OBJEKTI TRGOVINE

Doc. arh. Dragan Stamenovi

Arhitektonski ak!"tet ! Beogra#!
Trgovina, jedna od primarnih drutvenih delatnosti, prisutna je u svim
periodima razvoja civilizacije i opte humane komunikacije; najpre kao robna,
a zatim kao novana razmena dobara. Ostaci nekadanjih trgovakih objekata
mogu se jo uvek nai irom sveta, nezavisno od vremena ili stepena
razvijenosti drutva u kojem su nastali.
Klasini antiki orum bio je pravougaoni prostor koji su ormirale upravne
zgrade, hramovi i pijaca. ! starom "imu pijace su se razlikovale ovisno od
toga ta se na njima prodavalo #bile su to tzv. stone, riblje ili pijace namenjene
prodaji voa i povra$. Ovakav tip pijaca jo uvek postoji, modiikovan i
prilagodjen savremenim uslovima trgovine, ali i u svom osnovnom, izvornom
obliku, najee na orijentalnom bazaru. %rincipi kupovine i prodaje
karakteristini za trgovinu u okviru pijanih prostora, danas se primenjuju i u
drugim trgovakim objektima, u vidu sajamske promocije i ponudi speciine
robe u odredjenom periodu.
"azvoj trgovine u potpunosti prati razvoj ljudskog drutva i oblici u kojima se
maniestuje uvek su u skladu sa ekonomskim razvojem sredine, odgovarajuim
socijalnim miljeom kao i sa tehniko&tehnolokim mogunostima njene
eksploatacije i postojanja.
(Bremen, Orijent, New York, Sangaj, Singapore,sl. 1, 2, 3,4,5, 6 i 7
'ronoloki gledano, prve anglomeracije individualnih trgovina, u obliku u
kome su i danas prisutne, nastaju u srednjem veku. (arastajue potrebe za
prometom robe i novca utiu na ormiranje prvih trgovakih ulica, kompleksa i
zona. )like gradova, koji dobijaju nove obrise kao odraz isticanja bogatstva i
moi, ponegde su se uspeno odrzale i do dananjih dana, da bi savremenim
pristupom i osmisljenom rekonstrukcijom ponovo bile u potpunosti airmisane.
(!ester, sl."
! devetnaestom veku pojavljuju se ROBNE K$%E, objekti u kojima se po
prvi put #*pod jednim krovom+$ nudi iroki izbor roba, usluga i servisa.
(#ari$ 1"72. sl.%
,
-stovremeno, pojavljuju se i ARKADE i GA&ERIJE' kao odgovor na sve
prisutniju potrebu za povezivanjem nezavisnih prodavnica u gradskom
kontekstu. One nastaju skoro istovremeno u svim veim evropskim gradovima;
.ilanu, /ondonu, %arizu ili 0erlinu. 0ile su to pokrivene trgovake ulice sa
kontinualnim nizovima prodavnica sa obe strane.
(&ajp'ig, Be' 1"4(. sl.1(
1alerija 2itorio 3manuele u .ilanu, svojim znaajem i pojavom doslovno je
stekla status trgovake 4Katedrale4.
()ilano,sl.11
.nogi savremeni trgovaki .O/O2- baziraju organizaciju svojih prostora na
iskustvima steenim na primeru ovakvih galerija.
( New York, sl.11
Trgovina je postala izuzetno va5an deo svakodnevnog 5ivota u 67. veku i mesta
u kojima se ona i danas odvija mogue je pronai u izuzetno irokom spektru
prostora namenjenih ovoj delatnosti. Trguje se na pijacama, u kioscima, malim
prodavnicama #buticima$, standardnim prodavnicama namenjenih prodaji robe
iroke potronje ili specijalne namene, robnim kuama, tr5nim centrima kao i u
okviru slo5enih struktura koje, pored objekata trgovine, sadr5e i one koji u
svojoj unkciji nisu iskljuivo i samo trgovaki, vec su namenjeni zabavi,
ugostiteljstvu, raznovrsnom vidu usluga, sa dopunama koje mogu da sadr5e i
specijalizovane poslovne objekte.
8anas smo svedoci i enomena aktuelnog oblika trgovine koji je sve vie
prisutan i koji se maniestuju kao novi standard u svetskim razmerama,
kupovine putem teleona ili korienjem interneta.
Ovako irok izbor tipova trgovina odredjuje stav da ne postoje jasna i strogo
deinisana pravila kakve bi sve orme gradjevina mogle da prihvate i
reprezentuju ovu unkciju i pokree niz pitanja9 da li se trgovaki objekti mogu
posmatrati iskljuivo kao deo gradske teksture, da li je bolje da su mali ili
veliki, da li je potrebno da budu dominantni kao *antiki hram+, privlani ili
zabavni kao *cirkus+: 8a li je, nasuprot ovome, potrebno samo da budu
*skromni* i da pri tome omogue da trgovina 4govori sama za sebe4:
Karakter i obim trgovine odredjuju raznoliki i brojni uticaji, a da bi sagledali
njihovo dejstvo i posledice moramo istra5iti i njihove izvore. ! okviru
arhitektonskog reenja trgovakog objekta, oni se mogu odrediti u njegovoj
programskoj strukturi, unkcionalnom sklopu, u okviru primenjenih
6
tehnolokih i graditeljskih reenja, a uz puno uva5avanje ekonomskih aspekata
budue eksploatacije. Ovi uticaji bi obavezno morali da budu u skladu sa ve
odredjenim normama u okviru urbane i ire regionalne planske regulative.
