Boris Lazi

LEPTIRI
OD OPSIDIJANA I ADA

ANTOLOGIJA POEZIJE STAROGA MEKSIKA









BALKANSKI KNJIEVNI GLASNIK
MMIX


2




ANTOLOGIJA POEZIJE
STAROGA MEKSIKA









Preveo i predgovor napisao
Boris Lazi








Teko lzemlji e se lest podvue
Evropejca!...
Sve derava, nigde lnenasita...
Montecuma, vjeno plemeniti, tebme evo,
i moj vrag je beo.

S. M. Sarajlija




3
PREDGOVOR


Ostaviemo samo
nau pesmu i al.

I

Najstariji zapis o poeziji u srednjoj Americi, po miljenju naunika
1
,
nalazimo u teotiuakanskim slikama koje potiu iz 400-450 godine posle Hri-
sta. Glifske sekvence prikazane na tim slikama oznaavaju vodu, cvee, kru-
gove, ivotinjske i ljudske glave, ruke i koljke itd., za koje se pretpostavlja
da predstavljaju pisani trag antike srednjoamerike pesme. Da bi znaenje
ovih slika postalo pristupano, amerikanisti smatraju da bi ove grafeme tre-
balo itati u njihovom linearnom nizu, odnosno, onim postupkom kojim su
asteki tlamatinimi (ueni ljudi svetenikog stalea kao i filosofi) itali i tu-
maili svoje kodekse panskim fratrima. Meutim, kako je ve primeeno,
da bi se imao potpuniji uvid u knjievno i poetsko stvaralatvo kultura Ana-
uaka, potrebno je iitati jedine dostupne izvore o predkolumbovskom (ta-
nije, predkortesovskom) Meksiku, sadrane u manuskriptima i kodeksima
koji potiu iz sredine esnaestog veka. Fratri poput Andre de Olmosa, Diega
Durana i, najpre, Bernardina de Saaguna, kao i Asteci roeni mahom posle
razaranje carstva Meikasa (ili tokom intenzivne akulturacije i hristijanizaci-
je Meksika koja je usledila odmah nakon pada Meksiko-Tenotitlana 1521.
godine), kao to su imalpain ili Alvarado Tezozomok, unuk Montesumin,
asteki istoriar carskog roda, te Fernando de Alva Istlilsoitl, takoe mek-
sikanac carskog roda po majci, i Huan Batista Pomar, meanac, belee da su
sve relevantne informacije o povesti i literaturi ove nacije navodili prema
originalnim izvorima: oslikanim knjigama. Meu tim piktoglifskim knjiga-
ma (danas veoma retkim kodeksima brino uvanim po evropskim i ameri-
kim muzejima) bilo je i onih koje su Asteci nazivali Kuikamatlima, odno-
sno, papirnim pesmama, tj. pesmaricama iliti zbirkama poezije. Fratri, ali
ponajpre autohtoni hroniari (duboko svesni da svojim knjievnim radom tr-
gaju od zaborava delie vlastite kulture zanavek unitene svemou panske
inkvizicije i politikim i duhovnim posledicama konkviste) navode da su im
pesme pevane od staraca i starica koji su umeli da ispevavaju oslikane knji-
ge.
Najstariji meksikanski zapis potie iz Monte Albana I, u Oaaki. Na

1
Miguel Leon-Portilla: Fifteen poets of the Aztec World, University of Oklahoma Press:
Norman & London, 1992. Str: 4.


4
jednoj steli tog arheolokog nalazita prikazani su plesai. Obino se ovaj
zapis datira 600. godinom pre Hrista. Ve tada su Olmeci, najstarija kultura
srednje Amerike, posedovali dva osnovna vida iskazivanja istorijske svesti:
razvili su precizni kalendar, kao i piktoglifsko i ideogramsko pismo. Kasnije
su nacije Meksike zaravni, kao i Maje, dalje razvijali olmeko pismo i ka-
lendar. Najdalje su u tome dospeli Maje, koji su stvorili savreni kalendar,
poznavali nulu i vrili kompleksne matematike operacije u svojim astrolo-
kim, astronomskim i istorijskim datacijama, i koristili pismo u kome je bilo
i slogovnih znakova. Pismeni sistem Meksikanaca, iako jednostavniji, omo-
guavao je ovima da belee datume, mesta, imena sa jedne strane, kao i od-
reeni zbir vrednosti i ideja (odnosno apstraktnih koncepata) sa druge. Pik-
tografski prikazi (predmeta) dopunjavani su ideografskim znacima (brojev-
nim ili kalendarskim, kao i znacima koji su oznaavali apstraktne pojmove -
boanstvo, mo, duhovna vrednost itd...) i delimino fonetskim elementima
(kojima su oznaavali glasove i slogove). Ovakvim oblikom pismenosti za-
pisivane su hronike, prie, besede (tlatoli) i pesme (kuikatl). To su ujedno
bila i dva osnovna asteka knjievna roda. Osim samog crtea, i boje su u
amerikim knjigama bile nosioci smisla: crvena i crna boja su se uvek od-
nosile na pismo i uenost, plava na asteko plemensko boanstvo Uicilopok-
tlija, dok je utom bojom obeleavana ena, odnosno, enska figura.
Amotli je nauatl re za knjigu. U svom doslovnom prevodu, ona bi
znaila slepljeni listovi papira
2
. Asteci su pisali na papiru dobijenom od
fikusa. O knjigama su brinuli amouake, ljudi knjiga, tanije, knjiari, u bi-
bliotekama koje su se nazivale amokalijama, Kuama knjiga
3
. Veina
astekih knjiga danas vie ne postoji
4
. Knjige i usmeno predanje kodifikova-

2
Miguel Leon-Portilla ; str. 15.
3
O samom nainu itanja knjiga, u Kalmekacima, imamo i ovakve, stihovane podatke:
Pevam oslikane,
nairoko poznate knjige,
ja sam dragocena ptica
koja ini da progovaraju knjige,
onde, u Kui knjiga oslikanih.
4
Meu najznaajnijim postojeim kodeksima istiemo sledee:
Anales de Tlatelolco. Narodna biblioteka, Pariz.
Cantares mexicanos. Dravna biblioteka Meksika.
Codex Borbonicus. Burbonska palata, Pariz.
Codex Borgia. Vatikanska biblioteka.
Codex Mendoza. Univerzitetska biblioteka u Oksfordu.
Codice florentino. Laurentinska biblioteka, Firenca.
Codices matritenses. Dvorska biblioteka, Madrid.
Historia Tolteca-Chichimeca. Narodna biblioteka, Pariz.
Romances de los senores de la Nueva Espana. Teksaka univerzitetska biblioteka, Ostin.



5
no i precizno utvreno njima bili su osnovni radni materijali i tiva u aste-
kim akademijama za visoko obrazovanje, kalmekacima. Uilo se i pevalo ta-
ko to se pomno pratio piktoglifski zapis u knjigama. Katolika inkvizicija
je, po osvajanju Meksika, preko priljenih fratara, masovno unitavala hro-
nike i kodekse uvane u nekadanjim Kuama knjiga. Zabranjivano je peva-
nje starih himni i pesama. Ukinute su akademije, kole. Nakon razaranja
drutvenog ureenja, uniten je i celokupni asteki obrazovni sistem. Ovim
postupkom je nekadanja inteligencija Meksika (nakon to je bezmalo celo-
kupno njeno plemstvo izginulo pri oajnikom opiranju panskom nadira-
nju) bila osuena na utanje ravno propasti, bezumu. Unitivi vladajuu
strukturu, kao i nosioce kapitala i graanske vlasti, katolici su jednakom
snagom unitavali i misao astekog sveta palei njihove knjige i ubijajui
svetenstvo i tlamatinime. Unitivi, za manje od jedne generacije, elitu jed-
ne kulture i civilizacije (pripomognuti u tome i posledicama zaraze od vario-
le u kojoj je izginulo sedamdeset odsto stanovnitva staroga Meksika), Ev-
ropljani, panci su mogli da na tlo Amerike presade svoj svetonazor, religiju
i drutveno ureenje.
Unitenim, zabranjenim kalmekacima rukovodili su tlamatinimi (oni
koji poseduju znanje, odnosno filosofi), kao i svettenici iji je zadatak bio
da uvaju staro poetsko zavetanje ili da daju konano miljenje povodom
prihvatanja ili odbijanja novih pesnikih ostvarenja nastalih pri hramovima.
Pevalo se i stvaralo i pri gore pomenutim kalmekacima, duhovnim akademi-
jama, gde su studenti sticali, pod vrlo strogim, upravo spartanskim pravilima
ivota, obrazovanje u umetnosti pisanja i vetini slikanja, u pevanju, besed-
nitvu, tumaenju snova (pri bogoslovskim i kosmolokim naukama), kao i
u raunanju, astronomiji i arhitekturi. Kalmekaci su bili pod zatitom Kecal-
koatla, Pernate zmije, boanstva spasitelja i prosvetitelja oveanstva. U ok-
viru Kalmekaka, svetenik Obrijane glave, koji je sluio Majci dragulja pri
obredima posveenim boanstvu kie iliti, po astekom, Epkoue Tepiktoto-
nu, ispitivao bi kvalitet novostvorenih pesama, prihvatao bi ih ili odbijao. U
svetu ureenom po, bezmalo, teokratskom principu, mo svetenstva bila je
velika. Pevalo se, mautim, u starome Meksiku, posvuda. Od obinog puka,
zamljoradnika i zanatlija, preko veoma cenjenih trgovaca/konzula (iji je za-
titnik bio bog Teskatlipoka, suparnik Kecalkoatlov), do visokih stalea i
drutava Orlova i Jaguara, tih vojno-pedagokih klubova ovijenih velom taj-
ne i nepristupanosti, u koja se stupalo pod strogo utvrenim inicijacijskim
pravilima. Danas, veinu poetskog zavetanja starih Asteka ine upravo pes-
me nastale u kalmekacima ili pri hramovima, koje su formalno vrlo stroge i
obrednog karaktera, kao i one koje su nastajale u drutvima Orlova i Jagua-
ra, na dvorima iimekih vlastelina i knezova, i u kojima ve jasnije progo-
vara pojedinac. O originalnom pevanju u Asteka moe da se govori upravo


6
zahvaljujui sauvanim pismenim svedoanstvima o plemiima i vladarima
pesnicima ije su pesme (misaone i bremenite meksikanskim pogledom na
svet iju okosnicu ini opsednutost smru i onostranim) sauvane od zabo-
rava zahvaljujui dragocenom radu ve pomenute nekolicine hroniara i pi-
saca, Asteka i panaca. Njihove su pesme sauvane u etiri razliita manu-
skripta
5
. To su:
1. Teokuikatl (boanske pesme, svete himne). Dvadeset ih je na bro-
ju. Zabeleio ih je Bernardino de Saagun od svojih astekih saradnika, izme-
u 1558. i 1560. godine. Postoje dve varijante, obe Saagunove; Codices Ma-
tritenses Codex i florentinus. Tekstovi, pisani na nauatlu, praeni su komen-
tarima, objanjenjima i tumaenjima kojima se osvetljavaju obredni karakter
himni kao i znaenja sloenijih rei i pojmova.
2. Ueuetlatoli (svedoanstva mudraca; stare hronike). U njima je za-
beleeno i neto pesama.
3. Cantares mexicanos, antike pesme predkortesovskog Meksika,
sakupljane za jednog anonimnog svetenika, u kojima nalazimo vie imena i
pesnikih ostvarenja autora ije radove navodimo u ovom izboru meksike
poezije. To je ujedno i najbogatija zbirka nauatl poezije stvarane pre konkvi-
ste kao i posle nje. Sadri devedeset i jednu pesmu.
4. Romances de los senores de la Nueva Espana, koje je sakupio me-
anac Huan Batista Pomar iz Teskoka 1582. godine. Pesme su mu pevali
starci i starice, jer je on sam traio da mu se pevaju veoma drevne pesme.
Rukopis sadri, po Garibaju, ezdeset pesama.
Knjievni rodovi poznati u srednjoj Americi ne mogu se doslovno
dovesti u vezu s knjievnim oblicima kakvi su tada bili poznati Evropljani-
ma. Okvirno su ve pomenuta njihova dva osnovna knjievna roda: prozni
radovi i poezija. Za samu poeziju, mezoamerikanci iz Anauaka imali su ne-
koliko pod-anrova. Naveu samo neke od njih, koji se nalaze u poslednja
dva navedena rukopisa, i to su: opankuikatl (prolene pesme), oikuikatl
(cvetne pesme), iknokuikatl (pesme siroadi), kuaukuikatl (pesme orlova),
ocelokuikatl (pesme jaguara), jaokuikatl (ratnike pesme), kiuakuikatl (en-
ske pesme), kuekuekuikatl (zavodnike pesme), ueuekuikatl (pesme stara-
ca). Pesme koje su komponovali i spevavali Asteci (kao i drugi narodi jezika
nauatl): po svojoj kompoziciji i osnovnim obelejima, odgovarale su obras-
cima koje su svojevremeno, u centralnom Meksiku, bili uspostavili Tolteci u
svojoj prestonici Tuli. Na jeziku nauatl postoji asteka sloenica Toltekajotl,
koja znai u maniru Tolteka, kao to su, uopte, za vrsnog umetnika, As-
teci govorili da je on Toltek.
Asteci su bili batinici veoma sloene i vievekovne kulture. Od ol-

5
Miguel Leon-Portilla ; str. 18.


7
mekih vremena, osnovna obeleja mezoamerikog svetonazora bila su pri-
sutna. Velike bazaltne figure ljudskih glava, iz doba Olmeka, zasigurno
predstavljaju svojevrsni oblik kulta predaka preinaenih u boanstva. Figuri-
na oveka koji u svojim rukama dri boanstvo jaguara, nekoliko razliitih
figura jaguara na arheolokim nalazitima olmeke kulture u sadanjoj dra-
vi Verakruz u Meksiku, kao i Monte Albana i u Oaaki, prikazuju nam jagu-
ara kao boansko bie koje oliava mesto porekla, mesto prvobitnog poela:
zemlju. Ve se tada, na tlu Amerike (istovremeno sa kulturom Olmeka jav-
lja se i kultura avin, na peruanskom primorju, sa istovetnim kultnim i ob-
rednim obelejem oboavanja boanstva jaguara) uobliava ono to e pos-
tati osnovom religijskog sveta amerindijanaca; kult predaka, kao i kult zem-
lje i neba, hranitelje oveanstva. Olmeko prvobitno bie, roeno od ljuba-
vi izmeu ene i jaguara, simbolian je prikaz ljudske ovisnosti o zemlji, o
zemaljskim plodovima i biljnom i ivotinjskom svetu koji ga okruuje.
Zemlja, oliena likom Jaguara, i Nebo, odnosno, nebeska svetila i sunce,
predstavljani Orlom, dva su pola u mezoamerikoj kosmologiji. Ta dva os-
novna obeleja njihova svetonazora prepoznatljiva su kako u Srednjoj i Ju-
noj Americi, tako i u kosmologijama severnoamerikih Indijanaca. Ne sme-
mo smetnuti sa uma da je najrazvijenija astronomija u istoriji sveta stvorena
upravo na tlu Amerike. Ono, to su zapoeli prethodnici Olmeka, u treem i
drugom mileniju pre Hrista, i to su nastavili Olmeci u prvom mileniju pre
Hrista, dalje su razvijali kako Teotiuakanci, tako i Maje. Najsloeniji kalen-
dar u istoriji sveta sainili su Maje. Svaki je urbani centar (od protourbanis-
tikih nalazita iz prvog i drugog milenija pre Hrista, preko kultnih centara
Olmeka, te stvaranja prvih tumulusa u centralnoj Americi
6
, sve do uvene
piramide sunca u Teotiuakanu i hramovnih kompleksa majanskih gradova
Palenke, Tikala ili Kopana), graen u obliku savrenog etvorougaonika, i
predstavljao je sve etiri strane sveta. Matematiki, arhitektonski i astro-
nomski, najsavreniji grad, pomou kojeg se pratilo kretanje nebeskih tela u
staroj Americi, bio je Tikal. Gradei urbana sredita pomou kojih su pom-
no pratili kretanje i ustrojstvo nebeskih tela i usavravajui svoja orua, Me-
zoamerikanci su istovremeno razvili i sloenu religioznu misao koja je bila
plod njihovog istraivanja. U toku celokupnog kulturnog i civilizacijskog
razvoja mezoamerike do dolaska Evropljana i kulturnog oka koji je potom
usledio (i koji je vratio izolovanije grupe indijanskih domoroca na kulturni
stepen kamenog doba, odnosno, na same poetke duhovnog i materijalnog
razvoja njihovih dalekih predaka), jasno se prati razvijanje jedne misli i ma-

6
Spomenimo i irokeke tumuluse na jugo-istoku SAD-a (danas potopljeni branama) kao i
veoma znaajno arheoloko i velelepno urbano sredite, graevinu piramidalne strukture, sa
juga Ilinoisa.


8
terijalno i duhovno usavravanje civilizacije Maja i naroda Anauaka. Po ga-
enju kulturnih sredita Olmeka dolazi do prenoenja urbanih centara na
podruje Maja i Teotiuakanaca. Taj period (prvih sedam stotina godina nove
ere) poznat je i kao klasian period predkolumbovske Amerike. Sva velika
duhovna i tehnika dostignua crvene Amerike razvijena su i usavrena ta-
da. Filosofija, umetnost, pismo, knjievnost, komunikacije, urbanizam, arhi-
tektura, trgovina, novana sredstva, dravno ureenje i obrazovni centri,
matematika i astronomija koja i danas zadivljuje specijaliste. Ove su tekovi-
ne nasleivali drugi i znanje se nije gubilo: posle gaenja Teotiuakana, oko
sedamstote godine, cvetaju kulturni i ekonomski centri olula i ikalko
(700-950 nove ere) kao i Tula Tolteka (850-1070 nove ere). Ovi poslednji
su ujedno i neposredni prethodnici Asteka. Osnova ekonomija svih ovih ci-
vilizacija, bila je zemljoradnja, a osnovna itarica, kukuruz. Upravo se iz
animizma i prvobitnih agrarnih kultura Meksika razvila njihova potonja reli-
gija i filosofija.
Mistina drutva Orlova i Jaguara bila su slikoviti prikaz ustrojstva
univerzuma, zemaljskog i nebeskog principa, smenjivanja noi i dana. Svrha
voenja obrednih ratova Orlova i Jaguara bila je hvatanje zarobljenika. Ti bi
zarobljenici bili prinoeni kao rtve bogu Uicilopoktliju, ije ime znai ko-
libri, i koji je i sam, budui ptica, simbolizovao raajue sunce, koje su
Asteci hranili boanskim napitkom: ljudskom krvlju i srcima. U tu svrhu su
Orlovi i Jaguari vodili ritualne bitke s neprijateljem u kojima je istinska ve-
tina bila ne da ga ubiju, ve da ga zarobe. Prilikom svakog novog osvajanja
gradova i teritorija, Asteci bi ostavljali dve treine teritorija nepokoreno, ka-
ko bi imali mogunosti da vode ritualne bitke kojima su boanstvu Uicilo-
poktliju plaali danak u krvi. Neki od autorskih radova ove antologije spo-
minju ratne vetine Orlova i Jaguara, veliinu Asteka ili nesreu koju bi ra-
tom prouzrokovali, kako nam govore dirljivi stihovi pobeenih alkalanaca.
Meutim, iako nam dravna religija i ekspanzionistika strategija Asteka os-
tavlja nepobitni utisak svireposti i nemilosti pred krvavim verskim obredi-
ma, ne bismo smeli da stiemo povrne utiske o jednoj u mnogome izvan-
rednoj i bogatoj civilizaciji, iji se nestanak i unitenje, ije se utanje, koje
traje ve pet stotina godina (kao i tiina crvenog oveka uopte), osea sve
do danas, kao krupni, nesagledivi gubitak u razvoju oveanstva.

II

Kakva je bila misao Asteka, kakav je bio njihov svetonazor, umova-
nje, filosofija? O prirodi poslednje stvarnosti u misli Asteka mogue je, da-
nas, jasnije govoriti. Radovi predanih etnologa, arheologa, istoriara i filo-
sofa poput Sustela, Valverde Teljeza, Garibaja, Fernandeza, Leon-Portilje


9
pruaju nam bogatu i dovoljno raznovrsnu grau kojom je mogue uhvatiti
osnovne obrise astekog svetonazora. Sutastvo njegovo jeste dualistika
koncepcija kroz koju su tumaeni ovekova priroda i svet. Dualizam u filo-
sofiji nalazio je svoj pandan u dualizmu samoga jezika i njegovih tvorbenih
oblika kojima nauatl obiluje (graenjem jezikih konstrukcija bogatih meta-
forama dolazilo se do saznanja koja su prevazilazila determinisanost ljudske
egzistencije kao takve)
7
. Ve je primeeno da je u astekom svetu postojalo
religijsko i obredno vieglasje. S jedne strane, bio je na snazi veoma jak
mistini imperijalizam Asteka, religija koja je ispovedala veru u Uicilopok-
tlija i potrebu da se hrani sunce. Tu versku praksu podravalo je svetenstvo
i politika nomenklatura kao i iroke narodne mase. Uicilopoktli je ujedno
bio i garant namoi Asteka u Anauaku. S druge strane, postojali su, pri kal-
mekacima, ueni ljudi, mahom, u predanjima, neimenovani (u kulturi Aste-
ka nije bilo kulta individue u modernom smislu); ve pomenuti tlamatinimi.
Re tlamatini izvodi se iz sledee tri rei; mati (znati); ni (koji zna); i tla
(stvari). Tlamatini jeste onaj koji poznaje stvari. Znanstvenik je. Naunik.
Meutim, jedna od osnovnih uloga tlamatinija u drutvu Anauaka bila je
obrazovne prirode. Tlamatini su bili nastavnici, pedagozi koji su vaspitavali
studente u kalmekacima slino radu grkih filosofa u atikim akademijama.
Religiozna misao tlamatinija je u petnaestom veku poela da oblikuje mito-
loka predanja i da iz korpusa mitoloke grae stvara veoma samosvojnu
ideju i poimanje bitka. Po tim shvatanjima, celokupan univerzum izgraen
je na principu dualnih elemenata. U samom sreditu bia jeste Onaj koji tvo-
ri njegovu osnovu i daje mu ivot Bog. Po imenima vrhovnog boga Aste-
ka stiemo saznanja o njegovim atributima i uvid u njihova kosmoloka
shvatanja. Dualni Bog Asteka imao je nekoliko osnovnih imena kojima je
zazivan i koja emo susretati pri itanju njihovih pesama. Prvo od svih i ono
ime koje, recimo, Nesaualkojotl (pa i drugi pesnici njegova vremena) kori-
sti, jeste Ipalnemouani, iz koga proishodi ivot (sledei Garibajeve prvobit-
ne prepeve, u ovim prepevima je uglavnom zadran oblik Darovatelj ivo-
ta); Bog je zatim Ueueteotl, Stari bog; pa Neliteotl, Mojokojani; Koji umno
sebe satvori, Stvoritelj sebe samog, (Samosazdatelj u naoj antologiji);
Iluikateotl, Bog nebeski; Tejokojani, Koji umno, duhovno, stvara ljude i
svet, Stvoritelj oveanstva; Jonali - Eekatl, No - Vetar (odnosno, Nevid-
ljiv - Neopipljiv: ovo je ime ujedno i jedan od primera dualnih jezikih tvor-
bi kojima se oznaava simbolina stvarnost u jeziku nauatl); In tloke in nau-
ake, Sveprisutni. Primetiemo da su neka od boijih imena slina atributima
Jahvea ili drugih religioznih pravaca bliskih monoteizmu. Za religiju starih
Asteka danas se s pravom moe rei kako je to bio svojevrsni monoteizam u

7
Nekoliko primera tih tvorbi je navedeno u okviru ove antologije.


10
kome se vrhovni princip univerzuma (u ovom sluaju dualni) iskazivao i
manifestovao svetu pomou svojih sinova i keri, odnosno boanskih inkar-
nacija.
Kako bismo jasnije shvatili prirodu Boga koga zazivaju Asteki pes-
nici ili ije postojanje (a samim tim i osnovanost univerzuma kao takvog)
odbacuju, neophodno je da, barem u osnovnim njenim obrisima, ovde izlo-
imo i asteku kosmogoniju i teogoniju, koje prethode pojavi oveka. Ome-
teotl, Bog dvojnosti, ili, tanije, dvojni Bog, Gospodar i Gospodarica, muki
i enski princip istovremeno, obitava u Omejokanu. Budui imanentan, on
je sveprisutan, i njegovo je mesto i u Tlaltikpaku. No, poto je i transcen-
dentan, Ometeotl je prisutan i u Topan/Miktlanu. Stvoritelj i prvobitni po-
kreta, majka je i otac bogova, i, kao takav, poreklo je svih prirodnih snaga
koje ovi inkarniraju. Ometeotl ima zato etiri sina, etiri provobitne snage,
kroz ije neprestane borbe (svaka se borba vodi izmeu Kecalkoatla i jed-
nog od Teskatlipoka), i sukobljenost dolazi do izraaja, osnovni poredak
svemira, ciklinost i dualnost. Prvi je crveni Teskatlipoka, iji pravac je is-
tok. Drugi je crni Teskatlipoka, severni. Trei je beli Kecalkoatl, iji je pra-
vac zapad. etvriti je plavi Teskatlipoka, Uicilopoktli: njegov pravac je jug.
Te etiri prvobitne snage predstavljaju i etiri elementa, odnosno etiri stra-
ne sveta. Po ovome shvatanju, uviamo da je istinito i postojano samo ono
to je trajno, a to je Ometeotl, Samosazdatelj. Ciklina evolucija etiri ele-
menta jeste dinamina evolucija kosmikih snaga koja oznaava pokretnost.
Sam kosmos i mesto ovekovo u njemu bili su usaglaeni sa astronosmskim
istraivanjnjima i tako tumaeni. U svetu Asteka bilo je trinaest nebesa (1.
Mesec; 2. Zvezde; 3. Sunce; 4. Venera/Pernata zmija; 5. Komete; 6. Siva i
zelena, vidljiva boja; 7. Crna i plava, no i dan; 8. Mesto oluja; 9-11 Boan-
ska nebesa; 12, 13. Omejokan, mesto gde prebiva Ometeotl, dualni Bog).
Jednako skrupulozno tumaen je i podzemni svet. Bazirajui svoju pedago-
giju na astrolokim istraivanjima, Asteci su verovali u predodreenost li-
nosti danom i satom roenja. Verovalo se da e dete nositi sobom i izraa-
vati one atribute nebeskih svetila i prirodnih elemenata pod ijim je znacima
roeno. Ovde je, meutim, rad pedagoga tek predstojio, jer je itav cilj vas-
pitanja i obrazovanja u Anauaku bio usredsreen ka tome da se istaknu sve
pozitivne osobenosti pojedinca (primljene, kako se tumailo, po roenju),
kao i da se potisnu negativne. Otuda znaaj kolovanja u Asteka i smisao ra-
da tlamatinima.
Popularna religija i krvni obredi koji su inili okosnicu astekog voj-
no-religijskog sistema, insistiranje na ritualnom prolivanju ljudske krvi, po-
draavalo je u svesti ljudi kataklizmike vizije stvaranja i propasti svetova
opisanih u mitovima. Apokaliptike vizije i prorotva koja su ih pratila, es-
hatoloko iekivanje propasti petog sveta i kompleksno ritualno odmicanje


11
datuma njegove propasti inilo je okosnicu religijskog i kulturnog svetona-
zora stanovnika Anauaka. Pored ove dravne religije koja je svoje uporite
nalazila u agrarnim kultovima najirih narodnih masa, postojala su i sloeni-
ja vienja oveka i njegove sudbine, suptilnija shvatanja kako boanstva, ta-
ko i oveka. Slino razvitku ideje o boanskom u grkoj civilizaciji, od Ho-
merovih i Hesiodovih spevova do spiritualizovanog delovanja boanstva
kod Eshila i moralne izgraenosti ideje o boanstvu i njegovim atributima
kod Platona, Aristotela i potonjih grkih i rimskih filosofa, tako i razvitak
ideje o boanskom u kulturi Tolteka i Asteka doivljava preobraaj slian
religijskom svetu antike: pored popularne, narodne religije nastaju, razvijaju
se i ostvaruju filosofske postavke o prirodi boanskog i njegovog udela u i-
votu ljudi, srazmerno razliite od obrazaca popularnih kultova. Filosofska
ideja spasenja razvijala se u krugu dve osnovne postavke o Ometeotlu, o
Bogu, kao takvom. Bog, kao poreklo svih kosmikih i prirodnih sila jeste
onaj sveprisutni prvobitni pokreta koji imanentno nastanjuje celokupni uni-
verzum i duu ovekovu. Meutim, Ometeotl, kao vrhovni princip i suta-
stvo univerzuma, jeste nevidljiv i neopipljiv, i kao takav, on u svojoj trans-
cendentnosti prevazilazi sve mee prostornog i vremenskog i nastanjuje
veno. Ideju Ometeotla, kao bia po sebi, moemo najispravnije da shvati-
mo sledei Tilihovu postavku o prirodi bitka i prirodi Boga. Tilih kae:
Jedna statina, poslednja stvarnost, i ivi Bog su oigledno neistovetni. Ali
bie kao bie nema niti statinih niti dinaminih implikacija. Ono prethodi
svakom zasebnom odreivanju. Upuuje na prvotnu injenicu da neega ima
umesto da niega nema, da ono to jest ima mo da se odupre ne-biu. Jasno
je da to odupiranje ima dinamian karakter i da je mo da se bude delotvor-
na u vie sredita moi. Ali svi su oni sudeonici moi samoga bia, bia po
sebi.
8
Karakter te dinaminosti otkriva se, upravo kako smo ve naglasili, u
samom jeziku nauatl. Samo dualno poimanje Boga/bia, ukazuje na visoke
domaaje asteke filosofske misli i na injenicu da je njihova spekulativna
misao uspela da prevazie osnovnu aporiju filosofije, razvivi upravo ovak-
vo shvatanje Boga. Ometeotl jeste asteko ime za bie po sebi. Meksikanska
teogonija nam otkriva pute njegovog opiranja ne-biu, nitavilu. Ta ideja o
Boijoj transcendentnosti kojom premaa mee nunosti i vremenitosti ini
da pesnik, u Ometeotlu, poput Nesaualkojotla, pronalazi mogunost spase-
nja od ciklinog toka i propadljivosti. Ta misao o spasenju moda je naj-
dublje izraena upravo u njegovoj poeziji.
Po Leon-Portilji, postoje, u poeziji tlmanatinima i knezova Anauaka,
tri shvatanja, odnosno tri kole ili tri uenja o svrsi ivota ljudskog na zem-
lji. Po prvome, ivot postoji samo na zemlji. Onostrano kao takvo ne posto-

