II

POKUAJ NEPRIJATELJA DA UNITI VRHOVNO

RUKOVODSTVO NARODNOOSLOBODILAKOG
POKRETA
Posl e zavret ka zi mski h operaci j a, j edi ni ce N O V J produ-
i l e su dej st va na komuni kaci j e i nepr i j at el j ske posade. Ne-
mako komandovanj e, pr edvi aj ui mogunost savezni kog
i skr cavanj a, ht el o j e da na svaki nai n ouva komuni kaci j e
koj e vezuj u dol i nu S a v e s j adr anskom obalom. Ra di toga j e
u pr ol eni m bor bama teilo da r azbi j e j edi ni ce N O V J koj e su
neposredno ugroaval e komuni kaci j e i druge nemake obj ekt e
u j adr anskom zaleu. Al i , s obzi rom na svoj e opte operati vno-
-strategi j ske mogunosti u t om peri odu, nemake t r upe su
odsada mogl e pr ed uzeti samo ograni ene usaml j ene i l i sin-
hroni zovane napade na poj edi ne gr upaci j e N O V J . Zat o e
nemake j edi ni ce pokuati , pored ostalog, da uni te i vr hovno
rukovodst vo narodnoosl obodi l akog pokreta, ba u v r eme kada
se Narodnoosl obodi l aka voj ska bi l a af i rmi sal a kao znaaj na
snaga anti fai sti ke koal i ci j e a nova J ugosl avi j a zadobi l a sim-
pat i j e i rom sveta.
VOJNO-POLITICKI POLOAJ NOVE JUGOSLAVIJE
Opta si tuaci j a u prol ee 1944. bi l a je za nemake t r upe
nepovol j na.
Na i stonom f r ont u j e Cr vena ar mi j a, 11. maj a, oslobo-
di l a Sevast opol j i proi ri l a r ani j e obrazovane most obrane na
desnoj obal i Dnj est r a, u vezi s pr i pr emama za novu of anzi vu u
Rumuni j i . K r a j e m maj a nastupi l a j e kr at ka stabi l i zaci j a f ront a
na l i ni j i Lenj i ngr ad Cudsko j ezero Vi t epsk Mogi l j ev
P r i p e t s k e movar e sever ni ogranci Kar pat a J a i
Dnj est ar , a Cr vena ar mi j a i zvodi l a j e obi mne pr i pr eme za
vel i ku of anzi vu koj a j e u j unu t rebal o da otpone kod Vi t epska.
70
Na Zapadu su engleska i ameri ka avi j aci j a bombardo-
v a ] e saobraaj ne vorove u z a p a d n o j i j u n o j Fr ancuskoj
( Ami j e n , Marsel j , Li on i dr.) i f a b r i k e s i n t e t i k o g b e n z i n a
( Loj na i Merzeburg) . Savezni ke t rupe su vri l e posl ednj e pri-
p r e me za desant u Normandi j u, koj i je poeo 6. j una.
Na f ront u u I t al i j i 8. bri tanska i 5. ameri ka ar mi j a pre-
duzele su 11. maj a ofanzi vu, probi l e nemake pol oaje na tzv.
Gust avovoj l i ni j i i pri nudi l e nemake t rupe da 17. maj a napuste
dugo branj eno Kasi no i dol i nom r eke L i r i povuku se ka Ri mu,
koj i e bi ti zauzet 4. j una.
Na Dal ekom istoku, u drugoj pol ovi ni maj a, dok su ja-
panske snage preduzi mal e ofanzi vu u ki neskoj pr ovi nci j i
Honan, bri tanske i ki neske trupe su nast avl j al e ofanzi vne ope-
raci j e u severnoj Bur mi , a ameri ke snage i zvodi l e uspene
pomorske desante na severnu obal u Gvi nej e i na ostrva
naspram nje.
U J ugosl avi j i su Vr hovni tab N O V i P O J i Cent r al ni
komi tet Komuni st i ke parti j e, preko voj ni h i part i j ski h ruko-
vodstava Sl oveni j e, Cr ne Gore, Sr bi j e i Makedoni j e, odraval i
kontakt sa rukovodst vi ma osl obodi l aki h pokreta susedni h ze-
mal j a: I tal i j e, Al bani j e, Gr ke i Bugarske, gde j e borba prot i v
nemaki h okupatora uzi mal a sve vi e maha. U Sl ovenakom
pr i mor j u pri stupi l o se uspostavl j anj u koordi naci oni h odbora
Osvobodi l ne fronte i I tal i j anskog oslobodilakog vea, zati m
je dolo do ei h zaj edni ki h dej stava nai h i i t al i j anski h
parti zanski h j edi ni ca na t eri t ori j i Beneke Sl oveni j e i Fur l a-
nije. U pr voj pol ovi ni 1944. organi zovana su zaj edni ka dej stva
nai h i bugarski h parti zanski h j edi ni ca na prostori j i Cr na
Tr ava Vr anj e Kumanovo Kr i v a Pal anka. Nast avl j ena
j e saradnj a sa gr ki m parti zani ma, a kr aj em apri l a uspostavl j en
j e tenj i kontakt sa r ukovodst vom al banski h parti zanski h je-
dinica.
Narodnoosl obodi l aka voj ska j e razvi l a svoj u akti vnost u
svi m kr aj evi ma J ugosl avi j e. U Makedoni j i su nj ene snage dej-
stvoval e na komuni kaci j e u dol i nama Var dar a, J une Mor ave,
St r umi ce i Bregal ni ce. U Sr bi j i su dej stvoval e u dol i nama
J une i Zapadne Morave, I bra, Topl i ce i Ni ave. U Voj vodi ni
se, pored j akog arita narodnoosl obodi l ake borbe u Sr emu,
poveal a akti vnost u Bakoj i Banat u. U Crnoj Gori , Sandaku
i Hercegovi ni j edi ni ce N O V J usmeraval e su dej stva ka Sr bi j i
i ka obal skom pojasu. J a ke snage dral e su vel i ke slobodne
oblasti u Bosni , r azvi j aj ui akti vnost ka dol i nama reka Neret ve,
Bosne, Save, Une i prema Dal maci j i . U Hr vat skoj su j edi ni ce
N O V J , s osl oncem na Di l j , Papuk i Psunj , dej stvoval e na sa-
obraaj nu magi stral u Beogr ad Zagreb, a s Kal ni ka i I van-
ice na komuni kaci j e i zmeu Zagreba i dol i ne Dr ave; iz
71
osl oboeni h del ova Kor duna, Bani j e, Turopol j a, Zumber ka
Gor skog kotara, Li ke, Hr vat skog pr i mor j a, I st r e i Dal maci j e
i spol j aval e su pri t i sak na nepr i j at el j ske garni zone i komuni -
kaci j e i i zvodi l e desantne akci j e na ostrva. U Sl oveni j i su
takoe napadal e nepr i j at el j ska upori ta i onesposobl j aval e
komuni kaci j e.
Razvoj voj nost rat egi j ske si t uaci j e na dr ugi m f r ont ovi ma
i u samoj zeml j i bi o je, dakl e, povol j an. S v a naci onal na anti-
fai sti ka vea, posle Dr ugog zasedanj a A V NOJ - a , donel a su
svoj e znaaj ne odl uke u pr avcu i zgradnj e f ederat i vnog ur eenj a
u J ugosl avi j i . Me u t i m odl ukama bi l e su naj vani j e: o pre-
i menovanj u naci onal ni h ant i f ai st i ki h vea u vr hovne zako-
nodavne i i zvrne organe vl ast i svoj i h naroda, o odobrenj u rada
svoj i h del egaci j a na Dr ugom zasedanj u A V NOJ - a , o pr avi ma i
dunosti ma svoj i h naroda, o spaj anj u S NOS -a za Sl ovenako
pr i mor j e sa organi ma sl ovenake narodne vl asti , o ustanovl j e-
nj u naci onal ni h komi si j a za ut vr i vanj e zl oi na okupatora i nje-
govi h slugu. S v a vea su se pr et vor i l a u par l ament e f eder al ni h
j edi ni ca, dok su f unkci j e jo nef or mi r ani h naci onal ni h vl ada
pr i vr emeno uzel a na sebe predsedni tva ovi h vea.
72
Poto su, uskoro posle Dr ugog zasedanj a A V NOJ - a , usle-
di l e teke borbe u s v i m kr aj ev i ma zeml j e, to j e uvel i ko bio
otean r ad Naci onal nog komi t et a osl oboenj a J ugosl avi j e. Pa
i pak, Vr hov ni tab i Naci onal ni komi t et i zdal i su u prol ee
1944. nekol i ko vani h akata.
73
S e m toga, Naci onal ni komi tet j e
prui o pomo narodnoosl obodi l aki m odbori ma, i j a se speci-
fi nost u to v r e me sastoj al a u i zgradnj i sopstvenog upr avnog
72
Takve je odl uke prvi doneo Sl ovenski narodnoosvobodi l ni svet
(SNOS), 19. februara 1944. na zasedanju u Crnomelju; zati m ZAVNOH.
9. maja u Topuskom. na svom Treem zasedanju; ZAVNOBi H, na svom
Drugom zasedanju, u Sanskom Mostu 1. jula; ZAVNO Crne Gore, 14.
i 15. jula u Kol ai nu; Anti fai sti ko sobranje narodnog osloboenja Ma-
kedoni je (ASNOM), 2. avgusta na zasedanju u manasti ru Sv. Otac Pro-
hor Pi njski ; i Vel i ka antifaistika narodnooslobodilaka skuptina
Srbije, 11. novembra u Beogradu.
73
Od njih se mogu pomenuti : Uputstva za rad organa narodne
vl asti na obnovi zemlje, Uputstvo o upoznavanju i ekspl oataci ji um-
skog i rudnog bogatstva, Uputstvo o organizaciji prosvete, Predl og za
formi ranje narodnih sudova.
Naci onal ni komitet, sem toga, obratio se u martu neki m bankama
u Americi, Engl eskoj i Turskoj sa zahtevom da bez njegovog prethod-
nog odobrenja ne vre ni kakvu transakci ju sa gotovi nom jugosl ovenske
Narodne banke, kojom je dotada raspolagala izbeglika vlada.
Vrhovni tab je 24. maja izdao novu Uredbu o vojni m sudovi ma.
Naredbom Vrhovnog komandanta od 13. maja obrazovano je pri Pove-
reni tvu za narodnu odbranu Odeljenje za zati tu naroda (Ozna), sa za-
datkom da objedini slubu bezbednosti a borbi protiv nepri jatel jske
pi junae i petokol onake delatnosti i da u tom cilju usmerava rad za
to predvi eni h jedinica.
72
aparat a, kako bi oni, pored predst avni ki h organa narodne-
vl a s t i , postali i i zvrni organi te vlasti.
Narodnoosl obodi l aki odbori u osloboenim kr aj evi ma
(pa, ponegde, i u neosloboenim) reavali. su mnotvo opti h i
ratni h probl ema, kao to su: snabdevanj e voj ske i naroda, za-
sej avanj e to vei h povri na i popravka pol j opri vrednog alata,
organi zovanj e prometa i rada i ndustri j ski h preduzea, formi -
ranj e zdravstveni h eki pa radi suzbi j anj a zarazni h bolesti, podi-
zanje sklonita za r anj eni ke i stanovni ke opustoenih kr aj eva,
organizacija sudstva, narodne prosvete i kol ovanj a, uvoenj e
i obavl j anj e fi nansi j skog posl ovanja.
Svuda u zeml j i , pod ut i caj em narodnooslobodilakog po-
kreta, odvi j ao se i ntenzi van pol i ti ki i kul t ur ni ivot. Dr v ar
sedite CK K P J , AVNOJ -a,
7 4
Naci onal nog komi teta, Vr hovnog
taba i nj egovi h ustanova, CK S KOJ - a i Zemal j skog odbora
US AOJ - a , parti j skog kursa pri CK K P J , savezni ki h voj ni h
misija, Tanjuga,
75
Komande drvarskog podruj a, Ofi ci rske kole,
mesni h part i j ski h i oml adi nski h komi teta i nekol i ko NOO
bio je, svakako, naj vani j i centar.
76
A u to vreme, kao naj-
lepa mani festaci j a moral no-pol i ti ki h rezul tata narodnooslo-
bodilake borbe, odran j e Dr ugi kongres US AOJ - a , 24.
maj a, u Dr var u. Kongr esu je pri sustvoval o 816 delegata (od
koj i h 388 i zabrani h u voj sci ) iz svi h kr aj eva J ugosl avi j e, sem
Makedoni je.
77
Na Kongr esu j e govorio maral Tito, pozi vaj ui
oml adi nu da sve svoj e snage mobi l i e za pobedu nad nepri j ate-
l j em i i zgradnj u sreni j e budunosti u slobodnoj dravi, u koj oj
74
Ue predsednitvo AVNOJ-a bilo je u Sloveniji, pa je posle
prelo na ostrvo Vis.
73
Telegrafska agencija nove Jugoslavije
76
Tu su se mogl e videti predstave Pozorita narodnog oslobo-
enja i druge priredbe omladine i vojnih jedinica.
Od 1. marta u Drvaru poinje da izlazi Nova Jugoslavija, aso-
pis za politika i drutvena pitanja. Pored njega, na slobodnoj terito-
riji zapadne Bosne izlazili su i listovi: Mi mladi (organ Zemaljskog
odbora USAOJ-a), Osloboenje, Mladi Krajinik, Rije omladine
i dr. U drugim krajevima takoe je izlazio veliki broj partijskih i fron-
tovskih listova: u Hrvatskoj: Vjesnik, Naprijed, Glas Slavonije,
Srpska rije, Slobodni dom, Slobodna Dalmacija, Omladinski
borac itd.; u Sloveniji: Slovenski poroevalec, Ljudska pravica i
dr.; u Vojvodini: Slobodna Vojvodina; u istonoj Bosni: Front s l o-
bode; u Hercegovini: Sloboda; u Crnoj Gori: Narodna borba, Na-
sa ena i Omladinski pokret; u Sandaku: Glas Sandaka; u Sr-
biji: Mladi borac i Glas; u Makedoniji: Ilindenski put i, docnije.
Nova Makedonija. Bilo je jo mnogo oblasnih i okrunih listova, kao
i listova vojnih jedinica.
77
Bilo je tada oko 500.000 lanova Ujedinjenog saveza antifai-
stike omladine, a od toga oko 200.000 u NOVJ.
73
e svi narodi i mat i j ednaka pr ava, a oml adi na i sve mogunosti
da se posvet i onome emu tei.
78
U Dr v a r u j e Naci onal ni komi tet, u svoj st vu revol uci o-
nar ne nar odne vl ade, j o i nt enzi vni j e radi o na t ome da vl ade
ant i f ai st i ki h zemal j a pr i znaj u narodnoosl obodi l aki pokret
kao j edi nu snagu naci onal nog otpora f ai st i kom okupat or u i
kao j edi nog nosioca st var ne vl ast i naroda u J ugosl avi j i . Tr i
vodee vl ade ant i hi t l er ovske koal i ci j e pr i znaval e su dotada
i zbegl i ku vl adu kao l egi t i mnog pr edst avni ka J ugosl avi j e i ,
tavie, kao savezni ka u borbi pr ot i v naci zma, i ako su etni ci ,
pod komandom Dr ae Mi hai l ovi a, mi ni st r a voj ske i zbegl i ke
vl ade, od poetka rat a sar ai val i s nemaki m i i t al i j anski m
okupat ori ma. Posl e odl uke u Teher anu o pomoi Narodno-
osl obodi l akoj voj sci , t r i vl ade su smat r al e da j e suti na situ-
aci j e u J ugosl avi j i u sukobu i zmeu narodnoosl obodi l akog
pokret a i etni ka, odnosno u pot rebi da se nae nai n sar adnj e
meu nj i ma. Ovome j e naroi to tei l a br i t anska vl ada, koj a j e
j o od 1941. prual a gostopri mstvo i zati tu j ugosl ovenskom
kr al j u i nj egovoj i zbel i koj vl adi .
79
Posl e Moskovske konf erenci j e, oktobra 1943, br i t anski mi-
ni st ar spol j ni h posl ova sastao se u K a i r u sa pr edsedni kom kra-
l j evske vl ade i i zj avi o mu da neakt i vnost Dr ae Mi hai l ovi a
i de do kol aboraci j e s nepri j at el j em. Pr edsedni k vl ade Boi dar
Pur i , meut i m, ni j e pri znao sar adnj u svoga mi ni st ra voj ske
s nemako-i t al i j anski m okupat ori ma, a nj egovu neakt i vnost
pr avdao j e nudom da se i zbegnu r epr esal i j e nepri j atel j a.
80
P,ri
povr at ku s Teher anske konf erenci j e, predsedni k br i t anske
vl ade Cer i l (posle savet ovanj a sa engl eski m ambasadorom
81
78
U i me engl eske i ameri ke oml adi ne Kongres je pozdravio
Randolf Ceril. Predstavni k sovjetske oml adi ne Zaharov, pozdravljajui
Kongres, rekao je: Vi ste borbena avangarda oml adi ne okupi rani h na-
roda Evrope. Vi dajete oml adi ni Pol jske i ehoslovake, Grke i Al ba-
nije, Francuske i Bel gi je, Norveke i Danske primer kako se treba bo-
riti za slobodu (IV kongres SKOJ-a, Beograd, 1949, str. 88). Kongres
Je primio i pi smene pozdrave potpredsednika SAD Henri Val asa i mno-
gih organizacija oml adi ne iz celog anti fai sti kog sveta.
79
Inae, po mi l j enj u bri tanskog premijera, Titovo poveanje
vojni ke snage dovel o je u veoma ozbiljno stanje konaan poloaj jugo-
sl ovenske monarhi je i vl ade u izgnanstvu (Churchill S. Winston, The
Second World War, Vol ume V, Cassel and Co. Ltd., London, 1952,
str. 412).
80
Draa Mihailovi, rekao je on, dii e i poslednje dete na
oruje kad Savezni ci ponu i skrcavanje i i nvazi ju Balkana, bez koje
bi sve bilo uzal udno i beskori sno krvoprolie. (Arhiv VII, Izvetaj pred-
sednika vl ade B. Puria od 14. februara 1944. Neregi strovano, str. 3).
81
Engl eski ambasador kod izbeglike vl ade tel egrafi sao je 25.
decembra 1943. svom Mi ni starstvu spol jni h posl ova: Naa politika mora
da se zasni va na tri nova inioca: partizani e biti vladari Jugosl avi je.
Oni su od takve vojni ke vrednosti za nas da moramo u punoj meri
74
k o d vl ade kr a l j a Pet r a i general om Makl i nom, engl eski m pred-
s t a v n i k o m pr i Vr hov nom tabu N O V i P O J ) pozvao je, 10. de-
c e mbr a , kr al j a Pet r a, a posl e i predsedni ka nj egove vl ade,
k o me j e ,rekao da Dr au Mi hai l ovi a treba otpusti ti , j er sara-
uj e s nepri j at el j em. Pr edsedni k i zbegl i ke vl ade ni j e pr i hvat i o
o v a j engl eski predl og, i ubrzo j e i nt erveni sao i kod amer i ke
i k o d bri t anske vl ade da ne povuku svoj u voj nu mi si j u i z taba
Drae Mi hai l ovi a, j er bi t i me kr al j evska vl ada bi l a dovedena
u teak poloaj.
8
'
2
Ce r i l je 8. j anuar a 1944 (iz Mar akea, u Ma-
roku) , preko general a Makl i na, poslao pi smo mar al u Ti t u.
I zmeu ostalog on j e napi sao: J a sam odl ui o da bri t anska
v l a d a ne daj e vi e voj ni ku podrku Mi hai l ovi u i davaemo
o d s a d a pomo samo Vama, a bio bi h zadovol j an ako bi jugoslo-
venska kr al j evska vl ada nj ega odstrani l a i z svog sastava. A
t o s e kr a l j a tie, Ce r i l j e rekao: Mi emo u svakom sl uaj u
da ostanemo u zvani ni m odnosi ma sa nj i m, dok emo Va ma
u isto v r eme davat i svu voj ni ku podrku.
83
Al i se i z tog
pi sma bri t anskog pr emi j er a, kao i iz nj egovog pi sma od 5. fe-
bruara, vi del o da bri t anska vl ada, i ako ceni uspehe narodno-
osl obodi l akog pokreta, ne pomi l j a na pr i znanj e nove J ugo-
sl avi j e bez i zvesnog sporazuma i zmeu kr al j a u i zgnanst vu i
revol uci onarne vl ade u zeml j i . Mar al Ti t o j e 9. f ebr uar a sa-
optio br i t anskom pr emi j er u zakl j uke sa savet ovanj a l anova
Naci onal nog komi t et a i A V NOJ - a : Ant i f ai st i ko vee narodnog
osloboenja J ugosl avi j e vrsto stoj i na stanovi tu j edi nst va
j ugosl ovenski h naroda, koj e ne moe postoj ati dok postoj e dve
vl ade, j edna u J ugosl avi j i a druga u Kai r u. Zat o vl ada u Ka i r u
da ih podravamo, poti njavajui politike obzire vojnikim. Sasvi m
je sumnj i vo da li se u Jugosl avi ji moe i dal je monarhi ja da smatra
kao el emenat ujedi njenja (Churchill S. W., The Cecond World War,
Vol ume V, str. 414).
82
Kada je, 4. decembra, iz vesti Asoi eted presa, saznala da je
u zeml ji obrazovana revol uci onarna vlada pod predsedni tvom marala
Tita, izbeglika vl ada u Kairu, ve sutradan, dala je i zjavu da je kra-
l jevska vl ada jedina l egi ti mna vlada Jugosl avi je.
U izbeglikim krugovi ma bila je ve u toku i zvesna di ferenci -
jaci ja u st avu prema NOP-u. U Londonu je poetkom decembra bio
obrazovan jedan emi grantski odbor protiv svi h onih koji sarauju s
neprijateljem. Sava Kosanovi, bivi ministar, objavi o je poetkom ja-
nuara 1944. u ameri koj tampi pi smo u kome je kazao da je u parti-
zanskoj borbi ostvareno jedi nstvo jugosl ovenski h naroda. U to vreme
i stupi l o je iz kral jevskog gardijskog bataljona oko 500 vojni ka koji su
se izjasnili za pri stupanje NOVJ. General Duan Simovi, bivi pred-
sedni k kral jevske vlade, izjavio je 20. februara preko l ondonskog radija:
Ne priznati Narodnoosl obodi l aku vojsku i Narodnooslobodilaki po-
kret znai raditi protiv Saveznika, za raun neprijatelja (Nova Ju-
gosl avi ja, broj 1, Drvar, 1. marta 1944, str. 23).
83
Churchill S. W., The Second World War, Vol ume V, str. 416.
(Original pi sma nalazi se u Vojnom muzeju JNA).
75
treba da bude rasputena, a sa nj om i Dr aa Mi hai l ovi . Zat i m,
ta vl ada mora da pol oi vl adi A V N OJ - a pot pun r aun o rasho-
dovanj u ogr omni h suma narodnog novca. Naj zad, savezni ci
t reba da pr i znaj u Naci onal ni komi t et osl oboenj a J ugosl avi j e
kao j edi nu vl adu J ugosl avi j e. Pi t anj e, pak, monar hi j e odl ui l o
bi se sl obodnom vol j om naroda posl e osl oboenj a zeml j e. J e-
di no pod t i m usl ovi ma Naci onal ni komi t et bio bi spr eman da
sarauj e sa kr al j evskom vl adom. I sto tako, na r ani j e pi t anj e
Moskve o naem st avu pr ema monar hi j i , ovi usl ovi su bi l i
saopteni i sovj et skoj vl adi .
