1

KONVENCIJA
O SOCIJALNOMOSIGURANjU IZMEU JUGOSLAVIJE I BELGIJE
"Slubeni list FNRJ Dodatak - MUIDS", broj 7/56
Predsednik Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Njegovo Velianstvo Kralj
Belgijanaca, u elji da obezbede korienje zakonodavstva o socijalnom osiguranju koja su na
snazi u obema Dravama ugovornicama, licima na koja se ova zakonodavstva primenjuju ili
su bila primenjivana, odluili su da zakljue Konvenciju i u tu svrhu naimenovali svoje
punomoenike i to:
Predsednik Federativne Narodne Republike Jugoslavije:
Njegovu Ekselenciju Gospodina Momu Markovia, predsednika Odbora za socijalnu
politiku i narodno zdravlje Saveznog izvrnog vea, i Gospodina ing. Gustava Vlahova,
Sekretara za pitanja rada i radnih odnosa Saveznog izvrnog vea.
Njegovo Velianstvo Kralj Belgijanaca:
Njegovu Ekselenciju Georges Delcoigne-a, Ministra Belgije u Beogradu, i Njegovu
Ekselenciju gospodina Leon-Eli Troclet-a, Ministra rada i socijalnog osiguranja.
Deo I
OPTA NAELA
lan 1.
Belgijski ili jugoslovenski radnici i lica koja su s njima izjednaena prema
zakonodavstvima o socijalnom osiguranju nabrojanim u l. 2. ove Konvencije, potpadaju pod
pomenuta zakonodavstva koja se primenjuju u Jugoslaviji ili Belgiji i uivaju prava kao i
lanovi njihove porodice pod jednakim uslovima kao i dravljani svake od tih zemalja.
lan 2.
1. Zakonodavstva o socijalnom osiguranju na koja se primenjuje ova konvencija jesu:
u Belgiji:
a) zakonodavstvo o osiguranju u sluaju bolesti i iznemoglosti radnika, slubenika
rudara i mornara trgovake mornarice,
b) zakonodavstvo o starosnoj i porodinoj penziji radnika, slubenika rudara i sa njima
izjednaenih lica i mornara trgovake mornarice, kao i zakonodavstvo o starosnoj i porodinoj
penziji lica u radnom odnosu,
c) zakonodavstvo o dodacima na decu lica u radnom odnosu,
d) zakonodavstvo o nesrei na poslu, ukljuujui tu i zakonodavstvo koje se odnosi na
mornare,
e) zakonodavstvo o profesionalnim oboljenjima,
f) zakonodavstvo o organizaciji pomoi nezapoljenima i plaanju privremene
naknade iz pula mornara trgovake mornarice,
u Jugoslaviji:
a) zakonodavstvo o socijalnom osiguranju,
b) zakonodavstvo o dodacima na decu,
c) zakonodavstvo o organizovanju i finansiranju zapoljavanja i pomoi nezapoljenim
radnicima.
2
Odredbe ove konvencije primenie se na mornare trgovake mornarice posle
zakljuenja sprazuma izmeu dve zemlje ugovornice.
2. Ova konvencija e se primenjivati i na zakonodavna i na normativna akta koja su
izmenila ili dopunila ili koja e izmeniti ili dopuniti zakonodavstva nabrojana u st. 1. ovog
lana.
Meutim, ona e se primeniti:
a) na zakonodavna ili normativna akta koja bi obuhvatila neku novu granu socijalnog
osiguranja samo ako o tome bude usledio sporazum izmeu Zemalja ugovornica;
b) na zakonodavna i druga normativna akta kojima e se postojea ureenja socijalnog
osiguranja proiriti na nove kategorije korisnika - samo ako u tom pogledu Vlada
zainteresovane zemlje ne saopti Vladi druge zemlje svoje protivljenje u roku od tri meseca
od dana slubenog objavljivanja odnosnih akata.
lan 3.
1. Radnici i lica sa njima izjednaena, po zakonodavstvima koja se primenjuju u
svakoj od Zemalja ugovornica, zaposleni u jednoj od tih zemalja, potpadaju pod
zakonodavstva, koja su na snazi u mestu njihovog rada.
2. Naelo postavljeno u st. 1. ovog lana, ima sledee izuzetke:
a) radnici i lica sa njima izjednaena koji su u drugoj zemlji, van one u kojoj redovno
prebivaju, zaposleni od preduzea koje ima svoje sedite u zemlji njihovog redovnog
prebivalita i kome oni redovno pripadaju, ostaju podvrgnuti zakonodavstvima koja su na
snazi u zemlji njihovog redovnog rada, ukoliko se njihovo zaposlenje na podruju druge
zemlje ne produi preko dvanaest meseci; u sluaju kad ovo zaposlenje, produujui se zbog
nepredvienih okolnosti preko prvobitno predvienog trajanja, prekorai dvanaest meseci
primena zakonodavstva koje je na snazi u zemlji u kojoj je mesto njihovog redovnog rada,
moi e se izuzetno zadrati uz saglasnost vrhovnih administrativnih vlasti one zemlje u kojoj
se nalazi mesto prigodnog rada; Zahtev za produenje mora se podneti pre isteka roka od 12
meseci.
b) radnici i lica sa njima izjednaena javnih ili privatnih saobraajnih preduzea jedne
od Zemalja ugovornica, zaposleni u drugoj zemlji bilo stalno, bilo prolazno, bilo kao
ambulantno osoblje, potpadaju iskljuivo pod odredbe koje su na snazi u zemlji u kojoj
preduzee ima svoje sedite ukoliko nemaju prebivalite u zemlji gde rade;
c) radnici i lica s njima izjednaena zvaninih administrativnih ustanova koji su
upueni iz jedne Zemlje ugovornice u drugu, potpadaju pod odredbe koje su na snazi u zemlji
iz koje su upueni.
