SADRAJ

1UVOD.............................................................................................................................................3
2INVESTICIONA IDEJA................................................................................................................4
3PREDINVESTICIONA FAZA .....................................................................................................4
4FAZA PROJEKTOVANJA............................................................................................................5
5FAZA UGOVARANJA...............................................................................................................13
6FAZA IZGRADNJE.....................................................................................................................14
7FAZA EKSPLOATACIJE ..........................................................................................................16
8 ZAKLJUAK..............................................................................................................................18
9LITERATURA I IZVORI............................................................................................................19

SPISAK SLIKA:
Slika 1: Faze projektovanja..............................................................................................................4

UVOD

Ovaj rad ima za cilj prikaz postupka realizacije projekta od investicione ideje do faze
eksploatacije (Slika 1), ukljuujui prikaz potrebnih dokumenata potrebnih za izvoenje projekta
od poetka do kraja u skladu sa zakonskim normativima i podzakonskim aktima [1]1.
Investiciona ideja obino nastaje iz potrebe za finansijskom dobiti. Dobit moe da se ostvari i
utedom u procesu proizvodnje. Investiciona odluka nastaje u toku predinvesticione faze projekta
od strane investitora koji ima potrebu za izgradnjom objekta i raspolae finansijskim sredstvima
potrebnim za realizaciju projekta.
Rad na projektu po svim fazama podrazumeva realizaciju niza aktivnosti, od same ideje o
odreenom investicionom dobru, preko izrade predinvesticionih studija, planske i projektne
dokumentacije do ugovaranja, izgradnje, opremanja i putanja objekta u eksploataciju.
Uesnici u realizaciji projekta su:

Investitor
Izvoa
Podizvoa i kooperanti
Konsultant
Projektant
Struna i tehnika kontrola
Struni nadzor i u okviru njega projektantski nadzor
Upravni nadzor

U fazi projektovanja predstavljen je konkretan primer izgradnje plinske stanice kao glavnog
projekta i glavnog elektrotehnikog projekta elektroenergetskih instalacija kao podprojekta.

Zakon o planiranju i izgradnji, Republike Srbije "Sl. glasnik Republike Srbije ",br. 72/2009

Slika 1: Faze projektovanja

INVESTICIONA IDEJA

Odluka o izgradnji plinske stanice je nastala na osnovu potrebe za smanjenjem potronje

elektrine energije i drugih energenata za proces proizvodnje i grejanje prostorija i proizvodnog
pogona preduzea. U konkretnom sluaju investitor je samo preduzee koje na osnovu iskazane
potrebe za utedom energije pristupa izradi tehno-ekonomskog elaborata koji dokazuje
opravdanost investicije na srednji i dugi rok. Pored dokazane ekonomske opravdanosti, postoji i
realna ekoloka opravdanost za izgradnju plinske stanice obzirom da se korienjem ovog
energenta znaajno smanjuje emisija tetnih gasova u ivotnu okolinu. Preduzee ulae sopstvena
sredstva u realizaciju ove investicione ideje.

PREDINVESTICIONA FAZA

Tokom predinvesticione faze radi se na izradi tehno ekonomskog elaborata. Njime se

prouavaju investicioni i upotrebni trokovi na tehnikom projektu, kao i obezbeenje
finansijskih sredstava. Finansijska sredstava se mogu obezbediti iz sopstvenih izvora ili iz kredita
u kojem sluaju treba obezbediti validne garancije (hipotekarni zalog ili drugu vrstu jemstva).
Zadatak tehno ekonomskog elaborata je pronalaenje investicionog optimuma. Radi
racionailzacije vremena potrebnog za izvoenje projekta, u ovoj fazi potrebno je pripremiti svu
dokumenta neophodna za dobijanje Akta o urbanistikim uslovima na osnovu Pravilnika o
postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima.

Postupci za izbor izvoaa radova:

Javno nadmetanje licitacija
Oglas u sredstvima javnog informisanja
Dvostepena licitacija
Jednostepena licitacija
Prikupljanje ponuda
Specifini poslovi ili vrlo skupi objekti
Neposredne pogodba
Manji poslovi ili u sluajevima dugorone
poslovne saradnje izmeu investitora i izvoaa

Tokom radova na izradi elaborata vri se analiza i pribavljanje podataka radi razraivanja
svih tehnikih, tehnolokih, ekonomski, energetski, seizmikih, vodoprivredni i saobraajni
uslova, kao i uslova zatite od poara i zatite ivotne sredine i drugih uslove od uticaja na
gradnju i korienje odreenog objekta.
Imovinsko pravni odnosi su reeni po principu svojine preduzea obzirom da se objekat
nalazi na povrini parcele unutar kruga preduzea. Parcela na kojoj e se graditi objekat je u
vlasnitvu preduzea. Uz zahtev za provoenje pre parcelacije, odnosno parcelacije podnosi se
dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat pre
parcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma.

