IZA OGLEDALA

MISAO JE SVE

Zoran iz Zemuna




























1

S Sa ad dr r a aj j


P Pr re ed dg go ov vo or r . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 3 3
K KO O S ST TE E V VI I Z ZA AI IS ST TA A? ? . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 7 7
K Ka ak ko o i iv vo ot t f fu un nk kc ci io on ni i e e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 13 3
S Sm mi is sa ao o i iv vo ot ta a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . .1 19 9
P Pr ro om me en ne e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . .2 20 0
K Ka ak ko o d da a k ko on nt tr ro ol li i e et te e i iv vo ot t . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . .2 22 2
P Pr ro os sv ve et tl lj je en nj je e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 2 23 3
S Sv ve es st t . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 2 24 4
O O M MI IS SL LI IM MA A . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 2 28 8
K Ka ak ko o d da a u uk kl lo on ni it te e s st tr re es s . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .3 32 2
K Ka ak ko o d da a o os st ta av vi it te e p pu u e en nj je e i i d dr ru ug ge e p po or ro ok ke e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .3 33 3
F Fo ok ku us s i i k ko on nc ce en nt tr ra ac ci ij ja a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 3 35 5
t ta a j je e t to o o o e em mu u b br ri in ne et te e? ? . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 3 39 9
S Sn na ag ga a v vo ol lj je e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 4 40 0
P Po op pr ra av vi it te e k ko om mu un ni ik ka ac ci ij ju u . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 4 43 3
P Po os st ta av vi it te e p pr ra av va a p pi it ta an nj ja a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 4 46 6
K KA AK KO O R RA AD DI I U UM M? ? . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 4 49 9
S Si is st te em m v ve er ro ov va an nj ja a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 5 52 2
S St tv va ar rn no os st t i i i is st ti in na a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 5 57 7
I IV VO OT T J JE E O OD DR RA AZ Z . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 60 0
E Em mo oc ci ij je e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 60 0
t ta a s su u e em mo oc ci ij je e? ? . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 61 1
M Mo ot ti iv va ac ci ij ja a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 63 3
J Ja a m mo or ra am m d da a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 64 4
J Jo o o o e em mo oc ci ij ja am ma a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 65 5
U Um ma an nj ji it te e s sn na ag gu u e em mo oc ci ij ja a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 67 7
D Do ob br ro o i i z zl lo o . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 6 69 9
S Sp po ol lj jn ni i s sv ve et t j je e o od dr ra az z u un nu ut tr ra a n nj je eg g . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 7 72 2
G Gr ra an ni ic ce e - - v va a a a z za a t ti it ta a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 7 75 5
K Kr r e e v va am m p pr ra av vi il la a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 7 78 8
P Po os st ta an ni it te e u us sp pe e n ni i . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 7 79 9
O Od dg go ov vo or rn no os st t . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 8 83 3
2

P Pr ri ih hv va at ti it te e i i v vo ol li it te e s se eb be e! ! . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 8 87 7
V Ve ez ze e s sa a d dr ru ug gi im ma a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 9 92 2
O O l lj ju ub ba av vn ni im m v ve ez za am ma a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 9 96 6
C CI IL LJ JE EV VI I I I A AF FI IR RM MA AC CI IJ JE E . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 10 01 1
C Ci il lj je ev vi i . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 10 01 1
t ta a t tr re eb ba a d da a z zn na at te e o o p po os st ta av vl lj ja an nj ju u c ci il lj je ev va a ? ?. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 10 03 3
K Kr re ei ir ra aj jt te e m mo o n ne e a af fi ir rm ma ac ci ij je e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 10 08 8
A Af fi ir rm ma ac ci ij ja a u u p pr ra ak ks si i . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 11 11 1
t ta a t to o g go ov vo or ri it te e s se eb bi i? ? . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 11 12 2
Z Zo on na a k ko om mf fo or ra a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 11 14 4
S Sp po ol lj jn ni i u ut ti ic ca aj j . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 11 16 6
M Ma al le e s st tv va ar ri i . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 11 17 7
D Dv ve e t ta aj jn ne e z za a o os st tv va ar ri iv va an nj je e s sv va ak ko og g c ci il lj ja a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 11 18 8
E EG GO O . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 12 21 1
t ta a j je e E Eg go o? ? . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 12 22 2
E Eg go o: : s sn na al la a l lj ji iv v, , p pa am me et ta an n, , p pr re ev vr rt tl lj ji iv v . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 12 23 3
P Pe et t n na a i in na a n na a k ko oj je e e eg go o u ut ti i e e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 12 25 5
K Ka ak ko o d da a s sp pr re e i it te e u ut ti ic ca aj j E Eg ga a . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 12 29 9
S SM MI IS SA AO O I IV VO OT TA A . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 13 31 1
I Iz zr ra az z, , s sv vr rh ha a i i c ci il lj j . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 13 31 1
K Ka ak ko o d da a r re e i it te e s sv va ak ki i p pr ro ob bl le em m . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 13 33 3
S Sl lu u e en nj je e n ni ij je e r ru u n na a r re e . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 13 35 5
Z Za a k kr ra aj j . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . 1 13 38 8








3

P Pr re ed dg go ov vo or r



Ova knjiga je napisana sa ciljem da vam pomogne u procesu koji
ste zapoeli. To je proces koji e vam doneti mnogo pozitivnih
promena u ivotu. Otkriete zato smo ovde i koja je svrha
ivota. Tehnike koje ete da nauite su jednostavne, ali
zahtevaju vebu da bi postale efikasne. Akcija je nunost. Kao i
veina ljudi, nalazite se u potrazi za kljuevima ivota. Ono to
je skriveno od vas je injenica da ih ve posedujete i da moete
da otkljuate vrata kad god zaelite. Prestanite sa potragom i
promenite fokus. Kljuevi su duboko u vama.
Neophodno je da budete u stanju otvorenog uma. To znai
da ne donosite unapred sud o stvarima koje niste probali. Sve
ove tehnike rade ma ta vi pomislili o njima. Usmerite se na
koncepte koji stoje u pozadini i primenite ih na vae okruenje.
Nemojte se zamarati sa detaljima.
Upoznavi velikog prijatelja i kasnije uitelja Majkla,
pruila mi se mogunost da nauim neto o stvarima za koje
nisam ni znao da postoje. On je prenosilac drevnog ezoterinog
znanja iji se koreni gube u dubinama istorije. Njegov sistem je
u sutini jednostavan i zasniva se na spoznaji putem linog
iskustva. Taj ovek je sasvim udan, neko bi moda rekao i lud.
Svakih nekoliko godina menja ime i boravite. On veruje da
promenom identiteta i ivotne sredine ovek najbolje prua
potporu operaciji koju on naziva brisanje line istorije. Slina
nekoj vrsti inicijacije, ova operacija se izvodi tako to se u
pojedinim periodima ivota posvetite samo jednoj stvari i
trudite se da u toj oblasti postanete najbolji na planeti. Iako
razumem Majklove razloge i motivaciju, nikada mi nije palo na
pamet da radim neto slino. Onome emu ljudi posveuju svoj
ivot, Majkl bi posvetio samo dve do tri godine i postao bi bolji
od svih. Zato? Zato to je bio FOKUSIRAN. Kada bi se
usavrio, naputao je taj nain ivota i usmerio se na neto
4

drugo. To je bio vid, da tako kaem, spoljne inicijacije. Majklov
problem je bio taj to su ga tokom njegove obuke vie zanimali
ezoterini aspekti, pa je tek u ranim etrdesetim poeo da radi
na osvajanju fizikog plana, to je bio put u nazad. Po njemu,
operacijom brisanja line istorije i usavravanjem u pojedinim
oblastima ovek postaje majstor u igri ivota. Tanije
majstor iluzije, jer prevareni ulima ivot i ne moemo nazvati
drugaije do iluzijom.
Ja sam ga upoznao dok je bio u fazi sticanja bogatstva i
to me je fasciniralo, s obzirom da sam doao iz zemlje u kojoj
su se ljudi ubijali zbog nematine. Obuku nisam zavrio iz
sledeih razloga: nije me preterano zanimalo da sve vreme
lebdim u oblacima i nisam eleo da se liim zemaljskog. Smatrao
sam da dovoljno znam i da mogu da zaponem novi ivot,
koristei steeno znanje. Takoe mi se nije dopao njegov
koncept brisanja line istorije, i dalje mislim da je debelo
pogreio. Naoruan znanjem, udio sam se koliko ljudi obraaju
panju na sasvim sporedne i nepotrebne stvari. Jasno je da je
narod isprogramiran. Zadovoljstvo i entuzijazam je volebno
nestalo sa ovih prostora i ustupilo mesto patnji. Patnja jaa
duh. Malo morgen!
Ovo je izazvalo jak svrab unutar moga bia i morao sam da
se oglasim. Namera mi je da animiram ljude da se trgnu, da
postave ispravne ivotne ciljeve i da svoju energiju koriste za
njihovo ostvarenje. Time ine veliku uslugu svojoj zajednici.
Ova knjiga se ne bavi ezoterijom ve prenoenjem malog dela
steenog znanja koje je vezano za praksu pozitivne promene
linosti, a time i pozitivne promene ivotnih okolnosti. Sutina
tog znanja se krije u citatu Bude: Misao je sve. ovek postaje
ono to misli. Dugo mi je trebalo da shvatim da je to sama
esencija u kojoj je sadran ovekov put kroz ivot. To je zbog
toga to sam bio ubeen da je skriveno znanje koje mi je
prezentovano neto mnogo vie od toga. U stvari i jeste vie -
dalje se pretvara u istu filozofiju, ali mene ona nikada nije
posebno zanimala.
5

Posmatrao sam oveka kao neto slabo i jadno, kao
nemono bie koje je baeno u ovu dolinu suza da se pati i da ga
sudbina iba. Naravno ovakav pogled je zasnovan na linom
iskustvu i iskustvu naroda iz kog sam potekao. Sada vie ne
mislim tako. Ovo je moj lini stav: ovek je isto to i Bog. Znam
da ovo zvui kao jeres, ali takoe jo bolje znam injenicu da je
sve = jedno. ovek je moni kreator i svojom kreacijom imitira
svog tvorca. Ne postoji cilj koji ne moemo ostvariti. Potrebno
je znanje koje u vam u ovoj knjizi preneti i mnogo upornosti.
To i jeste sutina - kako popraviti kvalitet ivota? Kako postati
uesnik u dogaajima a ne njihova rtva?
Moda vam je udno to nastupam iz potpune anonimnosti
ali za to postoje meni bitni razlozi. Naime, slino Majklu i ja
sam kasno krenuo u osvajanje fizikog plana.Tek sada u
srednjim etrdesetim menjam kompletno ivotno okruenje.
Suvie dugo sam iveo u svetu ezoterije. Mislio sam da uvek
moe da se naui neto novo o univerzalnim zakonima. I bio sam
u pravu. Da nije bilo tako, ne biste ovo itali. Znai, prvi razlog
moje anonimnosti je to hou da se posvetim samo svom ivotu i
ne elim da me bilo ta ometa u tome. Drugi razlog je to nisam
ja izmislio i otkrio znanje ve ga samo prenosim. Prenosioci nisu
bitni, oni samo pomau da shvatite ono to vam je sve vreme
pred oima, a vi iz raznih razloga to ne vidite. Istina je
skrivena ba tako to je previe oigledna. Korelaciju izmeu
ula, svesnog i nesvesnog treba samo obrnuti i vidik se otvara
pred vama.
Moram da priznam da pre nego to sam upoznao Majkla,
nisam ni sanjao da je svet ustrojen na potpuno drugaiji nain
nego to ljudi uglavnom misle. Gledao sam u njega kao u Boga
sve dok nisam shvatio da je on samo obian ovek kao vi i ja.
Znanje koje poseduje nije dostupno irem krugu ljudi, ali je
zato primenljivo na svakoga. I vi ete biti iznenaeni nekim
stavovima, a za neke ete uti prvi put. Trudio sam se da jezik
bude razumljiv svima. Neke stavke se ponavljaju vie puta i
znajte da je to sa razlogom.
6

Ova knjiga e vam dramatino izmeniti ivot na bolje, ali
samo ako primenite ono to ste nauili. Nemojte ni jednog
momenta posumnjati u to jer sve to je ovde napisano je ve
mnogo puta provereno u praksi. Informacije koje su ovde
sadrane nisu nove. One su zasnovane na spiritualnim principima
koji su ljudima poznati oduvek. Neke od tehnika su skrivane iz
raznih razloga, a neke su optimizovane da proizvedu efekat koji
elimo. Veina onoga to ete nauiti je izmenjeno tako da bude
lako razumljivo svima. Problem sa ovakvim sadrajem je ba taj
to je oduvek bio namenjen samo iniciranima, a sluajni italac
se ne bi snaao u alegorijskim zamkama koje su namerno
postavljene. Ali nemojte se zanositi da ete samo itanjem
neto da promenite. Morate neto i da uradite - morate da
delujete. Akcija je ono to odreuje kako e vam budunost
izgledati. Niko drugi to ne moe da uradi umesto vas.
Sadraj ove knjige nije komplikovan ali zahteva da se uloi
izvestan napor. Jednom kada to uradite, bie vam udno kako
neto tako jednostavno moe da izazove tako dramatine
promene. I odmah u predgovoru upozorenje! Nemojte odmah
oekivati uda. Bitne stvari u ivotu se ne ue za desetak dana.
Koliko dugo ste uili da piete? I sad vam ide odlino? Tehnike
koje su ovde iznete e odmah proraditi ali ne punim
intenzitetom. Zaista fascinantno. A pre nego to ponete sa
uenjem morate da definiete ta zaista elite. To je mnogo
tee. I jo jedno upozorenje! Dobiete mo, a mo podrazumeva
i odgovornost. Koristite je razumno.




mailto:zoranizzemuna@yahoo.com





7

K KO O S ST TE E V VI I Z ZA AI IS ST TA A? ?



Vi ste mnogo vie nego to je samo vae fiziko telo.
Verovatno ste ve uli ovaj klie: vi ste duhovno bie koje se
nalazi u fizikom iskustvu. To je tano, vi ste spiritualno bie i
mnogo ste vie od fizikog tela. Pogledajte se u ogledalu i
pogledajte se u oi, mnogo dalje od fizikog odraza i videete
istinu.
Fiziko telo u kojem se nalazite ima limitirani ivotni vek.
Ono e umreti, ali vi kao spiritualno bie o kome govorim, ete
nastaviti svoju egzistenciju zauvek. Kad kaem vi, mislim na
vau esenciju. Moete je nazvati duom. Vaa dua se nalazi iza
personalnosti koju pokazujete svetu. Vi niste personalnost, vi
ste vaa dua. Vi ste ne-fiziki entitet, bie od svetlosti koje
vibrira odreenom frekvencijom. Vae postojanje nije limitirano
vremenskom odrednicom sadanjeg ivota. Moda ste se ve
nekad upitali: zato ivim ba u ovom telu, zato sam visok ili
nizak, zato sam roen ba ovde u Srbiji ili u Bosni? To je bio
va hotimian izbor. Vi ste se odluili za takav ivot i okolnosti
u kojima se nalazite. Vaa linost pripada fizikom telu i
trenutnim okolnostima i ostavljate je posle smrti, kada
ostavljate i fiziki svet. Identitet je vaa maska i sadri
elemente koje ste nasledili ili razvili tokom ivota. Linost je
ono to se ispoljava prema van. Moe biti ekstrovertna ili
introvertna. Linost je poklopac vae prave prirode, ona vas
titi od neprijatnosti u ivotu. Zato se i krijete, smatrate da je
bezbednije iza maske.
Svi smo mi istovremeno jedno i isto - delovi celine.
Dozvolite mi da ovo blie pojasnim. To znai da smo vi i ja
jedno, sainjeni smo od iste tvari. Vi, ja i bilo ko drugi na ovom
svetu smo sainjeni od sveobuhvatnog energetskog izvora koji
je Univerzum. I ne samo mi, nego i svako ivo bie, pa ak i
neiva priroda. Svi smo deo kreatora koga nazivamo Bog.
8

Ovde ne mislimo na Boga u religioznom smislu. Bog o kome
ovde itate predstavlja sve i svakoga, bez obzira na religijska i
politika ubeenja ili na boju koe. Ovde spadaju ak i ljudi
koje bismo tako nazvali samo uz veliki napor.
Sve je energija. Ta energija je iva i sveobuhvatna. Izvor
ili kreator je jedan veliki snop te inteligentne energije. Svi mi
smo deo toga.
Poto smo vi, ja i svi ostali jedno, sve to uradite se
odraava na ostale. ak i ono to pomislite. Naravno u proporciji
sa koliinom energije koja stoji iza vaeg delovanja. Ovo znai
da jedna vaa negativna misao nee sruiti svet, ali e se
svakako odraziti na ljude u vaoj okolini. Verovatno ste se nekad
nali u prisustvu veoma negativne osobe. ta se desilo sa
atmosferom okruenja u kome ste boravili? Odgovor je - ona je
postala neprijatna. Kada pozitivna osoba stigne u vae
okruenje, deava se pozitivan energetski prenos i vi se
uzdiete.
Ako smo svi jedno, pitanje je kako to da smo u razliitim
telima. Vae telo, stolica na kojoj sedite, pod po kome koraate
su napravljeni od energije koja ini itav univerzum. Ova
energija je gigantska koliina supstance koja je organizovana
da se pojavi ba tako kako je vidite. Poto se radi o materiji to
je samo privremeno. Ako se pitate kako to da ne vidite da ste
samo deo jedne velike celine, za to postoje tri jaka razloga:

1. Celina je previe velika da bi je sagledali. Moete da vidite
samo mali deo planete na kojoj stojite.
2. Poto smo unutar celine naa perspektiva ne dozvoljava da
je sagledamo. Ako posmatramo neku kuu iznutra, mi ne
znamo kakva je ona spolja dok ne izaemo napolje. U
fizikom telu slabe su vam anse da sagledate i deli
sloene strukture univerzuma.
3. Odnosi izmeu delova celine izazivaju posledice a one
imaju efekat kanjenja u fizikom svetu. To znai da sve
to uradimo ili pomislimo izaziva posledice, ali zbog toga
9

to one dolaze sa zakanjenjem mi nismo svesni da smo
odgovorni za njihovo izazivanje. Ovaj efekat kanjenja je
neophodan jer bi u suprotnom dolo do haosa. Zamislite da
se svakom ostvaruje odmah sve to pomisli.
Efekat kanjenja je sve manji to podiete
frekvencu svoje vibracije i pribliavate se suptilnijim
svetovima. Na Astralnom planu nema efekta kanjenja i
zato se svaka vaa misao trenutno realizuje u finoj
astralnoj supstanci.

Kako ste uopte dospeli ovde? Postoji jak razlog zato smo u
razliitim telima i pokuau to da objasnim.

Bog ili sveobuhvatni energetski izvor je sve i samo jedna
stvar. Drugaije reeno on je sveukupna celina. Kada je neto
sve i samo jedno tada nema poetak i kraj. Bilo ta to ima
poetak i kraj ne moe biti sve, zato to ima granice. Sada ide
logika zakoljica - ako je neto sve i svuda, onda nema mesta
gde to sve ne postoji. Zato to je svuda. Ovo izaziva dilemu, jer
je jedini koncept koji je tada nemogu - onaj o iskustvu sebe.
Koncept o sebi jedino moe biti razumljiv ako imate nekoga ili
neto sa ime biste se uporedili. Koncept o sebi je jedina stvar
koju prvobitni izvor nije iskusio. Poto je izvor sveobuhvatna
inteligencija svakako je svestan koncepta o sebi, ali nije mogao
da ga iskusi.
Razdvajanje je termin koji se esto koristi da bi objasnili
postanak svega. Prvobitni energetski izvor se privremeno
razdvojio na dva jer tako jedino moe da iskusi svoje
postojanje. Razdvajanje na dva omoguava svakom delu da vidi
odraz sebe u onom drugom. Rezultat su dve razliite, ali
istovremeno potpuno iste verzije svega. Ovo razdvajanje je
samo privremeni odraz a ne stvarna podela. Privremeni je
termin koji zahteva vreme. U odnosu na ogromnu veliinu svega,
to se deava trenutno.
10

Nama to izgleda kao da traje eonima vremena. Koliki je
eon vremena? Mnogo vie nego to bismo vi i ja uspeli da
izbrojimo.
Razdvajanje raa ponovo dilemu. Gde je dva, trebalo bi da
bude i tree. Zato to postoji praznina gde dva nisu. Ako nema
praznine onda nema ni dva, tada je samo jedno. Ako imate dva
onda istovremeno morate imati i tri:

1. prvi od dva
2. drugi od dva
3. prostor izmeu njih.

Sve bolje od boljeg. Ali pazite ovo: ako je jedno sve, ono
ne moe biti dve stvari i trea koja je nita. Kako neto moe
biti nita? Logika vam je jako udna stvar, kad se jednom
upletete, teko ete se iskobeljati. Kad sam ve poeo, onda da
nastavim!
Ono to bi se zatim po logici desilo je da se ovi odrazi
nakon razdvajanja i iskustva sebe vraaju u celinu. Kako bi bilo
lepo da je tako, ali nije! Jednom kada se prvo razdvajanje desilo
- ciklus je zapoeo! To je krug koji se protee onoliko daleko
koliko moete da zamislite. Gledajui sa perspektive prva dva
dela, svaki mora da se ponovo razdvoji na dva da bi iskusio sebe.
To se deava zato to prva dva dela i dalje ine jedno pa kao
takvi ne mogu da iskuse sebe. Ovo razdvajanje se nastavlja u
nedogled, a fragmenti postaju sve manji. Stanite izmeu dva
ogledala. ta vidite? Odraz svetlosti se nastavlja u
beskonanost - to je ono odakle dolazite. Vi ste deo ovog
procesa samo ste na kraju skale procesa koji sada ide obrnutim
smerom - nazad ka celini.

to ste dalje od izvora svetlosti to je mranije. Ovde u
fizikom svetu ste jako daleko od izvora. Povratak e trajati
veoma dugo. ivot, kakvog ga poznajemo, je mali deo puta ka
spajanju sa kreatorom. Kada ste u ovoj fizikoj formi vidite
11

samo deo sveta u kome ivite i poto ste unutar celine
perspektiva vam je iskrivljena. Praznina je ono gde supstanca
praizvora nije prisutna. Bog je svetlost, a gde nema svetlosti tu
je tama. Tama nije stvar po sebi, ona je samo odsustvo
svetlosti. Bog je ljubav, pa tako zlo, koje je samo odsustvo
ljubavi, ne postoji sama po sebi.

