1

Kraljevski komentari o Inkama- rituali

Prinoenje rtava Suncu
Inke su na zrtvenik Suncu prinosile mnoge stvari, uglavnom zivotinje,a najcenjenije je bilo
jagnje. Prinosili su I:ovnove, ovce jalovice, zeceve, pernate zivotinje koje se jedu, loj ; zito,
povrce, trave; odevne predmete; Prinosili su I napitke od vode I kukuruza koje su pili za vreme
obreda,I upucivali ih suncu uz poljupce. Sve su to spaljivali kao zrtvu bogu Suncu u znak
zahvalnosti to je sve to stvorio za dobro oveka.
Zabranjivali ljudske zrtve, kao I jedenje ljudskog mesa (zbog brkanja vremena I mesta esto su
im pripisivane stvari koje su sami zabranili onima koje su potinili, a koji su te obiaje
praktikovali pre pojave kraljeva Inka). Ljudske rtve nisu prinosili ak ni kada su kraljevi bili
bolesni- Smrt kralja su dozivljavali kao njegov odmor,da ga otac sunce zove k sebi na pocinak.
Pred smrt kraljevi govorili: moj otac me zove da odem kod njega na poinak- sebe smatraju
decom Sunca I ne dozvoljavaju da se bilo kakvom ljudskom rtvom protivrei njegovoj volji (pa
ak I u sluaju da bi im to povratilo zdravlje).
Svestenici u hramu su bili inke kraljevske krvi,a vrhovni je morao biti blizak kraljev rodjak ili
brat. Nosili su obicnu odecu. (deo o napitku)
Kada bi poinjali da piju posle obeda (nikad nisu pili u toku jela) u prvim aama su kvasili vrh
srednjeg prsta i gledajui u nebo otresali kap pia nudei je na taj nain suncu u znak zahvalnosti
(zvrke ). U provincijama u kojima su postojali hramovi sunca svetenici su bili domoroci,
rodjaci poglavica dotinih provincija, meutim, glavni svetenik morao je biti Inka kako bi se
prinoenje rtvava i obredi odvijali kao i oni u glavnom gradu.

Hram Sunca (danas crkva Santo Domingo)
Pred ulazak u hram najbitniji ovek u povorci upa obrve rukom i onda to to poupa oduva
prema boanstvu u znak oboavanja i rtve; isto- svetenik pri ulasku u svetilita (odnos sa
avolom- nagoni to boanstvo da ga slua)
Hram sunca se isticao u Kusku po svojoj raskosi. Sam grad je jako cenjen, osnovao ga je 1. Inka-
Manko Kapak. (sve to potie iz ovog grada cenjenije nego dr.) Hram je izgradjen od finog
glacanog kamena. Glavni oltar se nlazio na istocnoj strani, a krov je pravljen od visokog drveca,
I pokriven slamom, jer crep nisu imali. Sva 4 zida hrama bila su pokrivena zlatnim plocama. Na
prednjoj strani hrama na zlatnoj ploci se nalazio lik sunca, koje je predstavljeno okruglim likom I
zracima I plamenovima, iz istog komada. Sunce je bilo jedini bog kog su obozavali. Sa jedne I
druge strane sunceva lika nalazila su se tela umrlih kraljeva, poredjanih prema vremenu u kojem
su vladali, balsamovani, sedeli sun a zlatnim tronovima na kojima su sedeli I za zivota. Lica su
im bila okrenuta prema naselju, sem Huajna Kapaka kome je lice bilo okrenuto prema suncu.
Ulazi u hram su bili optoceni zlatnih plocama, u vidu portal. Po spoljnjoj strani hrama isla je
zlatna traka koja je u obliku krune obuhvatala ceo hram.