8
Paul Tillich, Religion biblique et ontologie, Presses Universitaires de France, Paris, 1970.


12
ji. Bogova nema niti ima besmrtnosti. U tajnu egzistencije ljudi i smisao po-
stojanja sveta ne moe da se pronikne. Po tom uenju, ovek treba da se za-
dovolji onim to ima na zemlji. To bi bio smisao niza pesama koje pozivaju
na ovozemaljska uivanja oliena u lepoti cvea, pesama i druenja. Druga
kola ui da je priroda onostranog neodrediva kao i poloaj oveka u njemu.
Bogova ima, meutim, o njima se nita pouzdano ne moe rei, niti se bilo
ta pouzdano moe izrei o poloaju ljudske jedinke posle smrti. Ovo uenje
jeste izraz svojevrsnog intelektualnog beznaa
9
i plod je bezizlaznog polo-
aja oveka koji o boanskom sa sigurnou ne moe nikada da zbori. Tree
uenje, trea kola miljenja, trei pravac u poimanju Boga i oveka ostva-
rio se, po Leon-Portilji, u poeziji. Njome, odnosno, intuitivnim saznava-
njem, neki pesnici Anauaka, a meu njima najpre knez Nesaualkojotl, doli
su do uverenja o smislenom postojanju onostranog i o slovesnom delova-
nju Darovatelja ivota u ivotima ljudi. Kadikad se to boanstvo ovean-
stvom poigrava i njemu ljudski ivot nije drugo do pozorina predstava. Me-
utim, ak i kada zagovaraju takvu viziju i oseaj nezbrinutosti i osamljeno-
sti pred nedokuivim Bogom, Pesnici poput Nesaualkojotla ili Kakamacina
izgrauju poetiku u kojoj dolazi do izraaja misao o osnovnom poverenju u
Darovatelja ivota, jer je, po velikom astekom pesniku, za oveka neshvat-
ljivo da se ovde ivi uzalud i bez ikakvoga konanoga smisla. Svoje povere-
nje u boanstvo pesnik ne koristi u daljem izgraivanju kakvoga filosofsko-
ga sistema niti ponovnog uobliavanja religiozne dogme. U Nesaualkojotla
sve ostaje u ravni slutnji i nagovetavanja, u intuitivnom spoznavanju priro-
de boanstva i poloaja oveka naspram njega.
Ono to je knez Nesaualkojotl ostvarivao vanrednim stihovima i ret-
kim pesnikim darom, tlamatinimi su ostvarivali jednim praktinim radom i
jasno definisanom pedagogijom. Oblikovavi veoma izazovnu ontologiju,
kosmogoniju, teogoniju i, najposle, teologiju i filosofiju, stvorili su i antro-
pologiju iji je krajnji cilj i ideal bilo oblikovanje ostvarene linosti. Vaspit-
ni centri, tepokali (trgovake i vojne kole) i kalmekaci (akademije visokog
obrazovanja), prvi pod pokroviteljstvom boga Teskatlipoke, drugi pod zati-
tom Kecalkoatla, bila su dva obrasca obaveznog kolovanja kroz koje je
svako dete asteke drave moralo da proe u toku svog odrastanja. Roditelji
su slali decu u kole poev od njihove este ili devete godine ivota. Krajnji
cilj vaspitanja bio je, osim osposobljavanja studenata u njihovim buduim
profesionalnim i graanskim dunostima, pomagati svakom detetu i studen-
tu, da otkrije vlastitu linost. Re jolotl, srce, u nauatl jeziku oznaava i su-
tinski dinamizam ljudske linosti, izraz je sebstva i ljudske volje. Zadatak
tlamatinima bio je da pomae mladima u oblikovanju njihovih linosti. Pra-

9
Miguel-Leon Portilla, Aztec Thought & Culture, University of Oklahoma Press, str : 179.


13
vi je pedagog bio onaj koji je ljudima, kako jedan od njegovih naslova glasi,
pomagao u oblikovanju njihovih lica, linosti. Sledstveno, lo pedagog bio
je onaj koji je kvario lica ili stvarao pometnju (u duama)
10
. Takav pedago-
ki rad oslanjao se na uenikoj samodisciplini i na slobodnom izraavanju
volje. To su bila dva kljua kojima se prevazilazio momenat predodreenos-
ti astrolokim znamenima i kojima je linost sebe ostvarivala. Ostvarena li-
nost bila je oblik lepote ka kojoj je, kao krajnjem cilju, teilo kako boansko
stvaranje, tako i ljudska zajednica i njeno vaspitanje. No, za razliku od etike
hrianstva u kojoj dimenzije onostrane nagrade ili kazne pri vaspitnom ra-
du nisu uvek za potcenjivanje, moralni kodeks tlamatinima nije bio vezan za
ideju religioznog spasenja (o onostranom se, po filosofima Anauaka, nita
nije moglo sa sigurnou znati). Zato je strogi korpus moralnih odredbi u as-
tekoj kulturi (ta je spartanska strogost eksplicitna u treem delu Kodeksa
Mendoze posveenom vaspitanju mladei i poloaju staraca) prevashodno
bio vezan za potrebe drutva i pojedinca, za potrebe zajednice u kojoj nije
postojala ideja o metafizikoj nagradi niti pak misao o padu i intimnoj,
linoj krivici ovekovoj pred Bogom.


10
Pesma koju ovde navodimo na najbolji nain iznosi asteko shvatanje prirode pedago-
kog rada tlamatinima:
Mudrac: svetilo, lua, jasna lua koja se ne dimi.
Probueno ogledalo, ogledalo izbueno sa obe strane.
Crna su i crvena njegova mastila; njegove knjige oslikane, izuava
knjige oslikane.
On sam je mudrost i pisanje.
On je put, istinita staza za druge.
U sve upuuje narod; vodi je u poslovima ljudskim.
Mudrac je poput vidara paljiv i brian uvar predanja.
On je nasleena mudrost; pouava je; hodi stazom istine.
Uitelj istine, besprestani je karatelj.
Umudruje lica drugih; daruje im lica; upuuje ih na to kako
da ih razvijaju.
Otvara im sluh; prosvetljuje ih.
On uitelj je putovoama; pokazuje im puteve njihove.
O njega svi ovise.
Pred druge ogledalo postavlja; ini ih paljivima, obazrivima,
Uobliava njihova lica.
Odreuje puteve i upravlja njima.
Svetlou svojom obasjava svet.
Pozna to jest iznad nas i ono to u predelu je smrti.
Ozbiljan je.
Svako njime je ohrabren, ispravljen, poduen.
Zahvaljujui njemu ljudi volju svoju ooveuju i primaju strogo vaspitanje.
Uteitelj srca, uteitelj naroda, pomae, krepi i svakog izleuje.


14

III

Jasno, ono to je, od tog bogatog mitolokog, religioznog, filosof-
skog predanja ostalo dostupno do danas samo su fragmenti, krnji i nepotpu-
ni, nekada bogatog knjievnog i spisateljskog rada.
Postojali su, pri hramovima, pevai zvani kuikapike (u doslovnom
prevodu re bi znaila stvaralac, skladatelj pesama), koji su, za redovnu pla-
tu, komponovali ritualne himne i pesme. Ti su profesionalni pisci i pevai u
obliku himnikih spevova uobliavali svetonazor kojim su bili proeti svi
segmenti ivota stanovnika staroga Meksika. U korpusu ovih pevanja mi
imamo, poput drevnih pevanja Sumerana, Egipana ili Grka, mitologizova-
no shvatanje sveta i ivota ljudi Anauaka.
Prvobitno pevanje Meksika bilo je verske prirode i proishodilo je iz
verskih shvatanja, a pratilo verske obrede. Pevali su, po shvatanju drevnih
Meksikanaca, samo oni ija su srca bila oboena, jolteotlii, jer se verovalo
da samo boanstvo nadahnjuje pesnika i progovara njime. Po starim Asteci-
ma, pesnik svojim glasom i sudbinom nadilazi ovozemaljski usud i oveiju
predodreenost smru (podreenost ciklinom poretku), koja je bila okosni-
ca staromeksikanskih verovanja. Prevazilazei okove smrtne tjelesine, pes-
nik je bio nosilac jedinih dugovenih vrednosti na zemlji. Po Astecima (tu
misao ponovno nalazimo kasnije u evropskom romantizmu, pa i u Hajdege-
rovom shvatanju znjaenja poezije), poezija jeste jedina ovozemaljska istina
i orue pomou kojeg ovek moe da izrazi sebe, svoje sebstvo, odnosno,
vlastite strahove, enje i stremljenja. I, ukoliko je tano da je prvobitna po-
ezija Meksika kosmika, ritualna, mitotvoraka, toliko danas izgubljena os-
tvarenja Tolteka i sauvane pesme dvadesetak pesnika nauatl jezika iz etr-
naestog, petnaestog i esnaestog veka nam govore o raanju visoke, samo-
svesne individualne poezije, koja je progovorila krhkim i istinitim jezikom
pojedinca u potrazi za imeniteljem i oznaiteljem njegove egzistencije. Tako
jasna misao, toliko bliska modernom shvatanju poezije i metafizikom u po-
eziji i pevanju, mogla je da se rodi samo u visokorazvijenoj civilizaciji i kul-
turi u kojoj je individualni glas postajao sve znaajniji i prisutniji u drutvu.
Za savremeni svet gubitak asteke civilizacije postaje jasniji. panci su ra-
zorili prvobitnu ameriku kulturu koja je bila u punom zamahu, u zvezda-
nom usponu. Od svega toga nama danas ostaju samo spomenici antike
amerike arhitekture i ovaj pregrt poetskih ostvarenja koji pleni svojom iz-
graenou i stvaralakom snagom njenih autora. Toj poeziji jo moemo da
se okrenemo.
Vetar od bogova poslat, tako su Asteci nazivali poeziju pisanu i pe-
vanu na jeziku nauatl, koji sam znai milozvuan. Prepevane himne ovog


15
antologijskog izbora govore o sredinjim boanstvima meksikanskog pante-
ona. Ve je reeno da je antika Amerika razvijala svoju filosofiju u tesnoj
sprezi sa praenjem nebeskih svetila. Prvobitna agrarna i animistika vero-
vanja ustupila su mesto boanstvima jasno profilisanih karaktera i delovanja
koji su oliavali, kako rekosmo, univerzum i prirodne sile.
Icpapalotl, obsidianov leptir (leptir simbolizuje vaskrsenje, reinkar-
naciju ljudi i, ire, celog biljnog i ivotinjskog sveta, bivajui time i svoje-
vrsni znamen prolea - simbol je i pesnika), bila je Majka zemlja. Asteci su
je zvali Koatlikue, Zmijska suknja (rekli bismo, na srpskom, mislei na na
folklor i predanja, zmijski svlak). Ona je rodila Uicilopoktlija, astekog boga
sunca. Zvali su je i Tlasoteotl, boginjom izmeta i ljubavi (ovde primeujemo
da je uoen osnovni paradoks genitalnih organa, kojima se izraava ljubav,
stvaraju i raaju bia, ali se i vri nuda; to ime Majke zemlje simbolizuje
prolaznost i propadljivost svega; ona je jedan od izraza antike amerike
svesti o ciklinom ustrojstvu sveta). uvena je statua Koatlikue, pronaena
poetkom devetnaestog veka, a ije je otkrie oznailo poetak meksikanske
borbe za nezavisnost i osloboenje od panaca. Tada je taj kip (ljudskog ob-
lika, zastraujui je amalgam zmijskih glava i telesa, ljudskih lobanja, orlo-
vih apa i njima stisnutih, rtvovanih ljudskih srca, dok je njena glava pred-
stavljena dvema suprotstavljenim zmijskim eljustima, tako da se moe rei
kako celokupna skulptura predstavlja saetak drevne meksikanske religije),
kao i pronaeni Sunev kamen, sveti, ritualni kalendar Asteka, oznaio nova
znamenja za Meksiko i znak da je, po ciklinom toku, za pance dolo vre-
me da napuste Ameriku. Na mestu gde je nekada bio piramidalni hram po-
sveen toj boginji danas se nalazi bazilika posveena bogorodici od Guada-
lupe, ije udesno obznanjenje indijanskom seljaku Huanu Dijegu Vatikan
nikad nije prihvatio kao istinito obznanjenje Djeve.
Sintelotl je veoma drevno boanstvo kukuruza, itarica uz iju po-
mo su se razvile sve kulture meksike zaravni. Preobraenski rituali koji su
pratili dane posveene Sintelotlu ukazivali su na ljudsku tenju ka samo-
ostvarenju, kao to klip kukuruza tei ka tome da postane ivodajna namir-
nica. Pesma koja je posveena Sintelotlu govori o staroj legendi po kojoj su
Tolteci propali jer su se okrenuli urbanoj kulturi i pisanoj rei koja je simbo-
lizuje, tako da im je Sintelotl poslao suu od koje umalo nisu izginuli. rtvo-
vavi mladu devojku, erku vladara Toskuekuea, Tolteci su umirili boan-
stvo i kukuruz je iznova raao. Treba li videti u ovom mitu i jedan od prvih
tragova sukobljavanja agrarnog i urbanog sveta?



16
ipe Topek, Odrani gospodar, Koji ispija no
11
, zajedno sa Tlalokom
bio je boanstvo plodnosti. Njemu su prinoene ljudske rtve, ije su koe
bile odrane, i kojima su kipovi ipe Topeka prekrivani. Ovaj je obred prika-
zivao odricanje od materijalnog sveta i put kojim dua ide ka svom ostvare-
nju. Kao i u svakom radikalnom dualizmu, i ovde se do spasenja dolazilo
samo oslobaanjem od tela, od materije. Vrhovni svetenik koji je upravljao
ceremonijom prinoenja ljudskih rtava bio je ujedno, pri rtvovanjima, i in-
karnirani ipe Topek.
Vano boanstvo, kako rekosmo, bio je i Tlalok, bog vode i kie, ija
je boja bila zelena, a dragi kamen ad. Takoe je simbolizovan i perjem od
kecala. Kult boga plodnosti bio je rasprostranjen irom Srednje Amerike,
kako u Anauaku i Mioakanu, tako i u Majanskim gradovima na Jukatanu
(Umal, ien Ica) ili Gvatemali.
Meutim, u doba Asteka, vrhovno boanstvo bio je Uicilopotli.
Uicilopotli je bio raajue sunce. Vladao je svetom u punom sjaju za vre-
me svog izabranog naroda koji je sa njime bio vezan svetim savezom. Uici-
lopotli izveo je Asteke iz Tamoankana i naselio ih u Anauak. Pokazao im
je mesto, sred laguna, gde e njemu u slavu podii grad. Po proroanstvu, na
mestu gde na kaktusu orao bude prodirao zmiju, trebalo je osnovati grad
Meksiko. Tako je, za vreme poglavara Tenoa, i uinjeno. Poto je narod
ugledao znamen koji je bog nagovestio, na istovetnom mestu podigne grad i
odatle, u slavu mladog ratnika, poe da iri svoju vlast. Orao koji na kaktusu
jede zmiju postaje simbol carstva, simbol politike i ekonomske prevlasti
Asteka. Ovaj simbol se i danas vijori na zastavi savremenog Meksika. Kult
Uicilopotlija bio je vezan za verovanje da je kraj sveta neizbean ukoliko
peto sunce ne bude dostojno proslavljano. etiri prethodna sveta propala su,
unitena jaguarima, vetrom, vatrom i vodom. Peto je sunce zavetano propa-
danju pod udarima jakih zemljotresa. Kako se ne bi ugasilo sunce i zemlja
propala, Uicilopotli/Sunce trebalo je hraniti boanskim napitkom: krvlju
ljudi. Da bi, u svetlu toga, uvek imali dovoljan broj rtava za svoje obrede,
Asteci su pod Montesumom I uveli gore pomenute Cvetne ratove. Obredni
po karakteru, cilj tih ratovanja nije bio, dakle, u unitavanju neprijatelja, ne-
go u njegovom zarobljavanju u svrhu prinoenja srca bogu sunca. Prilikom
osvetavanja Velikog hrama, centralne piramide koja je dominirala Meksi-
ko-Tenotitlanom, ubijeno je, po hronikama, dvadeset hiljada zarobljenika.
Monstruozna verska praksa Asteka jedan je od razloga zbog kojih je Hernan

11
Neka piscu ovih redova bude doputeno da u ovom nazivu nejasnog znaenja vidi misao
po kojoj je ipe Topek bio bog koji prima nitavilo koje ovek postaje u trenutku smrti.
Sledstveno, no bi bila smrt, dok bi se ispijanje odnosilo na krv rtvovanih koja, otiui
(boanstvo je ispija), oznaava i konac ivota rtvovanih.


17
Kortes, u Tlakalancima i drugim, slobodnim ili porobnjenim narodima
Meksika, naao saveznike prilikom osvajanja carstva Meikasa. Niko tada
nije pomiljao da e Kortes i panci izazvati vei pomor nego to ga je ikad
mogao uiniti Uiocilopotli. Ostaje da je svirepost obrednih klanja, izraz
magijsko-totalitarnog oblika vladavine Asteka pod dravnim savetnikom
Tlakaelelom, u sebi nosila i klicu svoje propasti. U svetu u kome magijsko i
ovozemaljsko nije bilo jasno razgranieno, kakav je bio svet staroga Meksi-
ka, jedan vladar, Montesuma II, odluio se za predanje o povratku Kecalko-
atla i video u nadiruim pancima pobedu ovoga i njegova kulta nad kultom
Uicilopotlija / Teskatlipoke. Sva je tragedija propasti carstva Asteka sadr-
ana u tom sukobu unutar njihovog religioznog sistema. Suvie dugo trajale
su borbe izmeu Kecalkoatla i Teskatlipoke, Uicilopoktlija i svih krvavih
boanstava meksikog panteona. Reforme tolteka Kecalkoatla, kao ni refor-
me astekog kneza i pesnika Nesaualkojotla nisu, do dolaska panaca, uspe-
le da izopte iz verske prakse obrede u kojima su ljudi prinoeni na rtve bo-
govima. Spiritualizacija kulta, monoteizacija religije nije lako prodirala u i-
roke narodne slojeve, niti je mogla da odgovara dravnoj religiji i njenim
potrebama za konsolidacijom dravne uprave nad pokorenim pokrajinama.
Meutim, jasna vera u jedan, dualni, vrhovi boanski princip, blizak filosof-
skom poimanju boanskog, u starom je Meksiku postojao. Vezan starodrev-
nim predanjima i proroanstvima, Montesuma Drugi prihvatio je iako se
neprestano kolebajui i lomei Kortesa za Kecalkoatla. panac je umeo da
veto iskoristi ovu carevu neodlunost i neodlunost dela svetenstva. Pre-
dominacija iracionalnog u njihovom dravnikom delovanju dovela je do
propasti njihovog carstva i njih samih. Poslednji asteki vladar, mladi Kuau-
temok, svestan panske podvale, pruio je oajniki i junaki otpor konkvi-
stadorima. Njegova viteka smrt, u najboljim godinama (poto je herojski
branio Meksiko-Tenotitlan, sramno je udavljen od strane Kortesa u svojoj
dvadeset i petoj godini ivota) poslednji je simbol umiranja jedne amerike
civilizacije koja je bila u punoj snazi, jedra i mlada, na pragu velikih filosof-
skih i tehnolokih preobrazbi. U linosti Montesume i Kuautemoka su pos-
lednji put progovorili Kecalkoatl i Uicilopotli. Ni proroka blagost niti sun-
eva jarost nisu uspeli da od evropske pomame spasu svet starodrevnih
Meksikanaca. Sa smru poslednjih svojih careva, nestali su i Asteci i njihovi
bogovi, kao i njihova kultura, bremenita vlastitim bogatstvom i protivureji-
ma.
Sredinja linost i boanstvo kultura mezoamerike bio je, i za vreme
vladavine Asteka i preimustva Uicilopoktlija, Kecalkoatl. Deo naeg pes-
nikog izbora posveen je i ciklusu pesama o ovom toltekom knezu i sve-
teniku. Rodio se kao knez Tulanski i posmrtni sin iimekog kneza Miko-
atla, Oblane zmije, na dan 1-Trska, odnosno, 935. godine. Tako je i na-


18
zvan, po danu roenja, Ce Akatl Topilcin. Za svoje vladavine pokuao je da
izvri opsenu reformu kulta. Knez Topilcin je, kao svetenik kulta Kecal-
koatla preuzeo ime tog boanstva, zabranivi ljudske rtve i radivi na uki-
danju kulta htonskog boanstva Teskatlipoke. Njegova je namera bila da
prui preimustvo agrarnim nad ratnikim ritualima. U toku svoje vladavine
i svetenstva sukobio se sa svetenikom kulta Teskatlipoke i na koncu, pod-
legavi u neravnopravnoj borbi za ije se detalje pouzdano ne zna, bio je iz-
gnan iz Tule, izgubivi vladarski tron. Ostala njegova sudba opisana je u
pesmama koje ine ciklus pevanja o Pernatoj zmiji. U himninim spevovima
stvorenim u doba Asteka (ali iji su obrasci verovatno bili raniji i delom pre-
uzeti od Tolteka) dolo je do poistoveenja boanstva sa tulanskim kraljem
Topilcinom. Kralj Tule bio je, po verovanju Tolteka, Asteka i Maja inkarna-
cija Pernate zmije, sina Ometeotla, vrhovnog boanstva naroda Anauaka.
Prosvetitelj oveanstva, nauio je, po predanju, ljudski rod pisanju, gradi-
teljstvu, zemljoradnji i svim vetinama korisnim za zajednicu i po tome
bismo ga, ne bez razloga, mogli porediti s Prometejem. I on je, kao usrei-
telj oveanstva, izazvao zavist suparnika, bio zbaen i prognan. Ipak, razli-
ka meu njima je velika: u kulturnom kontekstu Meksika, gde je opsednu-
tost smru gradila svetonazore i kulturne obrasce naroda Anauaka i koja je,
kao opsesivna tema, ostala u Meksiku iva sve do danas, religijska reforma
Kecalkoatla znaila je, po reima Benjamina Perea, egzaltaciju ivota na-
utrb smrti, i to je ono to Kecalkoatla razlikuje od svih drugih manifestaci-
ja Ometeotla u obliku krvolonih i krvi ednih Teskatlipoka. Rekli bismo, to
je ono to razlikuje Kecalkoatla od drugih mitskih linosti i velikih gradite-
lja kultura; Zaratustre, Bude, Isusa Hrista sa kojima ga zapadna literatura
esto poredi. Sudei po arheolokim nalazima iz Teotiuakana, ija je kultura
bila hiljadugodinja, nema indikacija po kojima bi se zakljuilo da su se tada
odvijali obredi rtvovanja ljudi. Sedentarne kulture Anauaka, iji su religij-
ski obredi bili nadasve agrarni i solarni, bile su okrenute kultu bele, pernate
zmije, simvola jedinstva neba i zemlja, posrednika boanstvene harmonije.
Po svoj prilici, bie da su varvarska plemena sa severa, i pre dolaska Asteka
u Anauak, isticala prevashodno kult boanstva Teskatlipoke, boga noi,
Ogledala koji obasjava stvari (po drugom prevodu on je Dimno ogledalo,
Onaj koji zatavnjuje stvari i ini ih nerazgovetnima, dualni bog po svojoj
prirodi i ije ime to govori, koji podjednako seje meu ljude i dobro i zlo,
poput egipatskog boga Abrakse ili starohebrejskog Jahvea, stvoritelja svet-
losti i tame) nad kultom Kecalkoatla. To je oevidno po religijskom ivotu
Teotiuakana, najveeg verskog sredita predkolumbovske Amerike, gde je
sam plan grada, poput Kopana ili Tikala u Maja, odgovarao jasno profilisa-
nom svetonazoru.



19
Dva su topografska obrasca kojima su graeni mezoameriki grado-
vi, a pre svih, Teotiuakan: sa jedne strane, tu je ceremonijalni centar, pode-
ljen na Nebo i Zemlju. Nebo ini kompleks piramida (najvei u Americi),
kojim dominira piramida Sunca i, neto manja od nje, piramida Meseca.
Njih preseca i povezuje Bulevar Smrti, na pravcu Istok-Zapad, kao vidljivi
simvol putanje kojom ide dua od inkarnacije i roenja do smrti i prelaska u
nitavilo/ili spasenje od tela. Zemlju simvolizuje kvadrat u ijem se sreditu
uzdie piramidalni hram boga Kecalkoatla. Istok, mesto mrtvih, ukazivao je
na put kojim je polazio ovek posle smrti. Sam plan grada potvrda je filo-
sofskih istraivanja zapadnih etnologa i lingvista, od Saaguna do Garibaja i
Leon-Portilje: sutina filosofije naroda Anauaka bila je izraz onoga sklada i
ravnotee koju je meksikanski ovek pronalazio u ustrojstvu prirode i uni-
verzuma. Boanstvo Kecalkoatl bilo je olienje i ovaploenje stoletne enje
za harmonijom i religiozno-filosofski pokuaj da se odgovori na pitanje
mesta ovekovog u prirodi i svetu, kao i njegove uloge pred Bogom.