!zima se u obzir i ve stvoreno javno mnjenje i stav svakog pojedinanog
korisnika. Ovom analizom obuhvaen je odnos izmedju pojedinaca koji nastaje
u njihovoj medjusobnoj komunikaciji kao i u stav korisnika prema
neposrednom okru5enju.
-stra5ivanja koja su se bavila enomenom trgovine, odredila su tri !tica(a od
znaaja za odredjivanje tipa trgovakih objekata i njihovog karaktera danas,
predvidjajui ujedno da e imati izuzetan uticaj na njih i ubudue9
,. !ticaj sao)raa(a, posebno automobilskog.
6. !tvrdjivanje emoci(a odn. linog stava ili oseaja korisnika, kao aktora o
kojem se mora voditi rauna pri izboru reenja u projektovanju trgovina.
;. *ove+anost trgovakih sadr5aja sa okr!,en(em.
sao*ra+aj ,.
"azvoj automobilske industrije posle -- svetskog rata, pogotovu posle ,<=7.
godine pratio je drutvene i prostorne promene koje su se maniestovale u
prenameni dotadanjih ruralnih podruja, kroz njihovu urbanizaciju i
ormiranje novih stambenih prigradskih anglomeracija #pogotovu u )>8 i
zapadnoj 3vropi$ Ovo je neposredno uticalo i na odredjivanje neophodnih
prateih sadrzaja, a medju njima i novih tr5nih centara koji e zatim odrediti
oblike trgovina u drugoj polovini veka.
Detroit East Mall (sl.12 iz ,<=?.god., autora Viktora Gr!ena bio je prvi
objekat otvorenog tr5nog centra koji e svoju primenu nai irom >merike, a
svoju najuspesniju evropsku varijantu ostvarie u )kandinaviji, gde ce se
tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka u potpunosti uklopiti sa,
tada izuzetno aktuelnim, tipom stanovanja 4niske spratnosti & velike gustine4.
(,l*erts-n., /ar-m sl. 13
>utomobil je danas postao merilo standarda 5ivota #broj vozila je u mnogim
zemljama odavno dva ili ak tri po porodici$ i nezobilazan aktor pri planiranju
moguih ljudskih potreba, ukljuujui u to i problem snabdevanja, trgovine i
potronje.
( 0omer'. 'entar, parking !it12, sl. 14
Ovi parametri su obavezni i prisutni su u svim sluajevima pri lociranju
trgovakih objekata, bez obzira da li se radi o velikom tr5nom centru na
perieriji grada ili robnoj kui, supermarketu, pijaci, specijalizovanim
;
prodavnicama u centru grada, u objektima koji su rekonstrukcijom
prenamenjeni trgovini. %otrebe za neophodnim odn. obaveznim brojem parking
mesta za kupce i zaposlene sa odgovarajuim saobraajnim povrinama
namenjenih snabdevanju, preduslov su pri planiranju i projektovanju objekata
ovakve namene.
emo'ije 6.
%o zavretku drugog svetskog rata, ideje 0auhausa, kole koja je u prvoj
polovini veka imala presudan uticaj u ormiranju i airmaciji arhitekture
.oderne, dobile su svoju primenu i to u punom obimu najpre u )>8, da bi
potom uticale i na arhitekte irom sveta da svoj stvaralaki kredo i pristup
arhitekturi ustanove na principu da su jedino pravilno reena !nkci(a i
konstr!kci(a merilo ostvarenih kvaliteta u prostoru. Ove teze, iako su
decenijama bile jedini priznati modus u planiranju, projektovanju i izgradnji
objekata, danas su izvesno pod sumnjom i prostor se sve vie tumai i deinie
kao mesto na kome se nu5no prepliu 4dva pola magneta4, sa pro5imanjem
racionalnog i emocionalnog u percepciji, do5ivljaju i korienju prostora.
Trgovaki objekti, pored neophodne unkcionalnosti u korienju, morali bi da
budu i s-ecii.ni #originalni u ekspoziciji, ponudi robe, njenoj prezentaciji$,
-riv"ani #da omoguavaju konzumentu da se osea prijatno, da spontano
prihvata prostor koji ga privlai$, -re-o+nat"(ivi #da poseduju znakovnost u
prostoru kroz odgovarajue reenje izloga i oznaka$, kao i da sadr5e dopunu ili
-ro/iren(e osnovne !nkci(e sa kom-"ementarnim sa#r,a(ima #kae,
restoran, prostori za decu itd.$.
( sl. 15, 16, 17, 1", 1%, 2(
Trgovina nije izolovana aktivnost, ona je integralni deo svakodnevnog 5ivota i
neposredno je povezana sa demograskim odlikama sredine i njenim
ekonomskim razvojem. Od izuzetne va5nosti je njen uticaj na neposrednu
okolinu u cilju ouvanja zdrave 5ivotne sredine, smanjivanja ve prisutnog
zagadjenja i stvaranja ekoloki kvalitetnijih prostora. Ovakav stav ima posebnu
ulogu u odnosu na prostorne intervencije i planirane rekonstrukcije
u okviru zatienih gradskih sredina.
T-%O2- T"1O2>@K-' O0A3K>T>
)avremeni objekti trgovine su9
,. *i(ace i pijani objekti, namenjeni prodaji prehrambenih artikala i robe
iroke potronje, prete5no na otvorenom prostoru i sa mogunou
slobodnog izbora pri kupovini. %ovrina namenjena prodaji je od 677 m6
do ,=777 m6, a kod velikih pijaca i do 67777 m6 #dispozicija velikih
pijaca podrazumeva okru5enje od B7 & ,77 777 stanovnika$.
