje svake seku. U jednoj ili dve reenice ispii znaenje svake od njih, onoliko od njih, onoliko od njih, onoliko od njih, onoliko
koliko moe da ih otkrije na osnovu konteksta. koliko moe da ih otkrije na osnovu konteksta. koliko moe da ih otkrije na osnovu konteksta. koliko moe da ih otkrije na osnovu konteksta.
3. U jednom kratkom pasusu opii kako razume delovanje Duha u 3. U jednom kratkom pasusu opii kako razume delovanje Duha u 3. U jednom kratkom pasusu opii kako razume delovanje Duha u 3. U jednom kratkom pasusu opii kako razume delovanje Duha u
odnosu na greh, pravdu i sud (16,7 odnosu na greh, pravdu i sud (16,7 odnosu na greh, pravdu i sud (16,7 odnosu na greh, pravdu i sud (16,7- -- -11). Kako bi definisao svaki od 11). Kako bi definisao svaki od 11). Kako bi definisao svaki od 11). Kako bi definisao svaki od
tih izraza? Zato Isus mora da ode, da bi sve to moglo post tih izraza? Zato Isus mora da ode, da bi sve to moglo post tih izraza? Zato Isus mora da ode, da bi sve to moglo post tih izraza? Zato Isus mora da ode, da bi sve to moglo postati a ati a ati a ati ak- k- k- k-
tivno? tivno? tivno? tivno?

Istraivanje Rei
Struktura Struktura Struktura Struktura
U Isusovoj poslednjoj propovedi pred svojim uenicima (Jovan 13. do
17. glave) sadrano je pet tekstova koji govore o radu Savetnika, Sve-
toga Duha (14,16.17; 14,26; 15,26; 16,7-11; 16,13-15). Zanimljivo je
da Isusova oprotajna propoved, generalno, daje skladan smisao, ako
bismo je itali bez gornjih tekstova, kao to smo uinili u prethodnom
poglavlju ove knjige. Pa ipak, tekstovi o Savetniku se odlino uklapaju
u smer ostatka propovedi. Zato je i zanimljivo prouavati ih zajedno,
kao celinu, onako kako mi to ovde inimo. Istovremeno, vano je da ih
nikada ne posmatramo potpuno izolovane od svog konteksta. Mi poin-
jemo s razmatranjem samo tih pet tekstova, a onda se bavimo njihovim
doprinosom oprotajnoj propovedi i Jevanelju kao celini.

Detaljno istraivanje pet tekstova Detaljno istraivanje pet tekstova Detaljno istraivanje pet tekstova Detaljno istraivanje pet tekstova
Prvi tekst o Savetniku je Jovan 14,16.17. Prema kontekstu tog teksta,
Duh postaje dostupan verniku koji je posluan (stihovi 15, 21) i koji se
moli (stihovi 13, 14). Duh je drugi Uteitelj/ Savetnik, to podra-
zumeva da titula Savetnika nije unikatna za Svetoga Duha (16. stih).
Isusa, prvobitnog Savetnika uenicima predstavlja drugi Savetnik
(Uteitelj), Sveti Duh (18. stih; vidi takoe 1. Jovanova 2,1). U Grkom
postoje dve rei za drugi, od kojih se jedna odnosi na slinost, a
druga na razliku. Re koja je ovde izabrana (allos) odnosi se na sli-
nost. Sveti Duh je drugi Savetnik koji je sasvim slian Isusu.
Svrha slanja Svetoga Duha je, prema naem tekstu, dvojaka. Prvo,
Savetnik donosi uenicima permanentnu boansku prisutnost. Ako Isus


169
i mora da ode, Savetnik e biti s njima (za)uvek (Jovan 14,16). On e ak
iveti unutra u njima (17. stih).
Drugo, Savetnik ima specifinu ulogu, jer preuzima Isusovo mesto u
vreme Njegovog odsustvovanja od uenika. On je drugi Savetnik, kao
Isus (16. stih). On je Duh istine, opis koji je Isus upravo primenio na
sebe (stihovi 17, 6). Svet odbacuje Savetnika, kao to je odbacio Isusa.
Ali On ostaje s uenicima (17. stih, u vama stoji ) i prebiva u njima
(20. stih; 15,4-10; 17,23.26). Isus pristupa uenicima kroz Svetoga
Duha (14,18). Oni e Isusa ponovo videti kad doe Duh (19. stih). Na taj
nain, Savetnik Isusovu fiziku prisutnost zamenjuje svojom duhovnom
prisutnou.
Sledei tekst o Savetniku je 14,26. Ovde je Savetnik eksplicitno naz-
van Svetim Duhom. Njega alje Otac, u Isusovo ime. Svrha Njegovog
dolaska je da uenike naui svemu to treba da znaju u Isusovoj odsut-
nosti, s naglaskom na podseanju na Isusove rei (25 (26?). stih). Ovo
obeanje je, nema sumnje, Jovan zapisao kao posebno opravos-
naenje svog Jevanelja za drugu generaciju. Preciznost Jovanovog
seanja na Isusa potvrena je neprestanom prisutnou Duha meu
Isusovim uenicima.
Ako je 27. stih deo teksta o Savetniku, onda se pojavljuje i dodatna
namera aktivnosti Duha. On dolazi da im donese mir i utehu u kontek-
stu njihovog straha to e biti ostavljeni sami (18. stih).
Sledei tekst o Savetniku pojavljuje se tek u 15,26. Ovde je On po-
novo nazvan Duhom istine. Uenje (od strane) Duha o Isusu izraeno
je ovde jezikom suda. Savetnik e posvedoiti o Isusu u kontekstu
mrnje sveta prema Isusu i Njegovim uenicima (15,18-25; 16,1-4).
Progonjeni uenici e oseati potrebu za zakonski vaeim svedo-
anstvom o pravovaljanosti/ nepobitnosti [validity] svog iskustva. Kao u
sluaju 14,27, nepouzdano je da li tekst u 15,27 treba prihvatiti kao
ekstenziju, proitenje teksta o Savetniku u prethodnom stihu. Za ue-
nike se kae da svedoe, ne zato to su uli Duha, nego zato to su s
Isusom bili od poetka Njegove slube. Svedoanstvo Duha e podstak-
nuti i potkrepiti njihovo svedoanstvo.
Sledei tekst o Savetniku je Jovan 16,7-11. Isus u 7. stihu daje jasnu
izjavu o utehi. U kontekstu mrnje sveta (stihovi 1-4), uenici bolje
prolaze bez Njega, iako je Njegov odlazak za njih bolan (stihovi 5, 6).
Oni bolje prolaze zato to e Njegov odlazak omoguiti Savetniku da
bude s njima (7. stih). Savetnik e na mrnju i progonstvo od strane
sveta odreagovati tako to e ga [svet] pokarati za greh, i za pravdu,
i za sud(8. stih neko je rekao da se ova tri izraza odnose na
prolost, sadanjost i budunost svakog grenika koji dolazi Hristu
Froom, 70).
Savetnik, pre svega, donosi oseanje greha onima koji misle da ine
to je pravo, progonei Isusove sledbenike (stihovi 9, 2, 3). Greh, to je
dublje od samo zlih postupaka. Primarni greh je ne verovati u Isusa.


170
Taj greh je veini ljudi tako nejasan, nerazumljiv, da osvedoenje o
grehu, karanje za greh, uopte moe da uini stvarnim jedino direktna
prisutnost Svetoga Duha. Jedan od najjasnijih znakova prisutnosti Duha
u ivotu oveka je, prema tome, snano oseanje sopstvenih nedosta-
taka.
Radosna vest je i da je Savetnik ujedno i Uteitelj. Onima koji su vrlo
intenzivno svesni svog linog greha Duh donosi oseaj olakanja, oslo-
boenja od greha u Hristovoj pravdi (10. stih). Meutim, kakva je veza
izmeu oseanja pravde i drugog dela 10. stiha to idem k Ocu svo-
jemu; i vie me neete videti? Kada ode svom Ocu, Isus e kod Njega
posredovati za svoje uenike. On svoju pravdu prinosi njima u prilog.
Pravdu koja je bila prineta Bogu s desne strane, Duh e vratiti na Zem-
lju, radi njih. injenica da Isusa vie ne vide, inie sastavni deo sigur-
nosti [assurance] za uenike.
Savetnik isto tako kara za sud (11. stih). Ipak, ovo je sud drugaiji
od onih prikazanih u stihovima 9. i 10 (osvedoenje, karanje za greh i
pravdu). To osvedoenje je oseaj osloboenja od sotonine vlasti, koji
nastaje kad ljudi shvate da je sotona na krstu potpuno poraen, oboren.
(uporedi 12,31). Oni koji se identifikuju s Isusovom smru radi njih,
stiu osloboenje od sotonine sile i vlasti. Onima koji se pridruuju
sotoni u njegovim optubama protiv Isusa i Njegovih sledbenika sudi se
na njegovom sudu. Verni koji su osueni na zemaljskim sudovima
mogu da znaju, zahvaljujui osvedoenju Duha, da e oni i njihovi
progonitelji jednoga dana stajati na jednom viem sudu, na kojem e
zemaljske presude biti ponitene i Boji narod odbranjen.
Poslednji tekst o Savetniku (16,13-15 ovde se koristi ime Duh, a
ne Savetnik) navodi vei broj drugih obeleja aktivnosti Duha u prilog
uenicima i svim Isusovim sledbenicima. Duh istine e ih uputiti na
svaku istinu (13. stih; 14,17.26). Kao Isus, i On e ih uiti onome to
treba da znaju. Ali On nee doi da ih ui o sebi. Sredite Njegove
panje i govora je uvek na Isusu (16,13-15; 14,26; 15,26; 16,9). Duh e
uenike uvek drati na aktuelnom po pitanju Isusovog dela. Ne samo
to otkriva ta Isus radi u sadanjem trenutku, nego On otkriva i ta e
Isus raditi u budunosti (16,13; uporedi Otkrivenje 1,1.10).
Ovo je moda najbolja napomena, na osnovu koje moemo poeti
da razmiljamo o sveukupnoj slici rada Duha, onakvoj kakva nam je
prikazana u Jovanovom Jevanelju. U Svetome Duhu ne moemo nai
nijedno otkrivenje, osim onih koja se odnose na Isusa. (Preterana)
zaokupljenost [obsession] Duhom nije zdrava, ako nau panju odvraa
od Isusa. Isusu nije potreban Duh da bi ga proslavljao u svojoj [Duha]
linosti. Otac je to uinio kad je uzdigao Isusa sebi s desne strane,
prilikom vaznesenja. Uloga Duha je da uzdigne i proslavi Isusa u oima
ljudskog roda ovde na Zemlji. Duh je Isusov predstavnik, ili ambasador
ovde na Zemlji. Kada sluamo Duha, mi sluamo Isusa lino.



171
Ulaenje u Re
Pre itanja sledeeg materijala, napii kratak sastav o ulozi Svetoga
Duha, onako kako je opisana u Jovanovom Jevanelju. Pokuaj da upot-
rebi sve informacije do kojih si do sada doao. Gde god je mogue,
navedi tekstove koji podupiru ono to u svom sastavu govori o Duhu.

Istraivanje Rei
Dva su primarna aspekta rada i delovanja Svetoga Duha, prema
onome kako je prikazano u Jovanovom Jevanelju. Oni deluju kao dve
strane kovanog novia. Jedna strana se odnosi na one koji veruju u
Isusa, a druga na svet koji ne veruje.
to se tie uenika, Sveti Duh dolazi da zauzme Isusovo mesto, da
ini za njih ono to bi inio Isus da je lino prisutan. Tako imamo situa-
ciju da su karakter i aktivnosti Duha vrlo slini Isusovom karakteru i
aktivnostima u Jevanelju. Sveti Duh ka uenicima dolazi kao drugi
Savetnik/ Uteitelj (14,16), Savetnik kao to je Isus. Za uenike je Isus
Pomonik, Uteitelj, Branilac i Prijatelj. Isus je njihov prvi Savetnik; Sveti
Duh je drugi.
Zbog bliske veze izmeu delovanja i rada Duha i Isusovog delovanja
i rada, meu njima su i mnoge paralele u Jevanelju. Jevanelje moe
da kae da Isus nije samo pun istine (1,14); On je(ste) istina (14,6), sm
izvor istine (1,17). A u isto vreme je i Savetnik nazvan Duhom istine
(14,17). Prema tome, svet ne samo to odbacuje istinu koja je dola
preko Isusa (1,10; 18,38), nego odbija i da prihvati Duha (14,17). S
druge strane, uenici treba da poznaju i Duha (17. stih) i Isusa (stihovi
7-9; 17,3).
Izmeu Isusovog dela i dela Svetoga Duha u Jovanovom Jevanelju
prisutno je mnogo drugih paralela. U 14,26 Sveti Duh ui uenike
svemu i dovodi im u seanje, napominje Isusove rei. Na taj nain Duh
nastavlja Isusovu slubu pouavanja (6,59; 7,14.17; 8,20, itd.). Kao to
je Sveti Duh poslat od Oca (14,16.26; 15,26), tako je i Isus bio poslat od
Oca (3,17.34; 5,23.24.30.36-38, itd.). Duh svedoi o Isusu (15,26), a u
Jovanu, od 14. do 16. glave, Isus svedoi o Duhu!
Duh govori samo onda kada uje (16,13). Isus je radio isto tokom
cele svoje slube (5,30; 8,28; 14,24). Duh uzima od Isusa i objavljuje
uenicima (16,15), kao to je i Isus uzimao od Oca i objavljivao ue-
nicima (8,28). Duh stoji u njima (14,17) i prebiva u njima, kao to je
trebalo da oni stoje u Isusu i On da ivi u njima (14,20; 15,4-10;
17,23.26). I Isus i Duh se, u Jevanelju, dovode u vezu s reju (1,14;
6,63).
Zanimljivo je, u uenju o Savetniku, u Gornjoj sobi, zapaziti posto-
janje veeg broja paralela sa odsecima koji sadre pripovedanja i prie.
Duh u 15,26.27 nosi svetu isto svedoanstvo koje je doneo i Jovanu
Krstitelju u 1,32. Isusove rei upuene Nikodimu (Duh) predoava ljud-


172
skom umu (14,17). Duh, koga svet ne moe da vidi (3,8) nalazie se u
uenicima i donosie iskustvo novoroenja, obeano Nikodimu (stihovi
3-8). Kao to Boji dah ulazi u telo u prvom roenju, tako i dah (Duh)
Boji ulazi u telo prilikom ponovnog roenja. Udruivanje Duha i istine
nalazimo u 4,22-24 i 14,17; 15,26 i 16,13. Eho rei stiha 7,39 nalazi se
u 16,7, gde je Isusov odlazak predstavljen kao preduslov za dolazak
Duha.
Ove veze su znaajne za nau glavnu temu u ovoj knjizi. Druga gen-
eracija nije oteena u odnosu na prvu. Svaka generacija ima istog Duha
kao i prvi Isusovi sledbenici, ak u veoj meri. Duh koga je na Isusu
video Jovan Krstitelj; koji je bio ponuen Nikodimu i eni kraj studenca i
koga je Isus u hramu obeao svakome ko doe k Njemu, dostupan je
svima koji prime pisane rei iz Jevanelja po Jovanu.
Druga generacija moe, preko Duha, da primi istog Isusa, ostajan-
jem u Njegovim reima (15,7; 16,13). Oni preko Duha mogu da dobiju
jo vee blagoslove, nego to bi bilo mogue da je Isus ostao na Zemlji
u telu (14,12; 16,7).
Na osnovu svega to je gore spomenuto rekli bismo da je jasno da u
Jovanovom Jevanelju Sveti Duh treba da obavlja ulogu Isusovog
Zamenika i Zamene u Isusovoj slubi Njegovim uenicima na Zemlji. On
za vernika ini precizno isto ono to bi inio Isus kad bi bio fiziki pris-
utan u isto vreme i na istom mestu. Kao takav, Duh proiruje i pojaava
Isusovu slubu (sluenje) svojim sledbenicima.
Ta tema je u Jovanovom Jevanelju istaknuta zbog posebnog an-
gaovanja ovog apostola za drugu generaciju vernih, one koji e morati
da se suoe sa ivotom bez prisutnosti ikoga ko je Isusa poznavao u
telu. Bilo je kljuno vano pomoi toj generaciji da razume da Isusovo
fiziko odsustvo ni na koji nain ne ometa njihovu sposobnost da ga
upoznaju i da iz Njegove ruke prime sve to bi im On dao da je fiziki
prisutan. Sveti Duh je sredstvo kroz koje Isus donosi ivot jednoj novoj
generaciji! U stvari, delo Duha je tako uspeno, da Isus ak moe da
kae da e Njegovi sledbenici biti u boljoj poziciji bez Njega (16,7)!
U elji da se naglasi znaaj permanentne, neprekidne [continuing]
slube Duha drugoj generaciji, Jevanelje se zavrava tako to Isus
ostaje prisutan meu svojim uenicima na obali (21,4.9.11.15-25).
Nema scene vaznesenja, u kojoj bi se Isus odvojio od uenika (iako je
Jovan siguran da se takvo vaznesenje stvarno dogodilo).
Jevanelje se zavrava potvrdom Isusovog neprestanog prisustva
meu svojim sledbenicima kroz Svetoga Duha (vidi takoe Matej 28,16-
20). Ovo e biti izuzetno ohrabrenje za drugu generaciju hriana.
Tu je i druga strana novia aktivnosti Duha, po onome kako je pri-
kazano u Jovanovom Jevanelju. Duh svedoi u kontekstu neprijateljski
raspoloenog sveta (15,18 - 16,11). Ovo je, ini se, jedino mesto u
celoj Bibliji u kojem se Duh opisuje kako obavlja jedan posao direktno u


173
svetu. Duh nije ogranien samo na vernike. On ima i odreenu ulogu u
odnosu na nevernike.
U novom zavetu re osvedoiti [convict], pokarati (16,8) uvek znai
pokazati ljudima njihove grehe i pozvati ih u pokajanje (Bchsel, 474).
To je pravni termin i odnosi se na vrstu unakrsnog ispitivanja, kojom se
neko nagoni da uvidi i prizna svoju krivicu (Barclay, 2:192). To je posao
koji zajedniki obavljaju Isus (Otkrivenje 3,19) i Sveti Duh. Posao Duha
u svetu je da ga dovede u stanje svesti o svom grehu, naroito o svom
odbijanju da veruje u Isusa (Jovan 16,9), ali i svesti o mogunosti koja
se nudi da se taj greh ukloni (10. stih) i posledicama neprestanog odbi-
janja (11. stih). Svet je kriv zbog svog odbacivanja Isusa, ali je Duh taj
koji tu krivicu jasno dovodi u ovekovu svest (9. stih).
Dalje, svet treba da zna da jedinu pravdu prihvatljivu Bogu moe da
dobije zahvaljujui onome to je omoguio Isus Hristos (10. stih). Svet
ima mnogo puteva koji pokazuju u spasenje, ali su svi oni samo orso-
kaci, s izuzetkom puta koji prolazi kroz oveka koji je umro na krstu
(12,31.32; 14,6). Zbog toga to svet odbija da sledi Hrista, krst uistinu
postaje sudjenje celome svetu (12,31).
Kao u sluaju dela koje je obavljao Duh u korist uenika, tako je i
posao koji je On obavljao za svet paralela Isusovom poslu. Isus je
Videlo svetu (1,4.5; 8,12; 9,5), koji donosi osvedoenje o grehu i uver-
enje o opravdanju (1,9-11; 3,18-21; 9,13-35). Iako nije doao da sudi
svetu (3,17; 8,15), sma Njegova prisutnost donosi sobom sud, i poziti-
van i negativan (3,18-21; 5,22-25; 8,16).
Ukratko, delo Svetoga Duha je u Jovanovom Jevanelju prikazano
kao proirena dimenzija dela samog Isusa. Duh je Hristov Naslednik i
Predstavnik, i prema uenicima i prema svetu.
Prema tome je, preko Duha, Isus uvek prisutan u onima i meu
onima koji veruju u Njega. Duh proiruje Isusovu prisutnost na novu
generaciju, koja nikada nije doivela Njegov fiziki dodir. Pouka kazuje
da e ono to Isus vie nije mogao da uini u telu, svuda uiniti Duh u
Njegovo ime. Svedoanstvo koje On vie ne bi mogao da nosi, nosie
Duh u Njegovo ime. Isus e, kroz Duha, i nadalje biti proslavljan.
S druge strane, kao to je Isus doneo sud i osvedoenje [conviction]
svima koji su bili izloeni Njegovom videlu, tako i Duh ima posao da
donese svetu osvedoenje (da pokara svet) za greh, da donese ponudu
opravdanja i opomenu na sud koji dolazi.
Svet je odbacivao Isusa u ono vreme, a odbacuje ga i danas. Ali
uprkos permanentnom odbijanju od strane sveta, Duh ne prestaje da
osvedoava, tako da mnogi pripadnici druge generacije i dalje, kroz glas
Duha, sluaju Isusov glas.