3. Nadlene vrhovne upravne vlasti Drava ugovornica moi e predvideti
zajednikim sporazumom izuzetke od pravila izraenih u st. 1. ovog lana. One e se isto tako
moi sporazumeti da se izuzeci predvieni u st. 2. nee primeniti u izvesnim posebnim
sluajevima.
lan 4.
Odredbe st. 1. lana 3. primenie se na radnike i lica s njima izjednaena, ma koje bilo
njihovo dravljanstvo, koji su zaposleni u jugoslovenskim ili belgijskim diplomatskim ili
konzularnim predstavnitvima ili u linoj slubi slubenika tih predstavnitava.
Meutim:
1) diplomatski i konzularni slubenici od karijere, podrazumevajui tu i slubenike
koji pripadaju kadru kancelarijskog osoblja, izuzeti su od primene ovog lana;
3
2) radnici ili lica sa njima izjednaena koji su dravljani zemlje koju zastupa
diplomatsko ili konzularno predstavnitvo, potpadaju pod zakonodavstvo zemlje porekla. Oni
mogu, ipak, pod rezervom prethodnog odobrenja vrhovnih upravnih vlasti dveju Zemalja
ugovornica, potpadati pod zakonodavstvo zemlje mesta rada.
lan 4. bis
Ako zakonodavstvo jedne strane ugovornice predvidi smanjenje, ukidanje ili obustavu
nekog davanja iz socijalnog osiguranja zbog istovremenog uivanja ovog davanja i nekog
drugog davanja iz socijalnog osiguranja ili neke zarade davanje steeno na osnovu
zakonodavstva druge zemlje ugovornice ili zarada ostvarena na teritoriji druge zemlje
ugovornice isticae se takoe protiv korisnika davanja.
Meutim, ovo pravilo ne primenjuje se na davanja koja su steena shodno odredbama lana
12. i tree glave drugog dela ove konvencije
Deo II
POSEBNE ODREDBE
Glava I
Osiguranje u sluaju bolesti i materinstva
lan 5.
Radnici i lica s njima izjednaena koji preu iz Belgije u Jugoslaviju ili obratno, kao i
lica koja izvode od njih svoja prava i ive s njima u zajednikom domainstvu u zemlji u
kojoj je mesto njihovog novog rada, imaju pravo na davanja iz osiguranja u sluaju bolesti
koje postoji u toj zemlji, ukoliko:
1) u toj zemlji obavljaju rad u radnom odnosu ili sa njim izjednaen rad;
2) su bili sposobni za rad prilikom poslednjeg ulaska na teritoriju te zemlje;
3) ispunjavaju uslove koji se trae za uivanje tih davanja prema zakonodavstvu
zemlje njihovog novog mesta rada, uzimajui u obzir periode osiguranja navrene u zemlji
koju naputaju i periode osiguranja posle stupanja u lanstvo osiguranja u zemlji njihovog
novog mesta rada.
lan 6.
Radnici i lica s njima izjednaena koja preu iz Belgije u Jugoslaviju ili obratno, kao i
lica koja izvode od njih svoja prava i ive sa njima u zajednikom domainstvu u zemlji u
kojoj je mesto njihovog novog rada, imaju pravo na davanja iz osiguranja u sluaju
materinstva koja postoje u toj zemlji, ukoliko:
1) u toj zemlji obavljaju rad u radnom odnosu ili sa njim izjednaen rad;
2) ispunjavaju uslove koji se trae za uivanje tih davanja sa stanovita zakonodavstva
zemlje njihovog novog mesta rada, uzimajui u obzir periode osiguranja navrene u zemlji
koju naputaju i periode posle stupanja u lanstvo osiguranja u zemlji njihovog novog mesta
rada.
4
lan 7.
Pravilo iz lana 5. pod (3), lana 6. pod (2) i lana 30. pod (2) primenjuje se samo ako
zapoljenje u zemlji novog mesta rada nastane u roku od mesec dana raunajui od dana kada
je zapoljenje prestalo u zemlji ranijeg mesta rada.
lan 8.
Odredbe zakonodavstva jedne od Zemalja ugovornica na osnovu kojih se priznaju
davanja kad je osigurani sluaj nastao u odreenom roku posle prestanka zaposlenja uz platu
ili sa ovim izjednaenog zaposlenja, vae i onda kada osigurani sluaj nastane u drugoj Zemlji
ugovornici.
lan 8. bis
lanovi porodice radnika ili lica s njim izjednaenog koji ima pravo na davanja na
osnovu zakonodavstva zemlje u kojoj je osiguran, uivaju davanja u naturi iz osiguranja u
sluaju bolesti materinstva kad prebivaju na teritoriji druge zemlje ugovornice a ne zemlje u
kojoj je radnik osiguran, ukoliko nemaju pravo na davanja u naturi prema zakonodavstvu
zemlje u kojoj prebivaju.
