Evropski Roman XVIII Veka

E V R O P S K I R O M A N XVIII V E K A
Predmetni profesor:
Dr Vladimir Gvozden
Doc. Dr Gordana Pokrajac
Katedra za Komparativnu knjievnost sa teorijom knjievnosti
letnji semestar 20112012
b e l e k e s a p r e d a v a nj a
!i"ra pre#meta$ KK020
Status pre#meta : Obavezan predmet u V semestru
%roj ESP%$ !
&i'j pre#meta$ "poznavanje sa najzna#ajnijom tekovinom evropske knji$evnosti %V
veka & sa procvatom romana i nje'ovim $anrovskim raz'ranavanjima( upu)ivanje u izbor
i na#in kori*)enja sekundarne literature( osposobljavanje sa samostalnu analizu+
tuma#enje i vrednovanje romaneskno' teksta.
Sa#raj pre#meta$
Danijel Defo: Robinzon Kruso
D$onatan ,vift: Guliverova putovanja
-ransoa .ari /ru Volter: Kandid
0o1an Vof'an' fon Gete: Patnje mladog Vertera
2an32ak 4uso: Nova Eloiza
/ntoan -ransoa Prevo: Manon Lesko
5orens ,tern: Tristram endi
6oderlo de 5aklo: pasne veze
Deni Didro: Ramoov sinova!
(iteratura$
1
.. 7eker+ 4oman %V stolje)a
2. 4use+ 8arcis romanopisac+ po'lavlje %
/. Ketl: 9n'leski roman+ po'lavlja o Defou+ -ildin'u i ,ternu
,. Koljevi)+ :irovi romana+ po'lavlja o Defou+ -ildin'u i ,ternu
,. .ari)+ O'ledi + ;D2onatan ,vift<
.oderna teorija romana+ prir. .. ,olar+ tekst 4. ,. Krejna =>rane? o @omu D2onsu(
V. 7ut+ 4etorika proze+ po'lavlje V
.. Vinaver3Kovi)+ 8arativni postupci u Didroovim romanima
A
,pisak literature preuzet je sa sajta katedre.
Katedra za Komparativnu knji"evnost
sa teorijom knji"evnosti
A
2. 4use+ Oblik i zna#enje+ po'lavlja o 8ovoj 9loizi i Opasnim vezama
B. Konstantinovi)+ 8ema#ka knji$evnost A+ deo o Verteru
-. Ben'le+ Kontinuitet i preobra$aj+ po'lavlje o Verteru
-. 6tancl+ @ipi#ne forme romana
V. 2me'a#+ Povijesna poetika romana+ ;9po1a moralizma i psi1olo'ije<
2. Pule+ .etamorfoze kru'a+ po'lavlja o %V veku i o 4usou
2. ,tarobinski+ 2an32ak 4uso: prozornost i prepreka
)VO* ) ROMAN
ada govorimo o evropskom romanu #V$$$ veka govorimo pre svega o
%ran!uskom i engleskom romanu toga doba& jer su upravo utemeljiva'i
nove vrste romana ( gra)anskog romana Englezi& *anijel *e%o i
*"onatan +vi%t, *e%o istra"uje biogra%ije ljudi u zatvoru pa tako njegov
roman -Mol .landers/ i nastaje iz upravo ovakvi0 istra"ivanja& prati
uspone i padove junaka ( stvara novi tip realizma1 %aktogra%sku prozu,
No& roman 2e svoju teoriju dobiti tek u ## veku& pre svega sa studijom
3er)a Luka'a -Teorija romana/ iz 4546,godine za kojom 2e uslediti teorije Mi0aila
7a0tina i Milana Kundere koje su klju'ne za razumevanje romanesknog "anra, Teorija
knji"evnosti postaje roman!entri'na, Luka' smatra da je roman nastao iz epa& da se
razvija vi8e kao sudar individue i grupe& a kao prvi roman navodi +ervantesovog -*on
Ki0ota/& dok *ostojevskog smatra kanonizatorom romana, Roman postaje ostvaren tek u
gra)anskom svetu i od samog po'etka ovaj "anr je pun ironije, ve romane karakteri8e i
sveznaju2i pripoveda' koji se kao junak romana izjedna'ava sa pis!em& ali se ovaj
pripoveda' javlja kao konstruk!ija& nema prirodnog stanja ( ovom problematikom se
bavi naratologija,
9
+emjuel Ri'ardson 2e& kao rodona'elnik sentimentalizma& u svojim
romanima -Pamela/ i -Klarisa/ izraziti revolu!ionarnu slobodu stila : kao tipolo8ku
pojavu nasuprot idealizmu on postavlja realizam, Napu8ta se ideja de!oruma dok se
originalnost romana ispoljava u netradi!ionalnom zapletu, Poezija romana mo"e da se
krije i u imenima& sve vi8e postaje prisutna ideja li'nog imena, Roman menja svoj odnos i
prema vremenu i prema prostoru, Popularnosti romana doprinosi i pove2anje broja
'itala!a i biblioteka& pre svega uloga "enske 'itala'ke publike, Kako se u dru8tvu #V$$$
veka polo"aj "ene znatno menja& "enama ostaje vi8e vremena za 'itanje, Roman se
ozna'avao kao novel& odnosno novina ili novost i kao "anr stoji nasuprot verskoj
literaturi toga doba,
*ANI+E( *E,O
2
O problematici sveznaju)e' pripoveda#a i naratolo'iji uop*te+ po'ledajte u skriti iz 'enolo'ije+ pitanja
Pripovedna te1nika i Pripoveda# i ta#ka 'ledi*ta.
2
Robinzon Kruso
CPrizovi me tada u nevolji svojoj1
$ ja 2u te izbaviti& a ti 2e8 me proslaviti,D
Psalam E0:AE
Doba kada se pojavio Danjel Defo =AFF0. & AGH2.? ve) je bilo natopljeno uslovima za
pojavu nove knji$evne vrste 3 'raIansko' romana. Defo je verovatno bio jedan od
najkarakteristi#niji1 predstavnika svo' vremena+ isti#u)i u svojim brojnim knji'ama+
izve*tajima i didakti#kim napisima interese+ ambicije i bojazni en'lesko' 'raIanstva.
"pravo se Defo smatra ocem en'lesko' romana. 7io je svedok ponovne pojave ku'e
veliko' po$ara u 5ondonu AFFF. Godine samim tim nje'a nje'ovo stvarala*tvo je
zna#ajno obele$io diskurs katastrofe. " svojim delima Defo na'la*ava individualizam
unutra*nju nezavisnost 3 pojedinac zamenjuje porodicu. 7io je an'a$ovan+ prakti#an
samouk+ putovao je od rane mladosti+ znanje sti#e putovanjima. @rebao je biti pravnik
du1ovnik+ ali on to odbija takav stav prenosi na svo' prota'onistu 4obinzona.
Bna#ajna dela:
A. AG0A. 3 poem True born Englis0man
2. AGAJ. 3 Robinson ;rusoe
H. AG20. & Moll .landers
*va kretanja "as-iniraju *e"oa$
A. "spon moderno' industrijsko' kapitalizma
2. Protestantizam
,voje remek3delo+ roman Robinzon Kruso+ napisao je prili#no kasno+ na*av*i se u
nov#anoj stisci. 4obinzon spada u putopisnu knji$evnost koja je jo* iz vremena en'leske
renesanse =AF. vek? vrlo popularna u 9n'leskoj. Kada pristupamo 4obinzonu dobro je
imati na umu da je Defo bio tzv. dissenter i blizak puritancima. Ba puritance je poslu*nost
dece prema roditeljima bila va$an deo nji1ovi1 $ivotni1 i verski1 na#ela+ tako je i u
Defoovom romanu. @reba+ dakle+ uo#iti da je do do'aIaja koji odreIuje 4obinzonovu
jedinstvenu pustolovinu do*lo tek neki1 pedesetak stranica od po#etka romana+ za razliku
od+ recimo+ Guliverovi0 putovanja 'de se brodolom do'aIa ve) na prvim stranicama.
O#ito se namera dvaju autora razlikovala: bitan je preduslov uspe1a 4obinzona da se
#itatelj saose)a sa junakom+ a to je svakako lak*e posti)i ako smo s njime ve) dobro
upoznati. Dok je ,viftu bilo u interesu da *to pre smesti Gulivera na udaljeno ostrvo+ 'de
bi po#ela nje'ova ale'orijska pri#a+ Defou je stalo da prika$e veli#inu 4obinzonovo'
're1a u prkosu o#evim upozorenjima.
Kitaju)i 4obinzona Krusoa otkrivamo mno'e bio'rafske elemente iz $ivota samo' pisca.
4obinzon+ kao Defo ostavlja oca i ku)u+ ali nje'ove avanture nisu donki1otovske
avanture u koje se junak upu*ta iz plemeniti1 pobuda zarad uzvi*eni1 ciljeva+ ve)
tr'ova#ke & on raskida sa sedenjem sta'nacijom. " delu takoIe uo#avamo vanliterarne
elemente. Defo je bio svedok ujedinjenja 6kotske 9n'leske pa samim tim pusto ostrvo
H
mo$e predstavljati 9n'elsku pre ujedinjenja+ kao odjek sve'a ono'a *to se u 9n'leskoj
to' doba de*avalo. ,matra se da je ovaj roman ustvari ale'orijski prikaz $ivota Danijela
Defoa. Pi*u)i 4obinzona Defo umetni#ki oblikuje predlo$ak. 8aime+ svoju pri#u bazira
na istinitom do'aIaju o brodolomu *kotsko' moreplovca /leksandra ,elkirka koji j
e#etiri 'odine proveo na ostrvu :uan -ernandez+ s tim *to on svo' junaka sme*ta u AG.
Vek. Pribe'ava mistifikaciji zarad publike i tako izmi*ljenom do'aIaju daje privid
stavrnosti.
4obinzon Kruso je sin tr'ovca iz 0orka koji se priklju#uje misiji prikupljanja robova
do$ivljava brodolom. 0A. 0J. AFEJ. Dospeva na ostvo. On je obi#an+ osetljiv #ovek+ nema
duboke ose)ajnosti+ nije opsednut 1eroizmom ali jeste zainteresovan za vlast. Prva re#
koju u#i Petka jeste 'ospodar+ *to smo ve) videli kod 6ekspira u C7uriD+ u odnosu
Prospera Kalibana.Ve) se na samom po#etku vidi da se radi o #oveku koji je poput nas+
koji ose)a sli#no ono *to bi smo mi ose)ali da smo u nje'ovom polo$aju. 8ije to junak iz
romansi i 1erojski1 tra'edija koji netremice vr*i juna#ka dela i oslobaIa #itave 'radove
od opaki1 nemani. " pro*lom semestru smo imali priliku da vidimo mitske 'randiozne
li#nosti en'leske knji$evnosti+ pre sve'a kod .iltona+ dok kod Defoa nema 1eroja epski1
dimenzija+ nje'ov 4obinzon je prakti#ni bur$oaski akter. "slovno re#eno+ 4obinzon
Kruso je prvi bur$oaski 1eroj u literaturi+ puritanski prakti#ni 1eroj L tr'ovac. @o su one
pojedinosti koje Defoovoj pri#i daju karakteristi#an dojam autenti#nosti. Kitalac koji se
saose)a sa 4obinzonom po$ivljava zadovoljstvo junakovo' povratka u $ivot kada #ita
kako se on na ostrvu sna*ao i sku)io. 8o Defo nije prikazao 4obinzonov $ivot kao niz
uspe1a+ ne'o opisuje i nje'ovu teskobnu usamljenost i te'obe+ kao *to je napad 'roznice i
zemljotres na ostrvu. 8aro#ito 'a je 'roznica navela na ozbiljne refleksije o vlastitom
$ivotu i bo$ijem proviIenju.
4obinzon se kao junak+ ali kao knji$evno delo suprotstavlja Paskalovoj misli da Ctreba
mirovati u svojoj sobiD. 4obinzon je po*tovalac rada mo$emo 'a tuma#iti kroz
Kolrid$ova tuma#enja :amletovo' lika u kojima se Kolrid$ se zala$e da je rad svr1a
#ovekove e'zistencije. 4obinzon je sklon merenju+ ima $elju da pokori savlada prirodu.
,vojim umom ve*tinama iz'raIuje svet & 4uso )e za ovu knji'u re)i da je Cnajuspelija
rasprava o prirodnom vaspitanju #ovekaD pa )e u svom romanu C9milD 4obinzona
navesti kao obaveznu literaturu prilikom vaspitanja dece. On na brodu nalazi pero+
mastilo+ ali novac+ slavi stvarala#ki rad kao uzdizanje #oveka *to se najbolje o#ituje u
nje'ovom postupku iz'radnje kolibe. On se kultivi*e samim tim+ na *irem planu mo$e
predstavljati uzdizanje civilizacije. 8je'a karakteri*e jednostavnost: 4pbinzon
prezentuje polo$aj #oveka kao ekonomske jedinke koja u dru*tvu mora da se izbori za
svoj napredak samim tim dolazi u dodir sukob sa dru'im jedinkama. On takoIe ima
azvijeno ose)anje svojine & sve posmatra kroz prizmu svojine. On je ekonomski subjekat+
0omo e!onomi!us. 4obinzon jeste reli'iozan #ovek & po njemu sve je delovanje
bo$ansko' proviIenja+ ali ipak kasnije preovaldava razum. On racionalno s1vata da mo$e
da dela samim tim postaje 0omo %aber. 4acionalnim planom tra$i od'ovore.
Kao puritanac on je sklon introspekciji te se pita da li je nje'ova sudbina zapravo
odreIena bo$ijom voljom+ da li je to kazna za neposlu*nost i obest te u raznim pojavama
poku*ava da otkrije bo$iji mi'. 8o pored ti1 #esti1 samooptu$bi 4obinzon ipak na kraju
M
uvek odlu#uje ono *to je u nje'ovom najboljem materijalnom interesu. @o se o#ituje u
#itavom 4obinzonovom stavu koji je usmeren prema stvaranju uslova vlastite si'urnosti i
maksimalno' mo'u)e' prosperiteta skladno sa uslovima u kojima $ivi. On doprinosi
stavu da #ovek svojim razumom mo$e sebi da pomo'ne+ pre sve'a isti#u)i svoje
materijalne ekonomske interese.
Bato je+ takoIe+ karakteristi#no da+ premda se 4obinzon nalazi na bujnom ostrvu+ jedva
da ima nje'ovi1 zapa$anja o prirodi+ dok je+ u dru'u ruku+ opisana svaka pojedinost koja
bi mu mo'la biti od koristi. @ako 4obinzon velikom uporno*)u stvara podno*ljive
okolnosti za $ivot sve dok jedo' dana na svoje zaprepa*)enje ne u'leda na pe*)anoj obali
tra' ljudsko' stopala za koje misli da je Iavolje.
Vredno je upozoriti na uverljivost prikaza ovo' prelomno' trenutka u 4obinzonovom
boravku na ostrvu. " prvom trenutku+ pod *okom svo' otkri)a+ 4obinzon ne razaznaje
pojedinosti otiska stopala & to je veran opis iskustva kod *oka & ne'o tek kada se vra)a na
mesto tra'a+ on otkriva detalje: prste+ palac i sve dru'e delove ljudske no'e. 8akon to'a+
ina#e dobro poznata sredina za 4obinzona poprima 'otovo fantazma'ori#ne+ prete)e
oblike+ 'de svaki 'rm mo$e skrivati kobnu opasnost. @aj otisak je izazvao potres u
4obinzonovom na#inu $ivota i nje'ovoj veru i to izaziva krizu nje'ove celokupne verske
orjentacije. @ek nakon veliki1 dilema i muka on opet nalazi ute1u i o1rabrenje u veri. 8o
ipak razboritost mu ostaje vr1ovni kriterijum i voditelj+ te se on sada kre)e uz mno'o ve)i
oprez i zami*lja kako bi se preselio na skriveniji deo ostrva+ 'de bi verovatno bio
udaljeniji od mo'u)i1 divlji1 plemena. Posle dalji1 *okova kada nailazi na ostatke
ljudo$derske 'ozbe pa i na samu 'ozbu u toku i evropski brod koji je do$iveo brodolom i
nailazak na mrtvo telo mladi)a sa to' broda 4obinzon posle vi*e od 20 'odina dobija
prijatelja u osobi mlado' uroIenika Petka. 8akon jo* nekoliko 'odina obojica bivaju
spa*eni od strane evropski1 pomoraca+ te se on AJ. A2. AF!F. vra)a u 9n'lesku nakon *to
je saznao da je nje'ova planta$a u 7razilu u najboljem redu.
Kao *to smo ve) spomenuli+ Robinzon Kruso nije jedinstveno delo te vrste u evropskoj
knji$evnosti. Ve) od *esnesto' veka zapadnoevroposka knji$evnost obiluje putopisima+
delima sa temama o otkri)ima i plovidbi u daleke prekomorske krajeve. "kratko+ ta se
knji$evnost javlja istovremeno s poja#anom plovidbom u prekomorske zemlje. 8o ipak
Robinzon Kruso nije samo jedna karika u tom nizu+ jer ovaj roman predstavlja uvod u
novo' #oveka+ s kojim se #itala#ka javnost od prvo' #asa mo'la s lako)om poistovetiti.
Pored op*ti1 ljudski1 kvaliteta 4obinzon ima i dru'i1 osobina koje 'a odvajaju od
fiktivni1 junaka ranje knji$evnosti te 'a #ine reprezentativnim za sovje doba. / to *to je
reprezentativno za Defoovom vreme svakako je 4obinzonov prakti#ni empirizam =i pored
#esti1 poku*aja da otkrije mi' bo$ije volje za vlastito delovanje? i vera u razum kao
vodi#a u svakodnevnom $ivotu. 4obinzon je takore)i ilustracija 5okove empirijske
filozofije+ koja je bila najvi*e teorijsko obrazlo$enje en'leske 'raIanske revolucije.
4obinzon i ostali Defoovi junaci izraziti su predstavnici ti1 $ivotni1 nazora+ tako da su
kriti#ari s pravom nazvali Defoovo' junaka 1omo ecnomicus. / to se o#ituje i kod
siroma*no' 4obinzona na pustom ostrvu+ koji premda udaljen od svake ciilizacije+ vodi
neku vrstu pedantno' knji'ovodstva opisuju)i svoje imanje. premda on u #uvenom
E
monolo'u ismeva mo) novca i zlata s olupine nje'ovo' broda+ nje'ov na#in rezoniranja
je dosledna neprekidna ra#unica i kalkulacija.
@ome su podreIeni i ljudski odnosi te 4obinzonov stav prema Petku nije odnos dvaju
prijatelja+ ne'o odnos 'ospodara prema slu'i ili najamnom radniku. "toliko je *upalj+ ako
ne i licemeran 4obinzonov poku*aj da Petka u#ini 1ri*)aninom kada o nekoj 1ri*)anskoj
ravnopravnosti nije bilo ni 'ovora.
(IK PE.KA
Petko je prvi nebela#ki lik u en'leskom romanu+ nje'ov lik ima uticaj na dalju
knji$evnost+ pre sve'a u delu .i*ela @urnijea CPetko ili limbovi PacifikaD Kucijevo'
romana C-oD. 4obinzon od'aja Petka 3 on je saradnik u ekonomskim podvizima ali 'a
4obinzon takoIe podu#ava biblijskim temama. Ono *to je klju#no za Petka jeste da on
razbija do'me u 4obinzonu postavljaju)i pitanje o tome za*to 7o' trpi IavolaN On
takoIe anticipira Volterovo' pridono' #oveka.
PRIPOVE*NI POS.)P&I
3 Pravolinijska kompozicija & akcenat je vi*e na samoj dinamici radnje+ be'o *to
1je ta sama ranja umetni#ki uobli#ena
3 8ema duboke psi1olo*ke analize likova.
3 Objektivno pripovedanje.
3 -unkcionalna deskripcija.
3 ,vedeni dijalozi li*eni individualnosti
3 Koristi neposredni stil 'ovor srednje klase+ na#eo teme otuIenja izolacije.
3 8arativni realizam & vrlo temeljan+ razlo$an opis vanjski1 pojedinosti u kojem se
nalazi nje'ov prota'onista.
3 4obinzon pripada pripoveda#koj tradiciji 'de junak na kraju pobeIuje
trijumfuje.
3 :enri -ildin' & istorija ljudske li#nosti 1aos $ivotni1 slu#ajnosti+ $ivot sastavljen
kao mozaik iz najraznovrsniji1 do'aIaja.
3 .otiv putovanja & simbolizuje dinamiku kapitalizma ali unutra*nju dinamiku
samo' 4obinzona.
*e"o je napisao I #va nastavka Ro/in0ona Krusoa$
4, *alje avanture Robinzona Krusoa
9, zbiljna razmi8ljanja Robinzona Krusoa
I*EO(O!KI PRO+EK.I KO* *E,OA
A. preduzetni#ka ideolo'ija : epo1a prvobitne akumulacije+ rani kapitalizam+ smena
vrednosne socijalne 1ijerar1ije( nova raspodela ekonomske mo)i+ socijalna
mobilnost koja dovodi do te$nje za stalnim kretanjem+ nemirom koji 'oni i
4obinzona i .ol.
F
2. problem reli'ije : protestantski individualni pristup 7o'u+ bibliolatrija+ problem
teodiceje
H. pitanje kolonijalizmaL imperijalizma : ovaj aspekt naro#ito problematizovao ,aid i
postkolonijalna kritika. Kolonijalizam kao kontekst koji je omo'u)io nastanak
romana u %V veku. Deo konteksta u koji spada i ideolo'ija rano' kapitalizma i
protestantizma. Kolonijalizam je obe)anje svakome+ ko 'od da je+ da )e se+
izlaze)i u svet+ opet roditi+ dobiti jo* jednu *ansu. Dinamizam psi1olo'ije OanPone
can do itC.
M. 4obinzon Kruso kao mit moderno' individualizma : 4obinzon je+ kao i
-ranken*tajn+ Drakula+ Don 2uan+ -aust+ :amlet+ Don Ki1ot+ suma odreIeni1
vrednosti koje savremenom #oveku 'ovore o njemu samom. @o je ikona masovne
kulture koja se ovojila od vlastito' izvora i postala perceptibilna nezavisno od
teksta. Praznine u oblikovanju 4obinzonovo' lika+ zapravo otvaraju mo'u)nost
da se knji$evni lik dopuni u mit.
E. tema putovanja u potrazi sa samospoznajom+ izlazak u svet da bi se pro*irili
1orizonti+ taj dru'i svet saznao i pokorio: Kako na to' moderno' #oveka deluje
*irina i *arenilo svetaN "mesto da se oseti bezna#ajnim+ on dobija sve ja#u i ja#u
predstavu svoje kulturne individue =9vrope L 7ritanije? koja se radikalno razlikuje
od dru'i1 kultura =6panija L -rancuska?. 4obinzon kao fi'uracija otimanja za
prevlast.