Izrauje se elaborat o zatiti ivotne sredine na osnovu odredbi Zakona o zatiti ivotne
sredine, kojim se ureuje sistem zatite i unapreenje ivotne sredine i odreuju mjere zatite.
Strategija projekta u predinvesticionoj fazi se definie na osnovu uraene projektne
dokumentacije, studije mogunosti, preliminarne studije opravdanosti i studije opravdanosti.
Studijom mogunosti se identifikuju okvirne mogunosti izgradnje budue investicije i
procenjuje broj i sadraj studija koje je jo potrebno uraditi. Preliminarnom studijom
opravdanosti se donose provizorne odluke o opravdanosti izvoenja projekta i odluka o tome da
li potrebno pristupiti izradi studije opravdanosti. Studija opravdanosti sadri konaan izbor
buduih karakteristika projekta koje su definisane na osnovu prethodnih studija i odreuje
opravdanost projekta u skladu sa postavljenim kriterijumima.

FAZA PROJEKTOVANJA

Po definiciji Projekat je proces kojim se postie neki cilj ili grupa ciljeva, i on predstavlja
kompleksan tehniko-tehnoloki, organizacioni, finansijski i pravni poduhvat iji je cilj izgradnja
i opremanje objekta. U ovoj fazi se priprema dokumentacija za potrebe odobrenja za izgradnju i
vri se tehnika kontrola.
Tehnika dokumentacija projekta se sastoji od:
- opteg dela (sadri niz podataka koji su definisani Pravilnikom),
- tekstualnog dela (projektni zadatak, tehniki opis radova, predraun i specifikacija radova,
potrebni prorauni),
- grafikog dela (situacioni plan, karakteristine horizontalne i vertikalne presjeke, protokol
regulacije, izvod iz katastara instalacija, izvod iz katastara zemljita).

4.1 Glavni projekat

Glavni projekat se izrauje za potrebe izgradnje objekata i pribavljanja graevinske dozvole ,
a u skladu sa urbanistikim planom . Sadri izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike
kontrole kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i
pravilima struke . Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa kada je to
predvieno uslovima sadranim u lokacijskoj dozvoli .
Glavnim projektom se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione
karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za
gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta.
Glavni projekat se sastoji od glavnog arhitektonskog projekta, glavnog projekta konstrukcije,
glavnog projekta elektrinih instalacija, glavnog projekta mainskih instalacija (grejanja,
ventilacije, klimatizacije i gasnih instalacija), glavnog projekta instalacija vodovoda i
kanalizacije, glavnog projekta zatite od poara i glavnog projekta lifta i eskalatora.
Nakon uraenog Glavnog projekta odgovorni projektant mora napisati i potpisati izjavu da je
projekat uzraen u skladu sa projektnim zadatkom , odgovarajuim propisima, standardima i
tehnikim normativima propisanim u optoj dokumentaciji Projekta, kao i sa Zakonom o
planiranju i izgradnji.

Glavni projekat sadri:

1) situaciono reenje;
2) detaljne inenjersko geoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta;
3) geodetske podloge;
4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta;
5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;
6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;
7) reenje temeljenja objekta;
8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje;
9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;
10) uslove zatite objekta i susednih objekata;
11) tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;
12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz
odgovarajui tehnoloki proces;
13) trokove izgradnje i odravanja objekta;
14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.
Glavni projekat obavezno sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole,
kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima
struke.
Investitor je duan da pribavi saglasnost na tehniku dokumentaciju od organa, odnosno
organizacija za prikljuenje objekta na infrastrukturu kada je to propisano posebnim zakonom.
Organ, odnosno organizacija iz stava 4. ovog lana duna je da prikljui objekat na
infrastrukturu, ako je utvreno da je objekat podoban za upotrebu u skladu sa ovim zakonom i
zakonom kojim se ureuje energetika.
Minimum tekstualne dokumentacije koja ini jedan Glavni projekat u oblasti elektrotehnike
treba da sadri projektni zadatak , tehniki opis radova , predraun i specifikaciju radova i
potrebne proraune.
4.1.1

Tehnika dokumentacija

Pripremanje i izrada tehni;ke dokumentacije tokom faze projektovanja mora biti usklaeno sa
relevantnim zakonskim normativima [3].2
Tehnika dokumentacija za izgradnju objekata visokogradnje sastoji se od sledeih projekata:
1) arhitektonski projekat;
2) projekat konstrukcije;
3) projekat instalacija (elektrine, mainske, gasne, vodovoda i kanalizacije).
Pored ovih projekata, a u zavisnosti od vrste, namene, karakteristika objekta i projektnog
zadatka, tehnika dokumentacija sastoji se i od sledeih projekata:

Pravilniku o sadrini i nainu izrade tehnike dokumentacije Broj 110-00-00047/2007-0, Beograd, 24.1.2008

1) projekat geodetskog obeleavanja objekta;

2) projekat parternog ureenja sa projektom saobraajnica i sinhron planom;
3) projekat osmatranja;
4) projekat lifta i eskalatora;
5) elaborat, odnosno projekat zatite od poara;
6) elaborat zatite susednih objekata;
Tehnika dokumentacija sadri:
1) optu dokumentaciju;
2) projektni zadatak;
3) podloge za izradu tehnike dokumentacije;
4) tekstualnu dokumentaciju;
5) numeriku dokumentaciju;
6) grafiku dokumentaciju.
4.1.2