Sticanje prava na pomenuta davanja odreuje se prema odredbama zakonodavstva
zemlje u kojoj je radnik osiguran. lanovi porodice kao i obim trajanja i nain pruanja
davanja odreuje se prema odredbama zakonodavstva zemlje prebivalita.
Ustanova zemlje u kojoj je radnik osiguran nadoknauje ustanovi zemlje prebivalita
tri etvrtine trokova ovih davanja. Vrhovne upravne vlasti zemalja ugovornica mogu odluiti
da se ovo naknaivanje vri u paualnom iznosu koji one odrede.
lan 8. ter
Radnici ili lica s njima izjednaena kojima je priznato pravo na davanja na osnovu
zakonodavstva jedne zemlje ugovornice kao i lanovi porodice, zadravaju to pravo kad u
drugoj zemlji prebivaju pod uslovom da nadlena ustanova zemlje u kojoj je radnik osiguran
odobri ovu promenu prebivalita.
Odredbe lana 8. bis, st. 2. i 3. primenjuju se analogno.
lan 9.
1. Kad uivalac penzije priznate na osnovu zakonodavstva obe zemlje ugovornice ima
pravo na davanja u naturi na osnovu zakonodavstva zemlje ugovornice na ijoj teritoriji
prebiva uzimajui u obzir ukupno trajanje perioda osiguranja navrenih u obema zemljama,
ova davanja prua tom uivaocu i licima koja od njega izvode svoja prava nosilac osiguranja
u zemlji prebivalita i na teret ovog nosioca.
2. Kad uivalac penzije priznate samo na osnovu zakonodavstva jedne zemlje
ugovornice, prebiva na teritoriji druge zemlje ugovornice, njemu i licima koja od njega izvode
svoja prava, davanja u naturi prua nosilac osiguranja u zemlji prebivalita, kao da je
zainteresovano lice bilo uivalac penzije na osnovu zakonodavstva ove poslednje zemlje.
Sticanje prava na ova davanja odreuje se prema odredbama zakonodavstva zemlje
koja duguje penziju. Obim, trajanje i nain na koji se pruaju davanja, odreuju se prema
odredbama zakonodavstva zemlje prebivalita.
5
Ova davanja naknauje nadleni nosilac osiguranja zemlje koja priznaje penziju, osim
ako zainteresovano lice u zemlji prabivalita ima pravo, po drugom osnovu, na ta davanja.
3. Vrhovne upravne vlasti zemalja ugovornica mogu odluiti da se naknaivanje iz
take 2. ovog lana vri u paualnom iznosu koji one odrede.
lan 10.
Osiguranici, korisnici starosne, invalidske ili udovike penzije, priznate bilo prema
ovoj Konvenciji, bilo samo na osnovu nacionalnog zakonodavstva jedne ili druge Zemlje
ugovornice, kao i radnici i lica koja su s njima izjednaena i lica koja iz njih izvode svoja
prava a koja prate osiguranika za vreme njegovog boravka koji u jednoj od Zemalja
ugovornica ne traje due od roka koji e se odrediti administrativnim sporazumom, uivaju
davanja u naturi iz osiguranja u sluaju bolesti i osiguranja u sluaju materinstva prema
zakonodavstvu mesta prebivalita, ukoliko mogu da polau pravo na ta davanja prema
zakonodavstvu zemlje lanstva u socijalnom osiguranju.
Davanja naknauju nosioci osiguranja zemlje lanstva u socijalnom osiguranju u
granicama skala propisanih u mestu prebivalita.
Glava II
OSIGURANjE U SLUAJU IZNEMOGLOSTI
lan 11.
1. Belgijskim ili jugoslovenskim radnicima i licima s njima izjednaenim koji su
uzastopno ili naizmenino u obema Zemljama ugovornicama billi zalanjeni kod jednog ili
kod vie nosioca invalidskog osiguranja, periodi osiguranja navreni u tom osiguranju ili sa
njima izjednaeni periodi prema zakonodavstvu pomenutog osiguranja, sabiraju se pod
uslovima predvienim u st. 1 i 2 lana 17 , i to kako u cilju odreivanja prava na novana
davanja ili na davanja u naturi, tako i u cilju ouvanja ili uspostavljanja tih prava.
2. Davanja u novcu iz osiguranja u sluaju iznemoglosti odreuju se prema odredbama
zakonodavstva koje se primenjivalo na zainteresovano lice u trenutku kad je nastala radna
nesposobnost koja je izazvala iznemoglost, a padaju na teret nadlenog nosioca osiguranja u
smislu tok zakonodavstva.
lan 12.
Odstupajui od odredaba st. 2. lana 11, prava na davanja iz osiguranja u sluaju
iznemoglosti radnika koji su bili zaposleni u rudnicima u Belgiji i Jugoslaviji odreuju se
prema pravilima definisanim u st. 4. lana 17. kad uzimajui u obzir sabiranje, ovi radnici
ispunjavaju uslove predviene za priznanje invalidske penzije po posebnom belgijskom
zakonodavstvu o penzijama rudarskih radnika i lica koja su s njima izjednaena, ukoliko
periodi osiguranja dostiu u svakoj od dveju zemalja minimum od godinu dana predvien u
pomenutom st. 4.
lan 13.