84
Pol i t i ka koj u e zastupati Naci onal ni komi t et i mal a j e
r evol uci onar ni smer, i bri t anskoj vl adi bi l o j e potpuno j asno
da ovaj pr avac nee bi t i naputen. 1 tada je (22. f ebruara) u
par l ament u pr emi j er Vi nst on Cer i l izneo zakl j uke svoj e vl ade
o st anj u u J ugosl avi j i .
85
A 25. f ebr uar a on je obavesti o maral a
Ti t a da j e ve nareeno da engl eski of i ci ri budu povueni i z
et ni ki h tabova.
Br i t anska vl ada j e trai l a nai n da spase monar hi j u i
buroaski poredak u J ugosl avi j i . Ov a nj ena namer a bi l a j e u
okvi r u i mper i j al ne pol i t i ke koj oj j e ci l j da obezbedi engl eske
i nterese na Ba l ka nu u naj veoj moguoj meri . Naci onal ni ko-
mi tet, s druge strane, teio j e da posti gne svoj e meunar odno
pr i znanj e u svoj st vu j edi ne i l egi t i mne vl ade J ugosl avi j e. P r i
t om j e nj egov pri st anak na mogunost zaj edni kog rada sa
emi graci j om, na osnovu r evol uci onar ni h odl uka A V NOJ - a , bi o
pr venst veno usl ovl j en spol j nopol i t i ki m i nteresi ma nove J ugo-
sl avi j e. Post i gnut i kompr omi s ne bi mogao ut i cat i na odnos
kl asni h snaga u zeml j i .
Pol azei od toga da j e posle Dr ugog zasedanj a A V N OJ - a
trebal o u t ampi i agi t aci j i sprovodi ti dr avni stav u vezi s
pi t anj i ma i z obl asti spol j ne pol i ti ke, Cent r al ni komi t et j e 30. j a-
nuar a 1944. uput i o di r ekt i vno pi smo svi m r ukovodst vi ma Komu-
ni sti ke parti j e. U pi smu j e bi l o nagl aeno da t reba ozbi l j no
shvat i t i i nj eni cu st var anj a drave, pr i emu i mat i u vi du da
se ne ui ni ono to bi mogl o postati sredstvo u r ukama oni h koj i
el e da osl abe si mpat i j e demokr at ski h masa u svet u za nau
osl obodi l aku borbu. S v i m pi t anj i ma treba pri l azi t i sa stano-
81
Istorijsko odel jenje Centralnog komiteta SKJ. inv. br. 18347 VI,
152 1944.
85
Izmeu ostalog on je rekao: Partizanski pokret ubrzo je brojno
nadmai o snage general a Mihailovia. Ne samo Hrvati i Sl ovenci ve i
vel i ki broj Srba priao je maral u Titu, i u ovom momentu on ima vi e
od etvrt miliona ljudi sa sobom i vel i ke koliine naoruanja otetog od
nepri jatel ja ili I t al i j ana. . . U ovi m herojski m snagama i oko njih ra-
zvi o se nacionalni pokret i pokret ujedinjenja. Komuni sti ki del ovi
i mal i su ast da ponu prvi (Churchill S. W.. The Second World War,
Vol ume V, str. 420).
76
vi t a j e d n e nove, samostal ne dravne tvorevi ne, koj a ni j e ni-
i j a f i l i j a l a , n e g o delo borbe nai h naroda.
88
U to vr eme stigla je u J ugosl avi j u sovj etska voj na mi si j a,
sa general om Kor nj ej evom na elu. Ona se 23. februara preba-
ci l a avi onom kod Bosanskog Pet rovca, a sutradan je dola u
Drvar, u sedite Vr hovnog taba N OV i POJ .
8 7
I Vr hovni tab je bio reio da uput i j ednu voj nu mi si j u u
Mo s k v u a drugu u London i Vai ngton. P r v a je stigla u
Mo s k v u 12. apri l a, a druga kr aj em apri l a u Al i r, u tab gene-
r a l a Vi l sona, savezni kog vr hovnog komandanta Sredozeml j a.
Mi s i j e su i mal e nal og da se sa savezni ki m vl adama sporazu-
me j u o pomoi u opremi i naoruanj u N O V J , kao i o pi t anj u
j u g o s l o v e n s k e mornari ce koj u su 1941. odvukl i i tal i j anski oku-
patori, i o dr ugi m voj ni m i pol i t i ki m probl emi ma. U maj u,
k a d a j e rekonstrukci j a emi grantske vl ade bi l a u pri premi , ef
86
U pogledu kralja i monarhije reeno je u pismu drati
se odluke AVNOJ-a, ne preterivati i ne pridavati kralju vei znaaj
nego to ga ima, izbegavati sitne polemike i uvati dostojanstvo. Ali na
zborovima dopustiti narodu da kae svoje miljenje o kralju i monar-
hiji (Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta SKJ, inv. br. 6806/1
12/1944).
87
Toga dana je maral Tito, predsednik Nacionalnog komiteta i
vrhovni komandant NOV i POJ, priredio sveanu veeru u ast sovjet-
ske misije. Pozdravljajui njene lanove on je rekao: Mi smo Vas
odavno oekivali. Nai narodi, nai borci, komandiri i politkomesari sa
enjom su oekivali dan kada e vas vidjeti u svojoj sredini (Nova
Jugoslavija, broj 1, str. 15). Kornjejev se zahvalio i rekao maralu
Titu: Ja Vas pozdravljam kao najtalentovanijeg organizatora i ruko-
vodioca Narodnooslobodilake vojske herojskog jugoslovenskog naroda.
Jugoslovenski narod i njegova Narodnooslobodilaka vojska u tekim
uslovima nali su u sebi snage da se bore i da nanose udarac za udar-
cem nemako-fai sti ki m zavojevaima. Takav narod nikada nee biti
pod faistikom izmom (Isto, str. 16).
General Maklin pridruujui se dobrodolici koju je maral Tito
zaeleo lanovima sovjetske misije, rekao je: Ovde u Jugoslaviji gene-
ral Kornjejev moi e da vidi, kao to sam i ja vidio, poetke nove
Evrope. Uvjeren sam da e ga ono to bude vidio ispuniti entuzijazmom
i povjerenjem u budunos t . . . Meutim, posljedice tog pokreta prelaze
okvire Jugoslavije. Kao to je gospodin Ceril naglasio u svom zadnjem
govoru, Narodnooslobodilaka vojska vee vrlo veliki broj neprijatelj-
skih divizija, ije bi snage inae bile upotrebljene na Istonom ili na
italijanskom frontu, ili kao odbrana od vel i ke saveznike invazije, koja
e uskoro zapoeti na zapadu Evrope. To je vrlo stvaran i vaan dopri-
nos saveznikom ratnom naporu. Nadajmo se da e slavni primer Ju-
goslavije probuditi ostale potlaene narode Evrope da ustanu protiv
zajednikog neprijatelja i da e gnusne snage faizma uskoro pasti zga-
ene snagom ujedinjenih nareda (Isto. str. 16).
Ovim priznanjem borbi jugoslovenskih naroda pridruio se tih
dana i sledei pozdrav medu parolama CK SKP(b) povodom 26-te godi-
njice Crvene armije: Srani patrioti Jugosl avi je! Vaa borba za slo-
bodu i nezavisnost domovine slui svim porobljenim narodima Evrope
kao primjer koji ih oduevljava (Isto, str. 20).
77
nae mi si j e pozvan j e i z Al i r a u London, i predsedni k br i t anske
vl ade sloio se da mi si j a N O V J ubudue tesno sarauj e sa
engl eski m v oj ni m vl ast i ma r adi nabavke potrebnog naoruanj a
i druge opreme za Narodnoosl obodi l aku voj sku. Mi si j a u
Mos kv i upoznal a j e sovj et sku vl adu s nai m pot rebama u
naor uanj u i opremi i ubrzo j e poel a rad. Ve od ranog l eta
poi nj e da pri sti e sovj et ska pomo za NOV J .
8 8
Vl ada u Va-
i ngtonu tada ni j e pri stal a da pr i mi mi si j u N O V J . Ona ni j e
ila ukor ak sa engl eskom i ni ci j at i vom. Ot uda se kr al j evska
i zbegl i ka vl ada i nadal a da e kod amer i ke vl ade nai i na
r azumevanj e i podrku pr i svom nast oj anj u da sauva Dr au
Mi hai l ovi a, kome vl ada S A D jo ni j e odrekl a pomo, mada j e
odl ukom Teher anske konf er enci j e pri stal a da mat er i j al no
pomae N O V J .
J o 2. oktobra 1943. bi l a j e osnovana Baza N O V J u I t al i j i
sa zadatkom: da organi zuj e pr i j em i prenos u J ugosl avi j u
oruj a, opreme i hr ane i z savezni ke pomoi ; da pr i hvat i vel i ki
broj i nt er ni r ani h J ugosl ovena i one deseti ne hi l j ada I st r ana i
pr i mor ski h Sl ovenaca koj i su bi l i i t al i j anski voj ni ci , i da svi ma
obezbedi povr at ak u otadbi nu i st upanj e u N O V J ; da se br i ne
0 smet aj u r anj eni ka koj i su tamo pri sti zal i iz J ugosl avi j e i o
zbegovi ma koj i su upueni na savezni ku t eri t ori j u. St ab baze
bi o j e u Bar i j u.
Pomo j e u poet ku preteno prevoena br odovi ma na dal-
mat i nska ostrva, a posl e j e dot urana i avi oni ma. Ta pomo ni j e
bi l a mal a, al i j e bi l a dal eko i spod potreba N O V J za naorua-
nj em, odeom i hranom, kao i i spod potreba za odevanj em i
i shr anom stanovni tva.
Poet kom 1944, posl e savezni kog obeanj a da e naa
voj ska dobi ti i zvestan broj t enkova i avi ona, Vr hov ni tab j e
uput i o l j udst vo Tenkovskog bat al j ona i z J a j c a u I t al i j u, a ta-
koe i l j udst vo 1. vazduhopl ovne baze iz Gl amoa. Tenki st i su
zat i m bi l i upueni u Egi pat . Obuka j e i zvedena u Tenkovskoj
kol i N O V J (poela r ad 26. mar t a u Kat adbi bl i zu Kai r a) , koj u
su zavri l e dve grupe, oko 860 l j udi , od koj i h j e naj vei deo
r ani j e pri padao j edi ni cama kr al j evske voj ske. Posl e povr at ka u
I t al i j u, 16. j ul a bi l o j e (u Gr avi ni ) zavreno f or mi r anj e 1. ten-
kovske bri gade N O V J ( j ai ne oko 1670 l j udi ) , od ovog l j udst va
1 j ednog dela osl oboeni h i nt erni raca i z Sl oveni j e, Hr v at s ke i
Cr ne Gore.
89
J e da n deo tenki sta upuen j e u S S S R . Obuka
vazduhopl ovaca poela j e odmah kod Bar i j a, al i j e 1. vazduho-
pl ovna baza kr a j e m j anuar a premetena u r ej on Br i ndi zi j a,
88
U SSSR- u je u junu bila formirana 1. jugosl ovenska brigada,
a docni je 2. tenkovska brigada NOVJ, od nai h tenki sta iz sastava 1. t en-
kovske brigade.
89
Formi ranje 1. t enkovske brigade poelo je 10. jula 1944.
78
odakl e j e upuena u Af r i ku, na aerodrom Beni nu kod B e n-
ga z i j a ,
9 0
na kome j e nastavi l a obuku. Pr ema sporazumu od
12. mart a u Vr hovnom tabu N OV i P OJ , i zmeu maral a Ti ta
i g e n e r a l a Makl i na, o obuci pilota i f or mi r anj u j ugosl ovenski h
l ova ki h i bombarderski h eskadri l a, 22. apri l a bi l e su f ormi rane
1. l o v a k a eskadri l a od 16 avi ona (u Af r i c i i zvel a obuku od
28. a p r i l a do 15. j ul a) i 2. eskadri l a (poela obuku 1. jul a).
91
P o l o v i n o m avgusta, u sastavu bri tanskog vazduhopl ovstva, a
pod zastavom nove J ugosl avi j e, one su otpoele borbena dej stva
p r o t i v nemaki h snaga i komuni kaci j a u naoj zeml ji .
Pr i l i an broj nai h ranj eni ka bio j e pri hvaen u I t al i j i ;
1. februara bi l o ih je preko 1500, naj vei broj u bol ni ci u Ta-
rantu i Gr umu, ostali u neki m dr ugi m bolnicama.
92
Pol i t i ko i
moral no vl adanj e ranj eni ka bilo j e za pohval u. P r i bol ni ci u
Gr umu odravan j e bol ni ki kurs. U svi m grupama bio j e
razvi j en pol i ti ki i kul turno-prosvetni rad.
U sporazumu sa savezni ci ma poelo je pr vi h dana j anuara
prevoenj e naeg zbega u I t al i j u, u rej on Taranta. Zat i m, do
kr aj a meseca, oko 10.000 l i ca je prevezeno u engl eski voj ni
logor El at u Si naj skoj pusti nj i . Do l eta se t aj broj ovde
poveao na oko 27.000 lica. U l ogoru su organi zovani Odbor
zbega, A F Z , U S A O J i parti j ska organizacija, i zaveden j e vrl o
raznovrstan rad, od kol ske nastave i umetni kog .rada do vie-
struke pri vredne delatnosti.
U anti fai sti kom svetu, pogotovo od poetka ove godine,
j avl j a se sve vei broj poj edi naca i drut veni h organi zaci ja sa
zahtevom da se pomogne narodnoosl obodi l akom pokretu J u-
goslavije. Prol o j e ono vr eme kada j e j edi no Sl obodna J ugo-
sl avi j a
93
saoptaval a i sti ni te vesti o borbama u J ugosl avi j i ,
dok j e izbeglika vl ada el om svetu servi ral a svoj e l ane izve-
taje. Sada i naj poznat i j i l i stovi Engl eske, Amer i ke i drugi h
zemal ja donose vesti o promenama u J ugosl avi j i i komi ni kee
Vr hovnog taba o borbama N O V J , pored sovj etske tampe koj a
je o tome i rani j e pisala. U Moskvi je anti fai sti ki Sl ovenski
90
Od prelaza u Italiju pa do leta 1944. pristupilo je 1. vazduho-
plovnoj bazi oko 1300 novi h vazduhoplovaca, meu kojima i 250 avi -
jatiara kraljevskog vazduhoplovstva.
91
Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta SKJ, inv. br. 6967/XVII
14/1944).
92
Broj ranjenika NOVJ u Italiji poveavao se; rauna se da ih
je do kraja rata bilo prihvaeno oko 12.000.
93
Radio-stanica Slobodna Jugoslavija odigrala je vanu ulogu
u vreme oslobodilakog rata. Objavljujui saoptenja Vrhovnog taba
i druge priloge o narodnooslobodilakoj borbi, ona je borcima i stare-
inama NOVJ i svim patriotima irom zemlje govorila o njihovoj hra-
broj borbi i ulivala im veru u pobedu. Istina o naoj borbi krila je put
u neobavetenu ili pogreno obavetenu svetsku javnost.
79
mi ti ng, odran u f ebruaru, pozdravi o borce Narodnoosl obcdi -
l ake voj ske, nagl asi vi da nj i hova her oj ska borba i zazi va ushi-
enj e svekol i kog sl obodol j ubi vog oveanstva. U neki m ze-
ml j ama su postoj al a udruenj a za pomo novoj J ugosl avi j i ,
naroi to u Sever noj i J unoj Amer i ci . Bi o j e vr l o akt i van
Uj edi nj eni komi t et Amer i kanaca j ugosl ovenskog porekl a. On
j e oko sebe okupl j ao vel i ko mnot vo nae emi gr aci j e u S A D
i Kanadi ; u amer i koj j avnost i popul ari sao borbu narodno-
osl obodi l akog pokret a i nj egove ci l j eve, teei da ost vari je-
di nstvo nai h i sel j eni ka, uvel i ko podel j eni h na naci onal na i
verska drut va; organi zovao pr i kupl j anj e pomoi za borce
N O V J . Naa progresi vna emi graci j a se zal agal a za ci l j eve
narodnoosl obodi l ake borbe, na emu j oj i zahval j uj e mar al
Ti t o u pi smu koj e je, 29. mart a, uputi o predsedni ku Uj edi nj enog
komi teta, uz svoj l anak namenj en amer i koj j avnosti . "
4
U S A D
j e bi o osnovan i poseban komi t et za pomo novoj J ugosl avi j i .
Naoj narodnoosl obodi l akoj borbi prui l e su pomo, naroi to
pol i ti ku, i one grupe J ugosl ovena koj e su uzel e akt i vnog
uea u f r ancuskom pokr et u otpora. Takoe je naa voj na i
ci vi l na emi graci j a u Svaj car skoj bi l a okupl j ena oko Ant i f ai -
sti kog komi t et a narodnog osl oboenj a u i nostranstvu, koj i je,
obrazovan avgusta 1943, i zdavao l i stove Gl as sl obodne J ugo-
sl avi j e i Sl obodu.
Sada se ve za J ugosl avi j u post avl j al o i pi t anj e pomoi
od strane Unre.
95
P or e d ostalog, t o pi t anj e j e bi l o oteano t i me
to amer i ka vl ada ni j e pri stal a da pr i mi nau v oj nu mi si j u i
del egate Naci onal nog komi teta, kao i f akt om postoj anj a dvej u
vl ada Naci onal nog komi t et a i i zbegl i ke vlade.
9, i
Iz I t al i j e su u novembr u 1943. prevezene u Dal mac i j u (iz
Ba r i j a na ostrva Kor ul u i Hv a r ) 1. i 2. prekomorska bri gada
( preko 2000 l j udi ) , f or mi r ane u okt obr u od osl oboeni h i nter-
ni r aca i z Sl oveni j e, Dal maci j e i Cr ne Gor e i i zvesnog br oj a
94
Kod nas je objavl jen u Novoj Jugosl avi ji , u broju 6. od 15.
maja 1944. U Ameri ci je tampan u asopi su Fri Vorld (Free World)
kao i posebno, u 25.000 primeraka, sa predgovorom poznatog knj i ev-
ni ka Luja Adamia, predsedni ka Ujedi njenog komiteta.
95
UNRRA: Uni ted Nati ons Relief and Rehabi l i tati on Admi ni stra-
tion (Administracija Ujedi njeni h naci ja za pomo i obnovu).
Osnovana 9. novembra 1943. u Atl anti k-Si ti ju. U njoj su bili za-
stupljeni predstavnici 44 drave (kasni je 48). Imal a centralu u Vai ng-
tonu, regionalni Biro za Evropu u Londonu i Bi ro za Bal kan u Kairu.
Njen rad u Evropi prestao je 30. jula 1947. godine, a u Azi ji mesec
dana docnije.
9
" Izbeglika vlada je imala svoga predstavni ka u Unri. Ona je
njegov rad regulisala preko svoga ambasadora u Vaingtonu, koji je
predl agao da pomo stanovni tvu dele Crveni krst, predratne zadruge
i i zvesna akci onarska trgovaka udruenja.
80
PRODOR NEMAKIH SNAGA U LIKU. GORSKI KOTAR I HRVATSKO PRIMORJE ( 16. JANUAR-12. FEBRUAR 1944)
I Sosiljcvo
Skice br. 7
Istrana i pr i mor ski h Sl ovenaca. Obe bri gade su obj edi nj ene
posle manj i h bor bi na ost r vi ma i, pod nazi vom 1. prekomorska
brigada, upuene u Dr v ar , gde su pri st i gl e pr v i h dana f ebr uar a
1944. Odl ukom Vr hov nog taba bi l e su rasf ormi rane, a nj i hovo
ljudstvo ukl j ueno u 1. i 6. di vi zi j u 1. prol et erskog korpusa. U
februaru je f or mi r ana i 3. pr ekomor ska bri gada, preteno od
Istrana i pr i mor ski h Sl ovenaca, j ednog bat al j ona Crnogoraca i
izvesnog br oj a pr ezdr avel i h r anj eni ka; prevezena j e u mar t u u
Dal maci ju i ul a j e u sastav 26. di vi zi j e. Za t i m j e f or mi r an?
4. prekomorska bri gada i zadrana u I t al i j i r adi opsl ui vanj a
na aerodromi ma i u l ukama odakl e su prenoeni r at ni mat er i j al
i hrana za J ugosl avi j u.
9 7
Pr i l i kom kapi t ul aci j e I t al i j e, u onom del u koj i se nal azi o
pod nemakom okupaci j om, J ugosl oveni koj i su pobegl i i z
koncentracionih l ogora odmah su otpoel i bor bu pr ot i v Ne-
maca, samostal no i l i zaj edno sa i t al i j anski m part i zani ma. Por ed
manjih grupa, koj i h j e bi l o u mnogi m kr aj evi ma, vr l o j e po-
znata ona koj a j e bi l a j ezgro part i zanske bri gade Ant oni o
Grami ( Ant oni o Gr amsci ) , sastava: t r i j ugosl ovenska i dva
italijanska batal j ona. J ugosl ovenski bat al j oni su docni j e, posl e
jednog veeg napada nepr i j at el j a u okol i ni Ri ma, osnoval i par-
tizanski odred Ti t o, koj i j e produi o bor bu sve do spaj anj a
sa savezni ki m snagama.
Nemaka Vr hov na komanda j e budno prat i l a ovaj r azvoj
dogaaja u J ugosl avi j i . I s obzi rom na pomer anj e i stonog
fronta ka zapadu i savezni kog f r ont a u I t al i j i ka sever u, ona
j e znala da e u pr edst oj ei m dogaaj i ma i N O V J i grat i j o
veu ulogu. J er , ukol i ko se pogoravao opti pol oaj nemake
vojske, utol i ko j e i si t uaci j a nj eni h t r upa na B a l k a nu bi l a tea,
kako u smi sl u sposobnosti odbrane pr ed moguom i nvazi j om
anglo-amerikih snaga i nast upaj uom Cr v enom ar mi j om, tako
i u pogl edu event ual nog i zvl aenj a ka Panonskoj ni zi j i i na
jugoistone padi ne J ul i j s ki h Al pa. Akt i vnost N O V J stal no j e
ugroavala nemake t r upe na Ba l ka nu; na s v i m pr avci ma sve
vie se poveaval a opasnost za bl i u i dubl j u pozadi nu oni h nj i -
hovih del ova koj i su se nal azi l i u obal skom poj asu Bal kanskog
poluostrva. No, i ako ni j e vi e i mal a mogunosti da povede
obimne of anzi vne operaci j e pr ot i v cel e N O V J , nemaka ko-
manda j e bi l a pr i nuena da i dal j e preduzi ma akt i vne mer e u
I cilju odbrane, nadaj ui se pr i t om da e naj v e i uspeh posti i
ako uni ti Vr hov ni tab i r azbi j e onu gr upaci j u N O V J koj a j e
bila pod nj egovi m neposr edni m r ukovodst vom i nal azi l a se u
obalskom poj asu i neto dubl j em zal eu oset l j i vog del a j adr an-
97
U jesen je formi rana i 5. prekomorska brigada, koja je po do-
lasku u Jugosl avi ju ukl juena u 8. korpus.
6 Oslobodilaki rat
81
ske obale.
98
Stoga j e sam Hi t l er ( poetkom 1944) naredi o da se
mor a l i kvi di r at i Vr hov ni tab N O V i P O J , u kom ci l j u je, po
nal ogu Vr hov ne komande, St ab 2. okl opne ar mi j e pr i pr emi o
i zat i m i zveo dr var sku operaci j u.
