2.

1 Uvod
113

OPREMA VOZILA SA OTO MOTORIMA


2.1 UVOD

Ideja vodilja ove knjige je opis opreme modernih vozila. Prorauni su svedeni
na informativne modele radi izbora nekih vanijih dimenzija. Nekada se operie sa
podacima bitnim za samu opremu, a nekada kljune uslove diktiraju bilo motori bilo
vozila. U svakom sluaju su u pitanju sloeni objekti. Na osnovu ovih sadraja se
mogu obuavati korisnici vozila za optimalnu eksploataciju i odravanje. Sa druge
strane mladi inenjeri postaju eksperti koji proirivanjem svojih znanja savlauju
tehnike projektovanja i korienja prirodne i vetake inteligencije.
Opremu vozila sa oto motorima na savremenim vozilima kao nerazdvojne
celine ine:
- sistemi za napajanje gorivom,
- elektro instalacije sa sistemima paljenja smee,
- ureaji za preiavanja izduvnih gasova,
- ureaji za kontrolu isparenja iz vozila i
- dijagnostika u vozilu (OBD).

Pri konkretnom realizovanju na vozilima ovakva podela je vie uslovna zato
to su mnogi delovi zajedniki, a redovno su integrisani sa drugim funkcijama na
vozilima. Najoitiji primer su centralni kompjuteri u vozilima sa brojnim inteligentnim
izvrnim organima i senzorima sa vie funkcija. Proizvodne celine se pakuju u module
pa se to posle prenosi na montau, odravanje, servisiranje i recikling. Nekada se to
izvodilo u vie-manje pojedinanom agregatnom opremanju i odravanju vozila, a
danas ima naziv modulomanija, u pozitivnom znaenju.



2
2 Oprema vozila sa oto motorima
114
Moderna vozila imaju informativno zaokruene brojne funkcije: kod poslovnih
ljudi u potpunosti zamenjuju kancelarije i biroe, pri porodinom transportu ispunjavaju
pojedinane prohteve, a na putu se ponaaju po pravilima dinamiki voenih
objekata.
Evropa je svoje ujedinjavanje zapoela jedinstvenim tehnikim propisima o
zajednikom razvoju vozila i celovitim saobraajnim aktivnostima. Sadraj novih
tehnologija u vozilima opisuju slike 2.1a, b ,c i d.



Slika 2.1a: Podela aktivnosti u EU

KOMPJUTER U VOZILU
Inteligentni ulazi/izlazi
CRNA KUTIJA:
Jav lj ai poloaj a
Mobilni telefon i sl.
Nav igacioni sistem
NAVIGACIONI DINAMIKI SISTEMI U SAOBRAAJU
Prva pomo & Policija
Centar za kontrolu saobraaja
Zemaljske
stanice
Satelit


Slika 2.1b: Navigacioni dinamiki sistemi u saobraaju
2.1 Uvod
115
Navigacija u drumskom saobraaju daje sve uslove za stalno praenje i
pozicioniranje vozila. Obavezna dijagnostika (OBD-On Board Diagnostics) obuhvata
komponente za praenje stanja vozila i njegovih agregata slino tehnici proverenoj u
letilicama i brodovima. Kompletno opsluivanje inteligentnim senzorima i neuronskim
mreama proiruje efekte sakupljanja brojnih informacija za veu pomo vozau:
- kontrolu rastojanja izmeu vozila,
- proklizavanje tokova,
- brzine ulaska i prolaska kroz krivine i slino.