Primena Rei
Jovan, 14. do 16. g Jovan, 14. do 16. g Jovan, 14. do 16. g Jovan, 14. do 16. glave lave lave lave


174
1. Do kog stepena si do sada bio svestan aktivnog angaovanja Sv 1. Do kog stepena si do sada bio svestan aktivnog angaovanja Sv 1. Do kog stepena si do sada bio svestan aktivnog angaovanja Sv 1. Do kog stepena si do sada bio svestan aktivnog angaovanja Sve- e- e- e-
toga Duha u svom ivotu? Kakav bi uinak, po tvom miljenju, toga Duha u svom ivotu? Kakav bi uinak, po tvom miljenju, toga Duha u svom ivotu? Kakav bi uinak, po tvom miljenju, toga Duha u svom ivotu? Kakav bi uinak, po tvom miljenju,
danas mogao da izvri materijal iz Jovanovog Jevanelja u ivotima danas mogao da izvri materijal iz Jovanovog Jevanelja u ivotima danas mogao da izvri materijal iz Jovanovog Jevanelja u ivotima danas mogao da izvri materijal iz Jovanovog Jevanelja u ivotima
ljudi, ako bi ga shvatili ozbiljno? Da li se ponekad, kao ljudi, ako bi ga shvatili ozbiljno? Da li se ponekad, kao ljudi, ako bi ga shvatili ozbiljno? Da li se ponekad, kao ljudi, ako bi ga shvatili ozbiljno? Da li se ponekad, kao uenici u uenici u uenici u uenici u
Gornjoj sobi, osea ostavljen od svoje najsnanije spone ka Bogu? Gornjoj sobi, osea ostavljen od svoje najsnanije spone ka Bogu? Gornjoj sobi, osea ostavljen od svoje najsnanije spone ka Bogu? Gornjoj sobi, osea ostavljen od svoje najsnanije spone ka Bogu?
2. Da li je moda osoba koja je imala najvei duhovni uticaj na tvoj 2. Da li je moda osoba koja je imala najvei duhovni uticaj na tvoj 2. Da li je moda osoba koja je imala najvei duhovni uticaj na tvoj 2. Da li je moda osoba koja je imala najvei duhovni uticaj na tvoj
ivot, umrla ili se odselila? ta se dogodilo s tvojim duhovnim ivot, umrla ili se odselila? ta se dogodilo s tvojim duhovnim ivot, umrla ili se odselila? ta se dogodilo s tvojim duhovnim ivot, umrla ili se odselila? ta se dogodilo s tvojim duhovnim
ivotom posle toga? Da li si taj izvor duhovne ivotom posle toga? Da li si taj izvor duhovne ivotom posle toga? Da li si taj izvor duhovne ivotom posle toga? Da li si taj izvor duhovne snage uspeo da snage uspeo da snage uspeo da snage uspeo da
zameni nekim novim odnosom, ili samostalnim duhovnim napr zameni nekim novim odnosom, ili samostalnim duhovnim napr zameni nekim novim odnosom, ili samostalnim duhovnim napr zameni nekim novim odnosom, ili samostalnim duhovnim napre- e- e- e-
dovanjem? Kako bi po tvom miljenju ljudi tr dovanjem? Kako bi po tvom miljenju ljudi tr dovanjem? Kako bi po tvom miljenju ljudi tr dovanjem? Kako bi po tvom miljenju ljudi tre ee ebalo da se pripreme balo da se pripreme balo da se pripreme balo da se pripreme
za mogui gubitak ponekog od duhovnih uticaja u svom ivotu? za mogui gubitak ponekog od duhovnih uticaja u svom ivotu? za mogui gubitak ponekog od duhovnih uticaja u svom ivotu? za mogui gubitak ponekog od duhovnih uticaja u svom ivotu?
3. Kakve metode je u tvom ivotu primenio Sveti Duh da 3. Kakve metode je u tvom ivotu primenio Sveti Duh da 3. Kakve metode je u tvom ivotu primenio Sveti Duh da 3. Kakve metode je u tvom ivotu primenio Sveti Duh da bi te doveo bi te doveo bi te doveo bi te doveo
ka svesti o tvojim nedostacima u karakteru? Da bi te pouio po ka svesti o tvojim nedostacima u karakteru? Da bi te pouio po ka svesti o tvojim nedostacima u karakteru? Da bi te pouio po ka svesti o tvojim nedostacima u karakteru? Da bi te pouio pou- u- u- u-
kama o ivotu? Da bi ti pomogao da razume Bibliju? kama o ivotu? Da bi ti pomogao da razume Bibliju? kama o ivotu? Da bi ti pomogao da razume Bibliju? kama o ivotu? Da bi ti pomogao da razume Bibliju?


Istraivanje Rei
1. Uz pomo dobre konkordancije pronai sve primere u Bibliji u k 1. Uz pomo dobre konkordancije pronai sve primere u Bibliji u k 1. Uz pomo dobre konkordancije pronai sve primere u Bibliji u k 1. Uz pomo dobre konkordancije pronai sve primere u Bibliji u ko- o- o- o-
jima se nalazi re jima se nalazi re jima se nalazi re jima se nalazi re duh duh duh duh. Brzo eliminii sv . Brzo eliminii sv . Brzo eliminii sv . Brzo eliminii sve primere koji se odnose na e primere koji se odnose na e primere koji se odnose na e primere koji se odnose na
pojmove kao to su ljudski duh ili dah i vetrovi koji duvaju. Dalje, pojmove kao to su ljudski duh ili dah i vetrovi koji duvaju. Dalje, pojmove kao to su ljudski duh ili dah i vetrovi koji duvaju. Dalje, pojmove kao to su ljudski duh ili dah i vetrovi koji duvaju. Dalje,
eliminii i one tekstove koji su dvosmisleni ili neodreeni (na eliminii i one tekstove koji su dvosmisleni ili neodreeni (na eliminii i one tekstove koji su dvosmisleni ili neodreeni (na eliminii i one tekstove koji su dvosmisleni ili neodreeni (na
primer, ako ne moe da kae da li se misli na vetar ili na Duha, ili primer, ako ne moe da kae da li se misli na vetar ili na Duha, ili primer, ako ne moe da kae da li se misli na vetar ili na Duha, ili primer, ako ne moe da kae da li se misli na vetar ili na Duha, ili
ako se misli na unutran ako se misli na unutran ako se misli na unutran ako se misli na unutranju prirodu oveka, nasuprot onome to ju prirodu oveka, nasuprot onome to ju prirodu oveka, nasuprot onome to ju prirodu oveka, nasuprot onome to
Boji Duh ini u oveku). Posle dobijanja maksimalnog broja jasnih Boji Duh ini u oveku). Posle dobijanja maksimalnog broja jasnih Boji Duh ini u oveku). Posle dobijanja maksimalnog broja jasnih Boji Duh ini u oveku). Posle dobijanja maksimalnog broja jasnih
citata u kojima se pojavljuje Tree Lice Boanstva, pogledaj i kljune citata u kojima se pojavljuje Tree Lice Boanstva, pogledaj i kljune citata u kojima se pojavljuje Tree Lice Boanstva, pogledaj i kljune citata u kojima se pojavljuje Tree Lice Boanstva, pogledaj i kljune
tekstove u tekstove u tekstove u tekstove u SDA Bible Commentary. SDA Bible Commentary. SDA Bible Commentary. SDA Bible Commentary. Proveri kljune izraze u Proveri kljune izraze u Proveri kljune izraze u Proveri kljune izraze u SDA B SDA B SDA B SDA Bi- i- i- i-
ble Dictionary. ble Dictionary. ble Dictionary. ble Dictionary.
2. Na osnovu gornje studije pokuaj da odgovori na sledea pitanja: 2. Na osnovu gornje studije pokuaj da odgovori na sledea pitanja: 2. Na osnovu gornje studije pokuaj da odgovori na sledea pitanja: 2. Na osnovu gornje studije pokuaj da odgovori na sledea pitanja:
Kako bi, na osnovu Svetoga Pisma pokazao da je Sveti Duh zaista Kako bi, na osnovu Svetoga Pisma pokazao da je Sveti Duh zaista Kako bi, na osnovu Svetoga Pisma pokazao da je Sveti Duh zaista Kako bi, na osnovu Svetoga Pisma pokazao da je Sveti Duh zaista
Linost, a ne neka bezlina sila? Kako bi pokazao da je Sveti Duh u Linost, a ne neka bezlina sila? Kako bi pokazao da je Sveti Duh u Linost, a ne neka bezlina sila? Kako bi pokazao da je Sveti Duh u Linost, a ne neka bezlina sila? Kako bi pokazao da je Sveti Duh u
potpunosti Bog? U emu se sastoji uloga krsta, vaskrsen potpunosti Bog? U emu se sastoji uloga krsta, vaskrsen potpunosti Bog? U emu se sastoji uloga krsta, vaskrsen potpunosti Bog? U emu se sastoji uloga krsta, vaskrsenja i Ped ja i Ped ja i Ped ja i Pede- e- e- e-
setnice? U kom smislu je delovanje Duha drugaije u novozavetnoj setnice? U kom smislu je delovanje Duha drugaije u novozavetnoj setnice? U kom smislu je delovanje Duha drugaije u novozavetnoj setnice? U kom smislu je delovanje Duha drugaije u novozavetnoj
eri? U emu je jedinstveni doprinos materijala iz Jovanovog Jeva eri? U emu je jedinstveni doprinos materijala iz Jovanovog Jeva eri? U emu je jedinstveni doprinos materijala iz Jovanovog Jeva eri? U emu je jedinstveni doprinos materijala iz Jovanovog Jevan- n- n- n-
elja biblijskim dokazima? Koje teme su zajednike Jovanu sa te elja biblijskim dokazima? Koje teme su zajednike Jovanu sa te elja biblijskim dokazima? Koje teme su zajednike Jovanu sa te elja biblijskim dokazima? Koje teme su zajednike Jovanu sa tek- k- k- k-
stovima apostola Pavla u Rimljanima, 12. glavi, 1. Ko stovima apostola Pavla u Rimljanima, 12. glavi, 1. Ko stovima apostola Pavla u Rimljanima, 12. glavi, 1. Ko stovima apostola Pavla u Rimljanima, 12. glavi, 1. Korinanima, 12. rinanima, 12. rinanima, 12. rinanima, 12.
do 14. glave i Efescima 4,1 do 14. glave i Efescima 4,1 do 14. glave i Efescima 4,1 do 14. glave i Efescima 4,1- -- -16? 16? 16? 16?



175


DEO PETI
ISUS DAJE SVOJ IVOT
Jovan 18,1 - 20,31


GLAVA ETRNAESTA
HVATANJE, SUENJE I SMRT ISUSOVA
Jovan, 18. i 19. glava

Materijal o Isusovoj patnji u Jovanovom Jevanelju poinje i zavrava
se u vrtu (18,1; 19,41 Talbert, Reading John, 232) i prirodno se deli u
tri dela. Prvi je odsek koji opisuje izdaju, hvatanje i optuivanje Isusa
(18,1-27). Suenje pred Pilatom zauzima u Jovanovom izvetaju cen-
tralno mesto i obraeno je u 18,28 do 19,16a. Smo raspee, posle
kojeg je bio pogreb, opisani su u 19,16b-42. Naa rasprava o raspeu
e u Jovanovom Jevanelju takoe biti podeljena u tri dela.
Od celine materijala u Jovanovom Jevanelju, 18. i 19. glava imaju
najvie dodirnih taaka s izvetajima u Mateju, Marku i Luki. Stoga e se
rasprava u ovom poglavlju velikim delom koncentrisati na razlike iz-
meu Jovanovog i druga tri izvetaja u Jevaneljima i na to kako te
razlike pomau itaocu da izdvoji glavne teoloke momente, koje je
Jovan nastojao da naglasi u svom pripovedanju o krstu i dogaajima
oko njega.
Jovanov izvetaj o raspeu prikazuje nam ironine suprotnosti iz-
meu Petra i Pilata na jednoj, i Isusa na drugoj strani. Iako totalno
razliiti po ispovedanju vere, obrazovanju i profesiji, Petar i Pilat imaju
jedno zajedniko. Obojica e uiniti sve da izbegnu kratkoroni bol i
neprijatnost i izlau se dugoronim posledicama. Na suprotnoj strani
imamo Isusa koji je voljan da podnese maksimalni bol i odbacivanje u
kratkom periodu, kako bi obezbedio vene rezultate svog duhovnog
carovanja.

Ulaenje u Re
Jovan 18,1 Jovan 18,1 Jovan 18,1 Jovan 18,1- -- -27 27 27 27
Tekst u Jovanu 18,1 Tekst u Jovanu 18,1 Tekst u Jovanu 18,1 Tekst u Jovanu 18,1- -- -27 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 27 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 27 proitaj najmanje dva puta, a onda odg 27 proitaj najmanje dva puta, a onda odgo- o- o- o-
vori na sledea pitanja vori na sledea pitanja vori na sledea pitanja vori na sledea pitanja: :: :
1. Proitaj paralelne izvetaje iz Mateja (26,36 1. Proitaj paralelne izvetaje iz Mateja (26,36 1. Proitaj paralelne izvetaje iz Mateja (26,36 1. Proitaj paralelne izvetaje iz Mateja (26,36 - -- - 27,10), Marka 27,10), Marka 27,10), Marka 27,10), Marka
(14,32 (14,32 (14,32 (14,32- -- -72) i Luke (22,39 72) i Luke (22,39 72) i Luke (22,39 72) i Luke (22,39- -- -71). Naini s 71). Naini s 71). Naini s 71). Naini spisak svih stavki koje se p pisak svih stavki koje se p pisak svih stavki koje se p pisak svih stavki koje se po- o- o- o-
javljuju samo u Jovan javljuju samo u Jovan javljuju samo u Jovan javljuju samo u Jovano oo ovom Jevanelju. Navedi i one stavke koje su u vom Jevanelju. Navedi i one stavke koje su u vom Jevanelju. Navedi i one stavke koje su u vom Jevanelju. Navedi i one stavke koje su u
Jovanu izostavljene. Napii kratak sastav kojim e opisati je Jovanu izostavljene. Napii kratak sastav kojim e opisati je Jovanu izostavljene. Napii kratak sastav kojim e opisati je Jovanu izostavljene. Napii kratak sastav kojim e opisati jed- d- d- d-


176
instven Jovanov pristup ovim dogaajima. Ima li, u 18,1 instven Jovanov pristup ovim dogaajima. Ima li, u 18,1 instven Jovanov pristup ovim dogaajima. Ima li, u 18,1 instven Jovanov pristup ovim dogaajima. Ima li, u 18,1- -- -27, je 27, je 27, je 27, jed- d- d- d-
instvenih teolokih tema koje bi t instvenih teolokih tema koje bi t instvenih teolokih tema koje bi t instvenih teolokih tema koje bi te podseale na materijal obraen e podseale na materijal obraen e podseale na materijal obraen e podseale na materijal obraen
u n u n u n u ne ee ekom ranijem delu Jevanelja? kom ranijem delu Jevanelja? kom ranijem delu Jevanelja? kom ranijem delu Jevanelja?
2. Na komadu hartije podeli ovaj tekst u pasuse, najbolje kako ume. 2. Na komadu hartije podeli ovaj tekst u pasuse, najbolje kako ume. 2. Na komadu hartije podeli ovaj tekst u pasuse, najbolje kako ume. 2. Na komadu hartije podeli ovaj tekst u pasuse, najbolje kako ume.
ta je centralna misao svakog od tih pasusa? Obrazloi. ta je centralna misao svakog od tih pasusa? Obrazloi. ta je centralna misao svakog od tih pasusa? Obrazloi. ta je centralna misao svakog od tih pasusa? Obrazloi.
3. U po jednom ili dva pasusa pokuaj da opie stanje emocija sv 3. U po jednom ili dva pasusa pokuaj da opie stanje emocija sv 3. U po jednom ili dva pasusa pokuaj da opie stanje emocija sv 3. U po jednom ili dva pasusa pokuaj da opie stanje emocija sva- a- a- a-
kog od gla kog od gla kog od gla kog od glav vv vnih linosti u naem tekstu, ukljuujui Isusa, Petra, nih linosti u naem tekstu, ukljuujui Isusa, Petra, nih linosti u naem tekstu, ukljuujui Isusa, Petra, nih linosti u naem tekstu, ukljuujui Isusa, Petra,
druge uenike i Anu. Kako su, po tvome miljenju, njihove emocije druge uenike i Anu. Kako su, po tvome miljenju, njihove emocije druge uenike i Anu. Kako su, po tvome miljenju, njihove emocije druge uenike i Anu. Kako su, po tvome miljenju, njihove emocije
uticale na njihove postupke? uticale na njihove postupke? uticale na njihove postupke? uticale na njihove postupke?

Istraivanje Rei
Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta
Tekst u Jovanu 18,1-27 prirodno se deli na pet delova. Prvo je
hvatanje Isusa u vrtu, s druge strane potoka Kedron kod Jerusalima
(stihovi 1-11). Posle toga dolazi sudsko sasluanje pred Anom, tastom
slubujueg prvosvetenika Kajafe (stihovi 12-14), izvetaj koji je pre-
kinut prvim Petrovim odricanjem (stihovi 15-18). Sredite panje potom
se pomera tamo i amo, izmeu prostorije za sasluavanje u palati
prvosvetenika (stihovi 19-24) i dvorita napolju, gde se Petar jo dva
puta odrie Isusa (stihovi 25-27).
Sasluavanje pred Anom je jedinstven primer pripovedanja u Jovano-
vom Jevanelju. Pored ovog teksta, Ana se spominje jo samo u spisima
Luke, ali ne u vezi s dogaajima oko samog raspea (Luka 3,2; vidi ta-
koe Dela 4,6). S druge strane, sasluavanje pred Kajafom, koje ima
centralnu ulogu u Mateju (26,57-68), Marku (14,53-65) i Luki (22,63-
71) pominje se u Jovanu, ali se ne opisuje (18,24.28).

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Posle svoje oprotajne propovedi, Isus izvodi uenike iz Jerusalima,
preko potoka Kedron, do jednog maslinika (u originalu stoji samo vrt).
Tamo susreu Judu, koji se pojavljuje s velikim odredom, detamanom
naoruanih vojnika i verskih zvaninika (18,1-3). Isus koraa neus-
traivo i predstavlja se, na zaprepaenje onih koji hoe da ga uhvate
(stihovi 4-6). Poto su se ljudi ponovo pribrali, On im se stavlja na
raspolaganje, ali trai od njih da puste Njegove uenike (stihovi 7-9).
Kada Petar pokuava da odbrani Isusa, Isus ga ukorava (stihovi 10, 11).
Poredei ovaj tekst (stihovi 1-11) s Matejem, Markom i Lukom,
dolazimo do nekih fascinantnih informacija. Jedino Jovan napominje da
je mesto bilo vrt (1. stih). Matej (26,36) i Marko (14,32) govore o selu
koje se zove Getsimanija. Luka samo kae da su otili na goru Maslin-
sku (22,39). Jovan kae da su tamo odlazili esto i da je Juda znao za
to mesto (2. stih). Takoe jedinstveno kod Jovana je odred vojnika koji
su illi s mnotvom i prisustvo fariseja (3. stih). Upadljivo je, na ovom


177
mestu, odsustvo opisa Isusove duevne borbe u Getsimaniji (ipak, po-
gledajmo 12,27).
Za Jovana je jedinstveno i nekoliko drugih elemenata. Isus istupa da
bi se susreo sa svetinom, umesto da saeka da dou (4. stih). Pita koga
traite?, da bi oni potom pali na zemlju, u trenutku kad je Isus izgo-
vorio one mone rei JA SAM (stihovi 4-6; vidi takoe 8,58). Ovde
nema Judinog poljupca. Imenom se pominju Petar i Malho (10. stih), a
tu se pominje i ispunjenje Isusovog predskazanja, rei (9. stih). Isus
trai da puste Njegove uenike i u izvetaju se podrazumeva da je
zahtevu bilo udovoljeno, poto se za uenike ne kae da su beali, kao
to to ine u Mateju (26,56) i Marku (14,50). Neki, zapravo, ak i slede
Isusa do mesta na kojem e biti sasluan pred svetenicima (Jovan
18,15.16).
U ovom tekstu Jovan kao da izraava kljunu misao, da Isus u pot-
punosti kontrolie situaciju i ispunjava rei koje je izgovorio u 10,18:
Niko je [moj ivot 10,17] ne otima od mene, nego je ja sam od sebe
polaem. U sinoptikim Jevaneljima Juda je osoba koja, svojim
poljupcem, izdaje, naglo ubrzava Isusovu smrt. Isus je rtva (Matej
26,45-56; Marko 14,41-52; Luka 22,47-54). Meutim, u Jovanu je Isus
gospodar situacije.
Jovan istie da su Isus i Njegovi uenici u taj vrt odlazili esto i da je
Juda znao ono mesto (18,2). Da je hteo da izbegne hvatanje, Isus je
jednostavno mogao da krene u nekom drugom pravcu. Naprotiv, On
svoje uenike vodi u vrt, znajui ta e se tamo dogoditi (4. stih). U
ovom izvetaju Isus nije u strahu, nego potpuno vlada sobom. On ne
eka izdajnika, nego istupa i obraa se svetini, pokazujui sposobnost
da ih potpuno zastrai, ako bi to trebalo da poslui Njegovoj svrsi (sti-
hovi 4-6). Njegova je smrt dobrovoljna. Oni ga nikada ne bi uhvatili da
On to nije dopustio.
U jednakoj meri Isus kontrolie i sudbinu svojih uenika (stihovi 7-
9). Tako se dogaa gotovo zabavan incident, kada Petar intervenie da
spase Isusa. Iako Isus u potpunosti vlada situacijom, Petar zakljuuje da
je situacija potpuno van kontrole i zato brzo izvlai no i postaje Isusov
telohranitelj. Ipak, Isus mu govori da vrati no u korice. Njegove dobre
namere mogle bi spreiti razvoj dogaaja na nain kako je Bog planirao
(11. stih). Isus zna da mora da ide na krst, jer bi u protivnom propao
Boji plan spasenja. Petar to ne zna, pa bi tako njegova akcija kojom je
hteo da preuzme kontrolu nad situacijom samo izbacila stvari iz kon-
trole. Kao i uvek u Jovanovom Jevanelju, Isus ini tano ono to od
Njega trai Njegov Otac (vidi 15,10).
Posle hvatanja, Isusa vode Ani, radi preliminarnog, neslubenog
razgovora. Kako je ranije reeno, Ana jedino u etvrtom Jevanelju ima
ulogu u suenju Isusu (18,12-14.19-24). Ana je tast Kajafi, slubu-
juem prvosveteniku (11,49.51), a sm je sluio kao prvosvetenik pre
njega. Zanimljivo je da je i Ana u Jovanovom Jevanelju opisan kao