?
(Stan2or., sl. 21, 0aleni+, sl.22
6.Stan#arna -ro#avnica, povrine namenjene trgovini nisu vee od 6B7 m6
po eta5i i sa najvie tri korisne eta5e, ukljuujui i prizemlje #)uterenC%C, ili
%C6$.
(pro.a3ni'a sl. 23
;. S!-ermarket, namenjen prete5no samouslu5noj prodaji prehrambene robe i
ograniene koliine neprehrambene robe #,=D od ukupne povrine
supermarketa$.
%ovrina namenjena prodaji & Optimalna E,777 m6 & 6=77 m6.
.inimalna E?77 m6.
!kupna povrina objekta9 ,=77 & ?=77 m6.
(samo-sl-ga sl. 24
?. Ro)na k!a, najslo5eniji trgovaki objekat sa najveom ponudom robe i
trgovakih usluga uz irok izbor prateih servisnih sadr5aja #ugostiteljstvo,
poslovanje, promotivne akcije$.
.inimalna povrina namenjena prodaji & 67 777 m6.
#4Aunior4 tip & ,7777 m6$
(345 ro*na k-'a sl. 25
=. Tr,ni centar, kompleks pod jedinstvenom upravom i kontrolom, a koji se
sastoji od vie nezavisnih trgovakih objekata, manjih ili veih lokala, koji se
izdaju na korienje zainteresovanim zakupcima.
0inima"na povrina lokala & 12 m3.
( sl. 26
#*0O&4 F naziv, oznaava 4veliki4 trzni centar sa peakim komunikacijama
izmedju prodavnica i lokala u tr5nom centru a koje su kontrolisano povezane sa
okolnim saobraajnim pristupima i parkinzima$.
Tipovi9 otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni
( sl. 27
=
G. Ga"eri(e ili Arka#e & natkriveni gradski otvoreni prostori, pasa5i, pjacete ili
dvorita sa individualnim trgovakim objektima
( sl. 2"
H. 5i-ermarket, prizemni ili jednospratni trgovaki objekat sajamskog tipa
#jedan vlasnik, -K3> npr., sa mogunou samouslu5ne kupovine i sa prateim
servisnim sadrzajima$.
(607,, sl. 2%.
T-%O2- K!%O2-(3
Kupovina se moze tretirati na dva naina, uzimajui u obzir vrstu robe i potrebe
kupca #uestalost kupovine$.
Svako#nevna kupovina9
%otrebe za namirnicama i robom koje se koriste u domainstvu svakoga dana,
odredjuju ovu vrstu kupovine & ne podrazumeva du5i vremenski period pri
odluivanju i nabavci #tzv. 4ugodno4 kupovanje u razvijenim sredinama$.
*ovremena kupovina9
Kupovina robe koja se povremeno, sezonski nabavlja F podrazumeva du5i
period u izboru i uporedjivanju njenih karakteristika #kvalitet, cena, rok
nabavke...$.
2")T> %"O8>A3 - !)/!13
"oba se mo5e prodavati na vie naina u okviru trgovakih objekata, od kojih
su karakteristina tri9
A6 *ERSONA&NA 7&I8NA9 $S&$GA
Tradicionalni nain prodaje, kupac je uslu5en iskljuivo od prodavca, koji je
esto iza prodajnog pulta. %rodavac asistira i savetuje kupca u prodaji, sam
naplauje trokove trgovine. Ovakav tip prodaje karakteristian je i za
specijalizovane prodavnice #juvelirnice, prodavnice oto&aparata i tehnike
opreme, delikatesa i lekova&apoteke$ i u mnogo emu zavisi od umea
prodavca i njegovih preporuka. -zabrana roba je izlo5ena i nema potrebe da
kupac ima uvid u sve to se nudi na prodaju.
B6 SA0O:I;BOR #sel selection$
! ovakvom vidu kupovine, kupac mo5e sam da bira robu, uz savete i
asistenciju prodavca ukoliko to 5eli, sam je odnosi na plaanje i pakovanje.
G
Ovaj sistem je uobiajen za standardne prodavnice, pojedina odelenja u robnim
kuama kao i u pojedinim specijalizovanim trgovinama. Kupcu mora biti
dostupna sva ponudjena roba namenjena prodaji, jasno klasiikovana, kao i
mogunost da se izabrani artikli probaju i provere.
<6 SA0O:$S&$GA
Kupac se slobodno kree po prodavnici, uzima robu sa polica, puni korpe ili
kolica koja su dostupna za korienje, postavljena na ulazu u radnju . Kase i
povrine namenjene pakovanju su grupisane i nalaze se pored izlaza iz
trgovine. Ovakav tip kupovine karakteristian je za supermarkete i
hipermarkete.
Organizacija ovakvih prodavnica, pozicija ulaza i izlaza trebalo bi da ohrabre i
motiviu kupca da u kretanju koristi razliite puteva pri kupovini i da mu
omogue upoznavanje sa to vie ponudjene robe. Ovakva prostorna reenja
podrazumevaju da trgovine nisu monotone ve, poseduju privlanost,
sagledljivost, omoguavaju laku orijentaciju i utisak atraktivne ponude #tzv.
prijatna iznenadjenja$ koja se pru5aju tokom kupovine. %rostor uz to mora biti
maksimalno promenljiv i prilagodljiv razliitim vrstama ponudjene robe.