IV

Godine 1160. Asteci ulaze u pisanu istoriju Srednje Amerike. Te go-
dine naputaju prapostojbinu Astlan i upuuju se ka Anauaku, meksikoj vi-
soravni, i velikim urbanim sreditima Tolteka. Koncem dvanaestog i u toku
veeg dela trinaestog veka, Asteci ili Meikasi (po kojima e grad Meksiko i
cela drava dobiti ime koje nosi i danas) ive u neposrednom doticaju sa
Toltecima, meaju se sa njima i usvajaju njihove oblike kulture, pismenost,
tehnoloka dostugnua, tradiciju, duhovna predanja kao i veoma znaajan
kult Kecalkoatla, pernate zmije, boanstva koje se zalagalo za ukidanje ljud-
skih rtava i stvaranja novog oblika bogosluenja. U periodu migracija kao i
u godinama sedenterizacije u Anauaku, Asteci ostaju privreni plemenskom
boanstvu Uicilopktliju, sinu boginje zemlje Koatlikue (potonje katolike
Djeve de la Guadalupe), koji se rodio u punoj ratnoj opremi i postao bogom
rata, kojim je simbolizovano ljudsko sluenje bogovima u dobrovoljnom
prolivanju krvi za opstanak sveta. U svetlu toga, dakle, Uicilopoktli bio je i
sunce kome su se prinosile ljudske rtve sa ciljem da se redovno hrani nebe-
sko svetilo, onako kako su nekad bogovi dali svoju krv da bi oveanstvo
bilo stvoreno. Osnove ovog verovanja bile su zajednike svim narodima
meksike visoravni. Razlika je bila u tome to su se Asteci, mono polu-no-
madsko pleme, jo uvek drali veoma strogih i, prema neprijateljima, svire-
pih pravila. Upravo je fanatizam kojim su sluili svome boanstvu omogu-
io homogenizaciju mlade varvarske nacije i odravanje precizno kodifiko-
vanog drutvenog ureenja. Govorei istim, nauatl jezikom, kojim su se slu-
ili Tolteci i drugi starosedeoci koje su Asteci postepeno osvajali, lako su se


20
utopili u kulturne obrasce Anauaka i, s vremenom, postali gospodari Meksi-
ka. Godine 1325. Asteci osnivaju svoju prestonicu Meksiko-Tenotitlan ko-
ja nosi ime po njihovom glavaru Tenou. Poslednja dva stolea (od 1325. do
1521.) bila su pod znakom duhovne i politike prevlasti Asteka nad Anaua-
kom kao i veim delom sadanjeg sredinjeg i junog Meksika, a njihov se
uticaj pruao duboko du mezoamerikog priobalnog podruja kao i u gra-
dovima dravama Maja ili u Mioakanu. 1428. osnovan je, pod vostvom
cara Ickoatla, trojni savez, izmeu Meksiko-Tenotitlana, Teskoka i Tlako-
pana, kojim je sruena dotadanja prevlast grada Askaposalka. Nakon toga
se carstvo Asteka naglo iri pod tlatoanima, carevima, Aajakatlom i Mon-
tesumom Prvim, ije su vladavine proete promiljenim politikim delova-
njem njihovog visokog savetnika Tlakaelela, oca pesnikinje Makuiloicin.
Velelepna zdanja koja sa toliko panje i divljenja opisuje konkvistador Ber-
nal Diaz Del Kastijo, i koja su u doba njegove starosti ve bila razorena, po-
dizana su u toku etrnaestog i tokom celog petnaestog veka. Tako je graen
Veliki hram, sa ijim kamenom su panci posle konkviste izgradili Meksi-
ku katedralu. Danas itav jedan grad, itava antika metropola, sa ruevina-
ma svojih dvorova, kola, akademija, kasarni, observatorija i akvadukta, fre-
saka i skulptura lei ispod savremenog Meksiko-Sitija. I, kao to je nemali
deo nekadanjeg graditeljskog i urbanistikog genija Asteka prouen od
strane naunika, tako su nam, zahvaljujui astekim hronikama, ostala zapi-
sana i imena nekih od njihovih slikara, arhitekata i graditelja.
Civilizacija koju su osvojili i unitili Evropljani, zahvaljujui vojnoj
tehnolokoj premoi kao i biolokom ratu koji su vodili protiv amerindijana-
ca, im su spoznali pogubne efekte variole nad domorocima, u mnogim je
segmentima bila razvijenija od tadanje evropske. Po Le Kleziou, ukoliko je
tano da je civilizacijski ok uzrokovan konkvistom pre svega bio sudar teh-
nologija
12
, dakako vojnih, trebalo bi imati na umu, kada se spominje kultura
Anauaka, da je postojao itav niz podruja u kojima su Amerindijanci pred-
njaili pred Evropljanima. To pogotovo vai za medicinske nauke, za pozna-
vanje biljnog sveta i njegove kurativne moi, o emu svedoe prvi panski
hroniari, ali jednaka ocena vredi i za matematike nauke, astronomiju, ur-
banizam i navodnjavanje. Umee kojim je grad Meksiko bio sazdan, ta Ve-
necija Novog sveta, simbolizuje, na najbolji mogui nain, itav korpus zna-
nja i tehnika izgubljenih posle konkviste. Nauka je utvrdila da se Srednja
Amerika nalazila u punom kulturnom i civilizacijskom procvatu poetkom
esnaestog veka. Moni vojni savezi osiguravali su mirni protok ljudi i robe
to je otvaralo put ka razmeni ideja i znanja. Pismo se upravo tada usavra-
valo, a odreene kulture Meksika ve su posedovale bronzu. Svet koji su

12
Le Clzio, J.M.G: Le rve mexicain, str: 270.


21
unitili panski konkvistadori i revnitelji katolike crkve ostaje po tome, u
pisanim analima istorije oveanstva, jedinstveni sluaj razaranja civilizaci-
je u punom zamahu. Amerike su unitene u prvoj mladosti i u punom krea-
tivnom procvatu. Germanski varvari su osvojili jedan Rim koji se odavno
uruavao i razarao iznutra; Romeja je nestala nakon hiljadugodinjeg posto-
janja i nakon to je svetu zavetala pravoslavnu umetnost i misao, uvela slo-
venske nacije u krug civilizovanih nacija Evrope, ali i sauvala i prenela
grko-rimsko naslee nacijama slovenske i Zapadne Evrope. To nije bio slu-
aj sa kulturama i civilizacijama Amerike. Usprkos totalitarnim elementima
vladavine Asteka i Inka, jasno ustrojstvo tih visokocivilizovanih predkolum-
bovskih drutava, posle konkviste i kolonijalizma, nikad vie nije ostvareno.
Razorene su i severnoamerike nacije, irokezi i Irokeka Konfederacija,
dva sedentarna drutva, njihovi gradovi zbrisani su s povrine zemlje ili, ka-
ko je ve pomenuto, potopljeni branama. Celokupna tekovina predkolum-
bovske Amerike dovedena je u pitanje konkvistom, a posledice unitenja
amerindijanskih nacija ne mogu da se mere ni katastrofalnim posledicama
otomanske provale u Evropu i robovanja pravoslavnih nacija pod islamskom
vlau. Indijancima je oduzeta misao, jezik, oduzeta im je dua. Nametnuti
su im tu jezik, vera i svetonazor koji je ta vera sobom nosila. Pismenost,
umetnost, duhovnost Asteka zbrisani su sa lica zemlje. Kolonijalizam je od
prvobitnih Amerikanaca stvorio strance na roenoj zemlji, liivi ih materi-
jalnih dobara i drutvenih okvira u kojima su nekada iveli. To ni oslobodi-
laki ratovi niti velike revolucija, u kojima prednjaie i Indijanci, poput Sa-
pate, do danas nisu izmenili. Primer iapasa je u tome najsveiji i stoji kao
trajna opomena. Povukavi se u sebe i stvorivi bedem od svoje tradicije i
predanja, Amerindijanci su se nali na dnu drutvene lestvice latinoameri-
kih drava (isto vai i za severnu Ameriku) i sputani u svom daljem razvoju.
Nekadanje duhovno bogatstvo i sjaj postali su breme i kob s kojim do da-
nas Indijanci ne uspevaju da odrede svoje mesto u savremenim drutvima
obe Amerike.
Osnovna odlika amerindijanske duhovnosti bilo je potovanje prirod-
nog poretka, prirodnog reda stvari, kao i ravnotee prirodnih snaga materi-
jalnog univerzuma. Jasno je da se Indijanci nisu mogli uklopiti u imperija-
listiki koncept i sistem eksploatacije dobara. Sama pomisao na posedova-
nje zemlje, pogotovo kod nomadskih nacija, od Indijanaca argentinske pam-
pe do Sijuksa, ejena, Paunija, Apaa i drugih nomadskih nacija na tlu Sje-
dinjenih drava, bila je potpuno strana, nepojmljiva i, takorei, skrnava. Kod
Asteka, ak je i posei drvo bio in kojim se remetio prirodni sklad i prili-
kom ega su se upuivale molitve Kecalkoatlu. Le Klezio kae da je za


22
amerindijanske narode ravnotea bila sam izraz boanskog stvaranja
13
.
Celokupna ljudska aktivnost bila je deo stvaranja, deo prirodnog poretka, i
svemu je bilo cilj da se prirodni poredak odri nedirnut i ouva kao takav.
Ovo je centralno zavetanje drevnog amerikog oveka i sutastvo njegove
misli. Velike civilizacije Anauaka (centralni Meksiko) i Tauantisujua (car-
stvo Inka), samo su pokazatelji da su i visoko razvijene kulture, mnogoljud-
ne urbane sredine i tehnoloki naprednije ljudske skupine mogle da se odr-
e, ne naruavajui prirodni sklad i ne unitavajui okolinu. Veliki i kom-
pleksni urbani centri June i Srednje Amerike potvrda su da se urbana civili-
zacija, plod amerike indijanske duhovnosti i graditeljske zamisli, s lako-
om uklapala u svoju okolinu na zagaujui i ne naruavajui je. Za uspo-
redbu, dovoljno je pomisliti na ekoloki izgled predkortesovskog Meksi-
ka-Tenotitlana (o kome postoje vrlo precizni i obimni pisani izvori) i setiti
se da je danas Grad Meksiko jedan od najzagaenijih gradova planete. Slika
biva jo jasnija kada se setimo izgleda onovremenih evropskih gradova i
uporedimo ih sa izvetajima prvih konkvistadora i fratara o lepoti gradova
Nove panije.
Zamisao ove antologije jeste da deo te misli, te duhovnosti, te blisko-
sti sa Bogom i prirodom, izraenih nadvremenskom snagom pesnike rei,
danas pribliimo srpskom itaocu, izborom iz anonimnih i autorskih radova
pesnika staroga Meksika. Pesme su prevoene sa francuskog i engleskog je-
zika, uz uvide u panske prevode i originalni nauatl. U nas je poezija Asteka
ve prevoena. Nekoliko knjiga objavljivanih od sredine ezdesetih godina
naovamo svedoe kako o interesu odreene publike za ovu iezlu kulturu
(kulturu neumrlog jezika na kome se i danas, u centralnom Meksiku, peva),
tako i o pregalatvu i radu srpskih pesnika i prevodilaca koji su asteku du-
hovnost uneli u ivo tkivo srpske pisane rei. Ovaj izbor se upisuje u ovu
neprekinutu tradiciju itanja i prenoenja knjievne batine klasinih Meksi-
kanaca.

V

Ve u najstarijoj zabeleenoj pesmi nauatl jezika nalazimo ritualne i
kosmoloke motive koje e u petnaestom veku da koriste najvei asteki i
nauatl pesnici, iju e ontoloku zasnovanost i filosofsku valjanost da ispitu-
ju u svojim delima. Spomenuta pesma, koja je pratila pogrebni ritual u kla-
sinom periodu Teotiuakana, i koja peva o vaskrsenju ratnika poginulih na
bojitima, glasi:


13
Isto, str : 268.


23
Probudi se, nebo se zlati,
zora svie.
Pevaju fazani boja plamenih,
lete leptiri.

Vaskrsenje due, njena ponovna inkarnacija u telo, po religiji starih
Meksikanaca, dogaalo se etiri godine po smrti ratnika ili rodilje preminule
u toku poroaja. Preobraaj gusenice u leptira bio je simvol prelaenja due
iz jednog materijalnog oblika u drugi, savreniji, nakon privremenog borav-
ka u onostranoj zemlji. Zora, rasvit novog dana takoe je, po ovom shva-
tanju, obeanje novog ivota. Ovaj starodrevni poziv na uskrsnue i ponov-
no ovaloenje od najstarijih vremena se u Meksiku sukobio sa slutnjom da
je ovozemljski ivot jedinstven i neponovljiv. Kao ritualni, potom i knjiev-
ni motiv, esto opevana u poeziji Anauaka, dragocenost ivota pojedinca ne-
prestano se sukobila sa idejom o podreenosti ljudskih bia volji bogova,
odnosno, promisli vrhovnog boanstva, Tloke in Nauake, Gospodara bli-
skog i prstenova sa krajeva sveta. I, dok je religija pruala nadu da posle
smrti dolazi do preobraaja jedinke u simvol lepote i vaskrsenja, dotle je u
poeziji stvaranoj na dvorovima astekih vlastelina provejavala misao o var-
ljivosti samoga ivota i slutnja da je on samo magnovenje iza kojeg ne osta-
je nita. Nesaualkojotl peva:

Da li je istina, da li je istina da ivimo na zemlji?
Daleko od ivota venog, mi samo na tren bivamo na zemlji.
Da je ad, izdrobi se;
zlato da je, uniti se:
da je i perje kecalovo, iscepa se.
Daleko od ivota venog, mi samo na tren bivamo na zemlji.

Dragocenosti (ad, zlato, kecalovo perje), koje italac sree u poeziji
Asteka, metafore sa kojima se uporeuje ljudski ivot niu se jednom, za
evropski duh, neobinom gradacijom, po kojoj je perje ptice kecal najree (i
zato najvee) ovozemaljsko blago. Zlato i ad postavljeni su ovde na drugo i
tree mesto. Ve je primeeno kako je amerindijanska civilizacija bila civili-
zacija perja. U celoj Srednjoj Americi kecal, boja boga Tlaloka, simvol je
vode, kao i ad, i oznaava osebujnost zemaljskih plodova. Zlato, u svem
svojem bljetavilu, nije moglo da ima znaaj kecala i ada: uporedo s inje-
nicom da su predmeti njima raeni ukazivali na boansku stvaralaku mo,
odnosno, na zemljinu plodnost, poseban razlog negovanja odevnih ukrasa
raenih od kecala nalazimo upravo u krhkosti elementa kojim je takva odea
raena. Laka salomivost kecalova perja ukazivala je, u svesti oveka Anaua-


24
ka, na krhkost i prolaznost samog ljudskog postojanja.
Uprkos ovoj jasno izraenoj svesti o prolaznosti, uprkos ovoj linoj,
metafizikoj uznemirenosti najveih pesnika astekog sveta, Tlaltekacina,
Kuakuaucina i, pogotovo, Nesaualkojotla, njima svojstvena, opsesivna zao-
kupljenost smru, u poeziji poslednjeg od navedenih pesnika, razreava se
milju o vekovenosti, ako ne samog ljudskog ivota, onda, slino slutnji
Horatijevoj, pesnike rei kao takve. Nesaualkojotl peva:

Moje cvee nee nestati, pesme moje prestati nee:
ja, pesnik, uzdiem ih.

Pesnik dalje kae da se

Cvee, ak uto i svelo,
odnosi onde,
u Kuu perja i zlata.

U hramu duha, u skrovitu duhovnosti i umetnosti, ostaju pohranje-
na, po davnanjoj tradiciji, vrhunska ostvarenja majstora rei (tako e biti do
konkviste i katolikog spaljivanja meksikanskih arhiva i knjiga). I, mada
pesnik bolno peva o svojoj enji za venim ivotom:

O, kad bih mogao da nikada ne umrem,
da nikada ne skonam, ja!

i boli zbog neminovnosti same smrti

Srce moje slua pesme
od kojih zajeca naglo:
teak sam bonik.
Idemo me cvee
i moramo da napustimo zemlju ovu!
Mi smo samo posueni,
poiemo ka Kui Sunca!

lucidnost kojom peva o sudbini ovekovoj, istovetnoj sudbini cvea, sea
nas mudrosti tlamatinija, kod kojih se Nesaualkojotl kolovao, i ijem je re-
du pripadao. Pleni, u tim stihovima, i vanredna samosvest pesnikova, pouz-
danje u vanvremensku vrednost vlastitih ostvarenja. Nije li, uostalom, i ano-
nimni pesnik rekao:



25
O, mi emo ka njemu poi,
tek e pesme nae iveti,
ovde, na zemlji!

Neposredno nakon ovog iskaza, u istoj pesmi, nailazimo, i na ovakve
stihove:

Ostaviemo samo
nau pesmu i al.

Ovaj dvostih, po svojoj lepoti, prevazilazi mnoga ostvarenja autora
ija su imena do nas doprla. Da paradoks bude vei, nama je, u ovom slua-
ju, kao potvrda samog poetskoga iskaza, uistinu, ostao samo stih, i dah, za-
navek nepoznatog pesnika.
Meutim, tu, ljudsku upitanost, pred smislom vlastite egzistencije, tu
dilemu antikog amerindijanskog oveka u samu svrsishodnost potrage za
razreenjem i odgovorom, nalazimo moda najjasnije postavljenu u pesmi
(pesmi siroeta, iknokuikatli) A posle, iz alka. Anonimni pesnik (i ovde)
kae:

O kuda u to, kuda poi?
Muna, oba puta, muna.
Onamo, moda, u dom tvoj da siem,
ili, u unutranjost neba?
Il, jo jednostavnije, da ovde, pod zemlju, siem?

Oba puta, na koja pesnik aludira koristei oblik paralelizma, jesu re-
ligijske projekcije onostranog ivota, ukoliko, po pesniku, takvoga uopte
ima. Valja podvui kako je boanski dom, kako je mesto mrtvih u koje se,
po verovanju, silazi posle smrti tako i unutranjost neba, svet gornji (jer,
po teogoniji i panteonu Asteka, sva boanstva su prevashodno imanentne fi-
guracije imanentnog Ometeotla), oba su ta puta, po oseanju pesnika obe
te mogunosti istrajavanja u svesnom postojanju po smrti putevi muni,
jer neizvesni i sama njihova stvarnost nesigurna i ni na kakvom postojanom
svedoanstvu utemeljena. tavie, pesnik o svojoj korenitoj sumnji i peva, u
poslednjem stihu, kada veli da je moda, sa logike, racionalne strane, naj-
jednostavnije pomisliti kako se posle smrti nita ne dogaa, kako jednostav-
no niega, ni boanstva, Ometeotla, nema, i kako se ipak, moda, sve svra-
va smru i ukopavanjem oveka u zemlju. Svetska mistina literatura pozna-
je jo ovakvih mesta. Ovi nas stihovi u neemu seaju i Njegoeva shvatanja
smrti, kada pesnik, na jednom mestu, u svojoj prepisci, izjavljuje: Moja je


26
ideja me nebesima i grobnicom smjelo leela, i ja sam smrt ovako razu-
mjeo: ili je tihi vjeni san koji sam boravio pree roenja ili lako putovanje
iz svijeta u svijet i priislenje besmrtnom liku i vjeito blaenstvo. No, i u
astekog je pesnika, ovako smirena konstatacija, retka. Dodatni problem sa
kojim se italac suoava u iitavanju pesnike tradicije jedne kulture radi-
kalno drugaije od judeo-hrianske, i evropske, jeste u tome to su nam
dostupna pismena i knjievna svedoanstva nauatl jezika tek ruine, krnji
fragmenti nekadanje bogate usmene i pisane tradicije.
Danas znamo za imena nekoliko pesnika iz vremena Tolteka i Teoti-
uakana, meutim, ta su svedoanstva tura i ukazuju samo na razmere uni-
tenja koje je usledilo nakon konkviste. Kada je re o preporodu nauatl tradi-
cije, u kojoj je ime Tlaltekacina jedno od prvih i najveih, treba imati na
umu da je taj vladar i pesnik bio batinik viestoletne, verovatno i milenijske
knjievne batine nama danas, skoro u svemu, nepoznate. Tlaltekacin je pes-
nik stianog erosa, pribrani hroniar pustoi ljudske egzistencije sred koje je
ena, kurtizanka, umilna ljubavnica, otelotvorenje lepote ovozemljaskog i-
vota ali i olienje pramajke, Koatlikue. Poema, kao svojevrsni govor o lju-
bavnoj predigri, figuracija je zanosa nasladama ulnim, ali, i duhovnim: kao
takva, pesma kneza Tlaltekacina je najpre govor o ljudskom suoavanju sa
osnovnim pitanjem to ga postavlja sam ivot, a to je, u njegovoj poemi,
smrt i nestajanje. Ovaj govor pesnik ostvaruje upravo pevanjem o telesnoj
propadljivosti voljene ene i sebe samog. Lik ene u ovoj pesmi vieznaan
je. Najnenija ena simvol je, sa jedne strane, propadljivosti svega to je
ljudsko, pa i najtankoutnijih naslada, a sa druge, figuracija u mitu napute-
ne pramajke. Gubitak tela (smrt koja vreba na samom vrhuncu ulnih doiv-
ljaja) oznaava vraanje zemlji, Koatlikui. enu (ljudsko bie), u pesmi, na-
pustie ljubavnik, ali, gubei svoje telo, ona naputa i sebe samu. I tako e-
na/Koatlikue izraava osnovni pardoks stvorenog sveta: ona je roditeljka,
Darovateljica ivota, enski princip dualnog Boga, ali i figuracija smrti i
ljudskog unitenja, odnosno, sahranjivanja oveka u zemlju. Tako ena, u
ovoj pesmi, u krajnjem ishoditu, simvolizuje kako oveka, tako i samog
Boga i njihovu nunu meusobnu povezanost (uostalom, nisu li kolumbijski
amerindijanci svoje mrtve polagali u zemlju u poloaju fetusa, vraajui ih u
okrilje pramajke, pripravne za neko budue, slueno, uskrsnue?).
Smrt je paradoksalna upravo po tome to ovek naputa sebe nee-
ljeno. Kako bi naglasio misao o nedoreenosti ljudskog ivljenja, pesnik ka-
e:

... na zemlji, ovde, mi jo
sasvim nismo...



27
ivot ljudski ostaje nedoreen jer je sama spoznaja Boga (koliko se
god pesnik pozivao na mit i pramajku), u osnovi, neizvodiva u ispravnom
smislu:

Naina da se On ispravno upozna
nigde na zemlji nema!

Gradei pesmu na odnosu mukarac/ena u ljubavnoj predigri, knez
Tlaltekacin pomera govor u pravcu razmiljanja o konanoj stvarnosti (ova
se krije onkraj najintimnijeg meuljudskog optenja, optenja u ljubavi). Pe-
vajui o propadljivosti ljubljene ene i svojoj, pesnik kree u potragu za Bo-
gom, u strasnu potragu za sluenim razreenjem svekolikih tajni ovoze-
maljske stvarnosti. Govorei o Bogu Tlaltekacin prua i vanredan primer ar-
gumentacije svojstvene negativnoj, odrenoj
14
teologiji, u kojoj, po kaziva-
nju Dionizija Areopagita: ...moemo rei da On nije ni dua, ni um, ni
predmet saznavanja... ni jedna druga stvar koju znamo mi ili bilo tko dru-
gi.
15
No, korenita sumnja u osnovanost sveta i svetskog poretka kao tak-
vog, nee biti duh kojim je spevana ova pesma. U ovoj jedinoj pesmi to
nam je ostala od kneza Tlaltekacina, provejava osnovno poverenje i uzdanje
u smislenost postojanja sveta ovakvog kakav on jeste, poverenje prepoznat-
ljivo i u knjievnom opusu kneza Nesaualkojotla, i trezveno, smireno prih-
vatanje ljudske sudbine. Stiani patos ovih stihova nagovetava budue
smernice nauatl poezije. Tako Nesaualkojotlovi stihovi:

Ovde ne moe niko
niko ne moe biti prijatelj
sa Tvorcem ivota.

seaju nas prvotnih stihova o Bogu to ih je spevao njegov prethodnik, i ve-
rovatni uzor, Tlaltekacin. Bog, koji se tek priziva, kojeg ljudski um ne
moe da spozna, niti da shvati njegove pute, budui jezgro sveta i sutastvo
vaseljene i same ljudske due, ostaje trajna kob pesnikova.
Naglaeno je, ve, kako su cvee i perje simvolini prikazi oveije
sudbe. Vekovima korieni kao pesnike slike i stilske figure, govorile su
oveku Anauaka o prolaznosti ivota i svetova. Prvi individualni glas, koji
se oteo korpusu usmenog predanja i kolu dvorskih pevanja od ovih slika
uinio je vanvremenu poeziju. Danas, moemo slobodno rei kako se u sti-

14
Izraz je V. Krmpoti
15
citirano po eseju Vesne Krmpoti Poezija, Indija, Tagor; predgovor zbirci pesama Gi-
tanali Rabindranat Tagore, Prosvjeta, Zagreb, 1983.


28
hovima iimekog vlastelina Tlaltekacina rodila prva literatura Meksika.
Uasavanje koje smrt uzrokuje u svesti ovekovoj ovde je ukroeno, savla-
dano, onako stameno kako e kasnije u nas o smrti propevati, recimo, jedan
Antun Branko imi. Preobraaj tradicionalnih knjievnih oblika u Pesmi
Tlaltekacina jednoj auiani plod je istanana duha osetljivog i nemirnog po-
jedinca:

Jesu li velji, skupoceni adi,
iroke perjanice kecalove
cena ivota mog?

da bi, po prihvatanju smrti kao ishoditu ivota,

Jednostavno, otii u,
ja nestau.

rekao;

Ja, jednostavno, nestau,
srca prekrivenog cveem.

...neka nestanem dakle,
nek me odenu pokrovom samrtnim,
mene, pesnika, i nek tako bude...

Tad e kecalova perja biti unitena,
kao i skupoceni ad
koji sa toliko panje bi raen.

i zakljuio:

Jednostavno, neka bude tako,
ali bez nasilja.

Na primeru Nesaualkojotlove pesme siroeta pod naslovom Niko
ne moe da bude prijatelj sa Darovateljem ivota mogu se najbolje uoiti
osnovni elementi religijske metafizike astekog pesnika. Ova pesma je u ce-
losti graena na paralelizmu kao stilistikom principu. Slino starohebrej-
skoj poetici ili srpskoj usmenoj knjievnosti, i u nauatl poeziji ponavljanje i
upotpunjavanje odreene misli, sentence, ritmike celine odgovarajuim iz-
razima koji korespondiraju na nivou ideja, i/ili ritmikih sekvenci, ostvaruje


29
se u nekoliko vrsta paralelizama, od kojih su najbitniji sinonimski i ritmiki.
Osnovna karakteristika te poezije jeste da je u njoj izvreno paralelno grada-
cijsko nizanje i ponavljanje misli. Gradacija kljunih stihova, koji otkrivaju
shvatanje odnosa izmeu Boga i oveka, ostvaruje se na sledei nain:

Postavljanje premisa:

a) Ideja o transcendentnom Bogu
(Dom samosazdatelja nigde ne moe biti)

b) Ideja o Bogu kao stvoritelju, izumitelju
(On je taj koji izumljuje stvari,
stvoritelj sebe samog, Bog.)

v) Misao o mogunosti/nemogunosti prijateljstva sa Bogom
(Ovde ne moe niko,
niko ne moe biti prijatelj
sa tvorcem ivota)

Sredinja misao:

g) O mogunosti ostvarivanja susreta sa Bogom, i sticanja saznanja koja iz
takvog susreta nuno proistiu, kao potvrda prethodno postavljenih premisa
(Onaj koji ga sretne
to dobro zna.
On se tek priziva)

Zakljuivanje:

v) Potvruje se da nije moguno ostvarivanje prijateljstva izmeu oveka i
Boga
(Uistinu, niko tvoj prijatelj nije,
Darovatelju ivota!)

b) Bog stvoritelj uzrokuje bol i patnju u srcima ljudi, izluuje ih
(Darovatelj ivota
nam izluuje srca!
opija nas ovde!)

a) Ideja o imanentnom Bogu, uzroku sviju mena



30
(Samo ti si uzrok sviju mena
i srce nae to dobro zna)

Po ovoj shemi jasnije uviamo na koji se nain ostvaruje paralelizam
u nauatl poetici. Boanstvo, Ometeotl, prikazano kao transcendentno u pr-
vom delu poeme, postaje aktivan inilac u njenom drugom delu. Naglaeno
je da su oba boanska atributa, transcendentnosti i imanentnosti, doivljena
kroz njihovo odraavanje u pesnikovoj svesti o boanskom. Meutim, ono
to nas, batinike judeo-hrianske kulture, moe najvema da pleni, jeste
osnovna, krucijalna razlika, izmeu stava Ometeotla prema oveanstvu i
stava starozavetnog Jahvea, koja je, recimo, sasvim oevidna. Dok se psal-
mista, neretko, u svojoj teskobi obraa Bogu i peva o njegovoj milosti i sim-
patiji, dotle Nesaualkojotl samo nagaa kakav je boanski naum prema o-
veanstvu i, ma koliko sam ispovedao ljubav i poverenje prema njemu, ono
samo odgovara oveku utnjom kojom izluuje njegovo srce. U toj tenziji,
koja nastaje boanskom utnjom i ljudskom enjom za razreenjem tajne i
odgovorom, kao i prijateljevanju sa boanskim, pesnik izgrauje svoju pes-
mu.
U ovom grubom planu samo su naglaeni glavni elementi pesme nu-
ni da se razume njen logini tok. Uzeti u celini, oblici paralelizama su u
njoj mnogostruki, i jednako vredni panje. Ve u prvoj strofi (u pesmi ih
ima sedam), nakon poetne postavke o prirodi Boga, slede stihovi u kojima
prepoznajemo parcijalni, sinonimini paralelizam:

ali Njega prizivaju posvud,
posvud ga oboavaju,
posvud se na zemlji za slavom Njegovom traga,
za imenom Njegovim.

ovaj se katren zatim ponavlja u drugoj strofi, nakon iskaza o boanskoj stva-
ralakoj moi. Primer paralelizma po uzlaznoj gradaciji jeste poetni stih
tree strofe, kada pesnik kae da ovde ne moe niko / niko ne moe biti pri-
jatelj / sa tvorcem ivota. Dok se, u istovetnoj strofi, prepoznaje jo jedan
oblik uzlazlog paralelizma u stihovima (koji se ponavljaju i u etvrtoj stro-
fi):

Pokraj Njega, sasvim blizu Njega
Mogue je iveti na zemlji.

Primer metaforinog, simbolinog paralelizama nalazimo u petoj
strofi:


31

Jednostavno, kao to tragamo
Me cveem
Tako tebe traimo na zemlji.

i, na koncu, primer konstruktivnog paralelizma, u kome drugi stih dovrava
misao prvog prepoznajemo u dvostihu este strofe, koji se ponavlja i u za-
vrnoj, sedmoj, kao poslednja pesnikova slutnja:

Moda niko blizu Njega ne sme da prebiva,
niti da vlada nad zemljom!

Nauatl poezija nadasve slavi prijateljstvo. Pored niza erotskih i lju-
bavnih pesama, od kojih su najuvenija duga, erotska pesma Akiaucina od
Ajapanka (Pesma alkalanskih ena), spevana po Aajakatlovom osvajanju
njegovog grada, ve navedene Tlaltekacinove poeme ili niza pesama zavod-
nica, kurtizanki, kuekuekuikatle, u kojima dolazi do nesputanog slavljenja
putene ljubavi i seksualnih uitaka u, neretko, smelim i vanrednim metafo-
rama, o vrednosti druenja i prijateljstva se najvema pevalo u prolenim
(opankuikatl) i cvetnim (oikuikatl) pesmama. Takve pesme spevavali su
mnogi anonimni pesnici, kao i autori za ija imena i ivote znamo. Moda
nam je najneobiniju pesmu spevanu u slavu prijateljstva u zavetaj ostavio
nesretni Nesaualkojotlov prijatelj, pesnik i vlastelii Kuakuaucin. Po svojoj
knjievnoj vrsti, ona se najpre svrstava u red pesama siroeta, no po uzroku
svojega postanja, ona je svedoanstvo o smrti jednog prijateljstva koja je, u
ovom sluaju, bila predhodnica smrti same. Po istorijskom kazivanju, Nesa-
ualkojotl, zaljubivi se, prilikom jedne posete prijatelju u njegovu verenicu,
mladu Askaloicin, odluuje se da ovoga poalje na bojite, kako bi pogi-
nuo. Naslutivi svoju propast, Kuakuaucin je sastavio nekoliko pesama od
kojih je najuvenija pesma siroeta, elegina poema sauvana u vie nauatl
rukopisa (to svedoi o njenoj cenjenosti), koju je pevao prijateljima i poda-
nicima prilikom uvenog oprotajnog banketa. Tradicionalni motiv otue-
nosti i samoe, kao i (ontoloke) zebnje pred smru, ovde je ugraen u iru
celinu. Pesme siroeta opevaju osamu, ostavljenost, neretko naputenost od
strane Boga, nespoznatljivog. Zasnivaju se na izotrenom oseaju ontoloke
neosnovanosti, neutemeljenosti ovekove egzistencije. No ovde, boanstvo
je najpre motiv iz senke, dok je teite pesme stavljeno na izdaji prijatelje-
voj, na oseaju osame i naputenosti koji proistie iz (zlo)dela prijateljeva,
ne boanske promisli/postupka. U ovome i jeste posebnost ove izvanredne,
kako bi se danas reklo, meuanrovske pesme:



32
Neka se otvori srce tvoje,
nek se visoko uzvine,
ti, koji omrze na me,
ti, koji me na smrt osudi!
Evo, ve odlazim Kui Njegovoj,
i nestau.
Moda e za mnom, jednom sam, i plakati,
za mnom bolovati,
ti, prijatelju moj,
ali ja ve odlazim,
Njegovoj kui odlazim.

esto korien motiv o jedinstvenosti i neponovljivosti ivota u ovoj je pes-
mi posebno naglaen:

...vratiti se vie neu,
pojaviti se vie nikad neu, na zemlji!