178
prvosvetenik, iako vie nije na toj funkciji (18,19.22). Tako imamo
fascinantnu izjavu da Ana, prvosvetenik, alje Isusa Kajafi prvos-
veteniku (24. stih).
Prema onome to znamo iz Staroga zaveta, prvosvetenik zadrava
svoju funkciju do kraja ivota. Nema sumnje da su bar konzervativni
Jevreji Anu jo uvek smatrali pravim prvosvetenikom, i dalje ga
oslovljavajui tom titulom dokle god je iveo (Brown, 2:820). Ovo je za
ljude bio nain da tiho izraze svoje neslaganje s rimskom vlau, koja je
sebi prisvojila pravo da ustolii ili svrgne prvosvetenika jevrejske vere.
Ali, bilo im drago ili ne, Kajafa je imao pravo koje je dobio od Rima, da
donosi konane odluke. Sa svim svojim duhovnim autoritetom, Ana je
jedino mogao da savetuje i ubeuje.
Ovaj deo Jevanelja odigrava se na dvostrukoj sceni. Dok Isusa
ispituje Ana, Petra u dvoritu ispituje prvosvetenikova posluga (stihovi
15-18.25-27). Petar i drugi uenik, verovatno Jovan, idu za Isusom i
onima koji su ga uhvatili, do prvosvetenikovih odaja (15. stih). Drugi
uenik se oito poznavao s prvosvetenikom, pa je zato dobio pristup
bar u dvorite, za Petra i sebe (stihovi 15, 16). Devojka na vratima je
verovatno znala da je Jovan Isusov uenik, ali ga nije provocirala, zato
to je imao privilegiju za ulazak. Petar nije bio te sree (stihovi 17.25-
27).
Mnogi aspekti prie o Petru u dvoritu pojavljuju se samo u Jovano-
vom Jevanelju. Meu njima je ukljuivanje drugog uenika, koji ulazi
s Isusom, zato to ga poznaje prvosvetenik (stihovi 15, 16), injenica
da je devojka koja je prvi put provocirala Petra bila vratar, osoba koja
ga je pustila unutra (17. stih); uporedi Matej 26,69; Marko 14,66.67;
Luka 22,56) i razlog postojanja vatre (neophodna, da bi se ljudi oko nje
grejali Jovan 18,18.25). Osim toga, Petra u Jovanovom Jevanelju u
vie navrata, oni koji tu stoje, provociraju pitanjima, a ne tvrdnjama
(stihovi 17, 25, 26). Iz tih pojedinosti saznajemo da je vie nego samo
jedan uenik pokuao da bude blizu Isusa za vreme suenja. Dozna-
jemo i to da je u to vreme bilo hladno, to e moda nagovestiti novi
element Isusove patnje sledeeg dana.
Novi zanimljiv detalj iz ovih scena je nain kako je Petar otkriven u
stihovima od 25 do 27. U sinoptikim Jevaneljima otkrivaju ga po di-
jalektu: Jer te i govor [galilejski] tvoj izdaje (Matej 26,73; vidi takoe
Marko 14,70; Luka 22,59). Ali u Jovanovom Jevanelju njega otkriva
roak oveka ije je uvo bilo odseeno (26. stih). To nam takoe
olakava da razumemo zato su Petra provocirali, a Jovana nisu. Petar je
hrabro istupio napred u trenutku hvatanja Isusa. Ta hrabrost e mu biti
izazov za novu hrabrost, ali e pasti na ispitu. Jadni, impulsivni Petar.
Veoma hrabar u jednom trenutku, a prestraen u sledeem!
Poto Petar ne menja mesto u situaciji kada Isusa vode od Ane Kajafi
(stihovi 24-27), moemo pretpostaviti da su dvojica prvosvetenika
iveli u razliitim krilima iste palate, ije su obe prednje strane bile ok-


179
renute ka istom dvoritu. Suenje pred Kajafom nije opisano u
etvrtom Jevanelju.
Opis Isusovog ispitivanja pred Anom poinje opisom ispitivanja od
strane prvosvetenika. On Isusa pita za uenike Njegove i za Njegovu
nauku (19. stih). Dok Isus Ani odgovara reima slinim onima koje su
upotrebljene u Mateju (26,55), Marku (14,49) i Luki (22,53), u Jovano-
vom kontekstu je namera Njegovog odgovora sasvim drugaija. U si-
noptikim Jevaneljima Isus osporava tajnovitost akcije Njegovog
hvatanja. Isus, u Jovanovom Jevanelju, shvata da Ana u svom ispiti-
vanju hoe da kae da je On osnovao tajno drutvo, s tajnom naukom.
Zato izjavljuje da nije govorio nita tajno. Nije uio nita drugaije u
linim razgovorima nego to je uio javno, u sinagogi ili u hramu (20.
stih; Jameison, Fausset, and Brown, 1068).
Moda ima i vie ispod povrine ovog kratkog razgovora. Barkli (Bar-
clay) istie (2:227) da je Anin pokuaj da iz Isusa izvue odreeno
priznanje (19. stih) ogreenje o jevrejski sudbeni postupak. U svom
odgovoru Isus zahteva da se suenje provodi na ispravan i zakonit
nain (stihovi 20, 21), s urednim pozivanjem odgovarajuih svedoka.
Ana i njegovi zamenici oito nisu bili naroito naviknuti na uputstva
(stihovi 22, 23)! Odmah nam je jasno da verske voe nisu zainteres-
ovane za poteno suenje.
Kako je tipino za ovo Jevanelje, Isus je vrlo izriit (stihovi 21-23).
On oito ne ide za ekstremnim tumaenjem sopstvene izjave u Mateju o
okretanju drugog obraza (23. stih; uporedi Matej 5,39). On protestuje
protiv zloupotrebe ovlaenja momka koji ga je napao. Biti hrianin,
nije isto kao i biti otira za noge. Prikladno je, pa ak i preporuljivo u
veini situacija da hriani postave granice u svojim odnosima s drugim
ljudima (Cannon, 179-199). Doputanje ljudima da nas bezono gaze
ne koristi nikome. Ponekad postoji fina linija izmeu situacija kad je
neko ponizan i kada trpi zlostavljanje.

Ulaenje u Re
Jovan 18,28 Jovan 18,28 Jovan 18,28 Jovan 18,28 - -- - 19,16a 19,16a 19,16a 19,16a
Tekst u Jovanu 18,28 Tekst u Jovanu 18,28 Tekst u Jovanu 18,28 Tekst u Jovanu 18,28 - -- - 19,16a proitaj najmanje dva puta, a onda 19,16a proitaj najmanje dva puta, a onda 19,16a proitaj najmanje dva puta, a onda 19,16a proitaj najmanje dva puta, a onda
odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja:
1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,11 1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,11 1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,11 1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,11- -- -31), Marku (15,1 31), Marku (15,1 31), Marku (15,1 31), Marku (15,1- -- -20) i 20) i 20) i 20) i
Luki (23,1 Luki (23,1 Luki (23,1 Luki (23,1- -- -25). Naini spisak svih stavk 25). Naini spisak svih stavk 25). Naini spisak svih stavk 25). Naini spisak svih stavki koje se pojavljuju samo u i koje se pojavljuju samo u i koje se pojavljuju samo u i koje se pojavljuju samo u
Jovanovom Jevanelju. Nabroj i stavke koje su izostavljene u Jovanovom Jevanelju. Nabroj i stavke koje su izostavljene u Jovanovom Jevanelju. Nabroj i stavke koje su izostavljene u Jovanovom Jevanelju. Nabroj i stavke koje su izostavljene u
Jovanovom Jevanelju. Napii kratak sastav kojim e obraditi je Jovanovom Jevanelju. Napii kratak sastav kojim e obraditi je Jovanovom Jevanelju. Napii kratak sastav kojim e obraditi je Jovanovom Jevanelju. Napii kratak sastav kojim e obraditi jed- d- d- d-
instveni Jovanov pristup tim d instveni Jovanov pristup tim d instveni Jovanov pristup tim d instveni Jovanov pristup tim do oo ogaajima. Ima li u tekstu 18,28 gaajima. Ima li u tekstu 18,28 gaajima. Ima li u tekstu 18,28 gaajima. Ima li u tekstu 18,28 - -- -
19,16a jedinstvenih teolokih tema ko 19,16a jedinstvenih teolokih tema ko 19,16a jedinstvenih teolokih tema ko 19,16a jedinstvenih teolokih tema koje bi te po je bi te po je bi te po je bi te pod dd dseale na materijal seale na materijal seale na materijal seale na materijal
obraen u dosadanjem delu Jevanelja? obraen u dosadanjem delu Jevanelja? obraen u dosadanjem delu Jevanelja? obraen u dosadanjem delu Jevanelja?
2. Napii jedan ili dva pasusa o Pilatovim motivima i emocijama, dok 2. Napii jedan ili dva pasusa o Pilatovim motivima i emocijama, dok 2. Napii jedan ili dva pasusa o Pilatovim motivima i emocijama, dok 2. Napii jedan ili dva pasusa o Pilatovim motivima i emocijama, dok
pokuava da razrei probleme s kojima je suoen. Uini to isto u pokuava da razrei probleme s kojima je suoen. Uini to isto u pokuava da razrei probleme s kojima je suoen. Uini to isto u pokuava da razrei probleme s kojima je suoen. Uini to isto u


180
odnosu na verske voe. U kom smislu su sline njiho odnosu na verske voe. U kom smislu su sline njiho odnosu na verske voe. U kom smislu su sline njiho odnosu na verske voe. U kom smislu su sline njihove reakcije ve reakcije ve reakcije ve reakcije
prema Isusu? U kom smislu se razlikuju? prema Isusu? U kom smislu se razlikuju? prema Isusu? U kom smislu se razlikuju? prema Isusu? U kom smislu se razlikuju?
3. Obrati panju na razliite prilike u kojima se Pilat u ovom tekstu 3. Obrati panju na razliite prilike u kojima se Pilat u ovom tekstu 3. Obrati panju na razliite prilike u kojima se Pilat u ovom tekstu 3. Obrati panju na razliite prilike u kojima se Pilat u ovom tekstu
obraa I obraa I obraa I obraa Is ss susu. Pokuaj da napie objanjenje zato Isus u nekim usu. Pokuaj da napie objanjenje zato Isus u nekim usu. Pokuaj da napie objanjenje zato Isus u nekim usu. Pokuaj da napie objanjenje zato Isus u nekim
prilikama odgovara, a u nekima uti. prilikama odgovara, a u nekima uti. prilikama odgovara, a u nekima uti. prilikama odgovara, a u nekima uti.

Istraivanje Rei
Struktura i Struktura i Struktura i Struktura i pozadina teksta pozadina teksta pozadina teksta pozadina teksta
Pria o Isusu pred Pilatom se donekle prirodno deli u dva dela. U
prvom delu (18,28-40) predmet suenja je delimino u ravnotei, dok
Pilat trai mogunosti da oslobodi Isusa, a da ne pretrpi politiku tetu.
U drugom delu (19,1-16a) sve je jasnije da Pilatovi pokuaji da oslobodi
Isusa ne vode nikuda i da je samo pitanje vremena kad e Isus biti
osuen na smrt.
Pilatova uloga ima znatno vanije mesto i podrobnije je opisana u
Jovanovom Jevanelju nego to je to u Mateju, Marku ili Luki. U oima
Jovana, Pilat je, slino Nikodimu, Tomi i drugima (12,42.43) , u Jevan-
elju predstavnik onih koje privlai Isus i Njegova nauka, ali je njihova
vera, u najboljem sluaju, delimina i nije na spasenje. Dok za Nikodima
imamo utisak da dolazi svetlosti, Pilat se uklanja i na kraju se
pridruuje onima koji hoe da ubiju Isusa.
U vreme suenja su Pilatove pozicije u odnosu na verske voe bile
veoma slabe. Serija grubih propusta u odnosu prema jevrejskim verskim
oseanjima ne samo to je esto izazivala gnev verskih voa i naroda,
nego je i u mislima imperatora pokrenula sumnje u Pilatovu sposobnost
da upravlja (Barclay, 2:238-240). Bio je dovoljan jo jedan krupan inci-
dent i on bi izgubio poloaj ili ak i ivot. U jednom ovako nepovoljnom
poloaju Pilat je bio slab na mito, kako emo jo videti.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Isusa sledeeg jutra iz odaja prvosvetenika vode u palatu rimskog
upravitelja, na mesto gde jevrejske verske voe stoje napolju, bojei se
da se ne opogane (18,28). Materijal u stihovima 28b do 32 nalazi se
samo u Jovanovom Jevanelju. Pilat postavlja osnovno pravno pitanje:
Kakvu krivicu iznosite na ovoga oveka? (29. stih). Ako Pilat nije rutin-
ski i bez razmiljanja odobravao odluke jevrejskog verskog saveta, a
sve pokazuje da nije, izjava u 30. stihu odraz je odreenog stepena
drskosti od strane verskih voa. Ipak, Pilat insistira na potovanju is-
pravne procedure: Ako hoete vi da preuzmete ovaj predmet, reite ga
sami (vidi 31. stih). Meutim, po rimskom zakonu Jevreji nisu imali
prava da razapnu Isusa, pa autor Jevanelja napominje kako male za-
konske sitnice u toj situaciji dovode do ispunjenja Isusovog proroan-
stva po pitanju naina na koji e umreti (stihovi 31, 32; vidi takoe
12,32.33).


181
U Jovanu 18,28-32 zapaamo dva momenta za koje je autor
posebno zainteresovan. Prvo, Jovan istie injenicu o pribliavanju pa-
shalne veere (28. stih), to znai da je Isus umro u vreme kada su se
po celom Jerusalimu klali jaganjci izuzetno znaajno ispunjenje sim-
bola (19,35.36). Pada u oi i da Jovan daje znatno vie pojedinosti o
zakonskim sitnicama koje su uticale na razmenu poteza izmeu
Rimljana i Jevreja. Jevrejima je bilo doputeno da sude ljudima u
mnogim oblastima sudstva, ali je Rim zadrao pravo odluivanja u slu-
ajevima gde se nagovetavala smrtna kazna.
Pilat u 18,33 do 38a vodi svoj prvi razgovor s Isusom. Ceo materijal
ovog teksta pojavljuje se samo u Jovanovom Jevanelju, s izuzetkom
pitanja Ti si car judejski? (33. stih). Iako nema pominjanja optubi
koje su podigle verske voe, Pilatovo pitanje jasno pokazuje da su
svetenici optubu formulisali tako kao da je re o carskoj tituli koja bi
bila konkurencija rimskoj vlasti. U odgovoru koji je dao (34. stih),
vidimo kako Isus pokuava da utvrdi da li je Pilat za predmet lino za-
interesovan iz politike perspektive, ili samo odrauje neto to su od
njega traili Jevreji (Jameison, Fausset, and Brown, 1070). Pilat odbija da
prizna postojanje bilo kakvog linog interesa, jer je njegovo pitanje
pravne prirode (35. stih).
Sledei Isusov odgovor neposredna je reakcija na Pilatovo pravno pi-
tanje (36. stih). Isusov carski status ne treba shvatiti u zemaljskim poli-
tikim okvirima, u onome zbog ega Pilat i postavlja pitanje. Carstvo
kojim Isus vlada nije od ovoga sveta drugim reima, izvan Pilatove
jurisdikcije. Kao dokaz tome, Isus daje uverljiv argument ponaanja
Njegovih sledbenika u trenutku Njegovog hvatanja. Da je On politiki
revolucionar, Njegovi sledbenici bi se borili do smrti, kako bi spreili
hvatanje. U ovom objanjenju mi moda vidimo dodatni razlog zato je
Isus, u 11. stihu, ukorio Petra.
Iako ubeen Isusovom odbranom u 36. stihu, Pilat hoe da bude
siguran da je razumeo ono to Isus kae (stih 37a). Isus ponovo
izjavljuje da je Njegovo carstvo duhovne prirode, ije je obeleje istina,
a ne politika, ekonomska i vojna mo (stih 37b). Isusove rei imaju
mo samopotvrivanja za sve one koji iskreno trae istinu. Ali Pilat ne
doputa u raspravi nikakav duhovni obrt. On ponovo prezrivo odbacuje
svaki lini interes za Isusa, uz brzopleto pitanje, ta je istina? (38.
stih).
Pilat je u vrlo izraenom smislu bio dete svog vremena. Doba u ko-
jem je Isus bio roen nosilo je brojne meusobno suprotstavljene
tvrdnje o tome ta je istina, tako da su veliki mislioci toga vremena bili
skloni velikoj nesigurnosti (Koester, 141-280); White, The Desire of
Ages, 32). Na mnogo naina, bilo je to slino dananjem pluralizmu.
Pilat je hteo da uradi ono to je zakonski ispravno, ali nije imao vre-
mena za nekoga sa snanim religijskim ubeenjima.


182
Uveren da je reio predmet, Pilat izlazi da izrekne svoj sud i tom
prilikom nudi plan za spasavanje asti verskim voama koji su hteli da
osude Isusa (stihovi 38, 39). Za razliku od sinoptikih Jevanelja, Jovan
ne prikazuje Pilata koji nudi Varavu kao alternativu za Isusa; naprotiv,
Pilat od njih trai da prihvate da Isus bude osloboen. Oni bi tada mogli
da kau kako se Pilat sloio da je Isus zao ovek, ali Pasha je, eto,
prilika za velikodunost; mogunost da se Isusu prui jo jedna prilika.
Meutim, verske voe nisu zainteresovane za spasavanje asti, bilo
svoje ili Pilatove (40. stih). Hoe da Isus umre po svaku cenu. Ovo je
predmet uinilo neuporedivo sloenijim nego to je Pilat oekivao.
Sada se i pred verskim voama i pred Pilatom postavila jedna ne-
doumica. Verske voe su uvidele da graanske optube ne donose re-
zutat; morae da pokuaju neki drugi metod. Pilatu je jasno, ako hoe
da uradi stvari kako treba, da ili treba da ubedi verske voe da prihvate
njegovo gledanje na predmet ili da puste Isusa, uprkos svome gnevu.
Ignoriui onu drugu opciju, Pilat se odluuje na pokuaj da izazove
njihovo saoseanje za Isusa kao linost (19,1-5). Sebini interes i
pravda u Pilatovim oima stoje u meusobnom sukobu. Pilatu nedostaje
kime da uini ono za ta zna da je pravo (18,38; 19,6), zato to mu na
put staju njihovi sebini interesi (Gruenler, 133).
Pilat zato Isusa predaje na ibanje (da umiri verske voe, prema tek-
stu u Marku 15,15) i okree glavu, dok njegovi vojnici stavljaju Isusu
krunu od trnja, oblae ga u carsku odeu, vreaju ga i udaraju (19,1-3).
Iako mu je postalo jasno da Isusove navodne carske aspiracije nisu ni-
kakva direktna pretnja esaru/ imperatoru, on se otvoreno pridruuje
preziru svojih vojnika prema bilo kojim drugim carskim aspiracijama,
ma kako bezazlenim.
U sekvenci koja postoji samo u Jovanovom Jevanelju (stihovi 4-7),
Pilat zatim izvodi pretuenog Isusa pred verske voe, u nadi da e se
sloiti s njime da je On nevina rtva. U nastavku na to, Pilat izgovara
nezaboravne rei Evo oveka!, to je za njega verovatno imalo mali ili
nikakav znaaj, ali je imalo dimenziju znaaja za Jovana, zbog njihove
slinosti uskliku Jovana Krstitelja, na poetku Isusove misije Gle,
Jagnje Boje! (5. stih; uporedi 1,29.36).
Verske voe ne reaguju na Pilatove poteze onako kako se on nadao i
on zato pokuava da odgovornost potpuno prenese na njih (19,6). Ali
dok Pilat, kako je izgledalo, nije mogao da oslobodi Isusa bez njihovog
pristanka, oni ne ele da zatvore sluaj, a da od Pilata nisu dobili izjavu
o proglaenju Isusa krivim. Poto civilne optube ne donose eljen
rezultat, verske voe menjaju taktiku. Zahtevaju od Pilata da se izjasni
povodom Isusovog dela hule i izjave da je Boji Sin (5,16-18; 10,33),
kako bi njihovu religiju zatitio od svetogra.
Pilat ovde pokazuje da je ranjiv. Kako je ranije napomenuto, Pilat je
ranije, u vie navrata, inio postupke koje su Jevreji smatrali hulnikim
(Barclay, 2:238-240). Povodom najmanje jednog od tih dogaaja, sm


183
imperator je bio prisiljen da intervenie protiv Pilata u korist Jevreja.
Pilat, politiki, ne moe sebi da dozvoli da ga optue da ini ili doputa
svetogre na tetu jevrejske religije. Tako, u 19,7, vidimo verske voe
koje poinju da igraju jednu prljavu igru. Prete Pilatu da e platiti visoku
linu cenu ako se postavi nasuprot njihovim eljama u ovom sluaju.
U stihovima 8 do 16, jedinstvenim u etvrtom Jevanelju, stiemo
iri uvid u Pilatovu dilemu i u reenje za koje se opredelio. On je uzne-
miren zbog svoje line ranjivosti u odnosu na politiki uticaj verskih
voa na Rim. Ali uz primenu velike politike vetine, Pilat na kraju
preokree situaciju, politiki, sebi u prilog, iako na linu tetu Isusa.
Poto njegov poziv verskim voama ne uspeva, Pilat se sa strahom
vraa Isusu, nadajui se da e od Njega izvui neto to e ga spasti od
okolnosti da mora da popusti Jevrejima (stihovi 8, 9). Ali Isus nije za-
interesovan da se ponavlja (9. stih). Isus ipak, ini se, osea odreeno
saaljenje prema Pilatu, zbog dileme u kojoj se nalazi. Zna da Pilat lino
nije protiv Njega, pa ga s puno obzira razreava od sramote onoliko
koliko je mogue pod tim okolnostima (stihovi 10, 11). Pilat sada,
moda oseajui kako izmeu njega i Isusa nastaje izvesna spona, ud-
vostruava svoje napore da ga oslobodi (12. stih). Isusa je, razume se,
mogao da oslobodi na osnovu samo svoje vlasti (10. stih), ali je politiki
previe ranjiv, da bi to uinio bez pristanka verskih voa.
Pobedniki raspoloene, verske voe forsiraju svoju novootkrivenu
politiku prednost. esar e stati na njihovu stranu, kako tvrde, ako
Pilat pusti oveka koji sebe proglaava carem-rivalom (12. stih). U tom
trenutku Pilat shvata da je njegova neodlunost, zapravo, slabost i da
ne moe da spase i sebe i Isusa. Zato odluuje da spase sebe. Poto je
doneo vrstu odluku, ovaj upravitelj preuzima kontrolu nad situacijom.
Prihvatie zahtev verskih voa, ali e oni za to skupo platiti. I ponovo, iz
Pilata kao da odzvanjaju rei Jovana Kristitelja: Evo, car va! (14. stih,
vidi takoe 19,5; 1,29.36).
Verske voe ne shvataju da su ve pobedile. Bojei se da e Pilat po-
kuati da primeni neku drugu taktiku da bi ih nadmudrio, oni stalno
izvikuju: Uzmi, uzmi, raspni ga! (15. stih). Pilat ini sledei korak ka
predavanju Isusa na smrt Zar cara vaega da razapnem? Mi ne-
mamo cara osim esara, kau prvosvetenici, i tada Pilat preuzima na-
gradu za raspee Isusa (16. stih). Oni e mu za to skupo platiti. Oni su
dali u zvanini zapis da se obavezuju da slue esaru.
Jednom ranijom prilikom (11,48-52) Kajafa je uporno tvrdio da
jedan ovek mora da bude rtvovan, kako narod ne bi propao. Ovom
prilikom, spreman je da rtvuje naciju, kako bi mogao da ubije jednog
oveka (White, The Desire of Ages, 745). Isusov carski status verske
voe odbacuju s toliko strasti, da sada kliu jednom caru koga su odu-
vek mrzeli. Pilat namerava da ih vee za tu obavezu u budunosti. Oni
vie nee imati sile nad njim. Od tog trenutka u prii ovog Jevanelja,
Pilat je nepokoleban.