%rostor namenjen lagerovanju robe je od izuzetnog znaaja i sastavni je deo
prostora za prodaju. "oba moze biti izlo5ena kupcu na dohvat ruke, uz servisnu
uslugu prodavca ili odlo5ena u zasebnim prostorijama, ostavama ili
magacinima. 8ispozicija ovih povrina neposredno odredjuje kretanje
zaposlenih kao i organizaciju prostora za servisiranje u trgovinama.
T"1O2>@K- O0A3KT-9 %"O)TO"(3 - %"O1">.)K3 %"3%O"!K3
,. 3/3.3(T- %"O8>A(O1 %"O)TO">
,., %rivlani ulaz
,.6 Organizacija prostora prodaje
,.;. 2eliina prodajnog prostora
,.?. Obrada i oprema prodavnica
6. >8.-(-)T">T-2(3 - T3'(-@K3 %"O)TO"-A3
,.,. %"-2/>@(- !/>I
#istaknut sa ciljem da privue prolaznike i navede ih da udju u radnju$.
( sl. 3(, 31
%reporuke pri projektovanju organizacije ulaza i izloga9
H
-zlozi se mogu organizovati irinom prodavnice ili po njenoj dubini, ovisno o
irini ulinog ronta.
(organi$a'ija i$loga sl. 32
!laze projektovati tako da budu locirani van uglova prodavnice
#preporuljivo je izbegavati tzv.4prazne4 strane, u kojim nije mogue ormirati i
urediti izlog$.
(sl. 33
%olo5aj ulaznih vrata bitan je sa aspekta kretanja peaka, relativne visine
plonika i poda lokala kao i zbog unutranjeg uredjenja prodavnice. -zbegavati
stepenice na ulazu, bolje je ukoliko su one povuene u dubinu lokala i
naglaene osvetljenjem.
%ri projektovanju izloga voditi rauna da proseno ljudsko oko vidi lako
objekte u granicama kupe od G7 stepeni #;7 stepeni na gore odn. na dole u
odnosu na optimalnu ravan gledanja$. %rosena visina oka je ,,G7m, a dubina
lakog osmatranja poda lokala dose5e do =m.
(8i.ni -gao, sl. 34, 3arijante 3i$-ra sl. 35, 36, 37
(adstrenice omoguavaju lako kretanje ispred izloga #zatita od kie i jakog
sunca$ i ujedno spreavaju stvaranje eekta releksije i bljetavila neba,
olakavaju preglednost izloga.
( sl. 3"
2etako osvetljenje naglaeno je sa ciljem da sprei releksiju izloga kao i da
istakne izlo5enu robu. ! specijalizovanim prodavnicama aktor releksije
izloga nije od presudnog znacaja ve isticanje pojedinih, probranih eksponata.
(6$log # 90, sl.3%
,.6. O"1>(-I>J-A> %"O)TO"> %"O8>A3
%odelom prodajnog prostora u odelenja, kupcima se omoguava bolja
orijentacija u prostoru kao i lake nala5enje tra5ene robe a prodavcima
eikasnija kontrola kupovine. Ovakav tip organizacije prostora, karakteristian
za robne kue, uspean je i pri reavanju manjih prodavnica.
B
8ijagram kretanja & >nalizom kretanja u prodavnici, utvrdjeno je da se =>?
kupaca u prodavnicama kree u desno po ulazu.
( sl. 4(, 41
,.6.,. !(!T">K(A- ">)%O"38 - -I/>1>(A3 "O03
,.6.6.
roba se, prema potrebama i vrsti kupovine mo5e svrstati u tri kategorije9
aE "oba koja se tra5i ili osnovna roba
bE Korisni predmeti
vE )luajna ili "!ks!+na roba
(raspore. ro*e sl. 42
Ova podela odredjuje i raspored izlo5ene robe9
aE osnovna roba & postavlja se na mesta koja nisu upadljiva ali su pristupana
#boni zidovi, rontalni zid u dnu & sagledljiv sa ulaza u prodavnicu$
bE korisni predmeti & lociraju se na uoljivim mestima #ispred osnovnih, bli5e
ulazu i izlazu$
vE "!ks!+na roba & postavlja se na mestima gde privlai pa5nju kupca #izlozi, u
blizini kase ili uz mesta naplate i pakovanja$
(apomena & Kupce privlae9
vrata, iri od dva prolaza a zamara ih suvie izlo5enog materijala.
,.6.6. O8.O" - %">T3L3 %O1O8(O)T- & prostori namenjeni odmoru i
oputanju u toku kupovine #ugostiteljski punktovi, sobe za sredjivanje toalete,
prostori za okupljanje i laki odmor, sanitarije za sve kategorije korisnika
ukljuujuci i pultove za presvlaenje beba, teleonske i kompjuterske
pogodnosti...$
,. ;. 23/-@-(> %"O8>A(O1 %"O)TO">
#O8:;6N, #:O5,8N6!7
%ovrine prodavnica odredjuju se prema moguem broju kupaca odn.
potrebnom kapacitetu.
Trgovine u kojima se prodaje uobiajena roba #hrana, kune potreptine,
odea, obua, kozmetika itd.$ & povrina 1'@ m3 po osobi.
<
%rodavnice u kojima se trguje sa ekskluzivnom i skupom robom #juvelirnice,
prodavnice krzna$ kao i prodavnice nametaja ili tepiha & = m3 po osobi.
;6:6N, #:O5,8N6!7
Kirine prodavnica sa (e#nim -ro"a+om kreu se izmedju A'B i B'B m #zavisno
od tipa radnje$ a dubina im je od 1B #o 3B m.