BORBE U SREDNJOJ I ZAPADNOJ BOSNI I U DALMACIJI
PRE DRVARSKE OPERACIJE
De j s t v a 1. pr o l e t e r - Pr odor om preko srednj e i zapadne
s k o g i 5. ko r pus a Bosne u t oku j anuar a i uspost avl j anj em
svoj i h garni zona u dol i ni srednj eg toka
Vrbasa, nemake snage su obezbedi l e za sebe jo j edan vaan
komuni kaci j ski pr avac koj i i z dol i ne S av e i zvodi na j adr ansku
obal u. No one ni su uspel e da pr odr u na t er i t or i j u koj a se sa
i stoka i severa gr ani i Sanom i Unom, sa zapada Uno m i sa
j uga sever ni m padi nama Di nar e i at or a i severozapadni m
del om Gl amokog pol j a, ni da ovl adaj u gr adovi ma Sans ki m
Mostom, Bosanski m Pet r ovcem, Kl j u em, Dr v a r om i Bosanski m
Gr ahovom. Zbog toga su u nar ednom peri odu naj veu panj u
obrat i l e odr avanj u svoj i h dobro ut vr eni h garni zona koj i e
i m, kad i zvre pr i pr eme i koncent ri u pot rebne snage i sred-
stva, posl ui ti kao osl onci za i zvoenj e dej st ava u t oku drvar-
ske operaci j e.
J edi ni ce 1. i 5. korpusa uspel e su da se odre na svoj i m
oper at i vni m podr uj i ma za vr eme zi mski h dej st ava i da u duhu
di r ekt i va Vr hovnog taba, odmah po pr est anku nemake ofan-
zive, obnove napade na nepr i j at el j ske kol one, transporte i
posade. I st ovr emeno j e bol j e organi zovana i odl uni j e povedena
borba prot i v et ni ki h grupa.
P r v i i 5. korpus bi l i su tada rasporeeni ugl avnom na isto-
nom i sever nom del u sl obodne t eri t ori j e u srednj oj i zapadnoj
Bosni . P r v i prol et erski korpus i mao j e sl edei raspored: 1. pro-
l et erska di vi zi j a: 1. i 13. bri gada u srednj oj Bosni , na pl ani n-
skom masi vu i zvornog del a Usore, Vr banj e, B i l e i Ugar a, a
3. bri gada na zat var anj u pr avca Gl amo Rqr e Dr v a r ;
6. di vi zi j a: 1. i 3. bri gada na l i ni j i Si povo J ezer o Mr konj i -
-Grad, u odbrani pr avaca koj i od J a j c a i zvode ka Mr konj i -
-Gr adu i Ml i ni t i ma, a 2. bri gada u r ej onu Dr var a, na obezbe-
enj u Vr hovnog taba. St ab 1. korpusa bi o j e u Pr ekaj i . Pet i
korpus i mao je ovakav raspored: 4. di vi zi j a: 6.i 8. bri gada za-
t var al e su pr avce Ba nj a L uk a Sanski Most i Pr i j edor
98
Po nemakom mi l jenju, stvarno je postojao vel i ki stepen
verovatnoe da e borbeni el an partizanskih formaci ja brzo oslabiti
kada ne bude domi nantne Ti tove linosti, motora energi je oslobodilake
armije (Hagen W., Di e gehei me Front, Ni bel ungen-Verl ag, Lienz und
Wien, 1950, str. 269).
82
Sans ki Most i oteaval e saobraaj na komuni kaci j ama Ba nj a
Pr i j edor Bosanski Novi i Kost aj ni ca Bosanski
Bosanska Kr upa Bi ha, dok je 11. bri gada bi l a na
Ko z a r i ; 10. di vi zi j a i mal a je 7. i 9. bri gadu na prostori j i Bi t ovnj a
_ gornj i tok Vrbasa Kupr es J anj , a 13. bri gadu u odbrani
pravca Banj a L uka aavi ca Kl j u ; 11. di vi zi j a (5, 12,
14. i 12. sl avonska bri gada) nal azi l a se i zmeu reka Bosne i
Vr b a s a , severno od komuni kaci j e Doboj Tesl i Masl ovar e
Kot or-Varo Ba nj a Luka. St ab 5. korpusa bio je u Ri bni ku.
Bi l o je vi e parti zanski h odreda, samostal ni h i u sastavu di vi -
zija, na celoj t eri t ori j i srednj e i zapadne Bosne. U severoza-
padnom del u Li vanj skog pol j a i u rej onu Bosanskog Gr ahova
nalazila se 9. di vi zi j a 8. korpusa, koj a je i mal a zadatak da
zatvara pr avce koj i od L i v na i Kni na izvode preko Bosanskog
Grahova ka Dr var u.
Poto se jo 10. j anuara nala iza l ea 1. brdske i 7. SS
divizije, koj e su nastavi l e prodor u zapadnu Bosnu, 1. prol eter-
ska di vi zi j a (bez 3. bri gade) preduzel a je, po nareenj u t aba
1. korpusa, dej stva prema J aj cu, Skender-Vakuf u, Tr avni ku,
Tesl i u i Tenj u da bi unekol i ko olakala poloaj ostalih j edi -
nica 1. i 5. korpusa u zapadnoj Bosni . P r v a bri gada ula je
15. j anuara bez borbe u Kotor-Varo, a 17. j anuara, sa dva
bataljona, i u J a j c e ( koj e je, pred nadmoni m snagama 7. SS
divizije, ponovo naputeno 21. j anuara) . Del ovi 13. bri gade ul i
su 26. j anuara u Teanj . U meuvr emenu je 1. di vi zi j a odbila
vie nemaki h ispada iz J aj ca, Tr avni ka i Tesl i a i ometal a sao-
braaj i zmeu ovi h garnizona.
Sl obodna teri tori j a, a naroi to i ri rej on Dr var a, bi l a j e
pri l i no ugroena pr v i h dana februara. Nemaka 1. brdska divi-
zija, posle borbi sa 19. di vi zi j om i 13. dal mati nskom bri gadom,
izbila je 5. februara na l i ni j u Vr l i ka Kn i n Otri , odakl e
j e pri premal a napad ka severu, prema Bosanskom Gr ahovu i
Drvaru. Uoi vi namer e nepri j atel j a, Vr hov ni tab je, s obzi rom
na to da se u Dr v a r u nal azi l a samo 2. bri gada 6. di vi zi j e i u
rej onu Bosanskog Gr ahova 9. di vi zi j a, naredi o da se i zvri hi tno
pregrupi savanj e snaga 1. korpusa. St ab 6. di vi zi j e sa pritap-
ski m j edi ni cama i 1. bri gadom premeten je 5. februara u rej on
Drvara, a 2. bri gada ove di vi zi j e ori j enti sana je na zat varanj e
pravaca Bosansko Gr ahovo Dr var i S r b Dr var . Na l i ni j u
J ezero Mr konj i -Gr ad Podrani ca pri sti gl a je 7. f ebruara
3. bri gada 1. di vi zi j e" i smeni l a 3. bri gadu 6. di vi zi je, koj a j e,
98
Posl e uea u napadu na Banju Luku i u borbi sa 92. motori-
zovanim pukom na pravcu Banja Luka aavica, 3. krajika brigada
upuena je ka Drvaru, a odmah zatim na liniju tekerovci Rore
Crni Vrh da zatvori pravac Glamo Drvar. Tek pristizanjem u rejon
Mrkonji-Grada ponovo je dola pod komandu taba svoje divizije.
6*
83
po i zvrenoj smeni , upuena u r ej on Vaganj Stekerovci
Ror e r adi zat var anj a pravca Gl amo Dr v a r i osi guranj a
aerodroma na koj i su savezni ci sputal i oruj e i opremu. A 1.
i 13. bri gada 1. di vi zi j e zadrane su i dal j e na r ani j i m polo-
aj i ma u srednj oj Bosni .
Zbog l oi h vr emenski h pri l i ka, u t oku f ebr uar a i u pr voj
pol ovi ni mar t a nije bilo vei h dej stava. P r v a prol et erska bri-
gada, sadej st vuj ui s del ovi ma 11. di vi zi j e, napal a je 6. mar t a
et ni ke u rej oni ma Snjegotine, Dubr av e i J oavke, al i bez
vei h rezul tata, j er su se et ni ci pr avovr emeno i zvukl i . Zase-
dama j e ugroavan saobraaj na komuni kaci j ama i odbi j eno j e
nekol i ko i spada nepr i j at el j a i z Tr avni ka, Tur bet a, J a j c a i Te-
sl i a ka sl obodnoj teri tori j i . Dr uga bri gada 6. di vi zi j e, isto tako
uspeno, spreaval a j e saobraaj na dr umu K n i n Donj i
Lapac Bi ha, dok je 1. bri gada, i pored dubokog snega, u
tekoj borbi od 12. do 21. mart a, razbi l a et ni ka upori ta u
Pl avnom, Pr l j ev u, Pr i budi u i Otonu.
Stab 1. korpusa, na osnovu di r ekt i ve Vr hov nog taba, na-
redi o je 16. mar t a Stabu 1. di vi zi j e da sa pr i t apski m j edi ni cama
i 1. bri gadom do kraja meseca pr ee na l evu obal u Vr basa i
preuzme zat var anj e pr avaca J a j c e Mr konj i -Gr ad i J a j c e
Sipovo Ml i ni t a, a da svoju 13. bri gadu pomer i na odsek
Tr a v ni k J aj c e. I st og dana upuena j e u Gl amoko pol j e
3. kr aj i ka bri gada (bez j ednog bat al j ona) sa zadat kom da ojaa
odbr anu pr avca L i v no Gl amo Dr v ar , gde se ve nal azi l a
3. bri gada 6. di vi zi je.
100
Od 25. do 31. marta Stab 1. di vi zi j e, pri-
tapske j edi ni ce i 1. bri gada prel i su preko mosta na Vr bas u
kod Ba r e v a ( 8 km severno od J aj ca) .
1 0 1
Odbr anu rej ona Mr ko-
nj i -Grada, pr i hvat i obezbeenj e prel aza preko r eke vr i l i su
del ovi 13. kr aj i ke bri gade 10. di vi zi j e i j edan bat al j on 3. kra-
j i ke bri gade, koj i j e tek 27. mar t a upuen u sastav svoj e bri -
gade. Stab di vi zi j e smesti o se u Mr konj i -Gr adu, a 1. bri gada
posela j e pol oaj e za odbr anu odreeni h pravaca. Za v r eme
ovoga prel aza preko Vr basa, i nekol i ko dana docni j e, 13. pro-
l eterska bri gada odol eval a j e nemaki m j edi ni cama koj e su
i st ovremeno napadal e i z J a j c a pr ema Dnol ukoj pl ani ni i i z
Tr av ni ka preko Gost i l j a ka Vi t ov l j u i Gol oj pl ani ni . Nema ki
garni zon u J a j c u bio j e j ak, a saobraaj na pr avci ma Tr av ni k
J a j c e i Donj i Vakuf J a j c e vr l o i v, pa se ta bri gada
povukl a dal j e od komuni kaci j a, u r ej on Vi t ovl j e I ml j ani
1.10
U znak priznanja za i zvanredne uspehe u narodnoosl obodi l a-
koj borbi, naredbom Vrhovnog komandanta od 19. marta, 6. divizija pro-
gl aena je prol eterskom i otada nosi nazi v 6. proleterska divizija Ni-
kola Tesla.
1.11
Tih dana je padao sneg i onemogui o dejstva nemake avi ja-
cije. Ova e neto docni je sruiti most kod Bareva.
84
P e t r o v o Pol j e, i ako j oj je, u meuvr emenu, bi l o nareeno da
i ona pree Vr bas j uno od J aj c a.
P r v i h dana apri l a 1. prol eterska i 13. kr aj i ka bri gada
o dbi j a l e su manj e napade 13. puka i I zvi akog odreda 7. SS
di vi zi je, koj i su nasi l ni m i zvi anj em pr i kupl j al i podatke o nai m
s n a g a ma i tei l i da na prost ori j i J a j c e Mr konj i -Gr ad
aavi ca Medna st vore pol aznu osnovi cu za kasni j i napad
ka Drvaru.
10
'
2
Nepr i j at el j j e i z J a j c a prodro 3. apri l a u Mr konj i -Gr ad,
al i se odmah povukao. Tada j e 13. kr aj i ka bri gada pr i vr emeno
stavl j ena pod komandu t aba 1. prol et erske di vi zi j e, koj i j e
pri stupi o pr i pr emama za napad na posadu J aj ca. Meut i m, do
pl ani ranog nonog napada 13. apri l a ni j e dolo, j er su u J a j c e
u meuvr emenu pri sti gl e znatne nepr i j at el j ske snage i z Tr av-
ni ka. Po nar eenj u t aba 5. korpusa, 13. kr aj i ka bri gada sada
j e upuena ka Pr i j edor u. Mot or i zovani del ovi 7. SS di vi zi j e,
posle nekol i ko ponovl j eni h pokuaj a, uspel i su 22. apri l a da i z
J aj c a pr odr u u Mr konj i -Gr ad i odmah produe napad ka
Rogol j u. Toga dana je i 13. prol et erska bri gada zavri l a preba-
ci vanj e na l evu obal u Vr basa u r ej onu Bal j v i na (16 km seve-
rozapadno od J aj ca) . Nj ena t r i batal j ona, koj i su preko Vr basa
prel i uoi prodora nemaki h del ova u Mr konj i -Gr ad, posel i
su pol oaj e za odbr anu na l i ni j i Medna Podr ani ca Pod-
i l j ak Rogol j e, gde su hi tno pri st i gl i i ostal i nj eni del ovi .
Dana 2. i 3. maj a 1. i 13. prol eterska bri gada neuspeno su na-
padal e snage u Mr konj i -Gr adu, dok su nemaki del ovi i dal j e
vr i l i i spade i z J a j c a i Mr konj i -Gr ada ka aavi ci , Kl j u u,
Ml i ni t i ma i Sipovu.
Vr hov ni tab j e stal no ukazi vao na vanost zat var anj a
pravaca koj i sa ove prost ori j e i zvode ka sredi tu sl obodne teri-
tori j e u zapadnoj Bosni , i na pot rebu to vre veze i sadej st va
i zmeu 1. prol et erske di vi zi j e i del ova 5. korpusa koj i su zatva-
ral i pr avac B a nj a L uk a Kl j u . Vr hov ni tab j e naredi o i
ostal i m j edi ni cama N O V J da i spol j e to veu akt i vnost na
svoj i m oper at i vni m podruj i ma.
Da bi obezbedi l i neometano pr i kupl j anj e svoj i h snaga
za dr var sku oper aci j u i ol akal i i zvoenj e napada ka Dr v a r u
i Bosanskom Pet r ovcu, pored niza dr ugi h mera, nemake snage
su du komuni kaci j e K n i n - S r b Bi ha oj aal e svoj a upo-
rita i vr i l e ee i spade ka sl obodnoj teri tori j i , pal ei i uni -
t avaj ui sela u bl i zi ni druma. Zbog toga je, 3. apri l a, 3. bri gada
6- prol et erske di vi zi j e pomerena sa pr avca Gl amoa u r ej on
Drvara. Obezbeuj ui se od Sr ba i Gor nj eg Lapca, del ovi 1.
112
Na liniji Pecka Medna Srijeda nalazila su se i dva ba-
taljona 9. brigade 10. divizije radi zatvaranja pravca Medna Slatina
Ribnik i bonog dejstva ka drumu Mrkonji -Grad Mlinita.
85
i 2. bri gade ove di vi zi j e napal i su nou 8/9. apri l a nepri j at el j ska
upori ta Suv aj u, Br ot nj u, Meeak, Dol j ane i Dobr o Sel o, al i
j e ovaj napad bi o obust avl j en usl ed i l avog otpora nepri j at el j a.
Ni obnovl j eni napad i due noi ni j e uspeo, j er su nepr i j at el j u
u meuvr emenu pri sti gl a oj aani a i z Bi haa.
10
' ' Udar na grupa
1. bri gade ( j ai ne 40 voj ni ka) saekal a je 23. apri l a, u zasedi
kod Gr adi ne ( tri gonometar 559), j ednu nepr i j at el j sku kol onu i
potpuno j e razbi l a.
101
Uspene akci j e za spr eavanj e sve i vl j eg
saobraaj a nepr i j at el j a na pr avcu K n i n S r b Bi ha na-
st avl j ene su i u t oku maj a, a pr i t om je odbi j eno i vi e pokuaj a
nepr i j at el j a da pr odr e na sl obodnu t er i t or i j u zapadne Bosne.
U t oku zi mski h dej stava, i docni j e, u srednj oj Bosni na-
l azi l i su se 11. di vi zi j a i del ovi 10. di vi zi j e 5. korpusa. Ve 19.
j anuar a je 11. di vi zi j a ( koj a se sa 1. prol et erskom di vi zi j om pr va
nal a iza l ea 1. brdske i 7. SS di vi zi j e) napal a posadu Pr nj a-
vora, koj u su sai nj aval i del ovi 6. l ovakog domobranskog puka,
ustae i Nemc i (oko 750 l j udi ) . etrnaesta i 12. sl avonska bri-
gada uspel e su da pr odr u u grad, al i su se, zbog pr ot i vnapada
nepri j at el j a, povukl e na pol azne pol oaje. Sut r adan j e napad
obnovl j en, i obe bri gade su ovl adal e gradom, al i se, zbog ne-
dovol j ne budnosti , nepr i j at el j i zvukao i probi o ka Dervent i .
105
K r a j e m j anuar a je 9. bri gada 10. di vi zi j e ul a u Kupr es
i Bugoj no. Zat i m je, nou 30/31. j anuar a, del om snaga napal a
posadu Donj eg Vakuf a, al i j e uj ut r u, kad j e gotovo bi l a ovl a-
dal a gradom, mor al a da se povue usl ed i nt er venci j e del ova 7.
55 di vi zi j e i z J aj c a.
Po nar eenj u t aba 5. korpusa, 10. i 11. di vi zi j a naroi to
su akt i vno omet al e nepr i j at el j ski saobraaj : 10. di vi zi j a u do-
l i nama Ra me i Ner et v e i na komuni kaci j ama Pr ozor Bugoj no
Donj i Vakuf J a j c e i Tr av ni k Donj i Vakuf , a 11. di vi -
zi j a na komuni kaci j ama u dol i nama Bosne, L a v e i Usore.
Pot o su u bor bi pr ot i v etni ka bol j e rezul t at e posti zal e manj e
j edi ni ce: odel j enj a, vodovi , poj edi ne pat rol e i strae pr i ko-
mandama mesta, j er su etni ci l ako uoaval i pokr et e vei h
j edi ni ca i i zbegaval i sukob sa nj i ma, osamostal j eni su 14. fe-
br uar a Banj ol uki , Pr nj avor ski , Teanj sko-tesl i ki i Mot aj i ki
N O P odred, koj i su dotl e bi l i u sastavu bri gada 11. di vi zi j e.
los Desetog aprila je 6. proleterska divizija uspostavi l a neposre-
dan dodir s jedi ni cama 19. di vi zi je 8. korpusa radi izvoenja zajedni ki h
dejstava na komuni kaci ji Kni n Srb Biha.
104
Tom pri l i kom je, prema nai m podacima, pogi nul o 45, ranjeno
56 i zarobljeno 13 nepri jatel jski h vojnika, a zapl enjeno 36 konja s t ova-
rom (Arhiv VII, k. 799, br. reg. 6'3).
105 p
r e m a
nai m podacima, nepri jatel j je u Prnjavoru pretrpeo
gubi tke od 115 poginulih i 36 zarobljenih, dok su nai gubici 30 poginu-
lih i 36 ranjenih (Arhiv VII, k. 866, br. reg. 12/4).
86
U f ebruaru i mar t u 10. i 11. di vi zi j a ni su i mal e znaaj ni j e
a kc i j e , pa je ovo vr eme iskorieno za popunu i organizaciono
uvrenje j edi ni ca i za voj no uzdi zanje stareina na razni m
kursevima. P r v i h dana marta j edi ni ce 11. di vi zi je, u sadej stvu
sa 1. bri gadom 1. divizije,
100
uspeno su napadal e etni ke u upi ,
to je omoguilo j ai pr i l i v novi h boraca i z ovi h rej ona u koj i ma
su etni ci i mal i pri l i an uti caj . Del ovi 5. bri gade 11. di vi zi j e
poeli su prel azi ti i preko Vrbasa u Li j eve polje.
107
J edi ni ce
7. SS di vi zi je, u vi e mahova, a naroi to kr aj em mar t a (kada
su del ovi 1. di vi zi j e prel i na l evu obal u Vrbasa) , vri l e su ispade
iz Donj eg Vakuf a prema J a nj u i pol oaj i ma 9. bri gade 10. di-
vizije, isto tako i iz Bugoj na ka Gol om Br du, gde su se u odbrani
nal azi l i del ovi 7. bri gade ove di vi zi je. Tri naesta kr aj i ka bri-
gada odbila j e dva ispada nemaki h del ova i z Banj e L uke
ka aavi ci , oborila j edan nemaki avi on i vodi l a manj e borbe
s etni ci ma na Manj ai . Od 3. do 7. apri l a dva batal j ona 7. bri-
gade naj pr e su bl oki ral a a zati m i uni ti l a nepri j atel j sko upo-
rite i el ekt ri nu cent ral u u Vesel i (5 km jugozapadno od
Bugoj na) , odbi vi sve pokuaj e nepri j at el j a da i z Bugoj na
pri tekne u pomo opsednutoj posadi.
Pr i kupl j aj ui svoj e snage za predstoj eu dr var sku ope-
raci ju, nemaka komanda j e nastojal a, radi osi guranj a komu-
ni kaci ja, da i j edi ni ce 10. i 11. di vi zi j e to dal j e odbaci od svoj i h
polaznih garnizona. Ove di vi zi j e su u apri l u i maj u odbi l e
vie nemaki h ispada i z Banj e Luke, J aj ca, Donj eg Vakuf a,
Bugoj na, Tr avni ka i Tesl i a i spreaval e saobraaj nepri j at el j a
na svi m komuni kaci j ama ka Banj oj Luci , Tr avni ku i J aj cu.
J edna nemaka motomehani zovana kolona i z Banj e L uke uspela
je 20. apri l a da potisne sl abi j e del ove 14. bri gade 11. di vi zi j e i da
zauzme Kotor-Varo, pa su svi kasni j i pokuaj i da se grad
povrati ostali bez uspeha. Poet kom maj a f ormi rana j e od
Ramskog N OP odreda 17. brigada 10. di vi zi j e, koj a je dejstvo-
val a oko Prozora i u dol i nama Ra me i Neretve, dok je 7. bri-
gada prenel a teite dej stva ka Kr eevu, Ki sel j aku i Foj ni ci .
et vrt a di vi zi j a, uprkos teki m vr emenski m pri l i kama,
skoro svakodnevno je u toku februara i marta vri l a di verzi j e
i napadal a transporte nepri j atel j a na komuni kaci j ama Banj a
Luka Pr i j edor Bosanski Novi i Kost aj ni ca Bosanski
106
Sem toga, po nareenju Vrhovnog taba jedinice 1. proleterske
i 11. divizije uspele su da prikupe i transportuju vee koliine ita i
drugih namirnica za ishranu jedinica 1. i 8. korpusa, koje su se nalazile
na ekonomski iscrpenim podrujima.
107
Posle prelaska iz istone u srednju Bosnu, sredinom aprila,
Pod komandu 11. divizije stavljena je 18. brigada 38. divizije 3. korpusa
sa Posavsko-trebavskim NOP odredom, dok je 12. slavonska brigada
sredinom maja upuena u Slavoniju.
87
Nov i Bosanska Kr upa Bi ha. Zbog toga j e nepr i j at el j bio
pr i nuen da povue svoj e posade i z Pi skavi ce, Omarske, Ko-
zarca i Svodne. Nj egov garni zon u Pr i j edor u ostao j e zat i m
potpuno okruen, tako da j e neko v r eme snabdevan vazdu-
ni m putem.