184

Ulaenje u Re
Jovan 19,16b Jovan 19,16b Jovan 19,16b Jovan 19,16b- -- -42 42 42 42
Tekst u Jova Tekst u Jova Tekst u Jova Tekst u Jovanu 19,16b nu 19,16b nu 19,16b nu 19,16b- -- -42 proitaj najmanje dva puta, a onda 42 proitaj najmanje dva puta, a onda 42 proitaj najmanje dva puta, a onda 42 proitaj najmanje dva puta, a onda
odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja: odgovori na sledea pitanja:
1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,32 1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,32 1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,32 1. Proitaj paralelne izvetaje u Mateju (27,32- -- -66), Marku (15,21 66), Marku (15,21 66), Marku (15,21 66), Marku (15,21- -- -47) i 47) i 47) i 47) i
Luki (23,26 Luki (23,26 Luki (23,26 Luki (23,26- -- -56). Naini spisak svih stavki koje se pojavljuju samo u 56). Naini spisak svih stavki koje se pojavljuju samo u 56). Naini spisak svih stavki koje se pojavljuju samo u 56). Naini spisak svih stavki koje se pojavljuju samo u
Jovanovom Jevanelju, a navedi i one s Jovanovom Jevanelju, a navedi i one s Jovanovom Jevanelju, a navedi i one s Jovanovom Jevanelju, a navedi i one stavke koje su u njemu tavke koje su u njemu tavke koje su u njemu tavke koje su u njemu
izostavljene. Napii kratak sastav u kojem e govoriti o je izostavljene. Napii kratak sastav u kojem e govoriti o je izostavljene. Napii kratak sastav u kojem e govoriti o je izostavljene. Napii kratak sastav u kojem e govoriti o jed- d- d- d-
instvenom Jovanovom pristupu tim d instvenom Jovanovom pristupu tim d instvenom Jovanovom pristupu tim d instvenom Jovanovom pristupu tim do oo ogaajima. Ima li teolokih gaajima. Ima li teolokih gaajima. Ima li teolokih gaajima. Ima li teolokih
tema koje se pojavljuju samo u tekstu 19,16b tema koje se pojavljuju samo u tekstu 19,16b tema koje se pojavljuju samo u tekstu 19,16b tema koje se pojavljuju samo u tekstu 19,16b- -- -42 i koje te pods 42 i koje te pods 42 i koje te pods 42 i koje te podse- e- e- e-
aju na materijal obraen/ pokriven u prethodnom aju na materijal obraen/ pokriven u prethodnom aju na materijal obraen/ pokriven u prethodnom aju na materijal obraen/ pokriven u prethodnom delu Jevanelja? delu Jevanelja? delu Jevanelja? delu Jevanelja?
2. U svetlosti ove epizode kao celine, ta je, po tvom miljenju, bilo 2. U svetlosti ove epizode kao celine, ta je, po tvom miljenju, bilo 2. U svetlosti ove epizode kao celine, ta je, po tvom miljenju, bilo 2. U svetlosti ove epizode kao celine, ta je, po tvom miljenju, bilo
zvanini razlog to je Isus bio razapet? Obrazloi odgovor. zvanini razlog to je Isus bio razapet? Obrazloi odgovor. zvanini razlog to je Isus bio razapet? Obrazloi odgovor. zvanini razlog to je Isus bio razapet? Obrazloi odgovor.
3. Koristei marginalne reference u svojoj Bibliji, uporedi svaki bibl 3. Koristei marginalne reference u svojoj Bibliji, uporedi svaki bibl 3. Koristei marginalne reference u svojoj Bibliji, uporedi svaki bibl 3. Koristei marginalne reference u svojoj Bibliji, uporedi svaki bibli- i- i- i-
jski citat ovog teksta sa starozav jski citat ovog teksta sa starozav jski citat ovog teksta sa starozav jski citat ovog teksta sa starozavetnim kontekstom iz kojeg je cit etnim kontekstom iz kojeg je cit etnim kontekstom iz kojeg je cit etnim kontekstom iz kojeg je citi- i- i- i-
rano. Da li nain kako ga Jovan koristi precizno odraava nameru rano. Da li nain kako ga Jovan koristi precizno odraava nameru rano. Da li nain kako ga Jovan koristi precizno odraava nameru rano. Da li nain kako ga Jovan koristi precizno odraava nameru
originala? ta misli, zato Jovan ovde tako snano istie ispunjenje originala? ta misli, zato Jovan ovde tako snano istie ispunjenje originala? ta misli, zato Jovan ovde tako snano istie ispunjenje originala? ta misli, zato Jovan ovde tako snano istie ispunjenje
Pisma? Navedi naine na koje bi glavni motiv Pisma? Navedi naine na koje bi glavni motiv Pisma? Navedi naine na koje bi glavni motiv Pisma? Navedi naine na koje bi glavni motiv [ [[ [motif motif motif motif] ]] ] tog ispunjenja tog ispunjenja tog ispunjenja tog ispunjenja
mogao da olaka hri mogao da olaka hri mogao da olaka hri mogao da olaka hriansko svedoenje, bilo u Jovanovo vreme ili ansko svedoenje, bilo u Jovanovo vreme ili ansko svedoenje, bilo u Jovanovo vreme ili ansko svedoenje, bilo u Jovanovo vreme ili
danas? danas? danas? danas?

Istraivanje Rei
Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta
Tekst u Jovanu 19,16b-42 deli se na etiri osnovna dela: Isusovo
raspee (stihovi 16b-27, Isusova smrt (stihovi 28-30), detalj probijanja
Isusovog tela na boku (stihovi 31-37) i Isusov pogreb (stihovi 38-42).
Veliki deo scene raspea pojavljuje se samo u Jovanovom Jevanelju.
To se posebno odnosi na stihove 31 do 42, kojima doslovno nema
paralele u Mateju, Marku ili Luki.
Razapinjanje na krst bilo je vrlo neobina vrsta egzekucije kod
Rimljana. Od osuenika se trailo da svoj krst nosi kroz javna mesta,
kao opomenu drugim ljudima. Neke su prikivali na krst, a druge
privezivali konopcima. Meutim, kljuni momenat je bio da su rtve, da
bi mogle da diu, morale da troe snagu da bi malo podigle svoja tela.
Smrt je nastupala guenjem u trenutku kada vie nisu imali snage da se
podignu. Smrt je, prema tome, bila spora i bolna (Barton, 1923). Prebi-
janje nogu bi, razume se, ubrzavalo proces, ako je egzekutoru tako bilo
jednostavnije. Dodatni element muenja bio je sramota i izlaganje po-
gledima; biti obeen nag pred porodicom i prijateljima i na svakojakom
vremenu.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta


185
U tekstu od 19. do 22. stiha novi Pilat ponovo je u centru panje.
Sva Jevanelja pominju ploicu postavljenu na Isusov krst, ali samo
Jovan spominje raspravu izmeu Pilta i Jevreja oko natpisa na ploici.
Jedino Jovan napominje da je rei napisao sm Pilat na tri velika jezika
svetskog carstva: aramejski (najee korien jezik na Istoku, ukljuu-
jui i Palestinu), grki (najee korien jezik, posebno na Zapadu i
latinski (jezik slubenih proglasa).
Rei koje je odabrao Pilat, zajedno sa sramotom i ponienjem, kao
elementima metoda egzekucije, uinili su Isusovo krtenje simbolom
dominacije Rima nad Palestinom i judaizmom. U svom izboru jezika
Pilat scenu raspea pretvara u javnu senzaciju, s ciljem da razbije pres-
ti Jevreja i njihovih verskih voa. Protest od strane prvosvetenika od-
baen je po kratkom postupku. Oni nad Pilatom vie nemaju nikakve
moi i on uvruje svoj poloaj.
U stihovima 23. i 24. panja se preusmerava na injenicu da je krst
ispunjenje proroanstva. Imajui pred oima Pilata koji sada deluje kao
ovek koji uiva potpunu vlast nad situacijom, italac ponovo dobija
podseanje da konana kontrola ostaje u rukama Boga iz Pisma. Jovan
nije zainteresovan za opisivanje pojedinosti kao to su tama koja je
obuzela mesto dogaaja (Matej 27,45; Marko 15,33; Luka 23,44.45) ili
ruganje Isusu na krstu (Matej 27,39-44.47-49; Marko 15,29-32.35.36;
Luka 23,35-37.39). Mogue je da ne eli ponavljanje pojedinosti koje
su drugi ve obradili. U svakom sluaju, predmet njegovog interes-
ovanja je na drugoj strani. Isusova smrt je dobrovoljna, s ciljem i u
skladu s Pismom. Jovan istie podatak da su postupci vojnika zapravo
bili zapanjujue i tano ispunjenje proroanstva od strane ljudi koji ni
na koji nain nisu bili svesni da tako ine (19,36.37).
Stihovi 25 do 27 kao da, u etvrtom Jevanelju, funkcioniu dvos-
merno. Prvo, daju priliku da se zapazi prisutnost autora Jevanelja kraj
krsta (26. stih; vidi takoe 21,20-24). Jovan je uenik koji je doiveo
najprisniji odnos s Isusom (13,23 na krilu Isusovu; uporedi 1,18).
On je jedini uenik koji vidi Isusovu slavu, dok Isus visi na krstu (vidi
takoe 12,23-25). Kao takav, On postaje poslednji svedok o Isusu
drugoj generaciji hriana. On je onaj koji zna (19,35). Njegovo Jevan-
elje je dovoljno da zadovolji njihove duhovne potrebe.
Drugo, ova scena pokazuje predivnu demonstraciju Isusovog zabo-
ravljanja na sebe, kada usred svoje velike patnje skree svoju panju u
smeru zbrivanjavanja svoje majke (ovde se istie re evo, ali u originalu
ak dva puta vie stihovi 26,27; vidi takoe stihove 5, 14). Njegova
majka se u Jevanelju pojavljuje samo dva puta, ovde i prilikom svadbe
u Kani (2,1-5.12). U obe situacije je On oslovljava sa eno. Na oba
mesta na vidiku je krst. U ovoj konkretnoj sceni, Isus ostavlja i svoju
majku i drugu generaciju hriana u ruke ljubljenom ueniku, jedinom
koji je video i potpuno shvatio Njegovu slavu.


186
Meu unikatnim/ jedinstvenim elementima u 19,28-30 tu je i povik
Svreno je, ime je postalo jasno da je Isus svestan punog znaaja
svoje patnje i smrti; svestan da ispunjava Pismo. I ovom prilikom mi
vidimo Isusa koji potpuno vlada situacijom.
ta je na krstu bilo zavreno (ili, preciznije ispunjeno)? Ne-
sumnjivo, bio je to Boji zakon. Bog svome zavetu nikada nije bio
verniji nego kad je platu za greh preneo na Isusa (Rimljanima 6,23),
predstavnika grenog ljudskog roda. U Jovanovim, kao i u Pavlovim
oima, Isus je bio posluan do smrti, smrti na krstu (15,10; 18,11;
uporedi Filibljanima 2,8). Da se Boji zakon mogao promeniti, i ove-
anstvo bi moglo biti spaseno bez krsta. Naprotiv, upravo je na krstu
Bog overio svoju vernost zavetu (Jameison, Fausset, and Brown, 1074).
ta je bilo ispunjeno na krstu? Jovan je nedvosmisleno jasan da su
tom prilikom ispunjena proroanstva koja se odnose na Mesiju. To se
pokazalo i u najsitnijim detaljima, kao ono kakva vrsta odee je bila
deljena, a za kakvu je bacana kocka (19,23.24) i kako se postupalo s
Isusovim telom (stihovi 35-37).
U stihovima 32 i 33 Jovan pokazuje da je realnost Isusove smrti bila
overena injenicom da su nezainteresovane osobe bile strune u pro-
cenjivanju takvih okolnosti. Probadanje kopljem i rezultat toga pro-
badanja (34. stih) istiu realnost te smrti. Ta informacija koja se po-
javljuje samo kod Jovana olakava nam presecanje teorija koje su se
povremeno pojavljivale jo od drevnih vremena, da Isus, navodno, nije
stvarno umro, nego je pao u komu, iz koje su ga uenici povratili, a
potom proglasili Njegovo vaskrsenje. Bilo kako da objasnimo prazan
grob; ipak, uopte nema nedoumice o tome da li je Isus stvarno umro u
petak popodne. I kao i sve drugo u vezi s ovom priom, ti dogaaji su
bili tano u skladu s Pismom (stihovi 35-37; uporedi 2. Mojsijeva 12,46;
4. Mojsijeva 9,12; Zaharija 12,10).
Iako u svim Jevaneljima Josif iz Arimateje trai Isusovo telo, Jovan
ovoj narativi dodaje mnogo jedinstvenih detalja. Istie karakter Josifa i
Nikodima, kao Isusovih tajnih uenika (19,38.39). Oni su u mnogo
emu veoma slini Pilatu. Oni stavljaju na kocku posao, pozicije, repu-
taciju u odlukama koje moraju da donesu u vezi s Isusom. A onda, isto
kao i u sluaju Pilata, krst je podsticaj za njihove postupke. Prividno
mrtav Hristos probudio je saoseanje koje ivi nije uspeo da pobudi.
Herojska dimenzija vere obino se pali u okolnostima oaja i i nju
neretko demonstriraju oni koji su ranije bili krajnje straljivi, i kao ue-
nici gotovo nepoznati (Jameison, Fausset, and Brown, 1075).
Prema tome, ova sekvenca poprima simbolike prizvuke unutar
Jovanovog Jevanelja. Krst je ono to ljude privlai Hristu (12,32). Krst
je ono to prave Isusove sledbenike odvaja od onih koji ispovedaju Nje-
govo ime, a nemaju ivu vezu s Njime. U trenutku pojavljivanja svetlosti
krsta, Juda i Pilat se kriju i nestaju u tami, dok Josif i Nikodim izlaze na
svetlost (vidi 3,18-21).


187

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Zvui ironino, ali iako Pilat i prvosvetenici misle da raspee pred-
stavlja definitivan kraj Isusovom carstvu, Jovanovo Jevanelje izjavljuje
da je krst zapravo Isusova slava (12,23.24) i da je, smru, Isus postao
izvor ivota svima koji veruju u Njega (1,9-13). Smru je Njegovo car-
stvo utvreno za svagda. Jovan se slae s Pavlom da je, na krstu, Isus
pobedio i mudrost sveta zauvek definisao kao ludost (vidi 1. Korin-
anima 1,18-25).
U svom delu Reading John (247) Talbert istie da krst u etvrtom
Jevanelju ima vie znaenja. On je zaokruenje Isusove poslunosti
Ocu, zavretak Oevog dela (12,27.28; 19,28.34-37.40). On je mesto
na kojem se proslavljaju Isus i Otac (7,39; 12,16.23; 17,1.5). On je deo
izvrenja Bojeg plana (19,24.28.36.37). Krst nanosi poraz onima koji
vladaju u ovome svetu (12,31). Krst privlai Isusu sve, privlai sve ljude
(12,32; 10,16; 11,52). On slui vrhunskom dobru ljudskog roda; on je
za nas (6,51; 10,11; 11,50; 12,24). Krst je konana ironija. ivot dolazi
kroz smrt, a pobeda kroz poraz. Prihvatanje nastaje kroz odbacivanje, a
radost kroz tugu.

Primena Rei
Jovan 18. i 19. glava Jovan 18. i 19. glava Jovan 18. i 19. glava Jovan 18. i 19. glava
1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada si popustio 1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada si popustio 1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada si popustio 1. Moe li da se seti prilika u svom ivotu kada si popustio
iskuenju i pre iskuenju i pre iskuenju i pre iskuenju i preu uu uzeo stvari u svoje ruke (vidi Jovan 18,10.11)? U zeo stvari u svoje ruke (vidi Jovan 18,10.11)? U zeo stvari u svoje ruke (vidi Jovan 18,10.11)? U zeo stvari u svoje ruke (vidi Jovan 18,10.11)? U
emu su se sastojale dugor emu su se sastojale dugor emu su se sastojale dugor emu su se sastojale dugoro oo one posledice? Kakve poteze si mog ne posledice? Kakve poteze si mog ne posledice? Kakve poteze si mog ne posledice? Kakve poteze si mogao ao ao ao
da uini, ime bi tvoje poverenje u Boga u ivotu postalo dosle da uini, ime bi tvoje poverenje u Boga u ivotu postalo dosle da uini, ime bi tvoje poverenje u Boga u ivotu postalo dosle da uini, ime bi tvoje poverenje u Boga u ivotu postalo dosled- d- d- d-
nije? ta obino govori ljudima oko sebe kad se uini da im je ivot nije? ta obino govori ljudima oko sebe kad se uini da im je ivot nije? ta obino govori ljudima oko sebe kad se uini da im je ivot nije? ta obino govori ljudima oko sebe kad se uini da im je ivot
potpuno izmakao kontroli? Kakvom vrstom reakcija ti uzvraaju? potpuno izmakao kontroli? Kakvom vrstom reakcija ti uzvraaju? potpuno izmakao kontroli? Kakvom vrstom reakcija ti uzvraaju? potpuno izmakao kontroli? Kakvom vrstom reakcija ti uzvraaju?
Kako bi izgledale dugorone posledice za ovaj svet da Kako bi izgledale dugorone posledice za ovaj svet da Kako bi izgledale dugorone posledice za ovaj svet da Kako bi izgledale dugorone posledice za ovaj svet da je Petar u je Petar u je Petar u je Petar us- s- s- s-
peo u nameri spreavanja Isusa da ode na krst? peo u nameri spreavanja Isusa da ode na krst? peo u nameri spreavanja Isusa da ode na krst? peo u nameri spreavanja Isusa da ode na krst?
2. Opii okolnost u svom ivotu kada si, kao nekada Pilat, morao da 2. Opii okolnost u svom ivotu kada si, kao nekada Pilat, morao da 2. Opii okolnost u svom ivotu kada si, kao nekada Pilat, morao da 2. Opii okolnost u svom ivotu kada si, kao nekada Pilat, morao da
bira i bira i bira i bira iz zz zmeu pozicije u svetu i reputacije s jedne, i onoga to si meu pozicije u svetu i reputacije s jedne, i onoga to si meu pozicije u svetu i reputacije s jedne, i onoga to si meu pozicije u svetu i reputacije s jedne, i onoga to si
znao da je pravo, s druge strane. Kakvu si odluku doneo? Zato? znao da je pravo, s druge strane. Kakvu si odluku doneo? Zato? znao da je pravo, s druge strane. Kakvu si odluku doneo? Zato? znao da je pravo, s druge strane. Kakvu si odluku doneo? Zato?
Kakve su bile posledice? Da li bi i danas doneo istu odluku? Da si Kakve su bile posledice? Da li bi i danas doneo istu odluku? Da si Kakve su bile posledice? Da li bi i danas doneo istu odluku? Da si Kakve su bile posledice? Da li bi i danas doneo istu odluku? Da si
onoga dana bio u Pilatovom drutvu, k onoga dana bio u Pilatovom drutvu, k onoga dana bio u Pilatovom drutvu, k onoga dana bio u Pilatovom drutvu, ka aa akav savet bi mu dao, da je kav savet bi mu dao, da je kav savet bi mu dao, da je kav savet bi mu dao, da je
to od tebe bilo traeno? to od tebe bilo traeno? to od tebe bilo traeno? to od tebe bilo traeno?
3. Postoje li mesta ili okolnosti u kojima se osea prinuen da bude 3. Postoje li mesta ili okolnosti u kojima se osea prinuen da bude 3. Postoje li mesta ili okolnosti u kojima se osea prinuen da bude 3. Postoje li mesta ili okolnosti u kojima se osea prinuen da bude
tajni uenik? Ima li ljud tajni uenik? Ima li ljud tajni uenik? Ima li ljud tajni uenik? Ima li ljudi s kojima ti je veoma teko da bude is i s kojima ti je veoma teko da bude is i s kojima ti je veoma teko da bude is i s kojima ti je veoma teko da bude isk- k- k- k-
ren po pitanju svoje vere u Isusa? Koji motivi te nagone da ponekad ren po pitanju svoje vere u Isusa? Koji motivi te nagone da ponekad ren po pitanju svoje vere u Isusa? Koji motivi te nagone da ponekad ren po pitanju svoje vere u Isusa? Koji motivi te nagone da ponekad
skriva svoju veru? Kakva saznanja su ti, u prolosti, pomogla da skriva svoju veru? Kakva saznanja su ti, u prolosti, pomogla da skriva svoju veru? Kakva saznanja su ti, u prolosti, pomogla da skriva svoju veru? Kakva saznanja su ti, u prolosti, pomogla da
ponekad hrabro progovori u prilog svoje vere? Postoji li danas ponekad hrabro progovori u prilog svoje vere? Postoji li danas ponekad hrabro progovori u prilog svoje vere? Postoji li danas ponekad hrabro progovori u prilog svoje vere? Postoji li danas
neka aktuelna si neka aktuelna si neka aktuelna si neka aktuelna situacija u kojoj je potrebno da istupi hrabro i i tuacija u kojoj je potrebno da istupi hrabro i i tuacija u kojoj je potrebno da istupi hrabro i i tuacija u kojoj je potrebno da istupi hrabro i in- n- n- n-
formie druge o svojoj poziciji? ta bi trebalo da se dogodi da bi, formie druge o svojoj poziciji? ta bi trebalo da se dogodi da bi, formie druge o svojoj poziciji? ta bi trebalo da se dogodi da bi, formie druge o svojoj poziciji? ta bi trebalo da se dogodi da bi,
za Isusa, delovao javno? za Isusa, delovao javno? za Isusa, delovao javno? za Isusa, delovao javno?