F. monar1isti#ka ideja o bo'oizabranom kralju vs. indivdualista i preduzetnik :
>ivilizacija je plod 'rupno' delanja ljudi+ kolektivizam je aksiom ove situacije.
/li+ paradoksalno+ dobija se pri#a o individui koja kreira =parodira? civilizaciju.
@ek kada se dru'i pojave na sceni 4obinzonovo' pusto' ostrva+ konstitui*u se
odnosi sli#ni dru*tvenim odnosima u %V v. " tom smislu+ 4obinzon je odraz
dru*tva u kome $ivimo i mi danas.
G. problem tvorca i stvorenja : opis Petka koji Defo daje jeste opis 'otovo savr*eno'
stvorenja+ dok je opis sopstveno' odraza koji 4obinzon daje opis 'roteskne
pojave koja je sintetisala ljudsko+ $ivotinjsko i bo$ansko. 6tavi*e+ 4obinzon
'ovori o tome da 'a raz'ovori sa Petkom #ine boljim 1ri*)aninom. 4obinzon je
zapravo taj koji se javlja kao kanibal+ kolonijalizator koji usisava sve oko sebe.
*1ONA.AN SVI,.
Guliverova putovanja
Kada posmatramo delo D$onatana ,vifta+ jasno se o#ituje paralela izmeIu nje'a dru'i1
pisaca svetske knji$evnosti+ koja je uspostavlja na planu: 4able & ,ervantes & ,vift &
Go'olj. On+ kao 9razmo+ pripada retori#koj tradiciji.
.no'o je puta kroz istoriju knji$evnosti poku*avana racionalizacija ,viftovo' dela koje
je nailazilo na o*tre kritike+ pre sve'a od strane dva velika en'leska romanopisca+ Valtera
,kota Vilijama @ekerija. ,kot je smatrao da ,viftov talenat izla$e ono naj'ore iz ljudske
G
prirode dok @ekeri najvi*e osuIuje V knji'u isti#u)i da je u$asna+ sramotna ne#asna
da je kao takva usmerena protiv #ove#anstva. "rednici u AJ. Veku bri*u delove romana+
pre sve'a skatolo*ke scene prila'oIavaju 'a deci.
D$onatan ,vift =AFFG & AGME? bio je sve*tenik knji$evnik+ po1aIao je @riniti koled$
radio kao sekretar Vilijama @empla kanonik crkve ,v. Patrika.
Pisao je pamflete pri#e meIu kojima se izdvajaju CPri#e o buretuD iz AG0M. Ovo je satira
na ra#un crkve koja 'ovori o tri brata+ Piteru+ .arvinu D$eku odnosno rimokatoliku+
protestantu disdentu( C7itka knji'aD( C"merena ponudaD( CDnevnik ,teliD u kojem
opisuje svoju ljubav prema 9steli D$onson.
AGAA. najavljuje pisanje CGuliverovi1 putovanjaD dok prvo izdanje izlazi u 5onodnu+
AG2F. Godine. 8a prvim izdanjima romana se ne nalazi autorovo ime+ a ve) nakon A0
'odina izdava#i po#inju da izbacuju odreIene delove romana.
CGuliverova putovanjaD su satiri#ni roman iz #eitiri dela+ pripoveda# je 5emjuel Guliver+
radnja se odvija u 9n'leskoj ima'inarnim zemljama+ a vreme je pro*lo.
Pre#tekst:
A. i0#ava2eva napomena3 namenjena 2itao-u: rukopis 5emjuela Gulivera prosleIen
4i#ardu ,impsonu+ koji 'a je priredio za *tampu i predupreIuje kritike koje bi se mo'le
uputiti tekstu: <este ovo delo napisano prostim stilom i to nije ba8 pravi putopis& ali je njegov
autor bio toliko poznat po svojoj istinoljubivosti da,,, Q daje realnu te$inu fantasti#nom
spisu. Dakle+ ovaj satiri#ni roman+ ne spada u fantastiku+ utoliko *to sve vreme uspostavlja
analo'ije izmeIu fiktivni1 prostora i realne 9vrope L 9n'leske.
2. pismo autora3 nje4ova reak-ija na knji4u samu3 i njen ivot nakon i0'aska u javnost:
Guliver se 'nu*a iz'ledom koji je rukopis zadobio+ kao i reakcijom publike na roman. Dao je
da se putopis objavi zato *to je smatrao da )e to pomo)i iskvarenom #ove#anstvu da se
popravi+ *to se nije do'odilo. 2ali se kako svakodnevno dobija pisma+ pamflete i nastavke
pri#e u kojima se #ove#anstvo opet potvrIuje kao iskvareno. Pismo predstavlja re#
o'or#eno' autora koji je definitivno iz'ubio nadu u O0a1ueC& i koji se buni protiv pri'ovora
da je putopis neistinit. Dovodi do potpune identifikacije 9n'leza i O0a1uaC+ #ime se postavlja
pitanje kona#no' stava i prirode poruke koju knji'a *alje.
,vift ne koristi putopisne obrasce kao prvostepeno narativno sredtsvo. -unkcija putopisa
nije literarna ve) saznajna.
zla$e satiri Kraljevsko nau#no dru*tvo.
,vift ne pri1vata da je #ovek animal rationale ve) rationis capaR & ne racionalna $ivotinja
ve) je samo sposoban da bude racionalan.
Po Paskalu+ #ovekova priroda se ceni u dva smisla:
!
A. Prema svrsi
2. Prema mno$ini
5a 7rijer )e re#i da razman #ovek mrzi #ove#anstvo.
S.OI&I5AM
,toicizam+ filozofsko u#enje koje deluje od M.32. veka.p.n.e. Osniva# ovo'a pravca je
Benon iz Kitiona a ostali predstavnici su: :rizip+ ,eneka+ 9piktet i car .arko /urelije.
Poti#e od re#i stoa *to zna#i tren. Glavna ideja stoika je da je priroda 1armoni#na a da
#ovek treba tu 1armoniju da prekopira u sebe & pomo)u uma #ovek mora savladati svoje
afekte. deal je sna'a du1a volje pomo)u koje se #ovek uzdi$e iznad okru$enja a
sloboda je u li#noj volji te tako stoicima nije potreban 7o'. ,vift tvrdi da mi suzbijamo
ose)anja zato *to ne mo$emo da i1 realizujemo.
O 6)(IVER): 5emjuel Guliver je tre)i od pet sinova jedno' zemljoposednika u
8otin'em#iru 6kolovao se na 9manuel Koled$u. Ketiri 'odine se *koluje za 1irur'a a
istovremeno u#i matematiku navi'aciju. 7io je prisiljen da u#i za 1irur'a te se obu#ava
dve 'odine sedam meseci u 5ejdenu. O$enio se dru'om )erkom 9dmunda 7artona+
.eri 7arton.
Guliver je tipi#an ever7man & on je prosto kao svako+ prose#an. Ve) smo videli u Kralju
5iru polo$aj #oveka. " en'leskom dru*tvu knji$evnosti. Guliverov polo$aj je isti kao
polo$aj 6ekspirovi1 likova. Kovek se nalazi izmeIdu anIela $ivotinja. A'eksan#er
Poup 8e re8i ovek je kruna, ala I zagonetka sveta.
Guliveru je u sve #etiri knji'e potrebno odelo. 5o*e skrojeno odelo )e biti napad na
nauku ali parodija na 8jutna na 7o'a+ jer kroja# Guliveru posle F dana donosi odelo.
" tri putovanja dru'i mu *iju odelo+ dok u #etvrtom on sam sebi *ije.
I KN+I6A 9 (I(IP).
Prva dva dela odaju dosta transparentnu kompozicijsku zamisao =(i'iput i %ro/#in4na4+
mali i veliki ljudi i inverzija zna#enja?. Ba prvu knji'u su va$na poreIenja. Kad je velik+
Guliver sve lako s1vata.
3 ekspo0i-ija: iznosi #injenice vezane za svoje roIenje+ profesiju+ nauti#ka interesovanja,
7ura+ dolazak u 5iliput.
3 Guliver ubrzo postaje dr$avni problem+ upada u institucionalnu ma*inu =npr. pretres
Gulivera sa izvoIenjem zapisnika+ komi2ki e"ekti koji se 0asnivaju na oneo/i2avanju i
perspektivi0a-iji i0 u4'a :ma'o4;< ,ve to mu se predo#ava u juridi#kom kontekstu. Daju
mu ime+ O7rdo3#ovekC. Prolazi kroz pravu inicijaciju da bi bio primljen kao 'ost. 8a
ovim tematskim 2vori=tima =institucije+ pravni sistem+ nauka+ umetnost+ obrazovanje+
filozofija+ ureIenje? pro/'emati0uje se pitanje odnosa #rava poje#ina-+ i kao kroz
filtere+ kroz nji1 se propu*ta pro4ovor o 6u'iverovoj ro#noj 0em'ji.
J
3 5iliput je isprva samo sme*na+ sitna zemlja. /vanture su date kroz in"anti'nu komiku i
ops-eno =npr. Guliver izi'rava kolosa+ mere i ispituju nje'ov *e*ir+ Guliver urinom 'asi
po$ar u cari#inoj palati?. Meta"ori0a-ija o#nosa ma'o ve'iko: ni imaju ograni'ene
vidike& ne priznaju postojanje nekakvi0 veliki0 ljudi,,,tako se nji1ova fizi#ka malenost
produbljuje u mentalno o'rani#eno =npr. zavada izmeIu 5iliputa i 7lefuska oko
procedure razbijanja jajeta? + #ak je i nji1ovo vreme redukovano+ nji1ovi filozofi upu)uju
na re#uk-ionisti2ki po4'e# na svet. .eIutim+ kroz aluzije na 9vropu i 9n'lesku+ ova
o'rani#enost se pretvara u o'ledalo Guliverovo' sveta =sistemom analo'ija+ npr. sme*ni
dvorski obi#aji liliputanski1 dr$avnika i funkcionera?. Guliver pada u nemilost nakon
'a*enja po$ara+ *to nje'ovi neprijatelji koriste =iako je on u#inio veliku uslu'u carevini u
ratu sa 7lefuscima?. ,aznaje pone*to o nji1ovom sistemu pravosu>a =npr. ka$njavanje
zlo#inaca + ali i na'raIivanje zaslu$ni1 'raIana?+ i o tome se izra$ava po1valno. @akoIe i
na temu o/ra0ovno4 sistema =ova vizija se ponavlja nekoliko puta kroz roman da bi svoj
vr1unac dosti'la u zemlji :uin1ima?: kastinski ureIni zavodi+ odvajanje roditelja od dece
=da se ova ne bi razmazila?+ odvajanje polova+ deca se u#e vrlinama =platonisti#ki model?.
Visoke potpetice & @orijevci
8iske potpetice & Vi'ovci
Vladar & satira na ra#un mo)i
.inistar finansija -limnap & ljubomoran zbo' $ene+ simbolizuje slabost ljudsko'
karaktera
4elddresal & 'lavni sekretar @ajno' saveta koji paradoksalno otkriva Guliveru poverljive
informacije
II KN+I6A 9 %RO%*IN6NA6
Meta"ori0a-ija ve'iko4 kao /estija'no4+ prena'la*eno'+ ono' oblika u kome sve mane
postaju vidljive. Guliverovo viIenje sveta se menja+ on po#inje da s1vata dru*tvo
dru'a#ije & ono *to je sa divljenjem 'ledao u svojoj domovini+ po#inje da se podriva.
A0
0edna od osnovni1 ideolo*ki1 poruka romana jeste poruka o =irenju vi#ika i s'o#o#nom
mi='jenju.
Kritika nauke koja se slepo dr$i svoji1 zaklju#aka i zatvorena je u sopstvenim
zakonitostima =npr. za 7robdin'na$ane+ Guliver je mali i sto'a+ nemo'u)+ isto kao *to je i
za 5iliputance bio veliki i nemo'u)?.
Guliver pripoveda kralju 7robdin'na$ana o svojoj domovini: obrazla$e sistem uprave+
pravosuIa+ mentalitet+ obi#aje i poroke. 4eporta$a nam je preneta u nekoj vrsti rezimea.
Kraljeva reakcija: +ve je to niz zavera& ubistava& krvoproli2a, Ve2ina va8i0 uro)enika je
najpoganija gamad kojoj je Priroda ikad dozvolila da gami"e po zemlji, Pru$a inverznu
sliku Guliverovo' pane'irika. Guliver pritom dodaje kako je #itava pri#a koju je ispri#ao
bila jo* i ulep*ana verzija stanja u 9n'leskoj. @ime se stvara slede)a zna#enjska skala:
Principi brobdin'na*ko' naroda: ono *to Guliver naziva Opoliti#kom o'rani#eno*)uC
=odbijaju da iskoriste nje'ova znanja i proizvedu barut?+ zapravo postaje utopijski
element u diskursu. ,ve je svedeno na najjednostavniju mo'u)u meru: u2enost je
svedena samo na ono nu$no+ nema apstrakcije i kontemplacije+ 0akona ima onoliko
koliko slova azbuke+ stil 'ovorenja+ *tamparstvo+ itd. ako su 7robdin'na$ani d$inovi+
nji1ova kultura je svedena na minimalno.
,viftov odnos prema telu: 'aIanje prema animalnom u #oveku+ mani1ejska koncepcija
tela i du1a. " 7robdin'na'u Guliver dolazi do spoznaje da ni*ta nije apsolutno malo ili
veliko+ ve) 'a takvim #ini poreIenje. Posle odlaska =oteo 'a je orao+ a zatim dospeva na
brod? ostaju mu utisnuti tra'ovi te kulture ='lasan 'ovor+ percepcija ljudi?.
III KN+I6A
Kontrast u metodi & stanovnici su ljudi+ pomalo 'roteskni. Ova knji'a je poslednja
napisana. Glavna meta satire je nau#ni du1 & Kraljevsko nau#no dru*tvo i odnos rske i
9n'leske kao u 5aputi odnos tla i ostrva.
(AP).A & 5aputanci su najvi*e ale'orijske fi'ure u romanu+ posve)eni su sopstvenim
mislima i 'ledanju zvezda. 7ave se muzikom i matematikom. 8ji1ova upotreba znanja je
paradoksalna+ vera u zamisao da ako poznaju principe makrokosmosa+ mo'u da
upravljaju dr$avom. mplicitni napadi na ,viftove savremenike+ filozofe koji su se me*ali
u politiku. O5ebde)e ostrvoC kao apstra1ovanost dubokomisle)i1 ljudi od sveta+ ostrvo
koje lebdi+ kao ma'lovita misao+ bez pravca. O#nos teorije i prakse: kroja#i koji
*estarom mere dimenzije+ i naprave po're*no odelo. Princip: najbolja uputstva za
prakti#no delanje ima onaj koji poznaje najop*tije principe sve'a postoje)e'. 'norisanje
nasleIene mudrosti & 5aputanci su optere)eni sopstvenim sistemom znanja. Prizma
nauke uslovljava #ak i 1ranu. ,talno proizvode obe)anje Obi)eC.
(A6A* ? primenjeni principi sa 5apute. ,lika iskrivljene marljivosti koja ne daje
nikakve rezultate. 5a'adska akademija =u 9n'leskoj ,viftovo' doba O7ritanska
AA
akademija za unapreIivanje prirodni1 nauka i umetnostiC?. Prakti2ni o#sek: niz
projekata u kojima se procesi vra)aju unazad =npr. iz izmeta 1rana?+ poni*tavanje
rezultata te1nolo*ko' procesa+ takmi#enje u bizarnostima izmeIu fikcionalno' i realno'
sveta =npr. poku*aj spre#avanja rasta vune kod ovaca?. Speku'ativne nauke:
unapreIivanje nauke me1ani#kim sredstvima =npr. ma=ina 0a pisanje knji4aQ
ar1itektonska metafora teksta kao konstrukcije+ z'rade+ ma*ine S s'ika me@ani0ma koji
proi0vo#i ra0'i2ite anrove3 svaki $anr ima svoj me1anizam koji 'a konstitui*e.
6()%*R)%*RI% 3 ostrvo vol*ebni1 #arobnjaka koji se bave nekromantijom+
Guliverov katabasis, Kroz ovaj danse ma!abre problematizovano je pitanje =ta je
istorija i =ta pokre8e istorijske #o4a>aje. Pred Guliverom prolaze osvaja#i+
revolucionari+ filozofi+ kraljevi+ vladari. Guliver prvo priziva du1ove vojskovoIa:
/leksandra+ :anibala+ 7ruta i Pompeja pa tek onda u#ene ljude+ /ristotela i :omera.
Prvo se ispostavlja da oni nisu ni tako veli#anstveni+ ni savr*eni kako i1 istorio'rafija
prikazuje. .eIutim+ u poreIenju #ak i sa stvarno*)u ti1 ljudi+ Guliverovi savremenici se
ukazuju kao mno'o 'ori. 4askrinkava se sistem motivacije istorijski1 do'aIaja: *ta
pokre)e istorijske procese+ pojedinac ili narodne mase+ slu#ajnost ili plan 1arizmati#ni1
voIaN
()6NA6 & 8a ovom ostrvu $ive Stru'#/ru40i3 /esmtrni-i. Postaju besmrtni kad su
jako stari+ ali samo pojedini. 8ji1ova e'zistencija je o#ajni#ka i ne dovodi do
usavr*avanja #oveka ve) se #ovek predaje porocima. 5judsko je uvek isto bez obzira na
'odine.
@re)e putovanje se mo$e posmatrati kao Guliverov put od nau#nika Q istorije Q
besmrtnosti.
A2
IV KN+I6A 9 5EM(+A A)INAMA
Ketvrta knji'a je #esto tuma#ena kao antiprosvetiteljska i mizantropska+ prikazuje
de'radaciju #oveka. >asrtvo satire prepu*ta carstvu tra'edije. Objekti satiri#no' napada
postaju Guliver i sam #italac.
Auin@mi & konji+ razumna bi)a( odlikuje i1 je#nostavnost+ svoIenje na najnu$nije(
nema ne'ativne istine ili la$i( sveden odnos prema e'zistenciji projektuje se na je0ik
=nemaju re# za la$ i sl.?( S"era etike: ne poznaju zlo ni sve *to iz nje'a proisti#e =ne
postoje re#i vezane za zlo?+ Guliver ne mo$e da im objasni tu odliku svoje kulture.
sklju#ivi su i samim tim predstavljaju tip protototalitarno' dru*tva. Oni nemaju strasti+
apsolutno su ubeIeni u svoje znanje i karakteri*e i1 razum i uzdr$anost.
+a@ui stoje nasuprot :uin1mima. 8ji1 mo$emo tuma#iti kao neku vrstu re'resivno' mita
o /damu i 9vi. 0a1ui afirmi*u primitivizam+ prvobitnost+ vreme pre stupanja ljudi u
interakciju & #ovek toliko udaljen od prirode da je samim tim pervertirao svoju prirodu.
6u'iver & sre#nje /i8e izmeIu 0a1ua i :uin1ma+ :. 'a vide kao vrstu mutanta: pripada
vrsti 0. ali je raznorodan =razumniji+ jedini pokriven ode)om?( :. se pla*e da bi nji1ova
ravnote$a mo'la biti naru*ena+ odnosno da 0. mo'u da postanu opasni pod uticajem
Gulivera( 6u'iver ose8a #u@ovno sro#stvo3 simpatiju prema Auin@mima3 a'i 0/o4
4enetske pripa#nosti ne moe #a 0au0me mesto u i#ea'nom svetu< Guliver se vra)a
svojoj porodici+ ne uspeva ponovo da uspostavi komunikaciju+ be$i u *talu.
Bavr*etak romana & ra0otkriva i0opa2enost sveta i nudi recept( zamra#uje sliku
#ove#anstva Q #ak i kad se 're*ke uo#e i da predlo' re*enja+ to nije dovoljno da se #ovek
promeni( Knji'a Propovednikova: ta=tina+ o1olost izopa#enosti+ ose)aj vlastite
superiornosti( #ovek sebe ne vidi u pravom svetlu.
AH
I*E+A ).OPI+E ) ROMAN)
deja utopije se$e do Platona i nje'ove ODr$aveC a u potpunosti se razvija sa @omasom
.orom. " GP se o deci ne brinu roditelji+ ne'o dr$ava. Postavlja se problematika slobode
*to vodi ka antiutopiji koju )e kasnije raz'raditi Orvel+ :aksli i Bamjatov. Guliver je na
po#etku dominantan a na kraju ima te$nju ka animalnom+ konjskom & pesimizam. pak+
on nije ni bo' ni $ivotinja & on ostaje #ovek u nela'odnom polo$aju. ,lika Gulivera je
ar1etipska slika otuIenja koju )emo videti u ,artrovoj O.u#niniC i Kamijevom
O,trancuC. Kako :uin1mi nemaju li#na imena+ cena Guliverove inte'racije sa njima je
'ubitak #ove#anstva. ,vako bi)e ima svoje 'ranice+ pa tako i Guliver & njemu nedostaje
samorazumevanje.
MENIPSKA SA.IRA & Po .enipu iz H.vpne. iz Gadare. .enip je bio rob koji je
otkupio slobodu i obo'atio se zelena*tvom+ zvali su 'a Podzemni pas. On napada temelje
svo' doba+ ismeva samozvane filozofe i kvaziu#enjake. .enipska satira sadr$i elemente
fantastike+ mno*tvo di'resija i aluzija i karakteri*e je kombinacija proze i sti1a. Pored
obele$ja menipske satire+ za GP mo$emo re)i da je i situa-iona satira & za tuma#enje
ovo' romana izuzetno je va$no razumeti kontekst dru*tva i doba u kojem je nastao.
