1

KONVENCIJA
IZMEU SOCIJALISTIKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I
KRALjEVINE NORVEKE O SOCIJALNOMOSIGURANjU
"Slubeni list SFRJ" - Meunarodni ugovori, br. 22/75
Vlada Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Vlada Kraljevine Norveke,
u elji da reguliu i unaprede odnose izmeu dveju drava u oblasti socijalnog osiguranja,
saglasile su se o sledeem:
D e o I
OPTE ODREDBE
lan 1.
Ova konvencija odnosi se na Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju i
Kraljevinu Norveku, ukljuujui Svalbard, Jan Mayen, norveke dodatne teritorije i onaj deo
kontinentalnog podruja koji je pod norvekim suverenitetom.
U ovoj konvenciji:
a) pod "Jugoslavijom" podrazumeva se teritorija Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije, a pod "Norvekom" - Kraljevina Norveka, izuzev Svalbarda, Jan Mayena,
norveke dodatne teritorije i onog dela kontinentalnog podruja koji je pod norvekim
suverenitetom;
b) pod "zemljom" podrazumeva se Jugoslavija, odnosno Norveka u smislu take a)
ovog stava;
c) pod "zakonodavstvom" podrazumevaju se zakoni i propisi navedeni u lanu 2. ove
konvencije;
d) kao "nadlene vlasti" smatraju se u Jugoslaviji Savezni komitet za rad i
zapoljavanje, a u Norvekoj - Ministarstvo za socijalne poslove, a za pomo nezaposlenima -
Ministarstvo za rad i komunalne poslove;
e) pod "penzijom preivelom branom drugu" podrazumeva se, kad se tie Norveke,
prelazna pomo i pomo preivelom suprugu, odnosno supruzi;
f) pod "detetom" podrazumeva se dete po definiciji onog zakonodavstva koje se
primenjuje i koje bi po tom zakonodavstvu bilo smatrano kao dete dotinog lica ili kao lan
porodice istog lica;
g) pod "dodatnim davanjima" uz penziju po jugoslovenskom zakonodavstvu o
penzijskom osiguranju podrazumevaju se zatitni dodatak, naknada za tuu pomo i negu,
naknada za telesno oteenje i naknada za oporavak penzionera, a pod "dodatnim davanjima"
uz penziju po norvekom zakonodavstvu o narodnom osiguranju podrazumevaju se dodatak
za izdravanje, osnovna pomo i druge naknade, pomo za sticanje obrazovanja, kao i
davanja po Zakonu o posebnim dodacima uz davanja iz narodnog osiguranja i po Zakonu o
kompenzacionom dodatku uz davanja iz narodnog osiguranja.
lan 2.
Odredbe ove konvencije primenjuju se na sledee zakonodavstvo:
a) u Norvekoj na:
1) Zakon o narodnom osiguranju od 17. juna 1966. godine;
2
2) Zakon o posebnim dodacima uz davanja iz narodnog osiguranja od 19. juna 1969.
godine;
3) Zakon o kompenzacionom dodatku uz davanja iz narodnog osiguranja od 19.
decembra 1969. godine, i
4) Zakon o dodatku na decu od 24. oktobra 1946. godine;
b) u Jugoslaviji na zakonodavstvo o:
1) obaveznom zdravstvenom osiguranju radnika, obuhvatajui i davanja za sluaj
materinstva;
2) obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju radnika, obuhvatajui i porodine
penzije;
3) dodatku na decu;
4) pravima radnika za vreme privremene nezaposlenosti.
Konvencija e, takoe, biti primenjena na sve zakone i propise koji menjaju ili
dopunjuju zakonodavstvo pomenuto u stavu 1. ovog lana.
Konvencija e se primenjivati i na:
a) zakone i propise koji uvode novu granu socijalnog osiguranja kada se strane
ugovornice sloe o tome;
b) zakone i propise koji proiruju postojea osiguranja obuhvatajui nove kategorije
lica, ukoliko dotina strana ugovornica, u roku od est meseci od dana objavljivanja takvih
zakona ili propisa, ne obavesti drugu stranu da se Konvencija nee primenjivati.
lan 3.
Jugoslovenski dravljani u Norvekoj i norveki dravljani u Jugoslaviji obuhvaeni
su norvekim, odnosno jugoslovenskim zakonodavstvom navedenim u lanu 2. ove
konvencije i izjednaeni su sa dravljanima dotine zemlje u odnosu na prava i dunosti,
ukoliko to nije drukije odreeno ovom konvencijom.
lan 4.