Vi se kreete kroz prostor energije koja je sve i ne
primeujete to kretanje zbog ogromne veliine svega, ba kao
to ne vidite da se Zemlja kree kroz prostor iako svaki dan
stojite na njoj. Ova knjiga je zamiljena tako da vam pokae
tehnike kako da stignete tamo gde elite. Ovo znai da
prizovete lokaciju ili frekvenciju okolnosti koju prieljkujete.
To ve postoji i zato je mogue da umom dobijete ta god
poelite. Tei deo je da pronaete gde se to tano u prostoru
nalazi. Kada elite da dobijete neto vi poinjete da se kreete
ka tome a moete i da lutate okolo bez odreenog cilja. Sami
odaberite.
Kao to maloas rekosmo, Bog je ljubav i svetlo. Tamo gde
Bog nije, ostavljeni ste u praznini tame. Svetlost i tama su
suprotnosti. Suprotnosti postoje da bi stvorile kontrast i to
vam pomae u sticanju iskustva. Koncept dualiteta ine upravo
ove kontrastne suprotnosti.
Kada se prvobitni izvor podelio da bi reflektovao sebe
dobili smo prvi dualitet. To je zbog toga to smo dobili kontrast
- prazan prostor izmeu. Praznina je nita. Suprotnosti su
ustvari jedno te isto samo na razliitim krajevima skale
iskustva. Ako iskusite temperaturu, tada ete spoznati vrue i
hladno. Kada je neto hladno to znai odsustvo toplote. Vrue i
hladno predstavljaju istu stvar - temperaturu, samo na
razliitim krajevima skale kojom merimo.
U odsustvu jedne od suprotnosti ne bismo mogli da
iskusimo drugu. Da bi ste iskusili oseanje sitosti kada se dobro
najedete, prvo morate biti gladni. Ako nikad niste bili gladni,
kako ete objasniti sitost?
12


Ovaj koncept dualiteta se takoe pojavljuje i u vama. U
vama su dve suprotnosti. Nazovimo ih Nie Ja i Vie Ja.Vie Ja
je ono to ste vi zaista. Neki ljudi ga nazivaju Kreativno
nesvesno ili Boanska Iskra. Ovo je deo vas koje je ljubav.
Nie Ja je takoe poznato i kao Ego i to je deo vas koji se
zasniva na strahu. Strah je suprotnost ljubavi. Da je ovo tako
videete u kasnijim izlaganjima. Ljubav je energija koja
povezuje Univerzum.
Nie Ja je vakuum koji nastaje kada Vie Ja ne pokazuje
prisutnost. To dozvoljava neeljenoj, negativnoj energiji da,
izmeu ostalog, dominira vaom sveu.
Vie Ja i Nie Ja su razliiti polovi istog stanja koga
nazivamo Svest. Ova dualnost vae svesti je zapravo iluzija i
ona postoji da bi ste sebe sagledali. Va zadatak je da stanete u
taku ravnotee izmeu ovih polova i tako ponitite iluziju
dvojnosti. Kada ste u taki ravnotee, svetlost Izvora ili Boga
poinje da sija kroz vas. Stanje ravnotee podrazumeva da ste
uklonili emocionalni pritisak koji nastaje na polovima. Emocija je
ono to vas gura na jednu stranu. Ali emocije su takoe i
korisne to emo videti kasnije.
Moete odmah da ponete da uklanjate koncept dvojnosti
iz vaeg ivota radei ove dve stvari:

1. M Me en nj ja aj ju u i i v va a e e u un nu ut tr ra a n nj je e - putem eliminisanja potreba
i elja i njihovom transformacijom u opredeljenja.

2. G Gl le ed da aj ju u i i n na a i iv vo ot t s sa a r ra az zl li i i it te e p pe er rs sp pe ek kt ti iv ve e. .
Gledajte linost umesto pola muko - ensko.
Gledajte ljude umesto crnce, belce i i uto obojene.
Gledajte na ivot umesto biljke, ivotinje i ljude.
Gledajte nau planetu kao Zemlju a ne kao skup razliitih
drava.
Imajte opredeljenja a ne jake emocionalne pritiske.
Gledajte obe strane argumenta.
13

K KA AK KO O I IV VO OT T F FU UN NK KC CI IO ON NI I E E? ?


Ve znate injenicu da je sve energija. Sve to vidite u
svojoj okolini je energija i to energija svetlosti. Ona omoguuje
molekulima da se zgusnu i saine va svet. Odea koju nosite,
zemlja po kojoj hodate i zgrada u kojoj ivite su sainjene od
ove energije.
Vae misli su energija i shodno tome grupa misli usmerena
u jednom smeru ima veu snagu nego jedna misao. Emocije su
takoe energija, energija je svuda i protee se do kraja
Univerzuma. Vi ste takoe energija i to ona koja ima vibraciju
tano odreene frekvencije. U oveku je ima mnogo vie nego
to on moe da vidi fizikim pogledom. ovek ima sopstveno
energetsko polje koje ga okruuje, ono prevazilazi veliinu
fizikog tela i kree se svuda sa njim.
Vi ivite u struji koja vas povezuje sa sveoptim
univerzumom. Vae misli tumae energiju koja vas okruuje i to
tumaenje je krajnje subjektivno. Energiju koja protie kroz
vas procesirate u zavisnosti od vaeg energetskog kvaliteta.
Drugaije i jasnije reeno, to ste istiji u energetskom smislu
manje ete izobliiti ono to kroz vas protekne.
Energija je stalna i ne moe biti unitena, ona jedino moe
biti izmenjena ili preoblikovana. Ovo je jedan od osnovnih
zakona fizike. Zbog toga, kada napustite fiziko telo vi samo
menjate sredinu i pojavljujete se negde drugde. Energija koja
vas sainjava nikada ne moe biti unitena ili izgubljena.
Potpuno isto se odnosi i na misli koje aljete u spoljnu
sredinu. One su takoe forma energije i zbog toga su trajne.
Kada vas misli napuste, ne mogu se niim izbrisati, one i dalje
negde postoje kao misli.
Energija vibrira na razliitim frekvencijama. Frekvencija
je brzina vibracije.
Energija koja sporo vibrira ima niu frekvenciju. Ovakav
energetski vid doivljavate kao neto to je vrsto.
14

Va sto, komija ili pas u dvoritu su dobar primer za takvu
energiju. Njih lako moete da primetite fizikim ulima.
Energija koja brzo vibrira ima viu frekvenciju. Ovakvu
vrstu energije ne moete videti. Ona nije vrsta. Misli, a
takoe i energetsko polje oko vas, su dobar primer. Moda ste
sposobni da osetite ili naslutite ova energetska deavanja. Ako
razvijete odreene sposobnosti, moe se desiti da i vidite ovu
energiju za razliku od veine ljudi u vaoj okolini.
iva bia imaju viu frekvenciju od neive materije, to e
rei da va pomenuti komija vibrira na viim frekvencijama
nego va radni sto.
Energija najvie frekvencije se naziva ljubav. Ova energija
se observira kao bela svetlost. Ljubav je univerzalna energija.
ista ljubav se doivljava kao sladunjava, blistava
svetlost koja je neopisiva u svojoj lepoti. Kaem neopisiva jer
nae telo moe da sadri samo energiju do odreene vibracije.
Veoma visoka vibracija iste ljubavi bi vam bila jako neprijatna
u fizikom telu (imajte u vidu da ne govorimo o ljubavi u
klasinom smislu). Slino je i kada sretnemo adepta ili moda
aneosko bie na Astralnim planovima. Njihovo prisustvo je
neizdrivo za netreniranog oveka.

Kako se nivo vae svesti podie ili to vie dozvoljavate
Viem Ja da sija, podie se i vaa frekvencija. Razne dimenzije
svetova se razlikuju po frekvenciji energije koja ih sainjava.
Svaka dimenzija ima odgovarajuu vibraciju. Kao to ve znate
fiziki svet se nalazi u treoj dimenziji. Vae duhovno saznanje
egzistira u dimenzijama od etvrte do sedme. Energija sedme
dimenzije ima daleko veu frekvenciju od tree. Ako zaelite
da putujete u vie dimenzije postojanja morate da uradite
jednu od ovih stvari ili jo bolje obe: ili podignite vau vibraciju
ili napustite fiziko telo.
U svakoj dimenziji vae specifina pravila. U ovoj treoj
dimenziji odnos izmeu uzroka i posledice je izraen
kanjenjem. Uzrok i posledica je odnos koji nam pokazuje ta se
15

deava kad se energija pokree. Misli su energija koja izaziva
posledice. U treoj dimenziji ove posledice kasne. U viim
dimenzijama ovaj efekat kanjenja je sve manje izraen i ono
to pomislite deava se odmah. Kanjenje je zatitni mehanizam
koji je priroda postavila zato to ljudi ne kontroliu svoje misli.

Energija putuje kroz ljudsko telo sistemom energetskih
taki koje su nazvane akrama (termin iz Sanskrita). Energija
tee kroz ove take i deluje na fiziko, u zavisnosti kako je
procesirate. Postoji sedam glavnih taaka i rasporeene su od
vrha glave do podnoja kime u ijoj liniji se i nalaze. Nie tri
take vas povezuju sa zemljom i fizikim svetom, a vie tri sa
Viim Ja. to je va sistem istiji to je i protok energije od vas
i ka vama laki.
Emocije i energije straha mogu da zaustave ili izoblie
ovaj energetski tok i to e se svakako odraziti na vaem
fizikom telu. Sve to radite, raunajui i razmiljanje, ima
efekat na vau energiju. Ono to je bitno je da moete podii
frekvenciju vae energije na sledee naine:

1. K Ko on nt tr ro ol li i i it te e e em mo oc ci ij je e i i p pr ro ou u a av va aj jt te e i ih h. Emocije zamagljuju
vae energetsko polje. Emocije spreavaju vau sutinu da
zasija i zbog njih vaa personalnost ostaje vrsto
ukorenjena u fizikom svetu.

2. J Je ed di it te e h hr ra an nu u k ko oj ja a j je e s sv ve e a a i i z zd dr ra av vs st tv ve en no o i is sp pr ra av vn na a.
Pojedine namirnice su na energetski viem nivou, a to se
naroito odnosi na voe i povre. Meso i mlene proizvode
treba unositi u umerenim koliinama.

3. D Dr r i it te e s se e p po od da al lj je e o od d n ne eg ga at ti iv vn ni ih h e en ne er rg gi ij ja a. Njihov izvor
mogu biti negativni ljudi i prizori, duvan i razne hemikalije,
raunajui i prehrambene aditive.

16

4. U U i it te e d da a k ko on nt tr ro ol li i e et te e m mi is sa ao on ni i p pr ro oc ce es s kako bi vas doveo u
stanje vie vibracije. Misli dolaze iz interpretacije
iskustava, mogu biti pozitivne ili negativne i mogu obojiti
vae emocije.

Uzrok i posledica znae da svaka akcija izaziva
odgovarajuu reakciju. Svaka akcija koju proizvedete zahteva
odreenu energiju, a ova energija mora da ode negde. Drugaije
reeno, ova energija ne moe da bude unitena nego samo
transformisana. Kad god se desi ovakvo pokretanje, energija
celine se pomera i menja. Kao kada udarite rukom po povrini
vode a talasi pomeraju sve na svom putu. Svaka akcija, misao ili
emocija imaju tendenciju da neto pokrenu. To je uzrok a negde
mora da postoji i posledica. Zakon uzroka i posledice
podrazumeva da ste odgovorni za sve to dolazi od vas -
ukljuujui vae misli i oseanja.
Okolni svet je energija. Ta konstantna struja neprestano
pokuava da tee kroz vas. Nain na koji interpretirate ovu
energiju stvara misli. Misli su uzrok i one uvek izazivaju
odgovarajuu posledicu. Ovo ne primeujete iz nekoliko razloga:

1 1. . N Ni is st te e s sv ve es sn ni i o on no og ga a o o e em mu u r ra az zm mi i l lj ja at te e. .

2 2. . J Je ed dn na a u us sa am ml lj je en na a m mi is sa ao o s sa ad dr r i i m ma al lo o e en ne er rg gi ij je e

3. P Po os st to oj ji i e ef fe ek ka at t k ka a n nj je en nj ja a koji je zatitni mehanizam tree
dimenzije. Kanjenje je u procesu preobraaja misli u
materiju. Mnogo je lake da vidite posledice fizike akcije
jer nema efekta kanjenja.

Zakon uzroka i posledice se ne moe promeniti, on je
prisutan dok god postojite. Moemo da odemo i malo dalje i
pomenemo neto to je poznato kao karma. Karma pomera
shvatanje zakon uzroka i posledice korak dalje. Svaka akcija
ima jednaku, a suprotnu reakciju. Efekat reakcije sadri
17

potpuno jednaku koliinu energije ali iz suprotnog smera. Vrlo
prosto reeno - ta god aljete to vam se i vraa. Moda vam je
teko da shvatite ovaj koncept zato to ne vidite direktno
efekat onoga to aljete. Ako pogledate unazad kroz ivot
paljivo i objektivno videete odraze svega to ste inili.

Karma je nain na koji su uravnoteeni uzrok i posledica.
Karma je sistem koji balansira energiju koja potie od svih
ivih bia. Ona zadire daleko iza ovog naeg fizikog sveta. Ako
delujete na energiju sa kojom doete u kontakt, postoji sistem
koji je vraa u prvobitni oblik - to je karma.
Karma nema nita sa moralom, ona nije dobra ili zla - ona
samo uravnoteava energiju. Fiziki karmu iskusite kad god vam
se vrati neto to ste poslali. Za svaku akciju postoji jednaka
reakcija iz suprotnog smera. Ako aljete ljubav onda e ona i
stii od nekuda, ako aljete mrnju, mrnju ete i dobiti. esto
na posledice ekamo izvesni period vremena. Ovo posebno vai
za misli i oseanja. Zamislite kakav bi haos nastao bez efekta
kanjenja. Setite se samo vaih snova i kako su oni haotini. U
viim dimenzijama je odnos izmeu uzroka i posledica mnogo
direktniji. U astralnom nivou, gde odlazite u snovima, kada neto
pomislite to se odmah pojavi.

Kada fiziko telo umre, ovek nastavlja da ivi zato to
ivot ne zavisi od fizikog tela. Posle smrti ovek ostaje
potpuno isti. Naravno - isti u odnosu na stanje svesti, ali se
oslobaa ogranienja fizikog tela. Dodue i dalje je ogranien
frekvencijom energije koju je dostigla njegova svest. Ako je
vibracija svesti niska, ovek e se nai na niim nivoima
astralnog plana. Nii nivo svesti znai odsustvo kontrole
fizikih impulsa, to moe izazvati akcije kao to su kraa ili
ubistvo. Zbrka emocija takoe odrava nizak nivo svesti i sadri
veliku koliinu bola.
Nii astralni nivo je baziran na ovakvim emocijama, tako
da to nije najbolje mesto gde bi se odmorili posle ivota na
18

zemlji. Tamo vam se ini kao da imate stalne none komare. To
je mesto koje veina ljudi naziva - Pakao.
Ako je ovekova svest vie vibracije on ide na mesto koje
ima takvu istu vibraciju. Tamo nalazi mir.

Razlog zato se pojavljujemo u fizikom svetu je da
iskusimo i uimo. Proces uenja vam omoguava da izbistrite
misli i oistite emocionalnu energiju vaeg bia. Ovo podie vau
vibraciju i omoguava vam da napredujete kroz vie dimenzije.
Vie dimenzije se pokoravaju drugaijim zakonima i tamo je
odnos izmeu misli i kreacije (kao njihove posledice) mnogo
prisniji. Ovo podrazumeva da postajete sve bolji u ivotu, ali to
moe da bude jako teko.
Pre nego to ste se rodili, vae sutina je izabrala
okolnosti u kojim ete se roditi. Vi ste izabrali ko e vam biti
roditelji, kako ete izgledati i sve drugo to je vezano za va
ivot. To ste uradili jer u takvim okolnostima najbolje moete
da nauite ono to vam je potrebno. Naravno odluka je doneta
bez prisustva Ega, a to znai da niste tragali za komforom,
slavom i bogatstvom. Tragali ste za iskustvima koja vas mogu
neemu nauiti.
Postoje stvari koje ete iskusiti a ja ne. Vae telo i
okolnosti koje ste izabrali su drugaije od mojih. ta ja, roen
od mojih roditelja, mogu da nauim a vi ne?
Postoje stvari koje ste iskusili vaim unutranjim biem a
koje mi ostali i ne slutimo. Bez izazova u ivotu, nema ni
napretka.
Tumaenje sveta stvara emocije. Vae akcije u prolim
ivotima su pokrenule energiju i stvorile talas koji karma mora
da uravnotei. Ponekad su emocije u vama ekstremno jake ba
zato to ih nosite jako dugo. Karma mora da odradi svoje.
Energija u vama mora da se uravnotei kako bi mogli da
napredujete. Ravnoteu postiete ako koraate sredinom,
udaljeni od polova dualiteta. Kad god skrenete vi stvarate
karmu.
19

Recimo da ste iskusili previe energije sa leve strane, tada
morate neto da date i desnoj. Praktino znate kada ste otili
previe levo ili desno zato to pritisak sadri emociju. Ako su
vai izbori u ivotu voeni emocijama oni su nebalansirani jer
naginju ka jednom od polova. Izbacite emocije iz odluke jer
ete to kasnije svakako platiti.


S SV VR RH HA A I IV VO OT TA A


Jedno od prvih pitanja na koje se mora odgovoriti je zato
ste uopte ovde? Koja je svrha ivota? Va glavni zadatak je
pridruivanje sveobuhvatnoj energetskoj sili koju ljudi zovu
Bog. Da li verujete u Boga ili ne, uopte nije bitno. On je
inteligentni energetski izvor koji proima sve. Vi ste ve njegov
deo i zadatak je da postanete ponovo jedno sa njim. Kaem
ponovo zato to ste to jednom bili - odatle ste poeli.
Sa ovim energetskim izvorom postajete jedno tako to
istite energiju i podiete njenu vibraciju. Vremenom, ovo e
vam omoguiti putovanje kroz dimenzije i ponovno
pridruivanje.
Pre nego to uspete u tome, moraete da savladate
fiziku dimenziju u kojoj se trenutno nalazite. Na Zemlji ste
roeni sa razlogom. Fizike okolnosti su vam date da bi mogli da
uradite neto fiziko. To bi moglo da bude isto preivljavanje
a mogue je da vam je zadatak prosvetljenje. Svi smo razliiti.
Prosvetljenje je sposobnost da ujete svoju duu i
dozvolite njenoj svetlosti da zasija. Postoje razliiti nivoi
prosvetljenja. Kada ga potpuno dostignete vie vam nije
potrebno fiziko telo - moete se slobodno kretati ka viim
dimenzijama. Lini razvoj je put koji vas vodi kroz fiziki svet.
To je bar jednostavno. Linim razvitkom proiavate energiju
od koje se sastojite. To podie vau vibraciju i pomae vam u
kretanju kroz fiziki nivo. Lini razvoj se zasniva na ivotu,
iskustvu i uenju iz iskustva. On je svrha vaeg ivota, spajanje
20

sa izvorom je svrha ivota uopte. Da bi lini razvoj bio uspean
neophodne su promene.


PROMENE


Stav predstavlja naginjanje na jednu stranu u odnosu na
cilj. U ovom sluaju va cilj je da uite. Stav nije ni dobar ni lo,
on je samo stav. Kad ujete da neko koristi termin "dobar stav"
to samo znai da on vodi ka neemu i nita vie. Vi ste takoe
zauzeli stav prema neemu. To je pravac u kome idu misli.
Jedini nain za uenje je da imate pozitivne stavove jer
pozitivno znai ii prema neemu. Bez pozitivnih stavova neete
dosegnuti nita, a to znai da neete nita ni nauiti. Znate da
kad hoete da pomerite neto veoma teko vi ga gurate napred,
a ne vuete ga u nazad. Negativni stavovi podseaju na situaciju
kad hoete da idete napred, dok istovremeno vuete u nazad.
Skoro je nemogue da nemate stav prama neemu. On se
kreira ak i kada ga niste svesni. To se zove shvatanje ili
miljenje. Nesvesno formira shvatanje im doete do neke
informacije, a vi imate mo da to shvatanje izmenite.
Stav moe da izazove pozitivne promene u ivotu. Da bi
ste dobili ono to elite, morate neto da promenite na
pozitivan nain.
Sve je podlono promenama. Vreme se menja svakodnevno,
menjaju se godinja doba. Menjaju se predsednici, vlade,
tehnologija. Fiziko telo se menja kako ovek stari. Oseanja
se menjaju veoma esto.
ak ako i ne promenite va posao tokom radnog veka,
primetiete da se priroda tog posla promenila. Nita ne ostaje
isto a postoji i izreka koja kae da su jedino konstantne
promene.
Umesto da se opirete promenama, prihvatite ih jer su
neizbene. esto se primeuje da ljudi pruaju otpor novim
tehnologijama. To ih esto dovodi u situaciju da postaju
21

nepotrebni tamo gde rade. Verovatno mislite da ako nita ne
menjate, stvari ostaju iste, ali to nije tano. Promene vidite kao
dobre ili loe u zavisnosti od perspektive sa koje posmatrate.
Ako volite leto, plivanje i odmor na moru, tada e vam dolazak
zime biti grozan.

Sve se neprekidno menja i stvari ne ostaju iste. Kad bi
bile uvek iste ne bi ni primeivali njihovo postojanje. Recimo da
je vreme uvek sunano i da je temperatura neprestano 22
stepena. Tada vreme kao takvo ne bi ni postojalo. Jednostavno
ne bi ni znali za njega jer se nikada ne menja. Suprotnosti se
pojavljuju ba zbog promena. Bez suprotnosti stvari ne bi ni
imale svrhu. Bez dobrog ne bi postojalo zlo; bez crnog ne bi bilo
belog. Promene i suprotnosti nisu uvek tako oigledne.
Pogledajte se u ogledalo i recite koliko imate vie bora nego pre
deset godina. To nije lako. Da bi zadatak bio laki uporedite lik
u ogledalu sa fotografijom od pre deset godina. Moete li da
primetite razliku izmeu 22 i 23 stepena bez termometra.
Promena je metod koji omoguava uenje. Promena vam
omoguava da neto doivite. Jednom kada iskusite ekstremne
suprotnosti dobijate mogunost da naete mir i taku
ravnotee izmeu njih. Tako stiete znanje.

Sve se kree i to znai da su promene neizbene. Nekad
vam padaju teko jer ste vrsto vezani za neto. Stvar je u
tome da nauite da plivate na talasu iskustva i onda
jednostavno odete. Ako ste privueni ka neemu, iskusite to i
krenite dalje inae e se energija ustajati. Ako volite okoladu
i ponete da je jedete, to e vam doneti zadovoljstvo.
Ali jednom morate da prestanete ili e vam biti muka.
Ostavite je i okrenite se na drugu stranu. Ovo iskustvo moete
esto ponavljati, ali onda ulazite u situaciju da se nezdravo
hranite. Ulazite u situaciju koja vam nikako ne odgovara ali ne
elite da je promenite. Slino moe da se primeni na bilo koju
situaciju u ivotu, recimo na posao i karijeru. U sluaju da neto
22

elite da promenite, morate prvo da spoznate ta. Da bi ste
spoznali morate da uite i da steeno znanje praktikujete.


K KA AK KO O D DA A K KO ON NT TR RO OL LI I E ET TE E I IV VO OT T? ?


Sve vam dolazi iz unutranjih promena. esto gledate u
spoljni svet da bi pronali reenje, verujui da e to promeniti
neto i doneti vam sreu. Jedini nain da pronaete pravo
reenje je da zavirite unutra, tanije - odgovori su u vama.
Klju za uspean ivot nosite sa sobom. Vi primate i aljete
energiju. Energija je ono to se dogaa oko vas. Da bi upotrebili
klju morate da razumete nain na koji funkcioniete. Postoji
nekoliko stvari koje morate da uradite da biste kontrolisali
ivot u fizikom svetu. Kad ih jednom savladate prelazite na
sledei nivo, slino kao u kompjuterskim igrama.
Niko ne kae da ih sve morate savladati za vreme trajanja
ovog ivota. Ali to ih vie savladate, lake ete podnositi
nedae fizikog sveta. Sigurno oseate izvestan pritisak koji
vas gura ka prosvetljenju. To ne znai da ete jednog jutra
ustati i osetiti se udesno prosvetljenim. To samo znai da
oseate pritisak koji vas primorava da traite odgovore. Moda
ete doi do saznanja da je reenje u delovanju. Ba tako - sve
je u akciji.