,RANSOA MARI AR) VO(.ER
Kandid
PROSVE.I.E(+S.VO
Du1ovni pokret+ nastao pri kraju AG. veka+ #ije se delovanje ose)a i u AJ. veku. Osnovna
o#'ika ovo' pokreta je vera u razum+ a njen 4'avni nosi'a- je 'raIanstvo. Osnovne
tenje prosve)enosti su te$nja za nau#nim posmatranjem pojava =te tada i nastaju mno'e
nauke: politi#ka ekonomija+ statistika+ sociolo'ija+ empirijska psi1olo'ija? i spremnost za
aktivne reforme. Prvi 0na-i prosvetite'jstva vidljivi su jo* u doba reformacije i
renesanse & prvo u :olandiji =,pinoza?+ potom u 9n'leskoj =empirijska filozofija: :obs+
5ok i :jum T 8jutnova fizika?. ,ran-usko prosvetite'jstvo3 koje se javlja pod uticajem
9n'leza+ mno'o je polemi#nije i radikalnije. Volter i enciklopedisti =Didro+ 4uso+
.onteskje+ :elvecijus+ Kondijak...? nastavljaju prosvetiteljske podsticaje u pravcu
skepti#ki1+ ateisti#ki1 i materijalisti#ki1 zaklju#aka. ) s@vatanju istorije prosvetiteljstvo
na'inje verovanju u pro'res #ove#anstva. Knjievnost prosvetite'jstva je prevas1odno
vaspitna+ moralisti#ka+ kriti#ka+ satiri#na ili je slu$ila uveseljavanju uma i du1a. 8e'ovala
se basna =5afonten?+ satira =,vift+ Volter?+ roman obrazovanja =K. -. .oric? i komi#ni
roman =-ildin'?. Klasicisti#ka tra'edija je postepeno zamenjena 'raIanskom dramom i
delima sentimentalizma =Didro?.
AM
Osnovna o#re>enja prosvetite'jstva$
A. po/una protiv autoriteta 9 -rkve3 kra'ja3 p'emstva i uvreeni@ istina< 8e mali
broj francuski1 filozofa prosvetiteljstva posetio je 9n'lesku koja je na mno'o
na#ina bila slobodoumnija od nji1ove domovine. " 9n'leskoj su i1 zadivile
prirodne nauke+ posebno 8jutn i nje'ova fizika. /li nada1njivali su i1 i en'leski
filozofi+ posebno 5ok i nje'ova filozofija politike. Kad su se vratili u -rancusku
krenuli su u bitku protiv stari1 autoriteta zauzev*i skepti#an stav prema
nasleIenim istinama. Ba ovo je inspirativna bila Dekartova tradicija.
2. ra-iona'i0am 9 nepoko'e/'jiva vera u 'ju#ski ra0um< -ilozofi prosvetiteljstva
svoj zadatak vide u tome da postave temelj morala+ reli'ije i etike koji bi bio u
skladu sa nepromenjivim razumom ljudi.
H. prosvetite'jska i#eja 9 BprosvetitiC =iroke s'ojeve naro#a< Bato se velika pa$nja
posve)uje vaspitanju i obrazovanju. ,pomenik ideji prosvetiteljstva je
9nciklopedija =enk=klios paideia ( zaokru$eno obrazovanje?+ #iji1 je 2! tomova
iza*lo u razmaku od 20 'odina+ u dru'oj polovini A!. veka. Ovde su svoje prilo'e
dali svi veliki prosvetiteljski filozofi.
M. ku'turni optimi0am 9 vera u napre#ak 2ove2anstva koji bi se temeljio na
razumu i znanju.
E. povratak priro#i 9 uka0ivanje na to #a su Bprimitivni naro#iC 2esto 0#raviji i
sre8niji o# Evrop'jana jer nisu ;civilizovani<. 4uso: ;.oramo se vratiti
prirodi.< Kovek je dobar ;po prirodi<. s1odi*te zla je u dru*tvu.
F. @umani0ovano @ri=8anstvo 9 Bpriro#naC re'i4ija D potre/no je re'i4iju
#ovesti u sk'a# sa Bpriro#nimC ra0umom 'ju#i< Po prosvetiteljima+ 1ri*)anstvo
mora da se o#isti od nerazumni1 do'mi i verski1 stavova koji su tokom istorije
crkve dodati susovom jednostavnom u#enju. .no'i prosvetitelji su pristalice
#ei0ma 9 s1vatanja po kome je 7o' stvorio svet pre mno'o vremena+ ali se
kasnije vi*e nije otkrio svetu. 7o' se otkriva ljudima samo kroz prirodu i njene
zakone+ a ne na ;natprirodan< na#in.
G. 'ju#ska prava 9 aktivna /or/a 0a Bpriro#na pravaC 4ra>ana< Pre sve'a je re#
o borbi protiv cenzure+ a time i za slobodu *tampe. Pojedincu je trebalo obezbediti
pravo da iska$e sopstvene misli & i o reli'iji+ i o moralu i o politici. Prosvetitelji se
bore i protiv tr'ovine crna#kim robljem i za 1umanije postupanje sa ka$njenicima.
Oni donose ;Pro'las o pravima #oveka i 'raIana< kojim utvrIuju odreIena prava
koja svi ljudi imaju samim tim *to su roIeni kao ljudi. @o je ono *to su oni
podrazumevali pod ;prirodnim< pravom.E
Po Volteru se #esto i cela epo1a Prosve)enosti u -rancuskoj nazivala i epo@om
vo'terijanstva. Vi*e ne'o za neko knji$evno delo ili za knji$evnu vrstu Volterovo je ime
vezano za jedan oblik mi*ljenja i delovanja+ za Cvo'terijani0amB 9 me*avinu kriti#ke
lucidnosti i ironije+ demistifikatorstva i du1ovitosti+ zajedljivosti i pomanjkanja respekta
prema la$nim autoritetima+ pojavama+ <svetinjama; koje taj respekt ne zaslu$uju & za
an'a$ovani karakter nje'ove knji$evne i javne delatnosti. @aj volterijanizam dao je
francuskom prosvetiteljstvu nje'ovu posebnu+ borbenu notu.
AE
Volterov aktivizam:
A. 0ednakost pred zakonom
2. "stavnost
Prvi patentira ideju istorije mali1 ljudi.
,amokriti#an & ka$e sa sebe da Oja li#im na male potoke+ bistar sam ali nisam dubokC.
Ba'ovara ideju da su najkorisnije knji'e one koje napi*u #itaoci. Ba nje'ovo razumevanje
klju#na knji'a -5OBO-,K/ P,./:
OKad 7o' ne bi postojao trebalo bi 'a izmislitiC
Deizam )e u Kandidu najbi*e ispoljiti u:
9ldoradu ='lava A!?
Od'ovoru dervi*a ='lava H0?
KANI I!I "#$I%I&A%, '()*.
) prvom i0#anju+ koje se pojavilo AGEJ. 'odine+ ovo #e'o je pre#stav'jeno francuskim
#itaocima kao prevod s nema'kog od g, doktora Ral%a& sa doda!ima koji su na)eni u
doktorovom d"epu kad je umro u Min0enu leta gospodnjeg 4>?5& dakle kao "ran-uski
prevo# je#no4 nema2ko4 #e'a+ a ne kao delo francusko' pisca. /li u to nisu verovali ni
#itaoci ni cenzori 5uja %V. svojim sadr$ajem i svojim stilom Kandid je otkrivao svoje
francusko+ prosvetiteljsko poreklo+ a znalo se za*to pisac mora da krije svoje ime.
H
4e$im
5uja %V nije obe)avao ni*ta dobro slobodnim misliocima.
I0vori uti-aji$
1< knjievni & "ran-uska knji$evnost: 4able+ ,irano de 7er$erak( =panska
knji$evnost & pre sve'a ,ervantes i Grasian( en4'eski uticaji+ po#ev*i od 7en
D$onsona i 6ekspira do ,vifta+ ko'a je Volter osobito cenio+ pa i podra$avao+ kao
*to se donekle vidi i u Kandidu,
2< nauka i "i'o0o"ija< 8je'ov prvi i najvi*i ideal u nauci bio je 8jutn+ a u filozofiji+
posle veliko' uticaja koji je na nje'a izvr*io francuski skeptik Pjer 7ejl+ do*li su
jo* sna$niji uticaji utemeljiva#a moderno' empirizma D$ona 5oka =5ok: skustvo
je jedini izvor saznanja? i en'leski1 deista+ naro#ito Kolinza+ @olanda i Vulstona.
Nas'ov etimo'o4ija: kandide+ kandidus & iskren+ otvoren+ #ist+ naivan.
Volter bio osobito jak u satiri i zato je voleo da pi*e takozvane %ilozo%ske romane ili
%ilozo%ske pripovetke& meIu kojima je Kandid zauzeo posebno mesto. @aj rod knji$evnosti
H
Volter je tokom svo' $ivota upotrebio vi*e od dve stotine razni1 pseudonima na svojim mno'obrojnim i
raznovrsnim spisima. @ako je izmislio i g, doktora Ral%a& kao tobo$nje' pisca svo' Kandida. Ova opreznost
svedo#ila je o velikom Volterovom $ivotnom iskustvu. Kad je napisao Kandida+ ve) je bio u *ezdeset i
petoj 'odini $ivota i nije vi*e mo'ao imati nikakvi1 iluzija...
AF
pretvorio je on u satiru naravi, za koju je najkarakteristi#nije to da li#nosti samo
personifikuju izvesna obele$ja =naravi? i pojmove da bi se videlo koliko one nose u sebi
opravdanja i istinitosti pred sudom razuma. Kandid je pravi obrazac takve %ilozo%ske
pripovetke ili satire naravi, @o pokazuje ve) sam naslov. 6ta zna#i sama re# kandidN
Prosto+ naivko. @o je personi"ikovano svojstvo naivno4 optimi0ma koji se suo#ava s
brutalnom stvarno*)u( kao *to je naivko+ uz pomo) ironije+ prikazan kao nepodno*ljiva
krajnost jedne ljudske osobine koja se podjednako mo$e ceniti kao i prezirati+ tako je
stvarnost prikazana jo* brutalnije ne'o *to je znamo+ da bi naivnost iz'ledala jo* naivnije.
Kandid kao parodija avanturistikog ro+ana
7o'ato inspirisan @iljadu i jednom no2i+ ,ervantesovim *on Ki0otom+ raznim
pustolovnim romanima i putopisima+ naro#ito ,viftovim Guliverom+ Volter vodi
svo' Kandida od 8ema#ke+ preko :olandije i -rancuske+ #ak u Para'vaj i 9ldorado
=izmi*ljenu zemlju iluzija?+ da bi 'a vratio u -rancusku i 9n'lesku+ a zatim uputio u
Veneciju i @ursku+ 'de se putovanje i zavr*ava.
Pi*u)i svo' Kandida u ve) 'otovom obliku avanturisti#ko' romana+ toliko popularno'
nakon Defoa+ Prevoovo' Klevlanda& Volter unosi u Kandida sve e'emente te
romaneskne vrste: plovidbe po /tlantiku i po ,redozemlju+ 'usare i brodolome+
'alije i 'alijote+ 1areme i evnu1e+ otmice i silovanja+ be$anja i potere+ jednono'e i
jednoruke unaka$ene crna#ke robove+ daleke prekomorske krajeve i uroIenike
spremne da Kandida+ u1va)eno' u otetom jezuitskom odelu+ skuvaju i pojedu+
upornu trku po svetu za iz'ubljenim idolom+ ljubljenom Kuni'undom...
Volter parodira onovremeni avanturisti#ki roman: sve se odvija velikom brzinom+ putuje
se sa jedne na dru'u stranu sveta+ mrtvi =i*#ezli+ ubijeni? likovi se ponovo
pojavljuju+ ali za razliku od ve#ne mladosti i lepote anti#ki1 likova+ Kuni'unda je
poru$nela+ a idealno stanje sa po#etka je zauvek iz'ubljeno. 8ajsi'urniji znak
promene je Kandidova spoznaja. Ovo delo posredstvom parodije ru*i zakone
avanturisti#ko' romana i njemu svojstvenu afirmaciju slu#aja pod kojim se krije
bo$ja promisao.
PRIPOVE*NI POS.)P&I
linearno pripoveda+ po'lavlja su kratka+ radnja se prenosi iz jedno' po'lavlja u
dru'o
ritan pripove#anja: re2eni-e se ni$u Iavolski brzim tempom+ bez zastoja i
mrtvi1 mesta. /li ova umetnost e'ipse i re#uk-ije+ koja odbacuje op*irne opise+
du'a obja*njenja+ unutra*nje monolo'e i spoljnje dijalo'e+ nezamisliva je bez
autorove sposobnosti da u okvire svoje vizije sveta brzo uo#i i izdvoji ono
zna#ajno u ljudima i zbivanjima i da to prenese #itaocu u kondenzovanom i
izra$ajnom obliku. @a kon#en0a-ija omo'u)uje Volteru da u okviru trideset
kratki1 po'lavlja obu1vati jedan *aroliki svet lica i do'aIaja sa #etiri kontinenta.
koristi likove kao koncepte & oni su vi*e kao skice olovkom ne'o portreti uljem
jedna ideja se realizuje kroz ceo roman
AG
'la'oli imaju posebno mesto
#ini neobi#ne jezi#k emodifikacije+ npr. lepi auto?#a?"F
kroz imena likova do#arava dimenzije ne#ije' karaktera
narator je anoniman+ satiri#an+ pripoveda u H.licu+ objektivno+ ton ironi#an( vreme
pripovedanja pro*lo i sada*nje+ vreme radnje je sredina %V veka
Imena kao sre#stvo 0a o/e'eavanje i in#ivi#ua'i0ovanje 'ikova< Volter svojim
likovima daje imena koja na'ove*tavaju nji1ov karakter:
7ezazleni mladi) ima ime Kandid+
'romo'lasni i 'lomazni baron & @under3ten3tronk+
brbljivi u#itelj filozofije & Pan'los+
e'zoti#ni melez & Kakambo+
k)i pretenciozno' vestfalsko' barona & Kuni'unda+
blazirani
M
venecijanski aristokrata & Pokokurante,
6O.,RI* VI(AE(M (A+%NI&
=AFMF.3AGAF.?
Napomena$ .ekst o (aj/ni-u preu0et je i0 pu/'ika-ije$ %ile ,avi-, .ladi+ir N.
/vetkovi-, Nenad /eki-, 0I!"&"0I1A za srednju kolu, &avod za ud2benike i
nastavna sredstva, 3eograd, 455'. 9 s o/0irom #a se u potpunosti pok'apa sa
6vo0#enovim pre#avanjem<
8ema#ki filozof+ jedan od najzna#ajniji1 predstavnika racionalizma( osniva# i prvi
predsednik 7erlinske akademije nauka( dela: Monadologija i Teodi!eja( nje'ova
filozofija bazirana je na pojmu monade
?
=pojedina#ne supstancije =ne Cprote$uD se( ne
zauzimaju nikakav prostor? koje se meIusobno razlikuju po predikatima+ stvara i1 ili
uni*tava 'udo+ imaju per!ep!ije =du8u?+ ali nisu je sve svesne( piramidalno 1ijerar1ijski
ureIene+ vi*e monade svesnije su+ vr1ovna monada je 7o'. Polo$aj i or'anizacija monada
su ono *to bi mo'li nazvati realnim prostorom. 6est osnovni1 prin!ipa koji Cpredstavljaju
zakone racionalno' mi*ljenja i oruIe koje treba da omo'u)i detaljan opis stvarnostiD
=princip neprotivre#nosti+ princip dovoljno' razlo'a+ princip predikata3u3subjektu+ princip
identiteta ono'a *to se ne mo$e razlikovati+ princip najbolje' =od svi1 mo'u)i1 svetova?+
princip prestabilirane 1armonije?. 5ajbnic zastupa ideju po kojoj je ovaj na* svet najbolji
od svi1 mo'u)i1 jer je izraz prestabilirane =unapred postavljene? 1armonije kosmosa
CPo*to se predpostavlja da je 7o' beskona#no dobar i beskona#no mo)an+ postavlja se
pitanje otkud zlo u svetu. 5ajbnic od'ovara da 7o' uvek #ini ono *to je najbolje U i
mo$e odlu#ivati o svemu *to je lo'i#ki mo'u)e. U 7o' je mo'ao da stvori svet u kome
ne bi bilo zla+ ali takav svet nije najbolji od svi1 mo'u)i1V 8ajbolji mo'u)i svet je onaj u
kome je koli#ina dobra maksimalizovana uprkos #injenici da neka dobra nu$no povla#e
M
%'a0iran 9 ravnodu*an( sit sve'a i obuzet dosadom( prezasi)en
E
Dekart uvodi pojam supstance+ reR eRtenca i smatra da se univerzum sastoji od nekakve #estice. Po
Dekartu+ samo svojstvo prostiranja neko' tela je supstanca dok 5ajbnic smatra da je supstanca ener'ija i
sila te da morarmo po#eti na*e mi*ljenje od jedno' i nedeljivo' monada+ monus. @o je jedinica ener'ije+
jedna ta#ka u prostoru ali nerasprostiru)a. =Gvozden?
A!
za sobom izvesna zla. >elokupan skor dobra ve)i je u na*em svetu ne'o *to bi bio u bilo
kojem dru'om od mo'u)i1 svetova. ,tvaraju)i ba* ovaj svet 7o' je dokazao svoju
dobrotu.
Kritika (aj/ni-ove i#eje pre#o#re>ene @armonije

Po nekima+ 'lavni predmet Volterove kritike u Kandidu je poznata filozofska ideja &
5ajbnicova i#eja pre#o#re>ene @armonije+ po kojoj se sve obja*njava nekim unapred
postavljenim i utvrIenim redom tako da je i ovaj svet u kome $ivimo i moramo da $ivimo
upravo onakav kakav je mo'ao i morao da bude+ tj. najbolji od svi1 svetova. Volter je
1teo da poka$e koliko je takav kosmolo*ki optimizam udaljen od stvarnosti.
F
Kad neko
upita Kandida+ u jednom trenutku nje'ove pustolovne e'zistencije: <este li vi ovde iz
dobri0 uzrokaA ( Volter odma1 stavlja u usta Kandidu i od'ovor da je sve samo sobom u
vezi jedno s drugim i ude8eno da ne mo"e biti bolje& iako su bu'arski vojnici silovali
devojku koju $arko ljubi+ iako ni'de oko sebe nije video ni*ta dobro.
8ema#ki filozofi ono' vremena dalje od 5ajbnica i Volfa+ nisu ni 1teli ni znali da misle.
Oli#enje takve filozofije u Kandidu je #oktor Pan4'os koji je predavao meta%iziko:
teologo:kosmolo:nigologiju i koji je marljivo dokazivao da nema nikad posledi!e bez
uzroka i da je u ovom najboljem svetu od svi0 mogu2i0 svetova zamak Gospodina 7arona
najlep8i od svi0 zamkova& a Gospo)a najbolja od svi0 mogu2i0 baroni!a, Kad doznaje da
su mu silovali ljubljenu Kuni'undu+ nepopravljivi optimist nije mo'ao da u#ini ni*ta
dru'o ne'o da uzda1ne: B0& gde si svete& najbolji od svi0 svetovaC
Kandid je knjievna paro#ija i#eja koje (aj/ni- 0astupa u B.eo#i-ejiC G1H10E3 'de
poku*ava da poka$e da se postojanje zla u svetu mo$e uskladiti sa 7o$jom pravedno*)u.
5ajbnic dokazuje kako reli'ija ne mo$e protivre#iti razumu i kako je 7o' stvorio na* svet
kao najbolji od svi1 mo'u)i1 svetova =0armonia praestablata?. Po 5ajbnicu+ svaka stvar
na svetu ima svoj uzrok+ jer svetom vlada unapred utvrIen sklad i priroda ne pravi
skokove jer je sve savr*eno usklaIeno. ronijom pro$ete sredi*nje mudrosti u romanu
poti#u iz 5ajbovicove filozofije+ ali uzete su van mati#no' konteksta i svedene na razinu
svakida*nje' $ivota i vi*estruko ismejane i ironizovane kroz pri#u.
8eopoziv dokaz da priro#a ipak 2ini skokove & zemljotres u 5isabonu AGEE. =E.
po'lavlje?
MO.IVI ) ROMAN)$
licemerje reli'ije
mo) novca
vaskrsavanje kao simbol lo*e' aspekta ljudske prirode koji nikad ne umire
F
Podnaslov ne treba da nas zavede: Kandid se ne svo#i na po'emiku sa (aj/ni-om+ uostalom ve)
prevaziIenu+ sa nje'ovom prestabiliziranom 1armonijom i <najboljim od mo'u)i1 svetova;. -ormule
optimisti#ke 5ajbnicove filozofije+ nje'ovi1 istomi*ljenika i sledbenika slu$e ovde vi*e kao kontrast za
reljefnije otkrivanje tamni1 strana $ivota i sveta ne'o kao stvarni povod za raspravu. 0er+ u vrijeme pisanja
Kandida za Voltera dileme vi*e nema: on je definitivno raskrstio sa 5ajbnicom. Gvozden takoIe na'la*ava
da se Kandid ne svodi na polemiku sa 5ajbnicom.
AJ
silovanje i seksualna eRploatacija $ena
politi#ko i versko u'njetavanje
WWW
G
A. opreznost
2. jedinstvo pri#e
H. prikaz 5ajbnicove filozofije je redukovan
M. priroda zla
E. kritika ropstva+ fanatizma i rata
F. konteRt prosve)enosti
PI.AN+E OP.IMI5MA
Optimizmu+ nes1vatljivom nakon toliki1 mra#ni1 slika stvano' $ivota+ Volter ne
suprotstavlja jedan apsolutni+ sistematski pesimizam.Blo za nje'a nije univerzalno+
permanentno+ neizbe$no prokletstvo ljudsko' roda. Ono+ bez sumnje+ nalazi oslonca u
'luposti+ strastima+ surovosti #oveka( ali to' #oveka oblikuju i spoljne okolnosti
prirodno' i dru*tveno' reda. " #oveku je+ meIutim+ i protivlek: u nje'ovoj plemenitosti+
stremljenju ka boljem+ aktivnosti i stvaranju. .a koliko bila nje'ova nada tanana+
Volterov svet nije svet beznaIa. stina+ jurnjava za sre)om otkriva na kraju iluzornost to'
cilja. /li i kad se on svede na skromnije dimenzije+ #ovek mo$e ra#unati samo na sebe
samo' za nje'ovo ostvarenje. 0er+ 2oveku ni=ta nije pok'onjeno. O#ekivati pomo) od
ProviIenja zna#i obmanjivati se iluzijama+ a to je upravo ono *to #ine sve crkve i reli'ije
i *to Voltera revoltira.
3 Kao aposto'a optimisti2ko4 verovanja Volter daje Nem-a Pan4'osa. On Kandidu
obja*njava u#enje o unapred utvrIenoj 1armoniji. ,va Pan'losova mudrost je u
nekoliko napamet nau#eni1 5ajbnicovi1 teza poput one da je sve najbolje u ovom
najboljem od svi1 svetova. Pan'losu ovo u#enje poma$e da opravda svako zlo.
3 Martin je filozof & pesimista. Kovek je+ po njemu+ roIen ili za ve#no nespokojstvo
ili za #amotinju. On je suprotan Pan'losu.