Novof or mi r anoj 39. di vi zi j i
108
odreena je za dej st vo pro-
stori j a i zmeu Vr banj e i Sane, s t i m da zat vara pr avce B a nj a
L uk a Kl j u i B a nj a L uk a Sanski Most i odrava vezu
s j edi ni cama 1. prol et erske di vi zi j e na pr avcu J a j c e Mr ko-
nj i -Gr ad Kl j u i sa del ovi ma 4. di vi zi j e severno od dr uma
B a nj a L u k a Sanski Most i u Podgr meu.
Dej st va na komuni kaci j e u dol i nama Sane i Une nasta-
vl j ena su i u t oku apri l a i maj a. Del ovi 373. l egi onarske di vi zi j e
vr i l i su povr emene i spade i z Pr i j edor a ka Sanskom Most u.
Zat o je St ab 5. korpusa sa 4. di vi zi j om i del ovi ma 10. i 39. di-
vi zi j e i zveo noni napad 19/20. apri l a da Pr i j edor oslobodi.
Obezbeuj ui se od Bosanskog Novog i B a nj e Luke, ove snage
su del i mi no pr odr l e u grad, al i napad ni j e uspeo zbog sl abi h
i nedovol j ni h pr i pr ema, j aki h ut vr enj a i uporne odbrane ne-
pri j at el j a. Nemake snage su i dal j e vr i l e i spade i z Pr i j edor a
ka sl obodnoj t er i t or i j i zapadne Bosne: 8. maj a su zauzel e rud-
ni k L j ubi j u, a 11. maj a j edna nj i hova mot ori zovana kol ona
prodrl a je u Sanski Most i istog dana povukl a se u L j u b i j u i
Pr i j edor .
Zbog sve ei h i spada ka sl obodnoj t er i t or i j i i pokret a
j ai h snaga nepr i j at el j a pr av c em Kost aj ni ca Bosanski Nov i
Bi ha, t ab 5. korpusa je 18. maj a naredi o pr egr upi savanj e
4. i 39. di vi zi j e. et vr t a di vi zi j a dobi l a je zadatak da gl avni nom
snaga zat vara pr avce Bi ha Bosanski Pet r ovac i Bosanska
Kr upa Bosanski Pet r ovac, a 39. di vi zi j a pr avce Pr i j edor
Sanski Most, B a nj a L uk a Sanski Most, Ba nj a L uk a Kl j u
i Mr konj i -Gr ad Kl j u . J edi ni cama j e nareeno da i zvre
obi mna ruenj a na komuni kaci j ama koj e bi nepr i j at el j mogao
i skori st i t i i da organi zuj u to bol j u meusobnu vezu i sadej stvo.
Ruenj em komuni kaci j a i napadi ma na vozove i kol one
u pokretu, j edi ni ce 1. prol et erskog i 5. korpusa pr i nudi l e su
nepr i j at el j a da svaki t ransport obezbeuj e j aki m snagama,
angauj ui ponekad i tenkove. Al i j e i por ed toga saobraaj
nepr i j at el j a esto bi o preki dan.
109
U zi mski m i pr ol eni m bor-
108
U sastav te divizije (formirane sredi nom marta 1944) uli su 13.
i 15. krajika brigada, Zmi janjski NOP odred i Udarni odred 5. korpusa
(kasnije: 16. krajika brigada).
109
Tako je, na primer, dugo bila van upotrebe eleznika pruga
Banja Luka Prijedor, a na drugi m prugama je uni ten vel i ki broj
l okomoti va, vagona, el ezni ki h stanica, manji h i vei h mostova. Isto
tako, uni t enj em instalacija u rudniku L.jubiji, Nemci ma je onemogu-
ena eksploatacija ovog bogatog nalazita gvoda.
88
f
bama, ovi korpusi uspel i su da ouvaj u vel i ki deo slobodne-
t e r i t o r i j e z a p a d n e i s r e d n j e Bosne, koj a je, z a j e d n o sa o n o m
s l o b o d n o m t er i t or i j om koj u su br ani l e j e d i n i c e 8. korpusa u
Da l ma c i j i , i mal a vel i k z n a a j .
Bo r b e u Da l ma c i j i Cent r al ni komi t et K P J uput i o j e 10. fe-
br uar a Obl asnom komi t et u za Da l ma -
ci j u i pol i t i kom komesar u 8. korpusa pi smo u kome je dao
kri t i ku ocenu rada par t i j ski h organi zaci j a i rukovodst ava u
voj sci i na t er enu u Dal maci j i od kapi t ul aci j e I t al i j e do kr aj a
j anuara 1944. U pi smu j e ukazano na poj avu smanj enj a akt i v-
nosti par t i j ski h i skoj evski h organi zaci j a, na pr i mer e nebud-
nosti i l okal i zma, na sl abi j ene di sci pl i ne, nedovol j no angao-
vanj e voj ni h j edi ni ca, voj nopozadi nski h organa i nar odni h
odbora i na neke druge slabosti. Cent r al ni komi t et j e dao
uputstva par t i j ski m r ukovodst vi ma u Dal mac i j i kako da
usmere svoj budui r ad u ci l j u moral no-pol i ti kog i voj ni kog
uvrenj a j edi ni ca, j aanj a organa nar odne vl asti , uspeni j e
mobi l i zaci j e novi h boraca i ot kl anj anj a dr ugi h slabosti. Obl asni
komi tet i St ab 8. korpusa, u nar ednom peri odu, uz pomo Ce n-
tral nog komi t et a K P H , preduzel i su ni z mer a za sprovoenj e
u i vot zadataka i st aknut i h u pomenut om pi smu.
Upor edo s ti m, St ab korpusa je, na osnovu opti h di rek-
ti va Vr hov nog taba i Gl avnog taba Hr vat ske, nastoj ao da
oivi del atnost svoj i h j edi ni ca, pa je naredi o 19. di vi zi j i da se
postepeno povr at i i z j une L i k e u sever nu Dal maci j u, 9. di vi -
zi ji da sa Di nar e i St ar et i ne dej st vuj e ka L i v anj s kom pol j u,
a 20. di vi zi j i da br ani cent r al ni deo Di nar e i pr odi r e ka
Kameni ci , S v i l a j i i Moseu. Odl ukom Vr hov nog taba t rebal o
je da 26. di vi zi j a s j edi ni cama Mor nar i ce br ani ostrvo Vi s i
vr i desantne prepade na susedna ostrva. Na oper at i vnom
podr uj u 8. korpusa, poet kom mart a, od nemaki h snaga na-
laze se, pored 264. i 118. di vi zi j e, jo 1. puk Br andenbur g,
del ovi 92. mot ori zovanog puka i po j edan bat al j on iz 373, 369.
i 7. SS di vi zi j e.
Pr ebac i v anj em 2. bri gade 19. di vi zi j e i z j une L i k e u B u -
kovi cu, 3. bri gade 20. di vi zi j e na Kameni cu i Mosorskog odreda
na Mosor i poj aani m dej st vom part i zanski h odreda oi vl j a-
v aj u dej st va u Dal maci j i . Zat o su t abovi 5. SS i 15. brdskog
korpusa u t oku mar t a obnovi l i napade, kako bi sprei l i srei-
vanj e i popunu del ova 8. korpusa i ponovo ih odbaci l i iz dal -
mati nskog obal skog pojasa. Poto su j edi ni ce 8. korpusa bile-
dekoncentri sane, napadi nemaki h j edi ni ca, ustaa i et ni ka
i zvoeni su na ua podruj a, u kr ai m vr emenski m r azmaci ma
1
uz veoma otar teror nad stanovni tvom.
89".
I I
Naj pr e su manj i del ovi 891. puka 264. di vi zi j e, sa oko
1600 etni ka, i z Mokr og Pol j a, Ki st anj a, evr saka, Benkovca i
Obr ovca, 1. mart a, napal i 2. br i gadu 19. di vi zi j e i Gr upu sever-
nodal mat i nski h odreda u Bukovi ci , al i su, u dvodnevnoj borbi,
zadr ani na l i ni j i Medv i e Par i Er v eni k, a zat i m pro-
t i vnapadi ma pr i si l j eni na povl aenj e u pol azne garni zone. Sre-
di nom mar t a pri sti gl a je iz L i k e u Bukov i c u i 1. bri gada, pa
j e St ab 19. di vi zi j e, poto ni j e bi l o vei h borbi , gl avnu panj u
usmeri o na mobi l i zaci j u i uvr enj e j edi ni ca. Pr oduuj ui
napadna dej stva, nemaki 264. dopunski batal j on, 105. i zvi aki
bat al j on i 2. bat al j on 92. motori zovanog puka, s l i ni j e Vr pol j e
Si t no Ubi j e (u sadej st vu s posadama iz Pri mot ena,
Rogozni ce, Mar i ne i Trogi ra) , napal i su 4. mar t a 1. br i gadu 20.
di vi zi j e i Si bensko-trogi rski N O P odred i zmeu Per kovi a i
Tr ogi r a. I znenaene br zi m dej st vom nemaki h kol ona i razbi-
j ene, ove j edi ni ce su se povukl e na Mose, odakl e se gl avni na
1. bri gade uput i l a ka Di nar i , u sastav svoj e divizije.
110
Neto
kasni j e, 19. mart a, oko 2.500 nemaki h voj ni ka i ustaa otpo-
el o j e napad na Gr upu j unodal mat i nski h odreda.
111
Ov a je,
i zbegavaj ui udar e nepri j at el j a, uspel a da se zadri na podr uj u
i zmeu donj i h tokova Cet i ne i Ner et ve; i dal j e j e vr i l a zasede,
di ver zi j e i manj e napade.
K r a j e m mar t a j e St ab 5. SS brdskog ar mi j skog ko,rpusa
obnovi o napade u srednj oj Dal maci j i . Na dan 25. mar t a t r i ne-
maka bat al j ona (po j edan iz 7. S S , 369. i 118. di vi zi j e) opkol i l i
su Mosor ski odred na Mosoru. Odr ed j e pruao otpor do mr aka
i nou se povukao preko Cet i ne ka Kameni ci . Nemake snage
.su 27. mar t a i z Ar ana, Ciste, Tr i l j a i Si nj a nast upal e ka Ka-
meni ci . Napadna kol ona i z Si nj a i znenadi l a j e Di nar ski odred
u Gl j e v u i odbaci l a ga na greben Kameni ce. Tr ea bri gada
20. di vi zi j e i Mosorski odred prui l i su uspean otpor na prav-
ci ma Ar ano Vot ane i Tr i l j Vot ane; ali, posle i zbi j anj a
dr ugi h nemaki h del ova na Kameni cu,
112
mor al i su da se
pov uku ka Bi j el om Pol j u, a zat i m i ka Prol ogu, sa 1. bri gadom
9. di vi zi j e, koj a je do tog vr emena pot i ski val a ustae i z Orguza,
Cukl i a, Sr evi a i dr ugi h sela pr ema L i v nu. Ti h dana su se
1. i 3. bri gada 9. di vi zi j e nal azi l e u r ej onu Bosanskog Gr ahova,
na zat var anj u pr avca od Kni na.
110
Nemake jedi ni ce su 57. marta uhapsi l e oko 300 ljudi u Sra-
toku, Prgometu, Segetu, Viniu, Marini i odvel e ih u logor u Split.
111
U toku napada su popalili sela Granik, Bainu, Pasiinu, Brist,
Pl i nu i zaseoke uz Neretvu, od Brda do Komina, a stanovni tvo odvel i u
logor. U aprilu je nepri jatel j nastavi o hapenje; 48. aprila, na primer,
u okolini Imotskog uhapeno je oko 800 mukaraca.
112
Prodrevi u Kameni cu, nemake snage su zapalile sela Otok,
Rudu, Votane, Krivodol i dr. i ubile (prema podaci ma vl asti NDH) oko
1600 ena, dece i mukaraca (Arhiv VII, k. 195, br. reg. 46/41).
SO
Poet kom apri l a, u duhu opte di rekt i ve Vr hovnog taba
za dej stva j edi ni ca N O V J na nepri j atel j ske komuni kaci j e, 8.
k o r p u s je dobio zadatak da, poev od noi 8/9. apri l a, upotrebi
deo svoj i h j edi ni ca za napad na nepri j at el j ske posade u zahvat u
komuni kaci j e Si nj Kni n Graac, i stovremeno sa dej stvom
6. di vi zi j e 1. korpusa na komuni kaci j u Sr b Donj i Lapac. Al i
dejstvo j edi ni ca 8. korpusa ni j e otpoelo j ednovremeno, j er je
20. di vi zi ja, 57. apri l a, napadal a ustae oko Si nj a a 19. divi-
zija ustae u Li ani ma. St ab 20. di vi zi j e ori j enti sao je nou
8/9. apri l a 2. bri gadu ka Vrl i ci , al i je ona i zj utra, proti vnapadom
2. i 3. bri gade etni kog 1. bosanskog korpusa iz Vr l i ke i Uni ta,
potisnuta na Di nar u (ka Debel om brdu). Tek uvoenj em u
borbu dva batal j ona 3. bri gade 20. di vi zi j e iz rej ona Vr dova
ka Br aevu Docu, u bok etni ci ma, i nast upanj em dva batal j ona
1. bri gade 9. di vi zi j e iz Peul j a ka sel u Ceti ni , etni ci su pri nu-
eni da odstupe. Druga bri gada 9. di vi zi je, iz rej ona Bosanskog
Grahova, napal a je iste noi i poti snul a etni ke iz St r mi ce i
Gol ubi a, al i se ve 10. apri l a povukl a u pol azni rej on, usl ed
otrog proti vdej stva nemaki h del ova i 1. i 4. bri gade etni kog
1. bosanskog korpusa iz Kni na. Devetnaesta di vi zi j a, sa 3. bri-
gadom 35. di vi zi je, koj a se nal azi l a u j unoj Li ci , 1016. apri l a
proteral a je etni ke iz svi h sela u zahvat u druma Graac
Otri, sem oni h koj e je okrui l a u Vui pol j u, i povukl a se s ko-
muni kaci j e tek posle prodora j ai h snaga nepri j atel j a i z Otri a.
Ovi m dej stvi ma del ova 8. korpusa pri vremeno je bio ukoen
nepri j atel j ski saobraaj na pr avcu Si nj Kni n Graac i
omogueno uspeni j e dej stvo 6. di vi zi j e na komuni kaci j u Sr b
Donj i Lapac.
Zat i m je St ab 8. korpusa povrati o 19. di vi zi j u u Bukovi cu,
delove 20. di vi zi j e uputi o na Kameni cu, a 9. di vi zi j u i dal j e
zadrao u i rem rej onu Bosanskog Gr ahova sa zadatkom da
poj aaj u r ad na svom uvrenj u i da proi ruj u slobodnu te-
ri tori j u. Zbog pri vremenog odlaska 1. puka Brandenburg i
delova 92. motori zovanog puka iz Dal maci j e radi operaci ja u
Li ci , usl ovi za dej stvo j edi ni ca 8. korpusa bi l i su poboljani.
Naj povol j ni j a si tuaci j a bi l a j e u severnoj Dal maci j i , pa
je 19. di vi zi j a, s osloncem na Bukovi cu, pri stupi l a energi ni m
napadi ma na ustake i etni ke posade. Od 27. apri l a do 1. maj a,
2. bri gada je odbacila etni ke iz Gor nj eg Kar i na i Popovi a,
zati m j e ti ti l a slobodnu t eri t ori j u Bukovi ce od Obrovca
i Benkovca. P r v a bri gada je od 9. do 17. maj a razbi l a ustaku
posadu u Li si i u, potisnula del ove 5. ustakog batal j ona iz
Li ana, odbacila etni ke iz evr saka i razbi l a nj i hovu gl avni nu
u rej onu Br i bi r a. Gr upa severnodal mati nski h odreda izvodila
j e manj e akci j e u Ra v ni m kotari ma i zatvaral a pravce od Kni na
ka Vel ebi tu. '
91
Sr edi nom apri l a j e St ab 20. di vi zi j e svoj u 3. br i gadu upu-
tio na Kameni cu, a 1. i 2. br i gadu zadrao na Di nar i r adi
napada na nepr i j at el j ske del ove du dr uma Si nj Vr l i ka i
r adi prodora na Svi l aj u. Meut i m, nemake, et ni ke i ustako-
-domobranske snage
113
i z Li vna, Si nj a, Vr l i ke i Uni t a napal e
su 22. apri l a 1. i 2. bri gadu i dva bat al j ona 3. bri gade, Di nar ski
odred i 2. bri gadu 9. di vi zi j e na Di nar i . U t oku 22. i 23. apr i l a
nepri j at el j ske snage i z Si nj a i Vr l i ke pr odr l e su u Vr dovo,
Br a e v Dol ac i pr ed Vj et i ca goru, dok su snage i z L i v na bi l e
zadrane u r ej onu Han-Prol oga, te ni su uspel e da dou u dodi r
sa del ovi ma koj i su i zbi l i na Vr dovo. Zbog otpora napadnut i h
j edi ni ca, i zbog upui vanj a (po nar eenj u t aba korpusa) dva
bat al j ona 9. di vi zi j e i z rej ona Peul j a, preko Uni t a, ka Vr l i ci ,
nepri j at el j se 24. apri l a povukao u pol azne garni zone, popal i vi
sela kroz koj a je proao. Poto se odral a na Di nar i , 20. di vi zi j a
j e tek sada pri st upi l a i zvr enj u opte zapovesti t aba kor pusa
o pr oi r enj u dej stava. P r v a bri gada j e i dal j e zadrana na Di -
nari . Dr uga bri gada j e 12. maj a upuena na Svi l aj u, u r ej on
Ogor j e Br t anovo, gde je sa Svi l aj sko-moseki m i Si bensko-
-t rogi rski m odredom odbaci l a Sv i l aj s ku et ni ku br i gadu i z
Mi r l ovi -Pol j a i Bal j aka; nou 17/18. maj a napal a j e ustaku
posadu u Gor nj em Vi novu, ali, kad j e ovoj pri sti gl a pomo
i z Drni a, moral a se povui na l i ni j u Br t anovo Ogorj e.
Tr ea bri gada j e za to v r eme vodi l a manj e borbe na Kameni ci .
Devet a di vi zi j a j e zat varal a pr avce od Kni na i L i v na ka
Bosanskom Gr ahovu, vr i l a mobi l i zaci j u u severozapadnom
del u Li vanj skog pol j a i odbi j al a i spade et ni ki h del ova i z
Vr l i ke ka Uni t u. U meuvr emenu, dva bat al j ona 2. br i gade
bi l i su u r ej onu Pr ol oga dvaput i znenaeni od nemaki h snaga
i z Li v na, koj om pr i l i kom su pr et r pel i vee gubi tke. P r v a bri -
gada (bez j ednog bat al j ona) upuena j e 11. maj a i z Bosanskog
Gr ahova, preko Bukovi ce, ka obali, na odsek Bi ogr ad Vodi ce,
r adi evakuaci j e r anj eni ka na Vi s i pr i hvat a opreme za 9. di vi -
ziju. Posl e ovi h dej stava, St ab 8. korpusa j e rei o da pr i kupi 9,
19. i 20. di vi zi j u i da nou 25/26. maj a napadne nepr i j at el j ske
snage u r ej onu Vr l i ke, na Pr omi ni i u Kosovu; al i do napada
ni j e dolo zbog dr var ske operaci j e.
Poet kom f ebruara, po nar eenj u Vr hovnog taba, 26. di-
vi zi j a i St ab mor nar i ce nast avi l i su organi zaci j u odsudne od-
br ane ostrva Vi sa. I zvrena j e opta mobi l i zaci j a st anovni t va,
a nesposobni za r ad i voj sku, zaj edno sa mnogobr oj ni m zbegom,
prevezeni su u j unu I t al i j u, a posle u Egi pat . Pr ema obeanj u
113
Te snage su i mal e sledei sastav: 105. izviaki bataljon, de-
l ovi 3. batal jona 893. puka 264. divizije i 27. ustakog batal jona 9. po-
sadne brigade, 600 etnika i kolona od 300 vozila iz Livna.
92
koje j e predsedni k bri t anske vl ade Cer i l dao mar al u Ti t u
da e engl eske j edi ni ce podrati dej st va N O V J u Dal maci j i ,
postignut j e odgovar aj ui sporazum sa br i t anski m v oj ni m vl a-
stima na ost r vu Vi su. Por ed nekol i ko savezni ki h pomor ski h
pl ovni h j edi ni ca ( razaraa, t orpedni h amaca i mot or ni h to-
povnj aa) koj e su se ve nal azi l e na Vi su, do kr aj a f ebr uar a
pri sti gl a je iz j une I t al i j e 2. bri gada komandosa,
114
i nekol i ko
bateri j a art i l j eri j e, i me su prot i vdesant na i prot i vavi onska
odbrana ostrva bi l e oj aane. Za odbranu Vi sa, uspost avl j ena
j e radi o-veza i zmeu ostrva i Baze N O V J u Bar i j u, i t i me
omogueno sadej stvo savezni ke avi j aci j e. Na Vi s j e i z Ba r i j a
prevezena i 3. pr ekomor ska bri gada, koj a je ul a u sastav 26.
di vi zi j e. Ost r vo Vi s j e tako postalo j ako i znaaj no upori te
i baza N O V J .
Zbog sve veeg takti ko-operati vnog znaaj a ostrva Vi sa,
t ab 2. okl opne ar mi j e i vi ceadmi r al Li t s man ( Li et smann) ,
komanduj ui admi r al J adr ana, vr i l i su pr i pr eme za desant
na Vi s. Na j pr e pr edvi en za 17. mart,
115
desant je, zbog nesla-
ganj a nadl eni h komandi , odloen do 4. apri l a, al i ni tada ni j e
izvren. Ovo pi t anj e j e r aspr avl j ano i u nemakoj Vr hovnoj
komandi , na konf er enci j i od 12. i 13. apri l a, pa je doneta odl uka
da se, u nedostatku odgovar aj ui h pomorski h i vazduni h snaga,
desant na Vi s zasada odloi, a konano reenj e donese tek
posle svest rane procene dal mat i nske odbrambene zone, r adi ega
je upuen ofi ci r sa speci j al ni m ovl aenj i ma i zadacima.
116
Ma nj e snage 26. di vi zi j e i savezni ki komandosi i zvri l i
su t okom f ebr uar a i mar t a nekol i ko akci j a na susedna ostrva
117
u ci l j u pr i kupl j anj a podataka i omet anj a nemaki h pr i pr ema
za desant na Vi s. Zat i m se, u skl adu sa di r ekt i vama Vr hov nog
taba, pri stupi l o kr upni j i m desant ni m akci j ama. P r v a su na
redu bi l a ostrva Ml j et i Kor ul a (skica br. 8). Na Ml j e t u
1, 4
Sastava: armi jski komandos br. 1 i mornariki komandos br.
43. Prvi komandos stigao je na Vis do 25. januara, a drugi 26. februara;
njihova jaina iznosila je oko 1000 ljudi. Net o kasni je stigli su del ovi
jo dva komandosa. Engl eski general Tom Ceril (Tom Churchill) stigao
je 4. marta na Vis da bi objedinio komandose i pomorske snage.
115
Pope D., Flag 4, Wi l l i am Kimber, London, 1954, str. 208.
116
Hitlerove konferenci je o pomorski m pitanjima, izdanje JRM,
Split, 1950, str. 360 i 361.
