ak Derida TA JE DEKONSTRUKCIJA

u: Zlatna greda, list za knjie!n"st, u#etn"st, kulturu i #i$ljenje, %r"j &', ("dina I),
*++,, str-.*, izda!a/: Dru$t!" knjie!nika )"j!"dine, N"!i Sad-
0Re/ je " Deridin"# us#en"# "d("!"ru na 1itanje iz nasl"!a, dat"# u t"ku jedn"(
raz("!"ra k"ji je sn#i#ljen &+- juna 233*- (- Sa# raz("!"r nije u 4el"sti "%ja!ljen, ali se
de" s "d("!"r"# na %ez su#nje !an" 1itanje 55ta je dek"nstruk4ija655 1"ja!i" u
Monde7u "d 2*- "kt"%ra *++,- /iji8 desetak strana je %il" 1"s!e9en" Deridi"j s#rti-:
Taj ter#in dekonstrukcija ne %i tre%al" s8!atiti u s#islu 1"ni$tenja ili destruk4ije ne$e(a,
ne(" u s#islu istrai!anja sedi#entirani8 struktura k"je "%likuju diskurzi!ni skl"1, tu
;il"z";sku diskurzi!n"st unutar k"je #isli#"- T" je ne$t" $t" 1r"lazi kr"z jezik, kr"z
za1adnu kulturu i uku1n"st "n"(a $t" de;ini$e na$u 1ri1adn"st sa#"j ist"riji ;il"z";ije-
Re/ dekonstrukcija je i ranije 1"st"jala u ;ran4usk"# jeziku, sa#" $t" je njena u1"tre%a
%ila !e"#a retka- <eni je "na, naj1re, 1"sluila za 1re!"=enje neki8 re/i :::: jedne k"ja
d"lazi "d >ajde(era da %i ("!"rila " destrukciji i dru(e k"ja d"lazi "d ?r"jda da %i
("!"rila " disocijaciji- Ali, nara!n", ja sa# "d#a8 1"ku$a" i da nazna/i#, 1"d t"# ist"#
re/ju, u /e#u "n" $t" ja z"!e# dekonstrukcijom i1ak nije ni 8ajde(er"!sk" ni
;r"jd"!sk"- @"s!eti" sa# ne #ali %r"j rad"!a kak" %i8 ukaza" na iz!estan du( s1ra#
?r"jda i >ajde(era i, u isti #a8, na iz!esn" skretanje t"(a $t" sa# naz!a"
dekonstrukcijom-
Dakle, ja ne %i8 #"(a" da "%jasni# $ta je, za #ene, dek"nstruk4ija, a da 1ri t"# ne
rek"ntekstualizuje# neke st!ari- Nai#e, s t"# re/ju ja sa# se an(a"!a" "k" !lastiti8
zadataka u1ra!" u trenutku u k"je# je strukturaliza# %i" nad#"9an- Aat" je
dek"nstruk4ija, ujedn", #"rala %iti "dre=en" zauzi#anje 1"zi4ije s1ra# strukturaliz#a- S
dru(e strane, re/ je " trenutku u k"je# su nauke " jeziku, 1"zi!anje na lin(!istiku i iskaz
55s!e je jezik55 %ili d"#inantni-
U ti# ("dina#a, ("!"ri# " $ezdeseti#, dek"nstruk4ija je 1"/ela da se k"nstitui$e ka"---
ne9u re9i anti7strukturaliza#, ali, u s!ak"# slu/aju, ka" ne$t" raz(rani/en" "d
strukturaliz#a i ne$t" $t", ujedn", "s1"ra!a aut"ritet jezika-
Et" za$t" sa# u!ek za/u=en i "zl"!"ljen kad se su"/i# s tak" /esti# 1"ist"!e9enje#
dek"nstruk4ije s jedni# B kak" %i8 reka"6 B 55"#nilin(!isti4iz#"#55,
551anlin(!isti4iz#"#55 ili 551antekstualiz#"#55- Dek"nstruk4ija 1"/inje "d ne/e(a
u1ra!" su1r"tn"(C U st!ari, ja sa# za1"/e" s "s1"ra!anje# aut"riteta lin(!istike, jezika i
l"("4entriz#a- @a uk"lik" je , 1" #eni, s!e 1"/el" i nasta!il" se 1ute# "s1"ra!anja
lin(!isti/ke re;eren4e, #er"da!n"st ("!"ra i logocentrizma B te re/i k"ju sa#
1"na!lja" d" izne#"(l"sti B kak" je "nda #"(u9e da se dek"nstruk4ija, tak" /est",