3 Kakam/o je lik u romanu koje' karakteri*u i optimizam i pesimizam.
POR)KA$ $reba obra6ivati svoj vrt. Volter na'la*ava vrednost konkretne $ivotne
prakse & ona je jedina u stanju da pobolj*a $ivot i doprinese pro'resu civilizacije.
6'avni suko/ romana$ Kan#i#ov i Pan4'osov po4'e# na svet osporavaju katastro"e ?
su#ar vre#nosti i stvarnosti<
G
8isam zapisao na *ta se ta#no odnosi ova podela+ tako da ako neko zna neka dopi*e.
20
+OAAN VO,6AN6 ,ON 6E.E
#atnje +ladog .ertera
S.)RM )N* *RAN6
,entimentalizam & 9n'leska
Predromantizam & -rancuska
,turm und Dran' & 8ema#ka
+turm und *rang Loluja i na'on+ bura i nadiranjeL 3 Pisci ovo' pokreta okre)u se ka srcu i
du*i+ dominiraju subjektivno ose)anje+ emocije i ma*ta. Vodi se polemika sa
racionalistima. Ove pisce karakteri*e zadovoljstvo samim sobom+ oni slave strast kao
vr1ovni princip. Vode)i $anrovi su memoari+ fra'menti+ dnevnici i pisma+ sve to uvijeno
u lirizam. Prisutna su iluzorna stanja+ u osnovi sve'a je paradoks. deal su 'randiozni+
1omerovski du1ovi+ potra'a za ori'inalnim 'enijem+ kao i prometejski du1.
Sturm un# *ran4
I
3 =German: C,torm and ,tressD?+ German literarP movement of t1e
late A!t1 centurP t1at eRalted nature+ feelin'+ and 1uman individualism and sou'1t to
overt1roX t1e 9nli'1tenment cult of 4ationalism. Goet1e and ,c1iller be'an t1eir careers
as prominent members of t1e movement.
@1e eRponents of t1e ,turm und Dran' Xere profoundlP influenced bP t1e t1ou'1t of
4ousseau and 0o1ann Geor' :amann+ X1o 1eld t1at t1e basic verities of eRistence Xere
to be appre1ended t1rou'1 fait1 and t1e eRperience of t1e senses. @1e Poun' Xriters also
Xere influenced bP t1e Xorks of t1e 9n'lis1 poet 9dXard Youn'+ t1e pseudo3epic poetrP
of 0ames .acp1ersonZs COssian+D and t1e recentlP translated Xorks of ,1akespeare.
,turm und Dran' Xas intimatelP associated Xit1 t1e Poun' Goet1e. [1ile a student at
,trasbour'+ 1e made t1e ac\uaintance of 0o1ann Gottfried von :erder+ a former pupil of
:amann+ X1o interested 1im in Got1ic arc1itecture+ German folk son's+ and
,1akespeare. nspired bP :erderZs ideas+ Goet1e embarked upon a period of
eRtraordinarP creativitP. n AGGH 1e publis1ed a plaP based upon t1e AFt13centurP
German kni'1t+ GDtz von 7erli!0ingen& and collaborated Xit1 :erder and ot1ers on t1e
pamp1let CVon deutsc1er /rt und Kunst+D X1ic1 Xas a kind of manifesto for t1e ,turm
und Dran'. :is novel *ie Leiden des jungen Eert0ers =AGGM( T0e +orroFs o% Goung
Eert0er?+ X1ic1 epitomized t1e spirit of t1e movement+ made 1im Xorld famous and
inspired a 1ost of imitators.
@1e dramatic literature of t1e ,turm und Dran' Xas its most c1aracteristic product.
ndeed+ t1e verP name of t1e movement Xas borroXed from a plaP bP -riedric1 von
Klin'er+ X1o 1ad been inspired bP t1e desire to present on t1e sta'e fi'ures of
!
Preuzeto sa sajta 7ritanni!a nline En!=!lopaedia
2A
,1akespearean 'randeur+ subordinatin' structural considerations to c1aracter and
rejectin' t1e conventions of -renc1 8eoclassicism+ X1ic1 1ad been imported bP t1e critic
0o1ann >1ristop von Gottsc1ed. [it1 t1e production of *ie RHuber =AG!A( T0e Robbers?
bP ,c1iller+ t1e drama of t1e ,turm und Dran' entered a neX p1ase.
,elf3discipline Xas not a tenet of t1e ,turm und Dran'+ and t1e movement soon
eR1austed itself. ts tXo most 'ifted representatives+ Goet1e and ,c1iller+ Xent on to
produce 'reat Xorks t1at formed t1e bodP and soul of German classical literature.
OPatnje mlado' VerteraC iz AGGM.'. je prvi Geteov roman+ najtra$eniji+ najsenzacionalniji uspe1
Geteov+ a verovatno i prvi evropski bestseller zbo' svo' skandalozno' karaktera+ te je i s1va)en je kao
veli#anje suicidno' #ina. 4ecepcija rezultira ]]verterizmom]] & sentimentalnom modom vemena(
kulturolo*ki fenomen. " liku Vertera predo#en je sam Gete+ prisutna je Geteova ljubavna #e$nja za
6arlotom 7uf.
Gete o Verteru : =iz raz'ovora sa 9kermanom? : ]]Verter je zna#io do'aIaj samim tim *to se pojavio+ a
ne zato *to se pojavio u odreIeno vreme: u svakom vremenu ima toliko neizre#eno' bola+ potajno'
nezadovoljstva+ prezasi)enosti $ivotom+ u pojedincu toliko nesreIeni1 odnosa sa svetom+ sukoba
nje'ove prirode sa 'raIanskim institucijama]].
Pi*u)i svoj roman Gete je bio inspirisan u#malom atmosferom provincije pa tako nje'ov Verter
simbolizuje mlade ljude okovane konvencijama. Verter $eli potpunu slobodu+ te$i visoko sublimiranoj
slobodi+ dok su+ uprkos tome+ nesa'lasnost i duboka patnja ono *to je ostvareno. Prisutan je
sentimentalno3buntovni du1 4usoa koji nam se predo#ava kroz neobuzdanu strast pobunjene
individualnosti i neskrivenu te$nju za povratkom u okrilje elementarne prirode & Osijan.
Verterov bol je inndividualni bol koji postaje [eltsc1merz 3 $ivotni tok svako' pojedinca koji treba da
nau#i da se sa svojim uroIenim+ slobodnim+ prirodnim smislom snaIe i prila'odi. 8o+ Verteru+ kao
otelotvorenju nekonvencionalnosti to ne uspeva. On ne pristaje na kompromis.
9pistolarna forma: neprikosnoveni medij spontano' izra$avanja ose)anja i samorefleksije.
@radicionalna epistolarna forma prepiske & 4uso+ 4i#ardson
%AR)A SPINO5A
J
Dok je Dekart brinuo o tome kako da se razum upotrebi u nauci+ 7aru1
,pinoza =:olandija+ AFH23AFGG? je vi*e bio okrenut upotrebi razuma za re*avanje
reli'ijski1 i eti#ki1 pitanja.
" 2M. 'odini ,pinoza je bio isklju#en iz svoje jevrejske zajednice zbo' svoji1 stavova o
7o'u. Ba $ivota su mu objavljene dve knji'e Prin!ipi %ilozo%ije Rene *ekarta i Teolo8ko:
politi'ka rasprava. Posle nje'ove smrti objavljeno je nje'ovo 'lavno delo ^9tika^. @a
J
Goca je spominjala ,pinozu dok smo radili Vertera. 0edna od ispitni1 tema uklju#uje relacije izmeIu
Getea i ,pinoze+ a ovaj teRt preuzet je sa sajta 1ttp:LLXXX.filozofijainfo.comL+ i to je sve *to sam uspeo da
naIem o ,pinozi. Ostaje nam samo jo* da ovo primenimo na Vertera.
22
knji'a je bila napisana ^'eometrijskim redom^. 8a njenom po#etku su definicije i
aksiome+ a svaki slede)i stav se dokazuje pozivanjem na pret1odne stavove. ,pinoza je
na ovaj na#in od'ovarao i na pitanja za*to volimo ili mrzimo i da li smo slobodni ili ne.
@ako da ^9tika^ u sebi uklju#uje i metafiziku i po'led na etiku izveden iz nje.
,pinoza se sla'ao sa Dekartom da u na*em du1u postoje uroIene ideje koje nam pru$aju
znanje o osnovnim osobinama stvarnosti. " saznanju stvari treba po#eti od nji1+ jer )emo
tako biti na si'urnom putu.
Po#etak koji je tra$io+ ,pinoza nalazi u ideji beskona#ne supstancije koju naziva ^7o' ili
priroda^. 7o' je jedina stvar koja je uzrok same sebe =lat. !ausa sui?+ odnosno+ kojoj nije
potrebna nijedna dru'a stvar da bi bila s1va)ena. , dru'e strane+ na osnovu nje
obja*njavaju se sve dru'e stvari. @o uklju#uje #oveka: on je samo modus u 7o$ijem du1u
ili modus prirode koji zavisi od njene celine i podvr'nut je njenim zakonima.
Ova+ jedina supstancija+ 7o' =,pinoza je+ za razliku od Dekarta+ smatrao da postoji samo
jedna supstancija? ima beskona#no mno'o osobina ili atributa+ ali na* razum mo$e da
s1vati samo dva: mi*ljenje i prote$nost =zauzimanje prostora?. Ovi atributi se dalje
'ranaju prema svojim modusima. .odusi =varijante ili oblici? prote$nosti su npr. kretanje
i mirovanje+ dok su modusi mi*ljenja npr. poimanje+ ma*ta+ volja ili ose)anja.
,pinoza je smatrao da ovakva slika sveta+ jedna nova metafizika+ omo'u)uje da se
otklone mno'a mi*ljenja koja je smatrao zabludama.
,matrao je da je naivno misliti da istinit svet od'ovara na*im predstavama o onome *to
je dobro i korisno i da )e+ prema tome+ saznanje nje'ove prave prirode biti u relaciji sa
na*im $eljama. 7o' ili priroda je uzro#ni sistem+ koji nije stvoren da bi zadovoljio
potrebe ljudi.
,vr1e+ prema tome+ ne i'raju ulo'u u obja*njenju sveta+ kao *to je to mislio /ristotel i
s1olasti#ari. 7o' nije stvorio svet radi neko' cilja+ i stvari u njemu ne treba posmatrati sa
$eljom da naIemo svr1u zbo' koje one postoje+ po bo$ijoj zamisli.
,pinoza je osporavao slobodu volje =setimo se da je po njemu samo 7o' slobodan? i
pored to'a *to mi imamo ideju o vlastitoj slobodi. .i imamo tu ideju samo zato sto su
nam nepoznati svi uzroci koji deluju na nas. ,pinoza je slobodu volje tuma#io kao
uverenje da je #ovekov du1 odvojen i nezavistan od nje'ovo' tela i prirode. ,matrao je
da je takvo mi*ljenje po're*no i da je+ obrnuto+ stopljenost du1a i tela tolika da su oni
samo dve strane jedne iste stvari. "zaludno je poku*avati da se telu nametnu pravila koja
su suprotna op*tim zakonima prirode+ ali ljudi+ u cilju zajedni#ko' produktivno' $ivota+
treba da uti#u na same sebe onda kada nji1ovi na'oni povla#e mr$nju i sukobe.
Oni to mo'u da urade jedino tako *to )e se truditi da s1vate i saznaju zakone prirode koji
deluju na nji1. 8a ovaj na#in+ saznaju)i prirodu+ mi saznajemo 7o'a i odupiremo se
ne'ativnim afektima.
2H
,pinoza je korist od ovakvo' u#enja video u smanjivanju razlo'a za mr$nju i zavist. Blo i
dobro koje #ine dru'i ljudi umno'ome su nezavisni od nji1ove volje i nema smisla
previ*e se ljutiti na nji1 ili im zavideti.
, dru'e strane+ vlastitu te$nju za vrlinom ne treba s1vatiti kao ropstvo za koje tra$imo
na'radu na ovom ili onom svetu+ ne'o kao izvor trajno' zadovoljstva na ovom svetu.
@rajno dobar mo$e biti samo onaj koji vrlinu smatra boljom od poroka+ a ne 'leda na nju
kao na $rtvu koju #ini radi na'rade.
O ]]Patnjama mladog Vertera]] :
6iler =AGJM? : u ]]Verteru]] je skupljeno sve *to pot1ranjuje sentimentalni karakter : sanjala#ki
nesre)na ljubav+ ose)anost prema prirodi+ reli'iozni ose)aji+ filozofsko3kontemplativni du1 i sumorni+
beskrajni+ melan1oli#ni svet Osijana. Prema ovom je stvarnost slabo naklonjena+ #ak neprijateljska.
,ve *to dolazi izvana ujedinjuje se da bi mu#enika vratilo u svet nje'ovo' ideala. 8ema spasa iz to'
kru'a.
:e'el =A!2F? : nesi'urnost karaktera preobrazila se u unutra*nju slabost sentimentalnosti. Verter &
izrazito patolo*ki karakter+ bez sna'e da se izdi'ne iznad )udljivosti svoje prirode. Ono zbo' #e'a je
interesantan : strast i lepota ose)anja+ bratimljenje sa prirodom u procesu obrazovanja+ meko)a du*e.
:.:ajne =A!HE? : prva publika ]]Vertera]] nije osetija nje'ovu pravu ose)ajnost & masu je privla#ilo
ili odbijalo samo potresno+ interesantno #injeni#no stanje. Knji'a se #itala zbo' pucnjave+ dok su je
dru'i opet kritikovali zbo' pucnjave. /li+ postoji jo* jedna bitna komponenta : pri#a o tome kako je
mladi Verter izba#en iz dru*tva visoko' plemstva. Da se pojavio u na*e vreme+ taj deo knji'e bi
mno'o vi*e uzbudio du1ove ne'o #itava ova pucnjava.
9n'els =A!MF3G? : zapoma'anje jedno' zaneseno' pla#ljivka nad jazom izmeIu 'raIanske
stvarnosti i 'raIanski1 iluzija o stvarnosti i malodu*ni uzda1 proiza*ao iz nedostatka elementarno'
iskustva+ ozna#ava se kao bitna kritika dru*tva. 4evolucija se ovde ostvaruje jedino u patnji mlado'
Vertera. Giljotina na popri*tu revolucije samo je bledi pla'ijat Verterovo' pi*tolja.
4olan 7art =AJGG? : Verterova pisma & istovremeno do'aIaji svo' $ivota i posledice strasti.
5iteratura upravlja me*avinom jedno' i dru'o'. Kad vodim dnevnik o samom sebi+ pitanje je da li se
tu radi stvarno o do'aIajima. Do'aIaji ljubavno' $ivota su povr*ni+ te*ko se mo'u fiksirati. ,amo bi
neko dru'i mo'ao napisati moj roman.
:..arkuze =AJGG? : dvostruko determinisano samoubistvo : A.3 zaljubljeni uviIa nemo'u)nost
svoje ljubavi+ 2.3 'raIanin uviIa prezir plemstva. Klasni sadr$aj o*tro artikulisan : 5esin'ova
]]Emilija Galoti]]+ tra'edija revolucionarno' 'raIanstva+ le$i otvorena na stolu samoubice. ...... "
sudbini zaljubljeni1 imamo privatizaciju dru*tveno'+ introverzaciju realnosti+ idealizaciju ljubavi i
smrti. Kriti#na sna'a izbija u toj sublimiranoj formi : subjektivnost i introvertnost otvaraju jednu novu
dimenziju u sistemu robne razmene+ sistemu u kojem se ljudi s naporom nose sa tim dru*tvom+ vra)aju
se samom sebi+ sami sebe uni*tavaju. -ikcija stvara svoju realnost.
2M
1AN?1AK R)SO
1ulija i'i Nova 7loiza
POVI+ES. NEVO(+A
O /b_lardu+ osobi koja je u srednjem veku imala popularnost kao niko pre ili posle+ no
#iji su sna$an intelekt i *irinu vidika sputavali sa svi1 strana a da je ipak u svojim
filozofskim i teolo*kim spisima uspela sa#uvati iskrenost+ #vrsto)u i ljupkost izraza+ ne
mo$e se 'ovoriti bez :eloize. 0ednako kao *to se o 4omeu ne mo$e 'ovoriti bez 0ulije+ o
Prijamu bez @izde+ o 9neji bez Didone+ o @ristanu bez zolde+ o Danteu bez 7eatrice ili
Petrarki bez 5aure. 8o+ ljubav /b_larda i :eloize nije mo'la ostati ni u prostoru nji1ovo'
odnosa+ #ak ni braka+ ne'o se+ uti#u)i na mno'e+ prelila preko svi1 'ranica ispunjavaju)i
sve#anu i 1ladnu 'otiku svo' vremena kricima i $arom+ a onda i dru'im kvalitetom:
$utnjom. /b_lard i :eloiza+ nje'ova u#enica+ ljubavnica+ supru'a+ saputnica i supatnica+
bili su i ostali le'enda+ simbol ljubavi+ odricanja+ $ivotni1 nevolja koje nisu uspeli
nadvladati osim veli#inom svo'a bola.
-ormalno+ u nji1ovo vreme =%. st? jo* nije bilo univerziteta+ a teolo*ko3filozofiska
predavanja bila su or'aniziovana u okviru C*kolaD pri katedralama i samostanima. Pariz+
>1artres+ 4eims+ @ours+ >lunP bili su sredi*ta okupljanja mladosti i mudrosti. Prvo su
*kole sledile u#itelje+ a onda u#itelji *kole. "#itelji nisu bili samo predava#i ne'o i
animatori $ivi1 i zanimljivi1 diskusija. Postavljala su se raznovrsna pitanja+ zapisivali se i
tuma#ili fra'menti iz crkveni1 otaca. 8ije bilo zabranjeni1 pitanja+ ali se pazilo na
C#isto)uD u#enja. 8aoru$an citatima i sposobno*)u lo'i#no' i dijalekti#ko' mi*ljenja+
/b_lard ubrzo i sam postaje u#itelj+ jedan od najizvrsniji1 u tada*njoj -rancuskoj.
"'lednu i #a*)enu+ #inilo se da mu $ivotnu si'urnost i sjajnu budu)nost ni*ta ne mo$e
pomutiti ili u'roziti. 8i*ta+ osim usplamtele strasti prema $eni koja #ini mlakom i
dosadnom re# filozofije i teolo'ije. Veza s njom baca senku na nje'ovu karijeru.
:eloiza+ obrazovana i nadarena u#enica+ i /b_lard kome su $ena i eros bili jo*
neosvajano podru#je+ strmo'lavo se zaljubi*e jedno u dru'o. zmeIu redaka crkveni1
otaca Porfirija+ /u'ustina i 0eronima+ kradom se obasipa1u poljupcima. C8ad otvorenim
knji'ama vi*e su se 'omilale re#i o ljubavi ne'o o u#enju+ vi*e je bilo poljubaca ne'o
mudri1 izreka+ #e*)e su nam se ruke spu*tale u krilo ne'o prema knji'ama+ #e*)e je
ljubav privla#ila k sebi ne'o nas je $elja za #itanjem spu*tala prema slovimaD & pi*e
/b_lard. Kada su u1va)eni Cna deluD+ on joj predlo$io brak. /li :eloiza 'a odbila jer nije
1tela nauditi nje'ovoj karijeri. / i sto'a *to je njena ljubav bila sna$nija od uski1 okvira
kakve bi joj mo'ao ponuditi brak. ,ama mu pi*e da je volela i $elela nje'a+ a ne ono *to
je imao ili predstavljao. 2estoko se opirala+ a onda kapitulirala: CPreostaje samo jedno: da
bol koja nas snaIe u propasti nas oboje ne bude manja od ljubavi koja joj pret1odilaD.
Proro#ke re#i+ priznaje /b_lard. pak+ na'ovorio je+ ali su se do'ovorili da )e brak #uvati
u tajnosti. Kak i po*to im se bio rodio sin & Petrus /strolabius. 8je'ovo ime ni /b_lard u
svojim spisima ni :eloiza u svojim pismima upu)enima /b_lardu nijednom ne spominju.
Osim *to /b_lardu pripisuje jednu ove)u pesmu+ punu moralisti#ki1 saveta+ a posve)enu
sinu i *to 'a :eloiza jednom spominje u pismu Petru Kasnome( #ini to *krto+ u skladu sa
2E
mentalitetom vremena: maj#instvo se prekrivalo velom )utnje jer deca nisu bila smatrana
osobama ravnopravnim odraslima. O /strolabu znano je tek to da je postao sve*tenik te
da je umro mlad.
Ono *to dru'i zarade preljubom+ /b_lard i :eloiza su navukli na sebe $enidbom. /b_lard
je zbo' svoje ljubavi ka$njen kastracijom tela+ a ona srca+ *to je za posledicu imalo
kastraciju punokrvnosti nje'ova srca i nametnutu uzdr$ljivost njena tela. 8ije i1 mo'ao
sa#uvati ni sakrament braka. @e*ko da bi bilo druk#ije da 'a i nisu tajili. Prekora#ili su
svoje vreme. izazvali 'nev i zavist. Odse#en od strasti+ /b_lard se pokorava poretku
koji 'a je nje li*io te se zareIuje kao redovnik. @ra$i od :eloize da u#ini isto te i ona
polo$i zavete Cu jecajima i suzamaD.
z nji1ovi1 meIusobni1 pisama saznajemo o 'enezi nji1ovo' odnosa kako iz mladala#ke
zanesenosti veza prerasta u zrelu ljubav dvoje ljudi od koji1 svako sazreva po svome. z
/b_larodove ispovesti Povijest nevolja =:istoria calamitatum? saznajemo o nje'ovoj
promeni iz ta*to'+ strastveno'+ nadareno' mladi)a u pokorno'+ suzdr$ano' i razborito'
zrelo' mu*karca kome+ meIutim+ nije otupila o*trica jezika kojim je *ibao izopa#enost
$ivota u crkvenim redovima. " vi*e navrata na'la*ava kako 'a je 7o' kaznio ba* u onom
delu tela kojim je 're*io. / u svojoj etici za'ovara tezu da je 're1 samo ono *to protivre#i
savesti+ tj. ono *to je bilo u intenciji pre ne'o *to je po#injeno. zaista+ on je svesno zaveo
:eloizu+ a zavoleo je potpuno tek kad je vi*e nije mo'ao voleti tjelesno. Dok je :eloiza
od po#etka i uvijek volela potpuno+ predano. Ono *to on smatra 're1om koje' se odri#e+
:eloiza smatra ljubavlju+ potpunom+ du1ovnom i telesnom ljubavlju i ne odstupa ni od
jedne nijanse svoje #e$nje. /b_lard dodu*e i sam stavlja na kocku+ ali ono *to mu je
preostalo+ dok ona stavlja jednostavno sve. .a koliko njena ljubav bila po$udna+
strastvena+ ne prestaje istovremenp biti uzvi*ena+ ne$na i nepatvorena. Ona se $rtvuje+ on
propoveda $ele)i biti i slavan i asketa.