Postoje etiri stvari koje morate da uradite da bi kontrolisali
ivot:

1. M Mo or ra at te e d da a p po od di ig gn ne et te e v va a u u s sv ve es st t. To znai da dozvolite
vaoj boanskoj iskri da zasija.

2. M Mo or ra at te e d da a n na au u i it te e p pr ro oc ce es s k kr re ei ir ra an nj ja a u uz z p po om mo o m mi is sl li i. . Ovo
znai da pretvorite misao u supstancu i da izrazite svoju
sutinu.

23

3. M Mo or ra at te e d da a e el li im mi in ni i e et te e e em mo oc ci io on na al ln no o b br re em me e. Emocije vas
spreavaju da podignete nivo svesti. One vas spreavaju
da jasno vidite.

4. M Mo or ra at te e d da a v vo od di it te e r ra a u un na a o o f fi iz zi i k ko om m t te el lu u. . Bez njega ne
moete da uradite nita od prethodno nabrojanog.


P PR RO OS SV VE ET TL LJ JE EN NJ JE E


Ove etiri take vas vode ka prosvetljenju, to je idealno
stanje bia. To je proces kojim uzdiete svest i dozvoljavate
svetlu da sija kroz fiziko bie. Neki ovo nazivaju potragom za
Svetim Gralom. Svakako da jo niste postigli prosvetljenje jer
to bi podrazumevalo da nemate potekoa. Ove potekoe se
nalaze duboko u vama i kreirane su posredstvom misli. Da
objasnimo malo drugaije. Kad ste prosvetljeni vi ste slobodni
od fizikog sveta. To naravno ne znai da ete negde nestati ili
da vam fiziko telo vie nije potrebno, ova sloboda podrazumeva
da vidite daleko iza svakodnevne egzistencije i emocija koje je
prate.
Evo ta znai biti prosvetljen:

I Im ma at te e s sp po os so ob bn no os st t d da a v vl la ad da at te e m mi is sa ao on ni im m p pr ro oc ce es so om m. Misli
kreiraju vau budunost. Vi se izjednaavate sa vaim
mislima, ivite unutar misaonog procesa i ne shvatate da
su misli neto to je odvojeno od vas. esto mislima
nanosite sebi tetu.
Kada ste prosvetljeni oslobaate se zavisnosti od
misaonog procesa i na taj nain vie nema rezultata koji
nisu va izbor.

O Os sl lo ob bo o e en ni i s st te e p pa at tn nj je e. Borba sa emocijama izaziva patnju.
Ponekad ovo traje kratko a ponekad je veoma bolno i
24

dugotrajno. Kada ste osloboeni patnje moete se samo
aliti na njen raun.

O Os sl lo ob bo o e en ni i s st te e e el lj ja a. elja znai da ste nezadovoljni, a
ono to vas navodi da elite je emocija. Ako se oslobodite
elja to ne znai da neete nita imati, to samo znai da
ste slobodni od fizikog sveta. I dalje volite okoladu, a
ako je nema ba vas briga.

V Vi id di it te e i is st ti in nu u. Biti sposoban za poimanje istine znai videti
mnogo dalje od fizike pojavnosti. Uspevate da vidite
tano ko su ljudi sa kojima dolazite u kontakt. To znai da
itate izmeu redova i ujete ono to vam se zaista
govori. Izmeu ljudi koji su u bilo kakvom kontaktu dolazi
do prenosa energije. Kada ste prosvetljeni vaa svest je
daleko iznad ljudi sa kojima komunicirate. To znai da ste
u mogunosti da prenesete vau pozitivnu energiju na njih.
Evo ja to radim piui ove redove, ali postoji i mnogo
jednostavniji nain. Jednostavno sedite pored nekoga i on
e imati mnogo koristi od pasivnog prenosa energije koji
se tada deava. Neu ni da nagovestim koliko bi vam ovo
koristilo u ivotu.


SVEST


Svest je ono to vi zaista jeste. To je boanska iskra u
vama poznata i kao Vie Ja, kreativna nesvesna misao, Sveti
Duh, kolektivna svest i sl. Koji god izraz da upotrebite, on e
opisati ovu energiju, koja je vaa prava inteligencija i koja sija
kroz vas. Kada podignete nivo svesti slobodni ste od ove dve
stvari: emocionalnog stanja i intelektualnog stanja - koje je
zasnovano iskljuivo na logici. Oba ova stanja su zasnovana na
sebinosti.
25

Sebinost je neispravan nain da bilo ta radite jer
blokira protok energije u vaoj okolini i unitava kvalitet ivota.
Ne zaboravite: svi smo mi jedno i kad delujete kao da ste
izdvojeni, blokirate protok energije.
Svesnost je kad ste koncentrisani i delujete bez uticaja
intelekta i emocija. Onda ste sposobni da delujete sa pozicija
ljubavi. Kada podignete nivo, stiete mo da jasno shvatite ta
se dogaa oko vas. Onog momenta kad svest zasija kroz vae
bie, videete mnogo dalje od uobiajenih okolnosti, videete
vie. Ovo objanjava kako je Isus podario vid slepcu.
Neete doivljavati mrnju i druge negativne emocije.
nego ete prihvatiti mnogo bolja stanja. Ovo sjajno stanje vam
omoguava da pobegnete iz okova materijalnog.
Kako da aktivirate i podignete nivo svesnog? To ete
uraditi putem panje. Kad ste paljivi to znai da ste prisutni i
da ste u sadanjosti. Suprotno stanje je kada ste u takozvanom
"dnevnom sanjarenju", u kome moda provodite veinu ivota.
Da bi ste bili u stanju poveane panje morate biti svesni svega
to se dogaa u vama i vaoj okolini. Veina ljudi provodi dan u
jednom od ova dva stanja:

1. N Ne es sv ve es sn ni i s st te e o on no og ga a t to o s se e d de e a av va a u u v va a o oj j o ok ko ol li in ni i jer ste
fokusirani ka unutra. Ne primeujete prolaznike koji idu
pokraj vas, ne ujete pevanje ptica u pozadini ili kamion
koji prolazi putem. Moda ste pod stresom ili u strahu od
trenutne situacije, misli su vam usmerene na neto
neprijatno to oekujete da se dogodi. Reenje ove
privremene situacije e doi ako se gurnete izvan. To
radite uz pomo svesti.

2. N Ne es sv ve es sn ni i s st te e o on no og ga a t to o s se e d de e a av va a i iz zn nu ut tr ra a zato to ste
usmereni ka spolja. Moda ne primeujete krivicu ili strah
koji se javio zato to kasnite na posao, jer mislite o
saobraajnoj guvi. Reenje je da pogledate ka unutra.

26

Pogled na spoljni svet podrazumeva da koristite svih pet
fizikih ula. Primetite boju svih zaina koje stavljate u ruak
koji se kuva. Osetite ih dodirom. ujte buku koju stvarate dok
radite. Probajte ukus i osetite miris jela koje spremate. Budite
u sadanjosti i posmatrajte ta se dogaa. U suprotnom stanju
sanjarenja, razmiljate ta je neko rekao jue i doputate da
vam jelo zagori.

Posmatrajte va unutranji svet. ta oseate? Moda
oseate strane senzacije kad vam ef na poslu naredi da neto
uradite. Moda primeujete napetost u ramenima ili gr u licu
kada se osvrnete ka unutra. Moda oseate bes dok gledate
vesti na televiziji. Moda vuete neki ruan oseaj zbog
dogaaja koji se jutros desio. Panja e vam pomoi da vidite
ta se dogaa u vama.
Ne znate ta vam se dogaa zato to toga niste svesni.
Moda ste ukljuili autopilota i tako se kreete kroz ivotna
iskuenja. Misli su ono to vas spreava da budete svesni onog
to radite u ovom momentu. To to sad radite vam je potrebno
da bi doiveli iskustvo. Stalni misaoni dijalog u glavi vas
spreava da vidite sadanjost. Neprestano razmiljate o
prolosti ili budunosti i na taj nain ivite ivot u mislima o
neadekvatnom vremenu. Prolost se ve dogodila i vie ne
postoji, a slino vai i za budunost.
Morate da se fokusirate na sadanjost. Panja je
balansirano stanje u kome moete da primetite sve to se
dogaa. Ovo stanje esto zovemo i prisutnost. Svest je ono to
zasija kada ste prisutni, a vaa svest je ono to vi jeste.

Postoje izvesni znaci koji vam ukazuju kad ste u stanju
poveane panje i potpuno svesni. Ne misli se da morate stalno
biti u maksimalnom stanju svesnosti, dovoljno je da budete
svesni onoliko koliko je to mogue u datom trenutku.


27

1 1. . P Pr ri im me et ti i e et te e i iz zo o t tr ra av va an nj je e i i j ja as sn no o u u v vi id dn no og g p po ol lj ja a. .
2 2. . V Vi id de e e et te e s st tv va ar ri i m mn no og go o d de et ta al lj jn ni ij je e. .
3 3. . I Im ma a e et te e n ne eo ob bj ja a n nj ji iv v o os se e a aj j s sr re e e e i i z za ad do ov vo ol lj js st tv va a. .
4 4. . V Vr re em me e e e i iz zg gl le ed da at ti i k ka ao o d da a j je e n ne es st ta al lo o. . T To o j je e k ka ao o
k ka ad d r ra ad di it te e n ne e t to o t to o a ap ps so ol lu ut tn no o v vo ol li it te e. .

Jedan od najboljih naina da ponete sa vebom poveane
panje je da podelite dan na tri vremenska perioda. Tri puta
dnevno sklopite oi, udahnite duboko, otvorite oi i postanite
svesni svega. Kada vam ovo ue u naviku, podelite svaki period
na dva i radite ovu vebu pet puta dnevno. Tada pokuajte da
produite stanje svesnosti to due moete. Umesto samo par
sekundi neka potraje itav minut. Idealno bi bilo da to stanje
dominira tokom dana i to bi bilo zaista veliko postignue, ali
zahteva dosta vebe. U tom sluaju bi ivot poeo da se menja
u pozitivnom pravcu i sve prednosti ove tehnike teko je
nabrojati. Otkrijte ih sami.





















28

O O M MI IS SL LI IM MA A



Sve oko vas je energija i ona je prisutna svuda. Energija
koja je odgovorna za misli dolazi iz kauzalnog plana, koji pripada
viim dimenzijama. Misli su zaduene za tumaenje energije
koja je oko vas. One to rade tako to prizivaju prole dogaaje.
Ono to se desilo u prolosti je subjektivno, jer zavisi od nivoa
svesti i perspektive posmatraa. Na primer, ako ste nekad
videli auto koji projuri pored vas uz glasnu buku, a sad neki
drugi auto prolazi polako, isto pravei veliku buku, vi ete misliti
da je on mnogo bri. To je zato to ste buku ranije povezali sa
brzinom. Ovaj primer takoe pokazuje koliko je nae tumaenje
subjektivno. Ili, ako uete u prostoriju i vidite oveka koji
udara drugog, moete svata pomisliti. Da ste uli deset sekundi
ranije videli bi da se taj ovek u stvari brani. Poto ste stvorili
utisak da je taj ovek agresivan, gledaete da ga se u budue
klonite. Svoj utisak o njemu ste stvorili na osnovu onoga to ste
videli i sada ponovo vidite koliko je ta slika subjektivna.

Jo jedan primer. Ako ste napadnuti to ste nekome
prosuli vruu kafu na stopala moete odreagovati na dva naina.
Ili ete uzvratiti napad, ili ete shvatiti da je on uzrokovan
strahom i okom pa ete se izvinuti. Ovde vidite koliko
stvarnost moe da se razliito tumai, zavisno od nivoa svesti
koji posedujete.

Dnevno kreirate oko pedeset hiljada misli, to je proseno
dve u sekundi. Verovatno i niste svesni veine misli. Ove misli
tumae energiju oko vas putem uma. Um ne samo da tumai
dogaaje nego se ponaa kao svojevrstan filter. Kvalitet
tumaenja zavisi ba od ovog filtera. Uporedimo ga sa vodom u
koju ste gurnuli tap. Koliko e se jasno videti donji deo tapa
zavisi od istoe vode.
29

Moda sebe izjednaavate sa misaonim procesom. Moete
da tumaite svet kako hoete ali misli nisu vae vlasnitvo.
One ne definiu vae istinsko bie. Danas moete misliti
jedno, sutra drugo ali vi i dalje ostajete vi.
Misli se samo pojavljuju i nije vano ta su one. One nisu ni
dobre ni loe, one su samo misli. Misli su samo tumaenje
energije oko vas, one nisu vi. Moda verujete da imate loe misli
pa bi trebalo da se na neki nain kaznite. Bez obzira na njihov
sadraj, bez obzira to vam se ini da bi zapanjili okolinu sa
njima, one ostaju samo misli. Ne morate nikome rei za njih.
Ako postoje to znai da su ve prole kroz neiju glavu. I
najvanije, ne morate da ih sledite.

Misli vas moda mogu pokrenuti na akciju. To se deava
ako vie misli krene u jednom pravcu. Broj misli, to jest energija
potrebna za akciju se razlikuje od osobe do osobe. Moete
izabrati da li da sledite misli ili da ih ignoriete. Bez obzira
kolika je kompozicija misli koja se uputi u jednom pravcu, niko
ne kae da morate poi za njima. Misli vas ne kontroliu, moete
ih promeniti kad poelite. Ali uvek pre neke odluke budite
svesni kakve vam se misli motaju po glavi. Ako im dozvolite da
vas kontroliu one e to i raditi. Ali kad ste jednom svesni da
misli nemaju uticaj na vas, tada izlazite iz zamiljenog kaveza.
Misli su ono to vas dri tu gde jeste ili u situaciji u kojoj ste.
Misli stvaraju zamiljeni kavez onda kada mislite "ja ne mogu.."
E, pa moete.

Misli su nemone sve dok im ne date ivot ulaganjem
energije u njih. Ne mogu vas odvesti nigde i naterati da radite
bilo ta dok im to ne dozvolite.
Ponekad ljudi pokuavaju da se bore sa mislima koje su
nepoeljne. uvajte se, ovo je zamka! Kada se borite sa neim
to znai da mu dajete energiju i samo ga inite jaim. Reenje
je da ignoriete nepoeljne, a da uz pomo volje dozvolite
poeljne misli. Ignorisanje znai da dopustite mislima da
30

slobodno putuju, ali da ih ne sledite. Ako ih sledite, vi se gubite
u njima i odlazite ko zna gde. Stanje nedisciplinovanog uma
podrazumeva da pratite mnogo misli u raznim pravcima, to
izaziva stvaranje jo veeg broja misli i vi se gubite.
Tada je nemogue da izdvojite poeljne misli i pratite ih
do konkretnog zakljuka. Vebom svoj um uvodite u stanje
discipline. To se postie vebama fokusa i koncentracije, a o
njima e biti rei kasnije.
Svaka misao poseduje izvesnu energiju. ak se i nauka
slae da prisustvo ljudi u mikro-eksperimentima utie na
rezultate.
Misao sadri veu koliinu energije ako uspete da se
fokusirate i koncentriete. Ako mislima podarite vie energije
one tee da se materijalizuju. Nita se na ovom svetu nije
pojavilo a da neko pre toga nije razmiljao o tome. Verovatno
mislite da je vaa imaginacija neto to slui za matanje i da
nije deo realnog sveta. Greka, misli poseduju energiju i one su
itekako realne, posebno kada ih dobro oivite. Vau matu
koristite u stvaranju fizikih okolnosti: ako neto zamislite
onda to moete da imate i iskusite. Mata je ono gde vaa
realnost poinje i u ovo morate verovati. Da bi se ostvarilo, ipak
je potrebna neka snaga. Snagu mislima dajete tako to obraate
panju na njih, i tako se one ostvaruju.
"Um je sve; mi postajemo ono to mislimo "- Buda
Ovu injenicu ne primeujete iz nekoliko razloga:

P Po os st to oj ji i e ef fe ek ka at t k ka a n nj je en nj ja a i iz zm me e u u m mi is sl li i i i n nj ji ih ho ov vo og g
o os st tv va ar re en nj ja a. .
e es st to o s st te e n ne es sv ve es sn ni i o on no og ga a o o e em mu u r ra az zm mi i l lj ja at te e
N Ne e f fo ok ku us si ir ra at te e s se e d do ov vo ol lj jn no o n na a o on no o t to o e el li it te e p pa a n ne em ma a n ni i
d do ov vo ol lj jn no o e en ne er rg gi ij je e z za a o os st tv va ar re en nj je e. .

Proces manifestacije radi zahvaljujui nesvesnom. Um
pohranjuje sve o emu razmiljate. Njegov posao je da
restaurira u spoljnom svetu sve slike koje ste prethodno snimili
31

iznutra. Svaka slika sadri sve misli i iskustva koje su vezane za
nju.
Problem je to ste uglavnom nesvesni onoga o emu
razmiljate, jer misli ima previe. Problem je zato to ete
snimiti u nesvesnom i one slike koje ne elite. I one se
podjednako uspeno pojavljuju kao forma u spoljanjem svetu.
Taj proces je vrlo uspean. Kada ste u stanju poveane panje
tada ste i u mogunosti da pogledate slike koje ste pohranili u
nesvesnom i da ih izmenite ako elite.
Biti paljiv znai biti prisutan i svestan onoga to se
dogaa oko vas i u vama. To znai i da ste svesni svojih misli i
oseanja - biti svestan znai biti budan. Neki ljudi ovo nazivaju
"biti u sada". Nije teko za objanjavanje, ali je malo tee za
postizanje.

Svakako imate sposobnost da posmatrate misli. Moete i
otii korak dalje tako to ete posmatrati ceo misaoni proces
jo u njegovom nastajanju. Ovo zahteva malo vebe ali vam
omoguuje taku gledita koja je mnogo bolja od postojee.
Razlika je kao kada prvo gledate kroz prozor, a onda se popnete
na krov kue da bi bolje videli. Moda se deava da odlutate dok
itate ove redove, a onda vas neto opomene da se vratite na
sadraj. Moda vam se esto deava da vas neto pozove nazad
u stvarnost koju ste za trenutak napustili. Ovo bi predpostavilo
da se u vama nalaze dve osobe. Prva koja odluta u dnevno
sanjarenje i druga koja je poziva da se vrati.
Ona koja odluta je va Ego, a ona koja vas vraa je Vie
Ja. Pokuajte da budete izvan situacije koja vam se deava.
Kada ste u njoj, taka gledita vam je loija. Ova perspektiva,
kad posmatrate sebe u akciji, omoguava da bolje vidite ono to
se deava u vama i oko vas. Omoguava vam da se ne zaglupite
mislima i donesete pogrean zakljuak. Ovo je perspektiva Vieg
Ja.
Kada stvari gledate iz ovog ugla postaje vam jasno da
moete da preuzmete kontrolu nad celokupnim biem.
32

Preko Vieg Ja stiete mo da utiete na va svet i da
zagospodarite njime. Da bi bilo jasnije o emu se radi
prikazau jednu vebu koju morate uraditi i koja nije
jednostavna. Ova veba donosi mnogo toga, a najvanije, otvara
vam irom vrata nedokuivog. Kada je dobro utvrdite bie vam
mnogo lake da postignete ono o emu e tek biti rei. Evo kako
se radi:

Idite i razgovarajte sa nekim. Umesto da se nalazite u
samom razgovoru, zamislite da ste negde sa strane i
posmatrate sebe. Uoite koliko dugo moete da se
koncentriete na sagovornika, pre nego to odlutate za svojim
mislima. Uoite ta vas je navelo da odlutate. To je sve. Uradite
ovo bar nekoliko puta.


K KA AK KO O D DA A U UK KL LO ON NI IT TE E S ST TR RE ES S


Stres se deava unutar uma. To ne znai da nije realan,
naprotiv. Stres nastaje kada u vaem umu pokuate da
promenite ono to je teko promenljivo. Moda se stresirate
kada kasnite na posao. Recimo da je guva u saobraaju, a vi za
pet minuta treba da ste na poslu. Pogledajte misli i shvatiete
da se one vrte oko tih pet minuta i oko onoga to e biti ako
zakasnite. Nijedna od ovih misli vam nee pomoi da bre
vozite, ali e pomoi da se oseate loe i uplaeno. Ovo se
deava zato to vam um nije u stanju discipline.

Stres ete ukloniti najbolje ako prvo postanete svesni
vaih misli i drugo, kada zamislite ishod situacije onako kako bi
to bilo poeljno. Na ovaj nain ete se reiti misli koje su
nepoeljne i ne mogu se na drugi nain ukloniti. Ova tehnika
zvui kao neto to je lako. To je tano. Posmatranjem misli
moete se na lak nain reiti stresa koji vam zagorava ivot.
33

Ovo naravno podrazumeva da tehniku sprovodite u delo a ne
samo da itate ove redove, jer e stres ostati prisutan.


K KA AK KO O D DA A O OS ST TA AV VI IT TE E P PU U E EN NJ JE E I I D DR RU UG GE E
P PO OR RO OK KE E? ?


Ako ste pua onda znate da je to veoma runa navika
koju ste razvijali tokom dueg perioda. Poto je to navika onda
znai da to radite nesvesno. Ne mislim da niste svesni kad
zapalite cigaretu, ali proces koji stoji u pozadini sigurno je
skriven od vas. Evo ta se deava kada zapalite, a ovo slobodno
primenite i na druge poroke (pornografija, previe hrane,
alkohol). Ba pre nego to zapalite cigaretu primetiete seriju
misli kao to je:
"Ba bih jednu zapalio". I onda postupate tako sledei
misli. Kada reite da ostavite duvan deava se da vam se tek
onda pui. Misli koje slede su neto kao:
"Voleo bih cigaretu" ili "ja moram da zapalim jednu".

Ovakve misli ponu ve nekoliko sekundi poto ste reili da
prekinete. to vie mislite kako neete puiti, vie razmiljate o
puenju i dajete energiju takvim mislima. Bolje bi bilo da tada
razmiljate kako ste zdraviji. Ali elja je sve jaa. I dalje se
zaklinjete da neete puiti i time samo sebi oteavate. Zaista
zanimljivo, to vie razmiljate kako neete puiti sve vam je
tee. Puenje kao termin morate izbaciti iz svog uma, inae
nita od posla. Ako elite neto da ostavite tada doivljavate
sebe kao subjekat koji neto - gubi.