117
Znaajni je su: desantna akcija savezni kog komandosa nou
18/19. marta na ol tu i razbijanje jedne ojaane nemake ete u rejonu
Grohota; ponovl jena desantna akcija na Hvar nou 21/22. marta, sa dva
bataljona 1. dal mati nske udarne brigade i savezni ki m komandosom, pri
emu su nemake posade poti snute na krajnji istoni deo ostrva (u
rejon Bogomolje), a batal joni 1. brigade (usled jednog neuspeha kod
Jelse, savezni ki komandos povukao se sa ostrva ve 23. marta) zadr-
ali su se na ostrvu do 31. marta', tog dana su evakui sal i zbeg i zati m se
s
novodol i m borcima povukl i na junu obalu ostrva i prevezl i na Vis.
93
su se nal azi l e dve ete iz sastava 750. puka 118. di vi zi j e,
a na Kor ul i dva oj aana batal j ona istog puka, ugl avnom ra-
sporeena na j ako ut vr eni m pol oaj i ma u r ej onu Bl at a i Ve l e
Luke. Po zami sl i t aba 26. di vi zi j e t rebal o j e desantom na
Ml j et pr i vui panj u nepri j at el j a, pa onda j ae snage i skrcat i
na sever nu i j unu obal u zapadnog del a Kor ul e i koncent ri -
ni m dej stvom, obezbeuj ui se sa istoka u r ej onu Smokvi ce,
pri st upi t i uni t enj u posada u B l a t u i Vel oj Luci . Savezni ka
komanda na Vi s u ni j e pri stal a da za prevoenj e ovi h snaga
budu upot rebl j ene nj ene pl ovne j edi ni ce, a brodovi Mor nar i c e
N O V J , zbog mal e brzi ne, ni su mogl i u t oku j edne noi i zvr i t i
prevoenj e s Vi sa na Ml j et . Zbog toga su desantne snage pre-
vezene nou 19/20. apri l a na Last ovo i tek sl edee noi i skr cane
na Ml j et.
118
Ov e j edi ni ce su, u dve kol one, i zvri l e napad na
ut vr ene nemake pol oaj e u r ej onu Babi na Pol j a, u otroj
bor bi razbi l e i uni t i l e posadu, zati m, uspeno i zvri vi zada-
tak,
119
povukl e se nou 22/23. apri l a na Last ovo, u r ezer vu oni h
snaga koj e su vr i l e desant na Kor ul u.
Za desant na Kor ul u upot rebl j ena j e gl avni na 26. di vi -
zije,
120
podel j ena u dve desantne grupe: j unu ( eti ri bat al j ona
i eta mi nobacaa) i sever nu ( tri batal j ona, eta mi nobacaa i
bat eri j a topova 75 mm) . Gr upe su nou 21/22. apri l a prevezene
s Vi sa na Kor ul u i i skrcane na nebr anj ene del ove obal e'
j una u ,rejon Kar buna, a severna i zmeu Pr i gr adi ce i Pr apat na.
Odmah po i skr cavanj u, gl avni ne obej u grupa usmerene su ka
Bl at u, da snani m napadom sa severa i j uga uni te ovo j ako
nemako uporite. Uj ut r u, 22. apri l a, pod zati tom mr aka i
magl e, j edi ni ce su podi l e nepr i j at el j ski m pol oaj i ma i , posl e
ar t i l j er i j ske pri preme, otpoel e energi an napad. U estokoj
borbi t okom dana, 1. bat al j on 3. bri gade uspeo je da uni t i ne-
maku posadu i zauzme Ve l u L uku, dok j e gl avni na gr upa
nai l a na j ako ut vr ene pol oaj e u r ej onu Bl at a i na veoma
i l av otpor nemake odbrane. Dej st vuj ui smel o i uporno,
j una grupa j e do podne ovl adal a ut vr eni m pol oaj i ma oko
grada i s j uga prodrl a u Bl at o, a nemaki del ovi su se grupi -
sal i u ut vr eni m ot por ni m t akama severn i severoi stono
od grada ( r ej on kote 181, Svet i Vi t o i Gospa od Zdr avl j a) .
118
Za desant na Mljet odreeni su: 1. i 2. bataljon i pratea eta
2. brigade i 3. bataljon 1. brigade 26. divizije.
119
U borbi je, po nai m podacima, pogi nul o 96 i zarobl jeno 4f>
nemaki h vojnika. Zapl enjeno je 10 bacaa, 120 puaka i drugo oruje.
Gubici desantni h snaga: 25 mrtvi h i 76 ranjenih (Arhiv VII, k. 1100.
br. reg. 2/11).
120
To su ove jedi ni ce: 1, 2, 4. bataljon i eta minobacaa 1. bri -
gade, 3. i 4. bataljon 2. brigade, 1. i 4. bataljon i eta minobacaa 3. bri -
gade i divizijska baterija topova 75 mm.
9 4
t > r j obnovl j enom nonom napadu obj edi nj eni h snaga sever ne
Fj june grupe sl oml j en j e nemaki otpor j edi no u rej onu kot e
181,
a
tek sutradan i na preostal i m dvema otporni m takama.
p o t o j e savl adana nemaka posada u Bl at u, odmah su dva
bataljona (1. i 4. bat al j on 1. brigade) upuena ka Smokvi ci ,
s kog pravca su napadal a nemaka oj aanj a pri sti gl a i z Pupnat a.
Ne ma k e snage su naterane da se povuku ka Smokvi ci , u i j i
r e j o n pri sti u nova nemaka oj aanj a i z istonog dela Korul e,
p o t o su i zvri l e postavl j ene zadatke, desantne snage su pri -
kupl j ene u Vel oj L uc i i nou 24/25. apri l a vraene na Vis.
1
-
1
Za desantni prepad na ol tu, koj u su brani l e dve oj aane
ete 892. puka 264. di vi zi j e, St ab 26. di vi zi j e uputi o je 1. bri gadu
sa 3. batal j onom 3. bri gade, etom mi nobacaa, j ednom brdskom
bateri j om i j edni m prot i vt enkovski m topom. U prevoenj u i
obezbeenju desanta, pored naih, uestvoval i su ovoga puta i
savezniki rat ni brodovi . I skrcane nou 9/10. maj a na j unu
obalu ostrva, u uval e Senj sku i Seul u, desantne snage su se,
pod zatitom noi, uputi l e ka Grohot ama i uval i Roga. Napad
na utvreno upori te u rej onu Grohota otpoeo je posle izvr-
ene avi j aci j ske i art i l j eri j ske pri preme. U i l avoj borbi, koj a je
traj al a ceo dan, desantne snage su uspel e da uni te gotovo sve
utvrene take u Grohot ama i da u uval i Roga razbi j u ne-
pri j atel j ska oj aanj a koj a su pri sti gl a iz Spl i t a (oko 200 voj -
nika iz al ar mne j edi ni ce 892. puka 264. di vi zi j e). U toku noi
one su se povukl e i vr at i l e na Vis.
122
Desant ni m akci j ama 26. di vi zi j e bio j e razbi j en i l i uni -
ten deo nemaki h snaga na srednj odal mati nski m ostrvi ma, i
time, u znatnoj meri , otkl onj ena opasnost od nemakog desanta
na Vi s. To su bi l i pr vi vei pr i mer i sadej stva j edi ni ca nae
mornarice, peadi j e i arti l j eri j e, kao i sadej stva j edi ni ca N O V J
i savezni ki h snaga.
123
121
Po naim podacima, u ovoj borbi na Koruli (ne raunajui
gubitke u rejonu Smokvice) poginulo je 297 i zarobljeno 459 nemakih
vojnika i oficira. Zaplenjeno je: 4 haubice, 4 protivtenkovska topa, 10'
mitraljeza, 34 pukomitraljeza, 10 bacaa, 510 puaka, 20 tromblona, 115
pitolja, 12 radio-stanica, 5 kamiona i druga oprema. Gubici desantnih
snaga: 48 mrtvi h i 184 ranjena (Arhiv VII, k. 1100, br. reg. 4/5).
122
Po naim podacima, u ovoj borbi je poginulo i ranjeno oko
250 nemakih vojnika, a zarobljena su 52. Gubici desantnih snaga: 40
mrtvih i 129 ranjenih; sem toga, pri povratku sa olte, nemaki borbeni
amci potopili su bolniki brod Marin II sa oko 60 ranjenika (Arhiv
VII, k. 1100, br. reg. 7/11).
I
123
U periodu februarmaj izveden je niz akcija na neprijatelj-
ske brodove na moru. Pored ostalog, nou 24/25. januara, kod Oliba.
Jedinice Mornarice NOVJ zarobile su naoruani brod Konstante (Con-
stante) s posadom; 28. februara, kod Molata, zarobile su naoruani
Vot omi jedrenjak uzepe ezarije (Giuseppe Cesarie), a kod Paga
dva naoruana motorna jedrenjaka sa oko 90 nemakih vojnika; 27.
95
1
Kor i st ei se i skust vi ma u zi mski m operaci j ama, t ab 8
korpusa j e u pr ol eni m borbama i re razvi o svoj e snage, daj ui
svakoj di vi zi j i i ni ci j at i vu u dodel j enoj zoni. Dej st va 8. korpusa
savezni ke avi j aci j e i pomor ski h snaga i snaga Mornari ce
N O V J oteaval a su kopneni i pomorski saobraaj nepri j atel j a.
Pobol j ana je veza i zmeu del ova 8. korpusa na kopnu i onih
na ost,rvima. K r a j e m maj a nemake j edi ni ce su pr ot i v sebe
i mal e br oj ni j i i bol j e naoruan 8. korpus,124 a sl obodna terito-
r i j a Dal maci j e, i ako po odvoj eni m podr uj i ma, bi l a j e vea nego
na zavr et ku zi mski h operaci j a. Zahv al j uj u i pomoi CK K P j
i CK K P H i poj aanom r adu par t i j ski h organi zaci j a, ui nj en
j e znaaj an kor ak na uvr enj u i voj ni kom sr ei vanj u jedi-
ni ca 8. korpusa i pozadine. Meut i m, veoma teak probl em
i shrane voj ske i st anovni t va u pasi vnoj Dal maci j i r eavan je,
uz kr aj nj e odr i canj e naroda, r ekvi zi ci j om i kont i ngent i ma sa-
vezni ke pomoi . Usl ed esti h por emeaj a veze i zmeu ostrva
i kopna, ova pomo ni j e redovno dot urana 9, 19. i 20. di vi zi j i ,
kao ni dr ugi m j edi ni cama N O V J u unut ranj ost i zeml j e.
DRVARSKA OPERACIJA
( Ski ca br. 9)
I ako j e pol oaj nemake voj ske bi o nepovol j an na svi m
f ront ovi ma, Vr hov na komanda oruane si l e ni j e odust aj al a od
odl uke da i zvri Hi t l er ovu nar edbu o uni t enj u vr hovnog ru-
kovodst va narodnoosl obodi l akog pokreta, kombi novani m dej-
st vom vazdunodesant ni h snaga i kopneni h trupa. Ona j e
opravdano vero val a da e posti i vi est ruko i znenaenj e: izbo-
r om asa za desant; sami m desantom kao nov i m i dosada proti v
N O V J nepr i menj eni m vi dom borbenog dej st va; br zi nom dej-
stva svi h svoj i h snaga, koj e e sprei t i Vr hov ni tab da efi kasno
organi zuj e svoj u zatitu.
.aprila, kod Oliba, zarobl jen je motorni jedrenjak Bjanka Stela& (Bianca
Stella) s posadom. Savezni ke pomorske jedi ni ce su, i zmeu ostalog,
nou 2/3. februara zapalile topovskom vat rom brod Franeska da Rimi-
ni (Francesca da Rimini) na Prol azu Logorun; nou 3/4. februara, kod
Rogoznice, potopile motorni jedrenjak Amelia B, a kod Si l be zarobile
dva motorna jedrenjaka s posadom od 65 Ital i jana i 25 Nemaca; nou
6/7. aprila zarobile kod Murtera jedrenjak Libeo (Libeccio); nou
1/2. maja, u Brakom kanalu, potopile dva nemaka desantna amca;
nou 18/19. maja, kod Lovita, potopile jedan i otetile drugi brod.
124
U toku aprila stupilo je u jedi ni ce 8. korpusa 1850, a u toku
maja 3097 novi h boraca. Bilo je formi rano nekol i ko novi h jedinica: Za-
darski NOP odred (od dotadanjeg Zadarskog bataljona), Promi nski NOP
odred i Benkovaki batal jon (kasnije: Benkovaki NOP odred).
;96
DESANTNI PREPADI 26 DIVIZIJE NA MLJET, KORULU I OLTU (APRIL-MAJ 1944 )
Pripreme i plan U Stabu 2. oklopne armi j e pri preme za
nemakih snaga operaciju
1
-
5
poele su prvih meseci
1944. Od l j udst va iz raznih SS jedinica
formiran je padobransko-lovaki bataljon, ija je obuka izve-
dena u reionu Kraljeva.
128
U toku maj a nemaka komanda je koncentrisala svoje
glavne snage oko slobodne t eri t ori j e u zapadnoj Bosni i Hrvat -
skoj, u garnizonima: Bugojno, Jaj ce, Mrkonji-Grad, Banj a
Luka, Bosanski Novi, Bosanska Krupa, Biha, Lapac, Srb, Knin
i Livno. U poetku su bile akcije manj eg znaaja, a uoi desanta
na Drvar vrena su i vea dejstva du komunikacije Biha
Vrhovine, kako bi jedinice NOVJ bile obmanu te u pogledu
stvarne namere Nemaca.
Opta zamisao nepri j at el j a za drvarsku operaciju bila je
ova: iznenadnom upotrebom vazdunodesantne jedinice unititi
Vrhovni tab; u isto vreme, motorizovane i peadijske snage
koncentrino prodi ru ka Drvaru da se spoje s vazdunode-
santnim delovima i zatim ok,rue i poesno uni t avaj u jedinice
NOVJ koje brane slobodnu teritoriju.
Predvialo se da e operacija t.rajati t ri nedelje. U de-
santu uestvuju sledee snage: 500. SS padobransko-lovaki
bataljon, ojaani 384. puk 373. legionarske divizije, 92. motori-
zovani puk, 1. dopunski poljski bat al j on 373. divizije, 1. rezervni
lovaki puk, delovi 1. puka Brandenburg i borbena grupa 7.
SS divizije (ojaani 13. SS puk, ojaani izviaki odred 7. SS
divizije,
127
202. tenkovski bataljon). U sastavu pojedinih nema-
kih kolona dej st vuj u ustake i etnike jedinice; ostale ustako-
-domobranske i etnike snage obezbeuju garnizone i zat varaj u
pojedine pravce. Za podrku vazdunodesantne jedinice i ostalih
snaga upotrebie se oko 100 aviona.
Nemakim jedinicama su postavljeni precizni zadaci: od
21. do 24. maj a 500. SS padobransko-lovaki bat al j on (etiri
ete, odeljenje FAK,
128
odel j enj e Bene od 40 etnika) pre-
bacuje se iz rejona Kral j eva na aerodrome kod Zagreba, Pet rov-
grada (Zrenjanina) i Banj e Luke; zatim, 25. maj a, u rani m
125
Dat joj je nazi v Reselprung (Rssel sprung skok konjia).
Poto je operativni cilj gl avni h nemaki h snaga bio Drvar, kod nas je
ta operacija nazvana drvarskom operacijom.
126
Bataljon je i mao oko 900 vojni ka, raunajui i del ove pomo-
nih slubi. Sainjavali su ga prestupni ci iz SS formaci ja koji bi, posl e
uspenog desanta, trebalo da budu osl oboeni kazni.
127
U sastavu tog odreda bila je i grupa etnika, nepoznate jaine.
128 Frontaufkl erungskomando (Frontaufkl rungskommando 201 ili
skraeno FAK 201) 201. komanda za i zvi anje fronta. Pripadala Dru-
gom odeljenju Abvera (Abwehr) na podruju Jugosl avi je. Abver je bio
tajna vojno-obavetajna sluba, sa tri odseka: prvi obavetajni ; drugi
organizovanje sabotae i razbi janje nepri jatel jske vojne sile; trei
kontrapijunaa.
7 Oslobodilaki rat
97
j ut arnj i m asovima, poto avijacija prethodno neutralise
odbranu Drvara, on vri desant sa zadatkom da zarobi ili uniti
Vrhovni tab i marala Tita, kao i saveznike vojne misije, i
da se odri u Drvaru do pristizanja kopnenih snaga. Bataljon
je podeljen u devet grupa, s tim da se desant vri u dva talasa,
pomou jedrilica i padobrana.
Ljudstvo s jedrilicama (340 oficira i vojnika) podeljeno je
u est grupa sa sledeim zadacima: borbena grupa Panter
(110 ljudi) zauzima Citadelu (Titov glavni tab); grupa Ju-
rinik (50 ljudi) zauzima Moskvu (sovjetsku vojnu misiju);
grupa Nasrtljivac (70 ljudi) zauzima Zapadni krst (severo-
zapadnu raskrsnicu puteva u Drvaru); grupa Hvata (40 ljudi)
zauzima London (englesku vojnu misiju); grupa Griza (20
ljudi) zauzima Varavu, 200 metara juno od Londona, a
potom se potinjava grupi Hvata; grupa Loma (50 ljudi)
zauzima Ameriku (ameriku vojnu misiju), a zatim vis
Pauk, 400 metara istono od Londona. Trebalo je da bor-
bene grupe sadejstvuju pri ovlaivanju pojedinim objektima,
koje e zatim c^rganizovati za odbranu.
Padobranci su podeljeni u tri grupe s ovim zadacima: bor-
bena grupa Plavi (100 ljudi) zauzima prilaze gradu sa istoka,
a potom sa borbenom grupom Zeleni brani jugoistoni izlaz
iz grada; borbena grupa Zeleni (95 ljudi) zauzima i brani
severoistoni deo grada i povezuje se sa grupom Plavi; bor-
bena grupa Crveni (85 ljudi) delom snaga zauzima Krmu
(hotel u D,rvaru) a glavninom sadejstvuje jedriliarskim gru-
pama Jurinik i Panter, uestvuje i u odbrani istonog dela
Drvara zajedno sa grupama Plavi i Zeleni, pa posle prelazi
u rezervu komandanta bataljona u rejonu Citadele (groblje
u Drvaru sa bliom okolinom). Svim vojnicima je data foto-
grafija marala Tita. Kada se, po sputanju, tano sazna za
Titovo mesto boravka, najblie borbene grupe treba, na odre-
eni signal, bez obzira na postavljene zadatke, da dejstvuju ka
tom mestu i da Tita zarobe (a samo u kraj nj em sluaju ubiju).
Borbena grupa 7. SS divizije dejstvuje sa prostorije Jaj ce
Mrkonji-Grad Banja Luka u pravcu zapada, prema sre-
ditu slobodne teritorije, s optim zadatkom: razbiti partizan-
ske snage koje se budu izvlaile ka istoku i zauzeti njihova
sklonita u -rejonu Srnetica Struganica. Pri tom, 13. SS puk,
koji napada s linije Vijenac Jajce, zauzima Janj i ovla-
uj e zemljitem zapadno od puta Rogolje Mlinita, a zatim
usmerava snage u zahvatu eleznike pruge Mlinita Lisina
i zauzima dominantne visove istono od pruge izmeu sta-
nica Lisina i Srnetica. Ojaani izviaki odred 7. SS divizije
probija odbranu jedinica NOVJ zapadno i jugozapadno od
Mrkonji-Grada i izbija na liniju enia kosa Cigansko
9 8
brdo, a potom, sa pri kupl j eni m snagama, prodire u izvorni deo>
Sane i Donji Ribnik; u daljem nast upanj u treba da zauzme
Gornji Ribnik i izbije na liniju Viii (kota 1028) Kik
(kota 1082).
Pravcem Banj a Luka aavica Kl j u dej st vuj e 202.
t e nko v s ki bataljon i obezbeuje desni bok glavnih snaga bor-
bene grupe 7. SS divizije.
Prvi poljski dopunski bataljon 373. divizije i 1. rezervni
l ova ki puk napadaj u pravcem Bosanska Krupa Bosanski
Petrovac, obez'oeujui levi bok snaga koje dej st vuj u od
Bi haa.
Ojaani 92. motorizovani puk, pri kupl j en u rej onu Bihaa,
razvija dejstva pravcem Biha Bosanski Petrovac Drvar.
Ojaani 384. puk 373. divizije napada iz rejona Srba, preko
Trubara, ka Drvaru.
Borbena grupa Brandenburg (ojaani bataljon iz 1. puka
Brandenburg) nastupa iz Knina pravcem Bosansko Grahovo
Drvar.
Iz Livna ka Drvaru (preko Bosanskog Grahova) i ka Gla-
mou napadaj u motorizovane jedinice.
1
"-
9
tab 15. korpusa, koji neposredno rukovodi operacijama,
nalazi se u Kninu.
Zadaci jedinica Zamisao Vrhovnog taba o dejstvima
NOVJ u zapadnoj jedinica u zapadnoj Bosni i susednim
Bosni i susednim oblastima u sluaju veeg nepri j at el j -
oblastima skog napada bila je: primeniti slobodan
manevar na svojim operativnim pod-
rujima; bez potrebe ne ulaziti u teke borbe s nepri j at el j em,
emu ovaj inae tei da bi jedinice NOVJ vezao i oduzeo im
svaku inicijativu. Ta zamisao Vrhovnog taba je bila u duhu
njegove opte ideje o odravanju neophodne operativne ini-
cijative svojih snaga radi prenoenja teita operacija na
ona podruja koja u datoj situaciji i maj u poseban zna-
aj za dalji razvoj oslobodilakog rat a i revolucije. U tom smi-
slu, Vrhovni tab je 4. maj a uputio Stabu 1. korpusa direktivu
u kojoj mu preporuuj e da, radi breg i uspenijeg manevro-
vanja, svoje jedinice odmah oslobodi nepotrebnih tereta i r anj e-
nike pripremi za evakuaciju u Italiju i da s nj i m bude u to
tenjoj vezi.

129
Nemaki podaci o tim snagama su nepotpuni i p r o t i v u r e n i ,
dok u izvetaju 3. brigade 1. proleterske divizije, koja je branila pravac
ka Glamou, stoji da su je 25. maja iz Livna napali delovi 7. SS divizije.
(Arhiv VII, k. 712, br. reg. 23/4).
7*
Uoi nemakog napada, jedinice NOVJ zauzimale su irok
.raspored na slobodnoj t eri t ori j i zapadne Bosne i susednih
oblasti.
Pr vi prol et erski korpus: 1. prol et erska divizija (1, 3. i 13.
proleterska brigada): 1. i 13. brigada, na liniji Jezero Sipovo
Podranica, zat varal e su pravce koji od Jaj ca i Mrkonj i -
- Gr a da izvode preko Mlinita ka Drvaru, 3. kraj i ka brigada
zat varal a je pravac Livno Glamo, glavnina 3. bri gade bila
je u rej onu Korina Pri l uka Kopi, a nj ena rezerva (dva
bataljona) u Dubravama, severoistono od Glamoa; 6. prol et er-
ska divizija (1, 2. i 3. brigada), na prost ori j i Mali i Veliki Cvj et -
ni Osreci Tr ubar Resanovci, branila je pravce od Srba
i Bosanskog Grahova prema Dr var u i, kao naj bl i a jedinica,
imala je zadat ak da i nt erveni e u sluaju nepri j at el j skog
vazdunodesantnog napada na Vrhovni tab u Drvaru.
130
tab
1. proleterskog korpusa bio je u Mokronogama.