Ako je osiguranik na dan kad je nastala bolest ili nesrea, koja je prouzrokovala
iznemoglost, bio zaposlen u zemlji van one zemlje kojoj pripada nosilac osiguranja koji je
obavezan na davanja, treba kod odreivanja visine naknade umesto plate, penzije ili
invalidnine, uzeti u obzir nadnice priznate u zemlji nosioca osiguranja, koji je obavezan na
6
davanja radnicima one profesionalne kategorije kojoj je pripadalo zainteresovano lice u tom
vremenu.
lan 14.
Ako posle obustave ili ukidanja materijalnog obezbeenja za vreme produenog
bolovanja, penzije ili invalidnine, osiguranik ponovo uspostavi svoje pravo, isplatu davanja
preuzee onaj nosilac osiguranja koji je obavezan na prvobitno odreeno materijalno
obezbeenje, penziju ili invalidninu, ukoliko je stanje iznemoglosti prouzrokovano boleu ili
nesreom koje su uslovile dodeljivanje tog materijalnog obezbeenja, penzije ili invalidnine.
lan 15.
Za sticanje prava na materijalno obezbeenje za vreme produenog bolovanja, na
penziju ili invalidninu, trajanje, za koje je trebalo da zainteresovano lice primi davanja u
novcu, koja su mu po osnovu osiguranja u sluaju bolesti isplaivana pre odreivanja
materijalnog obezbeenja, penzije ili invalidnine, u svakom sluaju je ono koje je predvieno
zakonodavstvom zemlje u kojoj je on radio u vremenu kada je nastala nesrea ili bolest koja
je prouzrokovala iznemoglost.
lan 16.
Materijalno obezbeenje za vreme produenog bolovanja, penzija ili invalidnina
pretvara se po potrebi, u starosnu penziju pod uslovima koji su predvieni zakonodavstvom
na osnovu kojeg je ona bila priznata.
Glava III
OSIGURANjE U SLUAJU STAROSTI I SMRTI (PENZIJE)
lan 17.
1. Za jugoslovenske ili belgijske radnike i lica s njima izjednaena, koji su uzastopno
ili naizmenino bili u obema Zemljama ugovornicama zalanjeni kod jedne ili vie nosilaca
osiguranja u sluaju starosti ili u sluaju smrti (penzije), periodi osiguranja navreni kod
odnosnih nosilaca osiguranja kao i periodi koji se izjednauju sa periodima osiguranja u
smislu odnosnih ureenja socijalnog osiguranja, sabiraju se, pod uslovom da se ne poklapaju,
kako u cilju odreivanja prava na davanja, tako i u pogledu ouvanja i uspostavljanja tih
prava.
Periodi koji se imaju uzeti u obzir kao izjednaeni sa periodima osiguranja jesu u
svakoj zemlji oni periodi koje kao takve smatra zakonodavstvo te zemlje.
Svaki period priznat kao izjednaen sa periodom osiguranja istovremeno na osnovu
jugoslovenskog i belgijskog zakonodavstva uraunava se, radi odreivanja davanja, od strane
organa socijalnog osiguranja zemlje u kojoj je zainteresovano lice radilo poslednji put pre
perioda o kome se radi.
2. Kad zakonodavstvo jedne od Zemalja ugovornica podvrgava priznanje izvesnih
koristi uz uslov da su periodi navreni u izvesnoj profesiji za koju vai posebno socijalno
osiguranje, sabirae se, za sticanje prava na te koristi, samo oni periodi koji su navreni u
jednom ili vie odgovarajuih posebnih osiguranja u drugoj zemlji.
7
Ako u jednoj od zemalja ugovornica ne postoji za takvu profesiju posebno socijalno
osiguranje, periodi osiguranja navreni u odnosnoj profesiji u jednom od osiguranja
navedenih u gornjem paragrafu, ipak e se sabirati.
Poto u Jugoslaviji ne postoji posebno penziono osiguranje rudara:
a) moi e se sabirati sa periodima navrenim u posebnom belgijskom penzionom
osiguranju rudara i lica koja su s njima izjednaena i periodi navreni u jugoslovenskim
rudnicima koji bi potpadali pod posebno belgijsko osiguranje da su se nalazili u Belgiji;
b) uzee se u obzir kao izjednaeni sa periodima osiguranja samo oni periodi koje kao
takve smatra zakonodavstvo svake zemlje i koji su bili navreni bilo neposredno pre bilo
neposredno posle jednog perioda navrenog u rudnicima. Ove periode uraunava, u cilju
odreivanja davanja, nosilac socijalnog osiguranja one zemlje u kojoj je osiguranik radio u
rudnicima neposredno, pre tih perioda; ako osiguranik nije radio u rudnicima pre pomenutih
perioda, ove periode uraunava nosilac socijalnog osiguranja one zemlje u ijim je rudnicima
on radio neposredno posle tih perioda.
Zaposlenja u Belgiji, za koja jugoslovensko zakonodavstvo predvia povoljnije uslove
za sticanje prava na penziju i za odreivanje visine davanja, bie uzeta u obzir kod priznanja
prava na penziju saglasno odredbama jugoslovenskog zakonodavstva.
Administrativnim sporazumom regulisae se modaliteti primene odredaba ovog
paragrafa.
