Univerzitet u Beogradu

MASTER: Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost

Predmet: EKSTREMIZAM I RELIGIJA




Tema: Izazovi verskog terorizma u vazdunom saobraaju




Mentor: Student:
Dr. Darko Tanaskovi Ivan Peri
Br. indeksa: 027






UVOD

Savremeni terorizam, u uslovima globalizacije, predstavlja veliku pretnju po drutvo i svakog pojedinca.
Kao sloena politika pojava odlikuje se mnotvom modaliteta ispoljavanja ije su zajednike
karakteristike politika, etnika ili verska motivisanost, izazivanje straha i panike, nevine rtve, tenja za
publicitetom i slino. Jedan od znaajnijih i po efektima istaknutiji nain ispoljavanja teroristikih
aktivnosti, jesu teroristike aktivnosti u avionskom (vazdunom) saobraaju, ija je uloga u modernom
drutvu nemerljiva. Teroristike aktivnosti u avio-saobraaju u svetu su posebno aktuelne zbog efekta
koji ostavljaju na iroke mase, a ije ostvarivanje je cilj teroristikih organizacija. Modaliteti napada su
razliiti, a kreu se od otmica aviona, podmetanja eksplozivnih naprava u vazduhoplovima i na
aerodromima, preko obaranja vazduhoplova sa zemlje, do sudara aviona ili otmica i samoubilakih
udara aviona u neki objekat od vanosti na zemlji. Sve uestaliji incidenti prouzrokovani teroristikim
aktivnostima prouzrokovali su promene po pitanju bezbednosti aviosaobraaja i spreavanja novih
stradanja u vazdunom saobraaju. Shodno tome, meunarodna zajednica usvojila je mnoge
Konvencije a i tehnologija daje svoj doprinos.
Postoje razliite vrste terorizma, ali e panja u ovom radu biti usmerena na savremeni verski fundiran
terorizam, koji je ,ini se na znaaju najvie dobio nakon 11. septembra 2001 godine. Verski fundiran
terorizam predstavlja savremeni fenomen koji povezujemo sa islamskim terorizmom. Osnovna svrha
ovog rada je objasniti povezanost religije i terorizma, a posebnu panju treba obratiti na islamistiki
terorizam.
Terorizam danas, u ivotu, literaturi i svetu uopte uglavnom vezujemo za islam. Kada je islam u pitanju
, postoji iroko rasprostranjeno shvatanje da podrava politiko nasilje, a slika koja ga prati prua mu
status violentne religije. Bitna je injenica, koja se ne sme nikako zaboraviti da nije islam jedina religija
koja nema umeren odnos prema nasilju i ratu. Postoje primeri koji potkrepljuju ovu tvrdnju; a moemo je
pronai kod Indusa, Jevreja, Sika, hriana.Kada govorimo o savremenom islamistikom terorizmu,
razloge treba potraiti i u drugim sferama sem religije, dakle u obzir treba uzeti i istorijska deavanja,
interese vladajuih snaga.







1. Pojam i klasifikacija terorizma
Terorizam je politiki i nasilniki akt koji se kao takav odlikuje odreenim karakteristikama. Najpre se
misli na injenicu da je to u stvari akt kojim se prenosi odreena poruka koja govori o ciljevima
delovanja kao i o namerama izvrioca teroristikog akta. Upravo zato teroristi nakon neke teroristike
akcije i preuzimaju odgovornost za izvreno delo. Strah ili izazivanje straha je druga karakteristika i on
je efekat prema kome se tei radi ostvarivanja cilja. Osim navedenih karakteristika navode se jo i
politiki motivisana namera, organizovanost, nasilnost i brutalnost, raznovrsnost objekata i
ekonominost. Takoe jedna od osnovnih obeleja savremenog terorizma su i iznenaenje, odlunost,
drskost, ofanzivnost, lukavstvo, pokretljivost i mnoge druge.
1