Pet i korpus: 4. divizija (6, 8. i 11. brigada): 6. brigada i
Drvarsko-pet rovaki NOP odred, na liniji Veliki Radi Gra-
be Ripa, branili su pravac Biha Bosanski Pet rovac
Drvar, 8. brigada, na liniji Vr anj sko Gudavac kota 380
Pucenik, brani l a je pravac Bosanska Krupa Kr nj eua
Bosanski Pet rovac, a 11. brigada, orijentisana ka Sanskom
Mostu i Pri j edoru, zatvarala je pravce koji od tih mest a izvode
na slobodno podruj e Podgrmea (jedan bat al j on ove brigade
i Kozarski i Gradiko-lijevanski NOP odred bili su na Kozari);
39. divizija (13, 15. i 16. brigada): 15. brigada bila je u odbrani
pravca Banj a Luka Bronzani Maj dan Sanski Most, 13. bri -
gada i Zmi j anj ski NOP odred, u rej onu Sokolovo Pavii,
zatvarali su pravac Banj a Luka aavica Klju, a 16. bri-
.gada, juno od l i ni j e Pri j edor Kozarac, zatvarala je pravac
koj i desnom obalom Sane izvodi ka Sanskom Mostu; 10. divi-
zija (7, 9. i 17. brigada i nekoliko manj i h part i zanski h odreda),
na prost ori j i J anj Kupres Prozor Konj i c Kiseljak
Travni k, dej st vom na komunikacije, oteavala je nepri j a-
t el j ski saobraaj preko ove oblasti; 11. divizija, u srednj oj
Bosni, dejstvovala je na komuni kaci j e Zenica Doboj i Doboj
Banj a Luka. St ab 5. korpusa bio je u Donj em Ribniku.
Osmi korpus: 9. divizija (1, 2. i 3. brigada): 3. brigada, u
rej onu elebi Strupni, zat varal a je pravac Livno Bo-
sansko Grahovo, 2. brigada je bila na Dinari, ori j ent i sana prema
Vrlici, 1. brigada (bez 1. bat al j ona) u Bukovici (1. i 2. brigada su
130
Do 15. maja 3. brigada 6. divizije bila* je u Drvaru. Tog dana,
posle jedne informacije da je savezniko vazduhoplovstvo unitilo ne-
make jedrilice na aerodromu kod Zagreba, i posle napada jaih nepri-
jateljskih snaga na pravcu Srb Drvar, ona je povuena u Trubar, u
divizijsku rezervu.
1 0 0
u toku drvarske operacije prebaene u rej on Bosanskog Gra
hova, 1. bat al j on 1. brigade i Grahovsko-peul j ski NOP odrec
severno od Bosanskog Grahova, branili su pravac koji od ovo,
mesta vodi ka Drvaru); 20. divizija: 1. i 3. brigada nalazile si
se u zahvatu pravca Si nj Livno, a 2. brigada du komuni
kacije Trogir ibenik; 19. divizija bila je na prost ori j i Obro
v a c Benkovac Promi na; 26. divizija na ost,rvu Visu. ta
8. korpusa bio je na Tievu.
Vrhovni tab je bio u Drvaru, u peini na desnoj oba]
Unca i u kuama ispred nj e, a nj egove su ustanove bile u grad
i bliim zaseocima. Prat ei bat al j on Vrhovnog taba: 1. eta s
delom 2. ete u rej onu Krukovca (kota 678), glavnina 2. et
u Bastasima (u peini na izvoru Bastakog vrela nalazilo s
rezervno sklonite Vrhovnog komandanta), 3. (PAM) et
(6 orua) j edan vod u rej onu kot e 520 a drugi u rej onu kot
678, 4. eta na obezbeenju saveznikih voj ni h mi si j a
rej onu Drvar-Sel a i u zaseoku izmeu Unca i put a za Bo
sanski Petrovac, Tenkovski vod (2 tenka) u Drvaru. U Drvar
su se nalazila dva bat al j ona nedavno formi rane (u mart u)
nedovoljno naoruane 1. i ni nj eri j ske bri gade NOVJ. Oficirsk
kola bila je u ipovljanima (u zaseoku Dronjci). Nacionalr
komitet bio je u ipovljanima, a CK SKJ-a u Drva,T-Seli
Druge cent ral ne ustanove, part i j ski i omladinski komiteti
komanda podruj a bili su u gradu i okolnim zaseocima.
Napad na Drvar Nemake pri preme za napad na Vrhov
ni tab, iako vrene u naj veoj t aj nost
nisu ostale potpuno nezapaene.
131
Zbog toga su preduzet e
pojaane izvesne mere neposrednog obezbeenja Vrhovno
aba i drugih ustanova.
132
Ali te mere, zbog ogranienih mc
gunosti, i zbog karakt era dobijenih podataka, nisu bile dc
voljne da spree post i zanj e i znenaenj a od st rane nepri j at el j i
Dana 25. maj a, i zj ut ra, tri eskadrile nemakih bombarder
izvrile su poluasovni napad na Drvar i okolinu. Zatim s
131
Jo u martu su poele da stiu informacije o pripremanju m
pada. Njih e donekle potvrditi i dokumenat koji je, 4. maja, zaplenil
11. brigada 4. divizije. U tom dokumentu i priloenoj skici Drvara da
su podaci o smetaju svih civilnih i vojnih ustanova. Pored podatak
o saveznikim misijama, navedeni su i detaljni podaci o Vrhovnom tabi
njegovom smetaju, obezbeenju, uz sugestiju na koji nain izvesti borr
bardovanje peine u kojoj je bio smeten Vrhovni tab. Isto tako, ti
dana je Drvar i okolinu nadletao neprijateljski izviaki avion, koji j
verovatno, snimao zemljite radi vazdunog napada.
132
U sastavu Prateeg bataljona formirana je PAM eta; utvi
divani su poloaji oko peine (izgraeni rovovi i mitraljeska gnezda
organizovano je osmatranje neba i predvieni su signali za uzbuni
izvrena je dekoncentracija ustanova i slubi oko Vrhovnog taba; SE
Veznike vojne misije su premetene u okolinu Drvara itd.
1 0
iz transportnih aviona sputeni padobranci, a jedrilice koje su
avioni dovukli, sile su na odreene take. Za vreme bombardo-
vanja i desanta, borci Prateeg bataljona otvarali su vatru, ali
bez veeg uspeha. Odmah po sputanju, nemake borbene grupe
su se sredile, krenule prema ranije odreenim objektima na-
pada i brzo ovladale gradom u kome nije bilo jaih snaga za
odbranu; zatim su napad usmerile ka peini, saznavi da se u
nj oj nalazi maral Tito.
133
Jedinice Prateeg bataljona pravovremeno su posele polo-
aje ispred i iznad peine, uporno odbijajui sve pokuaje ne-
makih vojnika da k nj oj prodru.
134
Poto im frontalni napad
nije uspeo, Nemci su, dejstvujui vatrom mitraljeza, lakih
topova i minobacaa ka peini, teili da spree izlazak lanova
Vrhovnog taba iz nj e i dobiju u vremenu za boni napad.
Nemake snage usmerene prema drugim objektima uspele su
da obave zadatke predviene planom vazdunodesantnog na-
pada, vrei teke zloine nad civilnim stanovnitvom. Oko
9 asova nemaka avijacija se ponovo pojavila nad Drvarom,
bombardujui i mitraljirajui poloaje Prateeg bataljona i
okolinu grada. Neke bombe su pale sasvim blizu peine. im
..su se bombarderi udaljili, sputen je i drugi talas padobranaca.
Pratei bataljon, ija se glavnina prikupila oko peine,
uspeo je da konsoliduje nj enu odbranu, ali opasnost po lanove
Vrhovnog taba, koji su bili u njoj, ipak nije bila otklonjena.
Ona se, naprotiv, poveavala, jer su nemaki delovi svoja dej-
stva sve vie sasreivali prema peini. U toj vrlo kritinoj
: situaciji prvu pomo odbrani Vrhovnog taba pruila je Ofi-
cirska kola. Ona je cela (137 oficira), im je uoen desant,
krenula iz ipovljana prema Drvaru. Pre nego to je pao drugi
talas padobranaca, oficiri su stupili u borbu sa prvim talasom
na liniji kota 613 Trninia brijeg. Jedna grupa oficira upu-
ena je prema Podovima iznad peine, i to je bilo od posebnog
znaaja, jer je time bila obezbeena odstupnica lanovima
"Vrhovnog taba. Oficijri, iako slabo naoruani,
135
uspeno su
vezali deo nemakih snaga i nisu mu dozvolili da stvori mosto-
bran na desnoj obali Unca i preduzme boni napad prema
peini.
Stab 6. proleterske divizije, koji se nalazio u Kamenici,
uoivi desant, naredio je svojoj 3. brigadi da iz Trubara (12 km
133 Ma r a l T i t o s e i z v e s n o v r e m e n a l a z i o u p e i n i u B a s t a s i ma .
Do a v i u D r v a r 24. m a j a u v e e , on j e z a n o i o u t a mo n j o j p e i n i , i t u
ga j e z a t e k a o v a z d u n i d e s a n t .
134 T e n k o v s k i v o d P r a t e e g b a t a l j o n a u e s t v o v a o j e u o v o j b o r b i ,
a l i j e b i o p r i s i l j e n d a s e s a o t e e n i m t e n k o m i r a n j e n o m p o s a d o m p o -
v u e u B a s t a h e .
135
J e d n a p o l o v i n a o f i c i r a b i l a j e n a o r u a n a p u k a ma i l i a u t o ma -
t i ma , a d r u g a s a mo p i t o l j i ma .
1 0 2
za
padno od Drvara) ubrzanim marem stigne u Drvar i napadne
i uniti nemaku vazdunodesantnu jedinicu. Drugi bataljon
0
ve brigade je iz Resanovaca (14 km jugozapadno od Drvara),
os t a v i v i ovde jednu etu za zatvaranje pravca Bosansko Gra-
[,
ovo
Drvar, samoinicijativno krenuo prema Drvaru. Stab
8. korpusa, oko 8 asova, uputio je prema Drvaru 1. bataljon
1. brigade 9. divizije da uzme uea u napadu na neprijateljske
vazdunodesantne snage.
Oko 10 asova je 2. bataljon 3. brigade 6. divizije napao
optim pravcem Kamenica - Trninia brijeg Drvar. Kod
Trninia brijega povezao se sa Oficirskom kolom i produio
napad prema gradu. Neto posle 10 asova u borbu je stupio i
1. bataljon ove brigade. Razvivi se na liniji kota 745 kota
601, on je glavninu usmerio preko severozapadnog dela Trni-
nia brijega ka junom delu grada, dok je jedna eta napadala
preko Prnjavora. Trei bataljon 3. brigade napao je pravcem
kota 717 kota 541 ka severozapadnom delu grada, a 4. bata-
ljon je zadran u Vrtou kao rezerva, za sluaj da neprijatelj
spusti novi talas padobranaca. Bataljoni 3. brigade, u snanom
naletu, brzo su ovladali svim dominantnim takama na prila-
zima gradu, u zahvatu svog napada. Nemaki padobransko-
-lovaki bataljon morao je da odvoji vei deo snaga za borbu
protiv 3. brigade, iji se pritisak pojaavao. Napad nemakih
delova prema peini je oslabio, tako da su maral Tito i ostali
lanovi Vrhovnog taba bili u mogunosti da oko 11 asova
napuste peinu i zatim, preko Podova, stignu na elezniku
stanicu Potoci (na umskoj pruzi Drvar Mlinita), gde je
ranije bilo sedite Vrhovnog taba. Po izlasku na Podove, mar-
al Tito je naredio 5. korpusu i 1. proleterskoj diviziji da za-
tvore pravce prema Drvaru, kako bi 6. proleterskoj diviziji
omoguili da uniti 500. SS bataljon.
Lomei otpor nemakog bataljona, 3. brigada 6. proleter-
ske divizije uspela je do 17 asova da ovlada veim delom grada.
U prvi sumrak je uveden i 4. bataljon iz rezerve, sa zadatkom
da ovlada kuama zapadno od puta Drvar Draica i potpo-
mogne napad 3. bataljona prema rejonu kote 520. Tada je
pristigao i 1. bataljon 1. brigade 9. divizije i bio uveden prav-
cem Sipovljani Drvar. Oficirska kola je ranije povuena iz
borbe. Drei samo raskrsnicu puteva kod Komande podruja,
crkvu i obia glavicu
130
(gde mu se nalazilo previjalite i
komandno mesto), 500. SS bataljon se oajniki branio da bi
izbegao unitenje.
136
Gr o b l j e u r e j o n u k o t e 520, k o j e s u n e ma k i v o j n i c i u t o k u
b o r b e u t v r d i l i .
103
U optem napadu, nou 25/26. maj a, 3. brigada 6. divizije,
Prat ei bataljon, bat al j on iz 9. divizije i delovi 1. i ni nj eri j ske
brigade uspeli su da ovl adaj u crkvom i raskrsni com puteva, ali
napori da se zauzme i Sobia glavica ostali su bezuspeni. Oko
2 asa 26. maj a bio je uveden i 1. bat al j on 1. bri gade 6. divizije.
Gusto rasporeene oko Sobia glavice, jedinice 6. divizije izvr-
ile su nekoliko juria, ali su, uz osetne gubitke, bile odbijene.
U 3,30 asa, poto je nepr i j at el j ve bio prodro u Bosanski
Pet rovac i Trubar, St ab divizije je obustavio napad i naredio
povl aenj e jedinica zapadno i severozapadno od Drvara. Prvi
bat al j on 1. brigade 9. divizije popraen je u svoj sastav. Ne-
maki 500. SS padobransko-lovaki bat al j on ni j e uspeo da
uniti Vrhovni tab, to je i bilo glavni cilj desanta, ali je
uspeo da se odri, iako je u toku borbe izgubio oko etiri
pet i ne svog sastava.
137
Prodor nemakih sna- Sa pravca Bihaa, 92. motorizovani puk,
ga ka Bosanskom Pe- uz podrku ar t i l j er i j e i avijacije, napao
trovcu i Drvaru je 25. maj a, u rej onu Ripakog klanca,
razvuenu 6. brigadu 4. divizije. Brigada
je imala slabije snage na pravcu glavnog udara nepri j at el j a.
Ovaj je brzo ovladao Ripakim klancem i tim oteao nj enu
odbranu. Prot i vnapad 6. bri gade u rej onu Dubovskog, da se
sprei dal j i prodor, ni j e uspeo. Nepri j at el j je istoga dana izbio
u Vrtoe, a sut radan, do 8 asova, i u Bosanski Petrovac. Tre-
balo je da 6. brigada sada zatvori pravac Bosanski Pet rovac
Ot rel j Drvar, a ne da se povue prema Jedovi ku i da
pravac ka Drva,ru ostavi nezatien. Tako je drugog dana na-
pada, 26. maj a, do 12 asova, 92. motorizovani puk bez borbe
stigao u Drvar.
Pol j ski dopunski bat al j on 373. divizije i 1. rezervni lovaki
puk napali su 25. maj a, pravcem Bosanska Kr upa Krnj eua
Bosanski Petrovac, 8. brigadu 4. divizije. Teko odolevajui,
8. brigada se povlaila ka Risovcu. Pred vee je prot i vnapadom
odbacila nepri j at el j ske i st aknut e delove ka Suvaji. Meutim,
zbog poj ave nepr i j at el j a u nj enoj pozadini (deo onih snaga iz
Bihaa bio je, po i zbi j anj u u rej on Vrtoa, upuen u pravcu
Kr nj eue da bi olakao nadi r anj e ovih snaga iz Bosanske
Krupe), 8. brigada je bila pri nuena da se povue ka Grmeu.
Posle prodora nepri j at el j a u Drvar, 4. divizija se zadrala na
Grmeu, dosta uspeno omet aj ui nepri j at el j ski saobraaj na
severnim i junim padi nama ove planine.
137
Gubici 6. divizije (prema nai m podacima), ugl avnom 3. bri-
gade, bili su 47 mrtvih, 72 ranjena i 35 nestal i h (Arhiv VII, k. 797, br.
reg. 14-3).
1 0 4
Nast upanj e nepri j a- Oj a a n i 384. p u k 373. di vi z i j e ( u i j e m
telja pravcem Srb je sastavu bilo i etnika) napao je
p
r v a l
. 25. maj a oko 5 asova 6. prol et ersku di-
viziju: glavnim snagama pravcem Srb
Osreci Trubar, na kome se branila 2. brigada, pomonim
snagama pravcem Suva ja Veliki Cvjetni, prema dva bat a-
Ijona 1. brigade. Nepri j at el j je, posle otre borbe, do noi
ovladao linijom Veliki Cvj et ni Bobara Trubar, na kojoj
s
e i zadrao, dok su 1. i 2. brigada posele liniju Mali Hr nj adi
Bobara (trigonometar 1061) Metla (trigonometar 1204).
Sutradan je, uz podrku avijacije, produio napad u pravcu
Drvara i prinudio 6. diviziju da se povue. Oko 10 asova spojio
se sa 500. SS bat al j onom u Drvaru.
Po nareenj u taba 6. prol et erske divizije, 2. brigada je
preko Unca upuena u rej on Podbri na Zaglavica da dej -
stvuje du komuni kaci j e Drvar Bosanski Petrovac, a 1. br i -
gada je zadrana u rej onu Mali Hr nj adi Boboljuske. Trea
brigada (napadnuta iz pozadine od nepri j at el j ski h snaga koj e
su nastupale sa pravca Srba) povuena je s poloaja oko
Drvara u rej on Mokronoge Vidovo Selo, gde je od taba
1. proleterskog korpusa dobila nar eenj e da zatvori pravac
Drvar Pr ekaj a Potoci. U toku 28. i 29. maj a ona je, sa 3.
krajikom brigadom i 3. bat al j onom 1. bri gade 1. proleterske
divizije, vodila ogorenu borbu u rej onu Pr ekaj e protiv 384.
puka 373. divizije i 92. motorizovanog puka. Poto je Vrhovni
tab napustio Potoke, i borba na ovom pravcu obustavljena, 3.
brigada 6. divizije povukla se nou izmeu 30. i 31. maj a preko-
Lunjevae i Otaevca u Zaglavicu, u sastav svoje divizije.
Prodor nemakih je- Kad je poeo vazduni desant na Drvar,
dinica preko Bosan- jaa nemaka motorizovana kolona na-
kog Grahova ka stupila je iz Livna ka Bosanskom Gr a -
Drvaru hovu i u rej onu elebi St rupni
napala 3. brigadu 9. divizije, odbacila je
s komunikacije, istog' dana izbila u Crni Lug i tu zanoila.
Nou 25/26. maj a St ab 9. divizije naredio je grupi sanj e svih
svojih snaga ka Bosanskom Grahovu. Meutim, dok su jedi-
nice 9. divizije bile u pokretu, motorizovana kolona je 26. maj a
do podne izbila u Bosansko Grahovo, zatim je, oko 16 asova,
njena glavnina stigla u Drvar. Nou 26/27. maj a su 1. i 3. br i -
gada 9. divizije izvele neuspeo napad na nepri j at el j ske snage u
Bosanskom Grahovu, naiavi i na otpor borbene grupe Bran-
denburg, koja je tek sada sa pravca Kni na izbila u Bosansko
Gr ahovo. Od 28. do 30. maj a 9. divizija v o d i borbe sa ovim ne -
prijateljskim snagama koj e pokuavaj u da prodru ka Tievu.
105
Posle povl aenj a jedinica 1. i 6. prol et erske divizije i2
rej ona Prekaj e, spojile su se nepri j at el j ske kolone iz Drvara
i Glamoa i, uz sadej st vo snaga iz Bosanskog Grahova i Palea,
pri st upi l e okruenj u 9. divizije i t abu 8. korpusa na Tievu.
Uoivi namer e nepri j at el j a, St ab korpusa je naredio Stabu
9. divizije da se sa 1. i 3. bri gadom prebaci na Vi j enac a 2. bri-
gadu sa bolnicom uput i na Di naru. Druga brigada je sa bol-
nicom, preko atora i Sajkovia, stigla na Dinaru. St ab 8. kor-
pusa i delovi 9. divizije, okrueni na Jedovni ku (rejon trigo-
nomet ra 1539), bili su pri nueni da vode estoku borbu s ne-
pri j at el j ski m snagama koj e su koncentrino nadi ral e od Tieva,
Bosanskog Grahova, Pal ea i Pr ekaj e. Poto se, zbog jaine
nepri j at el j ski h snaga, ni j e mogao izv,riti proboj pr ema zapadu,
St ab korpusa je naredio 9. diviziji da zbaci nepri j at el j a s Tisove
kose, da bi se preko ove omoguio proboj svih snaga ka komu-
nikaciji Drvar Pr ekaj a i dal j e na Lunj evau. Ali su jedino
3. brigada 9. divizije i Grahovsko-peul j ski odred uspeli da se
probi j u u ovom pravcu, dok je St ab korpusa sa 1. brigadom
9. divizije ostao na Tisovoj kosi. Posle i zbi j anj a (5. juna) na
Jedovnik, gde ni j e bilo delova 8. korpusa, nemake jedinice,
ver uj ui da su se sve opkol j ene snage probile iz okruenja,
povukle su se u Bosansko Grahovo i D,rvar. im su se one
povukle, 9. divizija se povratila na prost ori j u Tievo - Male-
evci Peul j e Grkovci, istei je od etnika.
Dej st va 1. proleterske Prva i 13. brigada 1. prol et erske divizije
i 39. divizije i delovi 9. bri gade 10. divizije vodili su
25. maj a ogorenu borbu sa ojaanim
izviakim odredom i 13. pukom 7. SS divizije, koji su napadali
na pravci ma Mrkonj i -Grad Medna Mlinita, Jaj ce Je-
zero Sipovo Dragni Podovi, Vijenac Nat pol j e
Pl j evski Podovi, i bili zadrani na liniji Dimitor (kota 1488)
Crni vjrh (kota 1259) Dragni Podovi.
Toga dana je 202. tenkovski bat al j on nastupio pravcem
Banj a Luka aavica. Tri naest a kraj i ka bri gada 39. divizije
pruila mu je snaan otpor kod Dobrnj e, Kadi ne Vode i Sitnice.
Ona je u toku noi, po nar eenj u taba 5. korpusa, povuena ka
Donj em Ribniku, a 202. bat al j on je zanoio u Sitnici, i maj ui
ispred sebe manj e delove 13. prol et erske bri gade 1. divizije u
rej onu Dolova. Sut radan je 202. bat al j on odbacio ove delove
13. prol et erske bri gade i zauzeo aavicu i Klju, o b e z b e u j u i
na t aj nain desni bok 13. SS puka, koji je sad mogao sve svoje
snage da usmeri prema 1. prol et erskoj i 39. diviziji. U toj situ-
aciji St ab 5. korpusa je naredio 39. diviziji da svoj u 16. brigadu
pri vue u rej on Kl j ua i zatvori pravce koji od Kl j ua vode ka
Gor nj em Ribniku.
106

g. Dok su 1. i 13. brigada 1. prol et erske divizije i 39. divizija
z a d r a v a l e nepri j at el j a u zoni Mrkonj i -Grad Klju, 3. kr a-
iika brigada 1. divizije, zat varaj ui pravac Livno Glamo,
y rejonu Vrba Korina, potpuno je razbila j ednu nepr i j a-
teljsku kolonu koja je 25. maj a nastupila iz Livna. Posle ovog
us pe ha, 3. brigada j e izvuena u severozapadni deo Glamokog
polja i upot rebl j ena za obezbeenj e Vrhovnog taba, koji je iz
potoka stigao u Poljice, zatim u Preodac. Nepri j at el j ske snage
iz Livna ponovo su nast upi l e 30. maj a, zauzele Glamo bez
borbe i produile ka Rorama da bi se spojile sa onim snagama
koje su sa pravca Drvara ve bile izbile do Prekaj e.