Postoje, u knjievnoj zaostavtini drevne nauatl poezije, i tragovi, vr-
lo indikativni, jasni, o Nesaualkojotlovoj reakciji na ovu pesmu. Otvaranje
srca, preduslov ostvarivanja tog, meusobnog darivanja, koje je bilo ideal
drutava Orlova i Jaguara, ideal viteke solidarnosti i istinskog druenja,
uivanja u skladu, zazivanju sree, i, uopte, drutvenim i kulturnim vred-
nostima njihovog miljea, odgovaraju atmosferi potonjih Nesaualkojotlovih
stihova. Razmiljajui o varljivosti ivota, o smrti i nestalim prijateljima,
Nesaualkojotl je, u starosti, pevao da emo samo jednom biti uniteni. Re-
kao je i:

Tuan sam, alostan i
sam, ja, knez Nesaualkojotl!
s cveem i pesmama
se priseam knezova
koji su otili,
njega, Tesosomokcina,
i njega, Kuakuaucina.
Ali, oni uistinu jo uvek ive
u zemlji onostranoj.

Kad bih samo mogao da poem za knezovima,
da im ponesem naeg cvea!



33
Kukuaucina pominje, dodue usiljeno i, rekli bismo, preko volje. Cvee, ko-
je simbolizuje lepotu sveta i lepotu pesme, kao i govor ovekov o toj lepoti,
vrhunske su vrednosti nauatl mudraca. U spoznajnu mo poezije najvie je,
od svih astekih pesnika, verovao Nesaualkojotl. Upitanost njegova, kao
slutnja o stvarnosti onostranog, ali i neutemeljenosti osnovnih ljudskih uve-
renja, u ovoj pesmi se razotkriva i kao svest o konanosti smrti i razaranju
svega ljudskog u njoj:

Kad bih mogao da uinim svoje
lepe pesme Tesosomokcina!
Da, nikad se ugasiti nee slava tvoja,
knee moj, Tesosomokcine!

alim za tvojim pesmama,
zato plaem,
zato sam tuan
i sebe razdirem.
Da, jecam i tuim
jer te vie nema, tebe nema;
u zemlji onostranoj si.
Vie se nee vratiti, na zemlju,
zato se razdirem.

Sad ostvarujmo prijateljstva! / upoznajmo sada svoja lica!, kae u-
vena asteka pesma, jer samo smo na tren jedni drugima darovani. Privre-
menost, prolaznost, krhkost prijateljstva, svest o neizvesnosti svega to je
ljudsko jeste ono to pleni u ovim pesmama koje su, svee, nepatvorene,
dole do nas. Mladi Temilocin peva o svojoj elji da, meu Orlovima i Jagu-
arima, stekne prijatelje: Izaslanik Boiji eli da obaspe bratstvo pesmama.
Svojevrsni carpe diem nauatl pesnika, zasnovan na svesti o kratkotrajnosti
ivota, u prvi plan postavlja ostvarivanje ljudske linosti, kroz obrazovanje,
kroz stvaranje, kroz druenje. esti su stihovi u kojima se naglaava kako je
sama istina ivljenja nesigurna i kako je ostvarivanje linosti jedinstven do-
gaaj. Ali, kada je re o vekovenom, anonimni pesnik belei da e:

Jedino... ona, pesma, istinita
i priznata biti!
Mi emo ka njemu poi,
tek e pesme nae iveti,
ovde, na zemlji!



34
Poezija o krhkosti ljubavi, prijateljstva, prolaznosti ivota, poezija o
svetu koji e neminovno da iezne i propadne (a propast i smrt su doli sa
drugog kraja sveta
16
), ona danas odzvanja u nama najpre svojom lirskom
razigranou, filosofskom upitanou i vedrom, himninom pevanju u slavu
mladosti i ivota. Istovetna vedrina prisutna u njenim poecima oituje se i
u stihovima Temilocina, njenog poslednjeg, traginog predstavnika. Po pro-
pasti ovoga sveta, mi, uistinu, imamo samo ovaj pregrt pesama, istinitih i,
verujemo, priznatih po bitnim vrednostima koje nose u sebi.



POGREBNI RITUAL,
O VASKRSENJU RATNIKA PREOBRAENIH U LEPTIRE
(Teotiuakan, klasini period)



*


Probudi se, nebo se zlati,
zora svie.
Pevaju fazani boja plamenih,
lete leptiri.


*


16
Le Clzio, str : 150.


35















I

HIMNE I RITUALNE PESME



36

HIMNA MAJCI NAOJ

Boanstvo na kaktusu raskonom:
Majka naa, leptir prozrani!

Posmatrajmo je: u svih devet dolina
ona prodire srca jelenja.

Ti si naa Majka, kraljica zemlje:
Odevena novim perjem i ilovaom.

Na sva etiri istoka strele se slomie:
postala si kouta!

I na suhu zemlju dooe da te vide
iunenel i Mimi!


37

HIMNA ATAMALKUALOJANA

Moje je srce cvet, otvara krunicu svoju
i caruje sred noi.

Evo doe naa Majka,
evo doe boginja Tlacolteotl!

U Tamoankanu rodi se bog kukuruza,
u predelu cvetnom, prvoga-Cvet.

Rodi se u predelu kinom i maglovitom.
U predelu cvetnom, prvoga-Cvet.

Gde se stvaraju deca oveija,
gde se nalaze oni to poseduju ribice smaragdne.

A sad e dan da sine,
sad e zora da svane:
sve dragocene ptice ine libacije
u predelu cvetnom.

Uspravno stoji na zemlji,
knee Kecalkoatle!

Radujte se ukraj cvetnoga stabla,
vi, ptice dragocene!

ujte rei Gospodara Naeg!
ujte rei Ptice Dragocene:

Ne treba gaati smrt,
ne treba uzeti duvaljke!

Doneu cvee svoje:
cvet purpurni ko telo nae,
cvet mirisni, beli -
iz koga cvee nie.



38
Igra se loptanja,
igra se loptanja, stari olotl,
u dvorani svetoj, igra se olotl,
u prstenu od ada sainjenog.

Gledajte prinose li Dete-Boga
u Kui noi, u Kui noi.
Dete, o Dete, utim se cvetovima krasi,
zauzima mesto svoje u igri loptanja:
u Kui noi, u Kui noi.



39

PESMA OIKECALOVA

Jesam li doao iz mesta kinog i magliastog,
ja, oikecal?
Ne, jo nisam: u Kui sam ala,
u Kui silaenja!

- A kako si plakao, svetenie predela vetrovitog!
O, Dete Kralju, ti si traio oikecala.
Krenue za dobrobit nau
u predeo tirkiznih magli!


40

PESMA CINTELOTLA

- Ja, Procvetali kukuruz, rodih se s vrpcama crvenim.
- Hrana se naa preliva bojama raznim:
uzdie se tamo i otvara semenje svoje,
u prisustvu boga koji obasjava dan.

- U predelu kinom i maglovitom
jedino lepe rene cvetaju biljke:
ja sam boje stvorenje,
ja sam njegovo stvorenje: evo me!

- Srce tvoje ivi meu bojama samo:
na postolju od vlane mahovine peva,
knezove na ples poziva:
u Atlitepanu vlada!

Bog te je stvorio, iznedrio te je kao cvet,
oslikao te kao pesmu.

I Tolteci su slikali:
iezle su njihove knjige oslikane:
ali, srce je tvoje neporono, dostiglo je savrenstvo.



41

HIMNA IPE TOPEKU

O noni pijane, zato se preruava?
Odeni se zlatnom makarom, odeni se kiom!

O boe, kad tvoja voda, draguljima bogata,
tee niz akvadukte,
ona menja kiparis u kecale,
i tad me zmija plamena naputa.

Hou li stradati, ja, nena kukuruzna stabljika?
Srce je moje kao smaragd: ostavi mi zlato!
I moje srce postae hladno: sazree ovek,
bie to roenje Gospodara Rata.

Boe moj, daruj u izobilju kukuruza!
Nek pokraj tebe uzdrhti nena stabljika:
svoje oi dri uprte ka visovima tvojim,
zaziva te.

I moje srce hladno postae: sazree ovek,
bie to roenje Gospodara Rata.







42

HIMNA TLALOKU

- U Meksiku bog ite svoj dug:
uspravni su, okrenuti u pravcu sva etiri vetra,
me papirnim zastavama.
ujte jadovanja!

- Stvorenje sam; drei radosno
pregrt krvavog trnja,
boanstvo vodim ka teraci svetoj.
O, ti si bio poglavar moj, Knee arobnjaku,
Tebi doista dugujemo hranu,
i, mada ti si prvi,
velik je broj onih koji te nipodatavaju!

- Ako takvog i ima, koji bi mene vreao,
to je samo zato to ne poznaje me:
vi, vi ste moji roditelji,
vi, moji svetenici-jaguari!

- Poao je iz Tlalokana
na tirkiznoj barci,
i niko ne vide Akatonala...

Pogledaj na sva etiri istoka,
gledaj i hodi sve do Pojautlana:
s praporcima, sred magline,
ukaza se Tlalokan!
O moj brate Tockuekuee...
...
Nestau zauvek!
ujte jadovanje!

Pa nek preem u mesto tajne,
tamo gde On caruje!
Govorih to Knezu nad znamenjem:
Nestau zauvek!
ujte jadovanje!



43
Nakon etiri godine,
meu nas vaskrsnue
ni ne saznavi za to,
nebrojeni,
u Domu Bestelesnih, u Domu Kecala,
i tad zbie se preobraaj:
Takva je sila Onog koji dariva svet!

Pogledaj na sva etiri istoka,
gledaj i hodi sve do Pojautlana:
s praporcima, sred magline,
ukaza se Tlalokan!


44

OMETEOTL

On je Gospod i Gospodarica dvojnosti

On je Gospod i Gospodarica odranja naeg

On je majka i otac bogova svih, bog stari

I bog vatre je
Prebiva u pupku vatrenom

On je ogledalo dana i noi

On je zvezda koja obasjava svekolike stvari
I Gospoa suknje zvezdane

On je na otac i majka

Ali On je, nadasve, Ometeotl,
Koji prebiva u mestu dvojnosti, Omejokanu














45

HIMNE VRHOVNOM BIU

I

Bog koji se krije

Da li samo u unutranjosti neba
re svoju otkriva,
Boe?
Moe li se ona spoznati?
Moda je tebi dosadno na zemlji?
Oduzee nam slavu svoju i ime svoje,
ovde, na zemlji.
Kako e to uiniti?

Niko ne moe da bude prijatelj
s Darovateljem ivota,
prijatelji!
Orlovi i Jaguari,
kuda to polazimo,
kakve li e nam patnje biti?


II

Gospodar na,
Gospod bliskog i prstenova sa kraja sveta,
misli ta hoe,
odreuje,
zabavlja se.
Po hiru svom odluuje.
Na dlanu svome
dri nas okupljene,
po volji svojoj igra se nama.
Baca nas,
kotrljamo se kao kugle,
pomera nas na sve strane.
Igrake smo njegove.
Ruga nam se.


46

III

Tebi, Gospodaru bliskog i udaljenog,
uitak pruamo.
Niko ne ali za bliskou s tobom,
Darovatelju ivota!

Ne smatra nas vrednijim od obinog cveta,
i mi emo svenuti, mi, prijatelji tvoji.
U paramparad nas razbija
kao da smo smaragdi.
Ti nas kao sliku brie.
Polazimo svi u predeo mrtvih
gde emo svi nai pogibelj zajedniku.
ta smo to za tebe, Boe?
tako ivimo,
tako, na mestu samom pogibelji nae.
Da li emo se, mi ljudi,
izgubiti?
Gde to moramo poi?

To je razlog jecaju mom,
dok tebe to umara,
Tebe, Darovatelja ivota.
I ad se razbija,
iscepa se kecal,
a Ti, Ti mi se ruga.
Mi ne postojimo.
Moda smo nitavilo za Te?
Unitava nas,
ini da nestajemo odavde.
Ali posipa darove svoje,
hranu, zaklone,
Ti koji ivot daje.
Niko ne moe rei, ako ivi u Tvojoj blizini,
da e biti u bedi.
Izvore kamena dragih,
cvetanje perja kecalovog,
da li je to srce Tvoje, Darovatelju ivota?


47

CIKLUS O KECALKOATLU

1. KECALKOATL

Bogovi su veali, govorei: ko e ovde poivati?
Nebo se uvrsti, zemlja se uvrsti,
ko e na njoj prebivati, o bogovi?
Svi su time zabrinuti.
Ali tad Kecalkoatl doe, stupi u Carstvo smrti,
u prisustvu je Cara i Carice smrti.
Kazuje im: - Evo zato sam doao.
Vi uvate svete kosti. Doao sam da ih ponesem.
I Car mrtvih mu odgovori: - kakve su tvoje namere s njima,
Kecalkoatle?
A on odgovori: brinu se bogovi oko toga ko bi na zemlji mogao
da ivi.
Tad gospodar Carstva smrti ree: - dobro je!
Uzmi koljku moju i sviraj njom etiri puta hodei
oko moga trona od smaragda.
Ali kako koljka ne bi probuena, on pozove crve,
i crvi nainie mnotvo rupa
kroz koje smesta prooe strljeni i pele none.
I Gospodar Carstva mrtvih ree:
- Dobro je! Uzmi te kosti! Ali tad se obrati slugama svojim,
mrtvima: - Recite mu, bogovi, da ih ovde vrati!
Kecalkoatl odgovori: - To nikako, uzimam ih zauvek!
Ali njegov dvojnik ree: - Reci im da e ih vratiti!
I Kecalkoatl im odgovori viui:
- Vratiu ih! I tako bi u mogunosti da se uspne
i uzme svete kosti.
Ovde kosti mukarca, onde kosti ene: uzima ih, sakuplja,
i odnosi sa sobom.
Ali tad iznova Gospodar mrtvih ree slugama svojim:
- bogovi!
On zaista odnosi svete kosti!
Iskopajte zamku! Kopaju zamku, i on pada u nju,
upajui zemlju,
prepelice ga preplae, on pada kao mrtav,


48
i evo, rasipaju se svete kosti
koje kljunovima svojim kljucaju prepelice.
Smesta se Kecalkoatl povrati i, plaui
nad svojom sudbom, ree dvojniku svom:
- Dvojnie! ta sad? Ovaj odgovori:
Doista, bie onako kako mora biti!
Skupljaju kosti, jednu po jednu ih prikupljaju
i odnose ko tovar u Tamoankan.
Kad su dospeli u Tamoankan, Kilactli samelje kosti,
i u dragocenu posudicu prah pospe
koji Kecalkoatl pokropi krvlju iz svog uda monog.
Tad svi bogovi primie pokoru, govorei:
rodila se kazna boja.




49
2. ISKUENJE

Poto Kecalkoatl nije prihvatao da boanski danak plaa
u ljudima,
u ljudskim rtvama, mudraci se dogovorie tajno.
Imena njihova bejahu Bletee Ogledalo, Kolajna
od dragocenog Perja, Vetak.
Govorili su:
- Morae da napusti svoj grad, i tamo emo iveti mi.
Takoe govorahu: - pripremimo napitak od mageja, opijmo ga;
iskvariemo ga tako, pae u nemilost bogova.
A Teckatlipoka ree: - Podajmo mu njegovu sopstvenu plot!

(Teskatlipoka govori)

- Kecalkoatle, sine, pozdravljam te!
Doao sam da telo svoje u ogledalu pogleda.
Kecalkoatl odgovori: - emu taj trud?
Odakle dolazi? Zato se za telo moje brine?
Ali, evo, pogledaj ga!
Ree mu: - O sine, svetenie, rob sam tvoj
i dolazim sa planine Nonoualko.
Gledaj svoje telo!
Tada mu prui ogledalo i ree:
- Sine, pogledaj se, spoznaj se: u ogledalu pojavie se!
Istoga trena, Kecalkoatl se ugleda i, prestravljen, ree:
- Kada bi me sluge moje ugledale, sve bi u beg udarile!
Jer mu vee bejahu upaljene
i oi upale u svoje duplje, i celo lice
bejae naduveno. Na nalikovae ni po emu na ljudsko bie!
Poto sebe vide u ogledalu, ree:
nikada me vie sluge moje videti nee.
Ovde u da boravim sam.

(Iuimekatl, koji je izmislio rad sa perjem, prui Kecalkoatlu
mogunost da se otrgne od svoje runoe)

Prvo mu saini ures od kecalova perja,
koji mu stajae od ramena do pojasa.
Zatim saini tirkiznu masku.


50
Takoe uze crvenu boju da mu oboji usne u crveno,
i boju utu, da mu iscrta kocke po elu.
Zatim mu uini zube kao u zmije,
saini kosu i bradu od plavoga i crvenog perja gvakamaje,
uvrstivi ih tako da mu vise s lea. I kada sve zgotovi,
Kecalkoatlu prui ogledalo.
Kecalkoatl uvide koliko je bio lep
te izide iz svog pribeita,
iz samoe koja mu bee postala utoite.

(Teckatlipoka i Iuimekatl po trei put pokuavaju da ga prevare)

- Ne smem da popijem. Postim, a od ovoga moe lako
da se opije!
Moda i umre! Ali mu oni odgovore:
- Probaj, bar malo, makar malim prstom, snai,
a i godinje doba je za to!
Kecalkoatl ga okusi vrhom prsta, i, pota ga proba, ree:
- Oevi, tri put zaredom u da ispijem!
I vraevi rekoe: - etiri puta ga treba ispijati!
Ali mu oni i peti put dosue:
- Ovo je libacija tvoja u slavu bogova, rekoe mu.
I kad pijan bi, svakom od njegovih slugu dadoe
pet aa.
Svi ih ispie i poznae pijanstvo.

Zatim su vrai rekli Kecalkoatlu:
- Sine, pevaj! zapevaj sledeu pesmu.
I Iuimakatl vra
ga pozove da ponavlja za njim:

Evo moje kue od dragocenog perja,
moje kue od kecalova perja,
moje kue od crvenog sedefa:
joj, sad je napustiti moram!

Tad u veselju svome Kecalkoatl naredi:
- Dovedite mi sestru
da se zajedno ona i ja napijamo!


51
Poslanici polaze na planinu Nonoualko
gde je vrila pokoru. Kau joj:
plemenita sestro koja ivi u pokori,
po tebe smo doli, da bismo te predali plemenitom
Kecalkoatlu, kako biste se oboje sjedinili.

Ona ree: Neka tako bude, hajdemo!
I kada doe, priblii se Kecalkoatlu.
Pruaju joj au po au pulka, a sa petom
se sama od sebe podaje.
Tako ih opie Iumekatl i Toltekatl
koji zatim za nju pevae:
- sestro moja, gde li prebiva?
- O Kecalpetlatl, opijmo se!
Poto se opie, nisu li rekli:
nismo isposnici,
ne slazimo na reku za obredno prnje,
bodljama se ne muimo
i ne prinosimo rtve kad zora svane.

Tad je, meutim, svitala zora, i svi tuni postae,
i njihova se srca preplaie. tad Kecalkoatl ree:
Avaj! Beda je na meni! Teskoban bee.
Evo i tubalice mu,
kad je to mesto naputao:

- Vie ni dan u svome domu provesti neu!
O kad bih jo u njoj mogao biti!
Ovo to sriem dobro osluhnite:
Moje telo je samo malo zemlje,
Bola, teskobe, robovanja.
Nikada ja vie ivot nai neu!
I jo pevao je:
- avaj, majka me je hranila moja,
boginja sa suknjom od zmija,
sin njezin bejah, a sada,
ne preostaje mi drugo no da plaem!



52
Kada Kecalkoatl dovri pev,
svi dvorjani i sluge mu bejahu
tuni i plakahu,
svi s njime pesmu ovu pevahu.

- Avaj, znali smo za blagodet,
zahvaljujui onima koji vladaju,
zahvaljujui Pernatoj Zmiji!
Smaragd vie ne blista,
slomi se drvo krivo:
ostale nam suze nae!

I kad mu sluge zautae,
Kecalkoatl im ree:
Oe, svreno je,
grad naputam, putem svojim idem.
Obznani volju svoju, nek se koveg od kama saini!

U velikoj urbi, sainjavaju koveg kameni,
i kad dovren bi, pokazuju ga Pernatoj Zmiji:
sam, u toku nekoliko dana, u njemu lee.

Ali, poto svoju snagu ne obnovi,
ree slugama svojim:
odlueno je, Oe, odlazimo!
Zatvorite sve, skrijte to vam je otkriveno,
radost, blaga, sva dobra i dare nae!

I bi tako:
sve skrie onde kraj kupalita Kecalkoatlovog,
kako se naziva, na obali, to meso,
u vlanoj mahovini.

(Kecalkoatl naputa svoj prestonicu)

Tad okrete pogled svoj ka Tuli, i zaplae:
na sav glas je plakao, dva su slapa se izlila po gradu,
i jad se njegov prosu po licu njegovom; jad, koji je,
kap po kap, cepao cvee...



53

3. BEG

U Tuli je postojala kua od iblja.
Stupovi se njeni jo uzdiu ko zmije:
odlazei, Nakitl Topilcin ih ostavi.
Knezovi ga nai oplakuju uz zvuk trubni.
Doista odlazi i nestae onde, u Tlapali!

Ili smo u olulu, u blizini Pojauktekatla:
proao je onde na putu za Akalu.

Knezovi ga nai oplakuju uz zvuk trubni.
Doista odlazi i nestae onde, u Tlapali!

Stigoh u Nonoalko, ja, knez Mamali,
ko plamenac perja tananog, a sada tuim:
Gospodar je moj minuo, onaj, perja dragocenog,
ostavio me siroetom, mene, Matlakoitla!

Brda se rastvaraju, a ja plaem!
Onamo, gde pesak lei vreli, ostadoh nezatien.
Gospodar je moj minuo, onaj, perja dragocenog,
ostavio me siroetom, mene, Matlakoitla!

ekaju ga u Tlapali, da doe mole ga:
onde je mesto sna njegova.

Za boj se sprema, Gospodaru,
perjem se odeva: mole te
da doe u ikalanko i u Sakanko.

Nije, nije u Ajanku,
nije u Ajanku...
ta e biti sa domom koji si napustio?
ta sa dvorima carskim
koje si napustio u Tuli i Nonoalku?



54
Oplakali smo kneza na glasu:
onamo, u Tuli, gde plakasmo;
Nakitl Topilcin, tvoje ime nikad minuti nee,
Suze e u slugama tvojim da budi.

Ostaje dom od tirkiza samo,
dom od zmija kojeg si napustio,
onamo, u Tuli, gde plakasmo:
Nakitl Topilcin, tvoje ime nikad minuti nee,
suze e u slugama tvojim da budi.



55

4. PREOBRAENJE

Kada dopre do mora boanskog,
Do obale bleteeg okeana, zasta da plae.
Uze nakit svoj i odenu ga,
stavi ures svoj od perja kacalova, svoju tirkiznu
masku.

I kada se ukrasi njima, pope se na lomau
(sam se od sebe upali),
okruie ga plamenovi: zato se lomaa zove mesto
gde spaljen bi Kecalkoatl.

I zna se da dok gorae, dok se pepeo njegov
uznosae,
njega osmatrae
ptice perja bogatog koje nebom letee:
gvakamaja perja crvenog, azulejo, vorak laki,
svetla bela ptica, papagaji,
ute papige, sve ptice dragocene.

Kad mu pepeo prestade da gori,
Srce se Kecalkoatlovo uznese na nebo.
I oni koji videe uspenje njegovo rekoe da u nebo ue.
I stari tvrde da on Zornjaa posta,
prva zvezda koja se jutrom ukazuje. I ukaza se,
doe nakon smrti Kecalkoatlove.

I zato ga jo nazivamo onim koji vlada Zorom.
I jo se govori da po njegovoj smrti etiri dana ga
niko ne vide jer se bejae spustio u Carstvo smrti.
Onde, u toku etiri dana steknu mnoge zrake,
i osam dana kasnije,
pojavi se kao svetilo povee. I znamo da od tada
vlada posvema.


56

UICILOPOKTLI

Veliki se Ratnik rodi od device, na titu njenom.
Na titu njenom rodi se devi Ratnik Veliki.

U zmijskoj gori, pobednik me gorama,
sa tetovaom ratnom i orlovskim titom.

Potom niko ne mogne da ga izazove; i zemlja stade
da se trese kad se bojama ratnim oboji i tit uze.



57

***

Dooh iz sedam peina.
Dooh iz Predela Kaktusa.

Rodih se, rodih se s mojom strelom od kaktusa,
rodih se s mojom strelom od kaktusa.

Sa pletenom torbicom svojom doao sam.

Golom ga rukom zgrabih,
rukom ga zgrabih
i uhvaen bi!


58

MLADI RATNIK

Uicilopoktli, Mladi Ratnik,
iznad svih je, predvodi!

- zalud se ne odenu u zlatno perje:
Evo, za me se raa sunce!

udo za onoga koji stanuje me oblacima:
samo jednu nogu ima!
Stanovnie hladnih prostranstava bia krilatih:
tvoja se otvori ruka!

I blizu zemlje od vatre
gde darivano je i razvejavano perje,
ratni se pokli uje:
ime boga mog jest Gospodar nad ljudima!

Evo ga, dolazi, pribliava se odeven u papirie,
onaj koji stanuje u zemlji vatre,
prah se, prah u vihoru die.

Oni iz Amantle su neprijatelji nai:
pridrui mi se:
evo rata i bitaka:
pridrui mi se!



59

UBISTVO KOPILA

Onoj koja se Zubaom naziva, sestri Uicilopoktlija,
sin govori njen, Kopil:
- Majko, prepoznajem ga; jedan od brae tvoje prolazi ovuda!
Majka mu odgovara: - Tano je da ima ujaka
koji se zove Uicilopoktli... On me je napustio,
usnulu me napustio, tajno me napustio
na putu! Zato i sazdadosmo dom na
na vrhu litice ove.
Kopil joj odgovori: - Majko, dobro je, sada znam,
preostaje mi da ga potraim tamo gde se udomio,
gde je sebi podigao dvor: tamo u ga ubiti,
tamo ga pojesti. Potom u da svladam i unitim
sve one koje je sa sobom onde doveo, knezove i sluge njegove.
I meni e pripasti plen,
meni koji sam uspeo da vidim, da se divim
nebrojenom bogastvu njegovom!
Ja u, ja u u njemu da uivam:
u adu, u zlatu i kecalovim perima,
u svakom dragom perju;
u raznobojnom kakau, u pamuku razliitih boja,
u nebrojenom cveu, u vou nebrojenom!
O, mila majko, ne alosti se time:
poi u, poi u po tog ujaka gnusnog:
podaj mi snagu tvoje aoke!
I smesta polazi, spreman, naoruan,
onaj to se Kopil zvae. Lukav bee, moan bee vra,
moda jednak svojoj majci, jednak moda:
doista lukav bee, onaj to se Kopil zvae.

... Uicilopoktli prepoznade sestria
svog, Kopila, ponaraslog.
I ree ratnicima svojim: - Hrabro, brao moja,
budimo spremni, jer evo doe onaj podlac, moj sestri!
Poi u, poi u da ga unitim i usmrtim!


60
Susree ga blizu brda i, im ga ugleda, progovara:
- Ko si i odakle si?
A ovaj mu odgovara: - Ja sam!
- Gde ti je kua?
- Ovde, kaem ti, na vrhu litice ove.
Tad ree Uicilopoktli:
- U redu. Ali nisi li ti onaj koga rodi moja sestra?
Tad Kopil odgovori: - Da, ja sam, i doao sam da te uhvatim,
doao sam da svrim s tobom zanavek. Zato si napustio
moju usnulu majku pobegavi tajno?
Ubiu te, sigurno!
Uicilopoktli mu odgovori: - U redu,
doi! Borie se veto, lukavo;
naposletku, Kopil bi zarobljen na vrhu brda.
im je umro on ga obezglavi,
otvori mu grudi i iupa srce njegovo,
i njegovu glavu na vrhu brda postavi.

O Kuautlekeci, doi! Pogledaj srce
gnusnoga Kopila: ja sam ga ubio!
Tri sad ka mestu perunika,
u srcu trstika. Onde e ugledati stenu
na kojoj se u begu svom odmorio Kecalkoatl.
Tamo se nalazi napola crno napola crveno sedite:
onde e zastati da rtvuje srce Kopilovo.


61

RTVOVANJE

Ali Uiciluitl jo mrtav nije. Tad mu alju izaslanike.
- ta je rekao? Da ga vasali njegovi jo nisu stigli?
Oni koji ga napustie sigurno e doi!
Utom jedna devojka poe da vriti, govorei:
- ta je to? Zar ne elimo mreti?
Doi e oni nekako do nas! ujte, poglavice:
Zbog ega moramo mreti? Donesite glinu, donesite perja.
Poglavice je posluae i dadoe zapovesti:
- Pitajte Uiciluitla da li eli glinu i perje.
I uzee gara da zapale lomau
ispunivi je glinom (koju i po rtvama posue).
Teno zapali vatru dok ih ubijahu na oltaru.
Prvo spalie devojku,
a ona vritae i stenjae, govorei:
- Da, odlazim, o Kolkua, onamo gde se bog odmara:
nokti moji i kosa moje u ljude preobrazie se!
I Uiciluitl vritae.
I, poto ga prinesoe, rasue krv njegovu.




62

***

Dom i Dvor i Palata Prolea cvetnog
bogato se krase draguljima i predmetima skupocenim.

Bogata perja i kamenje drago, ukusno
udeeni, prevazilaze u sjaju svom i sunce.

Iz srca svog, tamnocrveni rubin zrai lue
svetloga saznanja.

Dijamant, tako redak, znamen je snage, u bletavom
sjaju svom.

Prozrani smaragd je nada svakoga u nagradu
za uinjena dobra dela.

Topaz je vrednosti jednake smaragdu,
jer obeana nagrada je dom nebeski.

Ametist je kraljeva brinost za podanike svoje:
predstavlja takoe i umerenost u prohtevima.

Tako se dopalo kraljevima, knezovima i vladarima
da nose dragulje na elima i grudima svojim:

Svaki taj kam sa vrlinom svojom
krasi dom Tvoj i dvore Tvoje, Oe, Beskrajni!











63














II

ANONIMNI PESNICI:

CVETNE PESME,
PESME SIROADI,
RATNE PESME,
PESMA KURTIZANKE


64

1. CVETNE PESME


***

Jednu po jednu
pesme skupljam.
Niem ad,
sainjavam ogrlice
od zlata venog.

Ukrasite se njima;
one su bogatstvo vae
u predelu cvetnom,
one su blago vae
na zemlji.