188
4. I Isus i Pilat su morali da komuniciraju s verskim voama, iji su 4. I Isus i Pilat su morali da komuniciraju s verskim voama, iji su 4. I Isus i Pilat su morali da komuniciraju s verskim voama, iji su 4. I Isus i Pilat su morali da komuniciraju s verskim voama, iji su
stavovi bili unapred formirani. Opii situaciju u kojoj si sm morao stavovi bili unapred formirani. Opii situaciju u kojoj si sm morao stavovi bili unapred formirani. Opii situaciju u kojoj si sm morao stavovi bili unapred formirani. Opii situaciju u kojoj si sm morao
da opti s jednom takvom osobom. Kako si reagovao? Da li bi tvoja da opti s jednom takvom osobom. Kako si reagovao? Da li bi tvoja da opti s jednom takvom osobom. Kako si reagovao? Da li bi tvoja da opti s jednom takvom osobom. Kako si reagovao? Da li bi tvoja
reakcija bila danas drug reakcija bila danas drug reakcija bila danas drug reakcija bila danas druga aa aija? Kako bi hrianin t ija? Kako bi hrianin t ija? Kako bi hrianin t ija? Kako bi hrianin trebalo da reaguje rebalo da reaguje rebalo da reaguje rebalo da reaguje
kada se odluno pitanje odnosi na njegovu ili njenu veru? kada se odluno pitanje odnosi na njegovu ili njenu veru? kada se odluno pitanje odnosi na njegovu ili njenu veru? kada se odluno pitanje odnosi na njegovu ili njenu veru?

Istraivanje Rei
1. Naini prikaz Isusovog hvatanja i suenja Isusu na osnovu sva etiri 1. Naini prikaz Isusovog hvatanja i suenja Isusu na osnovu sva etiri 1. Naini prikaz Isusovog hvatanja i suenja Isusu na osnovu sva etiri 1. Naini prikaz Isusovog hvatanja i suenja Isusu na osnovu sva etiri
Jevanelja. Zbivanja pokuaj da aranira hronolokim redom. Z Jevanelja. Zbivanja pokuaj da aranira hronolokim redom. Z Jevanelja. Zbivanja pokuaj da aranira hronolokim redom. Z Jevanelja. Zbivanja pokuaj da aranira hronolokim redom. Za- a- a- a-
tim, uz pomo tim, uz pomo tim, uz pomo tim, uz pomo SDA Bible SDA Bible SDA Bible SDA Bible Dictionary Dictionary Dictionary Dictionary i i i i SDA Bible Commentary, SDA Bible Commentary, SDA Bible Commentary, SDA Bible Commentary, pro pro pro pron- n- n- n-
ai sve to moe o su ai sve to moe o su ai sve to moe o su ai sve to moe o sud dd dskim postupcima iz prvog veka u Rimskom skim postupcima iz prvog veka u Rimskom skim postupcima iz prvog veka u Rimskom skim postupcima iz prvog veka u Rimskom
carstvu generalno, i konkretno u Palestini. Koji postupci su bili carstvu generalno, i konkretno u Palestini. Koji postupci su bili carstvu generalno, i konkretno u Palestini. Koji postupci su bili carstvu generalno, i konkretno u Palestini. Koji postupci su bili
potovani u 18. i 19. glavi? Koji postupci su bili ignorisani ili zlo potovani u 18. i 19. glavi? Koji postupci su bili ignorisani ili zlo potovani u 18. i 19. glavi? Koji postupci su bili ignorisani ili zlo potovani u 18. i 19. glavi? Koji postupci su bili ignorisani ili zlou- u- u- u-
potrebljavani? potrebljavani? potrebljavani? potrebljavani?
2. 2. 2. 2. Uz pomo konkordancije pronai u Novom zavetu sve to moe o Uz pomo konkordancije pronai u Novom zavetu sve to moe o Uz pomo konkordancije pronai u Novom zavetu sve to moe o Uz pomo konkordancije pronai u Novom zavetu sve to moe o
S SS Si ii inedrionu. Rezimiraj ono to si pronaao. Potom se poslui nedrionu. Rezimiraj ono to si pronaao. Potom se poslui nedrionu. Rezimiraj ono to si pronaao. Potom se poslui nedrionu. Rezimiraj ono to si pronaao. Potom se poslui SDA SDA SDA SDA
Bible Di Bible Di Bible Di Bible Dic cc ctionary tionary tionary tionary i i i i SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary i pronai sve to moe o i pronai sve to moe o i pronai sve to moe o i pronai sve to moe o
sastavu i proc sastavu i proc sastavu i proc sastavu i proce ee edurama Sinedriona. durama Sinedriona. durama Sinedriona. durama Sinedriona.
3. Pronai sve to moe o 3. Pronai sve to moe o 3. Pronai sve to moe o 3. Pronai sve to moe o raspeu iz raspeu iz raspeu iz raspeu iz SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary SDA Bible Commentary i i i i SDA SDA SDA SDA
Bible Di Bible Di Bible Di Bible Dic cc ctionary, tionary, tionary, tionary, a onda istrai izvetaje o Isusovom raspeu u a onda istrai izvetaje o Isusovom raspeu u a onda istrai izvetaje o Isusovom raspeu u a onda istrai izvetaje o Isusovom raspeu u
Jevaneljima, a nar Jevaneljima, a nar Jevaneljima, a nar Jevaneljima, a naro oo oito u Jovanovom. Kakva saznanja o Isusovom ito u Jovanovom. Kakva saznanja o Isusovom ito u Jovanovom. Kakva saznanja o Isusovom ito u Jovanovom. Kakva saznanja o Isusovom
raspeu stie na osnovu ovog prouavanja vanbiblijskih izvora? raspeu stie na osnovu ovog prouavanja vanbiblijskih izvora? raspeu stie na osnovu ovog prouavanja vanbiblijskih izvora? raspeu stie na osnovu ovog prouavanja vanbiblijskih izvora?
Sledee, uz pomo konkor Sledee, uz pomo konkor Sledee, uz pomo konkor Sledee, uz pomo konkordancije utvrdi kakva je teoloka primena dancije utvrdi kakva je teoloka primena dancije utvrdi kakva je teoloka primena dancije utvrdi kakva je teoloka primena
Isusovog raspea u preostalom delu Novog zaveta. Kako tvoje pro Isusovog raspea u preostalom delu Novog zaveta. Kako tvoje pro Isusovog raspea u preostalom delu Novog zaveta. Kako tvoje pro Isusovog raspea u preostalom delu Novog zaveta. Kako tvoje prou- u- u- u-
avanje raspea iz izvora izvan Biblije doprinosi tvom shvatanju t avanje raspea iz izvora izvan Biblije doprinosi tvom shvatanju t avanje raspea iz izvora izvan Biblije doprinosi tvom shvatanju t avanje raspea iz izvora izvan Biblije doprinosi tvom shvatanju te- e- e- e-
olokih implikacija Isusovog raspea? olokih implikacija Isusovog raspea? olokih implikacija Isusovog raspea? olokih implikacija Isusovog raspea?


189

GLAVA PETNAESTA
ISUSOVO VASKRSENJE I PONOVNO
POJAVLJIVANJE
Jovan, 20. glava

S 20. glavom dospeli smo do kljunog mesta u Jevanelju. O Isuso-
vom oprotajnom sastanku s uenicima itamo u 13. do 17. glave, a
onome to je pretrpeo na suenju i stradanju i o Njegovoj smrti itamo
u 18. i 19. glavi. U jednom odreenom smislu pria se zavrava u
trenutku Isusove smrti na krstu (vidi 19,30).
Meutim, ta pria je, u jednom drugom smislu, ipak nezavrena. Da
je Isus ostao u grobu, ne bi bilo nijedne hrianske crkve. Njegovo
vaskrsenje je istinski pomoglo uenicima da shvate da je jevanelje,
zapravo, radosna vest. 20. glava izvetava o nadasve vanom Isusovom
vaskrsenju i Njegovom pojavljivanju pred uenicima.

Ulaenje u Re
Jovan, 20. glava Jovan, 20. glava Jovan, 20. glava Jovan, 20. glava
Tekst u 20. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na Tekst u 20. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na Tekst u 20. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na Tekst u 20. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na sl sl sl sle- e- e- e-
dea p dea p dea p dea pi ii itanja: tanja: tanja: tanja:
1. U koliko razliitih celina bi ti podelio ovo poglavlje? Navedi razliite 1. U koliko razliitih celina bi ti podelio ovo poglavlje? Navedi razliite 1. U koliko razliitih celina bi ti podelio ovo poglavlje? Navedi razliite 1. U koliko razliitih celina bi ti podelio ovo poglavlje? Navedi razliite
verbalne signale u tekstu, koji oznaavaju da italac prelazi u dr verbalne signale u tekstu, koji oznaavaju da italac prelazi u dr verbalne signale u tekstu, koji oznaavaju da italac prelazi u dr verbalne signale u tekstu, koji oznaavaju da italac prelazi u dru- u- u- u-
gaiju celinu. gaiju celinu. gaiju celinu. gaiju celinu.
2. Prema dokazima u ovoj glavi, da li je uklanjanje kamena bilo ne 2. Prema dokazima u ovoj glavi, da li je uklanjanje kamena bilo ne 2. Prema dokazima u ovoj glavi, da li je uklanjanje kamena bilo ne 2. Prema dokazima u ovoj glavi, da li je uklanjanje kamena bilo neo- o- o- o-
phodno da bi I phodno da bi I phodno da bi I phodno da bi Isus izaao iz grobnice? Ako nije, zato je, po tvom sus izaao iz grobnice? Ako nije, zato je, po tvom sus izaao iz grobnice? Ako nije, zato je, po tvom sus izaao iz grobnice? Ako nije, zato je, po tvom
miljenju, kamen bio uklonjen? Ispii svoj odgovor. miljenju, kamen bio uklonjen? Ispii svoj odgovor. miljenju, kamen bio uklonjen? Ispii svoj odgovor. miljenju, kamen bio uklonjen? Ispii svoj odgovor.
3. Koji izraz koristi Isus, u razgovoru s Marijom, da opie svoje u 3. Koji izraz koristi Isus, u razgovoru s Marijom, da opie svoje u 3. Koji izraz koristi Isus, u razgovoru s Marijom, da opie svoje u 3. Koji izraz koristi Isus, u razgovoru s Marijom, da opie svoje ue- e- e- e-
nike? itaj ponovo tekst u Jovanu, 13. do 20. glave. Navedi sve i nike? itaj ponovo tekst u Jovanu, 13. do 20. glave. Navedi sve i nike? itaj ponovo tekst u Jovanu, 13. do 20. glave. Navedi sve i nike? itaj ponovo tekst u Jovanu, 13. do 20. glave. Navedi sve iz- z- z- z-
raze koje Isus ko raze koje Isus ko raze koje Isus ko raze koje Isus koristi u obraanju svojim uenicima. Vidi li neki risti u obraanju svojim uenicima. Vidi li neki risti u obraanju svojim uenicima. Vidi li neki risti u obraanju svojim uenicima. Vidi li neki
napredak u stepenu prisnosti? Po napredak u stepenu prisnosti? Po napredak u stepenu prisnosti? Po napredak u stepenu prisnosti? Pos ss stoji li neka odluujua prekretnica toji li neka odluujua prekretnica toji li neka odluujua prekretnica toji li neka odluujua prekretnica
koja ini da Isus drugaije gleda na svoje uenike? U jednom ili dva koja ini da Isus drugaije gleda na svoje uenike? U jednom ili dva koja ini da Isus drugaije gleda na svoje uenike? U jednom ili dva koja ini da Isus drugaije gleda na svoje uenike? U jednom ili dva
pasusa opii razliite naine na koje e odnos izmeu Isusa i Nj pasusa opii razliite naine na koje e odnos izmeu Isusa i Nj pasusa opii razliite naine na koje e odnos izmeu Isusa i Nj pasusa opii razliite naine na koje e odnos izmeu Isusa i Nje- e- e- e-
g gg go oo ov vv vih uenika biti drugaiji od tog trenutka na dalje. ih uenika biti drugaiji od tog trenutka na dalje. ih uenika biti drugaiji od tog trenutka na dalje. ih uenika biti drugaiji od tog trenutka na dalje.
4. Koji izraz Isus koristi u vie navrata u obraanju svojim uenicima, 4. Koji izraz Isus koristi u vie navrata u obraanju svojim uenicima, 4. Koji izraz Isus koristi u vie navrata u obraanju svojim uenicima, 4. Koji izraz Isus koristi u vie navrata u obraanju svojim uenicima,
vraajui se u Gornju sobu? Opii, u jednom ili dva pasusa, zato vraajui se u Gornju sobu? Opii, u jednom ili dva pasusa, zato vraajui se u Gornju sobu? Opii, u jednom ili dva pasusa, zato vraajui se u Gornju sobu? Opii, u jednom ili dva pasusa, zato
se Isus, po tvom miljenju, opredelio ba za tu vrstu pozdrava. se Isus, po tvom miljenju, opredelio ba za tu vrstu pozdrava. se Isus, po tvom miljenju, opredelio ba za tu vrstu pozdrava. se Isus, po tvom miljenju, opredelio ba za tu vrstu pozdrava.
5. Zapii sve rei i misli koje se paralelno pojavljuju u primeru o Tomi 5. Zapii sve rei i misli koje se paralelno pojavljuju u primeru o Tomi 5. Zapii sve rei i misli koje se paralelno pojavljuju u primeru o Tomi 5. Zapii sve rei i misli koje se paralelno pojavljuju u primeru o Tomi
(stihovi 24 (stihovi 24 (stihovi 24 (stihovi 24- -- -29) i izjavi o svrsi Jevanelja (stihovi 30, 31). Kako se 29) i izjavi o svrsi Jevanelja (stihovi 30, 31). Kako se 29) i izjavi o svrsi Jevanelja (stihovi 30, 31). Kako se 29) i izjavi o svrsi Jevanelja (stihovi 30, 31). Kako se
menja nae raz menja nae raz menja nae raz menja nae razu uu umevanje svrhe Jevanelja, ako tu zavrnu izjavu mevanje svrhe Jevanelja, ako tu zavrnu izjavu mevanje svrhe Jevanelja, ako tu zavrnu izjavu mevanje svrhe Jevanelja, ako tu zavrnu izjavu
proitamo u svetlu konte proitamo u svetlu konte proitamo u svetlu konte proitamo u svetlu kontek kk ksta 20. glave? sta 20. glave? sta 20. glave? sta 20. glave?

Istraivanje Rei


190
Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta Struktura teksta
Dvadeseto poglavlje Jevanelja po Jovanu sadri etiri dogaaja koji
se tiu Isusovog vaskrsenja, posle kojih dolazi izjava, kakva bi jedno
Jevanelje normalno dovela do zakljuka. U prvom dogaaju vest od
Marije Magdalene dovodi Petra i drugog uenika do groba koji je sada
prazan (stihovi 1-9). Nakon to uenici naputaju mesto, ponovo se
pojavljuje Marija, sree dva anela, a onda se sree s vaskrslim Isusom
(stihovi 10-18). Trea scena se dogaa te veeri. Isus se pokazuje ue-
nicima, dok su oni boravili u prostoriji iza zakljuanih vrata (stihovi 19-
23); verovatno na istom mestu na kojem je On odrao svoju oprota-
jnu propoved (glave 13 do 17). Na kraju, Isus se pokazuje Tomi, koji je
bio odsutan sa prethodnih susreta i tom prilikom i njega dovodi da
veruje u Njegovo vaskrsenje (stihovi 24-29). Ovi dogaaji donose
sloenu potvrdu, kako realnosti Isusovog vaskrsenja, tako i tekoe
koju mnogi oseaju kada treba verovati, ne videi.

Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta Pozadina teksta
Prema spisku koji se nalazi u Life Application Bible (1929), Novi
zavet svedoi o ukupnom broju od jedanaest Isusovih pojavljivanja
posle vaskrsenja. On se pokazao Mariji Magdaleni nasamo (Marko 16,9-
11; Jovan 20,10-18) i, verovatno, jednom drugom prilikom, kada je bila
u drutvu drugih ena (Matej 28,8-10). Javio se Petru, nasamo, u Jeru-
salimu (Luka 24,34; 1. Korinanima 15,5). Pojavio se dvojici putnika na
putu za Emaus (Luka 24,13-35; Marko 16,12.13).
Isus se pokazao desetorici apostola u sobi iza zakljuanih vrata
(Marko 16,14; Luka 24,36-43; Jovan 20,19-25), a potom istoj grupi,
kojoj je bio pridruen Toma (Jovan 20,24-29); 1. Korinanima 15,5).
Pokazao se sedmorici uenika dok su lovili ribu u Galileji (Jovna 21,1-
23) i jedanaestorici uenika na gori (Matej 28,16-20). Na kraju pojavio
se meu onima koji su gledali dok se podizao prema nebu (Luka 24,44-
49); Dela 1,3-11). Dodajui na ove izvetaje, Pavle tvrdi da se Isus po-
javio privatno i svom bratu Jakovu (1. Korinanima 15,7) i mnotvu od
pet stotina osoba (6. stih).
Mnogi svedoci Isusovog vaskrsenja inili su zatitu od optube po
kojoj su izvetaji o vaskrsenju bili izmiljotina aice razoaranih ue-
nika, koji su pokuali da spasu svoju ast. Dokle god su uenici iveli,
njihove prie su se mogle uporeivati i proveravati (Luka 1,1-4). Autor
etvrtog Jevanelja je bio poslednji ivi svedok Isusovog vaskrsenja.
Ipak, moda najvei dokaz o Isusovom vaskrsenju, naroito drugoj
generaciji, iji pripadnici nisu imali nijednog ivog svedoka tog
dogaaja, je injenica o praznom grobu. Ta okolnost [prazan grob] bi
bila izuzetno teko razumljiva da Isus nije i zaista ustao iz mrtvih.
Sigurno je da Isusovi neprijatelji nisu imali motiva za uklanjanje Njego-
vog tela iz grobnice; a i da su to uinili, zato jednostavno nisu pokazali
telo, i time dokazali da On nije ustao?


191
U istoj meri nam je, na osnovu izvetaja iz onog vremena, jasno da
uenici nisu imali ni sposobnost niti nameru da ukradu Isusovo telo (tu
mogunost su naveli prvosvetenici, prema tekstu u Mateju 27,62-64).
Dok je Isus jo bio iv, oni su ispoljili beskrajan stepen kukaviluka
(Matej 26,56; Marko 14,50; Jovan 18,17.25-27), pa zato bi posle Nje-
gove smrti odjednom postali hrabriji? U stvari, uenici nisu verovali da
e Isus dopustiti sebi da umre, uprkos Njegovim vie puta po-
novljenim izjavama o onome to predstoji (Marko 8,31-33; 9,30-32;
10,32-34). U situaciji kad je On dokazao da je ponovo iv, oni su bili
vrlo spori da poveruju u Njegovo vaskrsenje (Jovan 20,1-9.24-29). U
svakom sluaju su rimski straari pruili impresivan dokaz da takvog
postupka nije bilo (Matej 27,62-64; 28,11-15).
Da su uenici ukrali Isusovo telo, njihovo kasnije ponaanje bi bilo
potpuno neobjanjivo. Ko bi rtvovao ugled, imovinu i porodicu, da bi
jednu lanu informaciju irio po celome svetu? Ko bi podnosio ruganje,
muenje i smrt u ime dogaaja koji se nikada nije odigrao?
Ako Isusovo telo nisu ukrali ni uenici, ni Njegovi neprijatelji, prazan
grob uverljivo upuuje na realnost Isusovog vaskrsenja. Tako, ako Isus
jeste ustao iz groba, implikacije za dananje vreme su ogromne. Pre
svega, ako je Isus ustao iz mrtvih, nijedno drugo udo nije nemogue ili
neverovatno. Sve to bi pripadnici druge generacije mogli da zatrae od
Njega, moglo bi biti ostvareno ako je u skladu s Njegovom voljom. Nae
lino vaskrsenje se garantuje na osnovu sigurnosti Njegovog vask-
rsenja. I ne samo to, nego ona ista boanska sila koja je Isusa podigla iz
mrtvih moe da donese ivot i isceljenje i u one najbeznadenije ljud-
ske situacije.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Pre svitanja prvog dana sedmice Marija Magdalena dolazi do groba i
primeuje da na ulazu nema velikog kamena (Jovan 20,1). Poto je
vaskrsli Hristos mogao da proe i kroz vrste predmete (stihovi 19, 26),
kamen s ulaza u grobnicu nije odvaljen zbog toga da bi Isus mogao da
izae iz nje, nego zato da bi uenici mogli da uu unutra i uvere se da
je On odatle izaao (Life Application Bible, 1925)! I ne proveravajui za
sebe lino, Marija je odmah otrala Petru i ueniku koga ljubljae Isus
(13,23), verovatno Jovanu (20,2). Ona nesumnjivo nije razmiljala o
vaskrsenju, nego samo o nekom novom sramnom inu nad Isusovim
telom od strane prvosvetenika.
Petar i drugi uenik pojurili su prema grobu, pri emu je Petar bio
slabiji trka (stihovi 3, 4). Ali onaj drugi uenik nije uao u grob sve dok
Petar nije stigao i pre njega uao u grob (stihovi 5-8). Petar je oigledno
bio preduzimljiviji, neustraiviji u akcijama. Meutim, ljubljeni uenik
se pokazao kao osoba nadmonijeg uma. Prema izvetaju, ljubljeni
uenik je prvi poverovao u vaskrsenje, ne zato to ga je oekivao, nego
zato to je sabrao dva i dva, a onda se pokazao i dokaz (Jameison,