(pro.a3ni'a <rane sl. 43
%rodavnice sa !#vo(enim -ro"a+ima irine su oko @m, kao i radnje za prodaju
odee sa garderobama za probu.
( sl.44
#:7#O:=>7N7 86S6N7 = #:O5,8N6!,),
S!terenske prostorije & ista visina od 3'CB do 3'=Bm #ekonomina prodaja i
skladienje robe$
*ri+em"(e & visina A'DBm bez medjusprata. !koliko postoji i medjusprat & ista
visina od poda prizemlja do poda medjusprata ne bi smela da bude ni5a od 6,,=
ili 6,;7m.
,.?. O0">8> - O%"3.> %"O8>2(-J>
(:a.nja sa lanternom sl. 45
,.?.,. %odovi& neophodno je njihovo lako odr5avanje. ! prostorijama sa
lomljivom robom podovi su od elastinih materijala, ponekad i zastrti to
poveava nivo udobnosti.
,.?.6. Iidovi & prilagodjeni su vrsti robe i nainu njenog izlaganja. -zbor boje
zavisi od kvaliteta osvetljenosti lokala.
( sl. 46
)vetle boje #sa velikom moi odbijanja svetlosti$ neophodne su kada najvei
deo osvetljenja prodavnice potie iz potpuno indirektnih izvora svetlosti.
Iidovi mogu biti tamniji kada se koristi direktno ili koncentrisano svetlo ka
izlo5enoj robi.
,7
( sl. 47
Ogledala se koriste kao enterijerski element i kao dopunska kontrola
prodavnice.
( sl. 4"
,.?.;. %laoni & preporuuju se sputeni plaoni za prikrivanje potrebnih
instalacija vetrenja, klimatizacije, elektroinstalacija, protivpo5arnih sistema kao
i za postavljanje svetiljki u enterijeru.
,.?.?. 2etako osvetljenje9
Opte osvetljenje & poludirektne ili indirektne svetiljke Osvetljenje za izlo5bene
svrhe & direktne svetiljke i svetlosni snopovi.
( sl. 4%
,.?.=. 2itrine i police & visina, du5ina i irina zavise od naina njihovog
korienja.
( sl. 5(, 51
,.?.G. %rostori za plaanje i pakovanje kupljene robe & zavise od vrste prodaje,
usluge i tipa prodavnice # pult sa kasom , izdvojene kase, stoii za plaanje
ekom ili karticom itd. $
6. >8.-(-)T">T-2(3 - T3'(-@K3 %"O)TO"-A3 EI>%O)/3(-,
%>"K-(I-, .>1>J-(- - )(>0832>(A3E
0roj zaposlenih u objektima trgovine zavisi od tipa prodavnice i njene
odgovarajue veliine. )vetski standardi predvidjaju da, ukoliko je prodajna
povrina cca A>>> m3, broj zaposlenih u prodaji morao bi da bude min 3>>.
Tom broju dodaju se jo zaposleni u administraciji, obezbedjenju i na
odr5avanju objekta.
)tandardna prodavnica podrazumeva minimum tro(e zaposlenih. %rostorije
namenjene slu5benom osoblju u neposrednom su kontaktu sa prodajnim
prostorom #bono, po obodu, ili u blizini magacina$
(sl. 52
,,
.agacini se postavljaju uz prodajni prostor & po dubini, obodno sa obe krae
strane, pod uglom, potkoviasto, umetnuto u prodajni prostor, u jednom ili u
vie nivoa.
(s<eme sl. 53, 54, 55, 56 i 57
Sna)#evan(e -ro#avnicaE
>. ! jednom nivou
(sl. 5"
>.,E )nabdevanje i pristup kupaca bez direktnog dodira
,.,. %aralelno sa peakim pristupom kupaca
,.6. )nabdevanje sa rotacionim okretanjem vozila
,.;. %ristup vozila & upravno na objekat
>.6E )nabdevanje i pristup kupaca ka objektu se preklapaju
6.,. !krtanje tokova
6.6. "otaciono vraanje vozila #"M,,m$
6.;. !pravni pristup i snabdevanje lokala
0. 8enivelisano
(sl. 5%
kroz prodavnicu, direktno & sa zadnje strane objekta, u nivou trotoara, u nivou
istovarne rampe, denivelisano #ispod ili iznad prodavnice$ u okviru objekta
#pod jednim krovom$. & ( sl. 5%, 6(, 61, 62
) T"N(- J3(T"-, >"K>83 i 1>/3"-A3
Oaktori koji deiniu strukuturu slo5enih trgovakih objekata su9
>E Komunikacije
0E )pratnost objekta
JE %rirodni i vetacki osvetljaj prostora
A6 KO0$NIKA<IJE
(eophodna je sagledljivost prostora i tokova kretanja u njemu.
( slike 63, 64, 65, 66, 67, 6"
,6
%reporuuju se kretanje koje posetioca upoznaje sa to vie raznovrsne robe &
du5a linija kretanja.
Kirina eskalatora & G77, B77 ili ,777 mm. %reporuljivi nagib & ;= stepeni
( sl. 6%
%rioriteti & eskalatori, pokretne trake, litovi
)tepenita, samo kao altenativni tok ili za protivpo5arne situacije.