Uzroci savremenog terorizma su veoma magloviti, njegove dubinske dimenzije su zamraene jo uvek
nevidljivom zavesom, to predstavlja najvei problem za globalnu antiteroristiku borbu.
Uzroci terorizma se pothranjuju nagomilanim i veoma dubokim (geopolitikim, etnikim, klasnim,
verskim, politikim...) protivurenostima, neprihvatljivim postojeim uslovima ivota, kao i neostvarenim
ambicijama odreenih drutvenih grupa.
Klasifikacije terorizma se mogu izvriti prema razliitim principima deobe.
Terorizam se prema svojim glavnim ciljevima moe podeliti na sledee tri grupacije:
1. Ideoloki motivisan terorizam
1.1. Leviarski terorizam
1.2. Desniarski terorizam
2. Etno-separatistiki terorizam
3. Verski fundiran terorizam
3.1. Terorizam sekti
3.2. Terorizam fundiran na na interpretacijama velikih religija
Prema sredstvima koja teroristi preteno koriste, ili se spremaju da koriste, moe se izvriti sledea
klasifikacija terorizma na:

1.1. Klasini (konvencionalni) terorizam

1.2. Biohemijski terorizam

1.3. Nuklearni terorizam

Prema metodima koje teroristi preteno koriste moe se izvriti sledea klasifikacija terorizma na:

2.1. Klasini (konvencionalni) terorizam

1
Prof. Simeunovi, Dragan, "Terorizam", opti deo, Pravni fakultet u Beogradu, 2009.

2.2. Samoubilaki terorizam
2.3. Sajber terorizam (upotreba interneta u teroristike svrhe)

2.4. Narko-terorizam

Klasifikacija terorizma prema akterima-subjektima terorizma

1. Individualni terorizam

2. Terorizam organizacija i ilegalnih grupa

3. Institucionalni terorizam (dravni i sl.)

Prema tipu prostora svog pretenog ispoljavanja terorizam se deli :
1. Urbani (gradski)
2. ruralni (seoski).