Od odredbe lana 3. ove konvencije izuzimaju se sledei sluajevi:
a) radnik koji je nastanjen u jednoj od dve zemlje i zaposlen u preduzeu ije je sedite
registrovano u istoj zemlji, ali koji je upuen od strane tog preduzea na rad u drugu zemlju,
ostaje i dalje obuhvaen zakonodavstvom prvopomenute zemlje kao da je tamo zaposlen i to u
toku prvih 12 meseci boravka u drugoj zemlji. Ukoliko rad u drugoj zemlji traje due, takav
radnik moe i dalje da bude obuhvaen pomenutim zakonodavstvom ukoliko nadleni organ u
drugoj zemlji, ili lice koje taj organ ovlasti, da svoju saglasnost;
b) u eleznikom i drumskom saobraaju putujue osoblje koje radi u obe zemlje
obuhvaeno je zakonodavstvom one zemlje u kojoj je registrovano sedite preduzea. Ako je
takvo lice nastanjeno u drugoj zemlji, bie obuhvaeno zakonodavstvo te zemlje;
c) letako osoblje u preduzeima vazdunog saobraaja sa delatnou u obe zemlje
obuhvaeno je zakonodavstvom one zemlje u kojoj je registrovano sedite preduzea, ukoliko
takvo lice nema dravljanstvo druge zemlje i nije nastanjeno u njoj. Ostalo osoblje u takvom
preduzeu obuhvaeno je zakonodavstvom u onoj zemlji u kojoj je registrovano sedite
preduzea, ukoliko je takvo osoblje poslato na privremeni rad u drugu zemlju.
Odredba take a) stav 1. ovog lana primenjivae se na sve zaposlene, bez obzira na
dravljanstvo. Ta odredba primenjivae se i na branog druga i decu koji prate zaposleno lice
u drugu zemlju - ukoliko se oni ne izdravaju sopstvenim radom.
3
lan 5.
Osoblje pri diplomatskim i konzularnim predstavnitvima, kao i lica zaposlena u linoj
slubi kod tog osoblja, obuhvaeni su zakonodavstvom one zemlje kojoj pripada
predstavnitvo - ukoliko je dotino lice dravljanin te zemlje. To zakonodavstvo e se
primenjivati i na branog druga i decu, ukoliko oni nisu dravljani zemlje u koju su doli ili se
ne izdravaju sopstvenim radom.
Odredba stava 1. ovog lana ne vai za poasne konzule i za lica koja su plaena od
strane poasnog konzula.
lan 6.
Za posadu broda koji plovi pod zastavom jedne od strana ugovornica vai
zakonodavstvo te strane ugovornice. Ukoliko jedan brod za vreme boravka u drugoj zemlji
najmi radnike za utovar, istovar, opravku ili straarenje na brodu, ti radnici bie obuhvaeni
zakonodavstvom zemlje u kojoj se nalazi luka.
Za zaposlene na norvekom delu kontinentalnog podruja i na platformama za traenje
i vaenje nafte vai norveko zakonodavstvo, s tim to e se analogno primenjivati odredbe
lana 4. stav 1. taka a) ove konvencije. Isto vai i za lica koja borave na Svalbardu, Jan
Mayenu ili na norvekim dodatnim teritorijama.
lan 7.
Nadlene vlasti u obe zemlje mogu da ugovore druga izuzea od odredbe lana 3. ove
konvencije. One mogu da ugovore i da izuzea pomenuta u l. 4, 5. i 6. ove konvencije nee
vaiti u posebnim sluajevima.
D e o II
POSEBNE ODREDBE
Glava 1.
Bolest, trudnoa i poroaj
lan 8.
Dravljani jedne zemlje koji su nastanjeni ili zaposleni u drugoj zemlji imaju ista
prava na davanja u sluaju bolesti, trudnoe i poroaja kao i dravljani te zemlje.
Odredba stava 1. ovog lana vai i za prava na davanja za vreme boravka van zemlje u
kojoj je dotino lice osigurano.
4
Glava 2.
Povrede na radu i profesionalne bolesti
lan 9.