Glavni projekat elektrinih instalacija

Prema Pravilniku o sadrini i nainu izrade tehnike dokumentacije3 za objekte visokogradnje

podloge za izradu glavnog projekta elektrinih instalacija su: elementi glavnog arhitektonskog
projekta, idejni projekat elektrinih instalacija, tehnikim uslovi za prikljuak na infrastrukturu
izdati od strane ovlaene organizacije.
Tekstualna dokumentacija glavnog projekta elektrinih instalacija sadri tehniki izvetaj
(opis projektovanih instalacija i postrojenja elektroenergetskih instalacija, instalacija gromobrana
i uzemljenja, signalnih i telekomunikacionih sistema, sa tehnikim obrazloenjem usvojenih
reenja, materijala i opreme, tehnike uslove za izvoenje, primenjene propise, standarde i dr.).
Numerika dokumentacija glavnog projekta elektrinih instalacija sadri:

proraun instalisane i jednovremene snage, proraun 10KV i 1KV vodova, eventualni

proraun transformatorske stanice, proraun spoljneg i unutranjeg osvetljenja, instalacija
termikih potroaa i elektromotornog pogona, proraun efikasnosti zatitnog uzemljenja
i gromobranske zatite, proraun instalacija signalnih i telekomunikacionih sistema, i dr.;
predmer i predraun opreme materijala i radova.
Grafika dokumentacija glavnog projekta elektrinih instalacija sadri:
situacioni plan u razmeri 1:500 sa ucrtanim prikljunim vodovima na infrastrukturu;
blok eme glavnog razvoda unutranjih elektroenergetskih, signalnih i
telekomunikacionih instalacija;
3

Pravilniku o sadrini i nainu izrade tehnike dokumentacije donet na osnovu lana 106. Zakona o planiranju i
izgradnji (Slubeni glasnik RS br. 47/03 i 34/06 )

 crtee glavnog razvoda po etaama;

crtee unutranjih instalacija osvetljenja, instalacija termikih potroaa, elektromoornog
pogona, instalacija signalnih i telekomunikacionih sistema;
crtee uzemljenja i gromobranske zatite prikazane na svim fasadama i osnovi krova;
jednopolne eme i eme delovanja svih razvodnih ormana;
crtee eventualne trafo stanice i spoljnog osvetljenja.

4.2

Projektni zadatak

Osnovna podloga za izradu projekta je projektni zadatak, daje ga i potpisuje investitor i on se

sastoji iz tri dela:
1) Opti podaci: podaci o investitoru, naziv i lokacija objekta, naziv projekta, etapnost
izgradnje objekta, godina poetka izgradnje objekta, godina zavretka izgradnje
objekta
2) Tehniki podaci
3) Ostali podaci
Projektni zadatak glavnog elektrotehnikog projekta elektroenergetskih instalacija predmetne
plinske stanice obuhvata:
4.2.1

Elektrine instalacije jake struje

Napajanje elektrinom energijom i merenje potronje

Napajanje elektrinom energijom objekta predvideti iz postojee TS 10/0,4 kV koja se nalazi u
krugu fabrike. Napajanje predvideti podzemnim kablom, a u skladu sa maksimalnim
jednovremenim optereenjem objekta. Izabrati kabal sa bakarnim provodnicima tipa PP 41.
Merenje utroene el. energije ne predviati ovim projektom poto se u TS vri zbirno merenje na
visokonaponskoj strani za sve objekte. Kabal prikljuiti na slobodno mesto u NN bloku TS.
Elektrino osvetljenje prostorija gasne stanice
Rasvetu prostorija predvideti pomou svetiljki u Ex izvedbi. Broj, raspored i tip svetiljki
odrediti u skladu sa fotometrijskim proraunom koji vriti u skladu sa JUS-om U.C9.100.
Napajanje elektro motora kompresora snage motora 10 kW.
Glavna razvodnu tablu postaviti van zone opasnosti na betonskom temelju.

Na vratima ormana predvideti glavni prekida, u orman ugraditi potreban broj osiguraa,
potreban broj kontaktora, bakarne sabirnice, kao i ostalu opremu za emiranje.
Zatita od opasnog napona dodira
Zatitu od opasnog napona dodira reiti TN-S sistemom zatite, spajanjem zatitnog provodnika
sa uzemljivaem, a ovog trakom Fe/Zn sa radnim uzemljenjem. Masa svih potroaa povezana je
za zatitnu inu RTg posebnom ilom uto-zelene boje.
Gromobranska instalacija
Za zatitu objekta od atmosferskih pranjenja predvideti klasinu gromobransku instalaciju.
Spajanjem svih metalnih predmeta (cisterna, pretakakog mosta, cevnog razvoda, elinih
stubova itd ) za uzemljivaku traku koja se prua du ograde, oko zgrade i oko rezervoara koje se
vri ukrsnim komadima izbei moguu pojavu statikog elektriciteta.
4.2.2