/ broj nje'ovi1 u#enika i dalje raste+ zajedno s popularno*)u+ kao i 'nevom protivnika.
Dobiv*i na dar komadi) zemlje+ sa'radio je skromno molitveno skloni*te nazvav*i 'a
imenom Parakleta+ Du1a "te*itelja+ zbo' #e'a su mu pristizale te*ke optu$be da je
odvojio Du1a ,veto' od Oca i ,ina. 8a saboru u ,oissonsu =AA2A? /b_lardovo je u#enje
osuIeno kao bo'o1uljenje+ i to u prisutnosti Papina le'ata. OsuIivali su 'a oni kojima je
smetalo da se on uop*e bavi pitanjima kao *to su bo$ansko jedinstvo i trojstvo+ bez obzira
na to *to su nje'ove teze imale pokri)e u 7oet1iusu i /u'ustinu. Prema osudi /b_lard je
bio prisiljen da svoje spise baci u vatru. Kako se smatrao vernim sinom >rkve+ to mu je
poni$enje palo te$e ne'o kastracija tela. /li+ nije mu bilo oduzeto upravljanje
samostanom u ,t. Gildasu u 7retanji+ 'de je prolazio kroz nova 'orka iskustva. "
samostanu ,t. Denis nije mu bilo bolje jer nije znao za kompromise i prila'odljivost.
stovremeno i :eloiza je prolazila kroz mno'e te*ko)e. 8ajpre unutra*nje: ono *to je
/b_lard trpeo na svom telu u jednom trenutku+ ona je svojevoljno trpela celo'a svo'
$ivota u svom srcu+ on zbo' ono'a *to naziva 're1om+ a ona zbo' to'a *to je za nju i taj
're1 ljubav. / trpela je i spolja*nje pote*ko)e: oskudicu i pro'onstva. 8ju i njene
redovnice najve)a je nevolja sti'la kada su ostale bez krova nad 'lavom. @ada im
/b_lard ustupa Paraklet. / sam nastavlja borbu s ljudima crkveno' autoriteta+ najpre s
2F
7ernardom iz >lairvauRa koji mu nije odobravao kritiku ,umme @ome /kvinsko'+ ni
smelost razuma da se bavi i najte$im teolo*kim pitanjima+ jer da Cvi*e $eli ono *to se
mo$e razumeti ne'o ono *to se mo$e izricati re#imaD. 8ova osuda /b_larda na saboru u
,ensu =AAMA? bila je vrlo stro'a: bio je prisiljen na potpuno )utanje i pretilo mu zato#enje
u nekom samostanu. ,re)om+ malo potom u prioru samostana u >lunPju+ u Petru
Kasnome+ stekao je prijatelja koji 'a je velikodu*no pri1vatio i pomo'ao mu da se
donekle izmiri s 7ernardom i s papom. 7olestan i umoran od pretrpljeni1 muka+ osuda i
bezrazlo$ni1 napada+ /b_lard nalazi mir. "mire =AAM2? u samostanu ,t. .arcel. Petar
Kasni pomo'ao je da bude sa1ranjen u Parakletu. :eloiza 'a je nad$ivela dvadeset dve
'odine+ ta#no onoliko koliko je bila mlaIa od nje'a te je+ opet Petar Kasni+ dao sa1raniti
uz /b_larda. Godine A!AG. nji1ovi su ostaci dospeli u zajedni#ku 'robnicu na 'roblju
P`re35ac1aise u Parizu. ,jedinjeni najpre telom i du1om+ zatim samo du1om+ i na kraju
'robom na kojem pi*e: CKona#no sjedinjeni+ nadamo se+ u ve#noj radostiD.
Napomena$ Na je#nom "orumu sam prona=ao pisma A/e'ara i E'oi0e3 6o-a je 2ita'a
i0vesne o#'omke na pre#avanjima3 pa su pisma u/a2ena ov#e3 a neko je /io vre#an
pa i@ je preku-ao i0 s'e#e8e pu/'ika-ije KKK
ANEO IZA OGLEDALA - Antologija ljubavnih pisama
Priredila !aneta u"i# Peri$i#
I Eloi%a Abelaru
Svom jedinom poslije Krista,
njegova jedina u Kristu
Zaudila sam se, predragi moj, kad sam u tvom pismu vidjela da si, naputajui obiaje i
prirodni red, iz obzirnosti moje ime postavio ispred svojega: ena pred ovjekom, supruga
pred suprugom, slubenica pred gospodarom, redovnica pred redovnikom i sveenikom,
akonica pred opatom! Red i pristalost trae, kad piemo viima od sebe ili sebi jednakima, da
njiovo ime stavimo ispred svojega! ali, kad se obraamo niima, redoslijed imena mora
potovati red dostojanstva"
#o je neto pobudilo moje uenje u tvojem pismu" $ekivale smo da e nam donjeti utjeu %
ono je, meutim, jo vie povealo nae boli" Ruka koja je trebala obrisati nae suze, uinila
je da one poteku jo i vie" &oja bi izmeu nas mogla sui oiju proitati ono to pie pred
kraj poslanice: '(ko me )ospod preda u ruke moji progonitelja i ako padnem pod njiovim
udarcima"""*" $ dragi, predragi moj, kako si mogao doi na takve misli+ &ako su i tvoja usta
mogla izraziti+ ,eka se ne dogodi da )ospodin toliko zaboravi svoje bijedne slubenice da i
pusti da preive tvoju smrt" ,eka nam ne ostavi ivot koji bi tee bilo podnijeti nego bilo
kakvu smrt" -i si onaj koji nas mora pokopati, koji e nae due .ogu preporuiti, koji e .ogu
predvesti one koje si u njegovo ime sakupio, kako ne bi bio ni u kakvoj brizi za nji ve e i
moi slijediti miran i radostan to si siguran za njiovo spasenje"
#edini i predragi moj, ako kakva nesrea, kae nam, prekine nit tvoga ivota daleko od oni
koje te vole, neka prenesemo tvoje tijelo u nae groblje kako bi nae molitve, potaknute
stalnom uspomenom na tebe, mogle na nebu to vie i to rjeitije posredovati za tebe" #ao,
2G
jao, zar moe misliti da bismo bile kadre zaboraviti te+ (li koje bi vrijeme mogle posvetiti
molitvi, kad naa dua ranjena i bezglava od neizmjeme boli ne bi sama sebe mogla
prepoznati, kad bi nam kruti udes oduzeo i razum i rije, kad bi se na oaj digao, tako da
kaem, protiv samog .oga, jer bi se vodio bijesom vie nego krotkou i kad bi naa uzludjela
srca prije ozlojedila /tvoritelja svojim tubama nego ga umirila svojim molitvama! #ad i pla,
eto to bi ostalo nama bijednicama, jad i pla a ne molitve" 0ie bi nam bilo stalo da idemo u
grob za tobom nego da ti grob pripremimo" .it emo same zrele za grob, a ne za tvoj pogreb"
/ tobom emo izgubiti svoj pravi ivot, a ako se ivot odijeli od nas, kako emo moi ivjeti+
(li, nadamo se da ,ebo nee do tada odugovlaiti nae postojanje" /ama pomisao na tvoju
smrt, ve je smrt za nas" 1to e biti dakle ako nas izvjesnost tvoje smrti zatee jo na
nogama+ ,e, .og e se smilovati i nee nikako dopustiti da ostanemo na ovom svijetu da
izvrimo tu kobnu dunost i da ti ukaemo alobne poasti koje mi od tebe oekujemo kao
posljednji znak tvoje pomoi nama" 2at e .og i mi emo pred tobom, a ne za tobom u ladan
grob"
/amo, emu da se ja nadam ako tebe izgubim+ 3emu i dalje koraati na ovom zemaljskom
putu na kojemu si mi ti bio jedina potpora" (, na kraju, to mi je ostalo od tebe+ Znam da si
iv i to mi je jedina utjea" 4rtva sam za svaki drugi uitak" -voja prisutnost mogla bi me
katkada povratiti meni, ali tvoja prisutnost mi je uskraena"
$, kad bi samo smjela uzdanuti: '.og je prema meni bio iznad svake mjere okrutan*" $
neblaga blagosti! $ nesretna sreo! /udbina je na mene sasula svekolike svoje strijele i sad
me ve nema ime strijeljati" 5 tobolcu njenu nema vie sulica, a luk njene srdbe nije vie
pogibeljan ni za koga" 2a joj je i preostala jo koja strijela, gdje bi mogla na mom tijelu nai
neranjeno mjesto za novu ozljedu+ #edino od ega se boji usud svi moji nedaa jest da smrt
ne nadoe i oznai im kraj: i premda me svakodnevno ubija, plai se tog kraja koji sama
pouruje"
$, bijedne li mene meu bijednicama! nesretne meu nesretnicama! -i si me odve izdigao
iznad meni slini" 6 kad sam sruena, sve sam ispatala zbog visine s koje sam strovaljena i
patila sam i u svojem i u tvojem tljelu" 1to se ovjek vie izdie, vie i trpi kad pada" 4eu
enama plemenita i mona roda, ima li jedna kojoj je sudbina bila, neu rei nesklonija, ve
toliko nesklona koliko meni+ 2a li je jedna jedina pala s tolike visine i u tako dubok ponor+
&akvu mi je slavu sudbina udijelila s tobom+ &akav udarac mi je s tobom nanijela+ 6 uspon i
pad bili su bez mjere" 2obra i zla, svega je bilo krajnje mnogo"
6sta ta sudbina dovela me je do neuvene sree kako bi me pretvorila u najjadnlju bijednicu,
kako bi mi dala da uzmognem sagledati raspon svog pada, da naem pla suglasan svojim
bolima i da okusim gorinu aljenja za izgubljenom slasti uitaka" 7tjela je ugasiti u sjeni tuge
i oaja blistave dane mog ponosa i moji strasti"
2a uvreda bude bolnija, a srdba jo gora, za nas su svi zakoni pravednosti bili stubokom
okrenuti" 6 zaista, dok smo uivali u nasladama nemirne ljubavi ili, da se posluim manje
skladnom, ali zato vie rjeitom rijei, dok smo se predavali bludu, nebeska nas je strogost
potedjela" (li, onog dana, kad smo ozakonili tu nedoputenu vezu i kad je enidba svojom
asnom koprenom prekrila sramotu nae zabludjelosti, gnjev je )ospodinov oteao ruku
2!
njegovu nad naim glavama i naa brana lonica nije uzmogla postii da se oproste nedune
slasti onima koji su je tako dugo u bludu kaljali"
Za ovjeka zateena u preljubu kazna kojom su tebe muili ne bi bila nepravedna kazna" $no
to drugi zavrijede preljuboinstvom, ti si na se navukao enidbom, a mislio si da e ti ba
enidba otkupiti prole krivice" &azna to je preljubnice navlae na glavu svoji sudionika u
razvratu, tebi je dola od tvoje zakonite ene" 6 taj nas udarac nije zadesio u asu kad smo
sluali samo glas strasti, ve u vrijeme kad smo bili odvojeni i kad smo ivjeli odvojeni i isti,
ti u 8arizu upravljajui svojom kolom, a ja u (rgen%teuilu, sluajui tvoje zapovijedi u drutvu
svoji sestara redovnica" -aj svojevoljni rastanak morao nas je ouvati, jer smo ga sami sebi
nametnuli, ti da se posveti sa vie mara svojoj koli, a ja da se sva slobodno predam molitvi i
razmiljanju o svetim knjigama" Zar je tada moglo biti neto nevinijeg i ieg od naeg
ivljenja+ 6 tada si ti sam u svojoj krvi platio gri%je koji je bio na zajedniki" /am si bio u
kazni, a u grijeu smo bili oboje" -i si bio manje kriv, a podnio si svu kaznu"
8oniavajui se za mene, a mene i moju obitelj uzdiui do visoke asti nae ozakonjene veze,
udovoljio si i .ogu i ljudima i nisi se trebao plaiti kazne koju su ti bijedni izdajnici nanijeli" Zar
sam ja morala doi na svijet da budem uzrokom tako straovitog zloina! $, prokleti spole,
uvijek e biti propast i zator najvei mueva! Zato nas i 4udre izreke opominju da se treba
uvati ene: '/ine moj, sluaj mudrost moju, ustima mojim prigni uo svoje""" ,eka tvoja
dua ne kroi putovima njezinim, neka ne zabludi stazama njezinim" #er ona je mnoge ranila i
oborila" 6 najsnanije je ubila" &ua njena put je paklu i ona vodi u bezdanje smrti"*
Zavaljujem ipak .ogu za jednu stvar, a to je da nisam nalik na one ene o kojima sam
maloas govorila" ,apasnik se mogao za svoje opako djelo sluiti ljubavnim sklonostima
mojega srca, ali ga nikako nije mogao navesti na izdaju" 8a ipak, koliko god me opravdava
istoa moji nakana, iako moja volja nije uzela ba nikakva uea u tom ogavnom napadu,
ipak sam prije toga poinila mnoge opaine koje mi oduzimaju pravo da se drim sasvim
nevinom" 8odlona zarana putenim strastima, ve sam tada zavrijedila ono od ega danas
trpim i kazna za moje grijee je samo njiov pravi uinak" ,ita zlo ne svri to nije loe
poelo"
,eka .og uini da ja ispatam svoj grije i da duljina mog ispatanja bude bar nekako
primjerena bolima koje si ti u svojoj muci prepatio" $no to si ti na svojem tijelu jednog asa
pretrpio, ja ou itava ivota ispatati u mukama svoje due, kako bi barem udovoljila tebi
ako ne mogu .ogu"
(ko ti i mogu otkriti svu slabost svojeg bijednog srca, ne mogu u sebi nai kajanja koje bi
)ospodina umirilo" 2uboko ozljeena nepravdom koja ti je nanesena, svakog asa krivim
,ebo s velike njegove okrutnosti" 5vijek protivna njegovoj volji, umjesto da ga udobrostivim
kinjenjem i kajanjem, ja ga samo vrijeam mrmljajui o svojoj uvrijeenosti" 4oe li se to
nazvati pravim pokajnitvom, ma kakva bila stega kojom muim svoje tijelo, ako moja dua
jo uvijek s ljubavi sanja o svom grijeu i ako jo uvijek izgara od neisti elja+ 9ako je
ispovjediti svoje grijee i optuiti se za nji ili ak podvri svoje tijelo izvanjskom trapljenju,
ali ono to je najtee ba je iupati iz svoje due osjeaj aljenja za neizrecivim slastima" :;<
$va gorina istinskog kajanja veoma je rijetka i sveti (mbrozije kae: '0ie sam sreo
pravednika koji nisu nikad zgrijeili nego grenika koji su se pokajanjem izbavili od
2J
prokletstva"* (li, jao! ljubavne slasti koje smo zajedno okusili toliko su mi slatke da i ne
mogu zamrziti niti i iz sjeanja otjerati" 4otaju se meu mojim koracima, slijede me u stopu,
progone moje poglede njiovim voljenim prizorima i prodiru u moju uzavrelu krv s vatrom
vrue elje" 0jeito privienje lebdi nada mnom sa svojim slikama i mui moje besane noi" Za
vrijeme same svete mise, u asu kad bi molitva trebala biti najgorljivija i najia % stid me je
to priznati % razbludne slike toliko zaokupljaju ovo jadno srce, da sam vie zaokupljena s njima
nego sa svetom molitvom" 2aleko od toga da plaem zbog grijea koje sam poinila, ja
plaem zbog oni koje vie ne mogu poiniti" ,e samo da su nai pokreti ostali duboko urezani
s tvojom slikom u mojem sjeanju, ve se sjeam asa, mjesta i svake prilike koji su bili
svjedocima nai brzi uitaka: sve nanovo poinje, ja ponovo padam u nae ludovanje i ta
prolost koja me obuvata i potresa ne puta me ni u snu i ne da mi poinka" ,eotini
pokreti, rijei koje mi bjee iz usta esto izdaju razuzdanost moji misli"1;=
$va je milost, predragi moj, sila na tebe: jedna jedina tjelesna rana bila je dovoljna da te
izlijei od svi rana due i onoga asa, kad ti se je .og otkrio u svojoj najveoj prividnoj
strogosti, onoga asa ti je bio najskloniji" 8ostupio je kao vrijedan ranar koji ne tedi boli
ranjeniku samo da bi mu spasio ivot"
&ako sam ja daleko od tvog mira! 9udilo ula i strasti, mladost koja jo uvijek drti i gori,
doivljenost i slatko iskustvo koje imam o tolikim slastima, neprestano me progone" ,e daju
mi mira i uzastopna njiova navaljivanja pospjeuju moj slom, a krkost moje prirode njiov
je saveznik"
7vale moju istou jer ne znaju koliko je imbena" 0eliaju suzdrljivost puti i smatraju je
krepou a ne znaju da prava krepost potjee od dua, a ne od puti" 3aena sam od ljudi, ali
pred .ogom nemam nikakve zasluge, jer $n ponire u nau utrobu i u nae srce i nita mu nije
skrito"
7vale moju vjeru u vrijeme kad je licemjerje znatan dio vjere, ikad je dovoljno, ako oe
valu, da ne dira u ljudske predrasude" .ez sumnje povalno je, i .og e nam to upisati u
dobro, da ne sablanjujemo >rkvu loim primjerom mada tu nema istoe u nakani! tako bar
ne dajemo nevjernicima priliku da ule ime )ospodinovo, a slaboumnicima razloga da u
svijetu kleveu redovniki ivot koji je nae zvanje" -o je jo jedan dar milosti boje koja nam
jedina moe dati mo da inimo dobro, ali i snagu da se suzdrimo od zla" (li i tada uzalud
inimo prvi korak ako nakon njega ne dolazi drugi, jer je napisano: '&loni se zla i ini dobro*"
5taman emo slijediti oba savjeta ako nas u tome ne vodi ljubav boja"
.og zna, .og sam zna da sam vie zazirala od toga da uvrijedim tebe nego da uvrijedim njega
i da sam se vie trsila da budem draga tebi nego njemu" -voja zapovijed, a ne glas s neba,
pognula je moj vrat pod jaram redovniki" ?to u tome su nevolja i oaj moje sudbe: za mene
su ovdje dolje uzaludne sve patnje i boli, kad za nji odozgo neu primiti nikakve nagrade"
4oje injenje te je dosada varalo kao to je varalo i druge: vjerskom zanosu si pripisivao ono
to je u stvari bila samo imba i licemjerje! eto zato se stal%no preporua za moje molitve:
od mene trai ba ono to ja traim od tebe" 8restani, molim te, precjenjivati moje snage, ali
nemoj prestati pomagati me u svojim molitvama" ,e, nisam izlijeena i zato me ne liavaj
slasti lijeenja" ,e, nisam pooena milou i zato ne odgaaj da priskoi u pomo mojoj
bijedi" ,e, nisam jaka i zato ne kasni, kako bi me mogao podrati da ne padnem prije nego mi
prui ruku"
H0
Zato te i preklinjem da prestane s valjenjem da ne bi zavrijedio pokudu koja se upravlja
kovaima laske i lai" (ko misli da je u meni jo koja mrvica kreposti, boj se da ne nestane
pod daom tatine" 0jet lijenik vidi skritu boljeticu mada je nikakav izvanjski znak ne izdaje"
( .oga je malo briga za sve ono izvanjsko to je zajedniko odbaenima i pravednima" Zato je
u pravi pravednika malo izvanjski znakova koji svakome padaju u oi, a nitko i vie ne
istie nego licemjeri"
#a sam sretna s tvoje vale i moje joj se srce odve rado preputa, a da mi ne bi bila
presudna" ,aalost, ja sam i previe spremna da se opijem njenim slatkim otrovom, jer je
moja jedina elja da ti u svemu ugodim" 7rani u svom srcu, kad se o meni radi, vie bojazni
nego povjerenja i tako e tvoja brinost biti uvljek spremna da mi pritekne u pomo" 5 ovom
asu pogibelj je vea nego ikada, jer moja bludnost ne nalazi vie u tebi lijeka"
,emoj me rabriti na krepost, ne bodri me na borbu rljeima: '&repost je najjaa u slabosti*,
'vijenac e pripasti samo onome koji se bude borio do kraja"* #a ne traim pobjedniki lovor"
2ovoljno mi je da izbjegnem pogibelji" 4udrije je udaljiti se od pogibelji nego izazvati boj"
,eka me .og smjesti u najzabaenlji kutak neba i bit u zadovoljna" -amo je nenavidnost
nepoznata i svak je sretan s onim to je dobio"
Zar je potrebno da svoje miljenje potkrijepim snagom sveti otaca+ (ko jest, poujmo svetog
#eronima:
'/vjestan sam slabosti svoje, ne elim se boriti u nadi da u pobijediti, da mi se ne bi
dogodilo da budem pobijeen"* 3emu, dakle, napustiti siguran put i zakroiti u traenje
nesigurna cilja+
Preveo &ojmir &inja
II Abelar Eloi%i
0jerenici &ristovoj,
sluga istog 6susa &rista
6zlaganje onoga to mi uzbueno predbacuje u posljednjem pismu moe se saeti u etiri
take" 5 prvom redu tui se da sam postupio protiv obiaja i obrnuo prirodni red postavljajui
u pozdravu tvoje ime prije svojega" 2rugo, da sam razjario jade koje sam morao ublaiti i da
sam izazvao obilate suze umjesto da sam i obrisao kad sam dodao: '(ko me )ospodin preda
u ruke progonitelja moji i ako padnem pod estinom njiovi udaraca* """ dolaze zatim tvoja
stara i stalna mrmljanja protiv 8rovidnosti o razlogu naeg obraenja i o okrutnoj izdaji kojoj
sam pao rtvom" ,a kraju, optuuje samu sebe, suprotstavljajui se mojim valama i usrdno
me moli da ti vie vale ne upuujem"
$dgovorit u na svaku od tvoji zamjeraka ponaosob i to ne da sebe opravdam ve da ti
pruim pomo svojeg nauka i da te u njemu uvrstim" 4oja traenja bit e ti privatljivlja kad
bude uvjerena da poivaju na razboritosti" .it e voljnija sasluati me o onome to se odnosi
HA
na tebe kad vidi koliko malo zasluujem prigovora" 6mat e prema mojim rijeima vie
potovanja i povjerenja kad spozna da mi se ne moe pokude upraviti"
,ajprije o onom pozdravu koji vrijea tvoje ui" (ko bolje pripazi, vidjet e da sam uinio
