Izbor sorti jabuke za savremene intezivne zasade

Zoran Keserovi, Nenad Magazin, Biserka Mili, Marko Dori

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
kzoran@polj.uns.ac.rs Poljoprivredni fakultet
Novi Sad, Srbija
Departman za voarstvo,
vinogradarstvo, hortikulturu i
pejzanu arhitekturu
Uvod
Izbor sortimenta je izuzetno znaajn faktor u projektovanju i podizanju zasada jabuke. Greke koje se naine prilikom odabira sorti kasnije se
veoma teko mogu otkloniti i iziskuju dosta materijalnih sredstava.
Svaka sorta jabuke specifino reaguje na odreene agroekoloke uslove, upotrebljenu podlogu i primenjene agro i pomotehnike mere. Zato se mora
pre svega poznavati prirodni potencijal svake sorte, a zatim ih, posaditi u najpogodnije agroekoloke uslove i primeniti agro i pomotehnike mere
koji e dovesti do visokih i kvalitetni prinosi. Pored toga, radi donoenje pravilne odluke u izboru sortimenta od izuzetnog je znaaja poznavanje
sortimenta jabuke u svetu, Evropi i na domaem tritu.
Materijal i metode
Istraivanja su vrena u periodu od 2007. do 2011. godine na Frkoj gori u Maloj Remeti na 190 250 m. n. v. Ogled je postavljen na povrini od 0,5ha kod sorte
Zlatni dellies klon B, Rajnders (Reinders

); Crveni delies Super if (Super Chief

), Top Red; Jonagold Red jonaprins (Red Jonaprince

), Dekosta
(Decosta

); Greni Smit elender (Challenger

); Fudi Kiku 8

; Breburn Mariri red. Kod svih sorti podloga je M9 T337 izuzev kod sorte Crveni delies
klon Super if kod koje je podloga M26. Uzgojni oblik je severnoholandsko vitko vreteno. Razmak izmeu redova iznosi 3,2 m a u redu 0,8 m (0,6m kod sorte
Crveni delies Super if).
Udeo pojedinih sorti jabuke u ukupnom sortimentu u svetu i Evropi ustanovljen je na osnovu podataka FAO (Food and Agriculture Organization of the United
Nations) i WAPA(The World Apple and Pear Association).
Momenat berbe je odreen na osnovu jodno-skrobnog testa, vrstine mezokarpa, sadraja rastvorljive suve materije i ukupnog sadraja kiselina. Nakon berbe
utvren je prinos tako to je izmeren ukupan rod sa proizvodne povrine od 0,5 ha i predstavljen u kilogramima po hektaru (kg/ha).
Za odreivanje vrednosti parametra koji odreuju kvalitet ploda (masa ploda, indeks oblika ploda, dopunska boja, sadraj rastvorljive suve materije, sadraj
ukupnih kiselina) uzet je sluajni uzorak od po 100 plodova od svake sorte.
Masa plodova merena je preciznom automatskom vagom do 1,2 kg, marke TEHTNICA, i izraavana je u gramima (g). Visina i irina ploda merena je
ublerom sa automatskim mikrometrom. Boja je ocenjena vizuelno i izraena je u procentima (%). Indeks oblika ploda dobijen je deljenjem visine i irine ploda i
on ukazuje na izduenost ploda. Sadraj suve materije odreivan je runim refraktometrom marke ATAGO i izraavan je u stepenima po Brixu-u (Brix).
Ukupne kiseline odreene su titracijom sa N/10 NaOH i izraavane su u gramima po litri (g/l).
Zakljuak
Izbor sorti jabuka za komercijalno gajenje je osnovno pitanje koje se postavlja pre nego to se pristupi podizanju novih zasada. Na osnovu rezultata istraivanja moe se zakljuiti da je sortiment severnog dela Italije,
odnosno Junog Tirola, najprihvatljiviji za domae agroekoloke uslove te se moe prihvatiti uz manje korekcije. Korekcije bi se odnosile prvenstveno na raspored sorti u zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije. Ako se
planira izvoz jabuke, pri izboru sorti za podizanje zasada treba poznavati visoke standarde kvaliteta plodova, specifinosti u zahtevima potroaa na ciljanom tritu i jaku konkurenciju. Svakako, izbor sorti mora biti u skladu
sa agroekolokim uslovima lokaliteta. Pratei trendove u svetu, za podizanje intenzivnih zasada jabuke u Srbiji moe se predloiti sledei sortiment: Zlatni delies klon Reinders, Greni smit klon Challenger, Crveni
delies- preporueni spur tipovi su Superchief