Tehniki opis

U tehnikom opisu odgovorni projektant daje obrazloenje koncepcije projekta i kratak opis,
po nekoliko reenica o svakoj od instalacija ili dijelova obraenih projektom. U ovom
obrazloenju treba obavezno navesti sve karakteristike, pogotovo ako ima neuobiajenih, detalje
koji su primenjeni u projektu. Sva reenja koja nisu u grafikoj dokumentaciji prikazana dovoljno
precizno, ili ih nije bilo mogue dovoljno precizno prikazati, moraju biti tako opisana, da
prilikom izbora opreme, montae opreme ili izvoenja instalacija, izvoa nema dileme. Tehniki
opis mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.
Razvodna tabla RTg je gradilinog tipa postavljena napolje na betonskom temelju. Napaja se
direktno iz trafo stanice kablom PP41 4x16 mm 2 ija duina iznosi 120 m. Instalisana snaga
gasne stanice iznosi 39 kW, dok je jednovremena maksimalna snaga Pj = k x Pi = 0,8 x 39 =
31,2 kW.
Iz RTg kablovima PP41Y napajaju se sledei potroai:
Isparivaka stanica
-

Elektrino osvetljenje kablom PP41Y 3 x 1,5 mm2

Isparivai kablovima PP41Y 5 x 2,5 mm2 i
1,5mm2

PP41Y 3 x

Kompresorska stanica
Taster, kablom PP41Y 5 x 1,5 mm2
Motor kompresora, kablovima PP41Y 4 x 6 mm 2i
PP41 3 x 6
2
mm .
Unutranja instalacija razvoda vri se kablovima PP00Y po zidu na odstojnim obujmicama.
Od zida do isparivaa kablovi se vode u juvidur cevima koje su ukopane u betonskom podu. Isto
vai i za kompresor.
-

Sav materijal i svetiljke u gasnoj stanici je u Ex izvedbi, zatite

Ex deII T6
( neprodorni oklop, poveana sigurnost ) po JUS N.S8.101., JUS N.S8.121 i JUS N.S8.201 i JUS
N.S8 221.

Putanje u rad kompresora vri se preko tastera Tp koji je postavljen na zidu blizu tog
kompresora. Ovim tasterom pobuuje se automatska kombinacija sklopki zvezda trougao koja
je smetena u razvodnoj tabli RTg.
Zatita od previsokog napona dodira sprovodi se TN-S sistem zatite, spajanjem za postojei
sistem uzemljenja cele fabrike. Masa svih potroaa povezana je za zatitnu inu RTg icom uto
- zelene boje. Zatitna ina u RTg i nulta ina spojene su na kratko ( u kratkom spoju ). Poeljno
je ovu zatitnu inu spojiti sa oblinjim uzemljivaem.
Zatita od atmosferskog elektriciteta i od eventualnog statikog elektriciteta vri se
spajanjem svih metalnih predmeta ( cisterna, pretakakog mosta, cevnog razvoda, elinih
stubova, svetiljki i eline mrene ograde ) za uzemljivaku traku koja se prua du ograde, oko
zgrade i oko rezervoara. Spajanje se vri ukrsnim komadima. Ako je spoj u zemlji, ukrsni komad
se stavlja u kutiju koja se potom zaliva olovom.
Objektu plinske stanice pripada I nivo gromobranske zatite bez prorauna i prema tom
nivou izvesti gromobransku instalaciju .Preko krova i niz objekat postaviti Fe/Zn 20 x 3 mm na
potporama NGO 75 sa PVC tiplom. Sa odvodnim vodovima povezati horizontalne oluke pomoi
stezaljke JUS N.B4.908 P, a vertikalne pomou obuhvatnice JUS N. B4.914 P. Odvodne vodove
zatiti tipskom mehanikom zatitom do na 1,5 m od trotoara, a na 1.75 m od trotoara postaviti
rastavnu spojnicu.
Kruni gromobranski uzemljiva je od trake Fe/Zn 25 x 4 mm postavljen oko objekta u rovu
40 x 80 cm kao na crteu br. 01.02. Spoj odvodnih vodova, uzemljenja prikljunog ormara RTg i
metalnih delova sa krunim gromobranskim uzemljivaem izvesti pomou ukrsnog komada JUS
N.B4.936/II koji nakon izvedene veze postaviti u kutiju K.U.K. i naliti olovom ili bitumenom.
Po izvoenju gromobranskog uzemljivaa izmeriti prelazni otpor i formirati atest. Dobijena
vrednost na svakom odvodnom vodu ne sme biti vea od 20 oma. Gromobranski uzemljiva
povezati u sistem zajednikog uzemljivaa.
Rad isparivaa predvia se automatski. Kad temperatura poraste iznad 80 C termostat T1
iskljuuje greja G. Ako i dalje temperatura raste iznad 85 C
termostat T2 iskljuuje greja G ( dupla sigurnost termostatom T1 i T2 koji su vezani na red ).
4.2.3

Tehniki uslovi

Tehniki uslovi su sastavni deo projektne dokumentacije pa prema tome obavezuju

investitora i izvoaa da se pri izradi projektovanih instalacija pridravaju i ovih uslova koji
sadre i one elemente koji nisu navedeni u tehnikom opisu i ostalom delu teksta, a vezani su za
izvoenje radova.
1. Opti uslovi
1.1.
1.2.