ono to ti eli" Zar nije tano i zar to sama nisi rekla da se u poslanicama upuenim
odlinijima od sebe, njiovo ime mora napisati prije naega+ /vati da si ti odlinija od mene i
da si poela biti mojom gospoom onog asa kad si postala vjerenicom mog )ospodara"1;
=8reostaje mi jo da ti govorim o staroj tvojoj tubi na koju se stalno navraa, a koja se
odnosi na okolnosti pod kojima smo se zaredili" 5mjesto da zbog toga vali slavu boju, kako
bi bio red, ti to .ogu neprestano predbacuje" 4islio sam da je ta rana ve odavna zacijelila,
toliko su oite namjere boje 8rovidnosti prema nama" /to god ona vie izjeda tvoje tijelo i
tvoju duu tim je ona pogibeljnija po tebe, a za mene je nepravedan izvor boli" (ko ima,
kako kae, jedinu jednu brigu i to da meni ugodi, preklinjem te, ako oe da mi prikrati
teke muke i da stekne svu moju ljubav, preklinjem te, odbaci od svog srca tu u koja ga
izjeda" 2ok je god ona u tebi, nee mi ni ugoditi ni sa mnom zavrijediti carstvo nebesko" Zar
bi mogla podnijeti da u vjeno blaenstvo uem bez tebe, ti, koja kae da bi me slijedila do
usijani ralja zemljini" 8ozovi vjeru u pomo da ne bude odvojena od mene kad se, kako ti
ree, pribliavam .ogu" Zar se moramo toliko siliti da krenemo na put vjenog blaenstva+
Zar te ne opaja misao da zajedno poemo prema boanskoj srei koja nam je obeana i da se
vie nikad ne rastanemo+
8a ipak, ou na jo jedan nain ublaiti tvoju jetkost prema ,ebu i pokazati ti pravednost i
korist svega to nas je snalo" 8okazat u ti da je kazna boja izvrena pravednije nakon nae
enidbe nego to bi to bilo, da nas je snala dok smo ivjeli u stanju bluda"
,edugo nakon vjenanja, sjea se, kad si se ve bila povukla u samostan u (rgenteuilu,
doao sam te kriom pooditi" 4oja neobuzdana poota nala je s tobom svoje zadovoljenje u
jednom kutu blagovaonice, jer drugog mjesta za to nlje bilo" 0idi, dakle, da nau bestidnost
nije zadralo ni potovanje prema mjestu koje je posveeno .ogorodici" -a sve da smo prije
toga bili bez grijea, samo ovo oskvrnue moralo je navui na nas jo straniju kaznu" 3emu
da spominjem nau staru raskalaenost, nau besramnost, na razbludni ivot prije
vjenanja+ 6li nedostojnu prevaru kojom sam se ogrijeio prema tvom ujaku, ja, njegov gost,
koji je s njim za istim stolom sjedio i njegov kru dijelio, a u isto vrijeme zaveo njegovu
neakinju+
-ko bi se usudio rei da sam ja nepravedno izdan i to od onoga koga sam ja prvi sramotno
izdao+ Zar misli da je kratkotrajna tjelesna bol koja mi je za%dana mogla dostajati da se tolik
zloin izbrie+ Radije se pitam: zar su tolike opaine zasluile ovakvu blagost+ &oja bi rana
mogla pred oima boanske pravde oprati svetogrdni napad nanesen velianstvu mjesta
posveenog ,jegovoj materi+ $dista, ako se ne varam, ova je spasonosna rana manje
udovoljila osveti )ospodinovoj nego neprekidnost zala koja trpim"
/jea se isto tako kako sam te dok si bila bremenita poslao u .retanju" -ada si se preruila u
opaticu i s tim si drzovitim pretvaranjem nanijela uvredu ustanovi kojoj danas pripada" /udi,
dakle, koliko je boanska pravda ili prije milost boja imala pravo da te usprkos tvojoj volji
privue u vjerski red koji se nisi plaila izvri ruglu" &ao kaznu nametnula ti je isto ono ruo
koje si obeastila, kako bi istina bila lijek tvojoj lai i protivotrov njenim posljedicama"
H2
-akvi su bili putevi pravde nebeske: ako gleda samo na nau korist, morat e priznati da
nam je .og vie udijelio milost nego to je izvrio pravdu" 4isli na to, predraga moja, iz koji
su nas dubina na ovom uzburkanom moru mone mree milosra )ospodinova privele
spasenju" $d kakve prodirue 7aribde oslobodi )ospod svoju djecu od potapanja, stvorenja
svoja koja su ve bila zavaena vrtlogom, a opirala su se ruci spasiteljici! Zar tako oita
zatita nije morala iz nai grudi izmamiti povik ljubavi i divljenja: ')ospod se moj brine za
mene"* Razmiljaj o opasnostima koje su odasvud vrebale na nas i od koji nas je )ospodin
oslobodio" ,e prestaj govoriti o velikoj milosti koju je )ospodin udijelio naoj dui i ne prestaj
slaviti valu njegovu" -jei naim primjerom grenike koji su izgubili nadu u ,jegovu dobrotu"
8okai to se sve moe postii kajanjem i molitvom, pokai to na primjeru nepokajani i
okorjeli" 4isli na oinsku skrb koju je )ospodin nama ukazao i na pravednost ublaenu
milosrem! &aznivi nas, on nas je preporodio! zle je uinio sudionicima naeg budueg
blaenstva i njegova prividna strogost nosi u sebi najdirljivije oprotenje, jer samo jedna rana
postade spasenjem dviju dua" 5sporedi opasnosti u kojima smo bili i nae udesno
osloboenje" 5sporedi bolest i ozdravljenje" 8itaj se sada koliku su kaznu zavrijedile nae
opaine i divi se milosru bojem i bojoj ljubavi"
2obro zna u kakvo su tuno robovanje zatjevi moje razuzdane strasti bacili tvoje i moje
tijelo" ,i sram, ni potovanje prema .ogu nisu me vadili, ak ni u dane svetake ni na dan
njegove smrti, iz kaljuge u kojoj sam se volio valjati" &oliko li sam se puta, usprkos tvojim
odbijanjima i tvojoj bojaljivosti i prigovorima, koristei se slabou tvog spola, utekao
prijetnjama i udarcima da iznudim tvoj pristanak" /jeti se moje bezumne poude i moji
pomamni ludovanja! Zaslijepljen bijesom poote sve sam zaboravljao, i nebo i svoju duu,
gubei se u tim jadnim strastima koje se danas ne usuujem ni imenovati" 1to je drugo
preostalo bojem milosru ako je tjelo da sprjei moju propast nego da mi same te strasti
zauvijek onemogui+
/traovito izdajstvo to ga je poinio tvoj ujak bilo je uin pravde i dobrostivosti boje: &ad
sam bio lien tog dijela svog tijela koji je bio sijelo razbludni elja i glavni uzrok moje
raskalaenosti, mogao sam rasti na sasvim drugi nain" 4oje udo koje je grijeilo bilo je
kanjeno: u boli je platilo svoje grene slasti" Zar nije tako bilo pravo+ 6zvukavi me iz
ogavnog kala u kojem sam bio ogrezao, .og me je obrezao u tijelu i duu" -ako sam postao
tim podobniji za slubu svetim rtvenicima to me nikakva putena zaraza nije vie mogla
napasti ni okaljati" 0idi koliko je dobrostivosti prema imeni pokazao kad je udario samo po
jednom udu i oduzevi mi ga dao spas mojoj dui" 8otedio me od svakog drugog sakaenja
koje bi mi bilo izobliilo tijelo i uinilo me nesposobnim za obavljanje moji dunosti" ,aprotiv,
sve to je estito bilo mi je olakano jer sam bio osloboen tekog jarma poude"
4ilost boja me uinila istim, odstranjujui s mog tijela jedno udo vrijedno prezira koje je ba
zbog niskosti njegove slube prozvano ljudskim stidom i koje se nitko ne usuuje nazvati
pravim imenom" ,a taj me je nain milost boja oslobodila neistoe zla i sauvala mi
nevinost due"
-i si vea od nebesa, ti se vea od zemlje, ti za koju je otkupnina bio sam /tvoritelj svijeta" (li
to je on vidio u tebi, pitam te, on kojemu nita ne nedostaje, kad je za tebe pristao na sve
muke svog posljednjeg ropca, na svu sramotu svoje muke+ 1to li je drugo mogao traiti u
tebi ako ne tebe samu+ ?to, to je tvoj istinski ljubitelj, onaj koji oe samo tebe, a ne ono to
ti pripada" -o je onaj koji je uzviknuo dok je umirao za tebe: ',itko ne moe vie voljeti nego
HH
onaj koji daje ivot svoj za one koje voli"* $n te je istinski volio, a ne ja" 4oja ljubav, koja nas
je oboje survala u grije, bila je samo poota i zato ne zasluuje da je zovemo imenom
ljubavi" #a sam u tebi vidio nain kako da zadovoljim svoje bijedne strasti i to je sve to sam
ja volio u tebi" &ae da sam za tebe trpio" 4oda je tome doista tako" (li bilo bi tanije rei
da sam trpio poradi tebe i ak protiv svoje volje" ,e iz ljubavi prema tebi ve zbog sile koju su
upotrijebili protiv mene" ,e za tvoj spas ve zbog tvoje boli" ,aprotiv, za tvoj spas je &rist
svojevoljno pretrpio svoju muku i s njom je nau duu nadanuo novim ivotom i oslobodio je
od svake boli" Zato upravi k njemu, a ne k meni, preklinjem te, svu svoju odanost, sve tvoje
saaljenje i svu svoju skruenost" 8lai nad nepravednim zloinom i nad straovitom
okrutnosti kojima je bio izloen nevini ovjek, a ne nad pravednom kaznom koja je mene
stigla, jer je to za nas oboje bila milost za koju moramo ,ebu zavaliti"
,epravedna si to ne voli pravdu, a jo nepravednija kad se otimice suprotstavlja volji
bojoj i dobroinstvima 4ilosti" 8lai svog /pasitelja, a ne svog zavodnika" 8lai onog koji te je
otkupio, a ne onog koji te je upropastio! svog mrtvog )ospodina, a ne ivog slugu njegova
koji je upravo osloboen od smrti vjene"1"""= $va dobrostivost )ospodinova prema tebi plod
je samilosti njegove prema tvom spolu, ali u neku ruku i pravedno je tako" 6ako slabija i
njenija pokazala si vie suzdrljivosti i vie kreposnosti, znai da je i tvoja krivica manja"
Zavaljujem )ospodinu koji te je lake kaznio i pripremio ti vijenac" /ve bure neistoe koje
su arale po mojoj nekad nemirnoj dui sad su se stiale, a oluje poude ne potresaju moju
olaenu grud: )ospod me pretvorio u mramor kako bi sprijeio da se slomim" ,aprotiv,
ostavljajui u tebi greben mladosti, vrui snova i neprestano uzburkani valova, oito te je
predodredio za vijenac mueniki" 6ako si uvijek odbijala da uje ovu istinu i meni branila da
je izgovorim, ipak je ta istina oigledna" 0ijenac je nagrada onome koji se bori bez predaa i
nitko ga nee zadobiti ako se ne bude 'do kraja borio*"
4eni nije oekivati vijenac jer vie za mene nema borbe" &oga u mesu njegovu ostan poude
ne podbada, nikakvu napast ne mora savladavati" 8a ipak, iako vijenca neu zadobiti, znam da
mi je velika povlastica dana time to nikakve kazne neu podnijeti i to sam s prolaznom boli
izbjegao vjenim bolima" 9judi koji se predaju strastima ovog jadnog ivota slini su
ivotinjama, jer je napisano: '/toka gnjije na balegi svojoj*"
-jeim se to vidim da se zasluge moje umanjuju dok tvoje rastu" Zakon enidbe uinio je od
nas jednu put i jedno bie u &ristu" ,ita to je tvoje meni nije tue" ( &rist je tvoj jer si
postala njegovom vjerenicom" ( ja, evo, postado sluga tvoj, kao to ti reko, postado sluga
a drala si me prije za gospodara" ,a slubu tebi obvezuje me duovna ljubav, a ne potie me
na nju stra"
.udi pozdravljena u &ristu, zarunice &ristova" 5 &ristu budi jaka i ivi za &rista" (men"
R)SOOVA PRIRO*NA RE(I6I+A
" svom veku+ 4uso zauzima mesto meIu piscima koji osporavaju vrednosti i
strukture monar1ijsko' dru*tva. @ime je on prete#a 4evolucije. 4uso 1o)e+ u svom
radu+ da istra$i na#elo zla. On dovodi u pitanje dru*tvo+ dru*tveni poredak u celini.
On prou#ava i u svojim prou#avanjima+ meditacijama o zlu+ ide do op*te' uzroka.
Prou#avao je napredovanje kulture i okarakterisao ju je kao ne'aciju prirode. 4uso
HM
kulturu odbacuje = iako Kant pokazuje da je 4usoova misao racionalisti#ka i da on
prevas1odno $eli da da ]]re*i]] spor izmeIu prirode i kulture+ kako bi kulturu oprirodio?
suprotstavlja joj novu ne'aciju koja je posledica moralno' suda i koja se poziva na
eti#ki apsolut. 4usoovo o'or#enje =nje'a samo' kao ]]prirodno']] #oveka? protiv
dru*tva =istorijsko' ostvarenja? pateti#an je izraz to' sukoba. On uzima re# da bi
rekao ne antiprirodi. @o misli da mo$e u#initi putem vaspitanja. ,li#no 9razmu
4oterdamskom+ on veruje da #ovekova sposobnost da u#i mo$e da donese bla'ostanje
dru*tvu. On tra$i pomirenje prirode i kulture u jednom dru*tvu koje ponovo nalazi
prirodu i prevladava nepravde civilizacije. 4evolucija ili vaspitanje: to je kapitalna
ta#ka u kojoj je su#eljavaju ovo ]]marksisti#ko]] i ovo ]]idealisti#ko]] #itanje
4usoa.3]],avr*ena umetnost ponovo postaje priroda]]. skaz: dru*tvo je protivno
prirodi+ ima za neposrednu posledicu: ja se suprotstavljam dru*tvu. @o je to <a koje se
suprotstavlja dru*tvu koje je ne'acija prirode. On razmi*lja kako da uti#e na dru*tvo
a da ne bude licemer. Knji$evni rad poma$e+ ali on zavisi od Dru*tva kao recepijenta i
njime je uslovljeno. 4uso to ne $eli. On $eli da se distancira =na Prustov na#in? i da na
taj na#in+ usamljeni#ki i pojedina#no &kao jedinka3 + kao 2an32ak bude ne'acija
dru*tvu. @u imamo preokret sa istorijski1 teorija 2an32aka+ na pojedinca 2an32aka+
sa spekulativne analize ljudske evolucije na unutra*nje probleme pojedina#ne
e'zistencije. Prelazimo na subjektivni eksperiment+ ali to je #vrstim mostom
povezano po onoj lo'ici morala koja za1teva sla'anje izmeIu re#i i dela. 2an.2ak )e
ispisati svoje li#no spasenje na pozadini kolektivne propasti koju obznanjuje.
8astojao se pokazati ]]moderni]] ili ]]romanti#ni]] akcenat 4usoovo' individualizma+
ali lako bi se pokazali anti#ki+ a osobito stoi#ki izvori. 2iveti u skladu sa sobom i ssa
prirodom ve) imamo kod ,eneke ili kod .ontenja. On samo preuzima+ ali u #udnom
zanosu strasti+ jedno vrlo staro op*te mesto iz morala: ]]"pravi1 sve sna'e du1a da
razbijem okove javno' mnjenja+ i da 1rabro u'inim sve *to mi je iz'ledalo dobro+ ne
osvr)u)i se nimalo na mi*ljenje ljudi.]]On ne $eli da bude samo usamljenik: on )e
potvrditi svoja dela i re#i3$ive)e po svojoj istini. @ako )e u)i u opravdanu
usamljenost: sam )e biti u pravu protiv svi1. /li ta odluka ne donosi 4usou
unutra*nje zadovoljstvo. Odluka 'a osuIuje na rascep i sukob. ]]Kako protiv svi1
$iveti po nekoj univerzalnoj istiniN]] 4uso ne mo$e ni sasvim da iprosti ovom
la$ljivom svetu+ ali ne mo$e ni da 'a potpuno napusti. On se od nje'a izdvaja+ ali se
osvr)e da bi 'a optu$io. On se sveta odri#e ne napu*taju)i 'a kona#no. 4uso ostaje
u1va)en u zamci dru*tva+ i on to zna+ i zbo' to'a pati. /li+ da bi svojoj teorijskoj
misli doneo dokaz pro$ivnjeno' $ivota+ on ne mo$e da se li*i svedoka: nje'ov na#in
$ivota mora)e da bude objavljen. 8je'ova li#na reforma+ kojom kani da se oslobodi
robovanja javnosti+ potpuno )e dose'nuti svoj cilj samo pod uslovom da tu javnost
uzbudi: ]].oja je odluka imala odjeka...]] 4uso se sme*ta u usamljenost da bi mo'ao
da 'ovori u ime univerzalno'. pak ova ]]povu#enost]] 4usoova ne sme se posmatrati
kao romanti#arska+ ve) samo kao njena najava+ jer nje'ova subjektivna intuicija ipak
te$i da se probije do univerzalno'+ koje nije su*tinski iracionalno ili nadracionalno.
Povu)i se u sebe zna#i u svakom slu#aju pribli$iti se ve)oj racionalnoj svetlosti
nasuprot besmislu koje vlada u dru*tvu. 4uso se ne okre)e potpuno protiv 4azuma+
ve) protiv ono' koje' )e Kant nazvati umom? koji nada1njuje ]]bezumne ocene ljudi]]
HE
u nji1ovoj iluziji+ sanjarenju da ]]ne*to]] rade korisno. 4uso )e obznaniti taj besmisao(
u o#ima jedno' dublje' razuma+ la$na jasnost obi#no' umovanja je besmislica.
0ednom po*to je dru*tvo zaboravljeno+ po*ta je oda'nano svako se)anje i svaka bri'a
o tuIem mi*ljenju+ predeo u 2an.2akovim o#ima+ ponovo vra)a sebi obele$je osobene
i prvobitne prirode. @u se nalazi povra)ena #ar+ istinska #arolija. 4uso onda mo$e da
da se naIe sa prirodom na neposredan na#in+ a da se nikakav strani predmet ne
umetne: nikakav neumesan tra' ljudsko' roda+ nikakav o$iljak istorije ili civilizacije.
"sred te ponovo pronaIene prirode+ 4uso )e preuzeti proro#ku ulo'u: on objavljuje
skrivenu istinu: ]]" dubini *ume+ tra$io sam+ na*ao sam u njoj sliku iskoni koju sam
povest ponosno ocrtavao( do'rabi1 sitne ljudske la$i+ imao sam smelosti da
obelodanim nji1ovu prirodu+ da pratim napredovanje vremena i stvari koje su tu sliku
izobli#ili...]] 0edini na#in za 2an32aka da predupredi prete)u tamu+ to je da se i sam
pretvori u prozirnost+ da je pro$ivi+ ostaju)i istovremeno i vidljiv i izlo$en po'ledima
dru'i1+ ti1 zato#enika tame. stina+ da bi iza*la na vidilo treba da bude pro$ivljena od
strane neko' ]]svedoka]] =sli#no .arselu u Traganju za izgubljenim vremenom na taj
na#in+ povukav*i se u sebe+ Prust daje kritiku i sliku raspada dru*tveni1Lmondenski1
vrednosti nje'ove savremene -rancuske?. 2an32akovo povla#enje ispred istorije
ustvari #ini da se ona poja#a u o#ima #italaca.
NOVA E(OI5A I PRIRO*NA RE(I6I+A
Pre sve'a+ roman je pisan u epistolarnoj formi+ koju 4uso+ kao i Gete preuzima od
4i#ardsona. 9pistolarna forma omo'u)ava 4usou da svoj roman prika$e i kao filozofsku
raspravu ali i kao ljubavnu pri#u. Pisa)e o strastima+ emocijama i vrlinama+ u #emu odlazi
dalje od 4i#ardsona. Grad Klarens u kojem se odvija radnja romana prikazan je
pastoralno+ utopisjki & on je prostor prirodne reli'ije koja je za 4usoa jedini izlaz. 4uso
nam pripoveda o #oveku kao o usamljenoj jedinci koja spas mo$e prona)i samo be'om u
prirodu. Kovek mo$e samo u prirodi da ovaploti svoju du*u+ i tako+ izlze)i sam iz sebe+
sam #ovek postaje umetnost. On razmatra i pitanje dru*tvene nejednakosti+ kojoj
suprotstavlja prirodnu jednakost. , jedne strane stavlja mo)ni instinkt koji je priroda
usadila u #ovekovu du*u+ a s dru'e dru*tvene predrasude.
AN.OAN ,RANSOA PREVO
%anon !esko
Prevo je bio plodan pisac+ no samo jedno nje'ovo delo je nedvosmisleno odolelo zubu
vremena. @o delo je Manon Lesko.
>ela fabula Prevoovo' romana sastoji se od sudbonosne ljubavi mlado' viteza Des
GrieuRa i zanosne ali verolomne .anone. 4oman je u prvom licu i pripoveda 'a Des
GrieuR koji pri#a o svom $ivotu u potpunosti vezanom za sudbinu nje'ove ljubavi za
.anonu. ,am po#etak romana je iz pera Ou'ledno' #ovekaC koji u 'radu PacP nalazi
neobi#an prizor. " kolima opkoljenim naoru$anim stra$arima nalaze se prostitutke
vezane lancima koje valja deportovati u /meriku u 8ju Orleans+ koji je u ono doba
HF
pripadao -rancuskoj. Prizor je privukao pa$nju veliko' broja 'raIana kojima se pridru$io
i Ou'ledni #ovekC. 8je'ovu pa$nju je posebno privukla izuzetno lepa mlada devojka koja
se po iz'edu i dr$anju razlikovala od ostatka transportovani1. " njenoj blizini se nalazio
melan1oli#ni mladi) u'ledno' iz'leda.
Po#etak odma1 name)e pitanja ko je taj mladi par+ o kakvoj vezi se radi i tako su dospeli
u tako nezavidni polo$aj. 8a ta pitanja se od'ovor dobija tek dve 'odine kasnije kada
Ou'ledni #ovekC opet sretne to' mladi)a+ viteza Des GrieuRa+ koji mu ispri#a svoju pri#u.
On je. 8aime. kada je imao sedamnaest 'odina sreo .anonu i tada je od uzorno' i
stalo$eno' mladi)i iz u'ledne porodice postao zaljubljen #ovek za ko'a je $ivot bez
.anone besmislen+ #ime je i zape#a)ena nje'ova sudbina.