KOMPJUTER U VOZILU: i ntel i gentni ul azi /i zl azi
A N T E N E Z A
GPS- globalni sistem za pozicioniranj e
GSM-Mobilni telefon
RDS/TMC- radio v eze/ kanal za saobraaj
Nav igacioni sistem
INFORMACIONI I KOMUNIKACIONI SISTEMI U VOZILU
CD-plan putne mree
Radio v eze
Dava
rastojanja
izmeu
vozila
Bus ita kartica Zvunik Telefon Mikrofon TV/Video
Satelit
Zemalj ske stanice
MEUNARODNE SKRAENICE :
ADC- Automati c Di stance Control
AICC-Autonomous Intel l i gent Crui se Control
EGT- European Graphi cs Technol ogi es
GPS- Gl obal Posi ti oni ng System
CCS- Crui se Control System
DW- Di stance Warni ng /Di spl ay
RDS/TMC- Radi o Data System/Traffi c Message Channel
ADC

Slika 2.1c: Informacioni i komunikacioni sistemi u vozilu

Buduu kontrolu saobraajnih tokova e preuzeti nadzorni centri koji e ulogu
saobraajca sa raskrsnice prevesti na gradske i oblasne nivoe po uzoru na
centralizovani metro, elezniki ili vazduni saobraaj. Tako e se po dinamikim
reimima menjati saobraajni znaci, semaforska i ostala signalizacija uz stalnu pomo
vozau u planiranju i izboru pravca i vremena vonje.


Slika 2.1d: Komponente ADC sistema
2 Oprema vozila sa oto motorima
116
Pored formalne pratnje ljudi, vozila su zauzela svoje visoko mesto po
civilizacijskim merilima. Ona su trea investicija odmah posle hrane i stanovanja.
Asimiliraju vrhunska znanja i tehnoloka dostignua. Po broju razliitih delova (od
2 000 kod putnikih do 8 000 kod specijalnih vozila) su jedino iza vazduhoplova. Po
broju zaposlenih u proizvodnji i odravanju ravnopravno se bore za prvo mesto sa
uslunim delatnostima. Sa tradicijom od preko 100 godina industrijske proizvodnje
spadaju u visoko pouzdane tehnike objekte. U krajnjoj viziji sve e biti personalni
izbor iz velikih serija, po jedinstvenim svetskim standardima.
Lista potroaa elektrine struje u vozilima i motorima se stalno proiruje tako
da je ne mogu zadovoljiti klasine elektrine instalacije od 12 V, slike 2.2 a i b.
To izmeu ostalog podrazumeva jai izvor, npr. tipa starter-generatora u
zamajcu ili izmeu motora i menjaa, slika 2.2b. Pri tome elektro-generator ima snagu
od 5 do 10 kW pa kao elektro-motor moe biti od velike pomoi na usponu i slino.
Problem je opet u velikoj teini akumulatora za te dodatne snage elektro-generatora i
elektro-motora.


Kada se analizira
finansijska lista trokova oko
razvoja novih vozila onda
postoje skoro izbalansirane tri
celine: karoserija, pogonska
grupa i oprema. Ovde se pod
opremom podrazumeva sve to
treba saobraaju i vozilima sa
oto i dizel motorima. Kako se
povezuju i ukrupnjavaju
proizvoai vozila, tako se to
ponavlja kod proizvoaa
opreme: napredniju automa-
tizaciju prate kompaktnije
konstrukcije.




Slika 2.2a: Elektrina snaga u modernim
vozilima
Slika 2.2b: Starter-generator
izmeu motora i menjaa

Slika 2.3a: Rast broja E/E - elektrinih
i elektronskih komponenti
2.1 Uvod
117
Broj korisnika moderne elektronike stalno raste. Savremena auto elektronika je
prekoraila granicu opreza i memorijske (ne)moi prve generacije ipova. Udeo E/E-
elektrinih/elektronskih komponenti je od modela do modela sve vei, slika 2.3a.
Moderno teretno vozilo ima oko 30 kontrolnih E/E sistema sa preko 250 senzora,
slika 2.3b.


Slika 2.3b: Moderno vozilo je veliki korisnik elektronike

Najizglednije primene u oblastima motora SUS imaju automati za variranje
stepena kompresije, elektro-, pneumo-, hidro- i drugi servo mehanizmi, elektro-
magnetno aktiviranje ventila u cilindarskoj glavi, elektro pogon pumpi i ventilatora za
hlaenje. Potom su tu stalno prisutni zahtevi bezbednosti, ergonomije vozila, naviga-
cije i tako redom, slika 2.4a.