Elektrine instalacije izvesti prema priloenoj tekstualnoj i grafikoj dokumentaciji, a u

skladu sa vaeim propisima za izvoenje elektrinih instalacija.
Za svako odstupanje od projekta kako u pogledu tehnikih reenja tako i u pogledu izbora
materijala, ima se pribaviti pismena saglasnost strunog lica nadzornog organa.

1.3.
1.4.
1.5.
1.6.
1.7.

Sav upotrebljeni materijal i oprema moraju biti kvalitetni i odgovarati postojeim

standardima. Materijal i oprema koji ne ispunjavaju ove uslove ne smeju se
upotrebljavati.
Svi predvieni radovi treba da se izvedu kvalitetno sa strunom radnom snagom.
Izvoa je duan da proui dokumentaciju i da ukae investitoru na eventualne primedbe
ili dopune jer ne ispravnost instalacije se ne moe pravdati kao posledica greke u
projektu.
Ukoliko nastanu kvarovi na instalaciji usled nestrunog rukovanja od strane investitora,
izvoa nije duan da ih otkloni. Uzroke kvarova ustanoviti komisijski.
Dunost je izvoaa da po zavretku izrade instalacije istu ispita na funkcionalnost, pusti
u ispravan rad i pribavi potrebne ateste.
2. Uslovi za izradu elektrinih instalacija

2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
2.7.
2.8.
2.9.

2.10

Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama,

kablovskim spojnicama ili rasklopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati
stepenom izolacije koji odgovara tipu elektrinog razvoda.
Kablovi i instalacioni provodnici poloeni u instalacione cevi u zidu ili kablovi poloeni
neposredno u malter ispod maltera moraju se voditi vertikalno i/ili horizontalno tako da
budu paralelni ivici prostorije.
Za energetske instalacije vodovi se polau na 30 cm ispod tavanice, a najmanje 2 m iznad
poda.
Ako se izuzetno vodovi polau na visini manjoj od 2 m od poda, onda moraju biti
mehaniki zatieni.
Ako se vodovi polau po zidu paralelno sa cevima drugih instalacija, razmak izmeu
vodova treba da iznosi 5 cm.
Vodovi u vidu kabla treba da budu privreni na zid ili tavanicu pomou PVC
obujmicama na takvim rastojanjima da se spree vidljivi ugibi.
U prekidau za sve prijemnike prekidaju se fazni provodnici.
Sve metalne mase ureaja elektrinih instalacija moraju se zatititi od previsokog napona
dodira.
Potrebno je odrediti zonu opasnosti odnosno izvriti klasifikaciju zona opasnosti prostora
ugroenih eksplozivnim smeama gasova i para. Pri odreivanju rasprostiranja zona
opasnosti treba predhodno odrediti:
- stepen izvora opasnosti
- uticaj ventilacije
- uticaj drugih faktora ( intenzitet isputanja zapaljivog materijala, brzina
isputanja,koncentracija ).
Svaki ugraeni ureaj koji je graen za upotrebu u atmosferi eksplozivnih
smea i para na ploici za oznaavanje mora sadrati:
- firmu,odnosno naziv proizvoaa
- oznaku tipa ureaja ,
- oznaku vrste protiv eksplozijske zatite:osnovnu oznaku Ex,oznaku grupe
elektrinih ureaja ili podruja primene i oznake temperaturne klase ili
maksimalne temperature povrine.
3. Uslovi za izradu gromobranske zatitne instalacije

3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
3.6.
3.7.
3.8.
4.2.4

Gromobranska instalacija koja e se izvesti na objektu mora biti izvedena od propisanog

materijala, otpornog na mehanike i hemijske uticaje.
Odvodi moraju biti postavljeni to dalje od prozora, vrata, elektrinih instalacija i onih
metalnih delova koji nisu prikljueni na gromobransku instalaciju.
Odvodi moraju biti izvedeni od to duih komada, sa to manje spojeva.
Radi spreavanja preskoka i prevelikih elektro dinamikih sila ne smeju se izvoditi lukovi
sa poluprenikom manjim od 200 mm a promene pravca voda ne sme biti manji od 90 .
Odvodi moraju uspostaviti najkrau vezu sa uzemljivaem i to vertikalno, bez promene
smera.
Glavni odvodi spojeni na uzemljiva treba da imaju rastavnu spojnicu na visini 1,75 m od
zemlje.
Spojevi se moraju ostvariti zavarivanjem ili spojnicama prema JUS-u, a vodovi u vidu
trake moraju se spojiti preklopom na duini od 100 mm sa najmanje dva zavrtnja.
Po zavrenom pregledu gromobranske zatitne instalacije na objektu sainiti zapisnik i u
njega uneti sve potrebne konstatacije uz potpis svih lanova komisije.
Prilog o primenjenim merama i normativima o zatiti na radu