Davanja za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti u jednoj od dveju zemalja,
ukljuujui i povienja i dodatke, pruaju se dravljanima druge zemlje bez obzira na
eventualne ograniavajue odredbe za strane dravljane i bez obzira u kojoj je od zemalja
dotino lice nastanjeno.
lan 10.
Prilikom odluivanja o pravu na davanja u sluaju povrede na radu i profesionalne
bolesti na osnovu zakonodavstva jedne zemlje, kao i pri odreivanju procenta invalidnosti,
uzimaju se u obzir i prethodne povrede na radu i profesionalne bolesti koje su obuhvaene
zakonodavstvom druge zemlje.
Ukoliko se profesionalna bolest pojavi nakon to je oboleli bio zaposlen u obe zemlje
na radu koji moe da prouzrokuje istu bolest, davanja e pruiti institucija socijalnog
osiguranja u onoj zemlji u kojoj je takva delatnost poslednji put obavljana.
Ukoliko je profesionalna bolest uslovila davanja iz socijalnog osiguranja u jednoj
zemlji, to osiguranje treba da pokrije i pogoranje do koga doe u drugoj zemlji, ukoliko do
pogoranja nije dolo na takvom radu u poslednje pomenutoj zemlji koji moe da izazove
takvu bolest.
Glava 3.
Starosna, invalidska i porodina penzija
lan 11.
Primena norvekog zakonodavstva:
Jugoslovenski dravljani imaju pravo na starosnu, invalidsku i porodinu penziju (i
dodatna davanja) na osnovu norvekog Zakona o narodnom osiguranju, pod istim uslovima
kao i norveki dravljani, ali ipak uz uslovljavanje st. 3. i 4. ovog lana.
Jugoslovenski dravljani su izjednaeni sa norvekim dravljanima u pravu da im se
urauna kao vreme osiguranja po Zakonu o narodnom osiguranju vreme pre stupanja na snagu
pomenutog zakona.
Za jugoslovenske dravljane dodatna penzija se izraunava u skladu sa propisima o
nadkompenzaciji za osiguranike koji nisu norveki dravljani ili inostrane izbeglice.
Penzija koja je priznata na osnovu gornjih odredaba ne moe se ukinuti ili smanjiti
samo zato to je osiguranik nastanjen u Jugoslaviji.
Starosna penzija se priznaje i u sluaju kada je dotino lice nastanjeno u Jugoslaviji u
momentu ispunjenja starosne granice.
Na pravo na porodinu penziju ne utie to to je preiveli brani drug nastanjen u
Jugoslaviji u momentu smrti osiguranika.
lan 12.
Primena jugoslovenskog zakonodavstva:
5
Norveki dravljani imaju pravo na starosnu, invalidsku i porodinu penziju i dodatna
davanja na osnovu jugoslovenskog zakonodavstva, pod istim uslovima kao i jugoslovenski
dravljani. Pravo na penziju je punovano bez obzira to je imalac prava nastanjen van
Jugoslavije.
Ukoliko jedan norveki ili jugoslovenski dravljanin po jugoslovenskom
zakonodavstvu ne ostvari dovoljan penzijski sta samo na osnovu godina rada u Jugoslaviji,
pri odluivanju o pravu na penziju uzee se u obzir periodi u kojim je dotino lice bilo
osigurano kao radnik ili u samostalnoj delatnosti po norvekom Zakonu o narodnom
osiguranju. Visinu penzije ini onaj deo penzije izraunate na osnovu gornjih odredaba koji
odgovara odnosu izmeu godina staa u Jugoslaviji i ukupnog broja godina staa u Jugoslaviji
i Norvekoj.
Penzija koja je priznata na osnovu gornjih odredaba ne moe se ukinuti ili smanjiti
samo zato to je osiguranik nastanjen u Norvekoj.
Starosna penzija se priznaje i u sluaju kada je dotino lice nastanjeno u Norvekoj u
momentu ispunjenja starosne granice.
Na pravo na prodinu penziju ne utie to to je preiveli brani drug nastanjen u
Norvekoj u momentu smrti osiguranika.
Glava 4.
Dodatak na decu
lan 13.
Dravljani jedne od zemalja stiu u drugoj zemlji pravo na dodatak na decu za decu
koja su nastanjena u toj drugoj zemlji, po istim propisima kao i dravljani te zemlje.
Glava 5.
Davanja u sluaju nezaposlenosti
lan 14.