2. Islamski fundamentalizam
Medu najveim svetskim religijama, islam je druga po veliini i ona koja najbre raste. Geografski,
snaga islama je koncentrisana u Aziji i Africi; procenjuje se, na primer, da e preko polovine
afrike populacije uskoro biti muslimani. Medutim, on se takode iri na Evropu i druga podruja.
Islam sigurno nije, i nikad nije bio, samo religija". On je pre kompletan nain ivota s uputstvima za
moralno, politiko i ekonomsko ponaanje, kako za pojedince, tako i za nacije. U okviru islama
postoje dva glavna ogranka, koji su se razvili tokom 50 godina od smrti Muhameda (632. g. n.
e.). Suniti ine veinu muslimana, dok iiti obuhvataju tek neto vie od jedne desetine muslimana
koji su koncentrisani u Iranu i Iraku.
Kroz istoriju islama, postojao je sukob izmedu religije i politike. Islamski fundamentalisti ele da
uspostave primat religije nad politikom. Ovo u praksi znai osnivanje islamske drave", teokratije
kojom, umesto svetovnog, vlada duhovni autoritet i u kojoj se primenjuje shari'a, boansko
islamsko pravo, zasnovano na principima izraenim u Kuranu. Ovo posebno vai za islamske
ekonomske ideje. Kuran, na primer, podrava instituciju privatne svojine na osnovu ega neki tvrde
da on usvaja kapitalizam. Medutim, on takode zabranjuje lihvarstvo ili profiterstvo to je, po
drugima, pokazatelj naklonosti prema socijalizmu.
Oivljavanje islamskog fundamentalizma u 20. veku zapoelo je osnivanjem Muslimanskog bratstva
u Egiptu 1928. godine. Mada je Egipat 1922. godine dobio nominalnu nezavisnost, a 1936.
godine mu je priznata puna nezavisnost, Velika Britanija je u toj zemlji zadrala mono ekonomsko
i vojno prisustvo. Bratstvo se proirilo na Jordan, Sudan i Siriju, gde su osnovane filijale koje su
obuhvatale damije, kole, omladinske klubove, ak i poslovna preduzea. Bratstvo je obuavalo
mlade ljude, fiziki i vojno, kako bi ih pripremilo za Aolazttijihad, grubo prevedeno kao sveti rat",
kroz koji bi oni ostvarili svoje ciljeve.
Medutim, fundamentalizam je ostao na margini svetske politike, poto su arapske voe ili raunale
na Zapad ili su, nakon uspona Gamala Abdela Nasera u Egiptu, podravale neki oblik arapskog
socijalizma. Naser je 1956. godine nacionalizovao Suecki kanal i, preivevi vojnu intervenciju
Velike Britanije, Francuske i Izraela, postao neosporni voa arapskog sveta. Socijalizam je Nasera
podstakao da iskuje bliske diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom i da zabrani
Muslimansko bratstvo. Medutim, egipatski poraz u Arapsko-izraelskom ratu 1967. godine u velikoj
meri je diskreditovao ideje arapskog socijalizma i pruio priliku za rast fundamentalistikog
pokreta. Uprkos kraju kolonijalne vladavine, zemlje Bliskog istoka i severne Afiike potpuno su bile
svesne svoje produene ekonomske zavisnosti od Zapada ili od Sovjetskog Saveza i svoje
politike nemoi, iji je simbol bio opstanak drave Izrael. U takvim okolnostima, vaskrsli
nacionalizam je ponovo poprimio oblik islamskog fundamentalizma. Od 70-tih godina,
fundamentalistike grupe su nicale u veini islamskih zemalja i dobijale sve veu podrku medu
mladima i politiki angaovanima.
U ii ovog procesa je bio Iran, gde je 1979. godine narodna revolucija dovela na vlast ajatolaha
Homeinija i uinila da Iran sebe proglasi islamskom republikom". Primer Irana, koji se potpunije
ispituje u sledeem odeljku, u vezi sa iitskim fundametalizmom, inspirisao je fundamentalistike
grupe u mnogim delovima sveta. Godine 1981. Muslimansko bratstvo je izvrilo atentat na
egipatskog predsednika Sadata; a lideri nekoliko islamskih zemalja, na primer, Pakistana i
Sudana, pod sve veim pritiskom fundamentalista, uvele su erijatsko pravo. Fundamentalizam je
posebno bio izraen 80-tih godina u Libanu koji je gra-danskim ratom podeljen izmedu hriana i
muslimana i okupiran, na jiigu od Izraela, a na severu od Sirije. Delovi Bejruta su doli pod kon-
trolu fundamentalistikih grupa kao to je Hezbolah, u ijoj je pozadini bio Iran. Hezbolah je izvrio
izvestan broj kidnapovanja zapadnih talaca koja su dobila veliki publicitet.
Dalje napredovanje islamizma poprimilo je raznolike oblike. U Tur-skoj, ustavni oblik
fundamentalizma je dobio na znaaju kroz uspeh Partije pravde i razvoja (AFCP) na izborima
2002. godine koju su prethodne godine formirale ranije zabranjene islamske grupe. U Avganistanu,
Iranski svetenik i politiki lider Sin i unuk iitskih svetenika, Homeini /Ruhollah Khomeini/ je dobio
religijsko obrazovanje i bio jedan od najistaknutijih uenjaka u glavnom teolokom centru Komu,
sve dok 1964. godine nije proteran iz Irana. Njegov povratak iz egzila 1979 godine zapalio je
narodnu revoluciju kojom je svrgnut ah, ostavljajui ajatolaha (doslovno dar Alaha") kao
vrhovnog vodu prve islamske drave na svetu, sve do njegove smrti.
Mada je Homeini ve 40-tih godina izneo ideju o islamskoj vlasti, njegov koncept
institucionalizovane klerikalne vladavine, osnove islam-ske republike", nije se pojavila sve do
kraja 60-tih, Homeinijev pogled na svet je bio ukorenjen u jasnoj podeli na ugnjetavane, pod
kojim se uglavnom podrazumevaju siromani i iskljueni narodi treeg sveta, i ugnjetae koji se
vide kao dvostruki satana: SAD i Sovjetski Savez, kapitalizam i komunizam, Zapad i Istok. Tako
je islam postao teopolitiki projekat iji jc cilj preporod islamskog sveta tako to bi se otresao
okupacije i iskvarenosti koji dolaze spolja, medutim, snagu revolucionamog fundamentalizma
je demonstrirao talibanski reim, uspostavljen 1997, ali svrgnut 2001. godine vojnom akcijom
pod dirigentskom palicom Sjedinjenih Drava, Talibani su bili primer radikalno novog
fundamentalizma koji je odbijao kompromis s bilo kakvim idejama, islamskim ili drugaijim,
koje su odstupale od njihovog pogleda na svet. Ovaj fundamentalizam je bio zasnovan na
ekstremnom obliku deobandizma, grane sunitskog hanefitskog islama koji se razvio u
britanskoj Indiji, ali je svoje najdublje korene imao u Pakistanu. Talibani su pokuavali da
iskorene sve oblike neislamske" iskvarenosti i da nametnu kruto i represivno tumaenje
erijatskog prava. ene su bile potpuno iskljuene iz obrazovanja, ekonomije i javnog ivota
uopte. Cenzura je bila tako stroga da su sve muzike forme bile zabranjene. Talibanska
vladavina je bila veoma autoritarna, s politikom moi koja je bila koncentrisana u rukama
male grupe talibanskih svetenika, pod vrhovnim vodstvom Mula Omara /Mullah Omar/.
Ovaj novi radikalni fundamentalizam takode je dobio izraz kroz niz novih Jihadi" grupa koje su
se pojavile od 90-tih godina, od kojih je najznaajnija Al kaida, predvodena Osamom bin
L.adenom. Za ove grupe, privrenost islamu dobija obMkjihad-a pod kojim se podrazumeva
sveti rat koji se vodi posebno protiv SAD i Izraela (jevrejsko-hrianski krstai), a kljuni cilj je
uklanjanje stranog uticaja iz Saudijske Arabije. Takav militantni islamizam prikazuje terorizam i
samoubilake napade, to su oni koji su se dogodili 11, septembra 2001. godine, i na Baliju 2002.
go-dine, kao legitimne, pa i proiujue izraze politike i drutvene borbe. Kritiari islama vide
takve razvoje kao svedoanstvo o temeljnoj nespojivosti islamskih vrednosti sa vrednostima
liberalno-demokratskog Za-pada. Iz ove perspektive, islamu je svojstvena totalitarnost po tome to
je cilj izgradnje islamske drave", zasnovane na shari 'a pravu, nepokolebljivo antipluralistiki i
inkompatibilan sa konceptom podele na javno i privatno. Upotreba terora i nasilja, dokazuje se,
samo je ekstremna manifestacija ovog totalitamog potencijala.
Medutim, takav pogled na islam ozbiljno iskrivljuje njegova centralna naela koja ne pruaju
nikakvu podrku terorizmu, ve su, umesto toga, privrena miru, potovanju i pravdi. Po proroku
Muhamedu, na primer Jihad, nije politika borba protiv nevernika, ve unutranja borba: borba da
se, putem moralne discipline i privrenosti islamu, postane bolja osoba. Kao i sve druge religijske
tradicije, islam sadri takvu raznolikost pogleda i otvoren je za takav niz inteipretacija, da bi se
mogao upotrebiti za opravdanje skoro bilo koje stvari ili akcije. Ono to je specifino za religijski
fundamentalizam, na kraju krajeva je to to on iznosi novu interpretaciju religijskih uenja, a onda
zahteva da ona bude nesporan autoritet.