Vi ne ostavljate puenje, vi birate da budete zdravi! Sve
je stvar izbora. Da bi napravili pravi izbor, morate da pratite
misaoni tok koji mu prethodi, a da bi potpuno kontrolisali misli
morate biti u stanju poveane panje.
34

Kada posmatrate misli nakon to ste prekinuli sa puenjem,
moda ete primetiti ovakve misli: "ja elim da puim". Prvoga
dana e se jako esto javljati - verovatno na pet sekundi.
Drugog dana moda na 15 sekundi. Tree nedelje na 10 minuta.
Ovo je zaista tako, samo to naravno niste svesni svake misli -
sagledajte samo silu protiv koje se borite. Kada pak uoite
takvu misao, vrlo je vano da se ne borite protiv nje. Borba bi
znaila da samo jo vie mislite o puenju i da uviate kako je
teko ostaviti duvan. Kada je elja za porokom jaka, pored
umetanja pozitivnih misli kao to su "ja sam zdrav", morate da
postanete svesni injenice da imate izbor. Bolje od naglog
ostavljanja puenja je da radite in odlaganja.
Ponavljajte esto: " ja mogu da zapalim kad god hou; u
stvari moda u i da popuim jednu kasnije, ali biram da ovog
trenutka svakako ne zapalim cigaretu. Ubrzo primeujete - nije
teko da se ne pui jedan sat, pa onda dva, tri itd. To je nain
kako gradite snagu. "Put od hiljadu kilometara poinje jednim
korakom" - Lao Ce.
Svako jutro kada se probudite, slobodno primetite da
niste puili celu no i da to uopte nije teko. Ovo govori i koliko
vam misli u budnom stanju odmau. Ali ta ako posmatranjem
misli ustanovite da vi u stvari ne elite da prestanete. E dragi
moji, u tom sluaju proitajte deo o samopotovanju. Ako
svesno sebi inite tetu to sigurno znai da sebe ne volite. O
ovome ete vie itati kasnije. Proces preduzimanja akcije u
smeru koji ne elite je voen mislima. U ivotu postoji mnogo
situacija koje vas spreavaju da budete u stanju panje. U
ovakvim situacijama sanjarenja niste u mogunosti da vidite gde
su vas tano misli preuzele.







35

F FO OK KU US S I I K KO ON NC CE EN NT TR RA AC CI IJ JA A


Fokus i koncentracija su alati koji vam pomau da dobijete
sve to poelite. Verovatno ste ove rei ve esto koristili u
ivotu, ali da bi ste zaista dobili sve to elite morate da
budete sposobni da ove alate i koristite.
Fokus znai da usmerite panju ka neemu i tako ga
izdvojite od gomile drugih stvari. Na primer, sad sedite u vaoj
sobi i vidite sve stvari u njoj. Sada usmerite fokus samo na
jednu stvar, na primer stolicu.
Koncentracija znai da posvetite panju neemu. Drugim
reima mislite o neemu odreeni period vremena. Ako ste se
panju usmerili na stolicu, zadrite fokus neko vreme. To je
koncentracija.
O emu god da razmiljate to moete i da ostvarite. Misli
su energija i ako u neto ulijete dovoljno energije to se
ostvaruje. Energiju u ono to elite ulivate na sledei nain:

1 1. . F Fo ok ku us si ir ra aj jt te e s se e n na a v va a u u e el lj ju u. .

Zatim:

2 2. . K Ko on nc ce en nt tr ri i i it te e s se e n na a v va a u u e el lj ju u. .

Va um je nedisciplinovan sve dok ne uvebate fokus i
koncentraciju. Ako vebate stanje poveane panje, tada ete
videti kako vam misli neorganizovano skau sa teme na temu.
Ovo znai da vam je sposobnost fokusiranja i koncentracije
slaba pa ih morate vebati. Ovo je veoma bitna stvar pa malo
smernica za vebanje nije na odmet.
Fokusirajte se na predmet i razmiljajte o njemu.
Zadrite misli na stvarima koje su vezane za objekat ali fokus
paljivo zadrite. Znai ako je stolica od drveta, razmiljajte o
njoj a ne o umi iz koje drvo potie. Primetite kako lako misao
36

skae sa teme na temu. Na kraju vebe pogledajte odakle ste
poeli a gde ste zavrili.

Ako elite da se neto ostvari morate prvo da se
fokusirate na elju. Kad se fokusirate onda se i koncentriite i
dobiete - to je neminovnost.
Ako ste preteno u stanju sanjarenja to znai da ste ili u
prolosti ili u budunosti. To vas spreava da se fokusirate i
skoncentriete na sadanje dogaaje i ulijete im dovoljno
energije putem misli. To vam dramatino smanjuje sposobnost
ostvarivanja.

Druga veoma loa navika je da mislite o stvarima koje ne
elite ili o negativnoj strani elje. Ako elite da budete vitki,
fokusirajte se na vitkost.
Zamislite sliku na kojoj ste vitki i razmiljajte o gubljenju
teine. Nemojte razmiljati o tome koliko ste debeli ili koliko
kila treba da izgubite. Razmiljajte iskljuivo o vitkosti.
Ako elite vie novca, fokusirajte se na bogatstvo - vidite
sebe kao bogatog. Nemojte misliti o tome kako neete da
budete siromani, o tome kako neto nemate, ve mislite o tome
kako ste ve bogati.
Razmiljajte o divnoj vezi i zamislite sebe u njoj. Nemojte
misliti kako neete da budete sami ili ta treba da uradite pa da
ne budete sami. Vidite sebe u idealnoj vezi, kao da je ona ve
ostvarena.

Da bi ste dobili ono to elite, nakon fokusiranja sledi
koncentracija. Drugim reima, potroite mnogo energije mislei
samo na jednu stvar. Stanje poveane panje vam omoguava da
posmatrate misli i vidite kada odlutaju sa fokusa. Lako vam je
da se tada refokusirate i zaponete koncentraciju. To e rei
da je kontinuirani fokus u stvari koncentracija. To je proces
kojim usmeravate energiju na neto, To je nain kojim
komandujete univerzumu da vam ispunjava ono to elite.
37


Brz, jednostavan ali i moan nain da ovo radite je da
zapiete sve ono to elite a zatim da to proitate.
Zapisivanje ini elju veoma jasnom i pojaava fokus.
itanje elje kontinuirano usmerava energiju na nju. Ako je vie
elja na spisku dajte im neki redosled. Radite uvek samo sa
jednom eljom, nikako vie njih istovremeno. Ne prelazite na
drugu stvar ako niste ni prvu zavrili. Ovo je sjajan nain da
uvebate i fokus i koncentraciju i da nainite um veoma, veoma
monim. Dok ovo itate niste ni priblino svesni ta sve time
dobijate. To shvatanje dolazi kasnije samo po sebi.

Evo i kratke vebe za koncentraciju i vizuelizaciju
istovremeno. Gledajte u neki objekat. To moe da bude bilo ta,
a preporuuje se upaljena svea. Sada zatvorite oi i probajte
da vidite taj predmet. Kada vie ne moete da ga zadrite,
otvorite oi pa ponovo. Ja sam kasnije radio istu vebu sa
pomorandom, ali ona je dosta naprednija pa se zadrite na
jednostavnijim stvarima. Pomoranda omoguava da zamislite i
dodir njene povrine, boju, miris i ukus.

Fokus znai da iskljuite sve stvari osim jedne, ali dok ga
ne uvebate misli e vam lutati nekontrolisano po okolini. Tako
niste u stanju da poaljete dovoljno energije objektu fokusa.
Mnogo bi vam pomoglo ako bi uklonili sve ono to vam odvraa
panju. Kad vam um nije disciplinovan, deava se da ga svakojaki
stimulansi iz okoline odvlae i zamaraju. Previe stimulacije
zamara um i ini da niste u mogunosti da se skoncentriete na
ono to elite. Da se ovo ne bi deavalo morate da odluite ta
je to bez ega moete.
Nered u kui doprinosi i neredu u glavi. Kad proete kroz
sobu punu nepotrebnih stvari, koje je ni malo ne ine lepom,
samo ete potroiti mnogo energije obraajui panju na tu
gomilu sitnica. Probajte da radite neto na stolu pretrpanom
raznim sitnicama, a zatim ih sve do jedne uklonite. Razlika e
38

biti ogromna jer ste sad sposobni da se fokusirate na to to
radite a zatim i da se koncentriete.
Nije samo nered u kui odgovoran za to to niste u
mogunosti da se koncentriete. Da li sluajno ne gledate
satima televiziju? Da li vam je to toliko neophodno u ivotu i ta
vam znai taj isti gubitak vremena?

Najvei problem ljudi ovde kod nas, koliko sam video, je
taj to je strah neverovatno zavladao, to su ljudi, prestraeni
za svoju egzistenciju, potpuno izokrenuli shvatanja
meuljudskih odnosa kao i svih vrednosti, to je time ubijena
svaka ambicija i inicijativa, to se zlo moe oekivati od
najbliih. Za ovo stanje veliki krivac je televizija. ta mislite
odakle otimanje za frekvencije, stvaranje nacionalnih servisa i
sline gadosti ?
Olo koji vlada ovom zemljom iz potaje to dobro zna, a evo
objasniu vam o emu se radi. Televizija je izum koji slui za
kontrolu naroda, tanije svesti naroda. ta se deava dok
gledate tv ? Va misaoni tok zastaje i vi nesvesno prihvatate
ono to vam se servira drugim reima neko misli umesto vas.
To vie niste vi.
Nesvesno je veoma lako obmanuti i ono prihvata sve to
mu se podmetne kao slika realnosti, memorie ga, i u skladu sa
time vi se i ponaate programirano (program). ta mislite odakle
onolike reklame? Pa odatle to su veoma efikasne, jer rade na
istom principu.
Osvrnite se na vae dnevne aktivnosti. Koliko vremena
provodite u fokusu na ono to zaista elite? Odgovor na ovo
pitanje e vam razjasniti mnogo toga to je vezano za neuspeh.







39

T TA A J JE E T TO O O O E EM MU U B BR RI IN NE ET TE E? ?


Briga je ekstremno razmiljanje o neemu to ne elite.
Kada brinete to znai da toliko razmiljate o neemu to ne
elite, da poinjete fiziki da ga oseate - javlja se stres. Da li
ste primetili nekad da se stvari o kojima neko brine ba i
dogaaju? Sa druge strane, neko ko ne brine ni o emu zaista i
ne mora da brine. Ne zaboravite, misli su energija koja tei da
se manifestuje.
Briga je slina uvenom klieu: da li je aa polu-prazna ili
polu-puna? Odgovor je - zavisi na ta se fokusirate. Ako
prihvatimo da je neto to je puno poeljno, tada je pozitivan
fokus - polupuna. Fokus onih koji brinu je da je aa poluprazna.

Da bi ste prestali da brinete morate da uvebate um da se
automatski fokusira na pozitivno. Neki roditelj bi odgovorio: "ne
mogu da ne brinem kad mi dete izae kasno uvee". Moe. Misli
u ovom sluaju lete ka negativnim dogaajima koji bi mogli da se
dese. Tako ih samo privlaite. Prvo preduzmite pozitivnu akciju
i nauite decu kako da se ponaaju u neprilici. Zatim kada izau
(ne drite ih valjda zatvorene), razmiljajte o tome kako se
lepo provode i zabavljaju. Ovo je jedini ispravan nain
ponaanja. Jo je bolji primer kada brinete da li vam je partner
veran. Velike su anse da ete ga ba time oterati od sebe.
Ljudi ne vole kada su kontrolisani; menjajte ove rune navike i
ivot e se prolepati. Uvek imate slobodu izbora i to je sjajno!

Briga ne prestaje automatski zato to ste ovo proitali.
Morate da preduzmete neku akciju, da usmerite misli na neto
to elite. Kada prvi put ovo uradite primetiete da se misli
brzo vraaju na brigu. to vie vebate to ete due zadrati
misli na predmetu elja. Ovo je sasvim dovoljno da izmeni va
svet na bolje!


40

S SN NA AG GA A V VO OL LJ JE E


Jedan od osnovnih zadataka u ivotu je da nauite i
uvebate usmeravanje misli ka realnosti koju bi ste eleli. Ovo
radite uz pomo volje. Volja je sposobnost da inite izbore koji
e dalje uticati na dogaaje. To je u stvari kristalizacija misli.
Volja je fokus i koncentracija na misli. Snaga volje je
sposobnost da se koncentriete na fokusirane misli. Snaga volje
je proces koji vam omoguava da dobijete ono to elite. Snaga
vae volje je ujedno vaa lina snaga.

Ako ne preuzmete kontrolu nad mislima i ne zagospodarite
tim procesom, neko drugi e to uraditi umesto vas. Primer za
ovo su reklame. Drugi vam govore ta je atraktivno, ta je
moderno ili bez ega ne moete. Na osnovu velike uspenosti
reklama zakljuite koliko ljudi gospodare sobom. To je strano!
Poto imate potpunu slobodu izbora, moete svoju volju da
usmeravate u bilo kom pravcu. Volja je hotimian i svestan
izbor aktivnosti, bez nje ne postoji kretanje i akcija. Misli su
proces koji se neprestano deava. Preko dana esto napravite
neki izbor a da toga i niste svesni, poto ne posmatrate misli.
Moda se posle toga i kajete.

Ako niste svesni onoga o emu razmiljate odluke e
donositi va Ego. O njemu e biti vie rei kasnije. Nakon to
postanete svesni, odluku o akciji donosite vi i usmeravate vau
volju na ono to elite. To je ono to omoguava da se neto desi
tako to usmerava energiju. To je fokus i koncentracija.

Volju jaate sa svakom misli koju poaljete u pravcu koji
elite. U ovome je reenje.
Svaki put kada kada ne uradite ono to ste rekli - slabite
volju.
Svaki put kada to uradite - jaate volju.
41

Od ovoga se ne moe pobei. ak i ako kaete da nemate
ciljeva, svaki put kad pomislite na neto vi pokreete proces.
Ako na primer, ujutro zvoni sat, znai da ste ga iz nekog
razloga navili. Ako iskljuite zvono i nastavite sa izleavanjem
tada slabite svoju volju. Dan je ispunjen slinim situacijama i
obratite panju na njih jer e vam volja veoma oslabiti.
Ukratko, ta god kaete ili pomislite da ete uraditi, to i
uradite.

Slabljenje volje poinje jo u detinjstvu. Tada koristite
imaginaciju da stvorite svet u vaoj glavi. Moda jednog dana
saoptite svetu: "ja u biti astronaut". Ljudi za koje ste vi
odluili da su autoriteti, sputaju vas reima: "ne budi luckast"
ili "to je nemogue". Vi ste odluili da neki ljudi znaju o vama
vie od vas i ta je za vas najbolje.
Kada ste dete to je sasvim prirodno, ali to postajete
stariji ovo vam ba nije u interesu. Svoju odgovornost
predajete drugima a to ujedno znai da im predajete i svoju
mo. Mo predajete roditeljima, nastavnicima i svim
autoritetima koji vam mogu oduzeti mo ako im to dozvolite.
Kada slepo prihvatite istinu onako kako je oni vide, tada te slike
deponujete u svom umu.
Nain da ojaate volju je da sebi obeavate manje. Tano
tako - manje! To inite tako to vee ciljeve podelite u vie
manjih, lake dostinih ciljeva. Ostvarivanjem ovih manjih
ciljeva dobijate i onaj vei, prvobitni cilj. Da bi ovo bilo uspeno
morate sve vreme zadrati i viziju prvog cilja, a svakodnevno
aktivirati fokus i koncentraciju na manje delove cilja. Poto ovo
ne zvui najjasnije evo kratkog primera.

Ako stavljate tri kaike eera u kafu a morate da ga
ukinete, nemojte to raditi odjednom jer ete se samo muiti i
neete uspeti. Par nedelja stavljajte dve kaike, pa par nedelja
jednu i tako dalje. Podelite cilj na vie manjih i lake ete ga
dostii.
42

Slino je i sa novcem; sauvajte manju svotu u roku od
petnaest dana, pa je postepeno poveavajte. Tako jaate volju i
dolazite do neke sume novca koju ranije niste imali. Ne moete
sauvati odmah celu platu, to je sigurno.
Ono to vam je svakako zanimljivo je da e novac poeti
da dolazi sa raznih strana, vi ga ovakvim fokusiranjem
(gomilanjem) privlaite u svoj ivot. Ako samo troite, stvarate
obrnuti efekat.
Kada ste svesni onoga o emu razmiljate, u stanju ste da
primetite obeanja koja dajete sebi i izbegnete prevelika
obeanja koja niste u stanju da ispunite. Ovo je nain kako se
volja jaa do stepena kada moete da dobijete sve to poelite.

Ima jo neto. Ako glasno izgovorite svoje obeanje u
neijem prisustvu tada volju pokazujete i sebi i drugima
istovremeno. Ako obeanje ne ispunite tada osim to gubite
svoju linu mo, gubite je i u oima drugih. Obratite panju na
ono to mislite pre nego to progovorite. Ako olako dajete
obeanja samo da bi udovoljili drugima, na putu ste da izgubite
volju. ak i ako samo kaete: "nazvau te sutra" onda to stvarno
i uradite. Lekcija je slina: obeajte manje, a dajte vie. Veoma
uspeni trgovci ovako stiu veoma zadovoljne muterije.

Evo sad neeg to je jako zanimljivo. esto ispunjavate
tue zahteve bez rei, a time istovremeno krite obeanja koja
ste dali sebi. Ovo je indikator unutranjih dogaanja - koliko
sebe vrednujete i potujete. Veoma je vano da pokaete
ljudima gde su vam granice.
Jaanje volje postiete vebanjem.

To ete uraditi ako sledite ovih sedam taaka:

1. Imajte jasno odreene ciljeve, kratkorone i dugorone.
Ali neka budu kristalno jasni.
43

2. Odredite ta ete raditi svakog dana i za poetak
zapiite taj plan. Bez ciljeva, doputate misaonom
procesu da radi nekontrolisano.
3. Poveajte mo tako to ete uraditi ono to kaete.


4. Nemojte se predavati drugim ljudima. Nauite se da
kaete - ne! Ako je to teko, znai da se ba trudite da
zadovoljite druge. Potraite razlog zato je to tako. ta
e se to desiti ako im kaete - ne?
5. Uklonite sve to vas ometa. Pobacajte sve sitnice iz
okoline koje vam samo odvlae panju.
6. Radite posao u malim koracima.
7. Ponavljajte ovo svakog dana. Akcija podrazumeva uspeh.

Molim vas da se ne zadrite samo na itanju. Posle samo par
dana praktikovanja e vam postati jasno kakav ste dar dobili.


POPRAVITE KOMUNIKACIJU


Razmiljamo pomou slika i pojmova. Pretvoriti ih u rei
nije ba jednostavno. "Slika govori vie od hiljadu rei" je
izreka koja ovo dobro opisuje. Re "tenis" izaziva niz
asocijacija. Vi moda pomislite na slavnog tenisera, a neko drugi
misli moda o teniskom reketu koji bi kupio. Mnogo rei je
potrebno da bi iskazali ono o emu razmiljamo. Ako ste mislili
na tenisera za koga ja nisam uo, kako ete mi ga opisati.
Moete mi rei njegovo ime, nacionalnost, visinu, boju
oiju, stil igre, duinu kose i jo mnogo, mnogo toga. I posle
svega mi emo imati razliite slike o njemu. Ovo je veoma
vano. Onaj ko neto saoptava je odgovaran za to da li je
poruka pravilno shvaena.
Evo ja vama sve vreme neto saoptavam i ako niste sve
shvatili, onda nisam dobro uradio posao. Zato kreem iznova
44

mnogo puta i ak ponavljam pojedine stvari, jer mi nije cilj da
uradim bezvredan posao. Zbog toga mi i stil pisanja odaje
opreznost.
Kada vi komunicirate, tada je va zadatak da uinite vae
poruke jasnijima. Morate da posmatrate ta ini va sagovornik
i da iz toga vidite da li vas razume.
Komunikacija je neophodna i bez nje ne moete.
Tokom dana uspostavljate mnogo razliitih vrsta
komunikacije: kod kue, na poslu, sa prijateljima. U sluaju da
elite da imate kvalitetnu komunikaciju i da budete pravilno
shvaeni, morate da pravilno plasirate sadrinu. Kada
primenjujete poveanu panju, primetiete da kada govorite ne
obraate panju na reakciju sagovornika. To je zato to vam je
um fokusiran na ono to ete sledee da kaete i previe je
zauzet da bi primetio da li vas sagovornik razume ili uopte
slua. Ovo ete ispraviti ako gledate sagovornika u oi. Kada
priate sa nekim morate na neki nain i da se povveete sa
njim. Ako ste paljivi i gledate sagovornika u oi, primetiete
kada je prestao da vas slua. Da bi poruka bila ispravno
shvaena morate da proistite vae misli i fokusirate se na
njihovu prezentaciju. Ovo radite tako to se postavite u
perspektivu Vieg Ja i posmatrate misli. Tada ete primetiti da
mnogo toga to ste pomislili i poeleli da kaete uopte nije
potrebno. Kada eliminiete ovo puko askanje otvarate dosta
prostora za ispravno razumevanje.

Odgovornost sluaoca je da slua, a ne samo da uje
rei. Kada ste u ulozi sluaoca duni ste da zaustavite
unutranji dijalog i fokusirate se na rei vaeg sagovornika.
Komunikacija se popravlja sluanjem a ne brbljanjem. Ako
umete da sluate stei ete mnogo novih prijatelja. Ljudi vole
kad ih neko saslua i deava se da dobijete kompliment da ste
prijatan sagovornik iako niste ni re izustili.

45

Primetio sam da kad god odem u okruenje sa dosta ljudi,
oni mnogo vole da priaju. Doem u prostoriju punu nepoznatog
sveta, a izaem filovan bezbrojnim informacijama o njihovom
ivotu. Pri tom niko od njih nema pojma ta ja radim, da li sam
moda dreser krokodila ili ludak koji je pobegao iz
psihijatrijske ustanove. Previe su zauzeti prianjem i
ispaljivanjem automatskih fraza iz glave. Oni obino ne ele da
sluaju nita drugo osim sebe jer su obino mnogo zauzeti
sobom. Naravno, to i ne primeuju.
Ako ve sluate, dobiete vie korisnih informacija uz
pomo parafraziranja i postavljanja pitanja.
Parafraziranje znai da ponovite ono to ste upravo uli,
ali drugim reima. To znai da sagovornik uje vae tumaenje
onoga to je upravo rekao.Pitanja koja postavljate e vam jo
vie poboljati komunikaciju.
to vei fond rei koristite komunikacija je bolja, a ovaj
fond se uveava itanjem. Rei koje koristite formuliu misli a
time i kreiraju va svet.
itanje vas dovodi u neposrednu vezu sa sjajnim ljudima
koje drugaije neete nikad sresti. itanje vas izlae novim
idejama i tako moete mnogo toga da nauite.
Rei e uobliiti vas i vau sudbinu. Rei su nain na koji
izraavate misli, one kreiraju oseanja koja vas teraju na
akciju.
Zapamtite, kada imate problem u komunikaciji on potie iz
jednog od ovih uzroka:

1. Lenji ste i ne koristite dovoljno rei da poaljete svoju
poruku.
2. Ne traite odgovor ili ste prezauzeti mislima pa odgovor i
ne primetite. Zbog toga ne vidite ni da li su vae rei
pravilno shvaene
3. Nemate dobar renik kojim bi izrazili sve ono to mislite

46

Komunikacija je vaa odgovornost. Jo danas uinite napor da je
popravite i va ivot ese odmah promeniti na bolje.