192
Fausset, and Brown, 1076; White The Desire of Ages, 789). U to vreme
se nijedan od njih nije, na osnovu Pisma, osetio prisiljenim da oekuje
vaskrsenje (9. stih).
Uenici se kraj groba nisu zadrali dugo, ali je Marija ostala tu i
plakala (stihovi 10, 11). Nagnuvi se u grobnicu, da baci pogled, videla
je kako u njoj, na mestu na kojem se nalazilo Isusovo telo, sede dva
anela (stihovi 11, 12). Kada su je zapitali zato plae, ona je izrazila
svoje verovanje, ali ne u vaskrsenje, nego u pretpostavku da je neka
nepoznata osoba, ili grupa, ukrala Isusovo telo (13. stih). U tom
trenutku, osetila je da neko stoji iza nje. Okrenula se i videla Isusa, ali
je pomislila da je to uvar vrta oko groba (stihovi 14, 15). S primesom
zbunjujue ironije, Isus tano ponavlja rei pitanja koje su joj pre toga
postavili aneli: eno! to plae?
Ali Isus vie nije mogao da se uzdri. Morao je da joj kae ta se
dogodilo. Rekao je samo: Marija, i ona je odmah shvatila da je to On
(16. stih). Marijino ponaanje podsea nas na citat u enji vekova,
str. 297, orig.: Ima dua koje su uznemirene sumnjom; optereene
slabostima; slabe u veri i nemone da sebi predstave Nevidljivog. Ipak,
neki prijatelj koga mogu da vide i koji im pristupa umesto Hrista, moe
da postane karika koja e njihovu uzdrhtalu veru uvrstiti na Hristu.
U oima pripadnika druge generacije poruka ovog malog prizora je
veoma snana. Iako je Marija u linoj Isusovoj prisutnosti, njene oi su
toliko zaslepljene od suza, da nije u stanju da razabere s kim
razgovara. Za nju lina Isusova prisutnost nije nikakva prednost, sve do
trenutka kad je obratila panju na Njegovu re. U sluaju druge gen-
eracije, karika povezivanja s Isusom nastaje u reima Jovanovog Jevan-
elja. Zahvaljujui reima Jevanelja vera postaje stvarnost, a suze su
osuene.
U 17. stihu naglaava se tema: Ne dohvataj se do mene, jer se jo
ne vratih k Ocu svojemu. Sutina hrianskog ivota nije hvatanje za
Isusovu fiziku prisutnost, nego gledanje u veri na odnos koji je postao
dostupan u Duhu posle Isusovog vaznesenja i odlaska na mesto s desne
strane Oca. Rei Jevanelja kroz Duha donose ivot koji je svo-
jevremeno doao putem Njegove fizike prisutnosti. Marija tri da ue-
nicima odnese vest (18. stih).
Isus u 17. stihu koristi izuzetno dragocen opis za svoje uenike.
Mariji kae: Idi k brai mojoj, i kai im: vraam se k Ocu svojemu i Ocu
vaemu, i Bogu svojemu i Bogu vaemu. Ovo je u etvrtom Jevanelju
prvi i jedini put da Isus sebe dovodi u vezu sa svojim uenicima tako
prisnim reima. Jednom ranijom prilikom nazvao ih je slugama
(13,16), a onda uenicima (13,35). Jednim kasnijim povodom, nazvao
ih je prijateljima (15,15). Ali sada, uprkos njihovom neshvatljivom
neverstvu, kad su ga se odrekli u asu Njegove velike potrebe (injenica
koju Jovan marginalizuje, za razliku od drugih pisaca Jevanelja), Isus
napreduje ka jednom jo prisnijem oznaavavanju. Naziva ih braom,


193
zajedno s Njime decom svoga Oca (Jameison, Fauset, and Brown,
1076)!
Te veeri se uenici okupljaju iza zakljuanih vrata, za sluaj da bi
jevrejske voe htele da ih uklone, kako su uinile s Isusom. Zar je mo-
gue da, uprkos svedoanstvu i ljubljenog uenika i Marije Magdalene,
oni jo uvek ne veruju da je Isus ustao iz mrtvih? U svakom sluaju,
meu njima se pojavljuje Isus i dva puta kae: Mir vam (stihovi 19,
21). Posle toga ini gest koji je podsetnik na stvaranje sveta (1. Mojsi-
jeva 2,7) i dunu prema njima, u inu simbolinog prenoenja Sve-
toga Duha; moda kao predukusa doivljaja na Dan duhova/ pedeset-
nice, koji je trebalo da se dogodi kroz pedeset dana (Jovan 20,22).
Strah koji su uenici osetili tom prilikom jo jednom je ponovio
saznanje da ih Isusova fizika prisutnost na Zemlji ni na koji nain nije
titila od sumnje i uznemirenosti. S druge strane, prisutnost Duha po-
dii e uenike na mesto slube pratanja svetu (23. stih). Stih ne ka-
zuje da e uenici imati pravo da ponude ili uskrate pratanje po nekom
svom hiru, nego e, kao i u Isusovom sluaju, njihovo objavljivanje
jevanelja doneti i videlo i tamu, i ivot i smrt, i pratanje i sud (vidi
3,16-21; 2. Korinanima 2,15.16).
U vee dana vaskrsenja Toma nije bio u drutvu ostalih uenika (24.
stih). U tekstu nema nagovetaja da je Toma izostao zbog neke svesne
malodunosti. Mogue je da je samo bio zauzet nekim drugim poslom.
Ali oigledno je da nije spreman da prihvati realnost vaskrsenja samo
na osnovu svedoenja uenika. U tekstu pred nama, kombinacija rei
Dok ne vidim , sa snanom dvostrukom negacijom (u Grkom), ap-
solutno neu verovati (slobodan prevod), upuuje na krajnje tvrdo
neverstvo (25. stih).
Okolnosti se ponavljaju sedmicu dana kasnije, ovom prilikom je tu i
Toma. Vrata su ponovo zakljuana i ponovo se Isus pojavljuje meu
okupljenim uenicima i ponovo kae: Mir vam! (26 stih). Zatim se
obraa Tomi, ponavlja i proiruje Tomine rei iz 25. stiha i poziva ga da
ispitivanjem Njegovog tela zadovolji svoje sumnje (27. stih).
Pokazuje se da je Tomina izjava bila samo prazna pria. Zaista,
Toma nema stvarnu potrebu da stavi prst u oiljke od klinova ili da
dodirne oiljak od rane meu Isusovim rebrima. Sm pogled na Isusa je
dovoljan da izmami jednu od najuzvienijih potvrda Isusovog Boanstva
u Novom zavetu: Gospod moj i Bog moj! (28. stih). Ovaj izraz je prik-
ladna dopuna Prologu Jevanelja, u kojem Re postoji od venosti kao
Bog i sa Bogom, a ipak silazi na Zemlju da bi postala telo (1,1.2.14).
Tomina izjava (20,28) dovodi do kulminacije hristologije u Jevan-
elju. Isus ne kae da je Toma preterao. Naprotiv, pohvaljuje ga zbog
potvrde svoje vere, ali svoj blagoslov rezervie za one (druga gen-
eracija) koji e doi do istog zakljuka kao Toma, ali bez doivljavanja
Isusove fizike prisutnosti (29. stih). Neverni Toma slika je svih onih u
Jevanelju ija je vera zavisila od fizikih znakova i doivljavanja uda.


194
Ono snanije i vrednije iskustvo rezervisano je za generaciju onih koji
e poverovati na osnovu svedoanstva drugih ljudi, na osnovu ive Rei
Jevanelja.
To je, u stvari, razlog pisanja Jevanelja po Jovanu. Trideseti stih, u
izvornom jeziku, poinje reju prema tome [therefore]. Svrhu Jevan-
elja treba da vidimo u kontekstu sekvence s Tomom. Iako je fiziki
Isus uinio mnoga druga udesa, pored onih koja su navedena u
Jevanelju, Jevanelje sadri dovoljno uzoraka (Jameison, Fausset, and
Brown, 1077) za formiranje vrste vere kakvom je poverovao Toma i bez
inspekcije Isusovog vaskrslog tela! Najvrednije u ovome je to e pri-
padnici druge generacije, koji poveruju tom verom nai, u Njegovo ime,
ivot, ivot u izobilju (31. stih)!
Svrha Jovanovog Jevanelja jeste da italac prihvati Isusa kao Mesiju
(jevrejsko oznaenje) i Bojeg Sina (neznaboako oznaenje), ime se
formira slika jedne sveobuhvatne misije (31. stih). Druga generacija nije
ograniena rasom, polom, kulturom ili geografskim odreenjem. Svi oni
koji rado primaju Isusove rei onako kako su zapisane u ovom Jevan-
elju, mogu da dobiju ivot koji On nudi.

Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Uenici spori da veruju Uenici spori da veruju Uenici spori da veruju Uenici spori da veruju
Primarna tema u ovoj glavi je, ini se, sporost kojom Isusovi sledbe-
nici poinju da veruju u vaskrsenje, uprkos obilju fizikih dokaza. Prvo,
Petar i Jovan dolaze da vide dokaze i tada, iako Jovan veruje, to kao da
ne dotie Petra (stihovi 1-9). Potom Marija, posrui, dolazi do
prihvatanja injenice (10-18) i to tek posle linog i fizikog susreta s
Isusom. Bez obzira na njeno i Jovanovo svedoanstvo, uenici se tiskaju
iza zakljuanih vrata, kao ovce bez pastira (stihovi 19-23). Na kraju i
Toma, posrui, nalazi svoj put u verovanje (stihovi 24-29).
Cela glava kao da je jedna velika preporuka drugoj generaciji, iji
pripadnici se se oseaju veoma inferiornim u odnosu na prvu, a ipak su
uinili neto to je, ini se, mogao i umeo samo ljubljeni uenik iz
prve generacije da potpuno poveruje i bez linog dodira s Isusom.
Prva generacija, s izuzetkom autora Jevanelja, nije spremna da prihvati
vest na osnovu tueg svedoanstva. Druga generacija je ve uinila vie
od toga. uvajui veru posle smrti ljubljenog uenika, oni e nad-
maiti veru prvih uenika. Zaista, nije udo to e upravo oni biti pri-
maoci posebnih blagoslova (29. stih)!
Moe biti da nije fer govoriti o nevernom Tomi. Vie nego u jednoj
prilici on je pokazao izuzetnu veru i hrabrost (11,7-16). Jedina razlika
izmeu njega i drugih uenika u 20. glavi je u tome to nije imao priliku
da vidi Isusa kao oni. Uenik koji je izrazio sumnje i u Isusovoj prisut-
nosti, bio je Filip (6,5-7; 14,8-11), ali Jevanelje od Filipovih sumnji ne
pravi veliku raspravu. Na osnovu primera o Tomi jasno je da Isus ne
odbacuje ljude koji sumnjaju, ako su te sumnje potene i ako osoba nije


195
zatvorila sve prilaze kojima Isus moe da joj pristupi. Sumnje mogu da
odigraju znaajnu ulogu u postupku ponovnog pretresanja tekih pi-
tanja. Moda je bolje glasno sumnjati, kao to je uinio Toma, nego
klizati u tiho neverstvo (Barton, 1927). Barkli (Barclay) napominje da je
vie vere u osobi koja hoe da bude potpuno sigurna, nego u nekome
ko samo ponavlja neto o emu nikada nije razmiljao.
U ovom poglavlju se moda nalazi pouka za one koji ele da pris-
tupe ljudima sekularnog uma. Ljudima koji za Isusovo vaskrsenje uju
danas prvi put, verovatno e trebati mnogo vremena da ga shvate, kao
to je trebalo Mariji, Petru i Tomi (Barton 1925). Moda e u poetku
pokuati da se bave drugim objanjenjima za prazan grob, kao to je
uinila Marija (stihovi 2, 13-15). Posle toga e moda proveravati in-
jenice, ali nee doi do osvedoenja, vrlo slino onome kako je uinio
Petar (stihovi 6, 7). Znaaj tog neshvatljivog dogaaja moi e potpuno
da shvate tek kada se lino sretnu s Isusom i predaju mu se (stihovi 16-
18, 26-28).

Ispunjenje oprotajne propovedi Ispunjenje oprotajne propovedi Ispunjenje oprotajne propovedi Ispunjenje oprotajne propovedi
Jedan od glavnih ciljeva pripovedanja o Isusovim pojavljivanjima u
Jovanovom Jevanelju je, ini se, da pokau da je veina onoga to je
Isus obeao u svojoj oprotajnoj propovedi (glave 13 do 17) bilo ispun-
jeno u danima Njegove smrti i vaskrsenja (Talbert, Reading John, 253-
255). Isus se vraa uenicima, kao to je obeao (20,19; uporedi 14,18;
16,22). Donosi im svoj mir (20,21; uporedi 14,27). Donosi radost i ve-
selje njihovim srcima (20,20; uporedi 16,22). On donosi Duha koga im
je obeao (20,22; uporedi 16,7). Nastupilo je vreme za uzajamno
pratanje (20,22.23; uporedi 13,14.15). U okviru ponovnog susreta s
Isusom uenici su uli u period ispunjenja.

Primena Rei
Jovan, 20. glava Jovan, 20. glava Jovan, 20. glava Jovan, 20. glava
1. Sea li se perioda u prolosti u kojem ti je bilo teko da veruje? 1. Sea li se perioda u prolosti u kojem ti je bilo teko da veruje? 1. Sea li se perioda u prolosti u kojem ti je bilo teko da veruje? 1. Sea li se perioda u prolosti u kojem ti je bilo teko da veruje?
Kako si doao do Kako si doao do Kako si doao do Kako si doao do reenja problema? Kakve vrste je bio tvoj susret reenja problema? Kakve vrste je bio tvoj susret reenja problema? Kakve vrste je bio tvoj susret reenja problema? Kakve vrste je bio tvoj susret
s Isusom? Kakve implikacije bi mogao da izvue iz tog iskustva, s Isusom? Kakve implikacije bi mogao da izvue iz tog iskustva, s Isusom? Kakve implikacije bi mogao da izvue iz tog iskustva, s Isusom? Kakve implikacije bi mogao da izvue iz tog iskustva,
one koje bi tebi i dr one koje bi tebi i dr one koje bi tebi i dr one koje bi tebi i dru uu ugima mogle pomoi da odrite veru, uprkos gima mogle pomoi da odrite veru, uprkos gima mogle pomoi da odrite veru, uprkos gima mogle pomoi da odrite veru, uprkos
sumnjama sadanjosti? sumnjama sadanjosti? sumnjama sadanjosti? sumnjama sadanjosti?
2. Kakav znaaj za tebe ima izraz 2. Kakav znaaj za tebe ima izraz 2. Kakav znaaj za tebe ima izraz 2. Kakav znaaj za tebe ima izraz brat? brat? brat? brat? ta je preko ta je preko ta je preko ta je preko tog izraza Isus tog izraza Isus tog izraza Isus tog izraza Isus
pokuao da porui svojim uenicima? Kako tvoj odnos s tvojom br pokuao da porui svojim uenicima? Kako tvoj odnos s tvojom br pokuao da porui svojim uenicima? Kako tvoj odnos s tvojom br pokuao da porui svojim uenicima? Kako tvoj odnos s tvojom bra- a- a- a-
om ili sestrama utie na to kako se odnosi prema Isusu? om ili sestrama utie na to kako se odnosi prema Isusu? om ili sestrama utie na to kako se odnosi prema Isusu? om ili sestrama utie na to kako se odnosi prema Isusu?
3. Gde bi, u ovom trenutku, mogao da upotrebi Isusov mir? Ima li 3. Gde bi, u ovom trenutku, mogao da upotrebi Isusov mir? Ima li 3. Gde bi, u ovom trenutku, mogao da upotrebi Isusov mir? Ima li 3. Gde bi, u ovom trenutku, mogao da upotrebi Isusov mir? Ima li
u uu un nn nutranjih strahova koji remete tvoje pouzdanje? P utranjih strahova koji remete tvoje pouzdanje? P utranjih strahova koji remete tvoje pouzdanje? P utranjih strahova koji remete tvoje pouzdanje? Postoje li ljudi ostoje li ljudi ostoje li ljudi ostoje li ljudi
koji ti ivot ine teko podnoljivim? Ima li situacija na poslu, u koji ti ivot ine teko podnoljivim? Ima li situacija na poslu, u koji ti ivot ine teko podnoljivim? Ima li situacija na poslu, u koji ti ivot ine teko podnoljivim? Ima li situacija na poslu, u
koli ili u kui koji izazivaju pome koli ili u kui koji izazivaju pome koli ili u kui koji izazivaju pome koli ili u kui koji izazivaju pomet tt tnju u tvom ivotu? Na koji nain nju u tvom ivotu? Na koji nain nju u tvom ivotu? Na koji nain nju u tvom ivotu? Na koji nain
moe delotvornije da uiva u Isusovom miru usred razliitih pr moe delotvornije da uiva u Isusovom miru usred razliitih pr moe delotvornije da uiva u Isusovom miru usred razliitih pr moe delotvornije da uiva u Isusovom miru usred razliitih pre- e- e- e-


196
preka? Na koje posebne naine e se m preka? Na koje posebne naine e se m preka? Na koje posebne naine e se m preka? Na koje posebne naine e se menjati tvoj ivot, ako bi v enjati tvoj ivot, ako bi v enjati tvoj ivot, ako bi v enjati tvoj ivot, ako bi ve- e- e- e-
om dubinom posedovao Isusov mir? om dubinom posedovao Isusov mir? om dubinom posedovao Isusov mir? om dubinom posedovao Isusov mir?
4. Kakvim se metodima/ strategijama koristi, da bi za tebe, u tvom 4. Kakvim se metodima/ strategijama koristi, da bi za tebe, u tvom 4. Kakvim se metodima/ strategijama koristi, da bi za tebe, u tvom 4. Kakvim se metodima/ strategijama koristi, da bi za tebe, u tvom
sadanjem iskustvu, Isus postao vea stvarnost? Kako moe danas sadanjem iskustvu, Isus postao vea stvarnost? Kako moe danas sadanjem iskustvu, Isus postao vea stvarnost? Kako moe danas sadanjem iskustvu, Isus postao vea stvarnost? Kako moe danas
da dodirne Nj da dodirne Nj da dodirne Nj da dodirne Nje ee egove ruke i rebra? gove ruke i rebra? gove ruke i rebra? gove ruke i rebra?

Istraivanje Rei
1. Ov 1. Ov 1. Ov 1. Ovu glavu paljivo uporedi s Matejem 28, Markom 16, Lukom 24, u glavu paljivo uporedi s Matejem 28, Markom 16, Lukom 24, u glavu paljivo uporedi s Matejem 28, Markom 16, Lukom 24, u glavu paljivo uporedi s Matejem 28, Markom 16, Lukom 24,
Jovanom 21, Delima 1 i 1. Korinanima 15. glavom. Navedi sva I Jovanom 21, Delima 1 i 1. Korinanima 15. glavom. Navedi sva I Jovanom 21, Delima 1 i 1. Korinanima 15. glavom. Navedi sva I Jovanom 21, Delima 1 i 1. Korinanima 15. glavom. Navedi sva Is- s- s- s-
usova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u Novom usova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u Novom usova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u Novom usova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u Novom
zavetu. Na koje naine se izvetaji iz Jovana 20. glave slau ili razl zavetu. Na koje naine se izvetaji iz Jovana 20. glave slau ili razl zavetu. Na koje naine se izvetaji iz Jovana 20. glave slau ili razl zavetu. Na koje naine se izvetaji iz Jovana 20. glave slau ili razli- i- i- i-
k kk kuju od izvetaja u drugim novozavetnim knjigama? Kakve inform uju od izvetaja u drugim novozavetnim knjigama? Kakve inform uju od izvetaja u drugim novozavetnim knjigama? Kakve inform uju od izvetaja u drugim novozavetnim knjigama? Kakve informa- a- a- a-
cije moe da doda reima iz ove glave? cije moe da doda reima iz ove glave? cije moe da doda reima iz ove glave? cije moe da doda reima iz ove glave?
2. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta na kojima se, u Novom 2. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta na kojima se, u Novom 2. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta na kojima se, u Novom 2. Uz pomo konkordancije potrai sva mesta na kojima se, u Novom
zavetu, izvan Jevanelja, pojavljuje re zavetu, izvan Jevanelja, pojavljuje re zavetu, izvan Jevanelja, pojavljuje re zavetu, izvan Jevanelja, pojavljuje re vaskrsenje vaskrsenje vaskrsenje vaskrsenje. Naini posebne . Naini posebne . Naini posebne . Naini posebne
spiskove tih p spiskove tih p spiskove tih p spiskove tih po oo ojavl javl javl javljivanja koja se odnose na Hristovo vaskrsenje i jivanja koja se odnose na Hristovo vaskrsenje i jivanja koja se odnose na Hristovo vaskrsenje i jivanja koja se odnose na Hristovo vaskrsenje i
onih koja se odnose na vaskrsenje Bojeg naroda prilikom Drugog onih koja se odnose na vaskrsenje Bojeg naroda prilikom Drugog onih koja se odnose na vaskrsenje Bojeg naroda prilikom Drugog onih koja se odnose na vaskrsenje Bojeg naroda prilikom Drugog
dolaska. Ponovo proui svoje spiskove i pogledaj svaki tekst u nj dolaska. Ponovo proui svoje spiskove i pogledaj svaki tekst u nj dolaska. Ponovo proui svoje spiskove i pogledaj svaki tekst u nj dolaska. Ponovo proui svoje spiskove i pogledaj svaki tekst u nje- e- e- e-
govom kontekstu, pa odgovori na sledea dva pitanja: kakvo t govom kontekstu, pa odgovori na sledea dva pitanja: kakvo t govom kontekstu, pa odgovori na sledea dva pitanja: kakvo t govom kontekstu, pa odgovori na sledea dva pitanja: kakvo te- e- e- e-
oloko znaenje N oloko znaenje N oloko znaenje N oloko znaenje Novi zavet daje Isusovom vaskrsenju i ovi zavet daje Isusovom vaskrsenju i ovi zavet daje Isusovom vaskrsenju i ovi zavet daje Isusovom vaskrsenju i kakav je kakav je kakav je kakav je
odnos izmeu Njegovog vaskrsenja i vaskrsenja Njegovog naroda odnos izmeu Njegovog vaskrsenja i vaskrsenja Njegovog naroda odnos izmeu Njegovog vaskrsenja i vaskrsenja Njegovog naroda odnos izmeu Njegovog vaskrsenja i vaskrsenja Njegovog naroda
prilikom Drugog dolaska? Konano, napii i jednu do dve strane o prilikom Drugog dolaska? Konano, napii i jednu do dve strane o prilikom Drugog dolaska? Konano, napii i jednu do dve strane o prilikom Drugog dolaska? Konano, napii i jednu do dve strane o
tome ta tebi lino znai Isusovo vaskrsenje. tome ta tebi lino znai Isusovo vaskrsenje. tome ta tebi lino znai Isusovo vaskrsenje. tome ta tebi lino znai Isusovo vaskrsenje.