U toku izvoenja radova, kao i prilikom redovnog pogona elektrinih instalacija mogu se
javiti sledee opasnosti:
-

struje kratkog spoja

previsoki napon dodira
preoptereenje
izazivanje poara
izazivanje eksplozije
uticaj vode, vlage i praine
sluajni dodir delova pod naponom
nedozvoljeni pad napona
statiki elektricitet
pojava atmosferskog pranjenja
nedovoljna osvetljenost

Predviene mere za otklanjanje navedenih opasnosti

Zatita od struje kratkog spoja i preoptereenja reena je upotrebom odgovarajuih i
pravilno odabranih topljivih osiguraa sa odgovarajuim umetkom na poetku svakog strujnog
kola, odnosno bimetalnim iskljuivaima odgovarajueg opsega regulacije kao i pravilnim
dimenzionisanjem adekvatno odabrane elektrine opreme.
Zatita od opasnog dodirnog napona reena je prema usvojenom sistemu zatite
zatitnim uzemljenjem i proverena je na osnovu izraunate vrednosti otpora rasprostiranja
uzemljivaa. Predvieni zatitni provodnici moraju biti uto zelene boje i vezuju se jednim
krajem na zavrtanj za masu tienog objekta a drugim na zatitnu sabirnicu u RTg
Zatita od sluajnog dodira delova pod naponom obezbeena je pravilnim izborom
odgovarajue elektrine opreme i primenom odgovarajuih zatitnih mera.

Zatita potroaa od nedozvoljenog pada

dimenzionisanjem vodova prema stvarnom optereenju.

napona

predviena

je

pravilnim

Zatita od prodora vlage, vode i praine u elektrine ureaje obezbeena je pravilnim

izborom odgovarajue elektrine opreme prema uslovima koji vlada na mestu ugradnje iste.
Zatita od izbijanja poara reena je izborom odgovarajue elektrine opreme, koja pri
pravilnom izvoenju i propisnom odravanju u toku eksploatacije moe biti uzronik poara.
Zatita od izbijanja eksplozije, reena je odreivanjem zone opasnosti od eksplozivnih
smea i upotrebom odgovarajue elektrine opreme u eksplozivnoj zatiti za odgovarajuu
temperaturnu klasu T i eksplozivnu grupu u odreenim zonama opasnosti, a u skladu sa vaeim
propisima.
Pravilnim izborom i rasporedom svetiljki kao i priloenim foto metrijskim proraunom,
projektant garantuje da osvetljenost prostorije zadovoljava zahteve standarda JUS U C9.100/62.
Zatita od atmosferskog pranjenja objekta predviena je klasinom gromobranskom
instalacijom. Hvataljka, spojni vodovi, odvodi, uzemljiva su pravilno odabrani u skladu sa
Tehnikim propisima o gromobranima.
Ovako predviena gromobranska instalacija obuhvata pravilnu zatitu od pojave prevelikog
napona dodira, poara i eksplozije.

FAZA UGOVARANJA

Ugovor je pravni dokument kojim se reguliu prava i obaveze uesnika u realizaciji projekta.
Radnje koje prethode zakljuenju ugovoru su ponuda i prihvatanje ponude od strane investitora.
Ugovori se dele na: klasine i kompleksne; dele se i prema predmetu obaveze izvoaa, nainu
utvrivanja cene, prema nainu finansiranja.

Faza ugovaranja obuhvata :

Definisanje strategije ugovorne (predmeta i procesa ugovaranja )

Pripremu tenderske dokumentacije

Izradu poziva potencijalnim ponuaima

Proces izbora izvoaa radova

Sklapanje (zakljuivanje) ugovora

Realizaciju ugovora

Okonanje (zatvaranje) ugovora

FAZA IZGRADNJE

O ovoj fazi prvi korak je prijava poetka gradnje. Tokom izgradnje objekta izvoa je duan
da vodi zakonom propisanu graevinsku dokumentaciju i vri sve zakonom propisane radnje
nadzora sa ciljem kontrole procesa tehniko tehnolokog dela projekata kao i pravno formalnog
dela radi zatite interesa svih ugovornih strana.
Obavezna dokumentacija na gradilitu:
1. graevinski dnevnik gradilini dokumenat u koji se unose svipodaci i dogaajii vezani
za odvijanje radova na gradilitu. U sutini to je sveska sa dvostruko numerisanim stranama
(original i kopija), povezana i overena peatom izvoaa radova i nadzornog organa.
Odgovorni izvoa radova unosi sledee podatke:
opte podatke: datum, vremenske prilike (temperatura,padavine i sl.), radno vreme, angaovana
radna snaga i mehanizacija,
podatke o radovima: vrstu i poloaj radova koji se izvode,orijentacionu koliinu, nain
ugraivanja, nain nege i zatite izvedenih radova
podatke o kontroli izvrenih radova: kontrola i stanje prethodnih radova, uzorke materijala koji
su dostavljeni na kontrolu i atestima za ugraene materijale
nedostatke: u tehnikoj dokumentaciji, nedostajanje pojedinih matrijala
nepredviene okolnosti: nepredviena svojstva tla, aktiviranje klizita, arheoloki nalazi i dr.
podatke o inspekcijskim pregledima gradilita: osnovni nalazi i nalozi nadlenog inspektora
2. graevinska knjiga - obraunski dokumenat u koji se unose stvarno izvedene koliine
pojedinih radova na gradilitu. Sveska sa numerisanim stranama, povezana i overena od stane
nadzornog organa i rukovodioca radova.
Podaci koji se upisuju:
premereni podaci i koliine izvrenih radovima (mesene i ukupne koliine)
sa potrebnim skicama (radovi koji kasnije postaju nevidljivi) i/ili
obraunskim nacrtima u kojima se prikazuju eventualne izmene na
projektu.
broj obraunske pozicije
Vezan za pozicije iz predmera i predrauna - za ugovorene radove
nove pozicije - za naknadne ili nepredviene radove.
Jedinica mere i jedinina cena.
3. radni nalog zadatak grupi radnika sa definisanim obimom posla i predvienom vremenskom
normom ili rokom zavretka
4. karnet evidencija o izvrenim radnim asovima svakog radnika
5. knjiga graevinske inspekcije zapaanja i primedbe u vezi sa izvoenjem radova