P PO OS ST TA AV VI IT TE E P PR RA AV VA A P PI IT TA AN NJ JA A


Veina misli koje koristite u unutranjem dijalogu su
pitanja i odgovori. Um tumai energiju i primorava vas da
postavljate pitanja, Vie Ja daje odgovore kada je prisutno.
Ako se pri tom umea i Ego odgovori su iskrivljeni i esto
pogreni. to vie podiete nivo svesti, odgovori su taniji,
naravno tanost posmatrajte kao subjektivanu u ovom sluaju.
Subjektivnu zbog toga to su odgovori tani u odnosu na ono to
je najbolje za vas.
Pitanja vode ka rezultatima. Vi samo treba da budete
sigurni da su rezultati ono to zaista elite. Pitanja vam daju
informaciju a informacija je mo.
Ljudi postavljaju malo pitanja, ak i kada su
zainteresovani za temu razgovora. Verovatno ne pitate previe
iz nekoliko razloga.

V Ve eo om ma a s st te e z za au uz ze et ti i m mi is sl li im ma a i i n ni is st te e p pr ri is su ut tn ni i. .
V Ve er ro ov va at tn no o p pr re ed dp po os st ta av vl lj ja at te e d da a e e s sa ag go ov vo or rn ni ik k d da a p po om mi is sl li i d da a
s st te e n ne ep pr ri is st to oj jn ni i i il li i d da a g ga a m mo ol li it te e z za a n ne e t to o. .
N Ne e e el li it te e d da a n ne ek ko o p po om mi is sl li i d da a s st te e g gl lu up pi i. .

Upravo je obrnuto. Veina ljudi je srena da prui odgovor kad
ih neto pitate. Kada pitate tada ispoljavate veliku koliinu
znanja, razumevanja i potovanja prema sagovorniku. Ako neto
ne znate, to ne znai da ste glupi ve samo da ne znate sve
injenice. Niko na ovom svetu ne zna sve. Kvalitet ivota
moemo da dovedemo u odnos sa pitanjima koje postavljamo.
Pitanja odraavaju nain razmiljanja i vode ka ispravnim
odgovorima. Kad god krenete putevima spoznaje - kreete sa
pitanjima.
47


Ako se pitate kako je neko doao do automobila koji kota
vie nego to ste u ivotu zaradili, moete se upitati - na koji
nain? Upitajte se i moda dobijete prave odgovore, a oni vas
mogu uputiti kako da vie zaradite. Jednom kad se upitate,
krenuete da traite odgovor. Moda je bolje da se upitate -
"kako da i ja zaradim za takav auto?" Kopiranje uspenih nije
uopte loa ideja, ali informacije se nalaze svuda pa i u vaem
unutranjem svetu. Postoji neto to je mnogo vanije od
odgovora gde se nalazi novac. Pitanja koja postavite o kvalitetu
ivota vode do odgovora koji su veoma bitni za vas. Ja sam
postavljao pitanja o mojoj linoj srei. Zato ne mogu da budem
srean sve vreme? ta treba da uradim pa da budem srean?
Zato oseam emotivni bol? Zato je na ovoj planeti bol u prvom
planu?

Postavljao sam pitanja i dobio odgovore. Jeste da je
trajalo veoma dugo, ali vi imate ovu knjigu pa e trajati mnogo
krae.
Pitanja vode do odgovora, ali postoje razliiti odgovori u
zavisnosti od perspektive sa koje posmatrate.
Recimo da postavite pitanje i dobijete odgovor. To vas
moda zadovoljava i zaustavlja. U primeru automobila - za
nekog je odgovor "sigurno se ovek bavi neim nezakonitim"
sasvim zadovoljavaju i poto se sam nikad nee baviti takvim
poslovima, ostaje u looj poziciji. Neko e dok pita teiti da
postigne slian rezultat, tj. da kupi takav auto. Njega nee
zadovoljiti jedan odgovor nego e ii dalje. Kako da zaradim za
takav auto? ta treba da radim pa da ga i ja kupim? Kako da ga
kupim, a da sve bude po zakonu?
uvajte se pogrenih odgovora. Pogrean odgovor je kad
vas zaustavlja u nastojanju da neto dobijete. Kako da doem
do takvog auta? Odgovor - nema anse! Pitajte "zato ne?" i
"kako da ipak dobijem?" Ova dva pitanja su veoma razliita.
Prvo vas vodi do odgovora - "zato to ti je plata jako bedna" i
48

kraj. Drugo pitanje vas moe dovesti do reenja. Insistirajte na
pravom odgovoru jer samo vas on moe pokrenuti na akciju.
Budite uvek sigurni da je pitanje usmereno ka dobijanju
rezultata jer tad stvarate ispravan nain razmiljanja koji e
vas voditi ka uspehu. Ne postavljajte pitanja na koja se moe
odgovoriti sa da i ne. Bolje pitajte - kako. Kad god dobijete
negativan odgovor javlja se va Ego. Pitanja vas vode ka stazi
svetlosti a to znai da moete imati sve to poelite. Tako va
ivot treba da izgleda.

















49

K KA AK KO O R RA AD DI I U UM M ? ?


Vi niste isto to i vaa misao i nemojte da svoju sutinu
povezujete sa mislima. Potrebno je da se distancirate od toka
misli i posmatrate ih sa perspektive Vieg Ja. Um je aparat uz
pomo koga moete da radite dve stvari. Prva je tumaenje
energije koja vas okruuje i protie kroz vas. Druga je da ga
koristite kao vrhunski kompjuter koji e vam reavati probleme.
Ba tako, um je savren alat koji moete da koristite kako
vam volja. On moe da obrauje zamrene ideje i da dejstvuje
na nain koji e vam omoguiti da kontroliete materijalni svet
koji vas okruuje. Problem je to mu omoguavate da pokree
va ivot i kada nije pod kontrolom. Kada ga kontroliete onda
omoguavate Viem Ja da zasija. Misli su tada pod kontrolom i
stvara se dosta prostora koji e obasjati vae stvarno bie.
Um je pod kontrolom samo onda kada mu dozvolite da
odlui kada i gde e da radi. Veinu vremena provodite u
dnevnom sanjarenju, razmiljajui o prolosti i zamiljajui
budunost. Istraujete dogaaje koji su proli ili se nikada nee
odigrati, a istovremeno proputate da vidite i uivate u onome
to je oko vas.
Sve to sada posedujete ste sami stvorili, bilo da vam se
to svia ili ne. Ako vam se ne svia to to ste kreirali, znajte
ovo: uvek moete da stvorite novo i bolje okruenje. Ako to
zaista elite onda je sledee neophodno:

Pogledajte oko sebe i vidite ta ste stvorili. Ovo
podrazumeva da ste u stanju poviene panje.
Morate da nauite kako um radi i kako da svesno stvorite
novi kvalitet.
Osvojite kontrolu nad mislima i tako dozvolite Viem Ja da
se ispolji.

50

Um se moe podeliti na dve razliite oblasti. To su svesno i
nesvesno. Svesno ima etiri uloge:

1. O Op pa a a an nj je e. . Svet opaate uz pomo pet fizikih ula - vid,
sluh, dodir, ukus i miris. Uz pomo njih tumaite ono to
verujete da je stvarnost.
2. A As so oc ci ij ja ac ci ij ja a. . Sve ono to opaate ulima poredite sa
prolim doivljajima.
3. P Pr ro oc ce en na a. . Kada neto opazite vi ga odmah i procenjujete, uz
pomo asocijacija.
4. O Od dl lu u i iv va an nj je e. . Kada neto procenite, sledi akcija.

Va um ima zadatak da uva vau verziju stvarnosti.

Vaa verzija realnosti se sasvim sigurno razlikuje od moje
verzije, a i od verzije drugih. Nesvesni um snima sve to
otkrijete uz pomo ula. On je sauvao sva vaa iskustva pa i
ono to mislite o njima. Sauvano je sve ono to ste sebi rekli, a
takoe i emocionalne reakcije na sva iskustva.
Sve ovo je krajnje subjektivno. Subjektivno je zato to su
to vae verzije dogaaja a ne ono to se zaista dogodilo. Zbog
subjektivne prirode iskustava vaa stvarnost pripada vama i
nikome vie. Ako vi i ja prisustvujemo nekom dogaaju, tada
emo zabeleiti potpuno razliite verzije istog.
Znate li koliko policija ima problema kad sakupi vie
svedoka nekog zloina? Izjave mogu biti toliko razliite da
postaju beskorisne. Dogaaj se filtrira kroz subjektivne prizme
svakog svedoka.

Ono to opazite postaje vaa stvarnost

Nesvesni um takoe sadri i sve vae navike. Navika je
neto to ste svesno nauili i ponavljali toliko da se to moe
izvesti automatski. To je ponavljanje neke aktivnosti koja je
snimljena u nesvesnom i moe se izesti automatski.
51

To je dobro jer neto moete uraditi a da ne razmiljate,
kao u sluaju raznih sportova ili vonje. Kada igrate fudbal, ne
razmiljate o svakom potezu koji ete izvesti.
Ako ponete da razmiljate gubite efikasnost. To se
odnosi na sve to morate da uradite brzo i efikasno.
Zahvaljujui automatizmu moete da radite dve stvari
istovremeno - da vozite bicikl i razgovarate ili da jedete i
itate.
Nesvesno ne moe da sudi o kvalietu informacija koje
pohranjuje. Deava se da snimi i pogrene informacije, koje
kada ih koristite, mogu da oboje pogled na svet. Kada ste bili
mali verovatno su vas nagraivali slatkiima. Sada kada ste
odrasli, verovatno se deava da ih nesvesno jedete kada ste
neraspoloeni.

Nesvesno ne moe da sudi o razlozima. Moda ste
pohranili injenicu da biti mrav doprinosi trajnosti ljubavne
veze. Nesvesni um ne moe da analizira ovu situaciju i da pita:
"kakve veze ima kilaa sa trajanjem veze?" Nesvesno
jednostavno snima sve.
Vie Ja je deo nesvesnog uma koji vas povezuje sa
univerzumom i koji je odgovoran za sve magino u vaem ivotu.
To je veza izmeu drugih dimenzija i vaeg fizikog postojanja.
To je veza izmeu ovekove sutine i fizike stvarnosti.

Vie Ja je oblast uma koja se koristi za ostvarivanje
svega. Oblast uma koja vam daje sve to poelite. Kad nauite
da je koristite kako treba i postanete jedno sa njom tada
stvarate "magiju".
Kreativno nesvesno ili vie ja je deo nesvesnog i ima etiri
uloge:

1. Prva uloga je da odrava vau stvarnost. To znai da kakvu
god sliku da imate u nesvesnom, ona tei da se ostvari u
fizikom planu.
52

2. Druga uloga kreativnog nesvesnog je da reava probleme.
Ono pregleda banku podataka o svim iskustvima i donosi
reenje. To znai da ne morate svesno da reavate
problem. Vie ja (kreativno nesvesno) vas vodi ka reenju a
da vi to i ne znate.
3. Kreativni nesvesni um je izvor energije za vas. On pokree
energiju koja e reiti problem.
4. Problem znai da va unutranji i spoljanji svet nisu u
harmoniji. Ako vidite sebe kao mravu osobu, a skala na
vagi pokazuje drugaije, javlja se problem koji mora biti
reen. Kreativno nesvesno e poraditi na reenju
(ostvarie sliku koju ste zamislili).
5. Poslednja uloga je postavljanje ciljeva. Uvek morate da
imate ciljeve ili neto ka emu teite. Bez njih ne moete
da funkcioniete. Ciljeve morate imati pa makar mislili i da
ih nemate. Ako pogledate svoj ivot u nazad, primetiete
da kad god niste imali svoje ciljeve, tada ste ostvarivali
tue.

Postoji termin koji se naziva sistem filtriranja i vi ga
stalno koristite. Sistem filtriranja je deo nesvesnog uma koji
odbacuje sve to je nepotrebno i fikusira se na bitno. Poto
neprestano dobijate informacije putem ula, i poto je njihova
koliina ogromna, dolazi do filtriranja. Zamislite sve kue u
vaoj ulici. Iako svakodnevno prolazite pored njih, malo toga bi
rekli o njima kada bi vas neko ispitivao do detalja (npr. koliko
prozora ima na svakoj ili kakve su boje vrata). To podaci vam ne
trebaju pa ih um filtrira.
Ovo filtriranje radi tri stvari:

1. P Po oz zi it ti iv vn no o f fi il lt tr ri ir ra an nj je e. . Ako ste novopeena majka, tako ste
natimani prema bebinim potrebama da ujete i
odgovarate na svaki zvuk koji od nje doe. Ako elite da
se odmorite onda idete u drugu sobu inae vas svaki bebin
pokret uznemiri. Va filter je podeen da ujete sve to
53

od bebe dolazi. Ako kupite auto, odjednom vidite koliko
istih takvih ima u gradu. Filter je podeen da vidite sve
takve automobile jer sad i vi imate jedan. Ove stvari su
veoma vane.

2. N Ne eg ga at ti iv vn no o f fi il lt tr ri ir ra an nj je e. Ako ivite pored aerodroma ili
prometne saobraajnice, posle nekog vremena vi ne ujete
buku aviona ili vozila. Filter odbacuje buku koja bi vam
veoma smetala. Primetili ste da esto ne ujete rad
zidnog sata iako je dovoljno glasan da vas kljuca u mozak.

3. Trea stvar koju filter radi je da daje i in nd di iv vi id du ua al ln na a
o op pa a a an nj ja a. Ako vi i jo nekoliko ljudi posmatrate istu scenu,
imaete potpuno razliite utiske.

Kada um odlui da je neto vano, filter vam skree
panju kad god se to pojavi. Ono to je nepotrebno se odbacuje,
a na ono to je bitno se fokusirate. Jednom kada opazite da je
naka misao, zvuk, oseaj vaan za vas, proces fitriranja je
obaveten. Veoma brzo postajete svesni primljene informacije.
Kako se kreete kroz ivot doivljavate iskustva koja su u
zavisnosti od toga kako ste podesili filter. U stvari neete
iskusiti sav va svet nego samo jedan njegov deo. To znai da je
vaa stvarnost (ili ono to vidite) jako razliita od stvarnosti
drugih ljudi. Drugaije reeno - va svet je jedinstven.


S SI IS ST TE EM M V VE ER RO OV VA AN NJ JA A


Verovanje postaje samo ono to vi odluite. Nakon to
iskusite i protumaite dogaaje, vi odluujete da je odreena
stvar istinita. Sakupite odreeni broj misli o neemu i ne
ekajui dokaz postajete sigurni. Biti siguran o neemu znai
videti mnogo stvari usmerenih u jednom pravcu. Jednom kad ste
54

sigurni skup misli postaje verovanje. Verovanje je jako
ubeenje.
Sigurni ste da je zima hladna, a leto toplo. Sigurni ste da
se ujutro Sunce uzdie, a uvee sputa na horizontu.
Formirali ste verovanje o onome to moete fiziki da
uradite - znate dobro da li moete da trite, skaete ili letite.
Kad ste sigurni, to znai da imate iskustvo koje neto podrava.
Sigurni ste u vae verovanje jer se ono pokazuje kao tano.

Sigurno je da ste ve tokom ivota, formirali verovanje o
veini stvari koje ste iskusili. Ovo ste uradili putem
posmatranja. Verovanje se uvek zasniva na nekoj injenici iz
prolosti.
ivot tee glatko kada je sve stabilno i u redu. Ovo je
sluaj kad ste sigurni u svemu to vam se deava. Skupovi misli
koje vode ka sigurnosti ine verovanje. Nesvesno sakuplja misli
o neemu i omoguava da ivot tee glatko i efikasno. Dobro
znate da kada voda kljua u posudi, ona je vrela i to ne morate
da proveravate. Naopako kada bi svaki put proveravali. Znate
dobro da je sve to stoji u friideru hladno i da ga ne otvarate.

Ali verovanje vas takoe moe uiniti i slepim. Verovanja
su toliko jaka da vas u stvari spreavaju da vidite oigledno.
Um je nesposoban da istovremeno sadri dve potpuno suprotne
ideje. Suprotne ideje izazivaju napetost jer se meusobno
ponitavaju. Evo par jednostavnih primera.
Va poslodavac vas nervira do take ludila i elite da zbog
toga napustite posao. Istovremeno, materijalno zavisite od
njega i smatrate da ete teko nai drugi. Ovo dovodi do
unutranjeg sukoba. Deo vas bi da ode, a deo da ostane.
Verujete da je laganje krajnje nemoralno. Iznenada se
pojavljuje prijatelj koji je neto zgreio i moli vas da slaete
neto u njegovu korist. Ovo takoe izaziva unutranji sukob i on
se naziva kognitivna disonanca (saznajno neslaganje).

55

Moda se ponekad ponaate vrlo udno. Kada nastupi
unutranji sukob, moda promenite verovanje ili miljenje zato
to ste pod pritiskom da neto uradite. Problem je to radije
menjate ponaanje da bi se uskladili sa verovanjem, nego to
menjate verovanje kada je ono netano. To je u redu ako su
vam verovanja tana i ako vam slue. Ali mnoga verovanja su
potekla od netanih postavki ili su preuzeta od ljudi ili situacija
kao ve netana.
Jednom kada usvojite verovanje, a ono je netano, jako ga
je teko ispraviti. To bi znailo da kada jednom neto usvojite,
tada podesite filter da zaustavi sve informacije koje bi pobile
vae miljenje. U tome lei problem - verovanje koje ste stvorili
vas spreava da ispravno tumaite ta se deava oko vas.
Siromatvo je stanje uma koje podrazumeva nedostatak.
Kada verujete da ste siromani, slepi ste za mogunosti koje
vam omoguavaju bogatstvo, ali zato vrlo lepo vidite sve ono to
vas odrava u siromatvu. Ako verujete da se brak zavrava
razvodom, tada ste otvoreni za partnere koji vas nee ba
usreiti. Kada smatrate da niste zasluni, slepi ste za bilo kakvu
nagradu. Nagradu u smislu bilo ega to je dobro za vas.

Jednostavnije reeno - vidite i ujete ono to elite da
vidite i ujete. Verovanja oblikuju va svet. Ona oblikuju i va
ivot. Moda ste mislili da dogaaji formiraju ivot, ali to nije
tano. Formira ga nain na koji reagujete na dogaaje.
Reagujete u skladu sa vaim verovanjima.
Ako usvojete verovanje da ste vitki i zdravi i da ete to i
ostati do smrti, biete uvek u boljoj kondiciji nego mnogo mlai
od vas.
Setite se sistema za filtriranje. On postoji jednostavno
zato to svakog minuta stotine informacija pokuava da dopre
do uma. Nuno je da pronae nain da vas zatiti od
pretrpavanja informacijama. Nain je taj to proputa samo dva
tipa informacija:

56

1. Informacije koje ocenjujete kao vredne.

2. Informacije koje sadre pretnju

B Ba a z zb bo og g o ov vo og ga a o os st tv va ar ru uj je et te e c ci il lj je ev ve e! !
Ako tano znate ta elite, otvarate sistem za filtraciju. To
znai da dovodite um u sklad sa vibracijom energije koja ini
vau elju.
Kada se nalazite u stanju poviene panje, Vie Ja deluje
kao uvar kapije vaeg uma. ta to tano znai? Verovanja
potiu iz misli. Kada ujete neiji negativan stav moraete da
razmislite o njemu. esto se deava da nesvesno razmiljate pa i
ne primeujete misli koje se pojavljuju. To je kao da otvorite
irom vrata stana i odete na posao. Nita ne spreava miljenja
drugih ljudi da se usele. Svaki put kada razmiljate o neijim
negativnim stavovima inite utisak sve jaim.
Izbegavajte takva razmiljanja i jo bolje, odbacite takve
misli. Vi ste odgovorni i niko vas ne moe spustiti dok sami na to
ne pristanete. Zaustaviete neeljene stavove samo ako ne
prihvatite ba sve to vidite i ujete.

Budite u stanju poviene panje.
Postavljajte pitanja o novim informacijama i utvrdite
odakle dolazi taj niz misli.
Prestanite da prihvatate ono to drugi sude o vama. Imate
mogunost da odbijete da se sloite sa bilo im to
ujete. Sloite se samo sa onim to elite i to putem
pozitivnog komentara. Na primer "ja sam inteligentan"

Delujete u skladu sa slikom koju ste stvorili o sebi.
Verovanja su vaa ogranienja. Ispitajte odakle ona potiu.
Ispitajte ko je odluio u kakvim ete okolnostima da ivite.
Sebe ograniavate shodno verovanjima drugih ljudi.
Ogranienja su kavez koji dolazi iz vaeg uma - sami ste
postavili svoja ogranienja. Moda verujete da nije mogue
57

imati odnos ispunjen ljubavlju. Pogledajte u prolost. Sigurno
ste imali veze koje se nisu slavno zavrile. Moda ste posmatrali
roditelje i susede kako unitavaju svoj brak i sada verujete da
se on uvek zavrava katastrofalno. Ako u to verujete tada ete
se kretati kroz seriju raskida i neuspenih veza i neete moi
da vidite ono to je u vezi pozitivno. To e jo vie uvrstiti
vae verovanje. Krug je zatvoren.
Moda verujete da ete se uvek muiti sa finansijama
zato to ste roeni siromani, zato to su vam prijatelji
siromani, a religija vam kae da je bogatstvo zlo. Ne
zaboravite da vam kreativno nesvesno omoguava da ivite vaa
verovanja. Verovanja su tako mona da e blokirati sve to
opaate. Filteri koje postavite e sve uraditi da odre vaa
verovanja nedirnutima.


S ST TV VA AR RN NO OS ST T I I I IS ST TI IN NA A


Opaanje je nain na koji stiete iskustva o svetu, zavisno
od toga ko ste vi i ta ste oznaili kao vano. Opaanje je
subjektivno. To znai da ne vidite uvek stvari kako one zaista
izgledaju. ula postaju optereena pa ste prinueni da filtrirate
ono to vam se dogaa. inite dve stvari:

1 1. . S Su ud di it te e o o d do og ga a a aj ji im ma a. .

2 2. . B Bi ir ra at te e t ta a e et te e i is sk ku us si it ti i a a t ta a n ne e. .

Sud je nain da se tumae dogaaji. Kada sudite o dogaajima
evo ta se deava.
U toku radnog vremena, dobili ste poruku da se hitno javite
efu. Ovo moete da tumaite na nekoliko naina:

1. Uradili ste neto loe.
2. Moda hoe da vam da otkaz.
58

3. Dobiete poviicu plate.
4. Moda e da vam ponudi bolji posao.
5. Neto se desilo detetu u koli pa vas zato zove.

Svako od ovih tumaenja je razliito i ne mora da bude
istinito ili neistinito samo po sebi. Kad posmatrate misli iz
perspektive Vieg Ja, tada moete jasno da vidite kakve to
sudove donosite i da ukljuite volju kako bi ih izmenili.

Kada birate ta ete iskusiti ili ne, deava se sledee.
itate reenicu i ne vidite tamparsku greku. Vidite da
nedostaje slovo ili je ono na pogrenom mestu, ali automatski ga
ispravljate zato to ste tu re videli ranije i znate kako ona
izgleda. Kada dvoje ljudi vidi isti dogaaj oni e ga tumaiti na
dva razliita naina. Setite se puta kojim prolazite svaki dan.
Kakve je boje predposlednja kua sa leve strane? Vae
opaanje utie na istinu. Imate svoju sopstvenu verziju istine.
Kada vi i va prijatelj vidite isti dogaaj potpuno razliito, ni
jedan nije u pravu ili krivu. To znai da ono to se zaista
dogodilo zavisi od vae take gledita.
To takoe znai da je veoma teko razaznati istinu. Da li
je na dvadeset stepeni spoljne temperature vruina? Jeste
vruina je. Kako znam? Pitao sam prijatelja koji radi u Sibiru.
Izvinite preao sam se - u stvari je hladno. Kako znam? Pitao
sam prijatelja koji radi u Australiji, gde su temperature jo vie
u sred zime.