Od 26. do 29. maj a 1. proleterska (1. i 13. brigada) i 39.
divizija uporno su zadravale borbenu grupu 7. SS divizije na
pravcima eleznikih stanica Mlinita Lisina Potoci i
Gprnji Ribnik Resanovaa Uvala, spreavaj ui je da se
spoji s nemaki m snagama u rej onu Dr var Pr ekaj a i okrui
1. diviziju. Nou 29/30. maj a 1. divizija se zabacila na prosto-
riju Vuja pol j ana ardak Pri bel j a, u pozadinu pomenut e
borbene grupe, a 39. divizija u rej on Crkvenog. Trinaesti SS
puk je 30. maj a, neki m delovima, izbio na liniju Uvala ele-
znika stanica Potoci, ali je osetivi prisustvo delova 1. divizije
u svojoj pozadini, izvrio pregrupi savanj e snaga i produio
napad na jedinice te divizije, koj e su imale zadatak da zatvore
pravce koji od Mlinita preko Pri bel j e, Pl j evski h Podova i Vito-
roga izvode ka Kuprekom polju, u kom pravcu se kret ao
Vrhovni tab.
Poto je ovim manevrom nepri j at el j a bio oslabljen pri t i -
sak na jedinice 5. korpusa, St ab korpusa je formi rao Opera-
tivnu grupu (13. i 16. brigada 39. divizije i 6. brigada 4. divi-
zije) s namerom da napadne snage 7. SS divizije izmeu
Mrkoji-Grada i Mlinita, da bi ih delom pri vukao i na t aj
nain olakao poloaj 1. prol et erske divizije. Svojim napadi ma
na prostoriji Medna Pecka Vrbl j ani Busije, 46. j una,
Operativna grupa je prinudila nepri j at el j a da smanj i dej st va
prema 1. diviziji. U meuvremenu, nou izmeu 3. i 4. j una,
Vrhovni t ab se avionom prebacio s Kuprekog polja,
138
a idue
noi je znat an broj r anj eni ka evakuisan u Italiju. Prva prol e-
terska divizija preki nul a je borbu sa 13. SS pukom i preko
komunikacije Livno Kupres Bugojno izbila na prost ori j u
K u k a v i c e Ravno Vukovsko, gde se krae vreme odmarala.
1
138
S Kuprekog polja je sovjetski pilot Aleksandar Sergejevi
ornjikov, aparatom Dakota, prebacio deo Vrhovnog taba i Nacional-
nog komiteta, s Titom na elu. za Bari, odakle su se ovi posle neko-
liko dana prevezli na ostrvo Vis.
107
Borbena grupa 7. SS divizije, ponovo pregrupi sana, dobila
je zadatak da u sadej st vu s nemaki m snagama iz Kljua
Bosanskog Petrovca, Drvara i Pr ekaj e okrui i uniti jedinice
5. korpusa na prostoriji Srnetica Klekovaa. Ojaani 13. SS
puk nastupio je 6. j una u pravcu Gornj eg Ribnika, Busija i
Potoka, dok je u isto vreme 202. bat al j on poseo dr um Kl j u
Bosanski Pet rovac da bi spreio proboj snaga 5. korpusa ka
Podgrmeu. Veto manevriui ispred nast upaj ui h nemakih
kolona, St ab 5. korpusa je uspeo da izbegne st ezanj e nepri j a-
t el j skog obrua, izvue svoje jedinice pravcem Crkveno
Ravna uvala Vojiki Stanovi i izbije u Podgrme. Nepri-
j at el j je obustavio napad prema nj egovi m snagama u Podgr-
meu, ali je obnovio dej st va prema 1. prol et erskoj diviziji.
Napadnut a 12. j una u rejonu Vukovsko Ravno od delova 7.
SS divizije i 369. legionarske divizije, sa pravca Kupresa, Livna
i Duvna, 1. divizija se povukla prema istoku, preko komuni ka-
cije Gornj i Vakuf Prozor. Ipak je bila pri nuena da sa 10.
divizijom pri hvat i vrlo t eke borbe na Vranii i Bi t ovnj i protiv
snaga 7. SS divizije i 92. motorizovanog puka i nemakih delova
iz okolnih garnizona, koji tee da je okrue i unite na ovom
planinskom masivu. Kr aj em j una je 1. divizija uspela da se
probi j e i da na odseku Podoraac Brani pree komuni kaci j u
Saraj evo Konjic, orijentiui se na jugoistok, ka Foi i dolini
Lima. Po odlasku 1. proleterske divizije, pritisak nepri j at el j a
na 10. diviziju ubrzo je prestao.
Sredinom j una nemake snage su poele da se povlae u
polazne garnizone. Vrhovni tab je u izvesnoj meri bio izne-
naen nemaki m vazdunim desantom, ali kriza u koj oj se
naao 25. maj a bila je ipak uspeno reena brzom intervencijom
Oficirske kole i jedinica 6. proleterske i 9. divizije, snanim
otporom Prat eeg bat al j ona Vrhovnog taba, svih l j udi iz par -
t i j ski h i drugi h rukovodstava, kao i stanovnitva Drvara. Na
poj edi ni m pravcima, i pored izvesnih slabosti i greaka, jedi-
nice NOVJ nisu dozvolile da se nameke snage koj e su kon-
centrino nadi ral e ka Dr var u brzo spoje s vazdunodesantnim
bataljonom. Vrhovni tab nije bio uniten, a jedinice NOVJ
koj e su bivale okruene uspevale su da pogodnim manevri ma
izbegnu uni t avaj ue udare nepr i j at el j a.
i M
Slobodna t eri t ori j a,
koja je bila izgubljena u prvom naletu nepri j at el j a, ubrzo je
povraena i proirena.

9
Posto je drvarska operacija bila predu/.eta u vreme kada su
nemake trupe na evropskom ratitu trpele poraze i kada je NOP u
Jugoslaviji bio u vidnom usponu, maral Tito je s Dravom rekao da je
ona samo oajniki akt osvete i pokuaj likvidacije glavnih voa ustan-
ka (V kongres KPJ, Kultura, Beograd, 1948, str. 116).
108
DEJSTVA 8. KORPUSA NOVJ
^ H ^ (25. maj 1. septembar)
E Poto se upoznao sa situacijom u Drvaru, t ab 8. korpusa
-je naredio jedinicama: 20. diviziji da nj ena 1. brigada zatvori
pravac Livno Bosansko Grahovo i titi cent ral ni deo Dinare,
2. i 3. brigada i Grupa srednj odal mat i nski h odreda ofanzivno
dej st vuj u u srednj oj Dalmaciji; 19. diviziji da 2. brigadu
uputi na komuni kaci j u Kni n Otri Graac radi dej st va na
nepri j at el j ske kolone, a 1. brigadu i Grupu severnodalmatinskih
odreda upotrebi za napad na nepri j at el j ske posade u severnoj
Dalmaciji. Osim toga, Vrhovni tab je naredio 26. diviziji da
jaim snagama izvri desantni prepad na ostrvo Bra. Cilj
ovih dej st ava bio je da se poveanom aktivnou 8. korpusa
veu to jae nepri j at el j ske snage u Dalmaciji i sprei njihova
eventualna upot reba ka zapadnoj Bosni.
110
U ovom periodu,
gotovo do prvi h dana jula, zbog uea 92. motorizovanog puka
i delova 1. puka Brandenburg u drvarskoj operaciji, 19. i 20.
divizija imale su poboljane uslove za ofanzivna dejstva.
Osl anj aj ui se na Dinaru, 20. divizija je pristupila napa-
dima na nepri j at el j ske posade du komunikacija. Nj ena 3. bri -
gada, s Mosorskim odredom, zauzela je nou 27/28. maj a vanu
raskrsnicu put eva Arano i razbila 2. bat al j on 6. ust ake bri -
gade, a 2. brigada je nou 30/31. maj a zauzela Siane, Kr aj i
Suce, u zahvatu komuni kaci j e Si nj Split. Pr i kupl j ene na
Svilaji (u rej onu Ogorja) i na Dinari (u rej onu Bitelia), obe
brigade su 2. j una dejstvovale ka Vrlici, a potom se opet pri -
kupile na Dinari, gde je 4. j una pristigla 2. brigada 9. divizije
s korpusnom bolnicom. Posle toga. u duhu opte direktive
Vrhovnog taba, t ab 20. divizije ponovo je dekoncentrisao
svoje snage: na Dinari je zadrao 2. brigadu da zatvara pravce
od Si nj a i Vrlike, na Svi l aj u i Mose uputio je 1. brigadu, a na
Kamenicu 3. brigadu. Do kr aj a j una, 20. divizija i Grupa sred-
nj odal mat i nski h odreda izvele su niz akcija, od kojih su naj -
krupni j e: napad 3. udar ne bri gade i Mosorskog i Dinarskog
odreda na posadu Tri l j a (oko 300 ustaa i domobrana) i borbe
1. brigade i Moseko-svilajskog odreda sa ustaama, etnicima
i nemakim delovima na Svilaji, na odseku Ogorj e Mile-
ina, kada je nou 20/21. j una, 3. bat al j on 1. bri gade pret rpeo
osetne gubitke.
Poetkom jula je 20. divizija na pravci ma od Si nj a, Arana
i Duvna obezbeivala napad 6. divizije na Livno (nou 3/4. jula).
etiri nemaka bat al j ona (iz 7. SS divizije i 369. i 118. divizije)
iz Arana i Si nj a nastupili su 5. jula prema Kamenici, koj u su
140
Rad 9. divizije 8. korpusa vidi u poglavlju: Drvarska operacija
109
branili 2, 3. i 1. brigada (delovi) 20. divizije i Mosorski i Dinarski
odred. Nepri j at el j a iz Arana zadrala je juno od Votana 3
brigada s Mosorskim odredom, a onog sa pravca Sinja zadr-
ao je kod Gala Dinarski odred, ali su pri tom delovi 2. brigade
napali bok ove nemake grupe i naterali je da odstupi u Obro-
vac. Nastavljajui napad od Arana, nemake snage su poti-
snule 3. brigadu i Mosorski odred iz Votana i Roa, da bi 7. jula,
prikupivi jae delove u Obrovcu, obnovile napad pravcem
Obrovac Bili Brig, s ciljem da prodru u Prolog. Zadran
upornom odbranom delova 1. brigade i Mosorskog i" Dinarskog
odreda na liniji Mala Kneica Gljev, nepri j at el j je sutradan,
posle jo jednog neuspelog juria, otpoeo povlaenje u polazne
garnizone.
U severnoj Dalmaciji, Stab 19. divizije uputio je 27. maja
1. brigadu iz Bukovice ka obali, u rej on Stankovaca, a 2. bri-
gadu na komunikaciju Knin Otri Graac. Do 1. j una je
1. brigada oslobodila deo obale, prihvatila opremu doturenu
s Visa preko Kornata i prebacila je u Bukovicu. Meutim, da
bi spreile prevoenje mat eraj al a s Visa na kopno, nemake
jedinice (2. bataljon 893. puka, 2. bataljon 891. puka 264. divi-
zije i 2. eta 771. pionirskog bataljona) iz Zadra, nou 30/31.
maj a, izvrile su desantni prepad na Dugi otok i Kornat.
141
Istovremeno su se 2. i 3. bataljon 847. puka 392. divizije iz Senja
i Novog iskrcali na ostrva: Olib, Silba, Premuda, 1st i Molat.
142
Na Dugom otoku su 2. i 3. pomorsko-obalski sektor sa Otokim
NOP odredom pruili otpor nemakim delovima, zadravi ih
na istonoj obali ostrva. S Kornata, gde ni j e bilo borbenih
jedinica, povukli su se zbeg, ambulanta i neki kursevi na
ostrvo Lavu, ali pri pokuaju da se sledee noi prevezu na
Vis nenaoruanim brodovima bili su zarobljeni od tri nemaka
borbena amca juno od Kornat a.
1
" Za to vreme je 2. brigada
19. divizije dejstvovala na komunikaciju Knin Otri Gra-
ac, postavljajui zasede i vrei prepade na etnike. U Buko-
vici je 1. j una bila formi rana Grupa bukovikih bataljona (sa-
141
Toj akciji je Stab 264. divizije dao naziv Handtand
(Handstand).
142
tab 392. divizije dao je toj akciji ifrovani naziv Vikinger
(Wikinger).
143
Raspolaui znacima za raspoznavanje nae mornarice, ne-
maki borbeni amci tako su zarobili nenaoruane motorne jedrenjake
Sokol i Palmu i etiri manja broda sa oko 320 lica, preteno iz
zbega. Nou 1/2. juna, kada su sa ostrva 2irja krenuli ka Visu, na isti
nain su zarobljeni motorni jedrenjaci Aneo, Mali Ante i Sv. Juraj
i mali brod Tramontana sa oko 130 lica iz zbega i 40 vojnika i ranje-
nika. Svi zarobljeni odvedeni su u Split. Iste noi je naoruani brod
Kornat imao vrlo teku borbu s etiri nemaka torpedna amca juno
od ostrva Blitvenice.
110
r
t munikacije Benkovac Kistanje. Kada se 2. brigada povra-
t-la u Bukovicu, 19. divizija napadala je jaa ustaka i etnika
nori t a. Prva brigada je s novoformiranim Benkovakim ba-
t f l i o n o m zauzela, 69. juna, uporite Vranu i odbila vie
Htoako-ustakih napada iz Benkovca i Biograda. Nou 10/11.
"una 2. brigada je napala etniko uporite Kulu Atlagi i r a-
zbila Leteu etniku brigadu (oko 250 ljudi), dok je 1. brigada
u o t roj borbi (nou 11/12. i 12/13. juna) razbila jedan bataljon
7 us t a ke brigade u Polai (6 km jugozapadno od Benkovca).
, Aktivnost 19. divizije prinudila je tab 15. brdskog kor-
pusa da prikupi jae snage 2. bataljon 92. motorizovanog
puka, Izviaki bataljon 392. divizije, delove 981. puka 264. di-
vizije, etnike i ustae i sa pravca Benkovca, Biograda i
Bribirskih Mostina napadne 1. brigadu u rej onu Stankovci
Banjevci Radoinovac. U toku 16. j una je 1. brigada vodila
borbu kod Stankovaca, a zatim se, nou 16/17. juna, preko
komunikacije Benkovac Bribirske Mostine, povukla u Buko-
vicu. Od Grupe bukovikih bataljona i nekih novih boraca
formirana je, 28. juna, 3. brigada 19. divizije.
145
Posle napornih borbi u drvarskoj operaciji, 9. divizija se
odmarala u rej onu Maleevci Grkovci, a kr aj em j una ula
je u Bosansko Grahovo, iz koga su se bili povukli delovi 373.
divizije. Nj ena 1. udarna brigada i 2. brigada, nou 30. j una/ l .
iula, neuspeno su napale dobro ut vrenu 1. brigadu etni-
kog 502. korpusa i j edan bat al j on iz 373. divizije na Deralu,
Cigelju i groblju u Vranjkoviima, a Grahovsku i atorsku et-
niku brigadu na liniji Sunanica Crni Vrh. Do sredine jula
obe brigade su bile u rej onu Bosanskog Grahova, na zat varanj u
pravca Knin Drvar, dok je 3. brigada napadala etnike u
Rastievu, Plavnom, Velikoj i Maloj Popini, da bi se i ona do
20. jula povratila ka Bosanskom Grahovu.
tab 26. divizije i Komanda mornarice s Komandom sa-
veznikih snaga na Visu dovrili su pri preme za desantni
prepad na Bra, s planom: jakim snagama izvriti desant na
Bra, a sa dva saveznika razaraa kontrolisati Braki kanal i
avijacijom bombardovati Split, Trogir i Omi, kako bi nemaku
komandu naveli na zakljuak da se pri prema krupna desantna
akcija na samu obalu. Na Brau su se nalazili ojaani 2. i 3. ba-
taljon 738. puka 118. divizije i oko divizion art i l j eri j e 668. arti-
ljerijskog puka, uglavnom na jako ut vreni m poloajima oko
144
Grupa je obrazovana od Severnodalmatinskog NOP odreda i
jednog bataljona Kninskog NOP odreda.

145
Kad je formirana, nosila je naziv 3. (bukovika) brigada 19.
divizije, a kasnije 14. brigada 19. divizije. Povremeno je i dalje nazi-
vana bukovikom.
H I
etiri bataljona),
144
koja je izvodila manj e akcije du-.
L
Nereia, Sumart i na i Supetra. Odbrana ostrva podravana j
broj nom art i l j eri j om sa obalskog odseka Omi Makarska.
1
*
Za i zvrenj e desanta upot rebl j eni su: 1. udarna brigada, 3. bri,
gada, t ri bat al j ona 2. brigade, dva bat al j ona 3. prekomorske
brigade, protivtenkovska eta i bat eri j a brdski h topova 75 mm
26. divizije i jedan engleski komandos (400 ljudi) sa dve bate,
ri j e topova i haubica. Ove snage su bile grupi sane u t ri kolone:
severna kolona je imala zadatak da zatvori pravac Supet ar .
Nereie, zapadna da zauzme Neireie, a istona da
ovlada rej onom Sumart i na. Prevoenj e snaga s Visa na nepo-
sednut u junu obalu Braa (na odsek uvala Smrka Bol) izvr-
eno je saveznikim i naim brodovima u dva maha: nou uoi
1. j una i izmeu 1. i 2. j una. Napad je otpoeo 2. j una izjutra,
posle art i l j eri j ske i avijacijske pri preme, s teitem ka Nere-
iu, na kom pravcu je napadala zapadna kolona (3. brigada
26. divizije, engleski komandos, bat eri j a brdski h i odeljenje
protivtenkovskih topova). U estokoj dvodnevnoj borbi zapadna
kolona je slomila otpor jednog dela ut vreni h taaka neprija-
telja. Severna kolona (dva bataljona) ovladala je uporitem Sv.
Rok (juno od Supetra), ali je, usled j ake zaprene artiljerijske
vat r e sa obale i protivnapada nepri j at el j a iz Supetra, bila pri-
nuena da se povue i zatvori komuni kaci j u Nereie
Supet ar. Istona kolona (tri bat al j ona 1. brigade, t ri bataljona
2. bri gade i j edna engleska bat eri j a) na svom napadnom pravcu
razbila je nepri j at el j a i odbacila ga u Sumar t i n i Sv. Nikolu.
Osvaj anj e ovih mesta onemogueno j e j akom artiljerijskom
vat rom s kopna i otporom potisnutih nemakih snaga. Zbog
ilavosti nepri j at el j a, kao i zbog njegovih pri prema da iz Splita
i Omia prebaci poj aanj a na ostrvo, Stala 26. divizije odluio
je da povue svoje iscrpene jedinice, poto je to ve bila reila
i saveznika komanda za svoje snage. Nou 4/5. j una, brodo-
vima nae i saveznike mornarice, desant ne snage su prevezene
na Vis.
147
Iste noi, iz Splita i rej ona Bake Vode, pristigle su na
Bra etiri ojaane nemake ete.
148
U toku desanta saveznika avi j aci j a estoko je bombar-
dovala Split, Trogir i Omi.
Ovim dejstvima, za vreme nemakog napada ka Drvaru,
8. korpus je vezao nemake, ustake i etnike snage u Dalma-
146
Samo iz sastava 118. divizije bile su etiri baterije topova.
147
U toj borbi na Brau, prema naim podacima, poginulo je 350,
a zarobljeno 220 nemakih vojnika i oficira. Zaplenjeni su, pored osta-
log, 3 topa 75 mm i 6 tekih bacaa. Gubici jedinica 26. divizije: 67 mrt-
vih, 308 ranjenih i 14 nestalih. Savezniki gubici nisu poznati (Arhiv VII.
k. 1100, br. reg. 5/5).
148
Jedna iz 668. dopunskog bataljona, dve iz 893. puka 264. divi-
zije i jedna iz izviakog odreda 118. divizije.
1 1 2
DRVARSKA OPERACIJA ( 25. MAJ - KRAJ JUNA 1944)
Skica, br S>
ciji, nanevi im gubitke, i spreio eventualnu upot rebu tih
snaga ka zapadnoj Bosni. A dolaskom Vrhovnog taba i Nacio-
nalnog komiteta na Vis veoma se poveao znaaj ovog ostrva
za dalli razvoj narodnooslobodilake borbe.
Sve obimnija dejstva 8. korpusa, pritisak 6. proleterske
divizije ka Livnu, Sujici i Kupresu, dej st va 11. korpusa u Lici,
a tim i vea potreba za obezbedenjem Komunikacija, kao i
bojazan od eventualnog saveznikog iskrcavanja u Dalmaciji,
prinudili su Stab 2. oklopne armi j e da po zavrenoj drvarakoj
operaciji zadri neke delove 7. SS divizije na prostoriji Duvno
- Livno, da delove 369. divizije pomeri blie obali, u dolinu
cWjg t&ka N&retve, ria 382. puk 373. divizijo privuP iz j une
Like na komunikaciju Otri Knin a glavninu 92. motorizo-
vanog puka i 1. puk Brandenburg povrati iz zapadne Bosne
nn mi j u Ron cr>vno U - M U .
I snagama u Dalmaciji (264. i 118. divizijom, etnicima i ust a-
ama) nemaka komanda je uporno nastojala da onemogui
[svaku pojavu i dejstva krupni j i h jedinica NOVJ u obalskom
pojasu.
I po svretku drvarske operacije 8. korpus je imao za-
datak da, s osloncem na Bukovicu i Dinaru, dej st vuj e na komu-
nikacije koje iz Zadra, ibenika, Splita i Ploa izvode ka unu-
tranjosti zemlje, i obezbedi vezu izmeu ostrva i kopna, radi
prihvata opreme, naoruanj a i hrane (iz saveznike pomoi)
i radi evakuacije ranj eni ka u Italiju. Naj povol j ni j i uslovi za
[odravanje ove veze bili su u sevepi oj Dalmaciji. Zato je tab
korpusa, po nareenj u Glavnog taba Hrvatske, dao zadatak
19. diviziji da ponovo uputi jae snage ka obali. Ostavljajui
14. brigadu u Bukovici, St ab 19. divizije, nou 2/3. jula, prebacio
je 5. i 6. brigadu
149
u rej on Stankovci Banjevci. im su bri -
gade pristigle, napale su ih nemake posade iz Biograda i Ben-
kovca, ali bez uspeha, pa je Stab 15. korpusa prikupio jae
jage
150
na liniji Biograd Benkovac Bribirske Mostine
Skradin s ciljem da obe brigade nabaci na obalu i da ih
razbije. Stoga je St ab 19. divizije povukao glavninu 5. i 6. bri -
149
Po nareenju. Vrhovnog taba, poetkom jula, ponovo je i zvr-
ena prenumeracija brigada u divizijama 8. korpusa: umesto dotadanje
neracije brigada: 13 u okviru svake divizije, uvedena je preanja
Jmeracija: 114 u okviru Korpusa. Sada su brigade 9. divizije imale
nazive: 3. udarna, 4. i 13. brigada; brigade 19. divizije: 5. udarna, 6.
jarna (od 16. juna) i 14. brigada (7. brigada, koja se poetkom decembra
1943. prebacila u Liku, defi ni ti vno je prela u sastav 35. divizije 11. kor-
pusa); brigade 20. divizije: 8, 9. i 10. udarna brigada; brigade 26. divizije:
' udarna, 11. udarna (od 16. juna), 12. i 3. prekomorska brigada.
150
Delove 1 puka Brandenburg, del ove 92. motorizovanog puka,
fcviaki bataljon 392. divizije, delove 891. puka 264. divizije, dve etnike
'gade i delove 7. ustake brigade.
8 Oslobodilaki rat 113
gade (nou 13/14. jula) u Bukovi cu, a na odseku Stankovci .
Radoinovac ostavio pet bat al j ona,
1 5 1
privremeno objedinjenih
pod nazivom Pri morski sekt or, kako bi dejstvom glavnine iz
Bukovice u pozadinu nepr i j at el j a i otporom jedinica Primor-
skog sektora u rej onu St ankovaca osujetio pripremani napad.