3. Kad zakonodavstvo jedne od Zemalja ugovornica uslovljava priznanje izvesnih
koristi da su periodi navreni u izvesnoj profesiji koja potpada pod posebno socijalno
osiguranje i kad na osnovu pomenutih perioda nije moglo biti priznato pravo na koristi
predviene pomenutim posebnim osiguranjem, ovi periodi e se smatrati kao valjani u cilju
odreivanja koristi koje su predviene optim socijalnim osiguranjem.
4. Primanja na koja osiguranik moe polagati pravo kod svakog od zainteresovanih
nosilaca osiguranja, odreuje se, u naelu, smanjenjem iznosa onih davanja na koja bi on
imao pravo, kad bi zbir svih perioda navedenih u gornjim st. 1. i 2. bio navren kod
odgovarajueg nosioca osiguranja i to tako da se ovaj iznos smanji u srazmeri trajanja perioda
navrenih kod tog nosioca osiguranja.
Svaki nosilac osiguranja ustanovljuje prema svom zakonodavstvu i uzimajui u obzir
zbir perioda osiguranja, bez obzira u kojoj su od zemalja navreni, da li zainteresovano lice
ispunjava uslove za sticanje prava na davanja predviena tim zakonodavstvom.
On odreuje, po pravilu, iznos davanja na koja bi zainteresovano lice imalo pravo kad
bi svi sabrani periodi osiguranja bili navreni iskljuivo pod njegovim zakonodavstvom i
smanjuje taj iznos u srazmeri trajanja perioda navrenih pod tim zakonodavstvom.
Meutim, nikakva davanja nee snositi nosilac osiguranja kad periodi osiguranja
navreni pod zakonodavstvom, koje se na njega odnosi, ne iznose ukupno najmanje godinu
dana u kojoj treba da je ispunjen godinji minimum stvarnih radnih dana ili dana koji su
izjednaeni sa stvarnim radom koji je predvien tim zakonodavstvom; u tom sluaju nosilac
osiguranja druge zemlje u celosti snosi teret davanja na koja osiguranik ima pravo prema
zakonodavstvu koje se odnosi na tog nosioca, uzimajui u obzir zbir svih perioda osiguranja.
5. Ako prema zakonodavstvu jedne zemlje ugovornice pravo na penziju nije
uslovljeno navravanjem staa, ve se stie iz godine u godinu, zainteresovani nosilac
osiguranja u toj zemlji moe to pravo na penziju da izrauna neposredno i iskljuivo prema
periodima osiguranja navrenim u toj zemlji i periodima koji su izjednaeni sa periodima
osiguranja u smislu zakonodavstva te zemlje, pod uslovom da iznos tako izraunate penzije
daje rezultat ekvivalentan iznosu penzije izraunate prema pravilima iz ta. 1. do 4.
8
lan 18.
Kad jedan osiguranik, uzimajui u obzir zbir perioda osiguranja navedenih u st. 1. i 2.
lana 17. ne ispunjava istovremeno uslove koji se trae po zakonodavstvima obeju zemalja,
njegovo pravo na penziju ustanovie se prema svakom zakonodavstvu onda kad ispuni
odnosne uslove.
U sluaju predvienom u prvom stavu, revizija ve odreene penzije vri se shodno
odredbama lana 17. raunajui od dana kad je pravo na penziju ustanovljeno prema
zakonodavstvu druge zemlje ugovornice.
lan 19.
1. Odstupanjem od odredaba lana 17, priznanje rudarima prevremene penzije,
predviene belgijskim posebnim zakonodavstvom, rezervisano je za ona zainteresovana lica
koja ispunjavaju uslove koje trai to zakonodavstvo, uzimajui u obzir zaposlenje samo u
belgijskim ugljenokopima.
2. Pravo na kumuliranje prerane ili starosne penzije, koje je predvieno belgijskim
posebnim zakonodavstvom, sa rudarskom zaradom, priznaje se pod uslovima i u granicama
odreenim tim zakonodavstvom samo zainteresovanim licima koja nastave da rade u
belgijskim ugljenokopima.
lan 20.
Svaki osiguranik, u asu sticanja prava na penziju, moe da se odrekne korienja
odredaba l. 17. ove Konvencije. Primanja na koja ona moe da polae pravo po osnovu
svakog od nacionalnih zakonodavstava odredie tada zasebno svaki od zainteresovanih
nosilaca osiguranja, nezavisno od perioda osiguranja ili izjednaenih perioda navrenih u
drugoj Zemlji.
lan 20. bis
Odredbe l. 17 , 18. i 20. primenjuju se analogno na porodine penzije
Glava IV
ZAJEDNIKE ODREDBE O OSIGURANjU U SLUAJU IZNEMOGLOSTI I STAROSTI
lan 21.
Ako zakonodavstvo jedne od zemalja ugovornica uslovljava isplatu invalidskih,
starosnih ili porodinih penzija prebivalitem, ovaj uslov nee se isticati protiv belgijskih ili
jugoslovenskih dravljana dok prebivaju u jednoj od dve zemlje ugovornice.
lan 22.
Brisan ("Sl. list SFRJ-Meunarodni ugovori", br. 34/70)
9
Glava V
DODACI NA DECU
lan 23.
1. Ako nacionalno zakonodavstvo uslovljava sticanje prava na dodatak na decu
navrenjem perioda rada ili s njima izjednaenih perioda, uzimae se u obrzir periodi navreni
u jednoj i u drugoj zemlji.