Gradnja hrama pripisuje se Inki Jupankiju- ukrasio hram i uinio ga raskonim i velelepnim
2

Domovi devica
Izabranice su birane po rodu, lepoti, uzimane kada sui male najvise 8 godina, I bile su namenjene
suncu za zene. Morale su biti kraljevske krvi- njegove krvi- kerke Inka (samog kralja ili
njegovih roaka). Nije se smelo dozvoliti da se Suncu da iskvarena ena(strane krvi ili ne-
devica)- zamiljali da je Sunce raalo decu- ne sme da se mea boanska I ljudska krv:
MORALE SU BITI LEGITIMNE ERKE KRALJEVSKE KRVI(=KRVI SUNCA). U domu je
bilo I starijih zena koje su tu docekale starost, I bile uciteljice pridoslima, sto u obredima, sto u
poslovima( pletenje, tkanje, ivenje); uloga majke
Sve su bile zatvorene, I nisu imale posete,nisu bile obicne, pa nije smeo svako da ih vidi, cak ni
Inka nije koristio svoju privilegiju da ih vidi(jer se plaio da e se I neko drugi usuditi da trai tu
privilegiju), ali je kraljica Koja mogla, zajedno sa svojim kcerima(kraljevi poslanici). Kraljica I
one koje dolaze da se zamonase su jedine koje su u dom ulazile crntralnim ulazom. Bilo je tu I
sluzavki, koje nisu dolazile da se zamonase, vec samo da sluze, I nisu bile iz kraljevske kuce, ali
su morale biti device (500).
Glavni posao zena sunca sastojao se u tkanju I pletenju, pravljenju onoga sto je inka na sebi
nosio, I odecu koja se zrtvovala suncu. Sve su pravile svojim rukama za svog mua- Sunce, ali
posto sunce nije moglo da nosi odecu, ona se davala Inki(zakonitom I roenom sinu sunca na
zemlji). On ju je primao kao svetinju, I nije smeo nekome da je pokloni ko nije bio kraljevske
krvi, jer bi to bilo svetogrdje. Opatice su spravljale I hleb koji se zrtvovao za praznike (sanku)-
prinoen o glavim sveanostima Rajmi I Situi , kao I napitak koji se tada pio.
Za opaticu koja se ogresila o devicanstvo kazna je bila da bude ziva sahranjena,a za njenog
saucesnika veanje +smrt njegove porodice, citavog plemena, unistavanje njegove imovine-
poruili bi naselje I zatrpali ga kamenjem: Ovaj zakon nikada nije sproveden, jer niko nije
pocinio takav greh. Inke su inae bile obazrive prema zakonima, naroito onima koji su se ticali
vere ili kralja
Svetkovine (sve 4 glavne svetkovine obavljaju se u hramu Sunca)
1. Rajami
2. Huaraku (inicijacije mladih prineva :huaraku znaci proglasiti vitezom, davati obelezja
muskrca mladicima kraljevske krvi, I tako ih osposobiti za preuzimanje vlasti I odlazak u rat.
Oni su prolazili teska iskusenja, koja su se sastojala u privikavanju na sve poteskoce koje ih u
ratu mogu zadesiti. Svake godine uzimali bi madice stariji od 16 godina, I odvodili ih u jednu
posebnu kucu na vojnu obuli. Zapocinjali su strogim postom u trajanju od 6 dana, a posle toga bi
im trenirali hitrinu, medjusobnu borbu oko zastite tvrdjave (gde je bilo mnogo I povredjenih),
vestine rukovanaj sa lukom I strelom, kopljem, tuceni su nemilosrdno, spavali su na zemlji.
Morali su da nauce da prave razno oruzje, I obucu, grubu koju su nosili tokom testiranja.
Svakoga dana su podsecani da poticu od Sunca, na hrabrost I junastvo,a ove vezbe su bile stroge
jer bi mladic mogao postati kralj I morao je biti u prednosti u odnosu na ostale u vestinama.
Kada to prodje, odvodjeni su pred Inku koji im je drzao besedu, a onda bi mlaidci jedan po jedan
prilazili da im buse usi, ljubili ruku Inki I dobijala kraljevska obelezja. Potom im je skidana
obuca, I davana nova, finija na taj nacin su se oslobadjali strogosti obuke. Dobijali su I
3

odgovarajuci odecu, tj gace huara, po kojima se zove ova inicijacija I koje su obeezje
muzevnosti. Dobijali su I cvece koje su dobijali samo kraljevi, I sekiru kao znak da treba da
kaznjavaju prestupnike. Kada zavre sa obukom, prinevi su odlazili na dvor gde im je prvo sam
Inka buio ui i stavljao naunice, zatim su im obuu skidala braa kralja ili strievi, a onda su im
iza paravana starije Inke oblaile gae huara.