3. Nastanak "verskog" terorizma

Verski identitet je snaniji od svih drugih identiteta jer je vezan za boiju pravdu i milost. Bog je neka
vrsta poslednjeg (konanog) utoita ovekovog, azil posle iskuenja i neuspeha. Pojedinac sve radi u
ime Boga i po nareenju Boga. Zbog toga je i verski terorizam snano ukorenjen u pojedinani i
kolektivni identitet, bezobziran i surov po izboru ciljeva i izvrenju akcija i veoma rasprostranjen. On je
istovremeno i najstariji oblik terorizma
2
, a esto je povezan sa etnikim terorizmom (uzajamno se
podstiu).
Uspon savremenog verskog terorizma povezan je sa iranskom islamskom revolucijom iz 1979. godine.
Od tada se stalno poveava broj grupa i organizacija koje ire ideje islamskog fundamentalizma,
podstiu na borbu protiv nevernika, pokazuju gotovo bezgranini fanatizam u odbrani istote
islamskog identiteta. Tako je verski terorizam potisnuo (zamenio) ideoloki terorizam, a u etnikom i
nacionalnom terorizmu zauzeo centralno mesto i postao osnovni mobiliui faktor. Poto je irenje vere i
odbrana verskog identiteta boiji zadatak i cilj, to se nasilje i terorizam u svesti verskih fundamentalista
pojavljuje kao sredstvo boijeg cilja a na putu do boijeg cilja nema prepreka, niti ima onih koji nevino
stradaju. Tu nema pratanja za onoga ko se ohrabri da vrea ili ospori verski identitet.
3
Koreni verskog
terorizma nalaze se i u raznim vidovima frustriranosti, oseanju potinjenosti, progonjenosti i
ugroenosti, u prisustvu razliitih teorija zavere i neprijateljskih namera onih drugih, u mistinom i
iracionalnom poimanju boije zapovesti
4
, u motivima ouvanja svetih mesta, u ideologiji krvi i tla, u