2. Jugoslovenski radnici zapoljeni u Belgiji, ija deca prebivaju u Jugoslaviji, imaju
pravo na dodatak na decu, iskljuujui specijalni ili uveani dodatak predvien belgijskim
zakonodavstvom.
Administrativni sporazumi odredie kategorije dece korisnika, uslove za pruanje i
visinu dodataka na decu, kao i periode za koje se ovi dodaci priznaju.
3. Belgijski radnici zapoljeni u Jugoslaviji a ija se deca vaspitavaju u Belgiji imaju
pravo na deji dodatak prema jugoslovenskim zakonima.
Glava VI
NESREE NA POSLU
lan 24.
Odredbe sadrane u zakonodavstvu jedne od Zemalja ugovornica, bilo da to
zakonodavstvo obezbeuje naknadu tete, bilo da ponovo odreuje vrednost priznatih
davanja, bilo da priznaje davanja za iznemoglost, ak i deliminu, koje ograniavaju pravo
stranaca ili istiu protiv ovih gubitak prava usled mesta prebivanja nee se primeniti na
dravljane druge zemlje ugovornice kad ovi zahtevaju svoje pravo na primanje naknada,
invalidnina, penzija ili otpremnina (kapitala).
Meutim, davanja ije je dodeljivanje uslovljeno potrebom, priznavae se samo na
teritoriji zemlje koja je obavezna na ta davanja.
lan 25.
Svaka nesrea na poslu koja zadesi jugoslovenskog radnika u Belgiji ili belgijskog
radnika u Jugoslaviji, a koja je prouzrokovala ili moe da prouzrokuje bilo smrt, bilo trajnu
nesposobnost, potpunu ili deliminu, mora biti prijavljena od strane poslodavca ili nadlenog
organa mesnom nadlenom konzularnom predstavnitvu zemlje iji je unesreeni dravljanin.
Glava VII
PROFESIONALNE BOLESTI
lan 26.
Zahteve za naknadu tete, koja je nastala usled profesionalnih bolesti, kad
zainteresovano lice prebiva van one zemlje koja se smatra da treba da snosi teret davanja,
prima odgovarajui nosilac osiguranja druge zemlje, oni moraju biti podneti u rokovima,
predvienim zakonodavstvom zemlje koja se smatra da je obavezna na davanja, i sainjeni od
strane nosioca osiguranja, koji je zahtev primio, na nain propisan zakonodavstvom te zemlje.
10
lan 27.
1. Da bi se ocenio stepen stalne nesposobnosti prouzrokovane nesreom na poslu ili
profesionalnim oboljenjem prama belgijskom ili jugoslovenskom zakonodavstvu nesree na
poslu ili profesionalna oboljenja koji su ranije nastali pod zakonodavstvom druge zemlje,
uzimaju se u obzir kao da su nastali pod zakonodavstvom prve zemlje.
2. Ako u sluaju pogoranja profesionalnog oboljenja radnik, koji je uivao ili koji
uiva naknadu zbog profesionalnog oboljenja prema zakonodavstvu jedne od dve zemlje
ugovornice, podlee pravu na davanje zbog profesionalnog oboljenja iste prirode na osnovu
zakonodavstva druge zemlje, primenjuju se sledea pravila:
a) ako radnik nije obavljao na teritoriji ove poslednje zemlje posao koji bi mogao da
prouzrokuje profesionalno oboljenje ili da ga pogora, ustanova osiguranja prve zemlje duna
je na svoj teret da snosi davanja prema svom sopstvenom zakonodavstvu, vodei rauna o
pogoranju,
b) ako je radnik takav posao obavljao na teritoriji ove poslednje zemlje, ustanova
osiguranja prve zemlje duna je da prua davanja prema sopstvenom zakonodavstvu, ne
vodei rauna o pogoranju; ustanova osiguranja druge zemlje isplauje radniku dodatak ija
se visina odreuje prama zakonodavstvu druge zemlje i odgovora poveanju stepena radne
nesposobnosti.
Glava VIII
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA NESREU NA POSLU I PROFESIONALNE BOLESTI
lan 28.
Ako zakonodavstvo jedne od Zemalja ugovornica uslovljava visinu davanja u novcu iz
osiguranja u sluaju nesree na poslu i profesionalnih bolesti trajanjem osiguranja, nosilac
osiguranja obavezan na davanja, prilikom odreivanja prava na davanju u novcu, vodei
rauna o periodima osiguranja navrenim u obema Zemljama ugovornicama, saglasno
odredbama lana 17. ove Konvencije.
Glava IX
POTPORE U SLUAJU NEZAPOSLENOSTI
lan 29.
Radnici i sa njima izjednaena lica koji preu iz Belgije u Jugoslaviju ili obratno,
imaju u sluaju nezaposlenosti bez svoje volje u zemlji, njihovog novog mesta rada pravo na
potporu po zakonodavstvu te zemlje, ukoliko:
1) su u toj zemlji bili u radnom odnosu ili na radu koji je s njim izjednaen;
2) ispunjavaju uslove koji se trae za uivanje davanja prema zakonodavstvu zemlje
njihovog novog mesta rada, uzimajui u obzir periode lanstva u osiguranju zemlje koju su
napustili i period posle njihovog stupanja u lanstvo osiguranja u zemlji njihovog novog
mesta rada.
11
Glava X
POSMRTNA NAKNADA
lan 30.