Dravljani jedne zemlje stiu za vreme boravka u drugoj zemlji pravo na davanja u
sluaju nezaposlenosti, po istim propisima kao i dravljani te zemlje.
Glava 6.
Pomo u sluaju smrti
lan 15.
Dravljani jedne zemlje imaju u drugoj zemlji pravo na pomo u sluaju smrti po istim
propisima kao i dravljani te zemlje. Takva pomo se daje bez obzira to se dotino lice u
momentu smrti nalazilo van zemlje u kojoj je osigurano.
Pomo u sluaju smrti prua se po zakonodavstvu svake od zemalja i u sluaju kada
osiguranik ostavlja branog druga ili je imao roditeljsko pravo nad decom iako su preiveli u
vreme smrtnog sluaja nastanjeni u drugoj zemlji.
Ukoliko postoji pravo na pomo iz . 1. i 2. ovog lana na osnovu istog smrtnog
sluaja po zakonodavstvima obe zemlje, pomo e isplatiti ona zemlja u kojoj je umrlo lice
bilo osigurano u momentu smrti.
6
D e o III
ZAJEDNIKE, PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Glava 1.
Zajednike odredbe
lan 16.
Nadlene vlasti obe zemlje, ili organi koje one ovlaste, dogovorno e doneti
neophodne odredbe za sprovoenje ove konvencije i odrediti organe za vezu u svakoj od
zemalja radi lakeg sprovoenja Konvencije. Oni e obavetavati jedni druge o svim
znaajnijim promenama u svojim zakonima i odredbama.
lan 17.
Pri sprovoenju ove konvencije vlasti i organi u zemljama ugovornicama pruie jedni
drugima pomo u istoj meri kao i pri primeni sopstvenog zakonodavstva zemlje. Takva
pomo pruae se bez naknade.
Vlasti i organi dve zemlje mogu da se dopisuju direktno jedni sa drugima i sa
zainteresovanim licem. Oni mogu, isto tako, ako je to neophodno, da se obrate vlastima u
drugoj zemlji preko diplomatskih i konzularnih predstavnitava te zemlje.
Diplomatski i konzularni organi mogu da se obrate direktno vlastima i organima u
drugoj zemlji da bi dobili sva neophodna obavetenja u vezi sa zatitom interesa svojih
graana koje mogu da predstavljaju bez posebnog punomoja.
Podnesci i dopisi upueni nadlenoj vlasti i organu u jednoj od zemalja u vezi sa
sprovoenjem ove konvencije uzee se u postupak i reiti iako su napisani na zvaninom
jeziku druge zemlje.
Meusobna prepiska vlasti i lica moe se obavljati i na engleskom jeziku.
lan 18.
Pravo na oslobaanje od peatnih taksi i drugih pristojbi na dokumenta i podneske
koji e se podneti vlastima i organima u jednoj od zemalja, vai i za dokumenta i podneske
koji e se podneti odgovarajuim vlastima ili organima u drugoj zemlji u vezi sa
sprovoenjem ove konvencije. Za dokumenta i podneske koji se moraju priloiti kod primene
ove konvencije, ne zahteva se zvanina overa ili potvrda autentinosti od strane diplomatske
ili konzularne vlasti.
lan 19.
Zahtevi, izjave ili albe koje po zakonodavstvu jedne zemlje treba u odreenom roku
da budu podnete vlastima u toj zemlji, a koje su podnete nadlenoj vlasti druge zemlje do
isteka roka, smatrae se podnetim u roku i vlastima u prvopomenutoj zemlji. Vlasti u drugoj
zemlji e bez zadravanja proslediti zahtev, izjavu ili albu nadlenoj vlasti prvopomenute
zemlje.
7
lan 20.
Isplata, na osnovu ove konvencije, korisniku u drugoj zemlji smatra se izvrenom ako
je plaanje izvreno u valuti zemlje koja vri plaanje.
Ukoliko se sprovedu valutne restrikcije u jednoj od zemalja, obe strane ugovornice
neodlono e se dogovoriti o merama neophodnim za osiguranje prenosa, iz zemlje u zemlju,
iznosa koji se isplauje na osnovu ove konvencije.
Nain isplate penzije korisnicima u drugoj zemlji utvruje se dogovorno u smislu
lana 16. ove konvencije.
lan 21.