Slika 2.4a: Dominantni trendovi u
razvoju vozila i motora
Slika 2.4b: Poreenje gradskih testova za
ispitivanje putnikih vozila

2 Oprema vozila sa oto motorima
118
Strateke studije o razvoju civilizacije kau da e stanovnitvo sve vie
grupisati u megapolisima, gradovima sa vie od 10 miliona stanovnika. Grafika
ilustracija, slika 2.4b, je poreenje evropskog ECE R15 i japanskog 10-mode testova
po kojima se ocenjuju dinamike i ekoloke karakteristike vozila u reimima gradske
vonje. Tipine gradske guve se mogu posmatrati kao ubrzanja i usporenja vozila,
tabela 2.1. U ovoj tabeli imamo uporedne reime vonje za putnika vozila (Evropski
ECE R15 i japanski 10-mode) i test za gradske autobuse (kada se kreu po
rezervisanim trakama), iz kojih se vidi da postoje skoro simetrini odnosi izmeu
vremena ubrzanja i usporenja.

Tabela 2.1: Uporedne reime vonje za putnika vozila pri razliitim testovima
Ubrzanje Koenje Put Vreme TESTOVI
s % s %
Prosena
Brzina km/h m s
ECE 15 R 36 18,5 42 21,5 30 1032 4 x 195
Japan 10 -mode 33 24 34 25 17.7 664 4 x 135
Gradski autobus 24 41,5 24 41,5 27,5 400 58

Tokom 70.-tih godina prolog veka SAD, EU i Japanu prihvataju testove (koji
su trebali da imitiraju tipine reime vonje po gradovima) za proveru emisije (a
potom i potronje goriva) iz vozila. Upravo fabriki testovi se izvode po takvim
"sugestivnim" uslovima eksploatacije koji se teko mogu ponoviti u realnoj situaciji.
Rezultati su "fabriki", "nominalni" i vrlo esto "poreski" podaci o potronji goriva (i/ili
emisiji CO
2
), mada su dobijeni po izuzetnoj proceduri. U svim ostalim reimima, na
velikim usponima (posle kojih se motori SUS ne smeju gasiti, a posebno ne turbo
motori!), pri naglim ubrzanjima i koenjima javljaju se brojni problemi u eksploataciji
takvih vozila, a redovno sa viestruko veom potronjom goriva.
Mada su ovo
punoletni testovi, i jo
uvek su na snazi, ipak
izgleda da su ih promo-
teri hibridnog pogona tek
sada otkrili. Pri
"testerastim" uslovima
vonje hibridna vozila
(motor SUS + elektro
generator + elektro
motor + akumulatori)
mogu pokazati manju
potronju goriva ako u
fazi koenja pune
akumulatore, slika 2.5.
Reklamna glasila su
puna podataka o
(nerealnom!) smanjenju
potronje goriva u vonji
sa hibridnim vozilima.
Nigde se ne kae da su ona komplikovanija, skuplja i tea za proseno 100 kg. Vozila
taj dodatni teret vuku kroz itav upotrebni vek uz redovno veu potronju goriva.


Slika 2.5: Teorijski mogue utede u potronji goriva
tokom koenja
2.1 Uvod
119
Teorijski gledano:
- u vonji po autoputu ne moe se dobiti nia potronja goriva jer su
hibridna vozila tea,
- po starom EU testu je mogue smanjiti potronju goriva do 20%
- po NEDC - novom evropskom voznom testu ta mogunost je
prepolovljena, na oko 10%,
- stari ameriki FTP 75 test vozi auto-pilot i mogue smanjenje potronje
goriva je izmeu 10 i 15% i
- u gradovima sa permanentnim saobraajnim "kolapsom" kao to su
Tokio i Njujork oekivanja u smanjenju potronje goriva su do 20%, ali se
vrlo teko realizuju.