Radnici i lica sa njima izjednaena, koji preu iz Belgije u Jugoslaviju, ili obratno,
imaju pravo na posmrtnu naknadu koja je predviena zakonodavstvom zemlje njihovog
novog mesta rada, ukoliko:
1) su u toj zemlji bili u radnom odnosu ili na radu koji je sa njim izjednaen;
2) ispunjavaju uslove koji se trae za uivanje davanja prema zakonodavstvu zemlje
njihovog novog mesta rada uzimajui u obzir period lanstva u osiguranju u zemlji koju su
napustili i period posle stupanja u lanstvo osiguranja u zemlji njihovog novog mesta rada.
lan 31.
1. Ustanova zemlje osiguranja duna je da prizna posmrtnu pomo prema
zakonodavstvu koje ona primenjuje i u sluaju kad korisnik prebiva na teritoriji druge zemlje
ugovornice.
2. U sluaju smrti lica koje uiva starosnu ili invalidsku penziju ili naknadu na ime
invalidnosti od nadlenih ustanova osiguranja obe zemlje ugovornice na osnovu sabiranja
perioda osiguranja posmrtnu pomo duna je da prui nadlena ustanova osiguranja one
zemlje u kojoj je radnik bio poslednji put osiguran ako su, uzimajui u obzir ukupne periode,
ispunjeni uslovi koje propisuje zakonodavstvo te zemlje.
U sluaju smrti lica koje uiva starosnu penizju od ustanove samo jedne od zemalja
ugovornica ili naknadu zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti prema belgijskom ili
jugoslovenskom zakonodavstvu posmrtnu pomo je duna da prui nadlena ustanova one
zemlje koja daje penziju ili naknadu ako su ispunjeni uslovi koje propisuje zakonodavstvo te
zemlje
Deo III
OPTE I RAZNE ODREDBE
Glava I
Meusobna administrativna pomo
lan 32.
1. Vlasti kao i ustanove socijalnog osiguranja odnosno socijalnog obezbeenja dveju
Zemalja ugovornica pomagae se meusobno u istoj meri kao da se radi o primeni njihovih
vlastitih osiguranja.
Administrativni sporazumi odredie vlasti i ustanove svake od Zemalja ugovornica
koje e biti ovlaene da meusobno opte kao i da centralizuju zahteve zainteresovanih lica i
isplatu davanja.
2. Ove vlasti i ustanove moi e u istom cilju subsidijarno pribei intervenciji
diplomatskih i konzularnih organa druge zemlje.
3. Diplomatski i konzularni organi jedne od dveju zemalja mogu neposredno
intervenisati kod upravnih vlasti i kod domaih ustanova socijalnog osiguranja odnosno
12
socijalnog obezbeenja druge zemlje, u pogledu prikupljanja svih obavetenja potrebnih za
odbranu interesa njihovih dravljana.
4. Diplomatske i konzularne vlasti jedne od dve zemlje ugovornice mogu, na svoje
traenje, da se kao punomonici dravljanima zemlje koju predstavljaju, obraaju sudovima
druge zemlje i da preduzimaju zatitu interesa tog dravljanina pred tim sudovima.
5. Radi primene ovog lana, kao i l. 33, 34. i 35. izraz "sudovi" oznaava
administrativne sudove nadlene za socijalno osiguranje
lan 33.
1. Korienje osloboenja od svih vrsta dabina i konzularnih taksa predvienih
zakonodavstvom jedne od zemalja ugovornica za podneske koji se upuuju vlastima,
ustanovama ili sudovima te zemlje proiruje se i na odgovarajue podneske koji se upuuju
radi primene ove konvencije vlastima, ustanovama ili sudovima druge zemlje.
2. Sva akta, dokumenta i bilo koje druge pretstavke koje se upuuju radi izvrenja
odredaba ove Konvencije osloboeni su zvanine overe koju vre diplomatska i konzularna
predstavnitva.
lan 34.
Saoptenja, koja upuuju, radi primene ove Konvencije, korisnici te Konvencije
ustanovama socijalnog osiguranja, vlastima i sudovima jedne od zemalja ugovornica
nadlenim u predmetu socijalnog osiguranja, bie sastavljene na jednom od slubenih jezika
jedne ili druge zemlje.
lan 35.
Zahtevi i albe koji moraju biti podneti u odreenom roku vlastima, ustanovama ili
sudovima jedne od zemalja ugovornica nadlenim za primanje tih zahteva i albi u predmetu
socijalnog osiguranja, smatrae se da su blagovremeno podneti ako su u istom roku
dostavljeni odgovarajuim vlastima, ustanovama ili sudovima u drugoj zemlji. U tom sluaju
ta poslednja vlast, ustanova ili sud duna je da bez odlaganja dostavi te zahteve i albe.
lan 36.
1. Vrhovni upravni organi drava ugovornica utvrdie neposredno blie mere za
sprovoenje ove Konvencije, ukoliko te mere zahtevaju njihovu meusobnu saglasnost.
Isti dravni organi saoptavae jedan drugome blagovremeno izmene koje nastupe u
zakonodavnim i drugim normativnim aktima njihove zemlje u pogledu ureenja nabrojanih u
lanu 2 .
2. Nadleni dravni organ odnosno slube svake od Zemalja ugovornica saoptavae
jedni drugima i ostale odredbe donete radi izvrenja ove Konvencije na podruju svoje
zemlje.
lan 37.