2
Jevrejska sekta poznata pod imenom zeloti (ili ziloti), to je imalo znaenje fanatini ratnik, neumereni borac, borila se
60-tih godina prvog veka posle Hrista protiv Rimskog carstva ubijajui pred oima izbezumljene mase na javnim mestima
(obino na pijacama) pripadnike nejevrejske vere, ali i Jevrejina koga bi ta grupa proglasila izdajnikom. U Indiji je u VII veku
n. e. postojao verski kult siledija koji je vrio teror ritualnim ubistvima ljudi rtvujui ih u ast hinduistike boginje straha
Kali. U XI i XII veku u Siriji i Iranu postojao je verski teroristiki pokret asasin.
3
uvena fatva koju je izdao ajatolah Homeini (njom se osuuje na smrt knjievnik Salman Rudi) obavezuje svkog
muslimana da je izvri im mu se ukae pogodna prilika. Ubica izraelskog premijera Jicaka Rabina odluno je izjavio da se
ne kaje jer je delovao po nareenjima Boga.
4
Metafora boija zapovest'' postaje izgovor za razliite akcije i planove iji su subjekti pojedinci i grupe. Takva mistina
predstava o tajnosti i zapovesti otvara razliite mogunosti izbora vremena, mesta i ciljeva teroristikih akcija, ona dalje znai
da zapovest moe biti na razliit nain primljena i shvaena da svako ima pravo da na sebe preuzme obavezu izvrenja
elji da se eliminie zamiljeni neprijatelj.
S obzirom na to da se islam doktrinarno smatra savrenom i konanom Istinom i univerzalnom religijom
koja treba da se proiri na ceo svet i donese spasenje svekolikom ljudskom rodu, a da je dihad
sredstvo i put njenog irenja, logino proizlazi da e razlozi za voenje svetog rata na Alahovom putu
prestati tek onda kad se stigne do kraja tog puta.
5


Oreol muenika je metafora koja ukazuje na dubinu korena verskog terorizma i njegovu pokretaku i
mobiliuu snagu u jednoj verskoj zajednici. On zavodljivo ostavlja privid jedinog sredstva koje je
preostalo slabijima, manjima, beznaajnima, nesposobnima i prezrenima. A u stvari, ako se paljivije
pogleda muenik je onaj koji ne eli da napreduje, ve nastoji da eliminie bolje, sposobnije, jae,
naprednije. Muenik je postao glavni elemenat verskog identiteta i poeljna vrlina u delu savremenog
islama. Smrt kao vrlina suprotstavlja se ivotu kao najvioj vrednosti koju je potvrdila ljudska civilizacija i
koju istiu gotovo svi pogledi na svet, pa i religija
6
. Ovde se treba prisetiti miljenja Karla Popera koji
kae da je verovatnoa da e se ivot nai na drugim nebeskim telima u odnosu jedan prema milion i da
je upravo zbog toga ivot velika tajna i ujedno dragocenost. Sa stanovita ljudskih prava, pravo na ivot
je osnovno ljudsko pravo, ono je iznad (po Ivanu ijakoviu): svega, iznad svake ideje, akcije,
programa, namere i tenje. Potovanje ivota (podjednako svog i tueg) pokazatelj je kulturnog
napretka i emancipacije oveka, drutvene zajednice i drutva uopte. ivot je kroz ceo ljudski rod
simbolizovao izvor, polet, nadahnue, a smrt je znaila usahnue, konanost, neumitnost.

4. Terorizam u vazdunom saobraaju
Ako jedno lice ili vie njih silom ili uz pretnju sile nametne svoju vlast posadi aviona i prisili je da se
pokorava njenim (njihovim) eljama, naroito u pogledu pravca leta, re je o otmici aviona.
Svaki in otmice vazduhoplova je, u stvari, teroristiki, akt krivino delo s visokim stepenom
drutvene opasnosti. Do saznanja o izvrenom krivinom delu otmice vazduhoplova, dolazi se veoma
jednostavno, otmiari se veoma brzo oglase i ostave svoju poruku, sa ucenom i pretnjom da e
likvidirati putnike i lanove posade i unititi vazduhoplov ukoliko se u predvienom roku ne udovolji
njihovim zahtevima. Oni tada ne kriju ni organizaciju kojoj pripadaju ni motive zbog kojih su oteli