 datum izvrenog inspekcijskog pregleda,

opis radova i dokumentacije koji su bili predmet inspekcijskog pregleda;
zapaanja i ocene do kojih je doao u toku inspekcijskog pregleda i sugestije za otklanjanje
uoenih nedostataka;
naloge za preduzimanje mera : zabrana odreenih radova, preduzimanje hitnih mera
bezbednosti i sl.
Knjiga inspekcije i graevinski dnevnik vode se na gradilitima na kojima se grade objekti,
odnosno izvode radovi za koje je propisano pribavljanje odobrenja za izgradnju, odnosno izrada
glavnog projekta. Pomou graevinske knjige vri se obraun radova ugovorenih po jedinici mere
ugraenog materijala.
Graevinska knjiga se sastoji od obraunskih listova. Obraun izvedenih koliina vri se
obraunski u listu graevinske knjige na licu mesta izmerenih dimenzija izvedene pozicije. Pored
upisanih koliina radova u listu gra. knjige upisuje se ako je od znaaja i broj i ifra norme po
kojoj je kalkulisana cijena, a takoe pod kojim je u prilogu graevinske knjige potpisuje izvoa
radova, a overava nadzorni organ.
Radi provere podobnosti objekta za upotrebu i izdavanja upotrebne dozvole , koricenja i
izvoenja investicionog i tekuceg odravanja vri se tehniki pregled. Tehniki pregled objekta
vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih graevinskom dozvolom
i glavnim projektom, odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati
upotrebna dozvola u skladu sa zakonom , u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvrenje
tehnikog pregleda objekta .
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora , ako
se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova. Tehniki
pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio , kao i sa tehnikim propisima i standardima
koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija .
Tehniki pregled objekta vri se:
po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih odobrenjem za izgradnju i
glavnim projektom,
po zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola,
uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora, ako se po zavretku izgradnje objekta ne
bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ako je objekat, odnosno njegov
deo, izgraen bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta.
Tehniki pregled objekta vri:
Komisija koju obrazuje organ koji je izdao odobrenje za izgradnju ili
Preduzee kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za
obavljanje tih poslova. lanovi komisije su licencencirani odgovorni projektanti ili izvoai
radova za tu vrstu objekata. Investitor obezbeuje tehniki pregled objekta i snosi trokove.

FAZA EKSPLOATACIJE

Nakon provere ispravnosti objekta, tehnikog prijema i probnog perioda projkat ulazi u fazu
eksploatacije. Tada se izdaje upotrebna dozvola kojom se potvruje podobnost objekta za
upotrebu.
Objekat je podoban za upotrebu ako je:
izgraen u skladu sa odobrenjem za izgradnju i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio;
obezbeen dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno
ugraenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane
ovlaenih organizacija;
izvreno geodetsko snimanje objekta.
Upotrebnu dozvolu izdaje organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju u roku
od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvreno da je objekat podoban za
upotrebu. Dozvola se izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko
tehnoloku celinu i sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova.
Primopredaja radova se obavlja izmeu investitora i izvoaa radova i moe biti:
1. parcijalna po zavretku skrivenih radova, instalacionih mrea i delova objekta
2. na kraju zavretka radova (kolaudacija)
Obavlja je trolana komisija (po jedan predstavnik investitora i izvoaa radova i jedan
neutralni lan)
Obuhvata pregled dokumentacije i radova i obraun uz zapisnik koji sadri sledee podatke:
rok zavretka objekta
primedbe na kvalitet izvrenih radova i eventualne nedostatke koji
se moraju otkloniti i rok za njihovo otklanjanje
vrednost svih izvrenih radova po ugovoru uz vikove i manjkove
vrednost naknadnih i nepredvienih radova
iznos razlike u ceni za period graenja
iznos premija ili penala
iznos trajnih odbitaka na ime loeg kvaliteta radova
iznos isplaen po preivremenim mesenim situacijama