8ji1 dvoje be$e od ku)e kako bi mo'li da $ive zajedno i prve dve+ tri nedelje zaista $ive u
ljubavnom bla$enstvu. 8o ta sre)a je brzo pomu)ena. 8akon prvi1 povoda za sumnju
Des GrieuR saaznaje od nji1ove slu$avke da se .anon sastaje sa bo'atim
zemljoposednikom 'ospodinom de 7. Des GrieuR+ ljubomoran+ tra$i obja*njenje za
.anonino pona*anje #ak poku*avaju)i i da je opravda+ no ta samoobmana je surovo
prekinuta kada 'a o#evi lakeji+ u doslu1u sa .anonom+ nasilno odvode nazad u
roditeljsku ku)u.
On se jedva oporavlja od ovo' *oka i kada smo'ne sna'e da se vrati u uobi#ajen tok
$ivota .anona mu opet pomuti um kada se pojavi na nje'ovom javnom nastupu na
univerzitetu. Bada e nje'ov te*ko ste#eni mir ru*i i on opet be$i sa njom. 8astanjuju se
blizu Pariza no ubrzo im nestaje novca *to je za .anonu neizdr$ljivo i ona postaje
ljubavnica staro' razvratnika 'ospodina de. G...3a. tako+ uskoro Des GrieuR i .anona
opet bivaju razdvojeni i to kada su u1ap*eni.
" nasilnom oslobaIanju .anone Des GrieuR ubija #uvara u zatvoru ali ni to .anon ne
spre#ava da 'a posle neko' vremena opet vara+ ovo' puta sa sinom 'ospodnina de G...3
a. Oboje opet bivaju u1ap*eni i ona je osuIena na deportaciju u /meriku 'de Des GrieuR
odlu#uje da je dobrovoljno prati. " /merici nastaje svojevrsni obrt: mladi par je ovde
sretan premda siroma*an sve do tenutka kada se 'uvernerov sin zainteresovao za .anon.
" dvoboju sa njim Des GrieuR 'a te*ko ranjava i uveren da 'a je ubio be$i zajedno sa
.anonom u divljinu ameri#ko' ju'a. @e*ko bolesna .anon umire a slomljeni Des
GrieuR se vra)a u -rancusku 'de slu#ajno u Kalasu opet sre)e Ou'ledno' #ovekaC kome
je ispri#ao svoju nesretnu $ivotnu pri#u.
Posredi su+ dakle+ tri sli#ne epizode: .anonina nevera i pomirenje nakon #e'a sledi
razdoblje kratke ljubavi. Ovakvo ponavljanje u biti isto' do'aIaja mo'lo bi
prouzrokovati po'ubnu monotoniju+ a ipak #itamo tu ljubavnu pri#u sa velikim
interesovanjem. 0edno od tuma#enja je zanimljivost preobra$aja 'lavno' junaka koji od
naivno' i nepokvareno' mladi)a postaje varalica na kartama+ sau#esnik u poku*aju
prevare i nevoljni ubica #uvara u zatvoru. 0o* zanimljivije je *to se te promene karaktera
ne do'aIaju bez nje'ove svesti o vlastitom moralnom propadanju.
Kitava Des GrieuRova pri#a svodi se na osnovini ritam kratkotrajne ljuvane sre)e i zatim
prekida te sre)e+ da bi nakon neko' vremena opet do*lo do pomirenja. @renuci sre)e
u'lavnom su sa$eto opisani+ dok su razdoblja sumnje+ ljubomore i teskobe prikazana
op*irno i verodostojno.
Ba takvo delo+ usredsreIeno poput tra'edije na sna$ne i potresne do'aIaje+ primeren je
stil koji retori#ari nazivaju uzvi*enim+ a koji pokazuje sklonost prema superlativnim
ose)anjima i 1iperbolama. Vr1unac tra'edije mo$emo da vidimo u zavr*noj fazi kada
HG
.anon umire+ a Des GrieuR je+ potpuno skr*en oplakuje. .anonu Des GrieuR nikad ne
opisuje+ ne'o samo 'ovori o njenom u#inku na okolinu.
Osim vitezovo' odnosa prema .anon jedino nje'ov odnos prema ocu ima odreIenu
te$inu. @aj odnos je ambivalentan+ prema ocu kao predstavniku prisile i zakona nasuprot
slobode koju tra$e ljudska ose)anja+ to je dakle odnos prema ocu kao za*titniku i tiraninu.
7uu)i da je Des GrieuR bio zarobljenik svoji1 ose)anja i da i1 nije dovodio u pitanje
nu$no je da je s ocem do*ao u nepomirljiv sukob.
Ba razliklu od ve)ine fabula ono' vremena koje su u'lavnom bile epizodne 'de se
do'aIaji ni$u u slul#ajnom poretku bez kretanja prema nu$nom raspletu+ u Manon Lesko
fabula je #vrsta i jedan do'aIaj proizilazi iz dru'o' i utemeljena je na karakternim
svojstvima 'lavni1 junaka.
4oman je pisan u vidu vitezove pri#e.
De GrieuR $ivi po kodeksima klase+ a .anonu poput Defoove .ol -landers #vrsto vodi
interes. Prvi put se uvodi motiv suza u knji$evnost.
(ORENS S.ERN
$ristra+ 8endi
7o"eC Re'e moja majka& kakva je to opet pri'aA ( jednom petlu i o jednom 7iku&
re'e <orik ( $ to najlep8a pri'a te vrste koju sam ikad 'uo, Kraj,
Ovaj roman je i0'a0io suk-esivno tokom se#am 4o#ina:
3 AGF0. ,tern je objavio prve dve knji'e
3 podstaknut velikim uspe1om+ dodavao je svake 'odine jo* po dve
'odinu dana pre ,ternove smrti =AGFG.? iza*la je poslednja & deveta knji'a
POI6RAVAN+E POS.)P&IMA
,tern o#/a-uje pravi'a epsko4 pripove#anja =pravila utvrIena ne samo Poetikom& ve) i
mno'ovekovnom praksom cele 9vrope?
A0
& on ne pripoveda ni 1ronolo*kim redom+ niti
po epskom na#elu in medias res
44
& ve) ska#e po vremenu i prostoru+ preme*taju)i radnju
sad unapred sad unazad =autor se vra)a nazad ili ska#e napred u osnovnu novelu?+ slede)i
sad ovu sad onu nit pripovedanja+ posve)uju)i brojne stranice si)u*nim do'aIajima ili
di'resijama. =,tern se poi'rava i postupkom in +edias res i postupkom ab ovo&
suprotstavljaju)i i1 jedan dru'om da bi i1 na *aljiv na#in prenebre'ao.?
A0
U prvom parodistikom romanu kod nas, Romanu bez romana iz 1838. Sterija se takoe
poigrava klasicistikim principom kompozicije epa...
AA
Horacije je savetovao pesniku koji pie ep da uvlai itaoca u sredite z!ivanja " !a kao da
su oni itaocu poznati#. $vom postupku je suprotstavljen postupak ab ovo %od jajeta#&, prema
kome ep valja poeti jo pre junakovog roenja, od okolnosti pod kojima je zaet.
H!
;, to'a mi je razlo'a doista dra'o *to sam svoju povijest na takav na#in zapo#eo i *to
sam kadar da je tako i nastavim+ idu)i tra'om svake z'ode u njoj+ kao *to ka$e :oracije+
ab ovo,< L Bnam da :oracije uop*te ne preporu#uje taj na#in: /li taj 'ospodin 'ovori
samo o epskoj pesmi ili o tra'ediji( & =zaboravio sam *ta? & uostalom+ ako nije tako+
treba da zamolim 'ospodina :oracija da mi oprosti( & jer se ja u pisanju koje'a sam se
pri1vatio+ ne)u o'rani#iti ni na nje'ova pravila ni na pravila bilo ko'a dru'o' #oveka iz
bilo koje' vremena.<
Oprav#anje #i4resije
;... a posredi je ovo: Da se ja+ iako su sve moje di'resije+ kao *to vidite+ opse$ne+ & i
mada se ja udaljujem od predmeta o kojem 'ovorim+ dalje i vi*e no ikoji pisac u Velikoj
7ritaniji+ da se ja ipak uvek brinem da sve udesim tako da 'lavni posao ne miruje dok
mene nema.< =+ 22? 8astavlja o vanosti #i4resija: ;izbacite li i1 iz ove knji'e+ na
primer+ & onda bolje da ste bacili i knji'u sa njima( & studena ve#ita zima zavladala bi na
svakoj stranici njenoj...<
Reme8enje @rono'o4ije GGi i#eje -e'ovitostiEE$ junak se rodio tek u Mtoj od J knji'a+ a u
Ftoj knjizi su mu mesto de#je 1aljine obukli pantalonice+ a potom se vi*e i ne pojavljuje.
Prema tome+ ,tern je izneverio i naslov i podnaslov knji'e+ Iivot i s0vatanja Tristrama
endija& jer o junakovom $ivotu saznajemo sasvim malo+ a o s1vatanjima ni*ta.
/utor se poi'rava tra#i-iona'nim e'ementima romana =pred'ovor+ invokacija
A2
+
posveta+ moto
AH
... & nalaze se unutar romana+ na proi0vo'jnim mestima?. =Daleko od
po#etka knji'e & u FM. po'lavlju+ ,tern se navodno se)a da je zaboravio da napi*e
pred'ovor+ da 'a naknadno ubacuje+ po*to ;ima malo slobodno' vremena<. Posveta
==neimenovanom lordu?? stoji na kraju !. po'lavlja knji'e.?
8eka po4'av'ja sadr$e samo po jednu re#enicu+ dok su dru'a neizmerno du'a#ka... 8eka
po'lavlja su ispreturana... @o se obrazla$e ovako: ;0edino $elim da to bude pouka svetu
da pu*ta ljude da pri#aju svoje pri#e po svojoj volji.< Kitavo A0. po'lavlje V knji'e ,tern
posve)uje razmi*ljanjima o po'lavljima: ; sad+ da znate+ kako je ovo sad moje po'lavlje
o po'lavljima+ ono *to sam 'a obe)ao napisati pre ne'o poIem na po#inak...<. " 2E.
po'lavlju V knji'e nam ka$e da 2M. po'lavlje fali zato *to je iscepano+ a onda nas
obave*tava o nje'ovom sadr$aju... =znosi i razlo'e cepanja po'lavlja: ;/li pre'ledaju)i
nanovo prikaz to'a puta+ u#inilo mi se da sam se u nje'ovom opisivanju izdi'ao toliko
iznad stila i na#ina na koji sam dotle opisivao sve dru'o u ovoj knjizi+ da taj opis ne bi
mo'ao ostati u njoj a da ne baci u zasenak sve dru'e prizore koji su opisani u njoj( i da u
isti ma1 ne poni*ti onu nu$nu ravnote$u i izjedna#enost meIu pojedinim po'lavljima+ iz
#e'a i proizlazi proporcionalnost i 1armonija celo' dela.<?
A2
Invokacija ima na vie mesta. 'a pr. uz posvetu lordu u (. poglavlju ) knjige pripoveda se
o!ra*a i !oginji +uni, Svetla -oginjo, .ko nisi suvie zaokupljena poslovima /andidovim i
gospoice /unigunde " uzmi i 0ristrama 1endija pod svoju zatitu.#2 .polona zaziva u 13.
poglavlju ))) knjige, 4eliki .polone5 .ko si voljan da daje " daj mi " ne za6tevam nita vie ve*
samo malo prirodnog 6umora... a 7erkura, s njegovim pravilima, merilima, ako mo8e !ez njega,
poalji s mojim pozdravima u " svejedno gde.#
AH
Moto je dat na naslovnoj strani romana, ali na starogrkom. U prevodu glasi, Ne smuuju
ljude stvari, ve miljenje o stvarima.#
HJ
,a stanovi*ta 4ra"i2ko4 o/'ikovanja & izvrtanje uobi#ajeno'... @ekst se poi'rava jo*
nekim 'rafi#kim znacima & intencionalno nedostajanje teksta =prazna strana koja je
inte'ralni deo teksta+ crna strana+ ;mramorna< strana
AM
?+ ru#ice+ strelice pokaziva#i(
precrtani komentar(
AE
*ija'o4 sa 2itao-em 9 pripoveda# se obra)a #itaocu+ raznim #itaocima koje imenuje ili i1
identifikuje preko titule+ pola itd. 8a primer & #ija'o4 sa 6ospo>om: ; & Kako ste+
GospoIo+ mo'li biti tako nepa$ljivi dok ste #itali poslednje po'lavljeN " njemu sam vam
rekao+ Da mi majka nije bila papistkinja. & PapistkinjaV 8i*ta sli#no niste rekli+
Gospodine. & GospoIo+ dopustite mi da jo* jednom ponovim da sam vam to rekao jasno
=...? u pretposlednjem retku to' po'lavlja u kojem sam uzeo na se da ka$em: ]7ilo je
preko potrebno da se rodim pre ne'o *to budem kr*ten.] Da je moja majka+ GospoIo+ bila
papistkinja+ do to'a se zaklju#ka ne bi mo'lo do)i.<
AF
Pripoveda# se obra)a i svojoj pripovesti i njenim elementima & na primer obra)a se
+orikovoj propove#i
AG
: ;8esretna propovediV Po*to su te prona*li+ i po dru'i put si se put
iz'ubila+ ispala si kroz jednu neprime)enu rupu u d$epu svo' 'ospodara i pala dole u
podmuklu i poderanu postavu =...?< =+ AG? Obra)a se i likovima & na pr. .o/iju koji je
po#eo da skuplja literaturu o vojnom 'raIevinarstvu i vojnoj opremi: ;,toj+ dra'i moj
stri#e @obi & stojV & ni koraka dalje na tom trnovitom i te*kom putuV =...? @o )e ti
po'or*ati bolest =...? pati)e* od tvrde stolice & zdravlje )e* iz'ubiti...< =+ H? Ponekad se i
2ita'a- o/ra8a pripove#a2u & na pr. ;... moj stric @obi odma1 odja1a na svom konjicu.
& 8isam ni opazio da je va* stric @obi ve) bio na svom konjicu. & < =+ H? Ponekad je
dat istovremeni #ija'o4 pripove#a2a sa #va neimenovana 2itao-a & na pr. ; & 6ta bi mi
va*a bla'oroIa savetovala da u#inimN & spri#ajte je+ 'ospodine 6endi+ svakako. & @i si
budala+ @ristram+ ako to u#ini*.< =+ 2H? Ponekad autor =N? komentari*e 're*ke
pripoveda#a & na pr. u napomeni datoj uz AJ. po'lavlje knji'e: ;Pisac je ovde dva puta
po're*io( & jer 5it1opaedus treba da se pi*e ovako+ Lit0oopaedii +enonesis i!on, Dru'a
po're*ka je u tome *to 5it1opaedus nije pisac+ ve) crte$ neko' okamenjeno' deteta.<
=str.A2A? Pisac #esto prekida zapo#eta izla'anja+ jer je+ ;izmeIu nje'a i #itaoca< iskrsao
niz pitanja koja tra$e da se objasne. Pisac se #esto u toku pripovedanja obra)a #itaocu+
koji je prisutan kao neka vrsta pi*#evo' saradnika+ #ija se pitanja podrazumevaju i kad i1
on izri#ito ne postavlja. Ova pitanja su povod di'resijama i izazivaju obja*njenja i
AM
Evo kako Stern uvodi mramorne strane, 9itaj, itaj, itaj, itaj, neuki moj itaoe5 9itaj " ili,
tako mu uenosti velikog svetog :aralipomenona " unapred ti ka8em, !olje da tu knjigu odma6
od!aci, jer !ez mnogo itanja, pod ime, kako vi, veleasni gospodine znate mislim mnogo
znanja, ne*e !iti kadar da s6vati pouku idu*i6 mramorni6 strana %areni sim!ol moga dela&...#
%))), 3;&
AE
Crtica, najei grafiki znak ponekad se pojavljuje u itavim redovima. 'ekad oznaava
nagle prekide misli i kao takva slu8i umesto prelaza2 nekad zamenjuje isputenu re ili reenicu "
o!ino takvu da se %%z!og nepristojnosti&& ne mo8e tampati " Stern zamenjuje nepristojne izraze,
masne# ale crticama, to je golicljivije i nepristojnije od otvorene skarednosti jednog <a!lea.
AF
U vezi sa ovim pripoveda se vajka to itaoci imaju lou naviku da jure napred " tra8e*i u
knjigama vie pustolovina nego du!oku uenost. ... ostaju u pameti samo oni delovi knji8evnog
dela u kojima prete8u surovost i putenost, " 0anane aluzije i nauna opa8anja odle*u poput
du6ova negde u visine, " oz!iljna moralna pouka kao da pada u neki !ezdan...#
AG
$va propoved o savesti se ita za vreme poroaja...
M0
komentare koji se u stvari javljaju kao pi*#eve asocijacije sa osnovnom+ epskom potkom
romana.
A!
Pominjanje: ,ervantesa+ .ontenja+ Voltera+ 4ablea+ /ristotela+ 5oka... 8a primer+ za
svoju knji'u ka$e: ;i na kraju )e se izvr)i ba* u ono #e'a se pla*io .ontenj da mu se ne
izvr'nu nje'ovi Eseji& naime+ u knji'u koja krasi salonske ormare(< =+ M? T @ristramovo
#e"inisanje !en#i0ma i uop*te uspostavljanje takve institucije asocira na 4ableov
panta'ruelizam: ;Pravi 6endizam+ mislili vi o njemu i naj'ore+ otvara srce i plu)a+ i svim
onim osobinama koje su mu u prirodi tera krv i dru'e $ivotne telesne sokove da teku
slobodno svojim tokovima i da du'o i veselo pokre)u kolo $ivota.< Osim to'a+ tu su i
Anti=en#ijev-i 9 ,tern se+ kao i 4able+ obra)a svojim kriti#arima+ ali na dru'a#iji na#in:
;/ sad+ dra'i moji /nti*endijanci+ prerevnosni kriti#ari i sapatnici =za vas i pi*em ovaj
Pred'ovor? & i za vas premudri dr$avnici i umni doktori =dajte & skinite te svoje brade?+
#uveni po svojoj ozbiljnosti i mudrosti( =...? a spominjem vas ovako zajedno samo zbo'
to'a da suvi*e ne du$im+ a ne mo$da zbo' neke mr$nje prema vama.< = + 20? ??
).I&A+ (OKA PARO*IRAN+E (OKOVIA I*E+A
Kori=8enje prin-ipa aso-ija-ije i#eja 9 ,tern u ovome polazi od 5oka+ koji je u svojim
gledima o ljudskom razumu opisao ovu pojavu kao uz'redan i u'lavnom *tetan psi1i#ki
fenomen+ insistiraju)i na nelo'i#nosti+ slu#ajnosti i nezdravim posledicama asocijacije.
,tern se i ovim sredstvom naj#e*)e slu$i da bi *okirao #itaoca ili da bi izazvao
1umoristi#ne efekte. 8a primer & 6endijeva majka je asocijativno povezala navijanje sata
sa polnim #inom. =Kako se Volter sa $enom u postelji sastaje samo prve nedelje u
mesecu+ a iste te ve#eri navija i sat+ u $eninoj se 'lavi stvorila asocijacija & #im #uje kako
se navija sat+ u njoj se javlja misao na sasvim dru'i posao... i obrnuto.? T ,terna ne
zanima 1ronolo*ko pri#anje niza do'aIaja onim redom kojim su se u stvarnosti zbivali.
@aj red je kod nje'a sasvim poreme)en( do'aIaji se ni$u onim redom kojim narator o
njima misli( neki su se odi'rali pre mno'o vremena+ neki se de*avaju u trenutku pri#anja+
a neki se unapred pripovedaju. ,tern ;1vata u letu< utiske koji su namenjeni nje'ovoj
svesti i predstave koje se spontano nadovezuju jedne na dru'e. Ba ,terna su
najpouzdanije ba* one predstave koje se bez uticaja na*e volje ni$u i mno$e jedne iz
dru'i1 u na*oj svesti... Bato pisac mora da izvla#i predstave iz svoje svesti+ bez obzira na
neracionalni nered u kojem one naviru. Po're*no je smi*ljati sa planom re#enicu koja
sledi jer to bi sputalo slobodu asocijacije. 4acionalno mi*ljenje je manje autenti#no+
manje odlu#uju)e ne'o *to je pljusak asocijacija koje padaju na na*u svest. 8a primer+
dva istovremena misaona toka iste li#nosti & Obadija ka$e ,uzani da je 7obi umro u
5ondonu a ,uzana prvo pomisli na zelenu spava)icu svoje 'azdarice. =vde bi ba8 bilo
mesto Lokovoj glavi o neprikladnosti re'i,? ,uzana od'ovara Obadiji da svi treba da
obuku crninu+ ali i dalje =na mentalnom planu? vidi sve zeleno. pak ka$e da )e to ubiti
njenu 'azdaricu... ,vesni tok misli+ sa$aljenje prema 'azdarici+ slabiji je i beskrvniji od
prvo' toka & 'rozni#avi1 predstava o 'azdari#inoj 'arderobi..
,,, nastavi moj ota!& u svakoj zdravoj ljudskoj glavi vr8i se redovno suk!esija misli J,,,K te
one slede jedna drugu u redu kao ( Kolona artiljerijeA re'e moj stri! Tobi ( Vraga& ne
A!
'eki smatraju da je *askanjem sa itaocem Stern 6teo da se pri!li8i itaocu i da mu doara
utisak neposrednog o!ra*anja.
MA
artiljerijeC ( naljuti se moj ota! ( te one slede i ni"u se jedna za drugom u na8em du0u u
odre)enim razma!ima& ba8 kao 8to se slike u svetilj!i okre2u od topline sve2e, ( B ja ti
ka"em& re'e moj stri! Tobi& moje se obr2u vi8e kao ra"anj, ( nda& brate Tobi& ja tebi
nemam ni8ta vi8e da ka"em o tome& re'e moj ota!, = + A!?
ARONO(O6I+A
AF!J. & @rim stupa u vojsku
AFJ0. & 7itka kod 5imerika
AFJE. & Opsada 8amire L @obi ranjen
V AFJG. & @obi se vra)a ku)i
V AG0A. & @obi i @rim odlaze na selo
V AGAH. & @obi se zaljubljuje u udovicu Vodmen
V AGA!. & Ba#et @ristram+ peto' novembra se raIa
V AGAJ. & "mire @ristramov brat 7obi
% AGMA. & Putovanje po 9vropi
% AGM!. & "mire 0orik
% AGEJLFF. & Pi*e svoj roman
(IKOVI 9 4a'erija eks-entri2ni@ portreta
1< .ristram 9 naslovna li#nost+ 'ovori u prvom licu+ a ima najmanje ulo'e u delu+ a
u nekim knji'ama se i ne pominje. pored )udljive kompozicije+ postoji neki op*ti
1ronolo*ki okvir & znamo da je @ristram pri kraju romana dose'ao tek petu
'odinu $ivota.