197



DEO ESTI
EPILOG
Jovan 21. glava

GLAVA ESNAESTA
UENICI DAJU SVOJE IVOTE
Jovan, 21. glava

Dvadaeset prva glava Jovanovog Jevanelja esto se opisuje kao Epi-
log etvrtog Jevanelja, zato to materijal nastaje posle onoga to zvui
kao zavrne rei Jevanelja, u 20, 30.31. Da li je ovaj materijal bio
sastavni deo prvobitnog izdanja Jevanelja, dodat od strane autora u
drugom izdanju ili dodat iz autorovih memoara posle njegove smrti
(meu mnogim teorijama koje postoje!). Pria koja ini najvei deo
glave je dragocen dodatak onome to znamo o Isusovoj slubi i uticaju
koji je ona imala na Njegove uenike.
Poto ovo poglavlje deluje kao zakljuak Jevanelja po Jovanu, od-
luio sam da ga podelim u dva dela. Prvi e se baviti priama koje ine
gro glave (stihovi 1-23). Drugi deo se ukratko dotie 24. i 25. stiha, s
namerom svoenja zakljuka celoj knjizi.

Ulaenje u Re
Jovan, 21. glava Jovan, 21. glava Jovan, 21. glava Jovan, 21. glava
Tekst u 21. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na sl Tekst u 21. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na sl Tekst u 21. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na sl Tekst u 21. glavi proitaj nekoliko puta, a onda odgovori na sle- e- e- e-
dea p dea p dea p dea pi ii itanja: tanja: tanja: tanja:
1. Navedi sva Isusova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u 1. Navedi sva Isusova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u 1. Navedi sva Isusova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u 1. Navedi sva Isusova pojavljivanja posle vaskrsenja koja se pominju u
Jovan Jovan Jovan Jovano oo ovom Jevanelju. Koliko prilika se pominje? S koliko ljudi se vom Jevanelju. Koliko prilika se pominje? S koliko ljudi se vom Jevanelju. Koliko prilika se pominje? S koliko ljudi se vom Jevanelju. Koliko prilika se pominje? S koliko ljudi se
sreo Isus? U je sreo Isus? U je sreo Isus? U je sreo Isus? U jed dd dnom ili dva pasusa napii ta je, po tvom miljenju, nom ili dva pasusa napii ta je, po tvom miljenju, nom ili dva pasusa napii ta je, po tvom miljenju, nom ili dva pasusa napii ta je, po tvom miljenju,
glavni cilj Isusovih p glavni cilj Isusovih p glavni cilj Isusovih p glavni cilj Isusovih po oo ojavljivanja posle vaskrsenja, u Jovanovom javljivanja posle vaskrsenja, u Jovanovom javljivanja posle vaskrsenja, u Jovanovom javljivanja posle vaskrsenja, u Jovanovom
Jevanelju. Jevanelju. Jevanelju. Jevanelju.
2. Uporedi 21. glavu Jovanovog Jevanelja s 1. Mo 2. Uporedi 21. glavu Jovanovog Jevanelja s 1. Mo 2. Uporedi 21. glavu Jovanovog Jevanelja s 1. Mo 2. Uporedi 21. glavu Jovanovog Jevanelja s 1. Mojsijevom 1. i 2. gl jsijevom 1. i 2. gl jsijevom 1. i 2. gl jsijevom 1. i 2. gla- a- a- a-
vom. Kako je sve Isus prikazan kao Adam? Kakve implikacije sadri vom. Kako je sve Isus prikazan kao Adam? Kakve implikacije sadri vom. Kako je sve Isus prikazan kao Adam? Kakve implikacije sadri vom. Kako je sve Isus prikazan kao Adam? Kakve implikacije sadri
ovo poreenje, u vezi s Isusovom slubom? Da li ona ima neke ovo poreenje, u vezi s Isusovom slubom? Da li ona ima neke ovo poreenje, u vezi s Isusovom slubom? Da li ona ima neke ovo poreenje, u vezi s Isusovom slubom? Da li ona ima neke
implikacije za raspravu o Hri implikacije za raspravu o Hri implikacije za raspravu o Hri implikacije za raspravu o Hris ss stovoj ljudskoj prirodi? tovoj ljudskoj prirodi? tovoj ljudskoj prirodi? tovoj ljudskoj prirodi?
3. Koja saznanja iz ove glave bi bila od posebnog inter 3. Koja saznanja iz ove glave bi bila od posebnog inter 3. Koja saznanja iz ove glave bi bila od posebnog inter 3. Koja saznanja iz ove glave bi bila od posebnog interesovanja za esovanja za esovanja za esovanja za
drugu ge drugu ge drugu ge drugu gen nn neraciju, iji pripadnici nisu poznavali ni Isusa niti bilo eraciju, iji pripadnici nisu poznavali ni Isusa niti bilo eraciju, iji pripadnici nisu poznavali ni Isusa niti bilo eraciju, iji pripadnici nisu poznavali ni Isusa niti bilo
koga ko je poznavao Isusa dok je iveo na Zemlji u fizikom telu? koga ko je poznavao Isusa dok je iveo na Zemlji u fizikom telu? koga ko je poznavao Isusa dok je iveo na Zemlji u fizikom telu? koga ko je poznavao Isusa dok je iveo na Zemlji u fizikom telu?
Ispii svoje odgovore, bilo u vidu spiska bilo u jednom ili dva Ispii svoje odgovore, bilo u vidu spiska bilo u jednom ili dva Ispii svoje odgovore, bilo u vidu spiska bilo u jednom ili dva Ispii svoje odgovore, bilo u vidu spiska bilo u jednom ili dva
pasusa. pasusa. pasusa. pasusa.


198
4. Isus tri puta ispituje Petra. Na ko 4. Isus tri puta ispituje Petra. Na ko 4. Isus tri puta ispituje Petra. Na ko 4. Isus tri puta ispituje Petra. Na komadu hartije naini tri stupca. U madu hartije naini tri stupca. U madu hartije naini tri stupca. U madu hartije naini tri stupca. U
prvom napii tane rei Isusova tri pitanja. U drugom stupcu napii prvom napii tane rei Isusova tri pitanja. U drugom stupcu napii prvom napii tane rei Isusova tri pitanja. U drugom stupcu napii prvom napii tane rei Isusova tri pitanja. U drugom stupcu napii
Petrove odg Petrove odg Petrove odg Petrove odgo oo ovore, a u treem napii Isusova uzvraanja na Petrove vore, a u treem napii Isusova uzvraanja na Petrove vore, a u treem napii Isusova uzvraanja na Petrove vore, a u treem napii Isusova uzvraanja na Petrove
odgovore. Obrati panju na slinosti i razlike izmeu te tri grupe odgovore. Obrati panju na slinosti i razlike izmeu te tri grupe odgovore. Obrati panju na slinosti i razlike izmeu te tri grupe odgovore. Obrati panju na slinosti i razlike izmeu te tri grupe
p pp pi ii itanja i odgovora. K tanja i odgovora. K tanja i odgovora. K tanja i odgovora. Kakav znaaj u tvojim mislima ima ovaj razgovor akav znaaj u tvojim mislima ima ovaj razgovor akav znaaj u tvojim mislima ima ovaj razgovor akav znaaj u tvojim mislima ima ovaj razgovor
Isusov s Petrom? Zato je Petar odmah post Isusov s Petrom? Zato je Petar odmah post Isusov s Petrom? Zato je Petar odmah post Isusov s Petrom? Zato je Petar odmah posta aa avio pitanje oko Jovana? vio pitanje oko Jovana? vio pitanje oko Jovana? vio pitanje oko Jovana?
5. Tekst u Jovanu 21,20 5. Tekst u Jovanu 21,20 5. Tekst u Jovanu 21,20 5. Tekst u Jovanu 21,20- -- -23 je vrlo rano pominjanje pokuaja nekih 23 je vrlo rano pominjanje pokuaja nekih 23 je vrlo rano pominjanje pokuaja nekih 23 je vrlo rano pominjanje pokuaja nekih
hriana da odrede priblian datum Drugog Hristovog dolaska. hriana da odrede priblian datum Drugog Hristovog dolaska. hriana da odrede priblian datum Drugog Hristovog dolaska. hriana da odrede priblian datum Drugog Hristovog dolaska.
Napii ta su, Napii ta su, Napii ta su, Napii ta su, po tvom miljenju, braa pokuala da postignu po tvom miljenju, braa pokuala da postignu po tvom miljenju, braa pokuala da postignu po tvom miljenju, braa pokuala da postignu
ire ire ire iren nn njem tih glasina. Kakve bi, po tvom miljenju, bile posledice da jem tih glasina. Kakve bi, po tvom miljenju, bile posledice da jem tih glasina. Kakve bi, po tvom miljenju, bile posledice da jem tih glasina. Kakve bi, po tvom miljenju, bile posledice da
Jovan nije uloio napor i vreme da uutka glasine? Jovan nije uloio napor i vreme da uutka glasine? Jovan nije uloio napor i vreme da uutka glasine? Jovan nije uloio napor i vreme da uutka glasine?

Istraivanje Rei
Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta Struktura i pozadina teksta
Dvadeset prva glava govori o tome kako su se uenici sreli s Isusom
u Galileji posle Njegovog vaskrsenja. Posle duge i bezuspene noi u
ribolovu, Isus im s obale daje uputstva za lov, to donosi veliki uspeh
(stihovi 1-6). Kad su ulov odvukli na obalu, primeuju da je Isus za njih
ve pripremio doruak (stihovi 7-14). Posle doruka Isus i Petar odlaze
u etnju obalom (20. stih), da bi Isus uverio Petra da je vredan da
nastavi kao Njegov uenik (stihovi 15-19) i objasnio odnos izmeu
Petra i autora etvrtog Jevanelja (stihovi 20-23).
Utisak koji se stie, naroito u Jovanovom Jevanelju je da su Isusova
pojavljivanja posle vaskrsenja bila povremena i vrlo neoekivana. Marija,
jedanaestorica, Toma i sada sedam uenika zateeni su iznenadnou
Isusovog pojavljivanja pred njima. U onom realnom smislu, Isusova
sluba uenicima je bila zavrena u Gornjoj sobi (13. do 17. glave).
Posle vaskrsenja im Isus govori veoma malo. Cilj Njegovih pojavljivanja
posle vaskrsenja bio je verifikacija autentinosti vaskrsenja.

Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta Detaljno istraivanje teksta
Sedmorica Isusovih uenika, meu kojima su bili Petar i Zevedejevi
sinovi, odluuju da pou u ribolov na Tiverijadskom jezeru, koje je
drugo ime za Galilejsko jezero (stihovi 1-3). Jedan od tih uenika je
uenik koga Isus ljubljae, koji je ujedno i autor etvrtog Jevanelja
(stihovi 7, 20, 24). Meutim, iz izvetaja nije jasno da li je on jedan od
Zevedejevih sinova, poto su u grupi i dvojica drugih neimenovanih
uenika (2. stih).
Uenici su celu no na vodi (3. stih), ali ne hvataju nita. Zato su
lovili nou? Dve su glavne vrste ribolova, lov mreom i lov na mamce. U
bistrim vodama na dnevnoj svetlosti obino se bira lov na mamce, kada
ribu mami neki sjajan objekat, ili koji izgleda kao ukusna hrana, to ona
zagrize i biva uhvaena. Poto se mreom moe uloviti mnogo ribe
odjednom, tim metodom se nerado lovi u bistrim vodama na dnevnoj


199
svetlosti, jer e riba videti pribliavanje mree, pa e se skloniti. Najpo-
godnije vreme za ribolov mreom je no, u vreme kad se riba moe
iznenaditi.
Meutim, uenici naporno rade celu no, bez ikakvog uspeha. Kad
doe jutro, ostaje im jo jedna poslednja prilika. Ako bace mreu u
senku broda, moe se dogoditi da iznenade neke ribe ije su se oi
navikle na bletavo svetlo jutra. Ali iznenada se na obali pojavljuje Isus,
iako ga u tom trenutku uenici ne prepoznaju (4. stih). On im predlae
da bace mreu na drugu stranu broda koja je nesumnjivo bila sun-
ana strana (stihovi 5, 6)! Ko god je na obali, ini se da ne zna mnogo o
ribolovu!
Ono to e uenici odmah zatim otkriti je da je Isus drugi Adam
(Rimljanima 5,12-21; 1. Korinanima 15,45-49). On je Adam onako
kako je Adam trebalo da bude, u savrenom odnosu s Bogom i s punom
vlau nad Zemljom, ukljuujui i vlast nad ribama morskim (vidi 1.
Mojsijeva 1,26-28)! Ribe u moru toga jutra sluaju Isusovu zapovest i
plivaju pravo u mreu koju su uenici spustili.
Mnogi ljudi rado diskutuju o tome da li je Isus imao Adamovu pri-
rodu pre ili posle ovekovog pada u greh. O toj temi je lako raspravljati,
poto su obe tvrdnje u skladu s Pismom, osim jedne take. U
Rimljanima 8,3, na primer, Boji Sin je opisan kako dolazi u obliju
grenog oveka, u stanju koje je bilo uzrokovano Adamovim padom u
greh. S druge strane, u 21. glavi Jovanovog Jevanelja Isus je prikazan
kako demonstrira moi kakve su bile dostupne Adamu pre pada u greh.
Kao i u mnogim drugim teolokim podrujima, biblijska slika je samo
malo sloenija od onoga kako bi neki ljudi eleli da verujemo.
To je ljubljenom ueniku bilo potpuno dovoljno kao dokaz, da bi
ponovo bio prvi da neto uoi (21,7; 20,8). Ovom prilikom Petar ne ok-
leva da postupi prema spoznaji drugog uenika. Nepromiljen kao i
uvek, on odmah skae u vodu da bi bre doao do Isusa, dok ostali
uenici dolaze brodom, teglei ogroman ulov ribe (stihovi 7, 8).
Po dolasku na obalu oni otkrivaju da je Isus u meuvremenu sm
neto ulovio i poeo da priprema doruak nad vatrom (9. stih). Tome
dodaje neke od 153 velike ribe koje su uenici uhvatili po Njegovim
uputstvima (stihovi 10, 11), a autor Jevanelja primeuje da se uprkos
ogromnom ulovu mrea nije pocepala (11. stih).
Posle toga dolazi prilino tih doruak, kada uenici jedu obrok koji
im Isus daje (stihovi 12, 13). Zato su uenici utali? Da moda nisu bili
pomalo nesigurni da li je to stvarno Isus? Moda su bili zbunjeni odno-
som tih Njegovih pojavljivanja posle vaskrsenja s oprotajnom propov-
edi koju je odrao pre raspea? U svakom sluaju, muile ih iste ne-
poznanice i nesigurnosti koje e predstavnici druge generacije oseati
posle smrti ljubljenog uenika. Isusova fizika prisutnost nije donela
uenicima nikakvu prednost. Jedino e Isusov odlazak i dolazak Duha


200
doneti vrsta uverenja, i ta realnost je bila ista i za prvu i za drugu gen-
eraciju hriana.
Zanimljivo je da je doruak opisan jezikom Veere Gospodnje i hran-
jenja pet hiljada ljudi; u 13. stihu su upotrebljene iste rei kao one u
6,11: Isus uze hleb, i dade im. Jezik ovog stiha podsea na izvetaje
o Veeri Gospodnjoj u Mateju 26,26, Marku 14,22 i Luki 22,19 (vidi
takoe 1. Korinanima 11,23). Iako u Jovanovom Jevanelju nema iz-
vetaja o Gospodnjoj Veeri, ovaj dogaaj, u kombinaciji s narativom iz
6. glave, donosi jasan ukus obredne Veere.
Posle doruka, prema izvetaju iz 15. stiha, Isus ispituje Petra tri
puta, elei da vidi dubinu i iskrenost njegovog odnosa s Isusom, ne-
sumnjivo namerno uzvraajui na Petrova tri odricanja od Isusa, kako
stoji 18,15-18.25-27. Isus tri puta pita, Petar odgovara, a Isus uzvraa
na njegove odgovore (stihovi 15, 16, 17). Isus svakom prilikom pita:
Simone Jonin! ljubi li me? U svakoj prilici Petar odgovara: Ti zna da
te ljubim. I svakom prilikom Isus uzvraa reima kao Pasi ovce moje
[brini se o mojim jaganjcima].
Prilikom postavljanja prvog pitanja Isus dodaje jednu frazu: Simone
Jonin! ljubi li me vema nego ovi? (15. stih). Da li ga Petar voli vie
nego drugi uenici? Isus je, nema sumnje, hteo na ovom mestu da nat-
era Petra da govori, poto je ranije bio brz da se pohvali kako je njegova
odanost Isusu vea od odanosti drugih (Matej 26,33). Ali kad je Petar
odbio da reaguje na taj deo pitanja (Jovan 21,15), Isus to prihvata kao
priznanje i ne insistira ponovo na tome (stihovi 16, 17). ini se da je,
bar do stihova 20 do 23, Petar delimino shvatio ludost duhovnog
uporeivanja. Ono to je bitno je dubina ovekovog odnosa s Isusom, a
ne kako se ta dubina poredi s dubinom odnosa drugih.
Biblisti i propovednici su se, tokom vekova, mnogo bavili podatkom
o postojanju dve razliite grke rei za ljubav, koje nalazimo u ovom
tekstu i da u Isusovim uzvraanjima na Petrove odgovore postoje
neznatne razlike. Meutim, najnovija paljiva istraivanja pokazuju da
je Jovan imao obiaj da koristi sinonime, bez namere na itaoca navede
da iz tih malih razlika u znaenju korena izvlue bilo kakve znaajne
zakljuke (Beasley-Murray, John, 394; Talbert, Reading John, 261). Dve
grke rei za ljubav (agape i phileo) su na drugim mestima u
etvrtom Jevanelju nedvosmisleno upotrebljene kao sinonimi. Dozvol-
jena je upotreba bilo koje od te dve rei, bilo da je re o Bojoj ljubavi
prema oveku (3,16; 16,27), Oevoj ljubavi prema Sinu (3,35; 5,20),
Isusovoj ljubavi prema nama (11,5.3) ili naoj ljubavi prema Isusu (8,42;
16,27). ini se da Jovan rei ne koristi s istom preciznou kao mnogi
njegovi tumai (Brown, 2:1102. 1103)!
Prema tome, ono to imamo u stihovima 15 do 17 u sutini je tro-
struko ponavljanje pitanja, odgovora i uzvraanja na odgovor. To je
neoekivano, pa bi moda izgledalo i kao grubost s Isusove strane.
Efekat toga je kuanje Petra do dubina njegovog bia, po ceni velikog


201
bola (17. stih); vidi Beasley-Murray, John, 405). U toj situaciji postepeno
se tesala, odlamala Petrova samouverenost i njegove tvrdnje, sve dok
mu nije preostalo nita do sigurnosti da Isus poznaje njegovo srce i da
e mu pravedno suditi.
Bez muke nema dobitka, uobiajena je izreka meu onima koji
se trude da razviju maksimalne mogunosti ljudskog tela. Bar u ovom
ivotu, bez muke nema dobitka, kao da je zakon i za duhovni rast.
Oni koji su napredovali u duhovnom ivotu obino su oni koji su mnogo
pretrpeli. To je moda glavni razlog to e u Bojem carstvu biti veoma
malo bogatih. Ima neega u bolu, gubitku, siromatvu i emocionalnoj
teskobi to ljude moe da dovede na mesto na kojem su mogui veliki
dobici u smislu duhovnog razvoja. A ponekad, kao u sluaju Petra,
donosilac tog bola je sm Isus koji, poput hirurga koji radi s ljubavlju,
ranjava da bi mogao da lei. Isus se ne zadovoljava brzim i povrnim
odgovorima. Njemu je stalo da doe do stvarnih oseanja i pobuda onih
koje voli. Ali to je proces obino ima svoju cenu.
Prema tekstu, ini se da se trostruki dijalog odvija za dorukom, u
prisustvu drugih uenika. Ali 20. stih navodi na zakljuak da Isus i Petar
etaju obalom jezera. Elen Vajt kae da su Isus i Petar ustali izmeu 17.
i 18. stiha i zapoeli razgovor nasamo, hodajui (The Desire of Ages,
815). Meutim, ona dodaje i to da priznanje treba da bude izgovoreno
pred drugim uenicima, kako bi Petar, posle strane izdaje u dvoritu
prvosvetenika, mogao da povrati njihovo poverenje (18,15-18.25-27;
White, The Desire of Ages, 811).
Posle priznanja, Isus uverava Petra da e on, sve do svoje smrti, biti
jedan od Njegovih prihvaenih i vernih sledbenika (stihovi 18, 19). Ho-
emo li ovde (zajedno s mnogim drugima) rei da je Petar ovde bio po-
novo vraen u slubu? Ne ba, poto on iz nje i nije stvarno bio udaljen.
Ali imajui na umu kako se ponaao; duboku ranu zadatu Hristovoj
asti; mrlju koju je naneo svojoj slubi; tetu uinjenu svom visokom
poloaju meu braom, a i njegov lini mir i imajui na umu veliko delo
koje mu je predstojalo, sve to je trailo odreeno obnavljanje njegovog
poziva i ponovno uspostavljanje te njegove funkcije (Jameison, Fausset,
and Brown, 1078).
Petrov krajnji, konani zadatak ivota je da sledi Isusa (19. stih).
On treba da ini ono to je Isus inio i treba da zauzme Isusovo mesto u
svom ivotu na Zemlji. Njegova uloga, slino ulozi svih uenika, je da
bude zamena za Isusa u Njegovom radu za ljude na Zemlji (vidi Zaklju-
ak u 12. poglavlju ove knjige). Kao takav, posao Petrov i drugih ue-
nika je paralela radu Svetoga Duha, kako je opisano u Isusovoj oprota-
jnoj propovedi. Pod vostvom Svetoga Duha, njihovim reima i nji-
hovim spisima, Petar i drugi uenici uinie da Isus postane stvaran
novoj generaciji.
Ipak, Petar jo uvek nije apsolutno izleen od bolesti uporeivanja. U
etnji s Isusom po obali, on se okree i vidi kako za njima ide ljubljeni


