1

UVOD
Estetika, u tradicionalnom smislu (estetika odozgo), se bavi pojmom umetnost i
pojmom lepota !e"utim, u #$ veku, estetika i umetnost padaju u krizu %aime, stari pojam
estetike i umetnosti biva destrukturisan i dobija novo zna&enje Umetnost se vi'e ne ograni&ava
samo na delo, lepotu, &ak vi'e nije ni sama umetnost (toga, estetika, koja se bavi ovim
pojmovima isto tako upada u velike probleme )ako sada esteti&ari da normativi'u i de*ini'u
umetnost+ ,edan od na&ina jeste preko estetika odozdo, koje se isto tako javljaju sa novim
pojmom umetnosti Ove estetike (odozdo), poku'avaju empirijskim putem da poka-u 'ta je to
lepo
.
!e"utim, /artmanova estetika nije estetika odozdo a jeste estetika koja se javlja u #$
veku /artmanova estetika po&iva na njegovim ontolo'kim principima, naravno, sa primesama
*enomenolo'ke metode
/artmanova estetika se bavi pojmom lepog
#
Odnosno, njegova estetika daje odgovor na
dva pitanja 0rvo pitanje glasi1 da li je lepo univerzalni predmet estetike+ %a ovo pitanje /artman
daje a*irmativan odgovor, i iz toga sledi drugo pitanje1 'ta je lepota+ 2ema ovog rada bi3e da
poka-e na koji na&in /artman daje odgovor na ova dva pitanja
O(%OV%4 0O,5! E(2E24)E
Da li je lepo univerzalni predmet estetike+ /artman smatra da jeste U moderno doba,
lepo je prestalo da bude predmet estetike iz tri razloga %a &emu je po&ivao prigovor protiv
centralnog polo-aja lepog+ %a trojakom razmi'ljanju, a zapravo radilo se o tri razli&ita prigovora
0rvi glasi1 ono 'to je umetni&ki uspelo nipo'to nije uvek lepo6 drugi1 postoje &itavi rodovi estetski
vrednog koji se ne svode na lepo6 i tre3i1 estetika ima posla i sa ru-nim
7
/artman po&inje od
tre3eg prigovora jer je na njega najlak'e odgovoriti
%aime, naravno da estetika ima posla s ru-nim 5ko ima posla sa lepim, lepota kao
vrednost ima svoje granice i postoje neke stvari koje ne potpadaju pod nju 4sto tako, da bi se
utvrdila ta granica, ru-no mora samo da se nalazi u lepoti, ina&e ne bi imali jasnu predstavu o
granici izme"u lepog i ru-nog U biti je svi8 vrednosti da imaju suprotan &lan, odgovaraju3u
1
Empirijskim nainom skupljanja podataka, testiranjem razliitih oblika od kojih samo neki aficira osobu na
takav nain da u njenom mozgu odreena lezda lui hormon koji poveava utisak zadovoljstva, i sl.

!aravno, "artman ne zanemaruje ni pojam umetnosti.

#
"artman, !., Estetika, $%&', $eograd, 1()(., str. 1*.

nevrednost6 a ono o &emu se diskutuje nikad nije samo vrednost, ve3 i ona i odgovaraju3a
nevrednost
9
)ao 'to je dao na prvi prigovor, odnosno, tre3i, a*irmativan odgovor, tako je uradio i sa
drugim %aime, istina je da postoje i druge estetske vrednosti, odnosno, sadr-inske kategorije
koje se ne odre"uju kao lepota
:
i ba' zbog tog velikog broja ostali8 kategorija koje nisu lepota,
mora postojati jedna kategorija koja 3e i8 sve obu8vatati, to jest, u lepo spadaju sve ostale
kategorije (tragi&no, komi&no, ljupko, uzvi'eno) 5 ako bi sada postavili pitanje1 za'to ta
sveobu8vatna kategorija mora da bude lepo, a ne recimo tragi&no+ ,er je lepo tradicionalno
pri8va3eno kao primarna kategorija u umetnosti 5ko osoba ode u pozori'te i odleda jednu
tragi&nu predstavu koja ju je ostavila bez da8a, i nakon 'to je upitamo kakva je predstava bila,
malo je verovatno da 3e nam odgovoriti sa1 bila je tragi&na Ovo je donekle prakti&no re'enje
problema jer nam nije potrebno da kreiramo neku ve'ta&ku jezi&ku tvorevinu kojom bi ozna&ili
primarnu i sveobu8vatnu vrednost Osim toga, i da koristimo tu novu jezi&ku konstrukciju, mi bi i
dalje podrazumevali pret8odno ustanovljen sadr-aj koji je bio odre"en pojmom lepote 4z ovoga
dalje sledi da lepo mo-emo s8vatiti na dva na&ina, u u-em i u 'irem smislu U u-em smislu,
postoje neke *inese i speci*i&ne razlike izme"u lepog i ostali8 estetski8 kategorija U 'irem