 iznos koji investitor zadrava do otklanjanja nedostataka

iznos depozita za garantni rok.
Sa poetkom eksploatacije poinje da tee i garantni rok. Garantni rok je vremenski period u
kome izvoa radova mora, bez naknade, da otkloni sve nedostatke (skrivene i serijske greke)
koji su se pojavile, a nisu posledica nepravilnog korienja objekta od strane investitora ili
vie sile.
Minimalni garantni rok za:
objekte iznosi 5, odnosno 3 godine,
konstrukciju i stabilnost objekta iznosi 10 godina
ugraenu opremu i postrojenja daje proizvoa istih
Garantni rok tee od dana dobijanja upotrebne dozvole. Investitor se obezbeuje bankarskom
garancijom ili zadranim delom sredstava koji su utvreni ugovorom.

ZAKLJUAK
Potrebna dokumentacija i radnje za izgradnju objekta:
1. Inicijativa investitora u skladu da potrebama
2. Tehno ekonomski elaborat sa dokazima o opravdanosti investicije
3. Obezbeenje finansijskih sredstava (sopstvena sredstva, krediti, koncesije)
4. Reavanje imovinsko pravnih odnosa na datoj lokaciji za gradnju objekta
5. Urbanistiki plan detaljne regulacije sa ucrtanim objektom i infrastrukturom na
katastarskoj podlozi
6. Elaborat o zatiti ivotne sredine (uticaj elektro magnetnih zraenja, buke, vibracija,
hemikalija i slino na sredinu).
7. Idejni projekat ukoliko je potreban
8. Glavni projekat (sa naelnim saglasnostima elektrodistribucije, vodovoda, eleznice,
vodne zajednice, puteva i sl. ukoliko je potrebno, kao i kulturno istorisjki spomenici,
blizina objekta od znaaja za republiku i naelne saglasnosti inspekcijskih slubi.
9. Graevinska dozvola nadlene urbanistike slube.
10. Obeleavanje i izgradnja objekta:
Ugovori sa izabranim izvoaima i podizvoaima radova,
Reenja o imenovanju nadzornog organa,
Reenja o imenovanju odgovornog rukovodioca radova,
Otvaranje i voenje graevinskog dnevnika i graevinske knjige,
Otvaranje knjige graevinske inspekcije,
Obezbeenje mera zatite na radu i zatite od poara,
Konstatovati izmene u odnosu na projektovanu dokumentaciju, a po potrebi uraditi
projekat izvedenog stanja.
Nabaviti atestnu dokumentaciju za ugraeni materijal i izvriti odgovarajue
ispitivanje od ovlaene organizacije i priloiti zapisnik, sertifikate i sl.

 Izvriti probni rad odgovarajuih instalacija i sainiti zapisnik o postignutim

parametrima i rezultatima,
Izvriti geodetsko snimanje i pribaviti konane saglasnosti inspekcijskih i drugih
slubi.
11. Uputiti nadlenoj urbanistikoj slubi optine ili republike zahtev za tehniki pregled
objekta.
12. Izvriti tehniki pregled i prijem objekta od strane licenciranih lica ili organizacija
koji e sainiti odgovarajui zapisnik. Po izvrenom pregledu pribaviti upotrebnu
dozvolu za objekat od nadlene urbanistike slube.
13. Pustiti objekat u pogon, predate ga slubi investitora za odravanje, sainiti
odgovarajua uputstva za upotrebu i po potrebi obuiti odreena lica odgovorna za
ispravno funkcionisanje objekta.
14. Voditi rauna o garantnom roku za izvedene radove i eventualne kvarove u tom roku
otkloniti o troku izvoaa radova.
15. Vriti periodina ispitivanja i proveru funkcionalnosti objekta.

LITERATURA I IZVORI
[1] Zakon o planiranju i izgradnji, Republike Srbije "Sl. glasnik Republike Srbije ",br.
72/2009
[2] orevi D., Pejanovi M., Prezentacija sa predavanja, Izgradnja objekata, elektronski
izvor: http://www.scribd.com/doc/153919499/4-predavanje-IZGRADNJA-OBJEKTA ,
pristup 24.1.2014.
[3] Pravilniku o sadrini i nainu izrade tehnike dokumentacije Broj 110-00-00047/2007-0,
Beograd, 24.1.2008. elektronski izvor:
http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrGradjevinarstvo/Statika/Informacijezakoni/pravilnik_tehnicka_dokumentacija.pdf , pristup 12.1.2014.
[4] Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja graevinske dozvole, ("Slubeni glasnik RS", br.
4/2010 i 26/2010) Na osnovu lana 201. taka 11, elektronski izvor:
http://www.klasternekretnine.gov.rs/Korisnisaveti/Pravilnikosadr%C5%BEiniina
%C4%8Dinuizdavanjagra%C4%91evinsk/tabid/1105/language/sr-Latn-CS/Default.aspx,
pristup 24.1.2014.
[5] Sretenovi D., Brajovi D., Predavanja i skripte, Projektovanje u elektrotehnici i
raunarstvu, Specijalistike studije, VTSS aak, 2013, aak