202
uenik (20. stih; moda je eleo da osigura svoj deo Isusa?). Isusov
odgovor je, u originalu, posebno naglaen: Ti mora ii za mnom (22.
stih). Petar ne treba da obraa panju na iskustvo ljubljenog uenika.
Moe biti da je Isusovu zapovest Pasi ovce mojePetar shvatio kao
nagovetaj da bi on trebalo da bude poglavar crkve; da bude ak nad
drugim uenicima, kao to je Jovan. Ako je tako, od njega bi se oe-
kivalo da brine za Jovanov duhovni ivot, kao za duhovni ivot bilo kog
drugog vernika crkve. Isus jasno zabranjuje Petru takvu ekskluzivnost.
Crkva treba da ima mnoge voe, a ne samo jednog. Crkva e nai sigur-
nost u mnotvu savetnika.
Postoji duh samostalnosti i vladanja nad drugima, koji u duhovnu
propast vodi uvek kada se primenjuje u crkvi. Jaka strana Biblije je u
tome to ima etiri Jevanelja, a ne samo jedno. To nas spreava da
ijednu ideju, ijednu sliku Isusa, uinimo apsolutom koji moraju da
potuju svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu ili linost. Isti Bog koje je
stvorio beskrajnu arolikost ptica, ivotinja, cvea i riba, potuje i
razliitosti unutar svog ljudskog stada. Prema tome, Crkva e Njegov
karakter odraavati istinski jedino razliitou unutar vostva, koje
odraava karakter samoga tela.
Kao to je napomenuto u uvodu u ovu knjigu, osnovni cilj teksta u
Jovanu 21,20-23 bio je da se ugue glasovi koji su ili po crkvama da e
Jovan doiveti da Isus ponovo doe. Sudei prema Jovanovoj dubokoj
starosti, zakljuak je bio da je Isusov ponovni dolazak bio na pragu
devedesetih godina prvog veka. Ali poput svih pokuaja da se izrauna
generacija u kojoj e Isus ponovo doi, i ova pria je bila izuzetno
opasna (Paulien, What the Bible Says About the End-Time, knjiga je koja
daje opirnu studiju o zamkama odreivanja datuma [Hristovog do-
laska]).
Jovanova smrt bila bi katastrofa za crkvu koja je verovala da je Isus
predskazao svoj ponovni dolazak za ivota ljubljenog uenika.
Autor Jevanelja jasno pokazuje da su Isusove rei u vezi s ljubl-
jenim uenikom bile pogreno shvaene. Isus ne kae da e Jovan iv
doekati Njegov dolazak; naprotiv, On kae da Jovanova budunost, pa
makar ona bila i vrlo istaknuta, ne treba da bude Petrova briga. Pouka iz
ovog sluaja je da nijedna ljudska izjava, pa bila ona i nadahnuta,
makar i iz usta samog Gospoda, nee nikada biti totalno imuna na nes-
porazume. Dokle god traje na ivot, mi emo neprestano morati da se
borimo u nastojanju da izrazimo ono to mislimo i da prenesemo lju-
dima one dobre misli koje je Bog nama otkrio. Ta misao trebalo bi da
nas navede na poniznost, dok razmiljamo o tome kako esto smo
pretpostavljali poneto o ljudima i idejama, bazirajui se samo na
pogrenom tumaenju odreenih, na brzinu izgovorenih rei. Nae
shvatanje Boga i ljudi koji nas okruuju u najboljem sluaju je vrlo slabo
i puno upljina (Jeremija 17,9).



203
Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta Glavne teme teksta
Ulov ribe i crkva Ulov ribe i crkva Ulov ribe i crkva Ulov ribe i crkva
Pria o velikom ulovu ribe sadri, ini se, u oima autora Jevanelja,
snaan simboliki prizvuk. U svetlu 17. i 20. glave i pria o udima u
Jevanelju mogli smo videti kako se Jevanelista angauje i brine za
drugu generaciju hriana, koji e ubrzo morati da se suoe sa ivotom
bez vostva bilo koga ko je bio s Isusom u telu.
Pria u 21. glavi stoji kao pria o crkvi u Jovanovo vreme. Uenici
predstavljaju prvu generaciju hriana, one koji su bili svakodnevno s
Isusom, s Njime se druili i s Njime razgovarali. Preko njih i preko nji-
hovih spisa, Isusu e doi druga generacija hriana, koji su u prii
predstavljeni ribom. U prii ima nekoliko znaajnih momenata, koje e
umeti da cene itaoci iz druge generacije.
Pre svega, jasno je da je Isus sm upravljao procesom obraenja pri-
padnika druge generacije. Sami po sebi, uenici ne bi ostvarili nita.
etvu obraenika su mogli da ponju jedino u uslovima kada Isus
upravlja njihovim aktivnostima. Iako vie nije bio fiziki prisutan, Is-
usovo staranje i briga za drugu generaciju bili su stvarnost, kao da On
stoji na obali njihovog ivota.
Koliina i veliina ulovljenih riba upuuju da e sluba uenika biti
vrlo uspena. Neoteena mrea je simbol jedinstva crkve, iako
sastavljene od dve generacije i od ljudi nesluene raznolikosti porekla i
vaspitanja; Jedinstvo crkve nije trebalo da bude ugroeno prelaskom na
drugu generaciju.
Zanimljivo je zapaziti i to da je Isus i sm uhvatio neto ribe, nezav-
isno od onoga to su radili Njegovi uenici. Da li to, simboliki, hoe da
nam kae da su neki vernici iz druge generacije primili direktan poziv
od Isusa, slino kao i uenici? Nije svaki pravi Isusov uenik pozvan
direktno od crkve (vidi Marko 9,38-40 Jameison, Fausset, and Brown
1078).
Jedno od najvanijih imena crkve u Jovanovom Jevanelju je izraz
deca Boja, ime koje se pojavljuje direktno u sreditu Prologa (1,12).
Moda je to koincidencija, ali jedan biblista je istakao da aramejski
(jezik kojim su govorili Isus i Njegovi uenici) izraz za decu Boju sa-
dri numerika slova, iji je ukupan zbir 153, broj identian s brojem
riba uhvaenih u 21. glavi (11. stih vidi Romeo). Da li e prvi itaoci
Jevanelja taj broj zapaziti kao znaajan, pria, imamo utisak, nosi u
sebi velike implikacije za drugu generaciju u crkvi.


Slediti Isusa Slediti Isusa Slediti Isusa Slediti Isusa
Isus u dva navrata kae Petru: Hajde za mnom (stihovi 19,22). Kao
jedini uenik kome je u 21. glavi upuen takav poziv, Petar stoji kao
predstavnik svih uenika. U 18. i 19. stihu Isus napominje da je to sled-
benitvo zapravo neto to traje celoga ivota, neto to e, u mnogim


204
sluajevima, voditi u muenje i smrt. Znaajno je to se Petrova smrt
opisuje reima koje itaoca podseaju na Isusovu smrt raspeem na
krst. Petrova smrt e biti slina Hristovoj smrti. Na isti nain kao to je
Isusova smrt donela slavu Bogu (7,39; 12,23; 17,4.5), tako e slavu
Bogu doneti i Petrova i smrt ostalih apostola (19. stih).
Glavna tema Jevanelja poruuje da je Isusova smrt sredstvo kojim
On donosi ivot jednoj novoj generaciji. On je dao svoj ivot kako bi oni
koji idu za Njim mogli imati ivot (vidi naroito: 10,11-18). On sada
poziva Petra i, u proirenom smislu, i druge uenike da daju svoje iv-
ote za ovce, ak i ako treba da umru. Oni treba da postanu potpastiri
Dobrom Pastiru, u Njegovoj brizi za dobro stada (original teksta u
21,15 takoe kae, pasi ovce moje).
ivoti, smrti, rei i spisi Isusovih uenika postali su most kojim su
pripadnici druge generacije doli u odnos s Isusom. I oni sami su most
kojim je svako od nas doao Hristu. Zahvaljujui ovlaenju i sili Sve-
toga Duha su uenici, iako slabi svedoci, sa svojim manama, doneli
rezultate daleko iznad svih razumnih oekivanja. Isusova re je, kroz
njih, otila sa silom. Kao Isus, ni oni nisu uzalud dali svoje ivote.

Zakljuak Jevanelja Zakljuak Jevanelja Zakljuak Jevanelja Zakljuak Jevanelja
Ovo poglavlje Jevanelja kao celina zavrava se potvrdom, verifikaci-
jom svedoanstva linosti koja je napisala Jevanelje, ljubljenog ue-
nika (24. stih). Iako je njegov posao sada doveden do zakljuka, on
ipak smatra da je samo blago zagrebao povrinu nepreglednih i niim
uporedivih blaga koja se mogu nai u izvetajima o onome to je Isus
rekao i uinio. Svako ko dovoljno dugo razmilja o Isusovom ivotu i
karakteru, moe da umnoava jevanelja bez kraja (25. stih), zadatak
kojem je ova knjiga nesumnjivo doprinela. U zavrnoj analizi, jevanelje
koje je tebi, itaoe, najznaajnije je ono koje je Isus, Svetim Duhom,
napisao na tvome srcu.
Kao pripadnik Isusove nove generacije, da li si dopustio da Njegove
rei i Njegova dela dobiju svoje puno mesto u tvom ivotu? Da li si
doao u priliku da poveruje da je Njegova re vredna koliko i Njegova
fizika prisutnost na Zemlji? Da li si, verujui, doiveo ivot u izobilju
u ime Njegovo? Jesi li spreman da napie svoje lino jevanelje, kao
svedoanstvo Isusu, koga si upoznao? Narativa Jovanovog Jevanelja i
narativa ove knjige sada su privedene kraju. Isusov uticaj na tvoj ivot
samo je poetak.

Primena Rei
Jovan, 21. glava Jovan, 21. glava Jovan, 21. glava Jovan, 21. glava
1. Da li je bilo prilika u tvom ivotu kada ti se inilo da je Bog odsutan 1. Da li je bilo prilika u tvom ivotu kada ti se inilo da je Bog odsutan 1. Da li je bilo prilika u tvom ivotu kada ti se inilo da je Bog odsutan 1. Da li je bilo prilika u tvom ivotu kada ti se inilo da je Bog odsutan
i kad si odluio da, za izvesno i kad si odluio da, za izvesno i kad si odluio da, za izvesno i kad si odluio da, za izvesno vreme, duhovno, poe u ribolov? vreme, duhovno, poe u ribolov? vreme, duhovno, poe u ribolov? vreme, duhovno, poe u ribolov?
Opii jednu od tih situacija i podseti se na sredstva zahvaljujui k Opii jednu od tih situacija i podseti se na sredstva zahvaljujui k Opii jednu od tih situacija i podseti se na sredstva zahvaljujui k Opii jednu od tih situacija i podseti se na sredstva zahvaljujui ko- o- o- o-


205
jima je Bog uspeo da p jima je Bog uspeo da p jima je Bog uspeo da p jima je Bog uspeo da po oo onovo privue tvoju panju. Postoji li nain novo privue tvoju panju. Postoji li nain novo privue tvoju panju. Postoji li nain novo privue tvoju panju. Postoji li nain
kojim bi postao otvoreniji za takve susrete u budunosti? kojim bi postao otvoreniji za takve susrete u budunosti? kojim bi postao otvoreniji za takve susrete u budunosti? kojim bi postao otvoreniji za takve susrete u budunosti?
2. Ako bi ti neko postavio 2. Ako bi ti neko postavio 2. Ako bi ti neko postavio 2. Ako bi ti neko postavio pitanje kakvo je Isus postavio Petru, kako bi pitanje kakvo je Isus postavio Petru, kako bi pitanje kakvo je Isus postavio Petru, kako bi pitanje kakvo je Isus postavio Petru, kako bi
odgovorio? Na temelju tvog linog iskustva s padovima i neusp odgovorio? Na temelju tvog linog iskustva s padovima i neusp odgovorio? Na temelju tvog linog iskustva s padovima i neusp odgovorio? Na temelju tvog linog iskustva s padovima i neuspe- e- e- e-
sima, kako misli da se oseao Petar zbog svojih odricanja Isusa, u sima, kako misli da se oseao Petar zbog svojih odricanja Isusa, u sima, kako misli da se oseao Petar zbog svojih odricanja Isusa, u sima, kako misli da se oseao Petar zbog svojih odricanja Isusa, u
18. glavi? Kako se osea kada padne? Kakve metode je Bog 18. glavi? Kako se osea kada padne? Kakve metode je Bog 18. glavi? Kako se osea kada padne? Kakve metode je Bog 18. glavi? Kako se osea kada padne? Kakve metode je Bog
koristio da te ponov koristio da te ponov koristio da te ponov koristio da te ponovo vrati na tvoje mesto? o vrati na tvoje mesto? o vrati na tvoje mesto? o vrati na tvoje mesto?
3. Da li si se nekada uporeivao s drugim ljudima? Da li si se ikada 3. Da li si se nekada uporeivao s drugim ljudima? Da li si se ikada 3. Da li si se nekada uporeivao s drugim ljudima? Da li si se ikada 3. Da li si se nekada uporeivao s drugim ljudima? Da li si se ikada
p pp pi ii itao zato se ivoti drugih ljudi kreu putem kojim se kreu? Da li tao zato se ivoti drugih ljudi kreu putem kojim se kreu? Da li tao zato se ivoti drugih ljudi kreu putem kojim se kreu? Da li tao zato se ivoti drugih ljudi kreu putem kojim se kreu? Da li
je to uticalo na tvoju elju da uini ono to je Bog nagovetavao da je to uticalo na tvoju elju da uini ono to je Bog nagovetavao da je to uticalo na tvoju elju da uini ono to je Bog nagovetavao da je to uticalo na tvoju elju da uini ono to je Bog nagovetavao da
oekuje od oekuje od oekuje od oekuje od tebe tebe tebe tebe da in da in da in da ini? Da li je rezultat takvog razmiljanja bio i? Da li je rezultat takvog razmiljanja bio i? Da li je rezultat takvog razmiljanja bio i? Da li je rezultat takvog razmiljanja bio
pozitivan ili negativan? Objasni. Mi se esto poredimo s drugim lj pozitivan ili negativan? Objasni. Mi se esto poredimo s drugim lj pozitivan ili negativan? Objasni. Mi se esto poredimo s drugim lj pozitivan ili negativan? Objasni. Mi se esto poredimo s drugim lju- u- u- u-
dima, bilo da bismo opravdali svoje ponaanje, ili da bismo optuili dima, bilo da bismo opravdali svoje ponaanje, ili da bismo optuili dima, bilo da bismo opravdali svoje ponaanje, ili da bismo optuili dima, bilo da bismo opravdali svoje ponaanje, ili da bismo optuili
Boga da je nepravedan. Kako se uporeivanje pokazalo u tvom Boga da je nepravedan. Kako se uporeivanje pokazalo u tvom Boga da je nepravedan. Kako se uporeivanje pokazalo u tvom Boga da je nepravedan. Kako se uporeivanje pokazalo u tvom
iskustvu? iskustvu? iskustvu? iskustvu?
4. D 4. D 4. D 4. Da li su tvoji komentari ponekad bili izvaeni iz konteksta, ili po a li su tvoji komentari ponekad bili izvaeni iz konteksta, ili po a li su tvoji komentari ponekad bili izvaeni iz konteksta, ili po a li su tvoji komentari ponekad bili izvaeni iz konteksta, ili pot- t- t- t-
puno pogreno interpretirani? Opii poslednju priliku kad ti se to puno pogreno interpretirani? Opii poslednju priliku kad ti se to puno pogreno interpretirani? Opii poslednju priliku kad ti se to puno pogreno interpretirani? Opii poslednju priliku kad ti se to
dogodilo. U kom smislu smatra da je uteno znati da je i Isusa, dogodilo. U kom smislu smatra da je uteno znati da je i Isusa, dogodilo. U kom smislu smatra da je uteno znati da je i Isusa, dogodilo. U kom smislu smatra da je uteno znati da je i Isusa,
sveznajueg Bojeg Sina, neko mogao pogreno da interpret sveznajueg Bojeg Sina, neko mogao pogreno da interpret sveznajueg Bojeg Sina, neko mogao pogreno da interpret sveznajueg Bojeg Sina, neko mogao pogreno da interpretira ira ira ira
moda ak i iskreni i dobr moda ak i iskreni i dobr moda ak i iskreni i dobr moda ak i iskreni i dobro oo onamerni hriani? ta implicira tekst u namerni hriani? ta implicira tekst u namerni hriani? ta implicira tekst u namerni hriani? ta implicira tekst u
Jovanu 21,20 Jovanu 21,20 Jovanu 21,20 Jovanu 21,20- -- -23 o vrednosti info 23 o vrednosti info 23 o vrednosti info 23 o vrednosti infor rr rmacija iz druge i tree ruke? macija iz druge i tree ruke? macija iz druge i tree ruke? macija iz druge i tree ruke?
5. Da li si nekada bio u kontaktu s ljudima koji su pokuali da izra 5. Da li si nekada bio u kontaktu s ljudima koji su pokuali da izra 5. Da li si nekada bio u kontaktu s ljudima koji su pokuali da izra 5. Da li si nekada bio u kontaktu s ljudima koji su pokuali da izrau- u- u- u-
naju priblino vreme posletka? Kako si reagovao na naju priblino vreme posletka? Kako si reagovao na naju priblino vreme posletka? Kako si reagovao na naju priblino vreme posletka? Kako si reagovao na njihov nain njihov nain njihov nain njihov nain
razmiljanja? Kakve su bile posledice u tvom i njihovom ivotu, kad razmiljanja? Kakve su bile posledice u tvom i njihovom ivotu, kad razmiljanja? Kakve su bile posledice u tvom i njihovom ivotu, kad razmiljanja? Kakve su bile posledice u tvom i njihovom ivotu, kad
je vreme nastavilo da tee preko granice oekivanja? Kako bi Jovan je vreme nastavilo da tee preko granice oekivanja? Kako bi Jovan je vreme nastavilo da tee preko granice oekivanja? Kako bi Jovan je vreme nastavilo da tee preko granice oekivanja? Kako bi Jovan
reagovao na takva raunanja? reagovao na takva raunanja? reagovao na takva raunanja? reagovao na takva raunanja?

Istraivanje Rei
1. Paljivo uporedi tekstove u Luki 5,1 1. Paljivo uporedi tekstove u Luki 5,1 1. Paljivo uporedi tekstove u Luki 5,1 1. Paljivo uporedi tekstove u Luki 5,1- -- -11 i Jovanu 21,1 11 i Jovanu 21,1 11 i Jovanu 21,1 11 i Jovanu 21,1- -- -14 i zapisuj 14 i zapisuj 14 i zapisuj 14 i zapisuj
sve zaje sve zaje sve zaje sve zajed dd dnike rei, kao i znaajne razlike. Uporedi kontekst te dve nike rei, kao i znaajne razlike. Uporedi kontekst te dve nike rei, kao i znaajne razlike. Uporedi kontekst te dve nike rei, kao i znaajne razlike. Uporedi kontekst te dve
prie. Uz pomo prie. Uz pomo prie. Uz pomo prie. Uz pomo SDA Bible Commentary, SDA Bible Commentary, SDA Bible Commentary, SDA Bible Commentary, kao i The Bible Ampl kao i The Bible Ampl kao i The Bible Ampl kao i The Bible Ampli- i- i- i-
fier, pokuaj da koncipira propoved ili sastav u kojima e fier, pokuaj da koncipira propoved ili sastav u kojima e fier, pokuaj da koncipira propoved ili sastav u kojima e fier, pokuaj da koncipira propoved ili sastav u kojima e
uporediti i nainiti kontrast dve prie, izvlaei uporediti i nainiti kontrast dve prie, izvlaei uporediti i nainiti kontrast dve prie, izvlaei uporediti i nainiti kontrast dve prie, izvlaei odgovarajue pouke odgovarajue pouke odgovarajue pouke odgovarajue pouke
u svakom od sluajeva. Koje druge prie o ribolovu moe nai u u svakom od sluajeva. Koje druge prie o ribolovu moe nai u u svakom od sluajeva. Koje druge prie o ribolovu moe nai u u svakom od sluajeva. Koje druge prie o ribolovu moe nai u
Jevane Jevane Jevane Jevanel ll ljima? Kakvu svetlost bacaju te prie na 5. glavu Lukinog i jima? Kakvu svetlost bacaju te prie na 5. glavu Lukinog i jima? Kakvu svetlost bacaju te prie na 5. glavu Lukinog i jima? Kakvu svetlost bacaju te prie na 5. glavu Lukinog i
21. glavu Jovanovog Jevanelja? 21. glavu Jovanovog Jevanelja? 21. glavu Jovanovog Jevanelja? 21. glavu Jovanovog Jevanelja?
2. Potrai sve ono to Novi zavet govori o pratanju. Istrai paljivo te 2. Potrai sve ono to Novi zavet govori o pratanju. Istrai paljivo te 2. Potrai sve ono to Novi zavet govori o pratanju. Istrai paljivo te 2. Potrai sve ono to Novi zavet govori o pratanju. Istrai paljivo te
te te te tek kk kstove, a onda se pitaj sledee: da li bi Petar bio izgubljen stove, a onda se pitaj sledee: da li bi Petar bio izgubljen stove, a onda se pitaj sledee: da li bi Petar bio izgubljen stove, a onda se pitaj sledee: da li bi Petar bio izgubljen [ [[ [za za za za
spasenje spasenje spasenje spasenje] ]] ], da je umro izmeu situacije u kojoj se odrekao Isusa i , da je umro izmeu situacije u kojoj se odrekao Isusa i , da je umro izmeu situacije u kojoj se odrekao Isusa i , da je umro izmeu situacije u kojoj se odrekao Isusa i
one kad ga je Isus ponovo vratio u status uenika? one kad ga je Isus ponovo vratio u status uenika? one kad ga je Isus ponovo vratio u status uenika? one kad ga je Isus ponovo vratio u status uenika?