Sandige, Redchief

Camspur, Scarlet Spur

Evasni, Red Cap Valtod

, a standardni tipovi Early Red One

Erovan i Hapke Delicious (LB)

53; Fudi klonovi Kiku 8

i
Furbrax

, Jonagold Red Jonaprince

ili Decosta

, Gala klonovi: Gala Schnitzer Schniga

, Brookfield

Baigent Gala, Buckeye Gala

Simmons i Galaxy Selecta

; Breburn sa klonovima Hillwell

Hidala i Mariri Red

. U
fazi ispitivanja jo uvek su klonovi sorte gala Brookfield

Baigent Gala, Buckeye, Early Red One

Erovan.
Rezultati i diskusija
Sortiment u svetu
Poznavanje sortimenta u svetu, Evropi i naoj zemlji, preduslov je za pravilan izbor sorti za podizanje zasada jabuke. Vodee sorte jabuka u svetu su sorte iz
grupe Zlatnog deliesa i Crvenog deliesa, grupa Gala, Fudi, Greni Smit, Breburn i Jonagold (grafikon 1).
U EU se godinje proizvede 11,3 miliona tona jabuke (prosek 2006-2010). Najvie jabuke proizvede se u Italiji (2,2 miliona tona), Poljskoj (2,1 miliona t), u Francuskoj (1,9 miliona t) a zatim u Nemakoj, paniji, Maarskoj, Austriji. Za 2012.
godinu je predvieno da e vodea sorta jabuke biti Zlatni delies sa udelom u proizvodnji 24,0% (EU 27, WAPA, grafikon 2). Sledi grupa Gala (9,8%), Crveni delies (6,3%), Ajdared (5,7%), Jonagold (4,8%), zatim Elstar, Greni Smit, Breburn,
ampion i Fudi. U odnosu na 2007. godinu, sorte Gala i Crveni delies potisnule su Jonagold i Ajdared i nalaze se na drugom, odnosno treem mestu u strukturi sortimenta u EU (grafikon 2).
Italija je najrazvijenija evropska regija u proizvodnji jabuke, tj. njen severni deo, Juni Tirol. Juni Tirol proizvede godinje oko milion tona jabuke na ukupno 18.000 ha, sa prosenim prinosom 50-70 tona po ha. Od toga se kao konzumna
jabuka realizuje oko 90%. Po intenzitetu i kvalitetu proizvodnje ova regija je praktino vodea u svetu. Vodee sorte su: Zlatni delies 43,1%, Gala14,7% , Crveni delies 11,6% , Breburn 7,2% , Greni smit 6,3%, Fudi 4,6%, Krips Pink 2,8%.
Prinos
Kod sorti koje su posaene u 2008. godini najvei prinos u periodu od 4 godine od sadnje imala je sorta Jonagold Dekosta (126,7 t). Sorte Red Jonaprince i Top Red imale su dosta nie prinose u 2. godini jer je kod ovih sorti ogled podignut
sa jednogodinjim sadnicama sa malim brojem prevremenih granica (2-3) dok su kod ostalih sorti koriene knip sadnice 7+. Kvalitetne sadnice su temelj budueg zasada zato pri sadnji treba koristiti samo sadnice najboljeg kvaliteta.
Meu sortama posaenim 2007. godini, najvii prinos u drugoj godini zabeleen je kod Zlatnog deliesa klon B (20,6 t/ha). Takoe kod klona Rajnders visok prinos u 3. god. (51,6 t/ha) odrazio se negativno na prinos u 4. god. (32,9 t/ha).
Najvei kumulativni prinos kod sorti koje su posaene 2007. godine imala je sorta Zlatni delies Rajnders (168,5 t), a najmanji kumulativni prinos sorta Crveni delies Super if (91 t). Postizanje visokih i redovnih prinosa plodova dobrog
kvaliteta u zasadu jabuke mogue je jedino kombinovanom primenom agro i pomotehnikih mera kojima se regulie rodnost: zrelom i zelenom rezidbom, proreivanjem cvetova i plodia, potsecanjem korena, probirnom berbom,
navodnjavanjem i ubrenjem. Redovno izvoenje ovih operacija poseban znaaj ima u intenzivnim zasadima u gustom sklopu i kod sorti koje imaju sklonost ka alternativnom raanju kao to su Zlatni delies, Breburn, Fudi, Elstar, Gloster i dr.
Karakteristike ploda (masa, indeks oblika ploda, dopunska boja, sadraj rastvorljive suve materije, ukupne kiseline)
Vrednosti merenih parametara predstavljeni su u tablei 2. Najveu prosenu masu ploda izmerena je kod sorte Greni smit (255,5 g). Velika masa ploda zabeleena je i kod sorti Red Jonaprins (251,2 g) i kod sorte Dekosta (259,1 g). Najmanju
prosenu masu ploda imala sorta Breburn (189,9 g). Drugi bitni parametri koji odreuju kvalitet ploda dati su u tabeli 2. Na osnovu rezultata istraivanja moe se zakljuiti da mereni parametri kao to su masa ploda, obojenost, sadraj
rastvorljive suve materije i ukupne kiseline, znaajno variraju u zavisnosti od primenjene agro i pomo tehnike. Pored rezidbe, proreivanje plodova je veoma znaaja pomotehnih mera kojom se moe uticati na odravanje visokog kvaliteta
ploda iz godine u godinu. Na ove parametre i utiu i vremenske prilike tokom vegetacije.
Tabela 2. Prosene vrednosti parametra koji odreuju kvalitet ploda
Tabela 1. Prinos jabuke u agroekolokim uslovima Fruke gore u intezivnom sistemu gajenja (2007 2011. god.)
Sorta Masa
Indeks
oblika ploda
Dopunska
boja
Suva
materija
Ukupne
kiseline
Klon B 217,6 0,92 / 13,1 7,0
Rajnders 221,6 0,88 / 13,2 4,1
Top Red 230,1 0,93 59 12,4 6,0
Super if 202,8 0,93 83,2 11,3 3,2
Red Jonaprins 251,2 0,87 82,5 15,5 4,8
Dekosta 259,1 0,88 52,5 14,5 5,0
Greni Smit 255,3 0,92 / 12,9 8,7
Fudi - Kiku 8 215,3 0,85 62,5 12,3 4,7
Breburn 189,9 0,91 71,5 11,0 6,4
Grafikon 2. Sortiment jabuke u Evropi
Grafikon 1. Sortiment jabuke u svetu
Crveni delies Superchief