Nadlene vlasti u obe zemlje ugovornice treba da putem pregovora ree nastale
sporove oko tumaenja i primene ove konvencije.
Ukoliko se u roku od tri meseca, kroz pregovore ne postigne saglasnost, spor e se
reavati arbitrano, putem arbitranog suda, iji e se sastav i dnevni red odrediti ugovorom
izmeu dveju strana ugovornica.
Arbitrana odluka treba da bude zasnovana na principima i duhu ove konvencije i ona
je konana i obavezna.
Glava 2.
Prelazne i zavrne odredbe
lan 22.
Odredbe ove konvencije primenjivae se i na sluajeve koji daju pravo na davanja, a
do kojih je dolo pre stupanja na snagu ove konvencije. Konvencija ne daje pravo na davanja
za vreme pre njenog stupanja na snagu.
Kod primene ove konvencije uzee se u ozbir vreme boravka, vreme osiguranja i
vreme plaanja doprinosa pre stupanja na snagu Konvencije.
lan 23.
Ova konvencija je zakljuena na neodreeno vreme.
Svaka od strana ugovornica moe da je otkae uz otkazni rok od est meseci.
Ukoliko Konvencija bude otkazana, njene odredbe e i dalje vaiti za ve steena
prava, bez obzira na ogranienja uvedena odredbama zakonodavstva u dve zemlje o
ogranienju prava na primanja zbog dravljanstva ili boravka u drugoj zemlji.
Za prava ostvarena na osnovu vremena osiguranja i boravka pre prestanka vaenja
Konvencije i dalje e se primenjivati odredbe Konvencije i sporazuma koji su uz nju
zakljueni po odreenim pravilima utvrenim posebnim ugovorom.
lan 24.
Ova konvencija obavezno podlee ratifikaciji i ratifikacioni instrumenti treba da budu
izmenjani to je mogue pre u Oslu.
Konvencija stupa na snagu prvog dana drugog meseca posle meseca u kome su
izmenjani ratifikacioni instrumenti.
8
Ova konvencija je sainjena u Beogradu 22. novembra 1974. godine, u dva primerka,
na srpskohrvatskom i norvekom jeziku, s tim to su oba teksta jednake vanosti.
Kao potvrdu gornjeg, dolepotpisani, koji imaju odgovarajua punomoja svojih vlada,
potpisali su ovu konvenciju.
Za Vladu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije,
Todor Vujoevi, s. r.
Za Vladu Kraljevine Norveke,
Johan Cappelen, s. r.
P R O T O K O L
Pri potpisivanju Konvencije o socijalnom osiguranju, koja je danas zakljuena izmeu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije i Kraljevine Norveke, dole potpisani
opunomoenici sloili su se da ovaj protokol ini sastavni deo Konvencije.
to se tie Norveke, dodaje se da se smatra da je preiveli brani drug po pravilu
sposoban za sticanje dohotka ukoliko dotino lice u trenutku smrtnog sluaja nije starije od 50
godina i due vreme nije bilo zaposleno, ili je trajno nesposobno, ili mora da se brine o maloj
ili nesposobnoj deci.
to se tie Norveke, dodaje se da su jugoslovenski dravljani zaposleni na norvekim
brodovima u meunarodnoj plovidbi obuhvaeni norvekim zakonodavstvom o pomoi u
sluaju nezaposlenosti samo ukoliko je dotino lice stalno nastanjeno u Norvekoj, Danskoj,
Finskoj, Islandu ili vedskoj. U tom sluaju dotino lice ima pravo na pomo i van Norveke,
po istim propisima kao i sopstveni dravljani te zemlje.
to se tie Jugoslavije, pod zakonodavstvom o obaveznom osiguranju radnika (lan 2.
stav 1. pod b) Konvencije) podrazumeva se i obavezno osiguranje drugih kategorija lica koja
su po jugoslovenskim pravnim propisima izjednaena sa radnicima.
U znak potvrde gornjeg, dolepotpisani, koji imaju neophodna punomoja svojih vlada,
potpisali su ovaj protokol.
Sainjen u Beogradu 22. novembra 1974. godine, u dva primerka, na srpskohrvatskom
i na norvekom jeziku, s tim to su oba teksta jednake vanosti.
Za Vladu
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije,
Todor Vujoevi, s. r.
Za Vladu Kraljevine Norveke,
Johan Cappelen, s. r.