65

NOVO CVEE

Prispelo je novo cvee!
Odenite se njime, knezovi,
primite blago njegovo!
Prolazna mu draest,
prolazan mu sjaj.
Savreno i svee bie jednom samo,
uto cvee, cvee sa hiljadu latica!
Procvetalo je cvee, u podnoju gore!










66

NEK SE OTVORI SRCE TVOJE

Nek se otvori srce tvoje!
Nek mi srce tvoje blie prie!
Kako me samo mui,
ta zbog tebe mrem!
Odlazim onamo
gde biu uniten.

Hoe li plakati za mnom, poslednji put,
hoe li za mnom aliti?
Prijatelji smo bili samo,
dok ja sad odlazim,
ja odlazim.

Moje srce nita drugo do ovog ne kazuje:
ni jednom se vie vratiti neu,
ni jednom vie niknuti,
na dobrom mestu, tu, na zemlji!
ja sada odlazim,
ja odlazim.



67

SAD OSTVARUJMO PRIJATELJSTVA

Sad ostvarujmo prijateljstva!
Upoznajmo sada svoja lica!
Samo e s cveem
da se uzvine pesma.
O, mi emo ka Njemu poi,
tek e pesme nae iveti,
ovde, na zemlji!

Ostaviemo samo
nau pesmu i al.
Jedino e ona, pesma, istinita
i priznata biti!
A mi emo ka Njemu poi,
tek e pesme nae iveti,
ovde, na zemlji!

Srce moje slua pesmu
te plaem, o, svestan samoe svoje.
Na zemlji, ovde, mi emo
se rastati od cvea!
Samo smo na tren jedni drugima darovani!
Da, mi emo se Njemu vratiti.

Pa nek pletem vence
od cvea raznog,
neka stoji na rukama mojim,
nek satkam sebi erdane od cvea!
Moraemo da rastanemo se,
ovde, na zemlji!
Samo smo na tren jedni drugima darovani!
Da, mi emo se Njemu vratiti.



68
Kao dragoceni ad,
kao prijateljstva dar,
mi izbiramo
vrle tvoje pesme,
Darovatelju ivota.
Izvrimo stog dunost svoju, jednom, tu,
Na zemlji.


69

BUBANJ SVOJ POSTAVLJAM

Bubanj svoj postavljam
i ovde sabiram prijatelje svoje;
raduju se,
u pevanju ih vodim!
Mi emo jednom, tako, da nestanemo,
seajte se tog.
Al radujte se sada,
prijatelji moji.

Da li je i ovo, mir,
Kao to bi onamo trebalo da je?
Da li je i ono, mir,
onamo gde jesu
oni
to telesa vie nemaju svoja?
Moraemo poi!

Ali ovde, ovde je zakon cvea,
ovde zakon je pesama,
na zemlji, ovde.
Radujte se zato,
odenite urese svoje,
o, prijatelji moji!



70

PONI DAKLE, PEVAU

Poni dakle,
pevau!
Svirni
bubnjem okienim.
Ded nasladu
prui knezovima.
Orlovima i Jaguarima!
Jer, mi smo samo na kratko
jedni drugima darovani.

Jednostavno, to srce
Darovatelja ivota
eli da slomi ovde
erdane i perje kecalova!
On e ih dotui,
On e ih rasuti,
Orlove i Jaguare!
Mi smo samo na kratko
jedni drugima darovani.

Sve to je ogrlica,
to je odora kecalova
uniteno biva, jaoj,
i od ada da je,
da je od zlata.

Eto zato se sad veseliti treba
i zato se mora ublaiti
tuga naa, o, knezovi!

Ali pesme nae,
nae cvee,
ve su nam pokrov.
Radujte se dakle!


71
Njima tkamo
sranost Orlova, junatvo Jaguara,
Njima polazimo
onamo, istovetno.

Jedino se ovde,
na zemlji, stvara prijateljstvo.
Samo se na kratko poznajemo,
samo se na kratko jedni drugima darivamo, ovde.

Ne tuite, knezovi!
Niko, niko na zemlji ostati nee!
Mi smo samo na kratko
blizu Njega,
blizu Darovatelja ivota.
Samo nam je posueno,
to cvee sa titova,
nama, ljudima stepe!


72

USPRAVI SE, NEK BUBANJ ZAJEI

Uspravi se, nek bubanj zajei,
odajmo priznanje prijateljstvu,
nek se srce zanese!
Cvet i list duvana
samo su nam unajmljeni.

Uspravi se, prijatelju na,
dohvati cvee svoje ukraj bubnja,
okiti se njime!
Nek tuga tvoja iezne!
Taj cvet se ko trska uspravlja,
ostaje u rukama naim, zlaano cvee kakaoja!

Divan im pev, ovde,
tirkiz-ptice, kecala, kosa crnog,
prva se, me njima, oglaava crvena liarka,
odgovor joj alju
bubnjevi i praporci!

okoladu pijem,
zato sam veseo!
Srce se moje raduje,
mom je srcu dobro!

Raspevan il tuan,
u kutu doma svog
dostojan prebivam!
Evo, ispih, smeano, cvet kakaov
i kukuruz peeni, srce moje plae,
znam za samou svoju, ovde, na zemlji,
samo sam nesrean!

Seam se svega,
nijedne radosti nema na zemlji za me,
nikakve sree,
kako sam nesrean!


73

KAO PROCVETALI LEPTIR

ega se to prisea, na ta misli?
Prijatelju, zar ti ne voli da peva?
Ne udi li za cveem Darovatelja ivota?
Raduj se s bubnjevima
i poi kad to srce tvoje zaeli.

Cvetni leptir prolazi me ljude:
ispija med sa cvea svakog,
mea se s rukovetima i lepezama naim,
sa dimom naih trstika
i potpunom se uitku predaje kraj naih bubnjeva.


74

PESNIKI POZIV

Bez sumnje, ti si crvenkasta Boja ptica,
ti si bez sumnje kralj koji ivot daje!
A vi, koji prvi posmatraste zoru,
sad pevate.
Da, nek srce moje oboava
samo cvet sa titova; to je sunev cvet!
ta e uiniti srce moje?
Da li se uzalud raamo, da l zalud prolazimo zemljom?
Otii u kao
cvet to vene.
Uskoro niko nee ni znati za moje ime.
Na zemlji, zaboravie na me!
Nek barem ostanu cvee, pesme!
ta e uiniti srce moje?
Da li se uzalud raamo, da l zalud prolazimo zemljom?


75

PEVA

1.

Najsveiji cveti i najlepi
otvaraju krunice svoje:
u krilu tvome raaju se cvetne pesme.
Ljudima ih tedro daruje:
ti si peva!

Radujte se prijatelji
i nek se kolo vodi.
Evo s cveem prinosim i pesme svoje:
ja sam peva!


2.

Tuan plaem, samo sam peva:
o, kada bih mogao da ponesem svoje cvee,
da se okitim njime u Mestu Bestelesnih!

Na zemlji ovoj ovek je samo cvet:
samo na tren se obraduje cveu prolenom.
Radujte se, jer ja, ostau tuan.

Dolazim iz Kue krhkih leptirova;
pesma moja otvara krunicu svoju: sa obiljem cvetova ovih
srce je moje raskona slika,
peva sam, razvijam pesmu svoju.



76

PESNIKOV POZIV
(Iz alka)

Imasmo samo jedan poziv na zemlji ovoj, prijatelji:
a sad moramo napustiti pesme,
napustiti cvee, joj!

Zato o tebi s tugom pevam, o ti, za koju ivim:
jer sad moram da napustim pesme,
da napustim cvee.

Cvee pupa, sazreva, razvija se i otvara krunice svoje:
iz grudi se tvojih uzdie pesma cvetna, pesnie,
koju ti kao kiu po drugima rasipa.


77

2. PESME SIROADI


TUGA PESME

Pesma koju u moje srce
ispuni ga tugom, izazva suze.
Odlazimo me cvee!
Moram da napustim ovu zemlju!
Jedni smo drugima, tek, unajmljeni:
Odlazimo ka Kui sunca!
Odenite me kolajnom od hiljadu cvetova,
neka ih drim u svojim rukama,
nek cvetaju posvud oko mene!
Moram da napustim ovu zemlju!
Jedni smo drugima, tek, unajmljeni:
Odlazimo ka Kui sunca!


78

IVOT PROLAZI

Mi neemo jo jednom doi na zemlju,
iimeki knezovi.
Radujmo se i donesimo cvee.
U ovom Kraljevstvu mrtvih, mi samo prolazimo:
zaista, zaista odlazimo!
Mi zaista ostavljamo pesme i cvee i zemlju...
Jer zaista, zaista odlazimo!
Kuda to idemo? kud idemo?
Hoemo li biti mrtvi, onamo, hoemo li jo biti ivi?
Postoji li mesto gde se nastavlja ivot?
Postoje samo na zemlji,
melodini napev, cvet prelepi;
ona je bogatstvo nae, ona je na ukras;
uivajmo na zemlji!
Knezovi iimeki, radujte se.
Onamo gde odlazimo nalazi se Kua kralja mrtvih,
boga koji baca munje i prostire tamu, Popokacina,
onamo se vratie oevi nai.
Bacajte se u ponor,
jer niko ne ostaje na zemlji:
Postoje samo na zemlji,
Melodini napev, lepi cvet;
ona je bogatstvo nae, ona je na ukras;
uivajmo na zemlji!



79

DOLI SMO ZA SPAVANJE SAMO

Doli smo za spavanje samo,
doli smo za san.
Nije tano, nije tano da smo na zemlju doli
da ivimo.
Biemo skoro ko trava koja se pomlauje:
srce nae cvetae snova, otvorie krunice svoje;
o, telo je nae cvet, i ono cveta i vene!


80

PIH VINA OD PEURKE

Pih vina od peurke; plai, srce moje, sirotane!
Samo za patnju na zemlji znam,
ne spoznah nikada uitak, nisam srean,
na zemlji samo za patnju znam.
Sa mrnjom na smrt gledam. ta mi je initi?
Nita! Tuan sam i bespomoan!

ta nam znai i da smo kamen drag,
to na ici se nie,
ako smo i dragulji jedne iste kolajne!
To nita nije! Tuan sam i bez pomoi!

Prijatelju, prijatelju moj, o, prijatelju jedini,
re Njegova je samo ljubav za nas,
nje se opominjem: jer, i ne razumevajui to,
mi jednom prestaemo da postojimo!
A ovamo je cvee nae...
Neka se srce vae ne alosti time,
vi svi, prijatelji!
Vi za to znate, a znam i ja:
ivot na jednom samo promine,
kroz jedan dan, jednu no,
potom, ogoljenje:
ovde smo doli samo da bismo se sreli,
i na ovoj zemlji ivot je unajmljen tek.


81

ZAKON SMRTI

A sada velim:
- na ovaj smo svet doli poput cveta manjolije,
da samo na tren otvorimo krunice svoje.
roeni smo da venemo...
No, neka na tren nestane gorine:
ak i na tren, odagnajmo tugu!
O emu da pevamo dakle, prijatelji?
Kakav uitak da jedni drugima darujemo?
Nek onde uzavru pesme,
onde, gde bubanj se rodi!
Na zemlji, gde iveli su prijatelji
moji, tuim.
Stvarae se drugarstva,
uspostavljae se veze,
onde, gde bubanj se rodi!
Ali, hou li morati tamo da poem?
Hou li onu pesmu da pevam?
Sad ostadoh sam, drugi otidoe:
moram iveti usred zaborava, magle.
Veruj srcu svom: da li je odista zemlja na dom?
Ona je samo sredite ridanja, strepnje.
Ponavljam pesmu i pitam se:
hou li biti kao cvet?
Hou li ga sejati snova?
Jesam li poput klasa peninog?
Hoe li me sejati snova?
Moda e me otac moj i majka moja iznova zaeti?
Eto razloga jadu mom:
niko ne ostaje, na zemlji svi smo siroad!
Gde li put carstva smrti?
Gde li svi koji tela svoja pogubie?
Da li se nastavlja ivot u mestu tajnom,
jesu li nam srca i tamo osetljiva tako?
U kovegu jednom, u depu, gde nas ukopa
Onaj kroz kojega sve ivi.


82
Hoe li mi biti dato da ga ugledam?
Hou li videti oca svog i mater svoju?
Hoe li moi da pesmu i re mi svoju daju?
Niko ne ostaje, na zemlji svi smo siroad!


83

A POSLE
(Iz alka)

O kuda u to, kuda poi?
Muna, oba puta, muna.
Onamo, moda, u dom tvoj da siem,
Ili, u nutranjost neba?
Il, jednostavnije, ovde da, pod zemlju, siem?


84

TAJNI PREDEO
(Iz Ueocinka)

Opominjite se predela tajnog:
onamo je Dom Njegov; uistinu, svi mi, ljudi, polazimo
onamo gde su bestelesni,
i due nae poznae Mu lice.

O emu razmiljate, ega se priseate, prijatelji?
Nema o emu da se razmilja.
Evo, pored nas lepo cvee pupa:
samo tako Darovatelj ivota veseli nae due!
Kakve tubalice, me Orlovima i Jaguarima!
Nestaemo svi, ni jedan nee ostati!

Mislite o tome, knezovi Ueocinka:
da smo od ada, od zlata da smo,
moramo poi tamo gde su bestelesni,
moramo poi u predeo tajni:
nestaemo svi, ni jedan nee ostati!


85

GLE, KRUNICE OTVARA SVOJE

Gle, krunice otvara svoje,
cvetno stablo prijateljstva.
Koren mu sazdan od
plemenitosti koja ovde vlada.
Preda mnom su na glasu slavni
orlovi i jaguari,
i, mada je tako, nesrean sam
jer moram da napustim bratstvo, prijatelje,
koje ovde imam.

Ti si ma-ptica!
Samo si ptica strelovita
koja stie u letu Darovatelju ivota.
Vraa se mestu gde te oekuju,
onamo gde se tvoja uzdie kula.
Biti se, otresa,
ovde, me bubnjevima.
To je pljusak perja,
jednostavno, kao aplja dragocena,
biti se, otresa.
Tako e biti oslikana, vatrenim bojama,
asura Orlova,
stolica Jaguara,
ona, s naslonjaima,
jer, vi se nalazite u Kui prolea,
vi, Moteukomacine i Totokiuacine!

ta veli Darovatelj ivota?
Ne preostaje vam dugo na asurama biti!
Joj! same vas ostavlja onde,
iimeki vladar, Nesaualpili, joj!

Cvee rata vene!
Neko i procvetava, ali svi uvenu.
To su Jaguari, to Orlovi!


86
Koliko njih je otilo,
koliko se vratilo da blizu tebe,
sasvim blizu tebe ive?
Otili su, tamo,
tamo, u zemlju bestelesnih!
Otiao je gospodar Tlakauepancin,
kao i Itlilkuekauak.
Kratko su vreme iveli pred Njim,
sad ih eto tamo, na stepi ravnoj!


87

NEK PRIJATELJSTVO VLADA

Nek prijateljstvo vlada!
Upoznajmo se!
Samo sa cveem
uznosimo pesme!
Njemu polazimo,
samo rei nae ive bie,
ovde, na zemlji!

Polazei, ostaviemo za sobom jedino
tugu nau i pesmu nau.
Samo nas ona ini znaajnima,
samo je ona, pesma, istinita.
Njemu polazimo,
samo rei nae ive bie,
ovde, na zemlji!

Srce moje slua pesme
te plaem, oseam se kao siroe!
Ovozemaljski ivot
naputamo s cveem.
Mi ivote svoje jedni drugima unajmljujemo samo!
Joj! Njemu polazimo!

Nek pletem vence
od cvea raznolikog,
nek lei na rukama mojim,
nek satkam venac svoj.
Ovozemaljski ivot
naputamo s cveem.
Mi ivote svoje jedni drugima unajmljujemo samo!
Joj! Njemu polazimo!

Kao da su ad dragoceni,
tako mi skupljamo
vrle Tvoje pesme,
Darovatelju ivota;
one su prijateljstva znak.


88
Nek nam svima od koristi budu,
na zemlji, ovde!

Zato se alostim,
zato ja, iako pesnik, ridam.
Ne moemo da ponesemo cvee,
onamo, do Njega!
Ne moemo da ponesemo pesme,
ali, one e i dalje iveti ovde,
na zemlji!
Stog se radujte,
prijatelji!

Neka se niko ovde siroetom
ne smatra, prijatelji!
Da li zaista dom svoj moemo osnovati
na zemlji?
Niko nee ostati!



89

3. RATNE PESME


VENO RTVOVANJE

Ovaj lopo ka suncu cvast okree svoj,
ovaj dim podie prah,
fijukanje aka se razlee.
Ovde, u Meksiko Tenotitlanu!
Ovo je dom titova,
ovo dom je bitaka:
ovde se prostire podijum Orla,
ovde je tron Jaguara:
Jer oni nose breme rata.
Frulicom se ovde poziva na boj:
to su cveti bleteega tita!
Uistinu, nikada, nikada nam on ne sme da umre!



90

PESMA BOGU RATA

O Meksiko! Ceo grad se prua kolajnama od smaragda,
i sja od raskoi, kao perje od kecala.
Kraj njega promiu barke s vojskovoama
i na ljude, kao plat cvetovni, pada magla.
Ovde je dom tvoj, Darovatelju ivota.
Ovde caruje, na Oe.
Tvoja se pesma uje sve do Anauaka i iri meu ljude.
Ovo je Meksiko, belog lovora dom, belih okota dom.
Isprui, kao golub, krila svoja nad gradom,
pridrui mu se u letu,
ukrasi svoja krila i rep,
jer na svakom mestu tvoje vladaju sluge.
iveo Onaj koji na sebi dri i nebo i zemlju!
Kao oltar nek gore Tvoje zapovesti!
I glas Ratnika koji se u svakom mestu prolama
upali zoru:
Evo Moktezumin,
Akoluakanov i Nesaualpilijev grad.
Ve su na putu, s kecalovim titovima,
ukrcavaju se, zadravajui uzdah i suze:
ta li e biti s Meksiko Tenotitlanom,
kakvu li mu sudbu taj bog naznai?



91

O VREDNOSTI RTVOVANJA

Ilovaa tvoja i perja
su smaragd i tirkiz,
Darovatelju ivota!
To je bogatstvo knezova,
smrt na otrici obsidijane,
smrt u ratu!



92

SVETI RAT

Dim sa rtvenika!
Velika je zveka titova!
Ovde se gazi cvee tvoje, Neprijatelju:
Ovde je grmljavina Orlova i Jaguara!

Za prijateljem ezne sad, ljudima si milost inio.
Titraju plamenovi, uti se prah:
Cvetaju, rastu, crveni cveti,
otvarajui krunice svoje.

Po vodama gde su lomae zasute laticama
uzdie se Dom leptira sa titova;
onde strelama svojim
Moktezuma od Meksika
ispunjava slike knjiga sa boanskim cvetovima,
prinosei nam kao hranu rtvovane!

O boe Orle, u dvoru tvome vlada nama;
onde, sa strelama svojim,
Moktezuma od Meksika
ispunjava slike knjiga sa boanskim cvetovima,
prinosei nam kao hranu rtvovane!

Tvoj crveni gakamaja oskrvnue se, a sa njime i ti,
knee Tlakauepane: odlazi, bei!
Jer evo doe da uzme telo tvoje
Tirkizni knez, Orao koji se uspinje.

Zastava se tvoja vijori i zapaljuje,
lomaa rie:
neka to ti izgori, Gospode Na:
zlaani se posipaju cveti, evo sina tvoga Tlakauepana!

Patim i srce se moje alosti:
vidim kako se nesrea primie hramu ovom, ulazi u nj.




93
titovi gore, to je mesto dima,
ovde se stvaraju bogovi. Vidim, kako se nesrea
primie hramu ovom, ulazi u nj.


94

MISTINI DIJALOG DVOJICE RATNIKA

- Kuda ide? Kuda ide?
- U rat, k boanskim vodama,
jer samo onde, na bojnom polju,
boji ljude Naa Majka,
Icpapalotl!
Podie se praina,
kao voda to se baca na rtvenik,
i bog Kamatle pati u srcu svom.
O Maktlakueje, o Makuil Malinali!
Bitka je kao cvet,
i vi je drite u rukama svojim!



95


4. PESMA KURTIZANKE


***

Ve rasipam cvee raznoliko,
dola sam da darivam cvee, cvee opojno!
Lice sam nestano, dola sam sa izvora vodenog
da darivam pesme i cvee opojno.
Cvee razno, ti zna da uvek ga
tebi nosim.
Poimo u dom tvoj, poimo:
puna ubranog cvea,
puna sam, cvea opojnog;
ovde je dom tvoj; ovde se beli cvet,
dolazim da uitke pruam,
negovano cvee, paljivo sejano,
eto ta nosim sa sobom.
Dragocen dan bie zadovoljan,
ve raspri se perje u Domu knjiga:
negovano cvee, paljivo sejano,
eto ta nosim sa sobom.



96











III

EPIGRAMI



97

1. EPIGRAMI OTOMIJA


Na nebu mesec jedan,
usta jedna na licu tvom.
Na nebu zvezda moga,
na licu tvome oka dva.

*

Od kapi rose sunce zasija:
od kapi koja isparava.
U oima mojim, u pogledu mom, ti sja:
a ja sam iv.



98

2. EPIGRAMI ASTEKA


Kotrljaju se ko zrnca smaragdi:
cvet za cvetom se raa;
pesme tvoje.
Kad uzvine svoje pesme
sunce sine nad Meksikom!

*

Srean onaj koji
tirkiz glaa:
pesmu svoju.
tit od perja dragocenog
koji uzvinut bleti!

*

Pevaj, peve:
tit je tvoj ovo sunce sjajno,
tvoje cvee koliko dugu volim!
Veselo je srce moje:
sve su to smaragdi za me!



99









IV

OBLICI DUALNOG GRAENJA REI





100


1. ZAZANILLI METAFORE


In xochitl in cuicatl Cvet i pesma Poezija,
umetnost

In ixitl in yollotl Lice i srce Linost

In chalchihuitl in ad i perje dragoceno Lepota
luetzalli

In tlilli in tlapalli Crno i crveno mastilo Znanje

In ayautli in poctli Dim i magla Slava

In atl in tlachinolli Voda i rtvenik Rat

In atl in tepetl Voda i breg Grad

In machiotl in octacatl Uzorci i tap za Zakon
merenje

In petlatl in icpalli Odar i naslonja Red, mo

Cuatlapilli atlapalli Rep i krilo Siromasi

Mixtitlan ayauhtitlan Kroz maglu Tajnovito
i oblake

In cueitl in huipilli Suknja i koulja ena dostojna
ljubavi

In ehecatl in Vetar i strast Telesna
chichinaztli zadovoljstva



101

2. POLISINTETINI IZRAZI


Yollotl Pokretljivost pojedinca Srce

Yolteotl Oboeno srce Nadahnue

Tlayolteuviani Koji srcem daruje Umetnik
duh stvarima

Moyolnonotzani Koji ume da razgovara Umetnik
sa svojim srcem

Tentoltecatl Umetnik usnama Govornik

Tlitoltecatl Umetnik crnim mastilom Pisac

Matoltecatl Umetnik rukama Slikar

Ixtlamachiliztli Radnja kojom se vri Nastava,
darivalje znalja struna
obuka

Yolmelahualiztli Radnja kojom se Nastava,
bodri srce duhovna
obuka

Cemanahuactlahuini Koji uvia i prosvetljuje Naunik

Itech nitlacaneco Zahvaljujui njemu ljudi Naunik
ooveuju svoju ljubav

Teixtlamachtiani Koji pouava lica ljudi Nastavnik

Teixcuitiani Koji uobliava lica Nastavnik

Teitomani Koji razvija lica drugih Nastavnik




102
Tetezcaviani Koji postavlja ogledala Nastavnik
pred lica drugih

Teixpoloa Koji ini da se gube Lani uitelj
lica drugih

Tlanahualpoloa Koji tajanstveno Rrav
unitava stvari nastavnik



103











V

STIHOVI POZNATIH PESNIKA




104

U MESTU VLADARSKE MOI

(Najstariji poznati pesnici,
tolteki knezovi Kecalteuejak i Ikikukuatl)

U Mestu Vladarske moi,
u Mestu Vladarske moi, vladamo mi:
tako zapovedi Vrhovni gospodar,
Ogledalo koje obasjava stvari.

Pridruie nam se sad,
Sada su spremni.
Pijte, pijte!
Bog dvojnosti,
stvoritelj ljudi, radi.
Ogledalo koje obasjava stvari.



105

1. PESNICI TESKOKOANSKE POKRAJINE

1. Tlaltekacin; XIV vek (iz Kuauinanka)
2. Nesaualkojotl; 1-Zec, 1402. - 6-Kremen kam, 1472. (iz Te-
skoka)
3. Kuakuaucin; sredina petnaestog veka (iz Tepepana)
4. Nesaualpili; 11-Kremen kam, 1464. - 10-Trska, 1515. (iz
Teskoka)
5. Kakamacin; 2-Zec, 1494. - 2-Kremen Kam, 1520. (iz Tesko-
ka)



106

TLALTEKACIN


PESMA JEDNOJ AUIANI

U samoi pevam
Bogu svom.
U mestu toplom
gde re se uje knezova,
peni se kakao u cvatu,
napitak to ljude opija cvetovima svojim.

Gle, ono za ime eznem,
srce moje zna,
srce se moje opija,
srce moje zna.

Crvena ptico vrata uzvinutog!
svea,
plamsa kao cvet.
Ti, majko!
Najnenija eno!

Mirisni cvete kukuruza peenog,
samo se na kratko podaje,
a bie naputena, otii e,
svoje telo izgubie.

Pred vlastelu
si dola,
ti, podvigu najvii,
to sladost uspravlja.

Na odori od utog i tirkiznog perja
stoji uspravna.



107
Mirisni cvete kukuruza peenog,
samo se na kratko podaje,
a bie naputena, otii e,
svoje telo izgubie.

Peni se ve
kakaov cvet,
ve je razdeljen cvet tabakov.

Kada bi to srce moje znalo,
bie bi se moje opilo.

Al na zemlji, ovde, mi jo
sasvim nismo,
o, vi, kneevi, gospodari!
Kada bi to srce moje znalo,
bie bi se moje opilo.

Ja samo patim
i kaem:
kada bih mogao da ne odem
u mesto bestelesnih.

ivot je moj meni dragocen,
meni,
koji sam samo pesnik,
i svi su mi cvetovi od istoga zlata.

Moram da je napustim, dakle,
ja samo dom sad vidim svoj
i cvee, koje je zadralo divne redove svoje.
Jesu li velji, skupoceni adi,
iroke perjanice kecalove
cena ivota mog?

Morau jednom da odem i ja,
to e biti,
Jednostavno, otii u,
Ja nestau.



108
Ja u dakle prestati da budem,
Joj! Gospodaru! Darovatelju ivota!
Pa nek bude:
neka nestanem dakle,
nek me odenu pokrovom samrtnim,
mene, pesnika, i nek tako bude.

Moe li iko da postane gospodar srca mog?
Ja, jednostavno, nestau,
srca prekrivena cveem.

Tad e kecalova perja biti unitena,
kao i skupoceni ad
koji sa toliko panje bi raen.

Naina da se On ispravno upozna
nigde na zemlji nema!
Jednostavno, neka bude tako,
ali bez nasilja.



109

NESAUALKOJOTL


I

Moje cvee nee nestati, pesme moje prestati nee:
ja, pesnik, uzdiem ih.
ire se i rasipaju:
cvee se, ak uto i svelo,
odnosi onde,
u Kuu perja i zlata.


II

Ko da sam pijan, bolan da jecam.
Znam to i ne mogu da zaboravim.
O, kad bih mogao da nikada ne umrem,
da nikada ne skonam, ja!

Onamo, gde smrti nema,
gde sama je pobeda, elim da idem.
O, kad bih mogao da nikada ne umrem,
da nikada ne skonam, ja!


III

Srce moje slua pesme
od kojih zajeca naglo:
teak sam bonik.
Idemo me cvee
i moraemo da napustimo zemlju ovu!
Mi smo samo unajmljeni,
polazimo ka Kui sunca!



110
Neka me odenu vencem,
vencem od cvea dragocenog!
Uzimam ga u ruke svoje:
cveta u kolajne.
O, moraemo da napustimo zemlju ovu!

Polazimo ka Kui sunca!



111

PESMA BEGUNCA
(Spevana dok je Nesaualkojotl beao
od gospodara Askaposalka)

Uzalud se rodih,
uzalud, roen u boli,
iz Boje kue
na zemlju dooh!

Bolje da nisam izlazio,
zaista, bolje bi bilo da na zemlju uopte nisam dolazio!
Ne kunem, ali...
ta mi je initi?
Knezovi, koji ste doli ovde!
ivot je moj naoigled sviju vas,
kako bi uopte moglo da bude drugaije?
Misli o tome!

Zar da se uspravim na zemlji?
Kakva li me sudba eka?
Samo je bol,
samo patnja u srcu mom.
Sada si mi Ti prijatelj,
ovde, na zemlji.

Kako da se ivi pored ljudi?
Da l On to bezrazlono
oivljava i uspravlja ljude na zemlji?

O, samo da se ivi u miru!
Skruen sam,
samo hodam pognute glave,
kraj ljudi.
zato plaem neutean!
Naputen od ljudi,
ostadoh sam na zemlji.



112
Zato dopusti tako neto,
Darovatelju ivota?
Ukloni jarost svoju,
smiluj se na me.
Tebe se drim, Ti si Bog.
Da li je volja Tvoja da umrem?

Da li je istina da smo sreni,
ivimo li na zemlji?
Nije sigurno da ivimo
i da smo na zemlju doli kako bismo bili sreni.
Svi smo se rodili u boli,
ima li ikoga da ne ivi u strepnji
i tugovanju, ovde, meu ljudima?

Ne strahuj, srce moje,
ne mui se vie!
Uistinu, jedva da i samog sebe
saaljevam na zemlji.

Tuga se raa
u Tvojoj blizini i pokraj Tebe, Darovatelju ivota.
Jo samo ja traim
i seam se prijatelja naih.
Da li e jo jednom doi,
da li e iznova iveti?
Samo jednom ginemo,
Samo jednom boravimo na zemlji.
Neka ne pate srca vaa,
pored njega smo, pored Darovatelja ivota!



