Surdulica 22.05.2013.

DAN BIODIVERZITETA-PIO VLASINA

Potovani ,
Diverzitet kao pojam u novije vreme sve vise osim ekolokog ima i ekonomski znaaj. Smatra se
da se bogatstvo jedne drave i naroda meri i bogatstvom njene bioloke raznovrsnosti. Srbija kao drava
sa veoma heterogenim ekosistemima ima znaajan diverzitet na ovom delu Evrope.
Sa druge strane Srbija je jedna od retkih drava Evrope koja nema generalno evidentiran biodiverzitet,
posebno diverzitet faune.
Na prostoru Srbije zatieno je neto vie od 6% teritorije, to se u sadanjem trenutku moe
smatrati zadovoljavaim ali sa aspekta realnog znaaja biodiverziteta ne i dovoljnim.
Gazdovanje zatienim podrujima je takoe poseban problem, posebno se kod nas zapaa
neadekvatna struktura zapoljenog kadra u zatienim podrujima. Tako je zastupljenost biologa u
naim zatienim podrujima ispod 1%, dok je u zatienim podrujima EU (ne raunajui Bugarsku i
Rumuniju) prisustvo biologa razliitih profila iznad 50%.
Podruje Vlasine kao Predela izuzetnih odlika predstavlja primer sa jedne strane relativno dobro
ouvanog podruja sa aspekta flore i terestrine faune, ali sa druge strane i loeg stanja i odnosa prema
biodiverzitetu vodenih ekosistema, a koje je nasledio sadanji staraoc.
Najpre je realna potreba za elektrinom energijom dovela do potapanja najvee visinske tresave
na Balkanu, takozvanog Vlasinskog blata pri emu je zauvek unitena specifina flora i fauna ovakvih
vodenih ekosistema. Ostaci se nalaze na plivajuim ostrvima i malim rubnim delovima nekadanje
mone tresave.
Novonastala akumulacija Vlasinsko jezero u periodu posle formiranja nije bila pod zatitom
tako da je u samom poetku poribljena alohtonim vrstama riba kakva je Ohridska i kalifornijska
pastrmka a kasnije i azijskim biljojedim vrstama kakav je beli Amur. Na ovaj nain potpuno su
potisnute alohtone vrste riba kao to su potona pastrmka, potona mrena i pior. Daljim poribljavanjem
u akumulaciju su uneene populacije riba iz Egejskog i Jadranskog sliva tako da se danas u Vlas. Jezeru
mogu nai naturalizovane populacije jadranske crvenperke (Scardinius knezevici) i egejsko- jadranske
uklije. (Alburnus scoranza)
Sadanji staraoc ovog zatienog podruja i nas domain preduzima ogromne napore da bar
delimino povrati autohtonost ihtiofaune Vlasinskog jezera. U tu svrhu planira se adaptacija mrestilita
na Toplodolskoj reci sa ciljem proizvodnje autohtone potone pastrmke koja bi iskljuivo bila
namenjena poribljavanju Vlasinskog jezera.
Neplansko poribljavanje u prolosti dovelo je i do nekih veoma loih posledica po diverzitet
Vlasinskog jezerera. Naime pre nekoliko godina u jezero je unesena invanzivna biljna vrste poznata pod
imenom vodena kuga (Elodea canadensis) koja sada u potpunosti prekriva obalni deo jezera i gotovo je
u potpunosti unitila prvobitne autohtone vodene biljke koje su ranije bile prisutne u jezeru.
Borba sa ovom invanzivnom biljkom bie teka i neizvesna !!!
Ove radovi su jedan izvanredan primer edukativnog prikazivanja veoma vrednog diverziteta
ovog podruja i svakom sluaju treba im se diviti. Ali danas na dan obeleavanja svetskog dana
biodiverziteta neka one slue i kao upozorenje jer biodiverzitet pripada i treba da pripada samo i
iskljuivo divljoj prirodi, sve ostalo je VARKA Ili ZABLUDA bilo da je re o botanikim batama,
zoo vrtovima, akvarijumima, ali i kojekakvim zbirkam, kolekcijama pa i slikama, svim tim, ma kako
one bile dobre, u sutini bednim imitacijama biodiverziteta divlje ive prirode
ast mi je i zadovoljstvo da jo jednom pozdravim ovaj skup, pozdravim i pohvalim
ogranizatore ove vredne i veoma poune izlobe slika biodiverziteta Vlasine i da zvanino proglasim
ovu izlobu otvorenom.
Hvala na sluanju, ali bez aplauza molim, JER biodiverzitetu danas i u budue preti velika
OPASNOST, upravo od nas, ZATO SAMO PRISLONITE PRST NA ELO !