zapovesti i odabere instrumente za njeno izvrenje, da svako ima alibi za posledice takve akcije jer potiu od nekoga u
iju ispravnost nema sumnje ni upitnosti.
5
Darko Tanaskovi, Islam, dogma i ivot, SKZ Beograd str. 150
6
Oni vole dihad, oni se bore za islam, oni su ljudi koji vole da umru, prenosi novinaru svoje utiske o avganistanskim
fanaticima jedan vojni instruktor iz Pakistana. ...moja sudbina je da postanem ljudska bomba zato to sam Palestinac istie
u oprotajnom pismu jedan bomba samoubica pre polaska na izvrenje zadatka. ...Musliman voli smrt i muenitvo kao to
Jevreji vole ivot poruuje jedan palestinski muftija(www.wikipedia.com/terorizam)
vazduhoplov, a to se moe zakljuiti iz analize sadraja njihovog zahteva. Otmica vazduhoplova je,
dakle, krivino delo iz oblasti organizovanog meunarodnog kriminaliteta.
4.1. Istorijat
Prve otmice aviona u civilnom putnikom saobraaju, a jedna od prvih dogodila se na naim prostorima,
kad je ekipa informbirovaca otela avion "Dakotu DC-3" i otila u Bukuret, 1948. godine, bile su tek
crtica u novinama. Tek ezdesetih otmice putnikih aviona stiu na prve strane kada su postale
fenomen, zahvaljujui Kubancima koji su hteli po svaku cenu na Kubu ili sa Kube u Majami. Ali i to je
vie bio nain transporta nego terorizam, makar i s politikom porukom u pozadini. Stvar postaje
ozbiljna sa otmicama aviona kao najlakim nainom uzimanja talaca s jasnim politikim ciljem: putanje
uhapenih saboraca, uz obavezan zahtev da se politike deklaracije otmiara itaju preko televizije.
Sledile su viestruke otmice aviona i njihovo unitavanje, masakri putnika na aerodromima (Rim, Lod
kod Tel Aviva) i uopte velik nastup transnacionalnog terorizma. Organizacije poput Palestinaca svih
vrsta, Japanaca, Nemaca, Italijana, Baskijaca, Iraca i drugih poele su da koordiniraju uz pomo tajnih
slubi Varavskog ugovora. Ta je eskalacija bila zaustavljena preventivnim merama (stroge kontrole
putnika, obavetajni rad itd.) ali i efikasnim intervencijama raznih specijalnih snaga. Uspesi specijalnih
snaga Izraela (Saiyeret) na aerodromu Entebe u Ugandi 1976. i Nemake (GSG-9) u Mogadiu 1977.
doveli su do prekretnice i preispitivanja kod obe strane: pokazalo se da i za to ima leka.
Tih godina, sredinom sedamdesetih, poinje ozbiljna utakmica izmeu terorista i tajnih slubi ugroenih
zemalja. Velikih udara sve je manje: nemaka mrea praktino je unitena; italijanske Crvene brigade
belee svoj poslednji i najvei udar otmicom i ubistvom Alda Mora; japanska Ujedinjena crvena armija
marginalizovana je; Palestinci se okreu lokalnim akcijama i meusobnim borbama. Meunarodni
terorizam kakav je plaio svet od minhenske Olimpijade 1972. naao se u defanzivi. Nastupilo je
relativno zatije, ali je prag osetljivosti javnosti ostao relativno visok. Teroristiki napadi osamdesetih bili
su rei, mada ne i opasni: Libija je bila bombardovana zbog uea u ruenju aviona u vie navrata, sa
mnogo rtava. Ta je zemlja povezana i s ruenjem aviona kod Lokerbija, kotska, decembra 1988. (259
mrtvih). Nove akcije morale su da budu spektakularnije. To su shvatile amerike desniarske i rasno-
suprematistike milicije, pa su krenule u spektakularne akcije, kakve su bile napadi na Svetski trgovaki
centar u Njujorku februara 1993. (est mrtvih, 1000 ranjenih), dizanje u vazduh zgrade saveznih organa
u Oklahoma Sitiju aprila 1995. (168 mrtvih).
Dalja eskalacija bila je neizbena i tada na scenu stupa Osama bin Laden sa svojom mreom. To vie
nije terorizam koji znamo, nasilje s politikim ciljem u uobiajenom smislu rei (razmena talaca, politiki
ustupak, itanje saoptenja na televiziji, odmazda); to je korak dalje: uas samoubilakog fanatizma koji
ne preza ni od ega. Samoubilaki akt terorizma nije novost: poznat su od poetka, ali je bio akt
svesnog samortvovanja za odreenu ideju, precizno usmereni na metu; prva je 1793. bila arlota
Korde, Kornejeva unuka, ena koja je ubila Maraa, iz protesta protiv Terora, svesna da e platiti glavom.
Sledili su razni: ruski narodovoljci, francuski, panski i italijanski anarhisti, oajni antifaisti u Italiji i
Nemakoj; kasnije palestinski bombai samoubice, japanska Crvena armija itd. Razlika je, meutim,
kvalitativna: samoubilake akcije do 11. septembra bile su koliko-toliko ograniene od ubistva jedne
linosti, preko bombakih napada na vojnike (Liban 1983: 241 mrtav Amerikanac, 58 Francuza) do
masakra putnika na aerodromima kao uzorka onoga to bi se moglo dogoditi. Napadi od 11. septembra
postavili su novo pravilo igre svojom neoekivanou, svojom nezamislivou i svojim medijskim
uspehom.