Stvarnost i istina su razliiti za svakoga. Svi vide stvari
drugaije. Iz naeg okruenja jasno vidimo injenicu da ovek
moe da bude terorista i borac za slobodu u isto vreme.
Zapamtite da je iskustvo subjektivno. Iskustvo proizvodi
mentalne slike koje se pohranjuju u nesvesnom, Evo jo jednog
primera. Vi ste u koli i trenutno niste koncentrisani na
predmet koji nastavnik izlae. On vas iznenada proziva a vi ni da
beknete. On ili drug is klupe vas nazivaju glupanom. Ovo se
59

moda ponavlja nekoliko puta i vi prihvatate ovu subjektivnu
ocenu i poinjete da verujete da ste glupi. U stvari vi ste veoma
inteligentni samo imate slabu koncentraciju. ta je od svega
ovoga prava istina. Ako verujete da ste glupi to e i biti vaa
istina.
Moda verujete da je pustinja jedno veoma vrelo mesto,
jer ste tako videli u filmovima. Otidite tamo nou pa ete
saznati koliko je hladno.
Stvarnost je zanimljiva za posmatranje. I nauka i
metafizika nam govore da je sve energija. Energiju razlikujemo
po frekvenciji talasa kojom ona vibrira. Na primer crveno svetlo
se razlikuje od zelenog po talasnoj duini. Razlika izmeu
zvukova koje ujeme se zasniva na razliitoj veliini talasa.
Osnova energije je ono to znate kao misao. To je ono od
ega je sagraen va svet. Vi ste energija i projektujete misli u
svoju okolinu. Ta energija je sainjena od vaih opaaja u
prolosti. Misli koje ste kristalizovali u fizikom svetu vam se
vraaju i vi to nazivate - stvarnost.Um zatim uzima ovu
stvarnost na dalju analizu. Analizirate stvari na osnovu drugih
stvari. Ova analiza nije nikad potpuna. Koliko je sati? A u
odnosu na koju taku na zemaljskoj kugli mislite? Da li je
vruina? Mislite u odnosu na Sibir ili Australiju? Koliki je
kilometar? Ne znam, ali neko ga je odredio i ja sam to samo
prihvatio.
Stvarnost je varljiva i subjektivna. Ako elite da bude
onakva kakvu elite prvo postanite svesni tako to ete biti u
sadanjosti i stanju poveane panje. T Ta ad da a m mo o e et te e d da a k kr re ei ir ra at te e
s sv vo oj ju u s st tv va ar rn no os st t, , s sv ve et t k ka ak ka av v s se e s sa am mo o p po o e el le et ti i m mo o e e. .





60

I IV VO OT T J JE E O OD DR RA AZ Z



E EM MO OC CI IJ JE E


Ako elite da pronaete usmerenje i cilj, a time i smisao
vaeg ivota, morate da ostvarite vrstu vezu sa Viim Ja ili
Boanskom Iskrom. Vaa iskra je deo vas tako da nikada ne
moete da potpuno izgubite kontakt sa njom; taj kontakt moe
samo da bude delimino blokiran ili neodgovaraju. Slino se
deava kada stavite tap u vodu. On izgleda prelomljen i
izoblien u odnosu na njegov pravi oblik. Prizma prelama belo
svetlo na njegove razliito obojene komponente. Kada va um
interpretira belu svetlost iji je izvor u boanskoj iskri, on je
izobliava. To se deava zato to niste u optimalnom stanju da
prihvatite ovu komunikaciju.
Optimalno stanje se naziva stanjem prosvetljenja. Nema
zaista nieg mistinog u ovome. To jednostavno znai da ste se
oslobodili emocionalnog balasta i da je va filter koji procesira
energiju ist. Vidite svet ba onakvim kakav jeste. To takoe
znai da ste se oslobodili strahova. Prosvetljenje omoguava da
u vae fiziko telo primite vie svetlosti, ili drugaije reeno,
energija koju primate je ista. Ovo uzvieno stanje svesti je
svima dostupno, a u ekstremnim sluajevima oznaava i kraj
potrebe za fizikim telom. Moram da priznam da me je u
poetku ova injenica plaila, ali kako sam napredovao shvatao
sam da je to ispravan put nazad ka Bogu.
Emocije blokiraju vau komunikaciju sa boanskim. Ono to
morate da razumete je kako one deluju i ta da uinite kako bi
nestale iz vaeg ivota. Da se odmah razumemo, eliminisanje
emocija ne znai da ete biti u nekakvom zombi - stanju i da
neete nita oseati.
61

T TA A S SU U E EM MO OC CI IJ JE E? ?


Emocije nisu oseanja. One su jake i nebalansirane
reakcije na dogaaje kojima dozvoljavate da kontroliu va
ivot. Emocije uzrokuju to da imate jaka oseanja. Oseanja su
nain da pronaete va pravi put kroz ivot. Kada se neto
osea ispravnim to je znak koji vam alje boanska iskra da ste
na pravom putu.
Zamislite da putujete kroz dugaak tunel. Tunel je va put
koji se zove ivot. Tim putem idete zaslepljeni, ali to nije vano
jer kad god skrenete udariete u zid, i to vam pomae da ipak
stignete do cilja.
Ne postoje fizike barijere u ivotu. Ono to vas vodi
kroz tunel su oseanja i kad god udarite u zid znai da
postajete emotivni. Lako je odrediti kad ste skrenuli sa puta.
Vrlo jaka i burna emotivna reakcija znai da ste svom silinom
tresnuli licem o zid.
Neki ljudi jednostavno iskljue svoju sposobnost da
oseaju. Kada nita ne oseate znai da je to va odgovor na
bol. Blokiranje oseanja je jedan od naina da odstranite bol ali
ne najbolji. Kada blokirate bol tako to iskljuite oseanja,
postajete slini automobilu bez upravljaa. Sposobnost da
oseate je kljuna na putu kroz ivot.
Kontrolni centar oseanja je misaoni proces. Pojedine misli
vode ka iskustvu emotivnog bola. Kada ne elite da saznate
neto to je dobar indikator da znate da e vas to dovesti do
bola. Ako ne oseate, primetiete zato ako posmatrate misli.
Videete da ako iskusite dogaaj koji e dovesti do ispoljavanja
emocija, vi jednostavno skreete misli na drugu stranu. Drugim
reima - vi se iskljuujete. To moda radite uz pomo humora
ili jednostavno skretanjem panje na neto drugo.
Emotivni bol je dobar. Bez bola putovaete kroz tunel koji
nema zidove. To bi ustvari bio otvoren prostor koji nema
putokaze kuda treba da krenete. Ako elite da se potpuno
62

oslobodite emotivnog bola, prvo morate da ga dobro osetite.
Stanje poveane panje vam omoguava da vidite kada ste
iskljueni - jednostavnim posmatranjem misli. Reklo bi se da
iskljuivanjem oseanja ovek izbegava neprijatna iskustva. To
nije tano. Energija koja je bol ostaje u vama uskladitena da
se odrazi u budunosti ili da se ispolji kao fizika bolest. Ovo
se svakako odraava na vae ponaanje i moe dovesti do toga
da bol irite na druge ljude, to je jedna od najodvratnijih
stvari koje vam se mogu desiti. Bola se moete osloboditi tako
to ete sebi dozvoliti da ga osetite ili razreiti situaciju koja
ga je izazvala. Moje iskustvo je da dozvolim oseanje bola, da
nastavim dalje sa njim a nikako da se borim protiv njega. On e
sam po sebi nestati.
Ako se desi da raskinete sa partnerom moda e vae
misli biti:
Nikada neu nai nekog tako dobrog
Biu sam zauvek
Niko me ne voli.
Ovo su pogrene pretpostavke i samo izazivaju jo nepotrebnog
bola. Jednostavno prihvatite da oseate bol i on e nestati.
Pazite dobro o emu razmiljate u tom stanju i ne dozvolite
mislima da kreiraju negativnu budunost. Ako je neophodno da
se brzo reite bola, radite to je vie mogue vebu poveane
panje jer ona trenutno eliminie sve emocije.
Kada putujete svojim ivotnim putem morate stalno da
procesirate energiju. Va um konstantno tumai stvarnost i kao
rezultat nastaju misli. Emocije nastaju kada je ovaj proces
blokiran i kada postoje nagomilane misli. Ove misli su usmerene
na jednu temu i onemoguavaju vas da dobijete jo energije.
One se vrte u krug i spreavaju stvaranje novih misli.
Za trenutak emo se vratiti na koncept dualiteta.
Suprotnosti postoje da bismo sticali iskustvo. Ako ne iskusimo
hladno tada ne moemo znati ni za toplo. Suprotnosti su jedna
ista stvar ali na suprotnim krajevima skale. Emocije nas guraju
ka jednom od krajeva skale (polaritetu). Kretanje ka oba
63

polariteta tokom ivota znai da smo sve iskusili i da znamo ta
znai biti ovek. Ako duboko u sebi shvatimo da je to
neminovnost i uspemo da posmatramo stvari sa razumevanjem,
tada emo putovati kroz ivot bez udaranja od zidove tunela.
To takoe znai da neemo prizivati karmu jer nema energije
koju treba balansirati. Ovo ne znai da emo biti bez oseanja!
I dalje emo oseati, ali neemo biti rtve jakog emocionalnog
pritiska koji je nekada kontrolisao na ivot.


M MO OT TI IV VA AC CI IJ JA A


Misli vam omoguavaju da delujete, a emocije su gomila
misli koja sadri mnogo energije. Emocije su veoma mone jer
vam omoguavaju da delujete sa mnogo snage. Ovo je sasvim u
redu izuzev injenice da kada ste emotivni tada ste i slepi. Ako
ste nekada pokuali da razgovarate sa ekstremno uznemirenom
ili ljutitom osobom tada znate o emu govorim. Prvo ste
saekali da se emocije stiaju. Energija emocija stvara oblak
oko vas poto se misli vrte u krug i spreavaju vas da pravilno
prosuujete. Ako elite da izaete iz ove magle morate biti u
stanju poviene panje.

esto ste kontrolisani emocijama. Moda se naete u
nekoj situaciji gde emocije kontroliu vau akciju. Tada niste u
stanju da razmislite o toj situaciji i ta bi najbolje bilo da
uradite. To znai da vi tada reagujete umesto da odgovorite.
Bes vas tera da reagujete na nain kakav ne biste da niste
emotivno zaslepljeni. To moe da izazove tragine posledice
koje e moda bitno uticati na dalji tok vaeg ivota.
Problem sa akcijom koja proizilazi iz emocije je to ona
ima veliku snagu. Kada delujete snano sa jednog polariteta
tada se kreete u pravcu drugog. Na naem primeru tunela, to
bi znailo da se divljaki odbijamo od zida do zida prelazei
64

istovremeno veoma kratak put. Ovo vas gura u suprotna
iskustva. Tada na vas deluje zakon karme i to znai da vam se
vraa vaa energija iz suprotnog pravca kako bi se izbalansirala.
Svaka akcija ima odgovarajuu reakciju ali iz suprotnog pravca.
To je energija u dejstvu! to snanije gurate emociju u jednom
pravcu to vam je univerzum snanije vraa nazad. Iz tog razloga
gubite mnogo energije u misaonom procesu i emotivnim akcijama
koje iz njega slede.
Postoje samo dva pokretaa koji kreiraju akciju. To su
ljubav i strah, ili drugim reima to su zadovoljstvo i bol. Sve
emocije dolaze iz ljubavi ili straha. Kada vaa motivacija dolazi
iz straha ona je negativna i podrazumeva da beite od neega.
Kada dolazi iz ljubavi ona je pozitivna i znai da stremite ka
neemu. Najvie ste motivisani kada beite od straha i stremite
ka ljubavi istovremeno.
Realnost je subjektivna, tako da ako neto asocirate sa
patnjom, to ne mora da uvek bude tano. Recimo da ste uli u
vezu sa budalom koja vam sve vreme zadaje bol. To ne znai da
e i sledea veza biti takva. Kada se u budunosti suoite sa
izborom upotrebite stanje poveane panje da vidite da li
postoji neka pogrena asocijacija i napravite pravi izbor.


J JA A M MO OR RA AM M D DA A . .. .. .


Ako ste motivisani strahom to znai da radite neto to
ne elite. To radite zato to morate. Moda radite posao koji
ne volite. Motivisani ste da ga radite iz straha da ne ostanete
bez novca. Situacija u kojoj se nalazite izaziva da verujete da
odgovornost za nju lei u rukama nekog drugog. Lako je okriviti
drugog i pronai izgovore, ali nije lako pronai reenje. Poto
verujete da ste pritisnuti da radite ono to ne volite, morate da
naete krivca. Obino je to ef. Da bi nekako odgovorili vi
oklevate u izvravanju radnih obaveza, odlaete poslove i ne
65

ulaete kreativnost. ef vas zbog toga pritiska jo jae, a vae
nesvesno odgovara jo veim oklevanjem. To je nain da vidite
kako se energija rebalansira i kako se uspeno dobija otkaz.
Ovaj pritisak moe doi i iz unutranjeg monologa. Moda
elite da oslabite da bi nekoga zadovoljili. Moda vaa bolja
polovina nalazi da vitki ljudi izgledaju bolje. Tada dolazi do
istog procesa. Prebacujete odgovornost na partnera. Vae
nesvesno se buni i sabotira gubitak teine.
Tajna je u sledeem: ne postoje stvari kao to su ja
moram da ... to je proizvod vaeg uma i perspektive sa koje
posmatrate. Sve, bez izuzetka, je va izbor. Znamo da e va
izbor uvek izazvati posledice, moda i negativne, ali to je va
izbor. Moete da naete drugi posao ili moete da oslabite, ali
samo ako je to va lini izbor a ne zadovoljavanje tuih elja.
Ne postoji ja moram da ... ve ja elim da .... Razlika je
ogromna. Prihvatite novi nain razmiljanja, jer drugaije rei
izazivaju drugaiji sled misli. Umesto ja moram da idem na
posao kaite ja elim da idem na posao zato to ... i saznaete
ta je to to hou da kaem. Ako uvidite da nema razloga da
radite neto nemojte to raditi.


J JO O O O E EM MO OC CI IJ JA AM MA A


Emocije vam omoguavaju da vidite koliko ste uspeni u
procesiranju energije. One vas guraju ka jednom od polova
zidova tunela. Sredina je ono to vas ini slobodnim. Sredina
znai da moete da radite ono to hoete zato to ste vi to
izabrali izmeu ponuenih opcija. Takoe znai da ne radite
neto iz moranja, da ne delujete emotivno i da moete da
posmatrate sa obe take gledita. Svaki problem koji raa
emociju u vama je signal da se okrenete ka sebi i da tu
pronaete reenje. ovek obino trai uzroke emotivnih stanja
u svojoj okolini.
66

Prestanite da se osvrete okolo i pogledajte unutra.
Postavite pitanje: Zato postajem emotivan? Da biste ovo
uradili morate da preuzmete odgovornost za vae emocije.
Pogledajmo emociju ljubomore. Tipino za ljude je da misle
kako ova emocija dolazi iz razloga koji su spolja. Moda va
partner pokazuje interes za nekog drugog. Ako posmatrate
iznutra videete da emocija potie od misli koje vas opisuju kao
neodgovarajueg. Ona potie iz straha da ete izgubiti
partnera ili ostati sami. Ako se bojite da e vam neko preuzeti
partnera, znai da ste se prethodno uporedili sa tom osobom i
izvukli zakljuak da ste manje vredni. Ba sjajno! Zanimljivo je
koliko moemo da pljunemo po sebi, a da to niko i ne trai od
nas. Ovaj sud se donosi veoma brzo pa nam takve misli lako
promaknu. Ako niste svesni ta se dogaa u vaem unutarnjem
svetu, postajete nesposobni da se usavravate i nastavite
vlastitu evoluciju.
Zavist je jo jedna emocija koju emo uzeti za primer i
ona takoe proizilazi iz straha. Kada zavidite tada ste
fokusirani na ono to nemate mislite da neko drugi ima ono to
elite. Ovakvo razmiljanje je bazirano na dve ideje:

1 1. . N Ne em ma a d do ov vo ol lj jn no o z za a s sv ve e i i n ni is st te e u u m mo og gu u n no os st ti i d da a d do ob bi ij je et te e
o ob bj je ek ka at t v va a e e z za av vi is st ti i. .

2 2. . N Ni is st te e z za ad do ov vo ol lj jn ni i s so ob bo om m i i s sv ve et to om m k ko oj ji i s st te e s st tv vo or ri il li i

Ovo se obino zavrava tako to unizite osobu ili objekat
zavisti. Razmiljate neto u smislu: ionako to nisam eleo, to
nije dobro zato to..., on nije dobar zato to.... Kad na ovaj
nain umanjite vrednost objekta zavisti, inite sebe vrednijim.
Ovo je obmana i pokuaj da se osetite veim nego to zaista
jeste.
Kada ovako razmiljate, vi ste fokusirani na ono to
nemate. Kada praktikujete poveanu panju primetiete ovakve
misaone sklopove i tada upotrebite volju da ih uklonite.
67

Usmerite misli na ono dobro koje imate. Ako konstantno
razmiljate o onome to nemate, aljete signal nesvesnom da
vam nedostaje ono to elite. Na taj nain troite energiju na
nepotrebne stvari i ulazite u stanje konstantnog
nezadovoljstva. To je krajnji rezultat emocije zavisti. Ni u
ovom sluaju vas niko nije tukao po uima da sebi zagorate
ivot.
Slino je sa bilo kojom emocijom. Sve to i ne bi bilo tako
loe da nije kljune injenice: emocije pored sadanjosti
kreiraju i budunost. Ako smo videli koliko one imaju loe
dejstvo na sadanjost, pretpostavite kakve e posledice
izazvati u budunosti.
Vreme kad preduzimamo ispravne korake ka kreaciji
sopstvene budunosti je kad ponemo da koristimo afirmacije.
Ne gledajte svet oko sebe da bi dobili ocenu za ono to radite,
pogledajte u svoju duu i od nje traite saglasnost. M Mo or ra at te e d da a
b bu ud de et te e z za ad do ov vo ol lj jn ni i s sa a o on ni im m t to o r ra ad di it te e, , a a n ne e s sa a o on ni im m k ka ak ko o v va as s
o ok ko ol li in na a v vi id di i. Kako god shvatili prethodnu reenicu, ona je
kljuna.


U UM MA AN NJ JI IT TE E S SN NA AG GU U E EM MO OC CI IJ JA A


Kada pronaete misao koja izaziva emociju, moete da je
analizirate i utvrdite zato se to dogaa. Kada unesete malo
svetla u ovu oblast tada istite svoj um i budue emocije gube
svoju snagu. Poeete da razmiljate drugaije i izgledae kao
da izlazite iz magle.
Nabrojau korake koji e doneti svetlo u najmranije
podruje vae linosti:

1 1. . U U m mo om me en nt tu u k ka ad da a o os se et ti it te e e em mo oc ci ij ju u o os sv vr rn ni it te e s se e k ka a u un nu ut tr ra a. .

68

Umesto da stupite u interakciju sa onim za ta mislite da vam je
izazvalo emociju, ignoriite ga i pogledajte vae misli. Recimo da
diskutujete o neemu sa vaim partnerom i da postajete ljuti. U
momentu kad ponete da oseate bes, ignoriite partnera (ali
neno) i pogledajte unutar sebe.

2 2. . P Pr ro on na a i it te e m mi is sa ao o k ko oj ja a s se e p po oj ja av vi il la a k ka ad da a i i e em mo oc ci ij ja a

Nemojte generalizovati stvari ve idite do najfinijih detalja.
Recimo pronali ste misao: Ona umilja da sve zna

3 3. . I Iz zo ol lu uj jt te e t tu u m mi is sa ao o

Znai traimo pojedinanu misao a ne grupu. Moda su se posle
nje javile i druge misli koje pojaavaju emociju, ali ova je
najbitnija. Neete uraditi posao ako pokuate da procesirate
grupu misli.

4 4. . U Up pi it ta aj jt te e s se e z za a t to o s st te e t to o p po om mi is sl li il li i

Zato ste pomislili: Ona umilja da sve zna, a ne neto drugo?
Upitajte sebe zato i saekajte. Ona uvek ima odgovor na
sve i to izaziva moj bes.

5 5. . P Po on no ov vi it te e o ov vo o d dv va a p pu ut ta a

Pokuajte da usmerite misaoni proces tako da vam otkrije strah
koji uvek lei u pozadini. Na svaki odgovor nesvesnog pitajte
zato. Zato mi je neprijatno to ona uvek ima odgovor na
sve? Zato to ona misli da je pametnija od mene. Zato je
bitno da li je ona pametnija od mene? Zato to moda i jeste,
a ja se plaim da nisam pametan. U stvari ja mislim da sam glup.

6 6. . T Te es st ti ir ra aj jt te e

69

Sledei put u slinoj situaciji posmatrajte da li postajete
emotivni ili ne.

Ovo nije ba jednostavan proces, ali e vas reiti mnogih
problema i neprijatnosti u budunosti. Poeete da stvari
posmatrate u drugaijem svetlu i shvatiete da je strah samo
jo jedna vrsta emocije i prihvatiete da on postoji u vama. To
e veoma umanjiti njegovu snagu i postaete slobodni da radite
ono to elite. Svet e postati mnogo prijatnije mesto za ivot.


D DO OB BR RO O I I Z ZL LO O


Dobro i zlo su subjektivni termini. Kao i veina ljudi moda
ete sebe proglasiti loim ako kradete. Ali krau moemo da
posmatramo kroz razliit sklop okolnosti. ta ako kradete zato
to vam je novac potreban za operaciju deteta i to je jedini
nain da mu spasite ivot?
ta emo sad? Da li ste dobri ili loi? Na ovom primeru
vidimo koliko granica izmeu dobra i zla moe biti zamagljena.
Svako ima sopstveno shvatanje dobra i zla, a vae se sigurno
razlikuje od mog.
Verovatno oruanu pljaku ili ubistvo karakteriete kao
neto to je loe (namerno izbegavam re zlo). Takoe re loe
koristite da opiete i druge stvari koje vam se ne sviaju. ak i
kada napravite trivijalnu greku vi je nazivate loom i asocirate
je sa svim ostalim to je loe na svetu.
Ovo se deava zato to je zajednica bazirana na osnovnim
religioznim principima. Ovi principi nas ue da se zlo kanjava a
dobro nagrauje. Ovo vam moe biti prihvatljivo kad je u
pitanju ubistvo, ali da li prihvatate da vae dete bude kanjeno
ako u koli napravi gramatiku greku? U sebi asocirate koncept
biti lo sa patnjom i kaznom. Da bi izbegli kaznu za svoje
70

postupke izbegavate odgovornost i prebacujete krivicu na
druge ljude ili okolnosti.