3. Kuskijerajmi
Kuskijerajmi je svetkovina koja se priredjivala posle setve kada bi kukuruz ve nikao. Na rtvu
su prinosili jaganjce, jalovice I ovnove preklinjujui Sunce da naredi mrazu da im ne upropasti
kukuruz, jer je mraz bio veoma otar na visoravnima Kuska. Sva koliina mesa rtvovanih
ivotinja je deljena onima koji dodju na svetkovinu, osim glavnog jagnjeta koje su namenjivali
Suncu, kao I krv I iznutrice ostale stoke, to su spaljivali I rtvovali.
Imali su I jednu svetkovinu, koju je praznovao svako u svojoj kui,a to je praznovanje smetanja
letine u ambare, koje zovu pirua. Spaljivali su kraj ambara sa malo loja u znak prinoenja rtve
Suncu, a bogatiji su spaljivali domae zeeve. Molili su se da Sunce naredi ambarima da dobro
sauvaju hleb koji im je ono dalo za ishtanu.
4. Situa
etvrta svetkovina se naziva Situa. To je svetkovina prilikom koje se iz grada teraju razne boljke
I sve druge muke I nevolje koje mogu zadesiti ljude. Pripremali su se za ovu svetkovinu postei I
uzdravajui se od svojih ena. Imali su dva posta: za vreme stroijeg posta mogli su da jedu
samo sirov kukuruz I vodu,a u drugom postu mogli su jesti peen kukuruz I neko sirovo povre.
Post nazivaju Kasi, a onaj stroi Hatunkasi. Nakon jednodnevnog strogog posta mesi se hleb
kanku. Pravili su dve vrste hleba: u jedan je stavljana deija krv, dobijena krvarenjem (ne smru)
deteta od 5 do 10 godina : vadi se izmeu obrva iznad korena nosa. Te iste noi odlazilo se u
kuu najstarijeg brata ili rodjaka, gde su trljali svoja tela testom pomeanim sa krvlju, ime su se
proiavali, a nakon toga bi glava porodice(najstariji roak) premazivala testom prag ulaznih
vrata- znak da je u toj kui bilo oienja tela. Iste ove obrede vrio je vrhovni svetenik u hramu
Sunca kao I u domu ena sunca. Kada se Sunce pojavi, ljudi su pokazivali znake oboavanja i
izricali molitve da ih oslobodi unutranjig i spoljanjih zala : zalog bi bio drugi hleb- bez krvi.
Nakon ritualnog doruka iz tvrdjave izlazi jedan Inka kraljevske krvi, sveano odeven I sa
kopljem u ruci tri ka glavnom trgu, gde ga ekaju jo etvorica. Oni bi se dodirivali kopljima I
tako molili Sunce da otera sva zla iz grada ; ta etvorica glasnika bi se potom rastrala na sve 4
strane sveta, I svi stanovnici grada bi tada izali I otresali odeu. Oni bi trali sve dok ne sretnu
sledeu etvoricu, I tako sve dok se ne ode dovoljno daleko od grada, gde se koplje zabada kao
granica, preko koje ne prelazi zlo.
Naredno noi izlazili bi sa velikim okruglim bakljama od pletene slame, koje zovu pankunku, ,
koje dugo mogu da gore. Trali su sa njima, sve do izlaska iz grada, kao da tim biljkama izgone
nona zla, jer su dnevna isterali kopljima. Dogorele baklje bacali su u potok, u kom su se
prethodnog dana prali, da voda odnese zlo van grada. Potom su, pobedivi zlo, cele te meseeve
etvrti priredjivali velika veselja, u znak zahvalnosti Suncu. rtvovali su mnoge jaganjce,
ovnove, uz mnogo pesme I igre.