4.2. Dan koji je promenio ivot u SAD - 11. septembar 2001. godine
Napadi 11. septembra 2001. bili su serija koordinisanih teroristikih napada protiv Sjedinjenih Amerikih
Drava koji su se dogodili u utorak, 11. septembra 2001. godine. Prema zvaninom izvjetaju Komisije
911, 19 osoba u slubi Al Kaide, mree militantnih vahabijskih organizacija, otelo je 4 amerika aviona.
Dva su udarila u Svetski trgovinski centar (STC) na Menhetnu u Njujorku, po jedan u svaki soliter u 17
minuta razlike, ubrzo nakon ega su se oba solitera sruila. Trei avion je udario u Pentagon, glavno
sedite Ministarstva odbrane SAD u Vaingtonu. etvrti avion se sruio u ruralnom delu Pensilvanije
130 km istono od Pitsburga nakon to su putnici pruili otpor otmiarima.
Izvetaj komisije 9/11 je pokazao da su napadai pretvorili otete avione u najvee samoubilake bombe
u istoriji, te su izvrili najubitanije napade ikad poinjene protiv Sjedinjenih Amerikih Drava. Napadi
11. septembra su relativno najznaajniji dogaaj koji se do sada desio u 21. veku u smislu optih
ekonomskih, socijalnih, kulturnih i vojnih posledica koje su usledile u Sjedinjenim Amerikim Dravama i
mnogim drugim delovima sveta.
U napadu je stradalo oko 3000 ljudi.
Upad Amerikanaca u Avganistan bio je reakcija na teroristiki akt 11. septembra. Ipak kampanja koja je
zapoela kao blickrig uskoro se pretvorila u dugotrajni rat uz korienje partizanskih metoda od strane
protivnika.
Pri tome SAD nisu uspele da ga dobiju. Naprotiv, situacija u Avganistanu godinama je postajala samo
gora, a probleme zbog haosa koji vlada u toj zemlji oseaju i drave koje nemaju sa njim zajednike
granice.
Prema mojoj naredbi oruane snage SAD nanele su udare kampovima za pripremu terorista koji
pripadaju organizaciji Al-Kaida, kao i vojnim objektima pokreta Taliban u Avganistanu tim reima se
Dord Bu mlai obratio naciji, proglaavajui poetak avganistanske kampanje.
Sledei korak, kao nastavak reakcije na dogaaje od 11. septembra bio je ulazak u Irak.
4.3 Preventivno delovanje protiv terorizma u vazduhoplovstvu
Da bi se preventivnim delovanjem spreile neeljne posledice eventualnim otmicama
vazduhoplova, potrebno je stalno usavravanje jedinica za borbu protiv terorizma, kao i stalna dogradnja
sistema tehnike zatite i kontrole na aerodromima, kako putnika, njihovog prtljaga, tako i opreme koja
se transportuje avionima i helikopterima. Ali, imajui u vidu metode teroristikih aktivnosti, ak i velika
kontrola jo nije garant bezbednosti. Kada je u pitanju terorizam u meunarodnom vazdunom
saobraaju, strunjaci smatraju da nema potpune zatite bez potpune obustave letenja. Da bi se
preventivnim delovanjem umanjio broj ovakvih krivinih dela, pored ostalog neophodno je: detaljno
pretresanje putnika prilikom ulaska na aerodrom; detaljna kontrola runog prtljaga; spreavanje
meanja prekontrolisanih putnika sa onima koji tek stiu na aerodrom; pregled prtljaga savremenom
elektronskom opremom; identifikacija prtljaga, kako se ne bi otpremio nijedan prtljag bez vlasnika, kao i
zabrana da putnici sami donose svoj prtljag do aviona; neprekidno obezbeenje aviona koji miruju i
uvoenje neprekidne patrolne slube unutar aerodromske staze i van nje. Budui da je pojava
vazdunog terorizma uvijek aktuelna u savremenim meunarodnim odnosima, da bi se ona postepeno
eliminisala, potrebno je i dalje, i to s pojaanim intenzitetom, preduzimati akcije, kako na
meunarodnom tako i na nacionalnom planu. Parcijalni pristup u iznalaenju efikasnijih metoda u borbi
protiv savremenog terorizma ne ohrabruje. Individualni terorizam i grupni terorizam, inspirisani politikim
i ideolokim motivima, ne mogu se iskorijeniti bez eliminisanja dubinskih motiva i uzroka koji dovode do
takvih manifestacija nasilja.
Kada je otmica politiki motivisana, tj. kada ona predstavlja teroristiki akt, politika prinuda u
vazdunom saobraaju oznaava prisiljavanje predstavnika vlasti da uine politike ustupke u zamjenu
za ivote talaca otetih u vazduhoplovu. Politika iznuda jeste prisiljavanje jedne ili vie osoba upotrebom
sile ili pretnjom silom, s namerom da poinilac pribavi sebi ili nekom drugom politiku korist. Politika
ucena u vazdunom saobraaju je svaka teroristika radnja u vazdunom saobraaju kojom se
ugroavaju ivoti ljudi, vazduhoplovi i aerodromski objekti a pojedinci ili grupe ljudi primoravaju da uine
neto protiv svoje volje. Postoje mnogi primeri u svetu koji upozoravaju na opasnost od savremenog
terorizma u vazdunom saobraaju. Vie se ne moe samo govoriti o pretpostavkama o opasnosti koja
moe da usledi nakon teroristikih aktivnosti u vazdunom saobraaju, danas je to, naalost, surova
realnost.