2< Vo'ter 9 8osilac #uda*tva koje ,tern naziva +0andean p0ilosop0=1 ljubitelj
neobi#ni1 stari1 knji'a i s1olasti#ke lo'ike+ spreman #a "i'o0o"ira o bilo #emu+ a
naro#ito o svakodnevnim sitnicama koje niko dru'i ne bi smatrao filozofskim
predmetom & o nosovima+ maramicama+ du'madi itd. Kroz ovaj lik ,tern karikira
robovanje filozofskim teorijama #ija se jalovost pokazuje u praksi. Veran svojim
interesovanjima+ Volter je 1teo sinu da nadene ime @risme'istus =prema :ermu
@risme'istu+ za'onetnom srednjovekovnom polubo$anstvu+ ocu crne ma'ije LL
@risme'ist je nadimak bo'a :ermesa+ a zna#i otprilike ;tri puta najve)i<?+ ali je
're*kom slu*kinje ispalo prozai#no & @ristram. Volter ima teorijska obja*njenja i
za nez'ode ljubavno' $ivota svoje tetke: on veruje da imena obja*njavaju li#ne
nesre)e ljudi... Volter 6endi ilustruje psi1olo*ki tip & #oveka za ko'a svaka
M2
ivotna pri2a predstavlja i'ustra-iju neke o# nje4ovi@ omi'jeni@ teorija. Ovo
ilustruje tezu o proizvoljnosti ljudsko' mi*ljenja: n bi zgrabio neko mi8ljenje&
gospodine& kao 8to praiskonski 'ovek zgrabi jabuku, ,amim #inom 'rabljenja
jabuka ;postaje nje'ova svojina<. 7ez obzira *to su nje'ova ubeIenja slu#ajna i
proizvoljna+ on je spreman da po'ine brane)i ono *to mu se ;desilo< da ;misli<:
branio bi i0 svim 8to mu do)e pod rukuL jednom re'ju opasivao i0 je i utvr)ivao
tolikim opkopima i grudobranima& kao 8to bi moj stri! Tobi 'inio sa nekakvom
tvr)avom, Volterova ubeIenja su plod i're slu#aja+ ona mu se de*avaju( ipak+
ukoliko su proizvoljnija i nastranija+ utoliko im je on fanati#nije privr$en+
odnosno utoliko i1 upornije brani. Volter je primer ra0vijanja nastrani@3 po'u?
nau2ni@ i pseu#onau2ni@ teorija. 5ik Voltera ote'ov'juje Sternovu kritiku
"i'istarstva
AJ
i pedanterije.
L< Stri- .o/i 9 biv*i podoficir u sedmo'odi*njem ratu+ koji je od rane na preponi =iz
bitke kod 8amura? ostao invalid i dobio neku penzijicu. 8je'ov ;1obi< =ovaj
izraz+ skra)enicu od 0obb=:0orse ( de#iji drveni konji)+ stvorio je upravo ,tern u
ovom delu? jeste fortifikacija & zajedno sa kaplarom @rimom+ on po #itave dane
'radi i opseda sitna utvrIenja u jednom vrtu & oni postavljaju izmi*ljene vojske u
ratni poredak o$ivljavaju)i uspomene iz rata u 8izozemskoj 'de su obojica
ranjeni. Opsednut je svojim 1obijem jer za nje'a nema ni#e' stvarnije' od i're
koju su izmislili on i @rim. On je bla'e prirode+ dobrodu*an+ 'otovo apsolutno
dobar & nije kadar da ubije ni muvu =vaj svet je dovoljno prostran za nas oboje&
ka$e @obi pu*taju)i muvu kroz prozor?+ i uvek je spreman da saose)a i
bez'rani#no pra*ta. ,tidljiv je kao devojka+ nespretan i naivan u op1oIenju+
bezazlen+ nepri'a4o>en prakti2nom ivotu. Ovo izaziva 1umorni efekat & re# je
o kontrastu prema nje'ovoj vojni#koj pro*losti i ratni#kim interesovanjima.
8je'ova @risto'ikost je naru*ena 1umorom kojim ,tern opisuje nje'ovo
udvaranje udovici Vodmen. @obi je otelovljenje jednostrano' i nepotpuno'
1ri*)anski3pasivno' stava prema $ivotu. @obi+ za razliku od svo' brata+ ne veruje
u prazne re#i ne'o 1o)e i delom i ose)anjem da $ivi. 8je'ovo ;delo+ ipak+ nosi
ista obele$ja privida i apsurda kao i misao nje'ovo' brata & on $ivi u svom
marionetskom svetu+ ponavljaju)i najve)e bitke svo' vremena... On je dakle+
veliki vojskovoIa upravo na onaj na#in na koji je Volter veliki mislilac. @obi+
pored sve dobrote svo' srca+ $ali kad se svr*i rat na kontinentu. pak+ on je za
,terna moralniji od svo' brata+ koji je naiz'led u#en i ozbiljan #ovek+ ali #ovek
koji je na dru'i+ opasniji na#in iz'ubio vezu sa stvarno*)u. Pasivnost .o/ijeva:
njemu se ljubav ;de*ava< isto kao *to se Volteru ;de*avaju< misli: M ovom
slu'aju,,, o kojem Platon nije ni sanjao ( Ljubav& vidite& nije toliko se2anje
koliko +itua!ija u koju 'ovek ulazi kao 8to bi moj brat Tobi u8ao u vojnu jedini!u
( svejedno da li on voli vojnu slu"bu ili ne ( kad je ve2 jednom u njoj ( on se
pona8a kao da je voliL i preduzima sve 8to mo"e da bi se pokazao kao junak,
M< .rim 9 verni kaplar+ biv*i *titono*a i posilni @obijev. @rim je ratovao+ ali mu je
kod 5andena smrskano koleno. Voli i po*tuje svo' 'ospodara. 0edina mana mu je
*to je stra*no brbljiv. On deli 'ospodarev interes za utvrIenja.
N< *uo .o/i 9 .rim 9 vu#e koren od Don3Ki1ota i ,an#a Panse. .eIutim+ @rim
nije neki kontrast @obiju+ ve) je pre varijacija isto' lika na ni$em nivou. @obijeve
AJ
,i'istarstvo 9 malo'raIan*tina+ usko'rudost+ #istunstvo+ o'rani#enost+ uskost du1ovno' 1orizonta.
MH
strasti nemaju altruisti#ki smisao koji bi iskupio nji1ovu poreme)enost na taj
na#in da bi one izrasle u neki simbol solidarnosti sa nekom plemenitom idejom &
kao *to se de*ava kod Don Ki1ota. 8je'ovi apsurdi ni u jednom trenutku ne mo'u
da dobiju tra'i#ku dimenziju. @obijeva manija ima zanesenja*tvo kao Don3
Ki1otova+ ali nema njen duboki ljudski sadr$aj. Piscu je va$nije da @obi bude
dobar u sentimentalnom smislu ne'o da se bori za uzvi*ene ideale+ po*to on
smatra da je ta borba+ makar i realna kao *to je 0orikova+ osuIena na propast.
,tern parodira plemenite napore uop*te: @obijev cilj nije ni#ija sre)a+ ne'o
nje'ova sitna manija+ beskorisna za svako'a+ a ,tern je i takvu toleri*e i 1o)e da
je prika$e #ak lepom.
O< .ristramova majka 9 oli#enje bezna#ajne+ o'rani#ene $ene. ;.oja majka+ koja
je sedela kraj nji1+ podi$e o#i+ 3 ali je ona znala koliko i njena zadnjica *ta moj
otac misli+ 3 meIutim+ moj stric @obi+ koji je #esto bio o svemu tome obave*tavan+
vrlo dobro 'a je razumeo.< =+ H? ==Volter pripoveda kako je @ristram takav kakav
jeste zbo' to'a kako je za#et.?? @ristramova majka bi mo'la da bude kontrast
op*toj karikiranosti likova #lanova porodice.
H< +orik 9 paro1 ko'a ,tern na po#etku op*irno prikazuje. me je uzeto iz @amleta,,
( 0orik je u toj tra'ediji dvorska luda. ,a imenjakom 0orika ve$e nesta*luk i
na#elna neozbiljnost. Voli da se *ali+ ali je i naivan. " roman je uvr*tena i jedna
nje'ova propoved. 0orik umire slomljeno' srca zbo' pakosti ljudi+ koji nje'ovu
iskrenost i pravednu kritiku nisu uzimali kao *alu ne'o su mu se bezdu*no svetili.
" opisu nje'ove smrti+ u o#ima koje se 'ase+ sine za trenutak+ kako pri#a
@ristram+ ne*to servantesko' plamena plemenite ironije i borbeno' po*tenja.
0orikova smrt je stavljena na po#etak knji'e+ iako se on kasnije #esto javlja u toku
radnje.
I< *oktor S'op
J< O/a#ija 9 slu'a
10< Su0ana 9 slu*kinja
11< 6ospo>a Vo#men 9 udovica koja je naumila da se preuda. Ona lukavo opseda
staro' vojnika kao neku tvrIavu. 8ju zanimaju posledice @obijeve rane. Ona se
prvo obra)a slu*kinji pa doktoru ,lopu. ,aznav*i za tu anketu @obi se naljutio i
potu$io bratu. Kako se ta stvar zavr*ila & ne znamo: do kraja knji'e o tome nema
ni pomena.
(I.ERA.)RA$
[olf'an' ser+ $ristra+ ,9and:
7arbara Packer+ $9e +otle: ;re<. Audien;e as =ool in $ristra+ ,9and:
Vejn 7ut+ Retorika proze
Viktor 6klovski+ >skrsnu-e rei
,vetozar Koljevi)+ ?irovi ro+ana
Ol'a :umo+ #roble+ vre+ena kod ,terna i #rusta
MM
!O*ER(O *E (AK(O
"pasne veze
Video sam naravi svog veka&
$ objavio sam ova pisma,
2an 2ak 4uso+ Nova Elojza
Nastanak ro+ana u pis+i+a i novine koje !aklo unosi u epistolarni
ro+an
9pistolarna knji$. je u ekspanziji u AG3AJ. veku+ a kulminacija u A!. veku+ kada stvaraju
5aklo+ .onteskje+ 4uso... Koje su joj svojstvene crteN .onteskje u Persijskim pismima
ka$e da je ova vrsta uspe*na zbo' pove)ane mo'u)nosti da se na Cli#nijiD na#in iska$u i
osete strasti. Kovek se tu izra$ava u prvom licu i u sada*njosti+ i autor tu nastupa kao
li#nost koja do$ivljava+ kao prota'onist. CPismoD je najvi*e od svi1 vrsta najistinitija+
najbli$a obi#nom 'ovoru+ ali i najpo'odnija za izra$avanje ose)anja. 4azli#ita CpismaD
iste li#nosti predstavljaju krivulju njeno' unutra*nje' $ivota+ kao niz foto'rafija.
CPismoD3 kao u$ivo u1vacena asada*njosta+ trenutno+ ili ono *to je pro*lo+ ali iz
perspektive asada*nji1a ose)anja. @ime dobijamo jednu ve#itu sada*njost+ bez poznavanja
budu)nosti. Postoje samo stra1ovi i nade od sutra*njice. ,vako pismo+ a naro#ito ovo'
oblika+ ima svojstvo dnevnika+ pisanja u sada*njem vremenu( neku kratkovidost+ krajnju
pa$nju+ #ak i uveli#avaju)u+ poklonjenu neprimetnim do'adjajima . 4oman 20.veka ima
tu zajedni#ku crtu s epistolarnim romanom+ *to za'njuruje i li#nosti i #itaoce u jedno
sada*nje vreme koje se upravo 'radi+ a uskra)uje autoru panoramsko 'ledi*te sveznaju)e'
svedoka. A!. vek ima izleta u neki vid aunutra*nje' monolo'aa =,tern+ Didro?+ ali veliku
pa$nju daje dijalozima. aPismoa je krenulo ka nekom primaocu+ ono je nekom upu)eno+
ono je sredstvo akcije. " apismua #ovek pi*e o sebi i sebe ispituje+ ali pred dru'im i za
dru'o'. 5e ,a$+ Prevo+ Didro+ 4uso+ 5aklo+ u 9n'leskoj Defo+ 4i#ardson+ ,tern...3 svi oni
upotrebljavaju Prvo lice. "potreba prvo' lica+ za razliku od tre)e' =Con re#eD... Con u#ini
da...D? name)e pri1vatanje jedne ta#ke 'ledi*ta+ one koja pripada li#nosti. Pored to'a+ ona
je povla#ila umno$avanje ta#aka 'ledi*ta brojem uvedeni1 li#nosti+ samim tim i
raznolikost i relevantnost zabele$eni1 iskustava+ kao i uvid u relativitet sve'a u svetu.
Kini se da je nastupanjem epistolarne forme+ romanopisac prvi put odustao od
pripovedanja.( on vi*e ne pri#a+ niti navodi svoje junake na pri#u+ ve) se on oslobadja od
pri#e zami*ljene kao niza do$ivljaja. Do'adjaj 3 to su ovde re#i + i dejstvo ti1 re#i.
Do'adjaj 3 to je razmena i raspored pisama+ kao dat redosled u dokumentima. C/utorD
ove vrste+ pojavljuje se ne vi*e kao pripoveda#+ ve) kao sakuplja#. 8ajve)i problem je
kako prikazati sled ti1 apisamaa. Da li kao apismoa+ adnevnika+ aispovesta. ,am 5aklo
uzima slobodu da sam+ kao aautor koji je prona*ao pismaa+ da i1 premes*a i po svojoj
volji daje na uvid #itaocu. 5aklo sebe predstavlja kao CredaktoraD pisama. C8eva$na
pismaD kako sam ka$e+ izbacuje. 4oman u pismima se prikazuje ne kao dokument neko'
romanopisca+ vec adokumenta o stvarnim li#nostima koje su $ivele+ ose)ale i delale. @o je
fikcija nefiktivno'. Pronadjen je sve$anj pisama+ pa se ono pronadjeno objavljuje. Bna#i+
CautorD kao pasivni saradnik i sakuplja# napisano'. Pisac se krije iza realnosti.
ME
9pistolarni oblici:
A? jedna jedina li#nost pi*e+ naj#e*)e jednom jedinom primaocu.
2? odsustvo svake veze 3 to je #isti sololokvij bez od'ovora+ a u tome je nje'ova patetika(
ipak+ to su pisma: krik upu)en nekome+ ali koji nestaje u praznini. @o je prvobitni oblik
romana u pismima. Pomo)u odsustva stvoriti neko prisustvo+ to jeste paradoksalna mo)
pisma. Ono *to su autori A!.o' veka uneli novo je poli1romija+ tj. stvorili su simfonijsko
delo+ orkestraciju poruka mno'obrojni1 i jednovremeni1 dopisnika. "pravo ukr*tanje
'lasova sa#injava telo i potku romana =4i#ardson+ ,molet+ 4uso+ 5aklo+ 4etif...?. @ime je
posti'nuta i raznolikost stilova. ,til pisma je postao va$an elemenat porteta li#nosti+ i ima
onoliko li#nosti koliko i stilova. 5aklo to savr*eno koristi. ,til de .ertejeve+ Valmona+
kao dve varijacije sli#ni1 karaktera+ nasuprot stilu pobo$ne de @urvel+ naivne ,esilije+ i
dobro' Dansenija. 4edjanjem nji1ovi1 pisama+ 5aklo je uspeo da #itaocu prika$e u
pravom svetlu karaktere i li#nosti svo' romana. / jedna od su*tinski1 tema romana na taj
na#in je su'erisana od samo' po#etka: susret bezazlenosti =,esilija+ Dansen+ de @urvel...?
i ra#una+ plana+ tj. suo#avanje $rtve i zveri =Gdja de .ertej+ Valmon?. 4ezultat
umno$avanja korespondenata je duboka izmena romaneskno' sveta 3 ovaj se prikazuje
kao splet slo$eni1 veza. ,vet je splet odnosa koji se ra#vaju i ukr*taju+ i to je ono *to
#italac s1vata pri samom kretanju ti1 bezbrojni1 pisama. 5aklo+ takodje 3 kao jo* jednu
mo'u)nost i veoma uspelu 3 koristi i izno*enje jedno' do'adjaja+ ali osvetljen utiscima i
ose)anjima razli#iti1 junaka. @a#nije efekat jedno' do'adjaja na razli#ite ljude+ tj. ista
pri#a iz razli#iti1 perspektiva =relativizam?. " pasnim vezama 5aklo neprestano koristi
ta pomeranja perspektive =kao i razli#ita pisma jedne te iste osobe+ na pr. Gdje de .ertej
razli#itim osobama o istom do'adjaju?. " epistolarnom obliku u A!. veku veliku ulo'u
dobija CpoverenikD( Prota'onistima je potreban neko kome mo'u sve da ka$u =Valman 3
de .ertejevoj( de .ertejeva 3 Valmonu?.
Vatreni obozavalac Nove Elojze =4uso?+ 5aklo zadu$uje svoje likove da raz'lase nje'ov
du' prema velikim epistolarnim romanima pret1odne 'eneracije. @o u romanu i #ine
likovi+ #itaju ta dela i pozivaju se na nji1. Da bi se pravilno protuma#ile Veze treba voditi
ra#una o odnosu sa 4usoovim delom. 4uso 'ovori o prirodi $ene i njenoj perverziji u
pariskoj civilizaciji to' vremena. Veze se tad pokazuju kao izvrnuta Elojza( ulazno
kretanje ka redu i 1armoniji oko 0ulije =9lojza?+ preokre)u se u silazno kretanje ka neredu
i neskladu oko .arkize de .ertej+ kao ne'ativne slike 0ulije+ i Gdje de @urvel+ ove $rtve
#oveka koji predstavlja ta#nu ,en3Preovu =9lojza? suprotnost: Valmona. ,va sredstva i
te1nike 5aklo uzima iz du'e epistolarne tradicije+ ali modernizuje sa velikom ve*tinom i
uspe1om. 5akloova ori'inalnost je u tome *to je dao dramske vrednosti kompoziciji sa
pismima+ *to je od ti1 pisama na#inio samo tkivo romana i *to je na taj na#in ostvario
tako tesnu vezu izmedju si$ea knji'e i pripoveda#ko' postupka. Kada #itamo 5akloovu
knji'u ne vidimo samo ruku koja pi*e pisma+ ne'o i o#i koje )e i1 #itati( neki 'las 'ovori+
ali je slu*alac prisutan+ kao li#nost romana s istim pravima kao i dru'e li#nosti+ pa )e i on
od'ovoriti. Postoji neprekidan i 'ust dijalo' izmedju jednovremeni1 prisustava. Ba
Valmona i de .ertejevu pismo je sredstvo akcije pre ne'o izraz stvarni1 misli. Ckada
pi*ete+ treba da manje 'ovorite ono *to mislite a vi*e *ta )e mu se dopastiD. Postoje dva
tabora u ovom romanu: oni koji pode*avaju svoje stavove i ne izri#u nijednu re# koja nije
sra#unata radi neko' cilja. Oni su apod maskamaa+ ve#iti 'lumci. Valmon >eciliji Volan$
nikada ne pi*e koje su nje'ove namere =to pise .ertejevoj? ve) ono #ine bi izazvao
MF
$eljeno dejstvo i *to bi ona volela da #uje i tako napreduje o svom osmi*ljenom
podu1vatu. Gdja de .ertej menja maske pred nama zavisno od to'a kome pi*e 3 jedno
lice za svako' primaoca. ,a dru'e strane+ postoje li#nosti neposredno' od'ovora+
nesposobne za skrivanja i pode*avanja 3 lica bez maski. ,esilija+ Danseni+ de @urvel =Cne
umem ni da skrivam+ ni da savladjujem utiske koje dobijemD?. Po*to su pisma pasni0
veza kratka+ #italac je osetljiv i na nji1ovo nizanje+ #iji redosled nikada nije nevaan( on
od'ovara majstorskim efektima rasporedjivanja+ uokviravanja. ,vet je naro#ito bio
osetljiv na slede)i vid romana: u 5aklou su prepoznali Valmona kompozicije & sve
prora#unato+ i isplanirano do najsitniji1 detalja. Po'otovo na isprva obi#ne odnose+ koji
se komplikuju i postaju prave zamr*ene opasne veze+ redjaju se nove kombinacije
izmedju likova. @u vidimo preplitanje i zapletenost. 9fekat koji je+ mo$da+ slu#ajnost:
#italac je uvu#en+ on je kao sau#esnik u zlo#inu. 0edino On zna sve *to i likovi apod
maskamaa+ Valmon+ i .ertejeva. Kitalac postaje sau#esnikom sa zlom.
Veze pri#aju o razaranju sistema pomo)u strasti+ umesto na#ela+ ljudi su bez na#ela.
Valmon je #ovek predvidjanja i sistema+ ali i on podle$e protiv svoje volje ne1oti#nom
kretanju strasti. pak+ ima tu ane*toa u nje'ovim ose)anjima prema de @urvelovoj. 2or$
Pule je uo#io: atako se kri*om uvla#i+ u roman koji je roman osvajanja s predumi*ljajem
$rtve od strane osvaja#a+ jedan dru'i roman+ neo#ekivan i nepredvidljiv+ koji predstavlja
osvajanje bez predumi*ljaja osvaja#a od strane $rtve.a .ertejeva 'a zbo' Cte slabostiD
kritikuje+ ali i ona zapada u vrtlo' strasti. ona na kraju dolazi pod uticaj sila koje njome
po#inju da vladaju: nekoj vrsti ljubavi prema Valmonu+ i $estokoj ljubomori prema Gdji
de @urvel.
NAPOMENA$ 5itarturu za Tristrama endija smo na*li .arija i ja( .arija
=Ol'a :umo? u seminarskoj biblioteci odseka za an'listiku na*e' fakulteta+ a
ja =sve ostalo? u seminarskoj biblioteci odseka za Op*tu knji$evnost i teoriju
knji$evnosti -ilolo*ko' fakulteta u 7eo'radu. ,anja je prona*la u 'radskoj
biblioteci knji'u 9ri1a Ko*a +atira i satiri'ari za teme o ,viftu i Volteru kao
satiri#arima. 7ele*ke sa predavanja o Didroovom Ramoovom sinov!u nisu
prekucane.
MG

Evropski Roman XVIII Veka

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Evropski Roman XVIII Veka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E V R O P S K I R O M A N XVIII V E K A

You might also like