Morate da izmenite gledite! Gledajte na stvari sa
aspekta uzroka i posledice. Kad god bilo ta uradite to izaziva
posledice. Ponekad ljudi o njima sude kao o dobrim ili loim.
Istovremeno drugi ljudi sude na drugaiji nain, moda ak i
suprotan. Nema naina da zaustavite ljude da neprestano
donose sud o vama. Ali ako ivite ivot baziran na njihovim
sudovima, nikada neete nai sreu.
M Mo or ra at te e d da a i iv vi it te e i iv vo ot t k ko oj ji i e e b bi it ti i b ba az zi ir ra an n n na a v va a i im m
t te e n nj ja am ma a i i e el lj ja am ma a. Ovo nije sebino - to je jedini ispravan
nain na koji treba iveti.
Svaka akcija ima odgovarajuu reakciju, to je injenica
proistekla iz zakona o odranju energije. Energija ne moe biti
izgubljena - samo izmenjena. Svaki put kad emitujemo neki vid
energije ona pogaa i menja energiju celine. Ovo izaziva efekte.
Efekat ili reakcija je upravo proporcionalan koliini emitovane
energije i dolazi iz suprotnog pravca. Drugim reima, ta god
poaljete to vam se i vraa, istom koliinom i kvalitetom. Da
budem jo jasniji, ne ocenjujte postupke kao dobre i loe ve
inite ono to elite da vam se vrati i neete pogreiti. Poto
ovaj zakon oduvek postoji i uvek e postojati, nema potrebe da
ga proveravate i zato pazite ta emitujete ka univerzumu.
Jedini problem je to ne moete direktno da vidite efekte
misli. Ako gurnete oveka i on padne, odmah vidite efekte te
vae fizike aktivnosti. Misli su suptilnije i njihov efekat dolazi
sa zakanjenjem. Ovo kanjenje je univerzum postavio kao
zatitu od opteg haosa. Zamislite ta bi se desilo kad bi se
misli svih ljudi odmah odraavale! Ljudi naalost nemaju
kontrolu nad svojim mislima i ova zatita je neophodna.

Bacite paljivo pogled unazad na va ivot i posmatrajte
ta se desilo. Videete da su vas misli i akcije proizale iz njih
dovele u situaciju u kojoj se nalazite. Misli, akcije i oseanja su
71

uzrok a posledice pronaite tu negde, u vaem ivotnom
okruenju. Samo pazite, ponekad su vae namere skrivene i od
vas samih. U nameri da nekome pomognete moda se krije elja
za nagradom. U tom sluaju ono to aljete je veoma razliito
od onoga to prikazujete spoljnom svetu. Zakon uzroka i
posledica podrazumeva da ste odgovorni za sve to dolazi od
vas. To podrazumeva izmeu ostalog, ono to mislite i ono to
oseate. Zaista ponekad izgleda da je ivot veoma komplikovan,
meutim on to nije.
Vi izbegavate da budete loi. Kada uradite neto to se ne
slae sa vaim principima, to nazivate loim. Loe zahteva kaznu,
a vi ne elite da uz kaznu jo dodatno budete oznaeni u
drutvu i kao loi. ta radite u tom sluaju? Izbegavate da
preuzmete odgovornost i osuujete druge. Mnogo bolje bi bilo
kad bi prihvatili odgovornost i uili iz vlastitih greaka. Greke
nisu zlo, one su samo greke! Sledei put moete postupiti
drugaije da bi izbegli pojavu greke i time dobiti vie
samopouzdanja.

Zanimljivo je da se novac esto povezuje sa pojmom zla.
Primere za to moemo nai u svakoj zajednici, posebno ovde kod
nas. Filmovi obino prikazuju bogatae kao loe momke, a
siromahe kao dobre. Religija je mogui izvor ovih stereotipa.
Novac nije ni dobar ni zao, on je samo energija. Vi i novac ste
dve razliite stvari - vi niste koliina novca koji posedujete.
Biti bogat ili siromaan ne znai biti dobar ili zao, ma koliko da
su ovi stereotipi snani. Oba ova stanja imaju svoj uzrok i
posledicu.
Novac je energija, pa ako ste siromani to znai da imate
stav kako za vas niega nema dovoljno. To takoe znai da ste
blokirali protok univerzalne energije. Ako ste bogati stav je
obrnut - svet je izvor izobilja! Oba stanja su suprotnosti na
istoj skali. Ono to moete da radite sa novcem je sjajno. U
stanju ste da uivate u mnogim zadovoljstvima koje ovaj svet
moe da ponudi, u u s st ta an nj ju u s st te e d da a b bu ud de et te e s sl lo ob bo od dn ni i! Moete da
72

pomognete mnogim ljudima i postanete izuzetan lan zajednice.
Novac moe da bude dar za vas i one oko vas tako to e
poboljati kvalitet vaeg ivota. Ono to obavezno morate izbei
je pohlepa, a to radite tako to posmatrate misli kada se govori
o novcu. Putem misli moete da imate sve to elite.

Duni ste da promenite verovanja vezana za novac ako
elite da on ue u va ivot. Nedostatak novca je sigurno znak
nedostatka samopotovanja, oseanja krivice i manje vrednosti.
Ovo neka vam bude stalno na umu: v vi i z za as sl lu u u uj je et te e s sj ja aj ja an n i iv vo ot t
i is sp pu un nj je en n i iz zo ob bi il lj je em m! ! Bez obzira ko ste ili ta ste radili u
prolosti, vi ste dete Univerzuma i on e vam dati sve to
poelite. Promenite nain razmiljanja i umesto o dobru i zlu
razmiljajte o uzroku i posledici. Tada dobijate kontrolu nad
vaim ivotnim putem. Prvo preuzmite kontrolu nad mislima i
akcijama koje iz njih proizilaze. Uspeni kontroliu svoje akcije
i rezultate.


S SP PO OL LJ JN NI I S SV VE ET T J JE E O OD DR RA AZ Z U UN NU UT TR RA A N NJ JE EG G


Ono to vidite oko vas je odraz vas samih. Naravno, ne
mislim da okolina izgleda kao va odraz u ogledalu, nego da je
ivot vae ogledalo. Ono to vidite oko vas je refleksija vaeg
unutranjeg stanja. Ovo je tako ba zbog toga to vam se vraa
ono to aljete. Vaa volja udruena sa namerom vam pribliava
ljude i okolnosti koje su sline vama. Slino privlai slino je
univerzalni zakon atrakcije koji ovo potvruje.
Moete da napravite velika poboljanja u vaem ivotu
samo gledajui okolo i posmatrajui ta se dogaa. Ovo je slino
ogromnom povratnom mehanizmu koji vam omoguava da vidite
ta se deava u vaem biu. Ako vam se ne svia va okolni svet,
jedini nain da ga izmenite je da radite na promeni unutranjeg
sveta. Ako su oko vas uglavnom ljutiti ljudi to pokazuje da ima
73

skrivenog besa u vama. Vi ga projektujete okolo i on vam se
vraa sa svih strana. Znamo da je bes kao i svaka negativna
emocija proizvod straha. Sve je refleksija, i kad stvari
oslobodimo kamuflae vidimo da u pozadini lee ili strah ili
ljubav.
Ponekad ne moete da pronaete odgovor na neto to vas
se veoma tie. Primetili ste da ili situacija predugo traje ili vam
se esto ponavlja u ivotu, sve dok je ne reite.
Na ovaj nain vam univerzum pomae da uite. Ponekad
vam je odgovor ispred nosa i sadran je u nekoj navici ili
shvatanju, a ponekad morate da zavirite u prolost.
Kad konano naete odgovor, onda moete da se menjate i
usmerite ivot u pravcu koji elite. Taj posao samo vi moete
da zavrite. Ja sam objasnio tehniku poveane panje uz pomo
koje moete da posmatrate ta se deava u vama, a vi odradite
ostalo.
Ako vam je dosadilo da vas drugi kontroliu onda radite na
vlastitoj osobini da kontroliete druge, tj. eliminiite je. Ako
vam je muka to ste okrueni ljutitim ljudima, eliminiite bes iz
vaeg ivota. ta e se desiti? Ti ljudi polako poinju da se
udaljavaju od vas jer vie nemaju razloga za ljutnju. Moe se
desiti i da ostanete meu njima ali menja se situacija - ako
nema ljutnje vie ne oseate jak emotivni pritisak. Ako se
promenite, ta se deava sa vaim partnerom ili prijateljima?
Ako ne ele da se menjaju lako se moe desiti da promenite
drutvo. Ne moete ih vi promeniti, mogu samo da slede va
primer.
Ako ste nekom primer znai da ste postali najbolji to
moete biti, ali molim vas, bez serviranja vaih ideala drugima!
Pokaite se svetu nainom svog ivota a ne nepotrebnim
brbljanjem!
Zapamtite da moete da uite iz svega u vaem ivotu, ne
samo od ljudi. Postoji razlog zato ste roeni ba od vaih
roditelja i u datim okolnostima. Moete iz toga da nauite
stvari koje neko drugi i ne sanja. Zbog toga ste jedinstveni i
74

imate jedinstven, samo va skup okolnosti. Vae je da otkrijete
sebe jer ste dobili sve to vam je potrebno. Okolnosti u kojima
se nalazite su vae lekcije. Lekcija se konstantno ponavlja dok
je ne nauite a onda ide sledea. To je ivot. Ova ponavljanja
moete da vidite ako zastanete i posmatrate.
Setite se svih osoba sa kojima ste imali ljubavnu vezu.
Primetiete izvesnu slinost meu njima. Sve one izgledaju
razliito, imale su razliit ivot ali pokazuju sline
karakteristike. Moda su svi pokuali da vas kontroliu, prvo
fiziki a zatim i emotivno. ivot je refleksija - pogledajte
paljivo i moda ete pronai sklonost ka kontrolisanju drugih u
sebi. Moda kontroliete decu ili kune ljubimce. Upitajte se
odakle potie ta osobina u vama. Moda iz straha.
Moda imate problem sa autoritetima kao to su recimo
bili vai roditelji. Ovaj problem vas je kasnije pratio tokom
kolovanja, a sad kad ste odrasli, moda imate problem sa
policijom ili efovima na poslu. To se ponavlja sve dok ne
prihvatite poslunost. To naravno ne znai da morate da budete
posluni kao pas, ve da morate da savladate lekciju poslunosti.
Drugim reima, dok god poslunost doivljavate emotivno
lekcija nije savladana!

Ove situacije sami privlaite kako bi nauili stvari o sebi.
Morate sami da pronaete ta je to u vama sa ime morate da
se izborite. Ako ste perfekcionista, moda se naete u vezi sa
partnerom koji se oblai aljkavo. To e vam pokazati neto o
vama. Kad pogledate partnerovu garderobu i to vas razljuti, eto
kljua koji treba da potraite u svom unutranjem svetu. Nain
na koji ete saznati gde da traite je da uvidite ta vas ljuti i
koliko jako. to jaa ljutnja - vie ima da se ui.
Drugim reima, gurnuti ste sa sredine ivotnog tunela na
jedan od zidova. Kada je to guranje prejako, onda zaista morate
da zastanete i da se suoite sa neim - inae ste u konstantnoj
nevolji! Promenite svoj unutranji svet i va spoljni svet e se
odmah promeniti.
75

Kako se popravljate i kreete ka prosvetljenju vi delujete
na druge ljude. Ne morate da radite ba nita, a ljudi iz okoline
e dobijati male darove samo zato to su pored vas. Postaete
traeni!


G GR RA AN NI IC CE E - - V VA A A A Z ZA A T TI IT TA A


Svi imamo fizike granice i njih je vrlo lako definisati.
One su u okolini fizikog tela. Kada vam se neko nepoznat
pribliava, postoji taka kad je on previe blizu. U tom sluaju
se sklanjate ili preduzimate neku akciju. Ako je akcija
nemogua, kao to je u prepunom autobusu, tada poinjete da
se oseate neprijatno. Granice variraju od oveka do oveka.
One e biti dalje od tela ako ste u kontaktu sa strancem, a
mnogo blie ako ste u zagrljaju sa voljenom osobom. Postoje i
drugi vidovi granica i imate ih u svim oblastima ivota.
Personalne granice su takoe linija razdvajanja izmeu vas i
drugih ljudi. One definiu ta je prihvatljivo a ta nije u
njihovom ponaanju prema vama. Takoe definiu kako vas ljudi
tretiraju i ta mogu da vam kau.
Ponekad ove granice nisu jasne jer ste nesvesni njihove
funkcije ili ih niste precizno definisali. Kada ljudi preu granicu
vi postajete uznemireni i to znai da imate granice, ali moda
toga niste svesni.

Za razliku od fizikih, personalne granice su subjektivne i
skrivene. Drutvo je postavilo standarde koji generalno
pokrivaju i personalne granice. Veina ljudi zna da je neutivo
napadati druge. Znajte da imate problem ako niste tano
odredili gde su vae granice! A niste ih odredili zbog sledeeg:

1. N Ne e z zn na at te e g gd de e s su u v va a e e g gr ra an ni ic ce e jer ih jednostavno jo niste
definisali.
76

2. M Mo o d da a j jo o n ni is st te e s si ig gu ur rn ni i k ko o s st te e i i t ta a e el li it te e. Ovo veoma
oteava postavljanje granica.

Granice moete postaviti razmiljanjem o vaem moralu,
vrednostima i ciljevima. Ono to je vano za vas, definie vam
poziciju na kojoj ste. Jedan od naina da definiete svoje
granice je da to uradite putem oseanja: upitajte sebe ta
oseate kao dobro a ta ne. Tada ste u stanju da osetite
marginu svog bia i postavite granice. Svi smo mi vrlo razliiti
od ljudi iz nae okoline, a to znai da ljudi moda ne znaju gde
su nae granice postavljene i lako mogu da ih nesvesno preu.
Kada se to desi vi se oseate loe a ponekad i ne znate
zato. To moe da se desi kada neko kome verujete loe postupa
prema vama. On je preao granicu ali vi niste sigurni u to jer ga
potujete i smatrate da uvek ini prave stvari.

U drugom sluaju, vi dobro znate gde su vam granice ali ne
inite nita da bi zatitili njihov integritet. Znate da je
odreeno ponaanje prema vama neprihvatljivo, a kada se va
partner tako ponaa, vi ne inite nita da ga zaustavite. Ovo
potie iz straha - neto e se desiti ako zatitite svoje granice!
Moda ete ostati bez partnera ili se bojite da ne povredite
tua oseanja.

Moda inite sve za vaeg partnera i decu, stavljajui
njihove potrebe iznad svojih, dok va sopstveni ivot polako
gubi na vanosti. Ovo pokazuje da imate strah koji vas
primorava da rtvujete sopstvenu sreu zbog sree nekog
drugog. Ovo naravno nije svestan proces. Plaite se da ako ne
postupate ovako i ne uinite partnera srenim on e vas
ostaviti. E, ovde bih imao svata da napiem ali u ipak da
ostanem pristojan!
U svakom sluaju vae granice su izgaene i imate oseaj
koji vam ukazuje na to. U stanju poveane panje potraite
misli koje vode do ovih oseanja.
77


Definisanje personalnih granica je dobro i zdravo za
svakoga. Iz jasno definisanih granica proizilaze dve vrlo vane
stvari:

1. Oseate se bezbedno i raste va oseaj dostojanstva. To
se deava zato to postavljate sebe na prvo mesto. ak i
kada imate decu, vae potrebe su primarne. Ako vi niste
sreni, tada e se to itekako odraziti i na decu. Ovde
moram neto da primetim. U ivotu nisam naiao na vaniju
stvar od postavljanja sebe na mesto koje vam pripada -
mesto broj 1. Ali naravno, ovo podrazumeva da niste
zatrovani egoizmom. Veina ljudi ovo nije uinila i otuda
mnogo patnje na svetu. To znai da najmanje radite za
sebe.

2. Definisanjem granica inite da se i drugi ljudi u vaoj
blizini oseaju bezbedno. Time pokazujete ljudima ta
elite a ta ne, i time eliminiete njihov strah (kako da
postupaju sa vama). Jasno im stavljate do znanja kako
mogu da se ponaaju u vaem prisustvu a kako ne.

Primetiete da neki ljudi rado prihvataju vae granice, a
neki nastavljaju da se ponaaju kao skotovi. Obratite panju
kako ti isti skotovi reaguju kada ih opomenete. Ako im se
obratite agresivnim tonom glasa spremni su na sukob. Ako im se
obratite pasivnim tonom onda vas ignoriu i ne shvataju
ozbiljno. Reenje je da im se obratite neutralnim tonom. Ja
takve stvari najradije reavam amarima ali to vam ne
savetujem. Ako vam jo nije jasno - granice se postavljaju kada
kaete ne. t to o k ka as sn ni ij je e k ka a e et te e " "n ne e" ", , t to o j je e v va a p pr ro os st to or r k ko oj ji i
s st te e o og gr ra an ni i i il li i m ma an nj ji i! !
Postavljanje personalnih granica je najbolji znak da
potujete sebe. To je energija koju aljete, a ve znate da e
vam se ta energija vratiti kao potovanje od strane drugih.
78

Sa postavljenim granicama postajete kralj svog
univerzuma, a kralja svi vole ili bar potuju. Treba li vam jo
neto?


K KR R E E V VA AM M P PR RA AV VI IL LA A


Jednom kad postavite granice vi kreirate pravila i
regulative oko njih. To znai da kad god vam neko uradi neto i
prekri pravila, vi odgovarate na odreeni nain. Sva pravila su
uglavnom postavljena prema vaim uverenjima, tj. vi postavljate
pravila da bi zatitili sopstvena uverenja. Kad ste uvereni u
neto, slepi ste za informacije koje bi mogle da vas razuvere.
Svi nemiri nastaju kada ljudi ili dogaaji ne potuju vaa pravila.
Kada su pravila prekrena postajete nezadovoljni i to vam
signaliziraju emocije. Drugim reima, vaa uverenja su okidai
za vae emocije. Naveu par pravila koje sam uo od ljudi koji
su ih postavili.
ena treba da radi kune poslove zato to je ena. Ovo
uverenje moe da donese partnerima mnogo nevolja i zagora
im ivot, to svi znamo.
Ja sam uspean samo ako sam bogat. Bogat je onaj ko ima
milion evra. U naim uslovima ovakvo uverenje zvui suludo, ali
ovaj ovek je doao do sume koja je bila upola manja i opet je
patio to je neuspean. Kakav komentar moemo da damo na to?
Ba ima ludog sveta!
Evo vrlo jednostavnog naina da promenite ivot:
promenite vaa pravila. Promenite ih, ali ih prvo proverite
ispravnom logikom. ta drugo rei?





79

P PO OS ST TA AN NI IT TE E U US SP PE E N NI I ! !


Uspeh je teko definisati. On dolazi u mnogo razliitih
oblika i moe da se odnosi na sve oblasti ivota. Uspeh se
obino dovodi u vezu sa bogatstvom i slavom. Za vas je moda
uspeh ako pronaete savrenog partnera i ostvarite harmoninu
ljubavnu vezu. Za mene je ogroman uspeh ako zavrim ovu knjigu
(posebno zato to nisam pisac). U svakom sluaju uspeh je vrlo
relativan pojam. On podrazumeva da postignete zadovoljavajui
rezultat nakon to ste neto zapoeli. Moete da podelite ivot
na oblasti i pokuate da postignete uspeh u svakoj. Postavljanje
ciljeva u svakoj oblasti ivota je svakako vaa prva obaveza.

Ne moete da merite svoj uspeh tuim merilima. Vi ste
jedinstveni, a ivot nije takmienje sa vaom okolinom. Posebno
ivot nije takmienje sa glumcima ili pevaima takozvane
narodne muzike koji se ne skidaju sa televizije. Va cilj je
podizanje kvaliteta ivota i lino usavravanje. To znai da
treba da preete put od onoga to ste bili jue do neeg mnogo
boljeg, to ste danas i sutra. Na ovom putu napretka svako od
nas kree sa razliite pozicije. Vi imate sasvim drugaije
prepreke na putu nego ja i to je zato to ivimo i radimo u samo
nama svojstvenim okolnostima.

Neuspeh je samo nepostizanje zadovoljavajueg
rezultata. Neuspeh nije emocija. Kada ne dobijete eljeni
rezultat, moda osetite emociju razoarenja ali to i dalje samo
znai da rezultat nije postignut. Ustvari, ne donosi neuspeh
emociju, ve to to sudite sebi. Ako sudite sebi to znai da se
poredite sa nekim. Problem je u tome to ne znate u kakvim se
okolnostima taj neko nalazi, kakav je njegov unutranji svet,
kakve su mu prepreke postavljene. Ono to znate o njemu je
vrlo malo. Ovakvo poreenje vas samo poniava pa zato
prestanite sa tom praksom zauvek.
80


Postoji nain koji vam garantuje da nikad neete biti
neuspeni. Najlaki i najsigurniji nain da se to postigne je da
se nikad ne zaustavljate. Da bi bili uspeni, morate da se
neprekidno kreete ka cilju koji ste zacrtali. Moda ga neete
ostvariti u prvom satu prvog pokuaja, ali zar je to razlog da
odustanete? Uporni pobeuju! Svi uspeni ljudi pokuavaju
mnogo puta dok ne postignu cilj. Mi vidimo samo njihov krajnji
rezultat i divimo se uspehu. Oni jedini znaju ta su sve progutali
na tom putu. Zanimljiv je primer Edisona, koji je izumeo
elektrinu sijalicu. To mu je uspelo tano iz hiljaditog pokuaja.
Kad ga je novinar pitao kako to da je toliko uporan odgovorio je:
Mladi gospodine, ja sam prvo otkrio 999 naina kako se sijalica
ne pravi". Eto ta znai biti genije!
Ako stanete pre nego to ste postigli cilj - vi ste
neuspeni. A Ak ko o s se e n ne e z za au us st ta av vi it te e, , b bi i e et te e a ap ps so ol lu ut tn no o u us sp pe e n ni i.
Postoji li ita jednostavnije.
Postoji nekoliko razloga koji vas spreavaju da uspete:

1. Nedostatak fokusa.

Niste pravilno fokusirani na eljeni rezultat. Moda elite
da uradite vie stvari odjednom? To e vam teko uspeti. Moda
ste rasejani ili zbunjeni ? Jedini nain da sigurno uspete je da
radite samo jednu stvar, sve do ostvarenja.

2 2. . M Mo o d da a p pr ro oj je ek kt tu uj je et te e n ne eg ga at ti iv vn ne e m mi is sl li i. .

Misli su energija. Mnogo misli u jednom pravcu ima teinu.
Ako stalno aljete negativne misli u pravcu vaeg cilja, tada
ustvari energiju odvlaite od onoga to elite.
Verovatno je uzrok neki raniji neuspeni pokuaj. Na ovaj
nain vi ste takoe uspeni - ali u promaajima.

3 3. . N Ne e e el li it te e o os st tv va ar re en nj je e d do ov vo ol lj jn no o s sn na a n no o. .
81


ta god je to to elite, ono zahteva da aljete energiju
ka njemu. Moda ne elite neto ba toliko da bi rtvovali
previe energije. Ovo u najbolje objasniti na primeru zarade.
Zaraujete recimo - 200.000 godinje i elite 300.000. Moda
ste lako doli do posla koji donosi 250.000 a posao koji donosi
300.000 zahteva da radite i prekovremeno. Ako ne prihvatite
dodatni rad znai da vam elja i nije bila toliko jaka. U svakom
sluaju cilj nije ostvaren.
Evo kruga koji vodi do uspeha:

1. Prvo morate da odluite ta elite da postignete.

2. Morate da planirate ta ete uraditi po tom pitanju. Plan
ini ivot lakim jer daje putanju koja vas usmerava ka
neemu. Napiite taj plan.