(aglaena visina zbog mogueg po5ara
( sl. 7(
B6 S*RATNOST
)truktura povrina viespratnih trgovakih objekata, ( sl. 71 robnih kua i
tr5nih centara9
S!teren i podzemne eta5e 9 servisni prostori #elektro sistem, grejanje,
ventilacija i klimatizacija$, snabdevanje objekta, gara5iranje; kao prodajni
prostor9 prodavnice svakodnevne robe #supermarket$
*ri+em"(e 9 prodajni prostor promenljive strukture sa manjim prodavnicama i
povremenim promotivnim prezentacijama; od prodavnica sa veom povrinom
& supermarket
S-ratovi 9
- sprat 9 istovetne strukture kao u prizemlju
-- sprat i vie eta5e namenjene prodaji 9 lokali veih povrina, specijalizovane
prodavnice
(ajvie etaze u objektu 9 prostori za odmor, restoran, dopunski sadr5aji,
poslovni prostor i kancelarije zaposlenih
( sl. 72, sl. 73
%arkiranje posetilaca mogue je reiti u okviru , nivoa #supermarket,
hipermarket, tr5ni centri$ ili u sklopu viespratnih gara5a #robne kue, tr5ni
centri$ sa mogunou ravnopravnog pristupa svim eta5ama namenjenih prodaji
robe.
Tr5ni centari u otvorenom prostoru9 P B automobila E 1>> m3 prodajnog
prostora
,;
<6 *RIRODNI I VEFTA8KI OSVET&JAJ *ROSTORA
Osvetljenje prostorija je u skladu sa organizacijom prostora.
%rirodni osvetljaj motivie kupce u kretanju i obezbedjuje potrebnu prijatnost
tokom du5eg boravka u kupovini. 2etako svetlo, kao dopuna prirodnog
osvetljaja u enterijeru, za specijalne eekte ili u ekspoziciji objekta #ulaz, noni
izgled, izlozi$
( sl. 74, 75, 76, 77
"O0(3 K!L3
"obne kue & nastaju poetkom ,<. veka, %lace "oQale kao uzor za arh.
)chinkela u 0erlinu #tr5ni objekat na !nter den /inden$.
"azdvajanje sadr5aja po etazama. 4!4 regulaciona linija.
(#la'e :o1ale sl.7", S'<inkel - Berlin- 1"27. sl. 7%
1. generaci(a RK
>u 0on .arche #Jharles 0oileau R 1ustave 3iel, autori prosirenja postojece
kuce, autora >leSandra /aplanchea$
(,- Bon )ar'<e, #ari$, 1"72. sl."(
(aglaeno isticanje stepenita, prostor se sagledava u celosti, uvode se lanterne
kao dopuna prirodnog osvetljaja sa ciljem da se obezbedi speciian ugodjaj u
enterijeru.
( 'rte$i, plano3i prosirenja sl."1, perspekti3a enterijera sl."2
*re-o+nat"(iva orma, primerena aktuelnom pristupu pri komponovanju i
likovnom tretmanu, oblikovanju objekta9 motiv koji e se u arhitektonskim
projektima robnih kua isticati, u skladu sa savremenim tehnikim
mogunostima gradnje. "obne kue su, u struktuiranju i organizaciji svog
prostora, uvek tretirane kao izrazito avangardni objekti u odnosu na vreme u
kome su nastale #u poredjenju sa drugim objektima javnih sadr5aja$.
()essel, Berlin, 1"%7. sl."3
Ounkcionalna reenja u organizaciji prostora 9 naglaene komunikacije,
neprekinuti prostori sa povrinama koje omoguavaju promenljivost u izlaganju
ponudjene robe$
,?
(Osno3a )essela, Berlin, sl."4
Komponovanje i asade 9 u duhu vremena #akademizam, secesija, >rt
(ouveau$.
(?iet$ 2asa.a, Berlin, 1%((. sl."5,
53e ro*ne k-'e, #aris, 1%(7. sl. "6, "7
3. generaci(a RK
"ana .oderna F odredjuje nove uticaje i pristupe u projektovanju9
,. Iadr5ava se celovitost prostora, menjaju se asade i kontakti sa okolinom.
-sticanje horizontalnih nizova otvora, kao jedan od postulata .oderne,
asocijacija na pokret, automobil, savremeno.
3. Tehnike inovacije u reavanju vertikalnih komunikacija #litovi$, bitno utiu
na poveanje spratnosti objekata #5elja da se napravi trgovaki neboder$.
;. !potreba novih gradjevinskih materijala, omogueno razdvajanje
konstrukcije u okviru strukture kue9 naglaeno se koristi u izgradnji robnih
kua i odredjuje nove tendencije u arhitektonskom projketovanju.
?. 1ubitak mase i te5ine, ostvarivanje tzv. *lebdee lakoe9 istaknuti uslov pri
projektovanju robnih kua ove generacije.
()en.elson i Ne-tra, na.gra.nja )ossa, Berlin, 1%23. sl. ""
()en.elson, @erpis, Berlin, 1%24. sl. "%
"edukcija 4ormalnog4 u arhitekturi pojaava se naroito iza ,<;7.godine.
Tendencije9
-zostavljanje naglaene prezentacije same trgovine
"edukcija arhitektonskih elemenata
!manjenje emocionalnog aspekta pri kupovini
-sticanje ekonomske moi vlasnika robne kue
%oveanje prodajnog, ukljuivanje to ireg prostora
-sticanje na osvetljaju #naroito vetakom$.
()en.elson, S'<o'ken, 1%2%. sl. %(
,=
A.generaci(a RK
%o zavrsetku -- svetskog rata, javni objekti ovog tipa #poslovanje, trgovine$,
postaju slo5eniji po svom programu, ukciji i strukturi i zato njihovo
komponovanje postaje tema za dublje i studioznije analize.