Nepri j at el j je 14. jula nas t upi o koncentrino i u toku dana
potisnuo jedinice Pri morskog s ekt or a u rejon Dazline. Stab
Pri morskog sektora je reio, u d u h u i dej e taba 19. divizije, da
pri kupi bat al j one i nou se pr obi j e u Bukovicu. Meutim, zbog
slabe veze, proboj ni j e izvren, pa su jedinice povuene na jug,
izmeu Zatona i Gaeleza. Tu ih je, i zj ut ra 15. jula, neprijatelj
napao i pri nudi o da se, i zmor ene, bez jedinstvene komande,
po delovima pr obi j aj u iz okr u e nj a u raznim pravcima, a naj-
vie u Bukovicu.
152
Ni dejstvo gl avni ne 5. i 6. brigade na nepri-
j at el j ske delove du komuni kaci j e Benkovac Bribirske
Mostine, nou 15/16. jula, ni j e da l o oekivane rezultate.
St ab 15. korpusa pri vukao je u Obrovac, Benkovac, Skra-
din, Ki st anj e i selo Zr manj u del ove 264. divizije, 1. puk Bran-
denburg, 92. motorizovani puk, dva bat al j ona iz 373. divizije i
glavninu etnika popa ujia s ci l j em da brzo ovlada komu-
nikacijom Obrovac Mokro Po l j e i ne dozvoli izvlaenie 19.
divizije ka Velebitu, ve da je okrui i razbije u Bukovici.
Ovim pr i kupl j anj em osl abl j ene su nepri j at el j ske posade
u zahvat u pravca Kni n Vrl i ka Drni, pa je Stab 8. korpusa
odluio da napadne posadu u Vr l i ci i posade du komunikacije
Bosansko Grahovo Knin,
153
a zat i m usmeri snage ka Kosovu
i Kni nu i pri vue na sebe deo nepr i j at el j ski h snaga iz Buko-
vice, kako bi olakao rad 19. di vi zi j e. Tako je do 20. jula 9.
divizija pri kupl j ena u ,rejonu Bosanskog Grahova i Peulja, a
20. divizija, Moseko-svilajski i Dinarski odred na Dinari (u
rej onu Bitelia i Vuipolja) i na Svilaji (na odseku Zelovo
Ogorje). Obezbeuj ui se od S i n j a pomou Dinarskog i Mo-
sorskog odreda na liniji Zelovo Satri Bajagi Bili
Brig Gljev, 20. divizija i Moseko-svi l aj ski odred izvrili su
nou 22/23. j ul a mar iz rej ona pr i kupl j anj a ka polaznim po-
loajima za napad na liniji Razval e maovike Razvale oti-
151 pry} batal jon 5. brigade, 2. bat al j on 6. brigade, 2. bataljon 14.
brigade, Batal jon narodne odbrane i Samos t al ni bataljon 19. divizije.
152 p
r e m a
nepotpuni m podaci ma, gubi ci ove grupe bataljona bili
su: 24 mrtva. 17 ranjeni h i 150 ne s t al i h i zarobljenih (Arhiv VII, k.
518, br. reg. 12-1/2).
153 u
r e
j
o n u
Vrl i ke nalazili su se Ceti nska i Ldtea etnika bri-
gada i jedan batal jon 7. ustake bri gade, a u rejonu Strmice i Golubia
(na Vrini i Pl eevi ci ) atorska, Gr ahovs ka i Glamoka etnika bri-
gada. Na Deralu, Stoitu i u Vranj kovi u bi o je jedan bataljon iz 373.
di vi zi je sa 1. brigadom etni kog 502. korpusa.
114'
..^g Lakt ac Cubri ce i i zj ut r a otpoeli koncent ri no'
Post upanj e ka Vrlici. Brzi m i snani m dej st vom, 8. i 10. br i gada
on divizije i Moseko-svilajski odred slomili su otpor et ni ka
i jviaovicama, na Golom br du i Maj oj gredi, izbili na visove
nnadno od Vrl i ke i na l i ni j i Magl aj Kuni a zatvorili pr avac
od Drnia. Devet a bri gada 20. divizije, posle j ae bor be na
m o s t u u Kol j ani ma, prel a j e Cet i nu i pr eko Kosora prodrl a
Vrliku, iz koj e je razbi j eni nepr i j at el j odst upi o ka Kosovu.
etvrta bri gada 9- divizije, napadaj ui iz Peul j a preko Unita,
potisnula je et ni ke iz sela Cetine, slomila ot por ust aa u
Kijevu i zat i m zauzela Veliku i Malu Pol au, zatvorivi pr avac
Knin Vrlika, u r ej onu Cr ne glavice. Za to vr eme su 3. i 13.
brigada 9. divizije, dej st vuj ui i roki m f r ont om iz r ej ona Bo-
sanskog Grahova, pot i snul e et ni ke iz Jel i nog pol j a, Risovca
i Vrine i izbile na l i ni j u Crna glavica Pleevica Mi zdrak
Cvakovica, obezbeuj ui se od nemaki h i et ni ki h snaga
iz Strmice, Deral a i Vranj kovi a.
Prodor 9. i 20. di vi zi j e ka Kni nu i Drni u pri nudi o je t ab
15. korpusa da za napad u Bukovici upot rebi neto osl abl j ene
snage, bez gl avni ne 1. puka Brandenburg i 92. mot ori zovanog
puka, koj i su zadrani u rezervi na l i ni j i Skr adi n Ki st anj e.
Meutim, t ab 19. divizije, pri met i vi pr i kupl j anj e nepr i j at el j a,
reio je da, s osloncem na Velebit, zat vori pr avce od Kni na
i Obrovca i manevar skom gr upom od est bat al j ona br ani slo-
bodnu t er i t or i j u Bukovice, a u sl uaj u veeg napada sve
j edi ni ce izvue na gr eben Vel ebi t a i dej s t vuj e pr ema situaciji.
Nemaki napad ka Bukovi ci otpoeo je 24. j ul a. Nast upaj ui
iz sel a Sr manj e i Paena, nemake j edi ni ce i etnici odbacili
su dva bat al j ona 14. bri gade i Kni nski odred iz Ruj i t a i Mokrog
polja ka Cengiu i Er vemku. Nepr i j at el j koj i je nast upao od
Obrovca zaust avl j en je pr ed Zegarom od dva bat al j ona 6. br i -
gade, dok je onaj iz r ej ona Medvi e odbaen ka Zel engradu
protivnapadom t ri bat al j ona 5. bri gade i Bat al j ona nar odne
odbrane. I pored toga, zbog i spol j ene upornost i nepr i j at el j a ka
Er v eni k u i egaru, t ab divizije povukao je sve j edi ni ce iz
Bukovi ce na Velebit, u r ej one Kr upe, Dubokog dola, Turovca
i Cengi a. Kako ni j e uspeo da u Bukovici r azbi j e 19. diviziju,
Stab 15. korpusa zadrao je deo snaga na l i ni j i Zegar Er ve -
nik Mokro pol j e, ori j ent i san pr ema Vel ebi t u, a gl avni nu je
Povukao ka Kni nu, Drni u i Kosovu. Zat o je 19. divizija obno-
Bpa akt i vna dej st va. Nj ena 5. bri gada iz r ej ona Kr upe, u borbi
j*- i 27. jula, odbacila je nemake del ove sa Tlrebanika i Gr a-
nfi e ka egaru, a one iz Golubia pot i snul a ka Obrovcu. Dana
jula 19. divizija prel a je u opti napad na nepr i j at el j a na
dseku Zegar Erveni k. Posl e ma nj e bor be u r ej onu Zegara,
n e
Pr i j at el j j e bio pr i nuen da se uur bano povue ka Obrovcu,
Benkovcu i Paeni ma, pa je ve sut r adan Bukovi ca ponov0
bila slobodna.
U meuvr emenu je t ab 8. kor pusa naredi o 9. i 20. diviziji
da pr odue dej st va ka Kosovu i na et ni ke nosade du drum-
Bosansko Gr ahovo St r mi ca Kni n. Uspeni m noni m ppe,
padi ma, 25-31. j ul a, j edi ni ce 20. di vi zi j e i Moseko-svilajski
i Trogi rsko-i benski odred odbacili su et ni ke i ust ae iz Kljaka
Bal j aka, Bioia, Ri ana, Markovca, Orlia i Bi skupi j e i potu
. snul i ih ka Kni nu, Kosovu i Drni u, ugr oavaj ui ova kljuna
nepr i j at el j ska upori t a. Na sever u je 9. divizija za to vreme
izvela dva neuspel a napada na j ako ut vr ene pol oai e Deralo
Stoita i Vranj kovi e, vri l a pri t i sak na et ni ke u Golubiu
i St rmi ci , odbila napad et ni ke Gr ahovske br i gade iz Golubia
ka Pl eevi ci i u Rejonu Voj novi a zat varal a komuni kaci j u Knin
Bosansko Grahovo.
Cim je i zvukao snage iz Bukovice, t ab 15. korpusa je
J e da n deo uput i o da odbaci 9. diviziju s komuni kaci j e Knin]
Bosansko Grahovo. U t oku 29. j ul a j aa nemaka gr upa na-
. st upi l a je iz Kni na; pr i hvaena i spadi ma onih snaga sa Derala
i iz Vranj kovi a, ona je, posle ot re bor be u r ej onu Vojnovia,
prodrl a u St r mi cu i pot i snul a del ove 9. di vi zi j e na Pleevicu i
Vri nu. Sa ovih pol oaj a 4. bri gada 9. di vi zi j e izvela je nou
30/31. j ul a uspel e pr epade na ma nj e et ni ke gr upe u Kninskom
pol j u, Topol j u i Vrpol j u. Pot o su se pr odor om ka Strmici
donekl e obezbedili sa ovog pravca, delovi 264. divizije, 1. puk
Brandenburg, 92. mot ori zovani puk, etnici i ust ae (u svemu
oko 7.500 l j udi , sedam bat er i j a topova i sedamnaest tenkova
sa br oj ni m vozilima) nast upi l i su 31. j ul a ka Vrlici, na prav-
cima: Kni n Ki j evo Vrl i ka, Kosovo Kozj ak Vrlika,
Drni Vrl i ka i Si nj Vrl i ka, s ci l j em da koncentrino
pr odr u u Vrl i ku i na Kozj aku r azbi j u 20. di vi zi j u. Na liniji
Magl aj Kuni a zapadne padi ne Kozj aka Pakovo brdo
Ot ra glavica nal azi l a se 20. di vi zi j a s j ai m rezervama, a
na Cr noj glavici 4. bri gada 9. divizije, sa zadat kom da brane
posednut e rej one, ali u sl uaj u j aeg napada nepr i j at el j a da
pr i mene zadr avaj uu odbr anu i povuku se na Di naru. Ne-
mako-et ni ka kolona
154
sa pr avca Kni na uspel a je posle e-
st oasovne bor be da pot i sne 4. bri gadu 9. di vi zi j e sa Crne
glavice i pr odr e u Ki j evo. et ni ko- nemake snage iz Kosova
napal e su 9. br i gadu na Pakovom br du i 8. br i gadu na severo- I
zapadni m padi nama Kozj aka. Obe bri gade uspeno su odbijale
napade nepr i j at el j a, ali su se, zbog pr odor a nemako-etnike
kol one ka Ki j evu, mor al e povui ka Di nari , na odsek Koljani
154
Oko 1.500 nemakih vojnika, 1.200 etnika, dve baterije topova
i pet tenkova.
116
Jeevi. Deset a bri gada je s Moseko-svi l aj ski m odredomi
' ' dr al a na l i ni j i Orl ovaa Kuni a j aku nemako- ust aku
j f l onu koj a je nast upal a od Drnia.
155
t ab 10. br i gade sa dva
hataljona izvrio j e manevar ka boku nemaki h snaga, i znenada
h napao kod Gr adi ne i odbacio pr ema t i kovu. Nepr i j at el j je
a ovoga pravca t ek uvee prodro u Vrl i ku. Za to vr eme je-
Mo s o r s k i odred odbio nekol i ko nepr i j at el j ski h ispada iz Si nj a.
I Oekuj ui da e nepr i j at el j produi t i dej st va iz Vrl i ke
ka Dinari, t ab 8. kor pusa naredi o je 20. diviziji i 4. bri gadi 9.
divizije da na l i ni j i Kol j ani Jeevi Podgr adi na Gl ava
zatvore pr avce od Vrl i ke ka Braevu Docu i Uni t u, a 19. di -
vizija da iz r ej ona Ki st anj a izbije u Pr omi nu i dej st vom ka
Kninu i Drni u oslabi nepr i j at el j ski pri t i sak ka Di nari .
Nemake i et ni ke snage nast upi l e su iz Vrl i ke 1. avgu-
sta i ve sut r adan pr odr l e pr avcem Kol j ani Cubrice, pot i -
snuvi 8. br i gadu 20. di vi zi j e ka Modrau i Braevu Docu. Pot o
su se, nou 1/2. avgust a, 5. bri gada 19. di vi zi j e i Pr omi nski odred
prebacili u Pr omi nu i razbi l i ust ae u Mr at ovu i Okl aj u, pa
zatim produi l i dej st va ka Vr bni ku i Razvodu, t ab 15. korpusa
povukao je deo snaga iz Vrl i ke ka Kni nu, Kosovu i Drni u.
A to je omoguilo 20. diviziji da pr ed vee 2. avgust a odbaci
nemake j edi ni ce sa Di nar e ka Vrlici. Sut r adan j e nepr i j at el j
napao 5. bri gadu i Pr omi nski odred na Promi ni , ali su se oni
nou 3^4. avgust a povrat i l i preko Kr ke u r ej on Ki st anj a. Za too
vreme su ostale snage 19. di vi zi j e zat var al e pr avce Skr adi n
Kistanje i Kni n Ki st anj e, kao i one pr avce koj i od Obrovca;
i Benkovca izvode u Bukovi cu.
U j ul u je u okvi ru 8. korpusa pobol j ano sadej st vo i zmeu
divizija. Kor pus je suzbio nekol i ko nepr i j at el j ski h napada i
naneo vee gubi t ke et ni ci ma i ust aama u Vrl i koj kr aj i ni ,
u Kosovu i na Promi ni . Ovi uspesi ubrzal i su proces de mor a l i -
zacije koj i je posle sporazuma Tito ubai bio nast upi o u-
etnikim redovi ma.
Tokom avgust a j e 8. kor pus gl avnu' panj u usmer i o na'
mobilizaciju novi h boraca, na voj no- st r uno uzdi zanj e i dal j e'
moralno-politiko uvr enj e pot i nj eni h jedinica. Pr i t om je-
19. divizija brani l a Bukovi cu i, na obali, odsek Vodice Bio-
grad, radi veze sa ost rvi ma; 20. divizija na Di nari obezbei val a
etvu, odbi j aj ui i spade nemaki h delova i ust aa iz Vr l i ke
i Sinja; 9. divizija zat var al a pr avac Kni n Bosansko Gr a h o v e
i u severozapadnom del u Li vanj skog pol j a vodila bor be s
ftemakim delovima koj i su povr emeno vrili i spade iz Li vna;
26. divizija upui val a s Visa na susedna ost rva izvesne delove,.
E'
155
Oko 1.500 nemakih vojnika, 1.000 ustaa i etnika, dvanaest
tenkova i dve baterije haubica.
117?
Ikoji su s t amonj i m par t i zanski m odredi ma izvrili nekolifcj
uspelih akci j a. Gr upe par t i zanski h odreda izvodile su uz obalu
:zasede i di verzi j e, povr emeno napadaj ui nepr i j at el j ske posade
Naroi t o je na Biokovu i u dolini donj eg toka Ner et ve oivela
-delatnost Gr upe j unodal mat i nski h odreda, koj u su delovi 369
i 118. di vi zi j e ee napadal i bez znat ni h uspeha. Saveznike
pomorske snage i mal e su s nepr i j at el j em niz okr aj a na
moru.
156
Nae pomorske snage
157
bi l e su pr venst veno upotre-
bl j ene za prevoz naor uanj a, opreme, hr ane i l j udst va iz Baze
NOVJ u Bar i j u na Vis i kopno i za evakuaci j u r anj eni ka i zbega
u It al i j u.
158
Usled ovako povol j ne si t uaci j e u Dal maci j i , t ab 8. kor-
pusa doneo je odl uku da proiri dej st va ka Graacu, kako bi
u pozadini nemaki h snaga u obal skom poj asu presekao komu-
ni kaci j u Kni n - Gospi i u i roj zoni povezao osloboenu
t er i t or i j u sever ne Dal maci j e i j une Like. Radi toga je nare-
dio 20. diviziji da del om snaga zat vori pr avac Kni n Bosansko
Gr ahovo, a celu 9. di vi zi j u uput i o je u j unu Liku, u rejon
Glogovo Gubavevo Pol j e Deri n Gaj . Uz obezbeenje
koj e su vjrili 3. bri gada 35. divizije
159
sa pravca Gospia, 6.
156 u periodu junavgust savezni ke pomorske jedi ni ce (motorne
topovnjae i torpedni amci) i zvel e su nekol i ko napada na nemaka
pl ovna sredstva: nou 29/30. juna kod Korul e potopile jedan desantni
amac i oteti l e drugi desantni amac, jednu penisu i jedan brod; nou
17/18. jula potopile u Ml jetskom kanal u dva desantna jurina amca i
otetile jednu peni su; nou 25/26. jula uni ti l e naoruani motorni jedre-
njak Vegu i tri torpedna amca, a zarobile dva desantna jurina
amca; nou 29/30. jula kod Visa potopi l e motorni jedrenjak Tritone,
a nou i zmeu 7. i 8. avgusta potopile tanker F 968 i otetile tanker
F 963.
157
Najznaajni ja borbena akcija jedinica Mornarice NOVJ bila je
zarobl javanje nemakog naoruanog broda Felie (Felice) 29. jula kod
ostrva Ista.
158
Na ostrvo Vis je do kraja avgusta, po nareenju Vrhovnog
taba, pri sti gl a iz Ital i je 1. tenkovska brigada. Od artiljerije koja se
tada nalazila na ostrvu formirana je artiljerijska grupa jaine pet divi-
ziona. Pored toga, na ostrvu je izraen i aerodrom, na koji je u avgustu
prebaen deo nae 1. l ovake eskadrile. Mornarica (tab mornarice je
bio na ostrvu Visu) i mal a je krajem avgusta etiri sektora: 2. pomorsko-
obalski sektor obuhvatao je ostrva Hrvatskog primorja (od kojih su
bila sl obodna: Olib, Silba, Premuda, Ist, Molat), 3. pomorsko-obal ski sek-
tor obuhvatao je ostrva severne Dal maci je (slobodna su bila sva sem
"Uljana i Pamana), 4. pomorsko-obal ski sektor obuhvatao je ostrva sre-
dnje Dal maci je (slobodan je bio samo Vis), a 5. sektor nalazio se na
ostrvu Lastovu. Po direktivi Vrhovnog taba radilo se jo i na usposta-
vl janju 1. pomorsko-obal skog sektora (koji bi obuhvati o obal u Istre i
Sl ovenakog primorja) i 6. sektora (na irokom obal skom odseku Du-
brovni k Boka Kotorska).
159
Upuena je na taj zadatak po nareenju Gl avnog taba
Hrvatske.
1 1 8
b r i gada i dva bat al j ona 5. bri gade 19. di vi zi j e od Otria, Zadar -
ski odred i j edan bat al j on 5. bri gade pr ema Obrovcu, uj ut r u 28.
avgusta otpoeo je napad 3. i 4. bri gade 9. divizije na posadu
Graaca (podran ar t i l j er i j ski m divizionom 35. divizije) i napad
13 bri gade 9. di vi zi j e na posadu Graba. Oba upori t a je br a-
nilo oko 700 dobro ut vr eni h nemaki h voj ni ka i et ni ka. Za-
poet sa zakanj enj em, bez dovol j no snanog udara, doekan
ilavim ot porom brani oca, ovaj napad (kao ni novi sledee noi)
n i j e uspeo, pa je 9. divizija prel a na bl okadu Graaca. Za to
vreme jedinice na obezbeenj u vodile su ot ru bo,rbu spr e-
avajui pr i st i zanj e nepr i j at el j ski h oj aanj a ka Graacu. Ali
zbog sve jaeg pri t i ska nepr i j at el j a sa pr avca Gospia, i sl abi h
izgleda u pogledu zauzi manj a Graaca, t ab korpusa je 9. di-
viziju povukao na l i ni j i Otri Sr b Lapac a 19. di vi zi j u
uputio u severnu Dal maci j u.
Dej st vuj ui u obal skom poj asu Dal maci j e, posednut om
j aki m i dobro ut vr eni m nemaki m, ust ako- domobr anski m i
etnikim j edi ni cama, 8. korpus je u ovom peri odu osl anj a-
jui se na dej st va j edi ni ca 1, 5. i 11. korpusa u svom zal eu
i na svoj e baze na Di nari i ost rvu Visu odbrani o slobodnu
t eri t ori j u, uporno dej st vovao uz samu obal u i ost vari o r edovni j u
vezu i zmeu ost rva i kopna. Izmiui udar u j ai h nemaki h
snaga i paral i ui nj i hove napade pr ot i vdej st vi ma u pozadi nu,
on je brzo povraao i zgubl j ene rej one. Dej st va 8. korpusa bila
su izrazito manevar ska. Iako esto pot i ski vane od nepr i j at el j a,
njegove j edi ni ce ni su gubi l e i ni ci j at i vu. Dobro naor uana 26.
divizija postigla je vi dne uspehe i u napadi ma na j aa nepr i -
j at el j ska upori t a na susedni m ost rvi ma. Nedost at ak radi o-
sredstava oteavao j e i nae pobol j ano sadej st vo jedinica.
* *
*
Slobodna t er i t or i j a sr ednj e, i zapadne Bosne i Dal maci j e,
na koj oj su dej st voval i 1, 5. i 8. korpus, i mal a je operat i vno-
st rat egi j ski znaaj za razvoj oslobodilakog rat a. Na nj oj se,
od kapi t ul aci j e It al i j e, nalazio Vr hovni t ab sa ostalim r uko-
vodeim t el i ma nove Jugosl avi j e. Ona je zahvat al a i deo obal -
skog poj asa nemake odbrane, gde su snage NOVJ ugroaval e
naj vani j e komuni kaci j e nepr i j at el j a koj e s j adr anske obale
izvode u dolinu Save. S ove sl obodne t er i t or i j e uspost avl j ena
je i odravana veza Narodnoosl obodi l ake voj ske sa savezni -
kim snagama u It al i j i . Stoga je nemaka komanda nast oj al a da
odri kont rol u u obalskom~pojasu a u dubl j em zal eu obezbedi
komunikacije, da spreava konsol i dovanj e osloboenih podr uj a
119
i nanosi to vee gubi t ke j edi ni cama NOVJ. Iako je u tom
pogledu postigla izvesne rezultate, ona ni j e postigla naj vani j i
cilj, za ije je ost varenj e bila angaovala velike snage i sred-
stva: uni t enj e Vrhovnog taba NOVJ. Elastina odbrana
koj u su 1, 5. i 8. korpus primenili u vreme drvarske operacije
bila je naj cel i shodni j i vid dejstva. S obzirom na plan Vrhovnog
taba o prenoenj u teita operacija NOVJ u istone oblasti,
ni j e trebalo ulaziti u teke i dugot r aj ne borbe s nepri j at el j em
u zapadnoj Bosni, Dalmaciji i Lici. Vojno-politika situacija
polovinom 1944. zahtevala je da se jae snage to pr e uput e
prema Sr bi j i i da se Vrhovni tab nae na bezbedni j em mestu
radi uspenog voenj a predstojeih operacija i daljeg voenj a
rat a i revolucije.
120'