Posebno su japanske firme uspene u reklamiranju elektro i hibridnih vozila
svih kombinacija. Dok se zapadne firme jo uvek oglaavaju jedino sa uzorcima
hibridnih vozila po sajmovima, takva vozila se u Japanu proizvode u manjim serijama
(uz obilne dravne subvencije!). Tvrdnju da su hibridna vozila ekonominija od
standardnih sa benzinskim motorima japanske firme dokazuju svojim testovima - koji
su modeli geografskih uslova. Naime, nagib zemljita po japanskim ostrvima je vrlo
velik (preko 10%) pa su takvi putevi i testovi: kombinacije ubrzanja i usporenja (slino
vonji u liftu!).
Tek kada bi se saobraaj organizovao kao inteligentni, odnosno, sa
kompleksnim dinamikim voenjem, a danas jo uvek pod teko zamislivim uslovima,
moda bi se (?) u vonji grad + meugrad + autoput sa hibridnim vozilima dobila -u
proseku - nia potronja goriva.
Kada produkte sagorevanja podelimo na zaguljive i otrovne onda dobijamo
koliine prema tabeli 2.2.

Tabela 2.2: Produkti sagorevanja standardnih naftnih goriva u toplotnim motorima
PRODUKTI
SAGOREVANJA
NXOY CXOY HXOY Ostalo
Standardna
naftna goriva
% Vol % Te % Vol % Te % Vol % Te %
Potpuno
sagorevanje
73-76 70-73 12-15 20-22 12-13 7-8 Razlike

Najee
komponente
N2 azot
NO azot monoksid
N2O azot suboksid
N2O3 azot trioksid
i ostali azotni oksidi
C- estice i PM
CO- ugljenmonoksid
CO2- ugljendioksid i
ostali oksidi
ugljenika
H2O vodonik
monoksid
H2O2- vodonik peroksid
H2O3- vodonik trioksid i
ostali oksidi vodonika
Ostala
jedinjenja
(manje
od 1%!?)

U motorima ne postoji pojam idealnog ve "potpunog" sagorevanja. To znai
da ima malo (manje od 1%) nesagorelog ili delimino sagorelog goriva, C
x
H
y
. Svaka
pa i najmanja koliina nedogorelog ili termiki raspadnutog goriva je toksina.
Posebno kada se formiraju veze sa azotom tipa cijanovodonika (opasni nervni otrovi).
Emisija iz vozila daje velike koliine vrelih gasova. Emitovane komponente (H
x
O
y
,
C
x
H
y
, N
x
O
y
i PM) utiu na globalno zagrevanje, a opasnije su i toksinije od ugljen
dioksida i jedinjenja metana, koji su u teitu interesovanja Kjoto Protokola.
Pod normalnim sagorevanjem se podrazumeva brza oksidacija
ugljovodninih goriva koja traje nekoliko mili sekundi. Nenormalno sagorevanje se
obavlja jo bre uz visoke temperature i pritiske pa otuda veliki procenat raznih
2 Oprema vozila sa oto motorima
120
kombinacija sva etiri elementa C-H-N-O. Vrlo teko je nai bilo kakve podatke o
hemiji raznih kombinacija H
x
O
y
pod ekstremnim uslovima kakvi vladaju u motorima,
gorivim elijama i njihovoj vezi sa "obinom vodom". Tajne dobijanja jakih otrova su
u temperaturama i pritiscima pri kojima se formiraju toksina jedinjenja. Uslovi u
motorima podseaju na takve tehnologije, tabela 2.3.

Tabela 2.3: Uslovi sagorevanja u motorima SUS
Uslovi u
komori
Pritisci tokom sagorevanja bar Temperature tokom sagorevanja
o
C
Tok
sagorevanja
Normalno Nenormalno Turbo
motori
Normalno Nenormalno Turbo
motori
Oto motori 60 100 80 2000 3000 2500
Dizel motori 100 120 160 2000 2200 2200