>rh. Tomas -rgang analizira objekte i odredjuje njihove kompozicione
karakteristike prema9 visini asade, primarnom obliku kue kao i u reavanju
prizemlja i spratova iznad njega.
( sl. %1 i %2.
-rgang primarni oblik kue deli u tri grupe sa podgrupama9
,. %rosta, kubina orma9
,aE Osnovni, prizmatini oblik
,bE )a pridodanim pojedinanim elementima
6. >rtikulacija sa gradjenim objektima #proirenje osnovne orme,
interpolacija, dodavanje garaze itd.$
;. )lo5ena orma sa istaknutim prizemljem9
;aE Jelina nezavisnih oblika
;bE )uperponiranje prizemlja
(0-*iAne 2orme 2, sl. %3 i %4
H7D objekata je 4Kubina orma4 &Kutija E kutija sa kompozitnom asadom.
;7D je trodelna kompozicija & 'orizontalna, vertikalno sa5eta ili razlo5ena.
(O2O & -sticanje prizemlja u objektima ;. generacije "K sa 5eljom da se kod
prolaznika stvari utisak kao da su u objektu.
%osle ,<=7. godine, novi uticaji9 vee korienje automobila u kupovini, novi
marketinki pristupi u reklamiranju i isticanju robe sa naglaenim isticanjem
njenog promotera #prodavca, vlasnika$.
(;ema garaBa sl. %5
Krajem pedesetih i tokom ezdesetih godina godina robna kua postaje
*ogledalo+ njenog vlasnika, bez obzira na zateeni kontekst. )iromane orme
,G
opravdavaju se cenom zemljita koja je previsoka. Kua postaje samo okvir za
ponudjenu robu, sa obrazlo5enjem da to ne zahteva vee i lucidnije
anga5ovanje arhitekata u oblikovanju, da je pojednostavljeni oblik ve dovoljan
po sebi itd.
(@orten - @ei.el*erg-, 1%61. sl. %6, k-*i'na :0 sl. %7
Tokom H7&ih, robne kue se sve vie ukljuuju u gradsko tkivo. /ikovna
interpretacija i znakovnost objekta opet postaju bitni elementi u njegovom
oblikovanju, a novi materijali se sve uspenije primenjuju. Konstrukcija
ponovo postaje istaknuti kompozicioni element u traganju za prihvatljivom
ormom, u skladu sa zateenim kontekstom.
(@orten, 1%73. sl. %"
Kasne H7&e u duhu postmoderne & traganje za prepoznatljivom ormom dovodi
do direktnih asocijacija na ve vidjeno #tanka nit izmedju kia i stvarnog
oseaja$.
(#rimer :0 i$ 1%77. sl %%
C. Generaci(a RK.
>ktuelni pristupi u projektovanju9
"ekonstrukcija kao tema
3stetino kao kategorija
>irmacija 4emocionalnog4
>vangardna tehnoloka reenja i materijali u oblikovanju
(@ollein 4 naglasena ekspresi3nost, #9!, Berlin sl.1((
&ako'a konstr-k'ije gr-pe 0S#, #9!, Berlin sl. 1(1
(#eek 9 !loppen*-rg, /rank2-rt, sl.1(2, 1(3
(#eek 9 !loppen*-rg, :en$o #iano, sl.1(4
(#ra.a4?ok1o, sl. 1(5, 1(6
(New York, )an<atan sl. 1(7
(Sel2ri.ges C Birming<am sl. 1("
(sl. 1(%, 11(
Tr,ni centri, u svom inicijalnom obliku, nalaze se u pijanim objektima koji su
se vremenom transormisali zbog9
,H
proirenja ponude i mogunosti prodaje robe
potrebe da se prostor objedini, sa cilem da se slo5ena struktura ormira
kao jedinstvena celina
kompozicionih odlika celine, prepoznatljive u eksterijeru i sagledljive
u enterijeru.
(#ariske @ale, &es Dran.s )agasins .- &o-3re sl. 111, 112
-stovremeno, >rkade i 1alerije imale su uticaj na ormiranje tr5nih centara,
organizacijom sadr5aja i reenjem saobraajnih tokova9
neometano kretanje korisnika u objektu, kontrolisani kontakt sa okru5enjem
#unkcionalna veza$
linearna dispozicija nezavisnih trgovina i prateih sadr5aja #asocijativna
veza$.
(Ba$ar tekstila, 6s2a<an, Be', sl. 113
Ga"eri(e F objekti trgovine prisutni su i danas u celom svetu u svom
inicijalnom obliku & kontakt sa spoljnim saobraajnicama nije izvrio promenu
unutranje strukture.
Arka#e & rekonstrukcija i revitalizacija u zadr5anom kontekstu.
(,rka.e, )el*-rn, sl. 114
Konstrukcija9 naglaena, bitan element u strukturi ovih objekata, staklo je
dominantni materijal u oblikovanju i pokrivanju
(0ristalna palata, &on.on,Dalerija, )ilano, New York, sl.115
T"1O2-(3 ! OK2-"! "3KO()T"!KJ-A> 1">8)KO1 TK-2>
Tema rekonstrukcije (sl. 116 danas je izuzetno aktuelna zbog9
atraktivnosti ambijenta ve izgradjenog podruja
razvijanja aktivnog odnosa prema zateenom kontekstu i tradiciji
ugodne kupovine, sa uva5avanjem ve steenih navika
dopunskih i komplementarnih sadrzaja u okru5enju.