"su=uje ka" #isa" za k"ju 1"st"ji sa#" ("!"r ili tekst u ue# s#islu, ali ne i st!arn"st6
O/i(ledn", t" je ne1"1ra!lji!i %es#isa"-
Ja nisa# "d%a4i" re/ dekonstrukcija 1"$t" je "na i#1li4irala nun"st 1a#9enja,
1"n"!n"( !ezi!anja, 1a i se9anja na ist"riju ;il"z";ije unutar k"je "1staje#", a da i ne
1"#i$lja#" da iz nje iza=e#"- U"stal"#, !e"#a sa# ran" 1"/e" da 1ra!i# razliku
iz#e=u zat!"ren"sti i kraja- Re/ je " i("sanju zat!"ren"sti ist"rije, ne i #eta;izike u
4elini, jer nikada nisa# !er"!a" da 1"st"ji jedna #eta;izikaD $t" je, tak"=e, /esta
1redrasuda--- Nai#e, ideja da 1"st"ji jedna #eta;izika sa#" je jedna #eta;izi/ka
1redrasuda- @"st"ji jedna ist"rija i l"#"!i u njen"j #eta;izi4i- E"!"riti " njen"j
zat!"ren"sti ne zna/i t!rditi da je "na d"!r$ena-
Dakle, dek"nstruk4ija, ili dek"nstrukti!n" iskust!" s#e$ta se ne(de iz#e=u zat!"ren"sti i
kraja, u 1r"st"r 1"n"!ne 1"t!rde ;il"z";sk"(, u1ra!" kr"z "t!aranje sa#e u1itn"sti nad
sa#"# ;il"z";ij"#- S te ta/ke (ledi$ta, dek"nstruk4ija nije tek j"$ jedna ;il"z";ija, niti je
sku1 nekak!i8 teza, niti, 1ak, 1itanje " %i9u u 8ajde(er"!sk"# s#islu--- Na iz!estan
na/in, "na nije ni$ta- Ona ne #"e da %ude nikak!a dis4i1lina ili #et"da- A nju, /est",
1redsta!ljaju ka" #et"du, ili je 1re"%raa!aju u #et"du, sa sku1"# 1ra!ila, 1r"4edura
k"je se #"(u nau/iti---
A i1ak, "na niej te8nika, sa s!"ji# n"r#a#a# i 1r"4edura#a- Nara!n", #"(u9e su
1ra!iln"sti u na/inu 1"sta!ljanja 1itanja dek"nstrukti!n"( ti1a- S te ta/ke (ledi$ta, ja
!eruje# da t" #"e da "t!"ri 1r"st"r za "%u/a!anje, da #"e da u!ede e;ekat dis4i1line
itd- Ali, u sa#"# s!"# na/elu, dek"nstruk4ija nije #et"da- Ja sa# i sa# 1"ku$a" da se
u1ita# $ta %i #"(al %iti #et"da, u (r/k"# ili kartezijansk"# s#islu, u 8e(elijansk"#
s#islu- N", dek"nstruk4ija i1ak nije #et"d"l"(ija, nije 1ri#ena 1ra!ila-
Ak" %i8 8te" da da# jedan ek"n"#ski, eli1ti/an "1is dek"nstruk4ije, "nda %i8 reka" da
je t" #isa" 1"rekla i (rani4e sa#"( 1itanja 55$ta je---655, 1itanja k"je d"#inira nad
/ita!"# ist"rij"# ;il"z";ije- U!ek kada 1"ku$a!a#" da #isli#" #"(u9n"st t"( 55$ta
je---655, kada 1"ku$a!a#" da 1"sta!i#" 1itanje " ;"r#i sa#"( 1itanja, ili da se
interesuje#" za nun"sti ("!"ra u nek"# jeziku, nek"j tradi4iji itd-, "n" $t" se u ti#
trenu4i#a /ini #"e %iti na ras1"la(anju 1itanju 55$ta je---655 sa#" d" iz!esne ta/ke-
I t" je, u1ra!", "s"%en"st dek"nstruk4ijeC Aaista, "na je u1itan"st nad s!i# $t" je ne$t"
!i$e "d u1itn"sti- Et" za$t" se ja s!e !re#e ustee# da u1"tre%lja!a# tu re/- K"ja se
"dn"si na s!e "n" $t" je 1itanje 55$ta je---655 nala(al" u ist"riji Aa1ada i u za1adn"j
;il"z";iji, "d @lat"na d" >ajde(era- S te ta/ke (ledi$ta #i, zaista, !i$e ne#a#" 1ra!" da
"d dek"nstruk4ije trai#" da "d("!"ri na 1itanje 55$ta je "na655 ili 55$ta je t"655, u
teku9e# zna/enju te u1itn"sti-