Celovito prilagoavanje vozila vaeim zakonodavnim direktivama nalae
primenu katalitikih tehnologija u najirem znaenju toga pojma. Efekti svih vrsta
katalizatora se svode na prevoenje (delimino ili potpuno!) toksinih komponenata u
izduvnim gasovima iz motora SUS na zaguljive. Opremu takvih vozila i oto motora
ini niz korekcionih sistema kao to su recirkulacija izduvnih gasova (EGR - Exhaust
Gas Recirculation), sekundarni vazduh i brojni moduli sa inteligentnim funkcijama.
Kada se ranije insistiralo na vrhunskim performansama oto motora za vozila
onda su se postavljali viegrli karburatori, ili kod sportskih vozila (i aviona) pojedinani
karburatori na svaki cilindar. Najnovije zahteve ne mogu ispuniti poznate konstrukcije
karburatora sa klasinim sistemima paljenja i zato ih vie nema u proizvodnji. Slina
sudbina prati ubrizgavanje na jedno mesto (SPI - Single Point Injection - centralno
ubrizgavanje). Pojedinano ubrizgavanje u usisne cevi (MPI - Multi Point Injection-
pojedinano ubrizgavanje), a za svaki cilindar, se sa napretkom tehnologija brizgaa
preselilo iz usisnih cevi (PFI- Port Fuel Injection) direktno u komore svakog cilindra
(GDI - Gasoline Direct Injection ili DISI - Direct Injection Spark Ignited), analogno
dizelima. Sistemi napajanja CR-Common Rail su skoro identini stim to postoje
velike razlike u pritiscima: kod oto motora su nii i srednje vrednosti su oko 100 bara,
a kod dizel motora su pritisci ubrizgavanja preko 1 500 bara i stalno rastu!
Budui motori moraju najvei deo radnih reima u vozilima prekrivati
ekonominim i ekolokim performansama, slika 2.6a.
U najee korienoj i najiroj radnoj oblasti trai se ekonomian i nisko
toksian rad. Bogata smea (koeficijent koliine vazduha od 0.9 do 1) dozvoljava se
samo: u oblastima maksimalne snage, u dinamikim uslovima tokom preticanja i na
praznom hodu u hladnim reimima. Za svaki od tih reima treba izabrati odgovarajui
sistem obrade izduvnih gasova sa katalizatorima koji garantuju propisanu emisiju iz
motora i vozila. Jednostavnost ovog dijagrama krije u sebi nove koncepcije motora.
Kljuna orjentacija je na iru primenu varijabilnih mehanizama u pogonskim
agregatima. Pre svega treba reiti pitanje automatske promene stepena kompresije,
kao najvanije konstruktivne i termodinamike karakteristike svake klipne maine, i
oto i dizel motora sa unutranjim sagorevanjem.



2.1 Uvod
121
Dalja optimizacija
motora SUS se moe izvesti
jedino programiranim
varijacijama stepena kompresije
i njegovim prilagoavanjem
radnim reimima. Takva
konstrukcija motora radi po
principima ili oto ili dizel motora
zavisno od raspoloive vrste
goriva, slika 2.6b. Najvanije je
da se ispune primarni zadaci, a
to znai da uinak bude
ekonominiji i po ekolokim
kriterijumima bolji od klasinih
reenja.
Novi tipovi sagorevanja,
komora i organizacija strujnih
slika su u razvoju. Ni sam pojam
slojevitog sagorevanja nije
potpuno jasan. Podrazumeva se
pouzdan sistem ubrizgavanja
goriva direktno u komore za
sagorevanje u svakom cilindra, a
sve po uzoru na dizel postupak
samoupaljenja! Radni proces se
kontrolie u svakom ciklusu i
svakom cilindru pa konano ak
i prostorna odreenost u komori
za sagorevanje. Sledi
sofisticirana podrka naknadnoj
obradi izduvnih gasova.
Globalizacija je put do
tehnolokih (r)evolucija. Sve vie
vozila e se proizvoditi na platformama kapaciteta iznad milion jedinica godinje.
Trenutno se projektuju platforme nove generacije ija je osnovna prednost
fleksibilnost. To znai da iste platforme koriste razliite firme i za razne modele vozila.
Slinu budunost imaju pogonske grupe: motor+menja+glavni prenosnik.
Najuspeniji evropski (i svetski!) proizvoa Daimler (Mercedes, koji za razvoj izdvaja
do 25%) smanjuje sadanjih 146 razliitih pogonskih grupa na 89 sa ciljem da ih u
neposrednoj budunosti (iza 2010.) svede na 40.
Po nalogu finalista i propisa (tipa ISO QS 9000) nekada kooperantima, a
sada partnerima nije preostalo nita drugo nego da grupiu pojedinane delove u
sloenije module. Recimo usisna grana se izvodi zajedno sa poklopcem cilindarske
glave, sa cevima i brizgaima za gorivo, sa vodovima za recirkulaciju izduvnih gasova
i za sekundarni vazduh, sa separatorima isparenja iz kartera, hladnjacima i brojnim
regulacionim i upravljakim organima. Zato optimiranje celokupne opreme rezultira u
poveanju efikasnosti elektro -i elektronskih- ureaja, slika 2.7a.