ZAKLJUAK

Terorizam je veliki (moda i najvei) problem savremenog drutva. Moda je bolje rei da je terorizam
prepreka na putu razvoja savremenog sveta kao globalnog drutva. On je postao pojava, pojam, misao i
termin koji je uao u svakodnevni ivot savremenog oveka. Uporedo sa razvojem i napretkom
oveanstva, u tehnikom, materijalnom i kulturnom pogledu, razvija se i terorizam, samo jo brim
tempom. Terorizam se stalno menja po formi, sadrini, tipovima i oblicima organizovanja, nainima
delovanja, tehnikoj opremljenosti i slino.

Diplomatija je najmonije oruje svake zemlje u borbi protiv savremenog terorizma koji , ohrabren
globalizacijom , nesmetano u mnogim pogledima, prevazilazi dravne granice.
Tako teroristike grupe i organizacije svoje mree razapinju po cijeloj planeti.
Veto voena, diplomatija je vezivno tkivo koje sve antiteroristike mere objedinjuje u jednu ,
kompaktnu i vjeto povezanu cjelinu.
Bez efikasne diplomatije, antiteroristike mjere i aktivnosti su razjedinjene i nepovezane , a time i
neefikasne.
Na planu borbe protiv savremenog terorizma diplomatija se ne odnosi samo na profesionalne diplomate,
koji rade u inostranstvu ve i na sve funkcionere koji izvravaju druge zadatke, specijalizovane i
povezane sa borbom protiv terorizma.













LITERATURA:
1. Dragan Simeunovi, Nacija i Globalizacija, Zograf, Beograd, 2009.
2. Darko Tanaskovi, Islam, dogma i ivot, SKZ Beograd, 2008.
3. Radoslav Gainovi, Terorizam u politikoj i pravnoj teoriji, Evro-Giunti, Beograd, 2010.
4. Endru Hejvud, Politike ideologije, Zavod za izdavanje udbenika, beograd, 2005.
5. Milo Vasi, Pretnja i odgovor, VREME br. 626 2. Januar 2003.
6. Dr. Gainovi, Radoslav; Terorizam, Grafomark, Beograd, 2005
7. Darko Tanaskovi, Islam i mi Beograd, 2000. , Partenon, beograd
8. Dragan simeunovi, Politiko nasilje,1989. Radnika tampa, Beograd

9. http://www.vreme.co.rs/