smislu, lepo predstavlja univerzalnu estetsku kategoriju koja obu8vata sve ostale
Dodu'e, sa odgovorom na tre3i, odnosno, prvi prigovor, /artman pokazuje kakva je
zapravo prava priroda lepog, odnosno, umetni&ki lepog Dakle, nije lepo sve 'to je umetni&ki
uspelo /artman ovaj problem re'ava tako 'to pretpostavlja da svako umetni&ko delo ima dva
plana 0rikaz i ono 'to je prikazano (am prikaz se ti&e ve'tine i te8nike samog umetnika i
predstavlja samo posrednika izme"u nas i onoga 'to se prikazuje !e"utim, prava lepota se krije
u onom drugom, zadnjem planu, tj, u onome 'to se prikazuje Ono 'to se prikazuje mo-e da bude
veoma lepo, ali da nam se prikazuje na jedan jako ne lep na&in, me"utim, to ne uni-ava lepotu
samog umetni&kog dela 4sto tako postoji mogu3nost da se ne'to ne lepo prika-e na jako lep
na&in (toga, svako umetni&ko delo poseduje dvojaku lepotu ;epotu prikaza i lepotu onoga 'to
se prikazuje, dodu'e, prava vrednost je u onome iza, odnosno, u onome 'to se prikazuje
)ada se sve uzme u obzir, lepo predstavlja osnovni pojam estetike Odnosno, ne radi se o
svakodnevnom zna&enju pojma lepog, ve3 o lepoti u estetskom smislu 5 unutar lepote kao
estetskog pojma, radi se o njegovom 'irem zna&enju ;epo bi trebalo da se razume kao pojam
+
%sto.
,
-ragino, komino, uzvi.eno, ljupko, itd.
#
koji je vi'i u odnosu na sve ostale estetske vrednosti, ali, ne smemo zaboraviti ni na pojam lepote
u u-em smislu 4 pojam ru-nog kao kontrast lepoti ulazi u podru&je estetike
0<ED!E2 4 !E2OD E(2E24)E
(vaka disciplina mora na samom po&etku da odredi koji je predmet kojim se ona bavi,
=
kao i metod kojim istra-uje taj predmet 0od predmetom estetike, /artman podrazumeva estetski
*enomen Dakle, ne samo puki estetski predmet jer se time redukuje obim estetike i svodi samo
na umetni&ka dela Estetskom *enomenu mo-emo pristupiti na dva na&ina1 preko estetskog
predmeta i estetskog akta Dakle, mo-emo analizirati predmet i odre"ene akte Dalje, ova dva
pristupa se dalje dele Odnosno, ako bi se bavili analizom estetskog predmeta, nas bi zanimale
dve stvari1 .) struktura i na&in bivstvovanja estetskog predmeta6 i #) vrednosni karakter estetskog
predmeta >to se ti&e estetskog akta, on je dvojak U estetskom aktu razlikujemo1 .) produktivni
akt6 #) receptivni akt Dakle, estetski *enomen mo-emo analizirati na &etiri na&ina, to jest,
mo-emo analizirati s jedne strane strukturu estetskog predmeta ili njegov vrednosni karakter, a s
druge strane, mo-emo analizarti ili produktvni akt stvaraoca (umetnika) ili receptivni akt
posmatra&a /artman smatra da je put analize produktivnog akta nepro8odan jer nikako ne
mo-emo obu8vatiti nekim pojmovima sam &in stvaranja ?ak ni sami umetnici ne znaju 'ta i8
tera da stvaraju, i nisu im poznati me8anizmi po kojima stvaraju odre"eno umetni&ko delo >to se
ti&e vrednosnog karaktera umetni&kog dela, i tu padamo u velike probleme jer se odre"ene
vrednosti ne mogu za8vatiti mi'lju 5 s druge strane, te iste vrednosti se uglavnom ti&u same
strukture estetskog predmeta (toga, mo-emo zaklju&iti kako je sav teret analize estetskog
*enomena pao na preostala dva puta1 .) analizu receptivnog akta6 i #) analizu strukture estetskog
predmeta
2reba sada napomenuti da se prema /artmanu, u estetskom *enomenu subjektivno i
objektivno sinteti'u %aime, ve3 je gore napomenuto da svako umetni&ko delo ima dva nivoa @
prikaz i ono 'to se prikazuje <eceptivni akt se ti&e opa-anja i jednog i drugog plana %aime,
receptivni akt se sastoji iz momenta opa-aja, momenta u-ivanja, momenta procenjivanja i
momenta samostalnog zalaganja i stvaranja 0rvi stupanj receptivnog akta se ti&e opa-aja prvog
reda Odnosno, na'im &ulima opa-amo odre"eno umetni&ko delo
A
Dakle, opa-aj prvog reda
/
0redmet gnoseologije je, recimo, pojam znanja.
)
1ujemo pesmu, vidimo sliku.