Slika 2.6a: Radne oblasti dizel/oto motora po
sastavu smee sa automatski promenljivim
stepenom kompresije

Slika 2.6b: Budui pogonski agregati motornih
vozila (DU- ubrizgavanje u cilindre)
2 Oprema vozila sa oto motorima
122

Antagonizam je
stalno prisutan izmeu novih
tehnologija koje garantuju
bolje ekoloke karakteristike
vozila ali ne i manju
potronju goriva, slika 2.7b.
Globalni svetski
proizvoa rezervnih delova
"Federal Mogul" proizvodi
opremu za vozila "od branika
do branika". Najvea
japanska firma Denso je
tesno povezana sa
nemakim Bosch-om pa
zajedno proizvode "sve za
vozila". Meu prvih 25
kompanija 11 je iz EU, 10 iz
Severne Amerike i 4 iz
Japana. Po godinjem obrtu
na prvom mestu je Delphi
(koja za razvoj izdvaja 6 %
godinje), a prednjai kako u
oblasti inteligentne opreme
vozila tako i uopte svih
potreba saobraajnih
sredstava. Mada nije meu
prvih 10 u Evropi je jako
prisutna kompanija Siemens
koja nudi 80.000 proizvoda,
a raspolae sa 7.500
patenata iz automobilske
struke, tabela 2.4.




Tabela 2.4: Poreenje komercijalne i autoelektronike
Parametri iroka potronja Vozila
ivotni ciklus proizvoda 3 godine 20 godina
Inovacioni ciklus 6 - 9 meseci 1.5 - 3 godine
Radni uslovi,
o
C Od 0 do + 70
o
C Od - 40
o
C do + 150
o
C
Nivo kvaliteta ISO 9000 QS 9000

Proizvoai opreme su trenutno najvei investitori i korisnici razvoja
materijala po nano tehnologijama, slika 2.8. Tu su mini kristali poznati pod nazivom
kristaliti sa prenicima manjim od 50 nano milimetara. U poreenju sa normalnim
materijalima te dimenzije su jedan hiljaditi deo u procentima. Jezgra atoma imaju

Slika 2.7a: Razvojni trendovi opreme za vozila

Slika 2.7b: Potronja goriva i ekoloki propisi
2.1 Uvod
123
presudnu ulogu na ponaanje materijala a onda se vetakim biranjem putanja za
elektrone dobijaju neobina mehanika, optika i/ili magnetska svojstva. Na primer,
keramika postaje plastina, neki metali super provodni, a drugi nemagnetini. U
industrijskoj primeni velika oekivanja od nano tehnologija su u raunskoj i mernoj
opremi. Za ovaj deo izlaganja pominjemo pojavu materijala sa boljim katalitikim
efektima od platinskih katalizatora.