113

KUDA TO ODLAZIMO?

Kuda to odlazimo?
Postoji li mesto gde smrti nema?
Moram li u plau da ivim
zato to ona postoji?
duo, budi vrsta!
Niko ovde veno iveti nee!
ak i knezovi jednom umiru:
to je ono to srce moje para.
Duo, budi vrsta!
Niko ovde veno iveti nee!



114

***

Da li zaista postoji?
Samo jedan vlada nad svim:
Ti, kroz koga sve stvari ive!
Da li zaista postoji ili nita nisi,
kao to neki tvrde?
Ipak, nek ne strepe
srca naa.
Koliko puta, iako postoji,
Oni su rekli da Te nema?
On je samo prezir i proizvoljnost,
Onaj kroz koga sve stvari ive!
Ipak, nek ne strepe
srca naa.
On je Darovatelj ivota.


115

ENJA ZA VENOU

Oseam se van sebe,
plaem, jadam se, muim,
zborim i ponavljam:
kada nikad ne bih umro,
kad ne bih nikada nestao...
Da odem tamo gde smrti vie nema,
tamo, gde stie se pobeda !
kada nikad ne bih umro,
kad ne bih nikada nestao...


116

DA LI E SA MNOM IEZNUTI BRATSTVO PRIJATELJA?

Cvee nam je
pokrov jedini,
jedino cvee
veseli starce,
ovde, na zemlji.
Hoe li sa mnom
nestati bratstvo?
Hoe li sa mnom ieznuti
Drutvo prijatelja?
Ve sam otiao,
ja, Jojoncin,
ka Kui pesme
Darovatelja ivota.

O, ti, Nesaualkojotle!
Ti, Moteukcoma!
Jo malo se zabavite,
jo malo veselite
Darovatelja ivota!

Zar niko ne zna
da moramo poi?
Njemu, joj! Doli smo
da samo ovde, na zemlji, ivimo!

Nek se plete cvee tirkiz-ptice,
ovde, ko to je kruna tvoja
od cvea plavog;
evo, od uveloga
cvea s pokrova tvog,
samo za te, za tebe, samodre,
Nesaualkojotle!

Nek srca vaa to poznaju,
knezovi,
Orlovi i Jaguari!


117
Uistinu, mi neemo zanavek bliski biti,
ovde smo na tren samo,
svi emo
ka Njemu poi!

Tuam sam, alostan i sam,
ja, knez Nesaualkojotl!
S cveem i pesmama
se priseam minulih knezova,
njega, Tesosomokcina,
i njega, Kuakuaucina.
Ali, oni uistinu jo uvek ive
u zemlji onostranoj.

Kad bih samo mogao da poem za knezovima,
da im ponesem naega cvea!
Kad bih mogao da uinim svojima
lepe pesme Tesosomokcina!
Da, nikad se ugasiti nee slava tvoja,
knee moj, Tesosomokcine!

alim za tvojim pesmama,
zato plaem,
zato sam tuan
i sebe razdirem.
Da, jecam i tuim
jer te vie nema, tebe nema;
u zemlji si onostranoj!
Vie se nee vratiti na zemlju,
zato se razdirem.


118

***

ak i ovde, ak i ovde, ja, Nesaualkojotl,
plaem!
Da li moram poi, da li se moram izgubiti
u svetu mrtvih?
Preputam se Tebi, Tebi koji svaki ivot stvori:
ukoliko to naredi, ja u poi, izgubiu se
u svetu mrtvih.
ta e ostati od zemlje Akoluakanske?
Hoe li se jednom sluge tvoje rasuti?
Preputam se Tebi, Tebi koji svaki ivot stvori:
ukoliko to naredi, ja u poi, izgubiu se
u svetu mrtvih.



119

VARLJIV JE IVOT

Da li je istina, da li je istina da ivimo na zemlji?
Daleko od ivota venog, mi samo na tren bivamo na zemlji.
Da je ad, izdrobi se;
zlato da je, uniti se:
da je i perje kecalovo, iscepa se.
Daleko od ivota venog, mi samo na tren bivamo na zemlji.



120

SA CVEEM PIE

Sa cveem pie,
Darovatelju ivota!
S pesamam bojadie
one koji e iveti na zemlji!
Potom e slomit
sranost Orlova,
junatvo Jaguara.
ivimo samo u tvojoj Knjiici slika,
ovde, na zemlji!

Potom e mastilom crnim da brie
bratstvo, Drutvo prijatelja,
sabor knezova!
Ti boji
one koji e iveti na zemlji!
Potom e slomiti
sranost Orlova,
junatvo Jaguara.
ivimo samo u tvojoj Knjiici slika,
ovde, na zemlji!

Knezovi mogu
da se kriju
pod asure od perja kecalova,
u kovege od ada!
Tako smo stvoreni,
mi smo smrtni.
Mi, ljudi,
etvorica za etvoricom,
svi emo poi,
svi emo izumreti,
na zemlji!

Al ja proniknuh u tajnu mu,
u ono to krije u kovegu svom,
knezovi!


121
Tako smo stvoreni,
mi smo smrtni.
Mi, ljudi,
etvorica za etvoricom,
svi emo poi,
svi emo izumreti,
na zemlji!

Niko se u ad pretvoriti nee,
niko u zlato,
u neto to bi se uvalo na zemlji!
Svi emo tamo
na istovetan nain poi.
Niko nee ostati,
svi e nestati,
svi e na isti nain
ka Njemu poi.

Bledeemo malo po malo,
kao oslikana stranica.
Svenuemo kao cvet,
malo po malo,
ovde, na zemlji.
Ko odeda od perja kecalova,
od pozlaenog sakuana,
ili od tirkiz-ptica,
bledeemo malo po malo,
i k Njemu poi.

Eto emu vodi
tuga, koja titi,
onog koji sa njom ivi!
Ne plaite zalud,
Orlovi i Jaguari!
Nestaemo sa ove zemlje,
niko ostati nee!



122
Mislite o tome,
Orlovi i Jaguari!
Da ste od ada,
od zlata da ste,
morali biste onamo poi,
ka onima koji tela vie nemaju svoja.
Jednostavno, nestaemo,
niko nee ostati!


123

DOAO SAM

Doao sam,
evo me, mene, Jojoncina!
Samo za cveem eznem,
dooh samo da cvee berem,
na zemlji!
Evo, cvet kakaoa seem,
seem prijateljstva cvet.
Sad smo sjedinjeni, o, ti, knee!
Ja sam Nesaualkojotl, vladar,
ja sam Jojoncin!

Ushien, drugo i ne traim,
doli vrlog peva tvog,
s njime traim jo i
mesto gde sastaju se oni, prijatelji nai,
onamo gde drugarstvo se slavi!
Samo u nakratko uzveseljavati,
samo nakratko veseliti
srce svoje na zemlji.
Ali, dokle god ja, Jojoncin, budem bio iv,
udeu za cveem,
hitau da cvee berem,
ovde, gde ivimo!

eznem i udim
za prijateljstvom, plemenitou,
pobratimstvom.
ivim s pesmama i cveem!
Da, kao zlato,
ko ogrlicu dragu,
ko odoru od kecala,
tako ovde poznajem
tvoj umilni napev,
kojim se naslaujem.



124
Ko je onaj, koji plee
kraj bubnjeva,
u Kui prolea?
Da, to sam ja, Jojoncin!
O, srce moje to dobro zna!



125

PROLENA PESMA

U Kui slika
poinje da peva,
pokuava pev.
Pesma razgaljuje i
cvee posipa!

Ori se pesma
i praporci zvee,
odgovor im alju
klepke nam cvetne.
Pesma razgaljuje i
cvee posipa!

U cveu peva
ljupki fazan,
njegova se pesma iri
koritom potoka.

Odgovaraju mu
razne ptice boja crvenih,
divna plamen-ptica
koja krasno peva.

Knjiga slika: eto srca tvog!
Doao si da bi pevao,
razleu se zvuci tvojih bubnjeva,
ti si peva.
Iz kleti Kue prolea
razgaljuje svet.

Samo ti posipa
cvee opojno,
cvee okoladno!
Ti si peva.
Iz kleti Kue prolea
razgaljuje svet.



126
Ti poklanja cvee,
cvee raznoliko!
S njime ti veseli svet,
ti, knee, o, ti,
Nesaualkojotle!
O, to srce moje dobro zna,
da ono nastaje i traje!
Od njeg ti stvara kolajne,
od cvea prolenog.

Al nam ono svo pristie
odonud, iz zemlje dvojstava,
iz nutrine neba!
O, s njime ti veseli svet,
ti, knee, o, ti,
Nesaualkojotle!
O, to srce moje dobro zna,
da ono nastaje i traje!
Od njeg ti stvara kolajne,
od cvea prolenog.



127

NIKO NE MOE DA BUDE PRIJATELJ
SA DAROVATELJEM IVOTA

Dom samosazdatelja nigde ne moe biti;
ali Njega prizivaju posvud,
posvud ga oboavaju,
posvud se na zemlji za slavom Njegovom traga,
za Imenom Njegovim.

On je Izumitelj,
Stvoritelj sebe samog; Bog.
Njega prizivaju posvud,
posvud ga oboavaju,
posvud se na zemlji za slavom Njegovom traga,
za Imenom Njegovim.

Ovde ne moe niko,
niko ne moe biti prijatelj
sa Tvorcem ivota.
On se tek priziva.
Pokraj Njega, sasvim blizu Njega,
mogue je iveti na zemlji.

Onaj koji ga sretne
to dobro zna.
On se tek priziva.
Pokraj Njega, sasvim blizu Njega,
mogue je iveti na zemlji.

Uistinu, niko tvoj prijatelj nije,
Darovatelju ivota!
Jednostavno, kao to tragamo
me cveem,
tako tebe traimo na zemlji,
sve dok smo u tvojoj blizini.
Zasitie se srce tvoje!
Mi smo samo nakratko
u tvojoj blizini,
sasvim blizu Tebe.


128

Darovatelj ivota
nam izluuje srca!
Opija nas ovde!
Moda niko blizu Njega ne sme da prebiva,
niti da vlada nad zemljom!

Samo Ti si uzrok sviju mena
i srce nae to dobro zna.
Moda niko blizu Njega ne sme da prebiva,
niti da vlada nad zemljom!


129

TRAIM IH NEPRESTANO

Traim ih neprestano, jednostavno,
priseam se prijatelja naih;
da li e jo jednom doi?
Da li e se u ivot vratiti?
Samo emo jednom biti uniteni.
Samo smo jednom, ovde, na zemlji.
Neka ne tui moje srce,
blizu Njega, sasvim Njega blizu,
blizu Darovatelja ivota.
No upravo zato plaem,
zato sam utuen,
zato se oseam naputen,
a blizu sam drugih,
tu, na zemlji!
ta to hoe srce tvoje,
Darovatelju ivota?

Da tuga prestane tvoja, da beda prestane,
da ast svoju pred Tobom ouvam,
pred tobom koji si Bog,
ali Ti eli da me usmrti.

Na zemlji moda
sreni nismo,
ali jesmo tvoji prijatelji,
i zato smo sreni, tu,
na zemlji.
I tako, svi mi patimo,
i tako, svi se mi muimo,
blizu jedni drugih, ovde.
Iz unutranjosti neba,
sa one strane, stvar Svoju re.

Ti to moda tako eli!
Jesi li nemaran,


130
Skriva li od nas
Svoju slavu, ime Svoje,
na zemlji, ovde?

ta li to hoe?
niko prijatelj nije
Darovatelja ivota,
Vi, prijatelji, Orlovi i Jaguari!
Gde li to stvarno polazimo,
mi koji sad patimo, gospodari?
Neka ne bude mesta smunji niti zaludnog znanja,
od Njega bolujemo mi,
On nas usmruje!

Stog budite smeli,
jer emo svi tamo poi,
u predeo gde ja postoji nekako.
Ne smatrajte me beznaajnim,
ja samo u nesrei ivim
ispred Darovatelja ivota,
On, jednostavno, oduzima, otim
Svoju slavu, Ime svoje,
Na zemlji, ovde!
Znajte to jednom za svagda:
moram da vas napustim,
vas, svoje prijatelje, vas, knezove!

Niko zaista postojan nije
pred Darovateljem ivota,
On, jednostavno, oduzima, otim
Svoju slavu, Ime svoje,
na zemlji, ovde!
Znajte to jednom za svagda.

uje li, ti boluje, srce moje,
dobro nas pogledaj,
dobro se o nama staraj!
eto, tako mi ovde ivimo
ispred Darovatelja ivota!


131
Kada bih mogao da zarad toga ne umrem,
kada bih mogao da doveka ivim, ovde,
na zemlji!

Ovde smo esto, mislim,
nalik na klas kukuruzni.
Venemo na zemlji!
Prijatelji,
ovde smo doli da bismo uvenuli!
Neka beda jednom nestane za svagda,
nek tuga nestane vaa, ovde!


132

SAMO ON

Samo On,
Darovatelj ivota.
Nitavna je bila mudrost moja.
Moda to niko ne zna?
Niko moda?
Pored ljudi zadovoljan ne bejah.

Dragocenostima nas darova,
iz Tebe proishodi radost sva,
Darovatelju ivota!
eznuo sam strasno
za cveem mirisnim, cveem dragocenim;
o, nitavna je bila mudrost moja.


133

KUAKUAUCIN


PESMA SIROETA

Samo za cveem srce moje ezne,
o, neka ostane na rukama mojim!
Pesmama oaloen,
sam, beznadeno pokuavam da pevam,
na zemlji.
Ja, Kuakuaucin,
sa zebnjom eznem za cveem,
o, neka ostane na rukama mojim!
Nitavno je znanje moje!

Uistinu, kuda bismo mogli da poemo,
kako nikad ne bismo umrli?
Kada bih, jednostavno, bio dragoceni ad,
kada bih zlato bio,
jednostavno bih bio stopljen,
bio bih u prah pretvoren.
Samo srce imam, ono mi ivot daje,
ja, Kuakuaucin,
nitavno je znanje moje!

Bubnjem od ada dragocenog
i tirkiz plamen-pticom,
od sada e sam njima da svira,
o, ti, Jojoncine!
Prispeo je, uspravlja se,
peva!
Veseli budite, ali samo na kratko.
Hodite, ukaite se,
svi vi srca bolnih.
Prispeo je, uspravlja se,
peva!

Neka se otvori srce tvoje,
nek se visoko uzvine,


134
tebi, koji omrze na me,
tebi, koji me na smrt osudi.
Evo, ve odlazim ka Kui Njegovoj,
i nestajem.
Moda e za mnom, jednom sam, i plakati,
za mnom bolovati,
ti, prijatelju,
ali ja odlazim,
Njegovoj Kui odlazim.

Samo jedno veli moje srce:
vratiti se vie neu,
pojaviti se vie nikad neu, na zemlji!
Ja odlazim,
Njegovoj Kui odlazim.

Zaludnog li posla!
Veselite se, veselite,
prijatelji!
Hoemo li ikad uivati u skladu,
hoemo li ikada spoznati sreu,
prijatelji?
Poneu sa sobom ovo lepo cvee,
ove lepe pesme!

O, ne, nikada to ne uinih s prolea,
samo sam ja nesrean,
Ja Kukuaucin, sm sam!

Hoemo li ikad uivati u skladu,
hoemo li ikada spoznati sreu,
prijatelji?
Poneu sa sobom ovo lepo cvee,
ove lepe pesme!



135

NESAUALPILI


PESMA SPEVANA U TOKU RATA SA UEOCINKOM

Opijen sam,
pijano je srce moje:
zora rudi,
saukan ptica ve poje
na ogradi od titova,
na ogradi od strela.

Raduj se, Tlakauepane,
ti, susede na, glave obrijane,
glave obrijane poput nekog Uateke!
Opijen napitkom voda cvetnih,
tamo na obali ptiijih voda,
glave obrijane.

ad i kecalova perja
behu kamenima izlomljeni,
gospodari opijeni smru,
eno ih zasaenih nasred vode,
na obali,
Meikasi u zemlji kaktusa.

Orlovi kriu,
Jaguari riu
sa tobom, knee, Makuilmalinali,
ovde, u predelu magle,
u zemlji crvene boje.
Junaki se Meikasi bore.

Pijan sam, ja, Kuateka,
ja, cvetne, obrijane glave,
opet i opet napitak pijem cvetni.


136
Nek tebi prue dragoceni napitak cvetni,
sine moj,
tebi, snanome i mladom,
jer ja ve bledim.

Tamo, gde se boanske pruaju vode,
tamo su strau uspaljeni,
Meikasi opijeni
boanskim napitkom cvetnim.
Seam se sad iimeka,
samo zato tuim, ja, Nesaualpili,
jer ga se setih.
Sad je tamo sam,
gde cvetovi rata otvaraju krunice svoje,
Setih ga se, zato tuim.

Sa zvoniima, ailcin
se prepade na vodi.
Time stee ime Utlilkueauak,
kecalova perja prisvoji,
ote tirkiz Kuateka.
Na povri vode, sred borbe,
opinjen vodom i vatrom,
besno se uspravi Itlilotonkoocin,
i tako slavu zadobi,
kecalova perja prisvoji,
tirkiz prisvoji.

Leti ptica perja tananog,
Tlakauepacin, gospodar nad cvetovima;
tera ih ko zeeve,
taj snani mladi,
Kuatek u zemlji kaktusa.

Nasred voda pevaju,
prizivaju, boanski cveti.
Pijani su, viu,
knezovi slini pticama dragim,
Kuateke u zemlji kaktusa.


137
Oevi su pijani nai,
snagom opijani.
Nek zapone ples!
Otidoe u Dom Njegov oni s cveem zgaenim,
oni to imaahu titove od perja,
oni to uvahu visine,
oni to ive hvatahu zarobljenike,
sad pleu.
Kad povraaju idu sad,
gospodari izgaenog cvea,
oni to imaahu titove od perja.

Odlazi moj knez okrvavljen,
poute na Kuatek,
onaj crne-sapote suknje,
Tlakauepan je proslavljen
u predelu gde ja postoji nekako.
Cveem napitka ratnog
opi se moj knez,
pouteli na Kuateka.
Matlakuiacin se okupa u napitku ratnom,
zajedno polaze tamo gde ja postoji nekako.

Sa boanskom vodom, onaj torza oslikanog,
veliki moj knez koji se nalik Nesaualpiliju ophodi,
onamo su Kuateke opijani
titnicima napitka cvetnog,
ples se izvodi u Atliku.

Nek zajei truba
Jaguara!
Orlovi kriu,
na krunoj steni
gde se vode borbene vetine.
Naputaju nas starci,
onamo su Kuateke opijani
titnicima napitka cvetnog,
ples se izvodi u Atliku.



138
Nek zajei bubanj, od tirkiza,
kaktusa opijan vodom od cvea,
tvoja kolajna cvetna,
perjanica tvoja od apljinog perja,
ti, tela oslikanog.
uju ga sad,
ptice cvetnih glava,
prate mladia snanog,
vlasnika juaguarevih titova, koji se vratio.

Srce je moje tuno,
ja sam mladi Nesaualpili.
Kapetane traim,
nestao je gospodar,
cvetni kecal,
mladi, snani ratnik je ieznuo,
plavet nebesna sada mu je dom.
Moda e Tlatouecin i Akapipijol doi
da napitak piju cvetni
ovde, gde nariem?


139

KAKAMACIN


PRIJATELJI, UJTE

Prijatelji, ujte:
Neka se niko ne zavarava eljom za moi.
Borbe i raspre,
Neka se zaborave,
Neka na vreme nestanu sa zemlje.

Nedavno mi rekoe,
Oni, koje na igralitu za loptanje sustretoh,
Rekoe, proaputae:
Da li je mogue milostivo delovati?
Da li je mogue da se ophodi sa obazrivou?
Samo sebe poznajem.
To svako kae,
Ali niko istinu ne zbori na zemlji.

Pritiska magla,
koljke zvone
nada mnom i nad zemljom celom!
cvee pada, svija se, vitla,
radost nam prua na zemlji.

Moda doista Otac na deluje
Kao u Domu svom,
Moda kao kecalovo perje, s prolea,
On cvetovima slika,
Na zemlji ovoj, Darovatelj ivota.
Na mestu gde dobuje bubanj dragocen,
Gde se uje divne frule zvuk
Boga dragocenog, gospodara neba,
Po celom podu dru
Kolajne od perja crvenog.

Magla skriva pesmu titova,
Zemlju zasipa kia strelica,


140
Potamni boja cvetova svih,
Zvuk se groma razlee s neba.
Onamo pleu
Sa zlatnim titovima.

Samo velim da se, ja, Kakamacin,
Sam budui, priseam,
Gospodara Nesaualpilija.
Moda sada razgovaraju tamo,
Nesaualkojotl i on,
U mestu bubnjeva?
Sad ih se setih.

Uistinu, ima li onoga koji tamo poi nee?
Da je od ada, od zlata da je,
Nee li morati tamo da ode?

Jesam li tit od tirkiza,
Da, poput mozaika, u ivot iznova utisnut budem?
Da li u opet doi na zemlju?
Da li u biti prekriven odorom finom?
Jo uvek na zemlji, u blizini mesta za bubnje,
Seam se njih.


141

II. PESNICI IZ MEKSIKO-TENOTITLANA

1. Toiuicin Kojoliuki, kraj etrnaestog - sredina petanestog
veka (sin gospodara Teotlalcinkoa)
2. Aajakatl, 9-Kua, 1449 - 2-Kua, 1481. (Car)
3. Makuiloicin, sredina petnaestog veka (ker Tlakaelela)
4. Temilocin, kraj petnaestog veka - 7-Kua, 1525. (Oficir,
branitelj Meksika)




142

TOIUICIN


OVDE DOLAZIMO ZA SAN SAMO

Tako govorae Toiuicin,
Tako govorae kojoliuki:

Ovde dolazimo za san samo,
Dolazimo samo da snevamo.
Nije istina, nije istina
Da smo doli na zemlju da ivimo.
Priroda je naa
Kao trava prolena:
Porode nam srca daruju,
Cvee iz telesa naih,
Neko otvori latice svoje,
Zatim i to uvene.

Tako govorae Toiuicin,
Tako govorae Kojoliuki:


143

OSETISTE PESMU


Osetiste pesmu
I cvet otkriste, o, vi,
Knezovi;
Ja, Tuiuicin, tek granice pletem,
Kolajne cvetne onamo
Snee.


144

PESNICI I KNEZOVI

Knezovi, iveli ste me cveem,
I, poput cvea, otvaraste krunice svoje.
Dok ja, Toiuicin, samo kukolje tkah:
A evo doe litanija cvea.
Darovatelj ivota trese bubnje i praporce:
Postaviste pesme svoje u knjige oslikane
Koje otvarate u Mestu Velikih bubnjeva;
Monteneuacine, ko stablo zaneseno,
Uitak prui bogu tom sa pesmama ratnim!



145

AAJAKATL


CVETNA SMRT

Cvetna smrt sae se nad zemljom,
Blii se;
O tome raspredaju u predelu crvene boje,
Oni koji sa nama su bili.
Tuba se die,
Onamo je sateran narod,
U unutranjosti neba tune se pesme poje,
S njima se polazi onamo gde ja postoji nekako.

Slavljen si bio,
Boanske si izrekao rei,
Ali, umre i ti.
Onaj koji je prema ljudima samilostan, taj nam lica rui!
On to tako postavi.
Moda dosad nijedan ovek ovakve ne izree rei?
Ko bude istrajao, zgadie mu se sve.
Darovatelj ivota nijednoga od nas iznova stvoriti nee.
Dan tuge, dan plaa!
Srce je tvoje tuno.
Da li e gospodari po drugi puta doi?
Seam se Ickoatla,
Za nj mi je srce puno tuge.
Bi li zgaen tada,
Moda zamor obuze Gospodara nad kuom,
Darovatelja ivota?
Nijednoga ne stvori venim na zemlji.
Kuda to polazimo?
Zarad toga mi srce tui.

I nestajanje se ljudi nastavlja,
Svi odlaze.
Knezovi, gospodari, velmoe,
ko siroad nas ostavie!
plaite, gospodari!


146
moda se jednom neko i vrati,
moda se ko od njih povrati
iz zemlje bestelesnih?
hoe li doi da nas poue neim,
Motekuzoma, Nesaualkojotl, Totokiuacin?
ko siroad nas ostavie!
plaite, gospodari!

o gde zaluta, srce moje?
ja ih, Aajakatl, traim,
jer, Tesosomoktli nas napusti,
te sada sm krim pute kroz tegobu svoju.
Da li je grad ono, to zasluuju,
Gospodari, koji zavladae,
Oni, koji nas napustie?
Hoe li jednom, moda, boli doi kraj?
Moda e se jednom vratiti?
Ko bi me u tome mogao da podui?
Zbog ovoga ja, u osami, pokuavam
Da se nosim sa bolima svojim.


147

MAKUILOITL

PESMA

Uzvisujem pesmu svoju,
Ja, Makuiloitl,
Da uzveselim Darovatelja ivota,
Nek zapone ples!

Onamo, gde ja postoji nekako,
U Domu Njegovom,
Da li se pesme ove prinose?
Ili su cvetovi vai
Ovozemni samo?
Nek zapone ples!

Ti dobro zaslui taj narod,
Matlacinke, gospodare Ickoatle.
Aajakacine, ti osvoji grad
Tlakotepek!
Onamo u pohod kretalo se
Cvee tvoje, tvoji leptiri.
Time se veselimo.
Matlacinke su u Toluki, u Tlakotepeku!

Cveem i perjem
Prinosi rtve
Darovatelju ivota.
U muke ruke
Orlovske titove postavlja,
Onamo gde besni rat,
Sred magliaste udole.
Kao pesme nae,
Kao nae cvee,
Tako i ti, ratnie glave obrijane,
Uzveseli Darovatelja ivota!

Orlova cveti
U rukama ostaju tvojim,


148
Gospodaru Aajakatle!
Cvetovima boanskim,
Cvetima ratnim
Obasut je
I opijan
Onaj, koji je na naoj strani.

Pred nama se
U Eekatepeku, u Meksiku,
Otvaraju cvetovi rata,
Njima je opijan
Onaj, koji je na naoj strani.

Akoluakanski
Se knezovi, Tepaneci,
Pokazae neustraivim.

Na sve strane Aajakatl
pobeivae;
u Matlacinku, u Malinalku,
u Okuilanu, u Tekaloji i okotitlanu!
otuda dalje poe.
Tad u ikipilku Aajakatla
U nogu rani jedan Otomi,
Zvani Tlilatl.

Taj otide u potragu za enama svojim
I ree im:
Spremite koulju jednu i jedan kaput
Te ih poklonite oveku tom.
Tad Aajakatl uzviknu:
Dovedite Otomija
Koji me u nogu rani!
Otomi, prestravljen,
Izgovori:
Uistinu, sad e me ubiti.
Te prinese iroko pare drveta
I jelenju kou
I tako se pokloni pred Aajakatlom.


149
Prepun straha bejae Otomi,
No tad ene mu
Izmolie za nj pred Aajakatlom.


150

TEMILOCIN


PESMA PRIJATELJSTVA

Doao sam, prijatelji!
erdanima krasim,
na crno perje cinickana postavljam,
u crveno perje gvakamaje odevam
i bojama zlaanim slikam,
ja kecalovim perjem tkam
drutvo pobratima!

Pesmama bratstvo obasipavam!

U dvore uveu ga,
onde biemo svi,
dok ne poemo svi
u zemlju smrti.

I bie, da smo jedni drugima
Sebe darivali.

Evo, doao sam,
Uspravljam se,
Spevau pesme,
Uiniu, da briznu pesme,
Za vas, prijatelje!
Izaslanik sam boji,
Cvea pun,
Ja sam Temilocin,
Doao sam, da ovde, steknem prijatelje!



151

III. PESNICI TLAKALANSKE POKRAJINE


1. Tekajeuacin; druga polovina XV veka - rani XVI vek (iz
Ueocinka)
2. Ajokuan Kuecpalcin; druga polovina XV veka - rani XVI vek
(Beli orao, svetenik od Tekamaalka)
3. ajakamah ; druga polovina XV veka (od Tizatlana)
4. Glavar ikotenkatl; 11-Kua, 1425. - 4-Zec, 1522.
(gospodar Tizatlana)



152

TEKAJEUACIN


PEVAJMO SAD

Pevajmo sad,
Nastavimo sa pesmama naim
Usred cvetne svetlosti i topline,
Prijatelji!
Ko su oni?
Njima izlazim u susret.
Gde da ih potraim?
Uistinu, ovde,
U mestu bubnjeva
Ja samo stvaram pesme cvetne,
Ja, prijatelj va,
Ja sam samo knez iimeki,
Tekajeuacin.
Moda e neko od nas,
Moda svi mi,
Obradovati i
Razveseliti
Samosazdatelja?

Nek i moje sanovne pesme budu cvetne, tanune, onamo,
U Tlakali, u dobro vreme.
Nek zanosne pesme
ikotenkatlove, Temilocinove,
i kneza Kuitliskatlove takoe budu onde.

Orlova Tamoanan,
Noni dom tigrova nalaze se
U Ueocinku.
Onamo je mesto Tlakauepanskih mrtvih
Koji se smru svojom proslavie.
Onamo se veseli
Cvee, druba knezova,
Gospodara, u njihovim prolenim domovima.
S cveem se kakaoa


153
Zove i hitro stie,
Onde se veseli s cveem
Sred voda.
Hitro se stie sa titom od zlata.

Stoga, s lepezama,
Kitama cvea crvenog
I zastavama od kecalovog perja,
Radujmo se
U Kui prolea.
Bubnjevi boje ada zvee,
Miomirisna rosa
Zemlju svu natapa.
U domu utog perja
Spusti se snano.
Sin nam Njegov doe.

S prolea dolazi nam,
Darovatelj ivota.
Njegove pesme sve oivotvore,
Mesto je bunjeva ukraeno, ureeno
Cveem.
Sada nam otuda pristie
Opojno cvee.
Radujte se!


154

TAKMIENJE PESNIKA
NA DVORU KRALJA TEKAJEUACINA

- Kuda hita, pesnie?
Spremite kieni bubanj,
Opasan kecalovim perjem, ukraen zlatnim cveem,
na radost plemstva i knezova,
na radost Orlova i Jaguara.