4

Rajmi (Intip Rajmi= sveani praznik Sunca)
Rajmi je glavna svecanost Inka, svecanost posvecena Suncu koja se odrzavala u junu, posle
letnje ravnodnevnice, u znak priznanja da je sunce jedini, vrhovni I sveopsti bog. Tu su dolazili
svi ratni poglavari, poglavice iz cele imperije, dostojanstvenici, I sam Inka koji je prvi izvodio
ceremonije, kao vrhovni svestenik I kao prvorodjeni sin sunca. Poglavice su dolazile u
najsvecanijem odelu, optocene zlatom,a neki obuceni u lavlju kozu, neki sa maskama, a nosili bi
razna oruzja, lukove I strele, koplja, instrumente. Ako poglavice zbog bolesti ili cega vec nisu
mogle same da prisustvuju ceremoniji slali su bracu/sinove. Ne dolaze po naredbi ve je njima
ast i zadovoljstvo da prisustvuju jednoj takvoj sveanosti ; svaka nacija nosila je svoja obeleja-
elja da se to vie razlikuju i budu to bolje obueni
Nakon tri dana strogog posta, kada su jeli samo malo sirovog kukuruza, travke ukam I vode,
kada nije gorela vatra, niti su prilazili zenama, uoci svetkovine pripremaju jagnjad I ostale
darove za zrtvu. Zene sunca su spremale hleb,a device su mesile to testo kao I sva jela:
simbolika- sunce prireuje gozbu za svoje sinove, ne obrnuto. I hleb za obian narod je briljivo
spreman (spremaju ga obine ene)
Inka je na dan svetkovanja u zoru izlazio u pratnji cele svoje rodbine prema gradskom trgu, gde
bi se cekalo da izadje sunce. Oni bi cucnuli I obozavali ga, slali mu poljupce, a potom bi kralj
uzeo dva zlatna krcaga puna napitka, I tako pozivao sunce da pije. Iz jednog od tih krcaga su svi
po malo pili, drugi bi prosuli tako da otie do hrama sunca- kao da Sunce pije. Onda bi i sami
odlazili u hram,klanjali se suncu, a onda su se vracali na glavni trg. Tamo su uzimali crno jagnje
(crna boja je smatrana najvise bozanskom : crno jagnje je svuda crno, a belo ima crnu njuku-
znak mane ; i kraljevi nose crnu boju, dok se alost oznaava smeom), koje je bilo namenjeno
vracanju I dobijanju predskazanja da li im je Sunce naklonjeno ili ne, da l ice im zetve I pohodi
biti uspesni. Kada bi zaklali jagnje, prema plucima I iznutricama su tumacili znamenje (dobro je
bilo ako su pluca jos ziva,a lose znamenje ako se jagnje otrgne tokom klanja). Ukoliko
predvidjanje od jagnjeta nije bilo povoljno, klali bi ovna, pa ovcu jalovicu(plodnu nikad nisu
ubijali, ak ni za svoju ishranu),a ako ne bi ni od nje- tumacili su da im sunce nije naklonjeno, da
je ljuto, I plasili se krvavih ratova, nerodne godine, crkavanja stokeonda su klali gomilu
zivotinja, I sve spaljivali I zrtvovali.
Ukoliko su plua iva to je toliko dobro predskazanje da ne mare za druga- iako su loa, to prvo
je toliko dobro da pobeuje zlo svih ostalih
Palila se nova vatra(za rtvovanje), data rukom sunca : paljena je narukvicom koja je pripadala
vrhovnom svesteniku. Narukvica vrhovnog svetenika sa lepo izbruenim soivom- drana je
prema suncu- prelamanje zraka-pali se pamuk :vatra iz suneve ruke- od nje su spaljivane rtve i
peeno svo meso tog dana. Deo te vatre se posle svetkovine nosio u hram devica gde se uvao
tokom godine (loe predskazanje ako se ugasi) ; ako nema sunca- dva tapia . Rajmi je trajao 9
dana uz obilje jela I pica, ali samo 1. dan se zrtvovalo.
Svetkovina danas : Obavlja se 24. Juna svake godine u Saksajumanu (2 km od Kuska)Danas
osim lokalnog stanovnitva privlai i mnoge turiste; Ceremonija podrazumeva muziku, ivopisne
kostime i deljenje hrane ; Obiaj je velikim delom rekonstruisan na osnovu hronika De la Vege