Kristaliti Isti Razliiti Razliiti
Meu granice Iste Iste Razliite
U matricama
razliiti kristaliti

Slojevi listova


Poduna vlakna


Mreasta vlakna

Slika 2.8: Familije materijala sa nanostrukturama

Savremene regulacione tehnike uvode adaptivno upravljanje neuronskim
mreama i fazi (fuzzy) logiku u centralne upravljake jedinice vozila. Vrhunska vozila
su ve opremljena kontrolerima koji barataju sa nelinearnim i stohastikim
fenomenima. Ovakvi sistemi sa hijerarhijskom (nauenom) logikom imaju primenu
kod sistema za napajanje gorivom: akceptiraju razliite tehnike vonje, prilagoavaju
tehniku vonje vrsti goriva i slino.

a) Struktura biolokog neurona b) Procesni element neuronske mree
c) Izgled rekurentne neuronske mree

Slika 2.9: Neuronske strukture oponaaju bio aktivne mree

Osnova neuronskih struktura je oponaanje bioaktivnih mrea: pre svega
uenje, pamenje i korigovanje. Kao primer navodimo na slici 2.9 poreenje strukture
biolokog neurona sa jednosmernom (a) linearnom i rekurentnom (b) mreom koja
ima povratnu spregu (X
j
- ulazni signali iz j- tog procesnog elementa; Y
i
- izlazni signal
2 Oprema vozila sa oto motorima
124
iz i- tog procesnog elementa; W
ij
- teina veze izmeu i- tog i j- tog procesnog
elementa; f(X
j
W
ij
)- aktivaciona prenosna funkcija).
Na dananjem nivou razvoja serijskih vozila (stanje 2008. godine) mogu se
konstatovati sledee specifinosti za putnika i teretna vozila:
- Platforme za serijsku proizvodnju putnikih vozila su od 50 000 (npr.
Porsche, jedina firma u privatnom vlasnitvu u EU) do 500 000 (uspeni
velikoserijski modeli) vozila godinje. Vozila se projektuju za vek od
250 000 km tokom 8 godina. Tipini uslovi vonje su kratke deonice i
kratki vremenski periodi (gradski reimi). Opremaju se brojnim
elektrinim i elektronskim komponentama koje napajaju akumulatori od
12 V.
- Proizvodnja teretnih vozila je do 100 000 godinje, ali sa 700 varijanata
baznog vozila. Tipina kilometraa je 250 000 km godinje, po dugakim
turama i sa retkim koenjem. Zato su servisni periodi
(80 000 km - 100 000 km) dui nego za putnika vozila. Savremeni
kamioni dugoprugai imaju u proseku 30 kontrolnih jedinica i preko 250
senzora. Napajaju ih dva akumulatora po 12 V.

Jedino kompleksni upravljaki sistemi na motoru i vozilu daju uspean odgo-
vor na ekoloke zahteve pa je njihova dominacija stvar budunosti. Dijagnostiki
sistemi u vozilu prerastaju u fleksibilne servisne sisteme koji olakavaju eksploataciju,
otkrivanje greaka, smanjuju broj i vreme intervencija, potronju rezervnih delova, a
produuju vek i pouzdanost vozila.
Zakljuak ovog pregleda je da pri projektovanju opreme za vozila sa oto i
dizel motorima moramo uvaavati sve primenske zahteve pa preko konstruktivnih
specifinosti motora i vozila teiti globalnim ciljevima.
Ono to je provereno jeste da stroge i neizbene zahteve S+3E= sirovine +
ekologija + energija + ekonomija ispunjavaju samo vrhunske konstruktivne i
katalitike tehnologije:
- vozila sa inteligentnim upravljanjem i brojnim funkcionalnim modulima,
- optimirani pogonski agregati, motor+menja, za celu radnu oblast,
- pojedinano ubrizgavanje u komore svakog cilindra,
- dijagnostika svih sistema, ureaja i opreme,
- ekoloka, reformulisana goriva i svi pogonski materijali i
- visok procenat reciklinga i sirovinskog kruenja.

Budunost je u povezivanju svih vozila sa globalnim sistemom pozicioniranja.
Voza samo unosi eljene deonice oekujui od raunara u vozilu da nudi ekoloke,
ekonomine, najbre i (druge!) varijante vonje. Uloga vozaa je na povremenim
korekcijama radi prilagoavanja saobraajnim situacijama. Jasno, pre toga su svi
putni pravci osposobljeni za dinamiko voenje, sa varijabilnom putnom
signalizacijom i centralnim komuniciranjem sa vozilima u kojima su brojni inteligentni
izvrni, kontrolni i bezbednosni organi, pouzdani davai i senzori.