Sigurno ode do mesta bubnjeva,
Ode da razvija i pronese pesme svoje pred Darovateljem ivota.
Ptica-Praporac mu odgovara:
Peva, dariva ga cveem i pesmama svojim.

ujem, ujem urlikanje upueno Darovatelju ivota:
ptica-praporac mu odgovara;
peva, dariva ga cveem i pesmama svojim.

Snee tvoje rei kao smaragd i tanko perje:
Tako peva Ajokuan Kuecpalcin,
Koji pozna Darovatelja ivota.

Tako i sa uvenim knezom
Koji veseli Darovatelja ivota
S narukvicom od perja i miomirisima.
Nije li to ugodno Darovatelju ivota?
Nije li to jedino vredno, na zemlji?

Neka bar na tren, barem na tren
Uivam u prisustvu knezova
Ukraenih dragim kamenjem, opasanih draguljima,
Neka ih kao cvee prigrlim.
Sve sam ih prikupio pesmama svojim
Kod mesta bubnjeva.
Sazvah ovaj sabor u Ueocinku!
Ja, knez Tekajeuacin,
Na jedan zbor knezove okupih:
Kamenje drago, perje kecalovo!



155
Lepo cvee, lepe pesme
Dohode nam iz nutranjosti neba;
Umee i znanje nae ih nagruje,
Kako ne bi nikada bile poput
Tekajeuacina plemenitog: veselimo se!

Vaa druba kiu razveja
Beloga, mirisnog cvea,
I tka svetle pramenove perja apljinog,
Crvene cvetove kaliandra
Za libacije knezova i velikaa!
Vaa je pesma zvonka ko zlaane ptice-praporac,
Vas, koji skupa pevate,
Okrueni cveem, granama u cvatu,
Vas, koji pevate!

Dragocena ptico Darovatelja ivota,
to zapeva u zorin svit,
ti vide suton i zapeva,
i sada srce moje ezne samo
za cveem sa tita Darovatelja ivota!
ta e sada uiniti srce tvoje? kako zalud smo doli,
kako zalud cvetali na zemlji!

ja, dakle, moram poi, kao cvet to vene?
i moje ime e u zaborav pasti?
i nita od mene ostati nee, na zemlji?
Barem cvee, pesme bar!
ta e sada da ini srce tvoje? Kako zalud smo doli,
kako zalud cvetali na zemlji!

Pijatelji, radujmo se, ljubimo jedni druge
Jer smo na zemlji cvetnoj,
Niko nee stati nakraj pesmama cvetnim,
Koje zavek traju u Domu Darovatelja ivota.

Zemlja je mesto najkraeg trena:
Da li biva drugaije, u mestu tajnom, gde stiu se svi?
Da li emo onde nai radost i drugarstvo?
Ili emo jedni za druge samo ovde znati?


156
Sluah i uho svoje priklanjah.
Kralj Ajokuan uzima cvetnu svoju frulu;
I kralj Ajapanka, Kiaucin, tebi odgovara,
Iz cvea odgovara:

Gde li prebiva, o boe, koji ivot daruje?
Pesnik sam, i u svako vreme tebe traim,
I tuim, o, elim da te slavim!
Ovde, me belim cveem, u raskoi cvea mirisnog
Koje razveja prolet, me bojama, slavim te!

O vi koji ste doli da pevate u Tlakali,
U mestu babnjeva, uz veseli zvuk bubnja,
Mirisni cveti, mirisni cveti:
Pesmama svojim veselite ikotenkatla, kralja Tizatlana,
I Kamaoicina, koji, nalik brojanici cvetnoj,
iekuje re boju.

Oni koji prispee u Dom tvoj, iz bilo koga kraja da su,
Pod cvetnim baldahinom postavljenim tebi u ast,
Svi knezovi Tebi kliu!

U mestu bubnjeva uzdiu se cvetna, raznobojna stabla,
Bogata tananim perjem,
Cvee posipaju...

Hore se pesme ponajlepe,
Eto peva Tlpalteuicin: cvee naslade prostire svoje,
Cvee belo i svee.

Prijatelji, traim vas,
Obiao sam vascelo cvetno polje, a vi ste tu!
Vreme je za radost, razmenimo rei, stihove:
Prijatelji, naposletku, evo vaeg prijatelja!
Da li da prebivam me cveem,
Ja, najbedniji, najskromniji?
Da li biste pozvali sirotana poput mene?



157
Zaista, ko sam ja? ivim na krilima svojim, opevam cvee,
Skladam pesme, leptiraste pesme
Koje dua moja raa i kojima se srce raduje moje!

Prilazim u velikim krugovima, sputam se na zemlju,
irim krila u mestu bubnjeva -
gle, pesma se moja se zemlje uznela!

Kada sam ve tu, iznova cvee svoje sabiram:
neka cveta sa pesmama koje se hore!
ja, va prijatelj boni,
vezem krag fini nitima zlaanim!

Ja, bedni prijatelj va, vrebam irenje latica:
sazdah sebi kolibu od bistavih latica!
otuda bdijem nad poljem, u tome nalazim svoje zadovoljstvo.
I vi se radujte sa mnom!

Da te slau ispunim, Tekajeuacine plemeniti!
Opasani kolajnom cvetnom! ivimo li moda po dva puta?
Srce tvoje to dobro zna: doli smo za jedan ivot samo!

Dopreh do procvalih, lisnatih grana,
Ko kolibri miris im isisavam udan,
Usne se moje milno naslauju njima.

Sa cveem zazivamo Darovatelja ivota;
Ponizno te slavimo u mestu cvetnih bubnjeva,
Plemeniti Atekpanekatle!

Ovde i tebe bubanj eka: u Kui prolea
ekaju te druzi tvoji, Jaomanacin,
Mikoauacin i Ajokuacin,
Me cveem uzdiu velikai!


158

SANJARIJA REI

Prijatelji, ujte
ta sanjale su rei:

svako nam prolee nov ivot daruje,
i kukuruz nov,
taj meki, plavi klip, koji nam je kao sunce,
i crven klip, onako nean, to nam kolajna bie:
i znamo da su verna
srca prijatelja naih.



159

AJOKUAN KUECPALCIN


NEKA ZEMLJA OSTANE DOVEKA

Neka zemlja ostane doveka!
Nek opstanu brda!
Tako je govorio Ajokuan Kuecpalcin,
U Tlakali, u Ueocinku.
Razdelite cvee
Peenog kukuruza,
Cvee okoladnog stabla.
Neka zemlja ostane doveka!


160

UEOCINKO BI OMRAEN, OPSEDAN BIO

Opsedan, omraen
Bio bi grad Ueocinko
Kada bi bio strelama opkoljen,
Ueocinko opkoljen izotrenim vrhukama strela!

Bubanj i kornjain oklop
Odzvanjaju u domu naem,
U Ueocinku ih uspostavismo.
Onde Tekajeuacin uva strau,
I knez Keseuatl
Na frulici svira, igra,
U domu tvom, u Ueocinku.
ujte:
bog, Otac na slazi ovde.
Ovde je dom Njegov,
Gde bubanj je Jaguara,
Gde se, uz zvuke bubnjeva,
Pesmice ore.

Kao da su od cvea,
Asure su od kecala razasute onde,
U Kui slika.
Tako je slavljen u doli i na brdu,
Tako je slavljen jedini Bog.

Kao cvetne i vatrene strele,
Uzdiu se Kue tvoje!
Zlatna moja Kue slika
Takoe je i Kua tvoja, jedini boe!
IZ UNUTRANJOSTI NEBA

Iz unutranjosti neba
Lepe nam pesme, lepo cvee slaze,
No enje ih nae kvare,
Od umenosti nae sve one miomiris svoj gube,
Sve, sem Tekajeuacinove, kneza iimekog!



161
Prijateljstvo je pljusak cvea retkog!
Beli pregrt perja aplje
Spleteno je s cveem crvenim
Kroz grljenje stabala
Pod kojima etaju
Velmoe i gospari.

Tvoja lepa pesma
Zumbul je zlaani,
Retki, koga ti uzgaji.
U cvetnom polju si.
Peva meu procvetalim kronjama.
Jesi li moda retka ptica Darovatelja ivota?
Jesi li moda razgovarao sa bogom?
im si zoru osetio,
zapevao si.
Hou li zadobiti ono, za ime srce moje ezne,
Cvee sa titova,
Cvee Darovatelja ivota?

ta moe srce?
zalud smo doli,
zalud cvetali na zemlji.
Da li u morati sam da odem,
Kao cvet to vene?
Nee li nita od imena mog da ostane?
Nita, na zemlji, od slave moje?
Makar cvee, makar moje pesme!
ta srce moe?
zalud smo doli,
zalud cvetali na zemlji.

Radujmo se, ovde ve, prijatelji!
U zagrljajima jedni drugih.
etajmo sad poljanama!
niko se ovde odrei ne sme
pesama i cvea,
opstaju one u Domu Darovatelja ivota!


162
da li je iko srean onde?
ima li druenja?
il to samo na ovoj zemlji,
mi, lica jednih drugih upoznasmo?


163

AJAKAMAH


CVETNA PESMA

1.

Dolaze
Odakle cveta cvee,
Cvee od koga se sve u glavi okrene,
Cvee od koga se sve u srce okrene!
Dolaze da svet obaspu,
Da nas obdare pljuskom
Cvetnih venaca,
Opojnog cvea!

Ko se to razonodi
Na odori cvetnoj?
Zaista, ovde je Dom Tvoj,
U srcu Knjiga oslikanih.
ajakamah govori, peva,
opijen srcem kakaovog cveta!


2.

divan se ori zvuk,
Tlapalteuicin uzdie svoj pev.
Cvee je retko,
Drhturi,
Cvee kakaovo!

Prijatelji! traih vas posvud,
Obioh jedno po jedno polja sva
I napokon vas ovde naoh.
Radujte se,
Kazujte nam svoje prie,
Prijatelji, va prijatelj je stigao do vas.



164
Da li sam me cvee doao
kako bih uveo
iak samo, blata cvet?
da li je stvarno tako, da li sam zaista
tuno siroe, prijatelji?

ko sam ja?
u letu ivim,
pesmu pevam,
pevam cvee,
pesmu leptira.
Nek briznu iz mene, nek je spozna moje srce!
Drugima se bliim,
Siao sam, ja, ptica proletna,
Dospeh do zemlje,
Svoja krila irim kod cvetnih bubnjeva.
Ori se pesma moja!

Ovde pesmu svoju ponavljam,
Ovde niknuh sred pesama,
Jer pesme se jo uvek tvore.
Svoj krag dragoceni
Zlatnim konopima vezem,
Ja, va tuni prijatelj.

Samo za cvee marim,
Ja, va prijatelj.
S cveem raznobojnim
Prekrih kolibu svoju.
Sad se veselim,
Jer su mnogobrojne livade boje.
Nek zavlada srea!

Veselimo se obilato,
Ukoliko si zaista srean,
Ti, gospodare Tekajeuacine,
Ukraen vencima cvetnim



165
Hoemo li se ijednom vratiti u ivot?
Srce tvoje zna da sam jednom
Ovde dolazimo da ivimo!

Napokon dohvatih
Granu cvetnog stabla,
Ja, cvetni kolibri,
Naslaujem se narima njegovim,
Kusam ih usnama svojim.
O, Darovatelju ivota,
Prizivaju te i mole s cveem,
Ponizno pred tobom stojimo ovde,
Naslaujemo te,
Sred cvetnih bubnjeva!

Gospodaru Aktepanekatle!
Onde uvamo bubanj,
U Kui prolea,
Onamo te iekuju prijatelji tvoji,
Jaomanacin, Mikouacin,
Ajokuaucin!
S cveem uzdiu vladari!



166

IKOTENKATL


OVO KAZUJEM

Ovo kazujem, ja, knez ikotenkatl:
Ne idite tamo zalud.
Uzmite titove svoje, i krag vode cvetne!
oljicu vau sa draljkom.
Krazi vai dragoceni, boje obsidijane, uspravno stoje,
U njima emo doneti vodu na ramenima naim,
Nosiemo je u Meksiko,
Iz apolka, sa obale jezera.

Ne idite zalud.
Sinovci moji, deice, sinovci,
Vi, deco vode!
Uiniu da potekne voda,
O knee kuautenkoctli,
Poimo!
Doneemo vodu na ramenima naim,
Uistinu emo je nositi!

Prajatelji,
Kapetan Moteliucin to eli da obznani!
Kae da jo zora ne svie.
Uzimamo na teret vode:
Prozrana je, dragocena, ko kristal
Se u valima njie.
Zato se stecite onde, u odaju s posuem,
Ne idite tamo zalud.

Moda e bog Nanauatl onamo buan biti?
Siniu moj!
Ti, vojvodo, ti, bie retko,
Bojama zlatnim, u maniru Tolteka
Oslikava bolicu tanku, knee Aajakatle.
Zajedno uestvujemo.
Bliimo se vodama svetim.


167
Padaju, kaplje pljute,
U blizini kanalia.

Onaj koji nosi vodu mi cvetnu, Uanicin,
Prua mi je sad,
Strievi moji, Tlakalteci, iimeci!

Rat cvetni, cvet titova svih
Otvorio je latice svoje.
Jee
Miomirisni cveti, i pljute,
On moda zato
Doe da skrije srebro i zlato;
Zato sobom nosim Knjige oslikane.
Kanaliu, u kragu mom se voda talasa!
O, moji stari!



168

IV. PESNICI IZ ALKO-AMEKEMEKANA

1. iikuepon; Petnaesti vek (od alka)
2. Akiaucin; 1430-1500. (iz alka)



169

IIKUEPON


POSLUAJTE SADA REI

Posluajte sada rei
Koje nam ostavi iikuepon,
Onaj, koji pase u bici:

Da li e se u predeo mrtvih
Preneti
Dah i rei knezova?

Da li e ad uzdahnuti,
Da li se kecalovo perje plesti, i dalje,
U Predelu bestelesnih,
Onamo, gde ja postoji nekako?

Samo su tamo sreni gospodari i knezovi:
Tlaltekatl, okauacin, Tozmakecin, Nekamecin.
Posred njih zavek sja Darovatelj ivota!
Ti zaslui da bude onde,
Knee Kuatekotle,
Ti koji uini da stvari zasvetle!

Misli o tome, jecaj,
Seti se gospara Toteokija,
I on stupi na vode tajne,
Al iznuknu ko stablo vrbe.
Ni rei Tesosomoktlijeve
Nikad umreti nee.

Obazri se na mesto strelica:
Onamo Tekoneua nestade.
Kuapolokatl, Kuautekolotl nestadoe onde.
U Predelu bestelesnih
Sada su knezovi:
Uecin, Kakamatl, Cinkakaua onamo odoe!


170
Ne tui zarad toga,
Knee iimeki, Toteoi!

Vi, alka gospari,
Ne ridajte vie.
Raduj se,
Darovatelju ivota!
Zalud u Atliki bejaste,
Knee Toteoi, gosparu Kouatle,
Jer vam Darovatelj ivota
Srca pomuti.

Unitio si ad i ogrlice,
Iscepao raskono, drago perje,
Prolama se naricanje,
Tak nam je dosueno,
O svetenie Uicilaki,
Knee Tozane!
Bi li uniten,
Svetenie Kuateotle?
Da li umre srce tvoje?
Orao prelee
Vodene povri,
Bie promena na zemlji,
Na nebesima smuenost,
Onamo naputen bi
iimek Tlakamasatl.

Sruen je narod alkalanski,
mahnitaju ovi od Ueocinka,
Tlailotlaki,
Knez Kijeucin
Prodire sam kroz predele Amakemekana,
Dok se alkalanci brane,
Knee Toteoi!

Ti sada veli:
Niko nema strela,
Niko titova!
Moli, govori Mikalkatlu:


171
Tlailotlaki,
knez Kijeucin
Prodire sam kroz predele Amakemekana!

Sad plae knez Toteoi,
Gospodar kouacin.
aloste se Temilocin i Tocin.
Uniten je alkalanski narod,
Uzdiu u Almoloji.
Neki su Jaguari, neki Orlovi,
Meksikanci, Akoluanci, Tepaneci
To alku uinili.


172

AKIAUCIN


PESMU UH

Iz daleka zau sam pesmu,
Sada je sluam,
To kralj Ajokuan svira
Na frulici okienoj
Vencima cvetnim.

Sada mu, duboko skriven
Posred cvee, odgovara,
Otpozdravlja mu,
Akiaucin, knez Ajapanski.

Gde li prebiva, boe,
Darovatelju ivota?
Tebe traim,
Mada pesnik, kadikad sam
Zbog Tebe tuan,
Iako pokuavam da Te razveselim.

Ovde, gde se
Retki, beli cveti
Peenog kukuruza rasipaju,
S prolea,
U Domu slika,
Samo teim tome da te razveselim.

O ti, koji iz daleka, da peva, doe,
Iz Tlakale,
Na zvuk blistavih timbala,
U mestu bunjeva,
Mirisavog cvea,
Gle kako knez ikotenkatl od Tizatlana,
Kamasoicin, srea,
Me cveem i pesmama,
uva re boju.


173

Tvoj je Dom posvuda,
Darovatelju ivota.
Na asuri tananoj,
Od cvea pletenoj,
Zazivaju Te knezovi.

Mnoga stabla cvetaju
U mestu bubnjeva.
Onamo si:
Vezeno sa perjem tanunim,
Onamo je cvee razasuto.
Na asuri zmije svete,
Zvonia ptica zazvoni,
Zapeva,
Samo joj gospod odgovori,
Veselivi Orlove i Jaguare.

Sad, kada se posu cvee,
U mestu za bunje,
Zapodenite, zajedno, ples, prijatelji!



174

PESMA ALKALANSKIH ENA

Ustanite, sestre moje male,
Hajde, hajde da traimo cvee,
Hajde, hajde cvee da beremo,
Ovde se nalazi, ovde,
Cvee vode i vatre, cvee sa titova,
Poeljno i arobno,
Cvee ratno!

To je lepo cvee!
Kad bih se odenula cveem tim,
Kad bih se njime krunisala,
Sa cveem svojim ja sam alka, ena sam!
Cvee to elim pohotno,
Poudno te pesme elim,
Na mestu gde tkamo,
Na mestu gde ivimo!

Pesmu pevam
Suverena, slatka mala Aajatla,
Njemu pletem venac cvetni,
Opasavam ga cveem!

Njegova je pesma nalik lepo oslikanom crteu,
Ko mirisni cveti sree,
S kojim se na zemlji srce moje naslauje!
ta dakle? Zato se tvojom rei sladim,
ljubavnie, mali Aajatle,
to mi toliku nasladu prua!
samo uspravljam gusenicu koja e
nas da sjedini, samo je budim!
ona je po sebi ve tolika draest!

pae, mali pae,
ti, suverene, slatki mali Aajatle!
ako je istina da si muko,
ima ovde na emu da radi!
da moda nisi posustao?


175
visoko uzdigni moj izvor ljubavi
i smesta ga zaagni!
doi, doi da je zgrabi, doi da je zgrabi,
evo je, ovde! Oh! doi, prui ga,
to maleno dete, taj stub kameni,
s kojim se udara u bubanj!
svravae nebrojeno puta,
svravae, svravee beskrajno,
a radiu ti to veoma, veoma polako, oh!

al ne sad, ne, nemoj
moj poziv da odbaci,
maleni pae, ti, suverene,
slatki mali Aajatle!
oh! Evo, zgrabio me je,
opiru se ruice moje, zbunjuju.
Oh, evo, opet eli da
Dirne i zgrabi moje dojke,
Maleno srce moje!
Moda e da povredi, da pokvari
Moje blago! smorie ga beskrajno
Sa cveem ptica plamenih!
Nabiu te u svoj stomak,
Evo ga, na,
Pruam ga tvojim obrazima.

Dragocen cvet peenog kukuruza,
Cvet crvenih ptiica, gavrana cvet,
Tvoje male procvetale latice, evo ih;
Na kopreni lei, onamo,
Nema ga ovde!
Na kopreni od zlata odmara se,
U Kui, u spilji od perja kecalova,
U kui arenih crtea,
Nema ga ovde!

Kod njega tuim,
Majko draga,
Moda vie ne mogu presti,
Moda vie ne mogu tkati,


176
O, samo sam dete zaludno,
Samo devojka,
Zato se za mnom govori kako imam oveka!
Mrzim druge,
Prezirem ih iz dna srca, na zemlji!
Ponekad, tugujem u mislima
I poelim da budem zlobnica, da unesreujem,
Doe dotle da sebi kaem; avaj, dete,
Zaista e umreti.

Da mi od tuge premine majka,
Ja ovde imam svog oveka,
Ne mogu vie da zaigram vreteno,
Ne mogu vie da iglama pletem,
A ti mi se, moj maleni, ruga!

ta sad da radim? ipak u to da uinim.
Kako da se naoruam titom nasred stepe?
Spustiu se na kolena i predau se!
A ti mi se, moj maleni, ruga!
Maleni pae, dete moje,
Ti, suverene, slatki mali Aajatle,
Sad samo gubimo vreme,
Doi, klekni kraj mene,
Nek tvoja mukost progovori!
Kao da ne znam gde su neprijatelji tvoji,
Kakvo je lice neprijatelja tvojih,
Drago dete?
A ti, pored mene gubi vreme!
Iako smo samo ene,
Moda nita uspeti nee,
Ko da se radi o pesmama i cveu
Nekog inoe,
Drago moje dete!

Ne bih rekla da si ti mukoga sin, gospodaru,
suverene, slatki mali Aajatle,
nisi ni zapoeo,
a ve se neto duri, pae maleni!


177
ako je tako, odoh kui,
drago dete!

moda si na me bacio ini,
lepe skovao rei,
i sad ovde pijanost vlada,
iako si pijan i sam.
Moda se za tako neto i meu nama znade!

Moda si me kupio,
Stekao me za vlastitu nasladu, dragi, maleni?
Hoe li mi sada oduzeti ovu radost,
To pijanstvo?
ta ukoliko si ti samo prezir
i bes, pae maleni,
ako je tako, odoh kui,
drago dete!

A ti, prijateljice moja, svetenice,
pogledaj koliko se odui pevanje
u Kouatepeku, u Kauktenanpanu,
preplave nas, pa minu!
moja enstvenost verovatno ludost ini,
srce mi je prazno!

Kako da se ponesem
prema onome koga smatram za svoga?
iako sam, u velikoj meri,
ja samo koulja, samo suknja!
nai mukarci, puteni sadruzi nai!

Kao testo od kukuruza, mesi me,
Ti, suverene, slatki mali Aajatle!
Podajem ti se, tvoj sam predmet.
Evo me, dete!
Evo me, dete!
Raduj se, uzdigni nau gusenicu,
Za jo jedan i jo jedan krug!
Nisi li ti Jaguar, nisi li Orao,
Nije li to ime tvoje, drago dete?


178
Moda se sa neprijeteljem uvek ne zabavlja,
Ali posle, dete, posle se mora
Radovati!

Na sebi vie nemam ni suknje ni koulje,
Ja sam malena ena koje dolazi
Da ovde preda svoje pesme lepe,
Svoj krasni cvet sa titova!
Jesmo li dva tako razliita bia?
Ja sam alkalanska ena,
Ja sam Ajokuanka!
Usrdno eznem za enama poput mene,
Akolkue!
Usrdno eznem za enama poput mene,
Tepanenke!
Jesmo li dva tako razliita bia?
Ja sam alkalanska ena,
Ja sam Ajokuanka!

Sve su one srameljive zato to su konkubine,
Drago moje dete!
Hoe li uiniti meni
Isto ono to uini
Jadnom Kautlatou?
Otkopavajte suknje malo pomalo,
irite noge,
Tlatelolke vine u bacanju strela!
Hodite amo da vidite alko!

Majko,
Dopusti da se odenem perjem,
Da ukrasim lice!
Zar takvu da me ugleda ljubavnik?
Staemo pred njim,
Moda e da se rasrdi
ajakamaan u Ueocinku!
kako su odlaprale pesme
koje su pevali umski plamenci!
Moda e da se rasrdi
ajakamaan u Ueocinku!


179

ena sam u Tecmolokanu,
istrljah ruke borovim uljem,
zgrabljena, obljubljena,
sa svojom suknjom od nopala, s kouljom
od nopala,
sve u ih, straljivce, da gledam, dok budu umirali!
hitno trebujem, u altepetlapanu,
Ueocinku,
Pogotovo njihove kone pletenice,
Pogotovo njihove kone perine,
sve u ih, straljivce, da gledam, dok budu umirali! Da!

Kako se, dakle, doznalo za ovo?
ite me detence,
suveren, slatki mali Aajatl,
da zadovolji i on, sa nekim,
svoj ljubavni hir!

Ima sa mnom dve enice za milovanje,
drago dete,
ali, u domu svom,
prodire li drage volje u ljubaznicu,
milo dete?
to moda tvoje srce tako hoe,
istroimo se onda, lagano veoma!

ta mi to radi, dete?
hajde da to radimo ovako, zajedno!
jesi li ti zaista muko?
ta li to budi, ovde?
Evo, srce moje vence plete
Od rei tvojih,
Pokazujem ti mesto gde predem,
Podseam te na mesto gde tkam,
Maleni pae,
ta li to budi, ovde, srce maleno?

Ja sam stara kurtizana, majka vaa,
stara sam, zapostavljena ena,


180
stara devojura,
eto ta inim ja, alkalanka!

Dola sam kako bi svravala moja cvetna vulva,
moj mali modrikasti cvet!
i vladar moj to isto eli,
slatli mali Aajatl!
evo, dakle, moje slike cvetne,
evo cvetne slike mojih raskonih grudi!
Rui li se nizata
Srce tvoje, slatki mali Aajatle?
O, tvoje ruice malene!
Zgrabi me rukama tim!
Svravajmo!
Na asuri posutoj laticama cvea,
Gde odmora trai,
Polagano zaspi,
Mirno se odmaraj, moje dete,
Ti, moj suverene, slatki mali Aajatle!



181











VI

SUSRET, OSVAJANJE, GENOCID


Uili su nas strahu. Doli su da bi nagrdili cvee. Kako bi
njihov cvet mogao da bude, povredili su i unitili tue cvetove.

Iz majanskog svetog spisa Knjiga ilama Balama





182

KONKVISTADORI I ZLATO

Bogovima dadoe barjake zlaane,
Barjake od perja kecalovog,
Kolajne zlatne.
I kad ih dadoe bogovima,
Njihova se lica ozarie,
Silno se obradovae,
Bejahu sreni.

Poput majmuna, bogovi se igrae zlatom,
Kao da im ono prualo je zadovostvo najvee,
Ko da im srce bee pomlaeno
I obasjano njime.

Cviljahu u ei svojom za zlatom,
Po celome telu pretovarahu se zlatom,
Pokazivae divlju glad za zlatom,
Ko ogladnele svinje iskahu zlato.

Pohotno zgrabie barjake zlaane
I mahae njima.
Na sve strane trae,
Govorei jezikom divljim,
Divlje bee sve to kazivahu.



183

POKOLJ U VELIKOM HRAMU

Dok se pesma za pesmom nie,
Bogovi najednom prilaze onima to pleu
I hrle k bubnjevima.
Udare bubnjara
I odseku mu obe ruke.
Zatim ga obezglave.
Njegova se odrubljena glava otkotrlja nadaleko.

I svi udaraju maevima i kopljima svojim
Po ljudima,
Ranjavajui ih.
Neke spopadaju s lea,
I takvi na pod padaju
Rasporenih utroba.
Drugima razbijaju glave,
Seku im grkljane,
Drobe glave.

Neke udaraju u lea.
Kao prepoluena, rascepana,
Njihova su tela.
Druge opet ranjavaju u slabine,
Listove i trbuhe.
I njihove se utrobe rasipaju po zemlji.

I bilo je onih koji su jo zaludno trali
Gubei utrobe svoje
Sapliui se o svoja creva,
Brino traei zaklona,
Ne znajui kud da se upute.


184

KRAJ MEKSIKA-TENOTITLANA


I

A panci
Po ulicama
Mobiliu ljude.
Trae zlato.
Ne mare za adom,
Za perjem od kecala, tirkizom.

Mlade ene ga nose u alovima
I suknjama svojim,
A mi, mukarci, nosimo ga u ustima
Ili u matli.

I grabe ga,
Izabirui i me enama,
One bele puti i puti crne,
Udova smeih.
I bi ena koje su sebi u trenucima pljake
farbale lica glinom,
i odevale su u tralje,
oblaile se u krpe mesto u haljine
i u dronjke mesto u koulje,
odevale se u tralje.

Odvojivi isto tako nekoliko hrabrih,
Jakih mladia,
Kojima je srce muevno,
Da bi im nosioci bili.
Nekima smesta stavi ig kraj usta,
Drugima na obraz ili
poraj usana...

kada bi oboren tit,
kad besmo savladani,


185
u godini 3-Kua,
u 1-Zmija, po kalendaru svetom.


II

Plaite, prijatelji,
I znajte dobro da tako
Izgubismo naciju Meikatl!
I voda postade gorka, kao i sva hrana!
Takvo je delo Darovatelja ivota,
Ovde, u Tlatelolku!


III

Tunom jednom kobi besmo satrveni.
Po stazama, slomljene strele
i kose mrtvih razasute.
Razoreni, domovi; spaljene, zidine njine.
Vrvljene crva po ulicama i trgovima,
zidovi uprljani mozgovima mrtvih!
Tako crvenaste behu vode da se injahu bojene.
I ono, to se pilo, bee samo voda od alitre.
U strahu svome udarasmo o gole zidove,
al za jedino nasledstvo mi primismo rane.
titovi, zatita naa jedina,
nisu mogli ovu pusto da spree.
Morali smo jesti hlebove od iaka,
da vaemo pirike,
drobljene opeke, gutere, pacove,
zemaljski prah pa ak i gusenice...


186

RAZGOVOR SA INDIJANSKIM MUDRACIMA

Gospodari nai, cenjeni gospodari,
Podneli ste stradanja mnoga kako biste dospeli do zemlje ove.
Ovde, pred vama,
Mi neznalice samo, posmatramo vas.