+
predstavlja samo osnov za dalje razvijanje recepcije nekog dela Opa-aj prvog reda se ti&e na'i8
spolja'nji8 &ula i on se razlikuje od opa-aja koji igra ulogu u procesu saznanja, jer u procesu
saznanja se ostali momenti zapostavljaju Dakle, opa-aj prvog reda nam daje uvid u &ulni oblik
onog umetni&kog dela koje stoji pred nama <ecimo, odre"eno delo nam se mo-e &initi lepim ako
po'tuje pravilo zlatnog preseka, ako je simetri&no, ako je ritam bogat i stalno se menja, itd
Opa-aj drugog reda opa-a sve ono 'to na'a &ula ne mogu da percipiraju
B
,er su na'a &ula slepa za
du8ovnu oblast, me"utim, &ovek poseduje neko unutra'nje &ulo koje mu omogu3ava da uvidi ovu
du8ovnu stranu u odre"enim situacijama ili predmetima /artmanov opa-aj drugog reda ne treba
smatrati re*leksijom ili nekakvim uvidom u objektivnu celinu, ve3 ga treba smatrati okretom ka
samoj individualnosti i posebnosti nekog dela, odnosno, ka vlastitom zakonu tog samog dela
Opa-anje drugog reda se javlja istovremeno sa opa-anjem prvog reda 4stina je da je ono
uslovnjeno njim (drugi red prvim), ali zapravo, tu je re& o jednoj me"usobnoj uslovljenosti
izme"u ova dva opa-aja Odnosno, da nema opa-aja prvog reda, ne bi ni bilo opa-aja drugog
reda !e"utim, opa-aj drugog reda jeste onaj koji uzdi-e opa-aj prvog reda iz same percepcije i
daje mu estetski karakter 2ek sa ostvarenjem te sinteze mo-e do3i do naredna tri momenta !o-e
se re3i da je receptivni estetski akt dvoslojan i da je takav upravo zbog dvoslojnog karaktera
estetskog predmeta Dakle, kao 'to se javlja uslovljenost opa-aja prvog reda i opa-aja drugog
reda radi mogu3nosti postojanja receptivnog akta, tako se i, analogno, javlja i uslovljenost
dvoslojnosti receptivnog akta i dvoslojnost estetskog predmeta da bi uop'te do'lo do estetskog
*enomena
)ada se ve3 spominje estetski predmet, valja ne'to re3i i o njemu %aime, glavni problem
u estetici jeste kako je mogu3e da jedna &ulna i realna tvorevina sadr-i u sebi ne'to 'to poseduje
druga&iji na&in bivstvovanja i da se to drugo pojavljuje iz te iste tvorevine /artman ovaj problem
re'ava preko svoje ontologije %aime, on smatra da u svetu postoje &etiri sloja !aterijalni,
organski, du'evni i du8ovni Du8ovni sloj je najindividualniji i nalazi se religiji, moralu, itd
Du'evni se ti&e mentalnog sklopa jedne individue Citno je napomenuti i da svaki vi'i sloj zavisi
od onog ni-eg
D
/artman svoju ontologiju prenosi i na svoju estetiku %aime, prvi plan svakog
umetni&kog dela sa&injava materijalni sloj, odnosno, prote-nost od koje je umetni&ko delo
o*ormljeno U drugi plan ulaze tri ostala sloja, organski, du'evni i du8ovni 0rvi sloj je realan a
2
3ecimo, du.evno stanje lika iz romana.
(
4ratiemo se na ovu napomenu uskoro.
,
drugi je irealan Dakle, o&evidno je da ne mo-emo da imamo irealno u umetni&kom delu a da pre
toga nemamo realno koje 3e biti nosilac onog irealnog
.$
(toga, /artman analizi strukture
estetskog predmeta pristupa na dvojak na&in1 .) modalna analiza6 i #) strukturalna analiza >to se
ti&e modalne analize, ona se odnosi na analizu onog realnog koje uvek postoji tako kako je
stvoreno nezavisno od nas, odnosno, od na'e percepcije datog predmeta6 i na analizu irealnog
koje uvek postoji u zavisnosti od nas sami8 >to se ti&e strukturalne analize, ona se bavi
analiziranjem odre"eni8 slojeva koji se nalaze u odre"enim umetni&kim delima
E5);,U?5)
0redmet estetike je kod /artmana sam estetski *enomen koji ne mo-e da postoji bez
uslovljavanja estetskog akta i estetskog predmeta Da bi uop'te do'lo do izra-aja onog irealnog
koje se nalazi u estetskom predmetu, potreban je jedan obrazovan posmatra& koji 3e posmatrati to
delo u njegovom prvom i u njegovom drugom planu 2ek sa tim posmatranjem mogu3 je uvid u
lepotu Dakle, da bi do'li do lepote, potrebna nam je sinteza estetskog akta i estetskog predmeta
1*
% ovo je kompatibilno sa "artmanovom ontologijom.