(>ikago, sl. 117, B-gis 'entar, Singap-r sl. 11"
,B
,E !rbana interpolacija na nivou gradskog bloka & primer galerije sa rotiranim
osama, povezivanje sa urbanom matricom
(Dra.ska Dalerija, 8-pertal, sl.11%, 12(,121
6E -nterpolacija u sklopu ulinog ronta
(Dalerija, -la$, kom-nika'ije, lanterna sl. 122, 123, 124
;E "ekonstrukcija pojedinanog objekta
;.a. Tema9 programske i komunikacione veze sa neposrednim okru5enjem
(&on.on #a3ilion, #i''a.ill1 !ir'-s, &on.on, 1%"2. naglasene 3e$e sa
okr-$enjem, s-teren 4 )etro sl. 125
(pri$emlje 4 -li'a, -la$, trgo3ine, 6 sprat 4 ra.nje sl. 126
(66 sprat 4 restoran sl. 12, 666 i 68 sprat 4 galerija sl. 127
;.b. Tema9 potovanje zateene morologije, intervencija u okviru enterijera
(Dalerije Spe'ks @o2, &eip$ig, 1%3(41%%2
/asa.a i$ 1%3(. sl. 12", /asa.a i$ 1%%2. sl.12%
a-tenti'ni plan sl. 13(, rekonstr-k'ija pasa$a sl. 131,
s3etlarni'i sl. 132 i 133, no+ni snimak 2asa.e sl. 134
TRGNI <ENTRI : *RI0ERI
Tr,ni centri & objekti koji mogu da prihvate raznovrsne transormacije9
programske, unkcionalne, saobraajne, moroloke. %oveanje potreba za
trgovinom, uz nedostatak prostora u urbanim sredinama, dovodi do dislokacija
ovih objekata na perieriju grada. Tr5ni centri po svom programu postaju sve
vie sublimati gradova sa prateim sadr5ajima i objektima koje vie nisu samo
trgovaki #crkve, objekti zdravstva ili obrazovanja$.
%rimer9 slo5ena struktura na obodu evropskog grada, Orankurt
(Se3ero4$apa.ni 'entar, /rank2-rt, 6nterna'ionalna i 73ropska nagra.a $a
trBne 'entre, sl. 135, 136, 137, 13"
%onovno lociranje tr5nih centara u okvire postojee gradske strukture zahteva
osetljiv i odgovoran postupak u projektovanju, bez nametnutih la5nih
asocijacija ili sentimenta.
TemeE
,<
)kulptoralnost preneena u kompoziciju i ormu objekta9
(aglaene asocijacije u unkciji komercijalnog eekta.
(Di2-, Eapan, ,l.o :ossi, 1%"". sl.13%
-gra sa tradicijom
(!entro ?orri, ,l.o :ossi, 1%"". sl. 14(
.aterijal' tekstura, releks, saobraaj
(?r$ni 'entar Bersi, #ari$, :en$o #iano, 1%%(. sl. 141, 142
*)kulptoralna transiguracija uobiajenog ritma komercijalnih etvrti.
Koniguracija tr5nog centra sa centralnim koridorom koji povezuje ansambl4,
O.1ehrQ
(S<opping )all, /rank2-rt, De<r1, 1%%1. sl. 143
Kontrast u okru5enju, programski i moroloki & agresivno isticanje trgovine
kao okusne take grada
(7-ralille, E. No-3elF7. !attani sl. 144
.oroloka superpozicija9
zateeni objekat kao predlo5ak za ormiranje nove strukture, kua koja
relativizuje odnos enterijer & eksterijer.
(?r$ni 'entar, )el*-rn, 0is<o 0-roka3a, sl. 145, 146, 147, 14" i 14%
%araraza tradicionalnih galerija, linearni tr5ni centri F .elburn, >ustralija
()el*-rn, sl. 15(, 151, 152, 153
1eneza i transormacija gradskog jezgra9
)lo5ene strukture u naju5em centru grada
,. .elburn, >ustralija
(sl. 154, 155, 156, 157, 15", 15%, 16( i 161, 162, 163
67
6. )ingapur
#dispozicija tr5nih centara F vie od 6= objekata na duzini od 6,= km$
(sl. 164, 165
(Raffles place, sl. 166
(City Link, sl. 167, serija sl. 16", 16%, 17(, 171, 172, 173, 174 i 175
( Suntec City, 177, 17", 17%, 1"(, 1"1, 1"2
(Millenia Walk, 1"3, 1"4, 1"5, 1"6, 1"7, 1""
(Esplanade, k-lt-rni 'entar sa integralnim trBnim 'entrom, sl. 1"%, 1%(,
1%1, 1%2
7HHH strana i &ITERAT$RA' s". 1@A9
T I * O & O G I J A II
O0A3KT- T"1O2-(3
/ i t e r a t u r a9
,. >"J'-T3JT!" O!" 83( '>(83/, 0irkhauser
6. )'O%%-(1 J3(T3"), 1.0aker R 0.Ounaro, "einhold,
%rogressive >rchitecture /ibrarQ
;. K>!O'>//3(, Karl&'einz Tol R Talter 0oneUitz,
230 2erlag ur 0auUesen, 0erlin
?. 83)-1( OO" )'O%%-(1 J3(T3"), (addine 0eddington,
0utterUorths 8esign )eries
=. J3(T3") OO" )TO">13 >(8 8-)T"-0!T-O(, 8 R %,
Oriedemann Tild, 2an (ostrand "einhold JompanQ E (eU Vork
G. %"OA3KTO2>(A3 ! I1">8>")T2!, 1radjevinska knjiga, 0eograd
H. @>)O%-)-
6,