I ta bismo vam sada mogli rei?
ta li moramo da uputimo uima vaim?
da li mi ita predstavljamo?
Mi nismo drugo do obina stvorenja.

Pomou tumaa, odgovaramo,
prenosimo dah i re
Gospodara bliskog i udaljenog.
Radi njega pokuaemo,
Radi njega, staviemo sebe u opasnost.

Moda samo na pogibelj i unitenje
Sebe vodimo?
Ali kuda bi jo trebalo da idemo?
Drugo nismo do obina stvorenja,
Osuena na pogibelj, mi smo smrtni,
Pustite nas dakle da umremo,
Pustite, da izginemo,
Jer su bogovi nai ve mrtvi.

Neka se uspokoje tela vaa i srca vaa,
Gospodari!
Jer otkriemo malo,
Razotriemo sada malo tajnu,
Koveg Gospodnji, boga naeg.

Vi rekoste
Kako mi ne poznajemo
Gospodara bliskog i udaljenog.
Onoga koji vlada nebom i zemljom.
Rekoste da bogovi nai nisu istiniti.



187
To, to zborite,
Nova je re,
Ona nas je pomela,
Zbunila nas je.
Jer, oevi nai,
Oni, koji bejahu, koji ivljahu na ovoj zemlji,
Ne obiavahu da tako zbore.

Oni su nam dali
Pravila ivljenja,
Drali su za istinite bogove svoje,
Sluili su im,
Slavili ih.

Oni su nas uili svojim oblicima sluenja i
Slavljenja bogova.
Da, mi idemo k njima, sa zemljom na usnama,
Za njih krv dajemo svoju.
Drimo se zadatih obeanja,
Palimo kopal
I rtve prinosimo.

To je bio nauk starih,
Da se za bogove ivi,
Oni su nas zaduili (rtvom svojom, podarili su nam
ivot)
Kako? kada? gde?
Kada no jo posvud bejae.

To je bio nauk njihov,
sve nam oni daruju,
to se jede i pije,
to nas odrava u ivotu, kukuruz, friol,
bledos, iju.
Od njih itemo vodu, kiu,
Kroz koje sve biva na zemlji.

Oni sami bogati su,
Sreni,
U rukama svojim svaku dre tvar,


188
Oduvek i zavek,
Sve cveta i zeleni u domu njihovom.
Onamo gde se na neki nain i dalje postoji,
Onamo gde je Tlalokan,
Nema nikada gladi,
Ni bolesti,
Ni bede.
Ljudima daju
Hrabrost i vladavinu.

I kada, kako, bogove zazivasmo?
Kako, kada, gde ih molismo, gde ih potovasmo i slavismo
I videsmo onakve kakvi jesu uistinu?

Od davnina to je, onamo bee,
U Tuli,
u Uakapalku,
u aatlapalu,
u Tlamouananu,
u Joualianu,
u Teotiuakanu.

Po vascelom svetu
Uspostavie
Svoju vladavinu,
Odredivi zakone, vlast,
Slavu, veliinu.

Zar bi trebalo sada
Da unitimo
Nekadanji nain ivota
iimeka,
Tolteka, Akoluasa,
Tekpaneka?

ujte, gospodari,
ne inite nita
narodu naem
to bi ga unesreilo,
to bi ga unitilo!


189

Razmotrite,
smireno i uljudno, gospodari,
ono to bi najbolje bilo.
Mirni, mi ne moemo biti,
No zasigurno ne moemo ni verovati;
Ne prihvatamo vaa uenja za istinita,
Iako bi to moglo da vas uvredi.

Ovde su gospodari,
Oni, koji vladaju,
Koji odravaju, koji su duni
Svetu celom.
Zar vam nije dosta to smo sve izgubili,
to nam je oduzet i uniten
na nain ivota?

Ukoliklo bismo ostali na ovom mestu
mogli bismo i zarobljeni biti.
inite sa nama
to vam drago.

To je sve to imamo rei,
Sve to odgovaramo,
Dahu vaem,
Reima vaim,
Gospodari!





190
BELEKE O PESNICIMA


Tlaltekacin se rodio u prvoj polovini etrnaestog veka i umro kon-
cem istog. Porekom iimek, bio je vlastelin uauinkanskog gospodarstva.
Njegov se grad nalazio u sastavu monog teskokanskog kraljevstva, gde su
se, u toku trinaestog veka, dogaale bitne kulturoloke promene. Mlade vla-
darske kue iimekih doseljenika sklapale su brakove sa vlastelinskim lo-
zama toltekih starosedelaca i primale njihove oblike kulture: razvijeniju
poljoprivredu, pismenost, jezik, retoriku, pravo, kult Kecalkoatla. U to vre-
me je Askaposalko bio vodei grad u Anauaku, dok je grad Meksiko bio tek
u povoju.
Biografski podaci o Tlaltekacinu su veoma turi. Ostalo je predanje
koje govori da je bio vedar ovek, odmeren, i da je imao srenu vladavinu,
to zasigurno podrazumeva da je u to vreme u Anauaku vladao relativan
mir. Do nas je stigla samo jedna njegova pesma, ali zato prvorazredna, pri-
sutna u vie meksikanskih rukopisa, to svedoi o njenoj vrednosti. Motive
koje ona obrauje nagovetaji su daljeg razvoja poezije u Teskoku koji e,
pod Nesaualkojotlom i njegovim sinom Nesaualpilijem, postati najsnanije
sredite metafizike misli i pevanja u Meksiku.

Nesaualkojotl se rodio u Teskoku, u sam osvit petnaestog veka,
1402. Bio je sin Teskokanskog vladara Istliloitla i Matlalciuacine, keri
Uiciuitla, drugog kralja Meksika. kolovao se u teskokanskom kalmekaku,
tadanjom najuvenijom akademijom srednje Amerike. Sauvano je i ime
njegovog preceptora, tlamatinija, koji se zvao Kojohua. 1418. godine Tepa-
neci iz Askaposalka su porazili Teskokance i ubili Nesaualkojotlovog oca.
Izgnan, mladi knez nalazi utoite na dvoru astekog kneza i pesnika Toiu-
icina, sina kralja Ickoatla. Sasvim je izvesno da je stari pesnik i iskusni vla-
dar, Toiuicin, imao uticaja na dalji razvoj mladog Nesaualkojotla. Upravo
je na dvoru astekog kneza Nesaualkojotl spevao svoju prvu znaajniju pe-
smu, Pesmu begunca.
Tek se 1431. vraa u Teskoko, kao pobednik nad Askaposalkom i sa-
veznik Meksikanaca, Tlakalanaca i Ueocinka. Tada se stvara trojni savez
izmeu Meksika, Teskoka i Tlakopana. Za razliku od Meksikanaca iz Te-
notitlana, koji razvijaju mistino-militaristiki kult Teskatlipoke-Uicilo-
poktlija, Teskoko se pod vladavinom Nesaualkojotla sve vie okree drev-
nom kultu Pernate zmije i razvija sloenije oblike bogosluenja Ometeotlu,
bogu dvojnosti. Kao vladar, Nesaualkojotl pospeio je razvoj putne mree,
komunikacija, trgovine. Sam je bio urbanista, arhiteksta i zakonodavac. Bio
je, koliko i Tlakaelel, savetnik meksikanskih careva sa kojima je uestvovao


191
u cvetnim ratovima, to je podrazumevalo i stvaranje kompromisa izmeu
politike stvarnosti i njegovih vlastitih filozofskih shvatanja. Na filozof-
skom i kulturolokom polju, veoma je znaajan podatak o izgradnji hrama
posveenom vrhovnom bogu, Gospodaru bliskog i prstenova sa kraja sveta,
iji je bio pokrovitelj. Taj hram, sagraen naspram Uicilopoktlijevog, nije
imao slika, kipova, niti drugih predstava meksikanskih boanstava. Na nje-
mu je bilo oslikano zvezdano nebo, sve nebeske sfere, sa naglaskom na
Omejokanu, prebivalitu Boga dvojnosti. Hram nije ouvan, ali su ostali po-
daci o njemu i njegovoj izgradnji. Do nas je stiglo tridesetak Nesaualkojo-
tlovih pesama, to je vie nego za bilo kojeg drugog pre-hispanskog meksi-
kog pesnika. Zaokupljenost pitanjima prolaznosti ivota, smru, pitanjem
Boga, pitanjem poimanja boansko i oveijeg poloaja naspram njega ine
jezgro jednog metafizikog pevanja ovijenog neprestanim menama strepnje,
sumnje i enivosti.

Sve to znamo o ivotu Kuakuacina, i to je relevantno za razumeva-
nje njegove pesme, dogodilo se sredinom petnaestog veka. Pesnik uvene
Pesme siroeta rodio se kao sin Tekojocina, gospodara Tepepana, jednog
od imunijih urbanih centara Teskokanskog kneevstva. Posle prerane oe-
ve smrti, Kuakuaucin nasleuje vlastelinstvo. Kao mladi, vodio je ratove
protiv neprijatelja Asteka i Teskokanaca, prouvi se kao kapetan carske
vojske, te oenio mladom astekom plemkinjom Askaoilcin. Bio je dvor-
janin Nesaualkojotlov. Svoje najuvenije pesme spevao je, kako je ve na-
glaeno, poto je prozreo Nesaualkojotlov naum da ga poalje u rat kako bi
mu preoteo suprugu. Kneev dvorjanin je tada doista i poginuo.

Nesaualpili je sin Nesaualkojotla i Askaoilcine. Na presto je seo
jo kao dete, sa svega osam godina. Savremenik Montesume II, umro je e-
tiri godine pre dolaska panaca. Kao vladar Teskoka, u svemu je pratio eks-
panzionistiku politiku Asteka, i sudelovao u vie ratnih pohoda protiv Tla-
kale i Ueocinka, ili udaljenog kraljevstva Oaake. O njegovom ivotu po-
stoje iscrpni podaci, kao i bezbroj legendi. U svojim postupcima kao vladar,
moda nas vie nego bilo koji drugi ameriki knez podsee na antike i azij-
ske samodrce. Poput svoga oca, odravao je krhku ravnoteu izmeu vla-
stitih flizofsko-religijskih opredeljenja i militaristike prakse Meikasa. U
ljubavi je bio promenjive sree. Svoju prvu suprugu, ker astekog cara
Aajakatla, aliunenecin, kao preljuboinicu, dao je pogubiti poto je otkri-
veno da je svoje ljubavnike ubijala i od njihovih glava izraivala portrete
koje je reala oko svoje postelje. Za portrete je tvrdila da je re o njenim bo-
govima. Dao je obesiti i svoga najstarijeg sina, poto je otkriveno da se ovaj
dopisivao s njegovom konkubinom Gospoom od Tule, pesnikinjom na gla-


192
su. Pozne pesme Nesaualpilija proete su melanholijom i sumornom vizijom
ivota. Pesma priloena ovom izboru govori o smrti ratnika i ratnom pijan-
stvu, odnosno o ratu kao najviem obliku pijanstva, motivu koji e u srpskoj
knjievnosti svoju konanu obradu dobiti u delu Miloa Crnjanskog.

Kakamacin, sin Nesaualpilijev i unuk Nesaualkojotlov, je poslednji
vladar Teskoka i, zajedno s Montesumom Drugim i Tetlepankecalcinom,
knezom Tlakopanskim, poslednji predstavnik astekog trijumvirata koga e
unititi Hernan Kortes. Bio je dobar pesnik. Misaonog karaktera, osetljiv,
povuen, takvu je poeziju i negovao : misaonu i intimistiku. Gorki talog is-
kustva proima stihove pesme koju za ovaj izbor prilaemo. Posle oeve
smrti, kada se meu braom povela borba za presto, asteki car je stao na
stranu svoga sestria. Utom se pojavljuju panci, na iju stranu staju Monte-
sumini i Kakamacinovi neprijatelji. U borbi u kojoj su jedini pobednici bili
Evropljani, asteki knezovi, jedan za drugim, gube ivot. Kakamacin je, pre
nego to su se panci povukli iz Meksika prilikom prve, bezuspene opsade
grada, ubijen, poto je na smrt iiban. Tako je poginuo, u punoj mladosti i
snazi, mudri, obazrivi vlastelin. Po temperamentu slian Montesumi, i u nje-
govom sluaju se neodlunost i snebivanje pokazalo kobnim pred Korteso-
vom beskompromisnom eljom za zlatom.

Toiuicin je bio jedan od sinova cara Ickoatla, prvog znaajnog vla-
dara Meksiko-Tenotitlana. Neto stariji savremenik Nesaualkojotlov, oe-
nio je jednu od keri Tlakaelela, carskog savetnika, dravnika ija je politi-
ka vizija obeleila asteki svet petnaestog veka. Bio je administrator u regiji
Ueocinka. Sudei po njegovoj pesnikoj ostavtini (koja je svakako frag-
mentarna), Toiuicin je, za razliku od drugih pesnika nauatl jezika, negovao
jezgrovit iskaz i gradio pesme na jednoj, sredinjoj metafori i/ili slici. Pro-
leno cvee i svele latice ine saeti pesniki krug sa temom o prolaznosti
ivota. Te pesme jo plene svojom sveinom, izgraenou i zrelim pogle-
dom na ljude i svet. Sudei po pesmi Osetiste pesmu, moda je on prvi
uoio kvalitete Nesaualkojotlove poezije, no pevajui, kritiki samosvesno,
gordo - i o dometima vlastite.

Aajakatl je trinaest godina carevao nad Meksikom. Izabran je izme-
u svoje brae poto je osvojio, kao mladi vojskovoa, grad Ueocinko. Za
njega su glasali veoma uticajni, ranije pomenuti savetnici, Tlakaelel i Nesa-
ualkojotl. Poput drugih astekih pesnika, voleo je i umeo da peva o ratu, ra-
tovanju, i ponosu pobedonosnih Asteka. Ipak, za ovaj izbor smo se opredeli-
li za stihove potresne ljudske upitanosti pred smislom patnje i samog ivota,
koje je spevao ve shrvan boleu, na samrti. Neposredni u iskazivanju o-


193
veije osamljenosti i enje za Bogom, ovi stihovi sadre i osobenu notu ci-
nizma u obraanju, kako blinjem, tako i boanstvu. Pesnik gorke upitano-
sti, pesnik sumnje, uneo je sasvim odeliti ton u svojoj pesmi siroeta, koja
kontrastira sa gordom nadmenuu vladara iz ratnih pesama. Umro je mlad.

Makuiloicin je, po asteom svetom kalendaru, roena na dan poe-
zije. Ker carskog savetnika Tlakaelela, roena u prestonom gradu, ova
dvorska dama je vei deo ivota tamo i provela. Po pesmi za koju se smatra
da je njen knjievni rad, mogao bi da se stekne utisak kako je vie polagala
na vojnike vetine i dravnike vrline svojih sunarodnika nego to je nego-
vala intimni, lirski izraz. Na osnovu samo jednog dokumenta, meutim, ne
moe se uspostaviti vrednosni sud o njenoj poeziji. Iz ove epsko-lirske pe-
sme izbijaju snana nacionalna i kulturna samosvest (spojeni sa isticanjem
vlastite klasne pripadnosti): ovi elementi se daju objasniti poreklom i polo-
ajem pesnikinje. No, i u takvim stihovima, jasnije progovara bie ene,
osobito kada peva o brinosti i strahu supruga pobeenih. Samilost, strana
epskom kazivanju, no inherentna lirskom, nalazi mesta i u ovoj pesmi, ma-
kar to bilo u vidu priguenog, ironijskog diskursa o njoj.

Temilocin je roen krajem petnaestog veka a umro na dan 7-Kua,
1525. godine, utopivi se u meksikom zalivu, iskoivi iz broda na kome su
ga, kao zarobljenika, vodili u paniju.
Vojskovoa i pesnik Temilocin se kolovao u kalmekaku rodnog
Tlatelolka, potom je bio upravitelj varoice Cikatlana. Bio je kapetan carske
vojke, sa inom tlakatekatla. Posle ubistva Montesume Drugog, mladi Kua-
utemok preuzima vlast i zapoinje odlunu borbu protiv inostranih zavoje-
vaa. U tome je potpomognut od strane mlaeg oficirskog kora, meu koji-
ma je jednu od najodluujuih uloga imao Temilocin. Posle krvavih borbi (o
kojima je Temilocin, kasnije, sa rezignacijom govorio: borio sam se, ranja-
vao, ubivi mnoge i ne obazirui se na to) i niz peripetija, biva zarobljen.
Bio je svedok razaranja astekog carstva i trebalo bi imati na umu, kada se
govori o kraju Meksika, da je prilikom unitenja carstva Asteka cela jedna
generacija izginula u cvetu mladosti: ni jedan akter poetka amerindijanske
nesree nije iveo due od dvadeset i pet, trideset godina; oni su istinski
simboli unitenih amerikih civilizacija - upravo se, meu njima, istie figu-
ra Temilocinova, kao istinskog solarnog junaka.
Kao pesnik, Temilocin nije imao vremena da se razvije. No, ve se u
jedinoj njegovoj sauvanoj pesmi jasno ogledaju svojstva pesama koje su
slavile prijateljstvo. Njegova pesma je proeta vedrinom, sunanom sna-
gom, ozarenou. Pokazalo se da je u ivotu bio onakav kakvog ga otkriva
pesma: odan prijatelj i saborac. Zajedno sa poslednjim astekim carem i gru-


194
pom oficira opire se nadiranju panaca. Kada je Meksiko osvojen i opusto-
en, zajedno sa carem predaje se Kastiljancima. Zatoenitvo provodi sa ca-
rem. Svedok je njegovog sramnog pogubljenja od strane Kortesa. Kao po-
slednji preiveli velikan unitenog carstva, ukrcan je na brod koji je plovio
za paniju, s namerom da bude predstavljen Karlu Petom. Predanje svedoi
da se odluio na utapanje u more meksikog zaliva, zagledan u pracu svoje
otaxbine.

Tekajeuacin je bio gospodar Ueocinka na poetku esnaestog ve-
ka, u doba vladavine Montesume Drugog. Njegove su pesme najznaajnije
po tome to predstavljaju (poput duge pesme pod naslovom Nesaualkojotlov
bal) izvor za upoznavanje dramskih oblika nauatl poezije. Osim toga, pesma
navodi imena nekoliko stvaralaca koji su bili zvanice na danas uvenom su-
sretu pesnika u Ueocinku. Ajokuan, ajakamah, Akiancin poznati su autori
i o njima postoje knjievni i istoriografski podaci na osnovu kojih se moe
izvesti njihov knjievni lik. To ve nije sluaj sa pesnicima Motoneuacinom
ili Monenkaucinom, za koje se nita, izvan duge Tekajeuacinove poeme, ne
zna. Znaaj Tekajeuacina kao pesnika je prevashodno u tome to preispituje
valjanost obiajnih metafora i to pomera granice njihovih znaenja. U ovoj
praksi sueljavanja srodnih i oprenih poetika valja traiti koren bogatstva i
raznovrsnosti poetskih ostvarenja staroga Meksika.

Ajokuan Kuecpalcin, Beli Orao, bio je rodom iz varoice Tekama-
alka. kolovao se u gradu Kimitlanu, pod oevim nadzorom. Saveznik
Ueocinka i Tlakale, druio se s vladarima i pesnicima tih gradova. Bio je
svetenik reda Beloga Orla, ali ne zna se pouzdano pri kojem hramu i gde.
Ajokuan peva o prolaznosti i tatini ivota. Potresan bogotraitelj (da li je
iko, bar jednom, razgovarao sa Bogom), smireno i trezveno govori o ove-
ku i smrti. Simbole venosti prepoznaje tek u dalekom brdu i planini.

ajakamah je bio sin gospodara Tizatlana, kneza Astaue. Nasledio
je oca na vladarskom tronu. Mudar i uviavan knez, sa dobrim razumeva-
njem za realnu politiku, imao je mirnu vladavinu. Njegove pesme, spevane
za vreme susreta pesnika na dvoru u Ueocinku, sauvao je Tekajeuacin. To
su ujedno i jedina sauvana ajakamahova knjievna ostvarenja. Jednostav-
ne, pevljive, ove pesme plene svojom vedrinom i neposrednou. uven je
po stihu: Sa cveem uzdiu knezovi.

ikotenkatl, brat ajakamahov i njegov naslednik na prestolu Tiza-
tlana jedna je od sredinjih linosti istorije Anauaka. Rodio se 1425., umro
je 1522. Isprva saveznik Nesaualkojotlov, potom, kao jedan od gospodara


195
Tlakale, jedan od najljuih protivnika Asteka. Za ivota je doiveo vladavi-
ne careva Montesume II, Aajakatla, Tizoka, Auicola i Montesume II kao i
dolazak panaca i propast Meksika. Protivnik Cvetnih ratova, doivotni ne-
prijatelj asteke imperijalistike politike koja je u Tlakalancima nalazila r-
tve za svoje versko-militaristike ciljeve, proveo je svoj dugi ivot u odbrani
Tlakalanske kraljevine. Po dolasku panaca, Tlakalanci stupaju u savez sa
njima, dok samo plemstvo prelazi u katolicizam. ikotenkatl je, u toku osva-
janja Meksika, bio najsigurniji Kortesov saveznik. Meutim, u toku samih
borbi gubi je sina koji se, iako neprijatelj Asteka, protivio savezu sa panci-
ma u kojima je gledao, kao i njegovi asteki vrnjaci, opasnost po celokupan
narod Anauaka i Meksikanske zaravni, kao i pretnju njihovoj autohtonoj
kulturi - u emu mu je vreme dalo za pravo.
ikotenkatl bio je pesnik na glasu. Paradoksalno, njegov jedina sau-
vana pesma govori o Cvetnom ratu koga je vodio za Asteke, ali i protivu
njih. U ovakvom svojevrsnom protivureju sadrana je i celokupna povest
njegovog ivota, borbi i smrti.

iikuepon bio je rodom iz grada Amekemekana, iz alkalanske
kraljevine. Amekemekan je uven po olmekom hramu podignutom u sredi-
tu jedne peine na vrhu brda Ameke, koji je nosio ime Oltar od ada. Na
tom mestu se danas nalazi katolika bogomolja. Za iikueponovog ivota
Asteci su pokorili alkalansku oblast. Usled politikih pomeranja, dolazi do
oduzimanja imovine i titula domaim nosiocima vlasti. Tom prilikom ii-
kuepon gubi plemstvo, imovinu, na koncu i ivot, poto se bezuspeno, u
dva navrata, parnii sa okupatorskim snagama (prvu je parnicu dobio, ali je
drugu, iz politikih razloga, izgubio i bio pogubljen). U svojoj pesmi spomi-
nje nekadanji sjaj i lepotu ivota u slobodnoj zemlji. Seta izbija iz svakog
stiha pesme posveene velikim ljudima alkalanske prolosti kao i pustoi
koja je ostala nakon rata. Ova je pesma strasno svedoanstvo u odbrani ljud-
skog dostojanstva i lepote ivota u slobodi.

Akiaucin od Ajapanka jedan je od najveih prehispanskih pesnika
Meksika. Rodom alkalanac, pripadnik nieg plemstva, radio je i stvarao
kao pesnik i skladatelj. Za ivota je ve stekao slavu. Vian koliko metafi-
zikoj, toliko i erotskoj poeziji, on danas najvie pleni ovom poslednjom,
uvenom Pesmom alkalanskih ena. Posveeno astekom caru Aajaka-
tlu, ovo izvanredno pesniko delo, protkano vedrinom i smelim, iznenauju-
im slikama i usporedbama, ve pri prvom izvoenju postaje slavno. Car je
pesmu, za vlastitu nasladu, otkupio od pesnika i izvoake druine, a zatim
ostavio u naslee svojim potomcima. Ratna igra se vie ne odvija na bojnom
polju, stoga i vetine koju ljubavnica iekuje od cara drugaije su vrste.


196
Provokativna, smeona (eksplicitna i sugestivna, ne i lascivna), ne samo je-
ziki no i politiki - jer ljubavnica izraava sumnju u seksualnu snagu lir-
skog junaka, cara koji je pokorio njezin narod, i poziva ga na ljubavni meg-
dan - ovom je pesmom Akiaucin uinio da se poloaj alka u carstvu Aste-
ka znatno ublai, i da njegovi itelji postanu ljudi na glasu.




































197
SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA


Pavlovi-Samurovi Ljiljana: Leksikon hispanoamerike knjievnosti, Savremena
administracija, Beograd, 1993.
Soustelle, Jacljues: La vie quuotidienne des Astques la veille de la Conqute
espagnole, Paris, 1955.
---------------------: La pense cosmologique des anciens Mexicains, Paris, 1940.
Garibay K., Angel Maria: Poesia Nahuatl I, II, III, Mexico, 1964, 1965, 1967.
---------------------: Historia de la literatura nahuatl, Editorial Porrua, Mexico,
1953-1954.
Vigil, Jose Maria: Nezahualkoyotl, el rey poeta, Mexico, Ediciones de Andrea,
1957.
Leon-Portilla Miguel: Aztec Thought and Culture, A Study of the Ancient Nahuatl
Mind, Norman: University of Oklahoma Press, 1963.
--------------------: Fifteen Poets of the Aztec Njorld, Norman : University of
Oklahoma Press, 1992.
Lambert, Jean-Clarence: Chants lyriques des Aztques, Paris, 1958.
--------------------: Les posies mexicaines, Editions Seghers, Paris, 1961.
Diaz Del Castillo: Histoire vridique de la conqute de la Nouvelle Espagne, Paris,
1880.
Paz, Oktavio: Piedra del sol, Mexico, 1957.
------------------: Lavirint samoe, Geopoetika, Beograd, 1995.
------------------: Luk i lira, Kultura, Beograd, 1979.
Sahagun, Bernardino de: Histoire gnrale des choses de la Nouvelle Espagne,
Paris, 1880.
Chants de Nezahualkoyotl: Traduction de Pascal Coumes et Jean-Claude Car,
Obsidiane-Unesco, Paris, 1985.
Le Clzio, J.M.G.: Le rve mexicain, Gallimard, Paris, 1988.
Rabindranat Tagore: Gitanali, Prosvjeta, Zagreb, 1983.
Paul Tillich, Religion biblique et ontologie, Presses Universitaires de France, Paris,
1970.


198
SADRAJ


Predgovor
Pogrebni ritual

I Himne i ritualne pesme
Himna majci naoj
Himna Atamalkualojana
Himna oikecalova
Himna Cintelotlova
Himna ipe Topeku
Himna Tlaloku
Ometeotl
Himna vrhovnom biu
Ciklus o Kecalkoatlu
1. Kecalkoatl
2. Iskuenje
3. Beg
4. Preobraenje
Uicilopoktli
Dooh iz sedam peina
Mladi ratnik
Ubistvo Kopila
rtvovanje
Dom i dvor

II Anonimni pesnici

1. Cvetne pesme
Jednu po jednu
Novi cveti
Nek se otvori srce tvoje
Sad ostvarujmo prijateljstva
Bubanj svoj postavljam
Poni dakle, pevau,
Uspravi se, nek bubanj zajei
Kao procvetali leptir
Pesniki poziv
Peva
Pesnikov poziv


199
2. Pesme siroadi
Tuna pesma
ivot prolazi
Doli smo za spavanje samo
Pih vina od peurke
Zakon smrti
A posle
Predeo tajni
Evo, krunice otvara svoje
Nek prijateljstvo vlada
3. ratne pesme
Veno rtvovanje
Pesma bogu rata
O vrednosti rtvovanja
Sveti rat
Mistini dijalog dvojice ratnika
4. Pesma kurtizanke
Ve rasipam cvee razno

III Epigrami


1. Epigrami Otomija
2. Epigrami Asteka

IV Oblici dualnog graenja rei

1. Metafore
2. Polisintetini izrazi

V Stihovi poznatih autora
U mestu vladarske moi

1. Pesnici Teskokanske pokrajine
Tlaltekacin
Pesma jednoj auiani
Nesaualkojotl
Moje cvee nee nestati
Pesma begunca
Kuda to odlazimo


200
Da li zaista postoji
enja za venou
Da li e sa mnom ieznuti bratstvo prijatelja
ak i ovde, ak i ovde
Varljiv je ivot
Sa cveem pie
Ja sam doao ovde
Prolena pesma
Niko ne moe da bude prijatelj sa Darovateljem ivota
Traim ih neprestano
Samo On
Kuakuaucin
Pesma siroeta
Nesaualpili
Pesma spevana u toku rata sa Ueocinkom
Kakamacin
Prijatelji, ujte

2. Pesnici iz Meksiko-Tenotitlana
Toiuicin
Ovde dolazimo za san samo
Osetiste pesmu
Pesnici i knezovi
Aajakatl
Cvetna smrt
Makuiloitl
Pesma
Temilocin
Pesma prijateljstva

3. Pesnici tlakalanske pokrajine
Tekajeuacin
Pevajmo sad
Takmienje pesnika
Sanjarija rei
Ajokuan Kuecpalcin
Neka zemlja ostane doveka
Ueocinko bi omraen bio
Iz unutranjosti neba
ajakamah
Cvetna pesma


201
ikotenkatal
Ovo kazujem

4. Pesnici iz alko-Amekemekana
iikuepon
Posluajte sada rei
Akiaucin
uh pesmu
Pesma alkalanskih ena

VI Susret, osvajanje, genocid
Konkvistadori i zlatlo
Pokolj u Velikom hramu
Kraj Meksiko-Tenotitlana
Razgovor sa indijanskim mudracima

Beleke o pesnicima
Selektivna bibliografija


202


Balkansko knjievno drutvo Balkanski knjievni glasnik
www.glasnik.net

Edicija Poezija
Boris Lazi, Leptiri od opsidijana i ada

Glavni i odgovorni urednik Duan Gojkov
Urednik Vesna Deni







Copyright by Boris Lazi & Balkanski knjievni glasnik BKG, 2009.

CIP Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82

BALKANSKI KNJIEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] /
Elektronski asopis. Nain dostupa (URL) www.glasnik.net
Glavni i odgovorni urednik Duan Gojkov.
Urednica PDF izdanja Vesna Deni.
PDF dodatak asopisu.

ISSN 1452-9254 = Balkanski knjievni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564

BKG 1 / 2009. Sveska 20. PDF SEPARAT
EDICIJA ITAJ I DAJ DALJE