Sandige Zlatni delies Reinders

Jonagold Red Jonaprince

Greni smit Challenger

Fudi Kiku 8

Sorta (godina sadnje) Prinos (kg/ha)

Kumulativni
prinos (t)
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2008 2011.
Jonagold Red Jonaprince (2008) / 2.212 9.939* 29.626 35.365 77.142
Jonagold Dekosta (2008) / 2.708 19.627 32.556 71.785 126.676
Crveni delies - Top red (2008) / 1.142 4.808* 30.645 29.026 65.621
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2007 2011.
Zlatni delies Klon b (2007) 2.500 20.646 19.717 33.508 47.219 123.590
Zlatni delies Rajnders (2007) 2.490 20.500 51.614 32.930 60.999 168.533
Crveni delies - Super if (2007) 1.300 15.842 20.107 21.962 31.841 91.052
Greni Smit elender (2007) 1.200 16.615 32.604 31.644 43.869 125.932
Fudi Kiku 8 (2007) 1.300 16.150 27.801 40.451 34.832 120.534
Breburn Mariri red (2007) 2.200 16.445 32.256 50.917 46.653 148.471
*Kod sorte Red Jonaprins i Top red u 2. god. su dobijeni nii prinnosi jer je zasad podignut sa jednogodinjim sadnicama sa malim brojem (2-3) prevremenih granica