Kao vrhovni upravni organi u svakoj dravi ugovornici, u smislu ove konvencije,
smatraju se:
u Belgiji ministar socijalnog staranja,
u Jugoslaviji Savezni savet za rad.
13
Glava II
RAZNE ODREDBE
lan 38.
1. Ustanove koje su obavezne na isplatu socijalnih davanja u smislu ove Konvencije
izvravae valjano svoje obaveze isplatom u novcu svoje zemlje.
U sluaju kad bi u jednoj od Zemalja ugovornica bile donete odredbe o ogranienju
deviznog prometa, bie odmah preduzete mere uz saglasnosti obeju Vlada, u cilju da se,
saglasno odredbama ove Konvencije, obezbedi transfer dunih iznosa s jedne i s druge strane.
2. Ustanova koja je obavezna na isplatu invalidnine ili penzije iji je meseni iznos
manji od odreene sume, na osnovu obine razmene pisama izmeu vrhovnih upravnih
organa dveju Zemalja ugovornica moe pomenute invalidnine i penzije isplaivati
tromeseno, polugodinje ili godinje.
Ona moe, isto tako, otkupiti isplatom iznosa koji predstavlja njihovu kapitalnu
vrednost, invalidnine ili penzije iji je meseni iznos manji od odreene sume, kao to je
predvieno u prethodnom stavu.
lan 39.
U sluaju kad zainteresovana lica uivaju davanja po osnovu nesposobnosti za rad
koja je ve bila ustanovljena u zemlji koja je obavezna na to davanje, konstatacije koje su
izvrene od strane ustanove socijalnog osiguranja zemlje prebivalita moi e se uzeti u obzir
kod ponovnog ispitivanja prava na ta davanja.
lan 40.
Formalnosti koje bi zakonski ili drugi propisi jedne od Zemalja ugovornica mogli
predvideti za isplatu davanja, odobrenih od strane njenih ustanova socijalnog obezbeenja kad
se isplata ima vriti van vlastite teritorije, primenie se takoe za lica koja su korisnici tih
davanja po osnovu ove Konvencije, pod istim uslovima kao na sopstvene dravljane.
lan 41.
1. Sve tekoe u vezi sa primenom ove Konvencije reavae sporazumno vrhovni
upravni organi Drava ugovornica.
2. U sluaju da se tim putem ne moe doi do odluke, spor treba da se rei na osnovu
arbitranog postupka koji e biti organizovan sporazumom izmeu Vlada. Arbitrani organ
treba da rei spor prema osnovnim naelima u duhu ove Konvencije.
lan 42.
1. Ova Konvencija bie ratifikovana, a ratifikacioni instrumenti bie razmenjeni u
Briselu to je mogue pre.
2. Ona e stupiti na snagu prvim danom onog meseca koji e slediti razmeni
ratifikacionih instrumenata.
3. Davanja po kojima je isplata bila obustavljena primenom odredaba, koje su bile na
snazi u jednoj od Zemalja ugovornica, zbog prebivanja ovlatenika u inostranstvu, isplaivae
14
se poev od prvog dana onog meseca koji sledi stupanju na snagu ove Konvencije. Davanja,
koja nisu mogla biti priznata zainteresovanim licima usled istog razloga, bie regulisana i
isplaivana raunajui od istog dana.
Ovaj stav bie primenjen samo u sluaju ako zahtevi budu podneti u roku od dve
godine raunajui od dana stupanja na snagu ove Konvencije.
4. Odredbe prethodnog paragrafa primenie se, takoe, na zahtev zainteresovanih lica,
i onda kada na osnovu osiguranih sluajeva nastalih pre stupanja na snagu ove Konvencije
nije vrena isplata davanja.
5. Prava jugoslovenskih ili belgijskih dravljana kojima su pre stupanja na snagu ove
Konvencije, regulisane penzije ili rente iz osiguranja u sluaju starosti, mogu biti revidirane
na zahtev zainteresovanih lica.
Revizija e imati za posledicu da se ovlatenicima priznaju, poev od prvog dana onog
meseca koji sledi stupanju na snagu ove Konvencije, ista prava kao da je Konvencija bila na
snazi u asu regulisanja prava, pod uslovom da takav zahtev bude podnesen u roku od dve
godine.
lan 43.
1. Ova Konvencija je zakljuena na vreme od godinu dana. Ona e se obnavljati iz
godine u godinu, ako ne doe do otkaza, koji mora biti saopten tri meseca pre isteka roka.
2. U sluaju otkaza, odredbe ove Konvencije i dalje e se primenjivati na ranije
steena prava, bez obzira na odredbe o ogranienjima koje bi zainteresovane strane mogle
predvideti za sluaj boravka osiguranika u inostranstvu.
3. U pogledu prava ije je sticanje u toku s obzirom na periode osiguranja navrene
pre dana prestanka vanosti ove Konvencije, odredbe ove Konvencije primenjivae se pod
uslovima koji treba da budu predvieni zajednikim sporazumom.
U potvrdu ega, odnosni pomonici potpisali su ovu Konvenciju i stavili na nju svoje
peate.
Sainjeno u dva primerka u Beogradu 1. novembra 1954. godine.
Za Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju,
Moma Markovi, s. r.
ing. Gustav Vlahov, s.r.
Za Vladu Belgije
Georges Delcoigne, s.r.
Leon-Eli Troclet, s.r.