3. Radite po planu koji ste stvorili. Bez akcije nema niega.
Fiziki nivo zahteva da uloite fiziku energiju.

4. Pogledajte rezultate. Da li na kraju ovog kruga imate ono
to elite? Ako imate zaustavite se, ako ne idemo dalje.

5. Analizirajte rezultate i uporedite sa planom. Moda ste
omanuli u planiranju pa onda ispravite neke greke.

6. Planirajte kako ete dalje. Da li je potreban novi plan ili je
ispravljanje starog dovoljno.

7. Radite po planu koji ste stvorili ...... i tako dalje.

Ovo verovatno zvui kao previe sloeno, ali nije. Ovaj
krug se primenjuje u svim oblastima ivota, primenjuju ga kako
uspeni ljudi tako i uspena preduzea. Primetili ste da nema
stajanja, to je osnovni princip uspeha. Ko stane moe samo da
82

ide kui i da tuguje. Krug e vam olakati ivot i neete lutati u
magli. Ako napravite greku uradite sledeeg puta neto
potpuno drugaije. Evo ta ljudi uglavnom rade u ivotu.
Ponavljaju stalno jednu istu stvar, a oekuju razliite
rezultate. To je ujedno i jedna od definicija ludila.

Prestanite da razmiljate u terminima dobra i zla -
razmiljajte o uzrocima i posledicama.

Moda mislite da je greka zlo, a drutvo kanjava greke.
Ovo je naopako razmiljanje - greka nije zlo, ona je samo
greka. tavie, na grekama uimo. Kad god pogreimo tada
znamo ta ne treba da inimo sledei put (setite se Edisona) i
sve smo blii uspehu. Postoji i jedna alternativa kako da uspete.
Iskopirajte neiji sistem uspeha i primenite ga u svom sluaju,
da vam slui kao model. Ovo uopte nije loa ideja ali je problem
to neete znati ta ne treba da radite (greke) pa e vae
iskustvo za budunost biti mnogo siromanije.

Kada ne postignete uspeh nemojte se smatrati
neuspenim, nemojte se smatrati ponienim jer to i niste.
Neuspeh znai samo da niste postigli neto. To neto i vi ste
potpuno odvojeni. Smatrajte samo da niste uloili dovoljno
energije, a mogli ste. Ne zaboravite - nemogue je ne uspeti, i
zato kaite: ja sam uspean, jer to je sva istina!


Evo i jedne vebe koju bi obavezno trebali da uradite:

1. Napiite pet stvari koje ste uspeli da ostvarite jer ste bili
uporni.
2. Napiite pet stvari u kojima niste uspeli zbog nedostatka
upornosti.
Kada ovo uradite sve e vam biti jasnije.

83


O OD DG GO OV VO OR RN NO OS ST T


esto se deava da od drugih oekujete da urade ono to bi vi
trebalo da uradite. Time im preputate i vau odgovornost. A
odgovornost je faktor koji e osigurati uspeh u svemu to
preduzimate.

Bez preuzimanja odgovornosti garantovano idete ka
neuspehu.

Odgovornost znai da kontroliete va ivot, u suprotnom
biete kao list na vetru. Kada stvari krenu loe znai da se
javila greka. Vi ne preuzimate odgovornost za va ivot ba
zbog toga da bi mogli nekoga ili neto da okrivite za tu greku.
Ovo smanjuje patnju koja nastaje kad se pogrei.
Va sud ini da greku smatrate neim loim. To je zato
to razmiljate sa aspekta dobra i zla ili zato to sebe ne
potujete dovoljno. Ve smo rekli da bez greaka nema ni
napretka. Greke vas ue ta ne treba da radite i otvaraju nove
opcije. Ako greke posmatrate iz dualiteta dobro - zlo,
smanjujete anse da postignete eventualni uspeh. Ova navika
vas tera da se fokusirate na greku umesto na novi put, i tera
vas da se sami kanjavate. Posmatrate uspeh drugih i sebe
doivljavate kao nekog ko nita ne moe da uradi a da ne
pogrei. Ono to je skriveno od vas je injenica da i drugi
pokuavaju mnogo puta pre nego to uspeju.
Preputate odgovornost drugim ljudima ili dogaajima
zato to tada moete da izgradite iluziju da ste nepogreivi i da
ne snosite nikakvu krivicu za ono to vam se desilo. Ovo radite
zbog straha od neuspeha. Obino se odgovornost preputa
partneru, efovima na poslu ili ak vlastima, to je kompletno
ludilo! Posle toga ih je lako okriviti ako neto krene loe.

84

Postoji dobar razlog zato treba preuzeti sopstvenu
odgovornost. A Ak ko o j je e p pr re ep pu u t ta at te e d dr ru ug gi im ma a u uj je ed dn no o g gu ub bi it te e i i v va a u u
m mo o ! !

Bacanje krivice na druge vam moda izgleda kao dobra
stvar. esto ete tako prevariti nekoga da vi niste krivi ni za
ta. Problem je samo u tome to gubite mo. Gubite je zato to
ne prihvatate uee u dogaajima. Vau mo upravo predajete
ljudima koje okrivljujete.
Da bi bili moni morate da preuzmete odgovornost za va
ivot i sve u njemu. To znai da su rezultati svega to radite
samo vai. Biti odgovoran znai biti sposoban za odgovor. Sama
re kae.
Ovo su etiri pojma koja signaliziraju da niste preuzeli
odgovornost:

1 1. . P Pr ra av vd da an nj je e. .

Pravdate se kada neto niste uradili. Recimo da elite da
izgubite na teini i odluili ste da dosta etate. Ali napolju pada
kia ili je previe vrue. Pa ko sad da pokisne ili da se oznoji. E,
ovo su zaista sjajna opravdanja, ali ta bi sa gubitkom teine?
Pravdanje vodi direktno u neuspeh.
Pronaite momente kada se pravdate, odluite ta je
najbolje da uradite i ta vam je stvarni cilj.

2 2. . K Kr ri iv vi ic ca a j je e n na a d dr ru ug gi im ma a. .

Kaete da je neko drugi odgovoran. Ovo ba nije pametno
jer tada drugome dajete vau mo. Da li je to ono to elite? Da
idete okolo i druge krivite za va neuspean ivot.

3 3. . K Kr ri iv vi ic ca a j je e n na a o ok ko ol ln no os st ti im ma a i il li i d do og ga a a aj ji im ma a. .

85

Ovo je opravdanje koje je potpuno nepotrebno. Ako treba
neto da uradite a recimo pada kia, vi kaete neu da
pokisnem. Vreme ne moemo kontrolisati pa tako ono nije
odgovorno ni za nae postupke.

4 4. . K Kr ri iv vi ic ca a j je e n na a o ob bj je ek kt ti im ma a. .

Etiketirate predmete kao dobre ili loe. Televizija, oruje,
automobili, alat nisu dobri ili zli, ve aktivnosti koje su rezultat
njihove upotrebe.

Obino mislite kad krivica padne na vas da ste vi loi.
Ponovo razmiljate u terminima dobro - zlo i beite od loeg.
Menjajte takvo razmiljanje!
Ako mislite da bi u budunosti mogli da omanete, onda ve
sad prebacujete krivicu na nekoga. Znai unapred ste se
spremili za beg od odgovornosti. Takoe vam ta injenica
omoguava da budete lenji. Moete da lepo prilegnete i kaete:
Pa, ne mogu nita da uradim u vezi toga zato to.... Problem sa
prebacivanjem krivice na druge je taj to to izgleda kao korisna
stvar. Ljudi u vaoj okolini vas razumeju i prihvataju vaa
opravdanja zato to su i oni takvi, vaa okolina je uvek va
odraz.
I oni sigurno prebacuju krivicu na druge pa se odlino
razumete. Kada ste preneli odgovornost na druge, oni od tog
momenta upravljaju vaim ivotom. Tako se moe desiti da se
upravljate prema svom komiji ili horoskopu. Moda vam proe
ceo ivot a da ne shvatite da ste pod kontrolom. Kreete se u
ritmu energije drugih ljudi. Ovo je mnogo gore nego to izgleda
dok itate.

Pomenuo sam horoskop. Zvezde zaista poseduju energiju.
Ovo znai da neki ljudi mogu da nacrtaju mapu vaih tipinih
karakteristika i vaeg potencijalnog puta. Ali ovo ne znai da
ete iveti ivot prema horoskopu. Vi ste odgovorni za vau
86

sudbinu. Kada radite na svom linom razvoju, menjaju se vae
karakteristike i va put. Od tog momenta vie se ne upravljate
po zvezdama ve radite ono to elite.
Da bih ovo proverio dao sam nekim veoma poznatim
astrolozima da urade moj horoskop. Toliko su omanuli da nisam
mogao da im preutim. Nekada sam mislio da je ivot borba
protiv horoskopa - da vam je nebo dalo karakteristike koje
morate da izmenite u njihovu suprotnost, jer sam ih shvatao
kao mane. Sada mislim sasvim drugaije: itanje horoskopa je
isto gubljenje vremena. I jo neto - ako se horoskop ba
poklapa sa vaim ivotom nemojte biti presreni zbog toga. To
samo znai da nemate slobodne volje ni u tragovima. Ba
nezgodno! Gde je tu izazov? ta uopte hoete od ivota?

Isto vai za vidovnjake. Sreo sam par njih koji su zaista
znali posao (nisu iz nae zemlje). Vrlo dobro su pogaali stvari iz
moje prolosti. Ali sadanjost i budunost u mom sluaju je za
njih bila tajna. To je zato to sam ve stvorio mehanizam koji
kreira budunost po mojoj volji. Problem svih vidovnjaka je to
oni vide samo jednu od verzija budunosti.
Kad god donosite odluku vi kreirate budunost. Ako
kaete da ili kaete ne, to je vrlo razliito. Put se tu
razilazi na dve strane i budunost moe da se mnogo izmeni - u
zavisnosti ta ste izabrali. Takvih raskrsnica ima bezbroj u
ivotu i poto vam je Bog dao slobodnu volju, sami birate put.
Koji je taj vidoviti genije koji e da vidi sve te raskrsnice i
petlje - vau slobodnu volju na delu? Sad vam je moda i jasnije
zato morate da preuzmete odgovornost za vae postupke. Na
taj nain vi kreirete vau sopstvenu budunost a ne neko drugi.
Budunost kreirate tako to pruzimate odgovornost nad onim
to dolazi iz vas. Vaa personalna snaga dolazi iz injenice da
sami kreirate svoj svet. U sledeim poglavljima u vam pokazati
kako da kreirate svoj svet i svoju budunost ali molim vas,
nikada nemojte okriviti nikoga za ono to vam se dogaa.
87

Odgovornost znai da moete da pogledate u ogledalo ivota i
nauite vae lekcije. Bez ovoga va svet je crn!


P PR RI IH HV VA AT TI IT TE E I I V VO OL LI IT TE E S SE EB BE E! !


Ova kjniga je bazirana na tehnici praenja sopstvenih
misli i konceptu poveane panje. Ovo su tehnike koje e vam
pomoi da funkcioniete optimalno. Meutim, postoji posebna
oblast iz koje potiu svi vai problemi. Bez obzira koji je
pojavni oblik vaeg problema, taj problem kao i sve negativne
situacije potiu iz injenice da slabo volite sebe. Zvui
jednostavno, ali moraemo da se veoma ozbiljno pozabavimo
ovom temom.

Prihvatanje je prvi korak da sebe zavolite.

Postoji neki razlog zato vi jeste ba vi. Ve smo
razmatrali da ste vi jedinstveni i da postoje lekcije i okolnosti
koje su namenjene samo vama i nikome vie. Vi ste zaista neto
posebno. Ne pomislite da vam podilazim, ali vi ste kao i svako
ivo bie neto posebno.

injenica je da sebe prvo morate da prihvatite da bi ste
mogli da se zavolite.

Prihvatanje sebe podrazumeva da prihvatite i upoznate
svoju sutinu, svoje jastvo. Takoe podrazumeva da prestanete
da ignoriete svoju individualnost. Pre nego to ste roeni, sami
ste prihvatili svoje telo i okolnosti, a sad je dolo vreme da
ivite u njima. Odmah neto vrlo bitno! U svakodnevnoj
komunikaciji morate da koristite svoje ime a ne nadimak. Vae
ime je rezonator vae energije. Kad koristite nadimak
udaljavate se od sebe. Korienje vaeg imena je prvi korak u
88

prihvatanju svoje individue. Potrudite se da svojoj okolini
nametnete pravilo da vam se obraa po imenu.
ovekov izgled - njegova fizika pojava, je vrlo
subjektivna stvar. Postoje standardi fizike lepote koje je
zajednica prihvatila i kojima ste i vi podreeni. Ko to odluuje
da je mravo in? Ono to je sigurno je da se standardi lepog
tela menjaju vremenom i oni su takoe subjektivni. Kada se
poredite sa nekim nikada se neete uklopiti u standarde. Vi ste
jedinstveni i nikada ne moete izgledati kao neko drugi. Kada
donesete sud da se ne uklapate u standarde lepote, vi ustvari
kaete: ona je mravija od mene i ona je verovatno bolja od
mene.
Ko postavlja pravilo da je mravo najbolje ili da je oblik
neijeg nosa lepi od vaeg? Kada razmiljate ovako, znai da
neko pokuava da vas natera da igrate njegovu igru. U
stvarnosti ne postoji bolji. Vi ste upravo vi.
Morate da prihvatite va izgled. Vae telo i pojava su
fizike manifestacije vaeg duha. Ako menjate va izgled, to
vam nee pomoi da uklonite oseaj koji lei u osnovi. Kada
prihvatite va izgled i drugi e vas prihvatiti. To nikako ne znai
da ne treba da uinite napor da izgledate najbolje to moete.

Pored fizikog tela, svakako da imate i jo neke
jedinstvene karakteristike. Imate sigurno i neka posebna
znanja i vetine koje mogu da odrede va ivotni put. Kad vas
talenat vue da budete automehaniar a ne turbo - folk - grand
- prdakn zvezda, tada je to znak da prihvatite a ne odbijete.
To je vaa sr koja se sama ispoljava.
Kad prihvatite ko ste zaista, va stav se menja i postaje
pozitivan. Jednom kad se priklonite pravcu koji je izabrala vaa
individualnost, va ivot postaje lak. Deavaju se pozitivne
stvari. To nije magija; to ste samo vi koji sebe ostvarujete na
pravom putu. Sa ovim na umu uoite i talente kod vae dece.
Jednom kad sebe prihvatite moete poeti i da se volite.

89

Prihvatiti sebe ne znai da ne treba da se menjate. Kad
prihvatite svoju individualnost biete u mogunosti i da se
promenite, ali bez emocionalnog naboja. Ako ste debeli, jo uvek
moete da smrate. Ako ste siromani, moete da poboljate
materijalnu situaciju. Kad prihvatite sebe, videete da biti
debeo znai samo da imate viak kilograma i nita vie. Tada ste
u mogunosti da lako oslabite, jer niste pokretani strahom da
vas niko ne voli.
Ljubav prema sebi vam daje ono to elite, tj. daje vam
ono to mislite da zasluujete. Kada volite nekog vi dajete. Kada
ne volite - vi uskraujete. Kada volite sebe vae nesvesno vam
dozvoljava da primate, a kada ne volite, onda mislite da nita ne
zasluujete.
Svet oko vas je vae ogledalo i u sluaju ljubavi.
Pogledajte na koji nain volite druge, ako ih uopte volite. Ovo
je odraz onoga to se deava u vama.
Moda uslovljavate druge i prihvatate ih samo ako su
idealni. Ako uslovljavate druge i ne prihvatate ih zbog njihovih
specifinosti, onda isto radite i sebi. Ne volite neku osobu zato
to ima tamniji ten ili veliki nos. Ne volite je ako ima razliite
ideje i shvatanja ili zato to nosi smenu odeu. Ovo je snaan
signal o tome ta mislite o sebi. Treba da prihvatite sebe ba
takve kakvi jeste, bez izuzetka.

Svako ima i tamnu stranu. Moda imate izvesne misli ili
ste radili izvesne stvari za koje zakljuujete da su loe.
Ovo vam donosi oseaj krivice ili srama. Opet poredite
sebe po neijim standardima i opet igrate neiju igru. Zar ne
vidite da i drugi ine isto i da su standardi imaginarne
kategorije koje trenutno moete da izmenite u vaim mislima?
Prihvatite da imate tamnu stranu i da tu nema nieg loeg. Ako
imate misli kojih se stidite ili mislite da su loe, shvatite da su
to samo misli. To ste vi i jednako ste dobri kao i svako drugi na
svetu. Ako ste u prolosti radili stvari kojih se sad stidite (a ko
nije), prihvatite da prolost vie n ne e p po os st to oj ji i i da je bitno ono to
90

radite u sadanjosti ili to ete raditi ubudue. Molim vas da
tamnu stranu ovde ne meate sa pojmom Senke koja je sve ono
to ljudsko bie ne bi trebalo da bude i od koje vas podilazi
jeza.
Da bi bili u stanju da volite sebe morate da uradite dve
stvari:

1 1. . R Re ec ci it te e t to o s se eb bi i. . T To o s se e z zo ov ve e a af fi ir rm ma ac ci ij ja a. .

2 2. . O Od da ag gn na aj jt te e m mi is sl li i k ko oj je e v va as s s sp pr re e a av va aj ju u u u t to om me e. .

Pokuau da objasnim ove dve take. Prvu afirmaciju sam
pre mnogo godina pronaao u jednoj knjizi. Zadatak je bio da
svaki dan bez izuzetka odem pred ogledalo, pogledam se pravo u
oi i duboko u duu, i kaem: Zorane, volim te i prihvatam ba
takvog kakav jesi. im sam to proitao odjurio sam do ogledala
da isprobam. Bio sam veoma iznenaen jer mi je bilo teko da
sebi kaem neto tako jednostavno. Dok sam se spremao da
izgovorim afirmaciju, u meni su se uzburkale emocije i odmah
sam ustanovio da ne volim samog sebe. Da ne priam kako sam
posle zaboravio na zadatak desetak dana. To me je istinski
zabrinulo! Ponekad, kad nema nikoga, proapuem sebi neto.
Ono to kaete sebi odreuje vau budunost. S Sv vo oj ji im m m mi is sl li im ma a
g gr ra ad di it te e s sv vo oj j s sv ve et t. Pozitivna afirmacija je prvi korak.
Jednom kad krenete sa pozitivnim afirmacijama, morate
da obratite panju na misli koje se javljaju i protive se.
Sigurno imate dosta misli koje naginju u drugom pravcu.
Te misli e vam rei sve razloge zbog kojih niste sreni i
voljeni. Kada izgovarate afirmaciju morate da se izborite sa
mislima koje se odmah jave.

Zorane, volim te i prihvatam ba takvog kakav jesi.

Da, a jel se sea onoga kad si...
Kad si toliko dobar, kako to da...
91

Ti si brate, beznadean sluaj...

Izgleda smeno, ali morate da sebe prihvatite ukljuujui
i ove zamiljene falinke. Ono to je u prolosti to ne postoji.
Sada ste samo vi. Nema vie nikog ko e vas kazniti za ono to
ste nekad uradili. Odgovorite ovim mislima sa pa ta i
nastavite sa afirmacijom. Volite sebe! Ljubav ne postavlja
uslove!
Kada volite nekog, volite ga bez obzira ta se deava ili ta
on radi. Ako postavljate uslove u ljubavi onda to nije ljubav
nego poslovni aranman.
Kad kaete: voleu te sve dok mi kuva, pere i ide na
pijacu, pravite aranman koji se bazira na razmeni. To sa
ljubavi nema veze.
Slino je i kad je u pitanju ljubav prema sebi. Vi ste vi,
veno bie. Vi niste fiziko telo sa bubuljicama i otromboljenim
stomakom. To je samo fiziko telo.

Vi ste to to jeste i bilo koja misao koja vas poniava je
samo sud koji ste doneli uporeujui se sa drugima.

Ne postoji osoba koja mora da vas voli osim vas samih. Kad
zavolite sebe, zavolee vas i drugi. Znajte da vas Bog ve voli i
prihvata! Vi ste deo njega i zbog toga ste savreni.
Pogledajte okolo; ljudi koji sebe izrazito vole i potuju su
veoma interesantni u drutvu, oni su raspoloeni da probaju
razne stvari i to je najvanije njihovo prisustvo poveava samo
-potovanje kod drugih. Za razliku od njih, ljudi koji sebe ne
potuju ne vole promene. Oni konstantno poniavaju druge i to
uglavnom rade izvodei neslane ale na tu raun. Takvi ljudi
uniavaju druge da bi sebe istakli. Ljudi koji sebe potuju
nikada se ne rugaju ni sebi ni drugima. Budite takvi i nagrada
stie.

92

Sad predlaem da uradite vebu sa ogledalom. Zabeleite ta
ste osetili i kakve su se misli javljale. Ovo ponavljajte redovno,
svakog dana i zavoleete sebe.


V VE EZ ZE E S SA A D DR RU UG GI IM MA A


Veze sa drugim ljudima su neto to radite a ne neto to
imate. Veza je odnos koji zahteva ulaganje. To je takoe odraz
unutranjeg, to e rei da je osoba pored vas vae ogledalo.
Kada vas ta osoba ne potuje, budite sigurni da ni sami sebe ne
potujujete. To se ogleda u injenici da dozvoljavate da se tako
odnose prema vama.
Pokuau da izdvojim nekoliko osnovnih problema u
odnosima. Sve ostale nevolje proistiu iz njih.

1 1. . N Ne e e el li it te e v ve ez zu u u u p po ot tp pu un no os st ti i. .

Ponekad ostajete u vezi iz raznih pogrenih razloga. Ako
je veza ljubavna, moda ostajete u njoj iz straha da ne budete
sami. Moda se plaite da povredite partnera ako ga napustite.
Ako je u pitanju poslovna veza izmeu poslodavca i zaposlenog,
moda zaposleni nastavlja da radi samo iz straha da e ostati
bez novca. Ili, ef ne sme da ga otpusti zato jer nema
odgovarajuu zamenu. Sve dok ne preuzmete odgovornost i ne
budete sigurni u ono to radite, vi ete kriviti drugu stranu za
sve nevolje. A to znai da smatrate da ste prinueni da
ostanete u vezi.
Kada se ovo desi vae nesvesno poinje da gura unazad i
da sabotira odnos. Ovo se manifestuje na razne naine.
Povlaenje ili prevara u ljubavnim i oklevanje ili nezalaganje u
poslovnim vezama su uobiajeni rezultati. Jedina veza u kojoj bi
trebalo da budete je ona koju zaista elite.

93

2. O Oz zl lo oj je e e en no os st t i il li i m mr r n nj ja a

U svakoj vezi morate u potpunosti da se ispoljite. To znai
da radite ono to oseate da vam je potrebno i da iskaete sve
ono to oseate. Bez ovoga niste u stanju da pravilno
funkcioniete. Ako ste propustili da preuzmete odgovornost
onda ete okriviti drugu stranu za va poloaj. Ako je to
prebacivanje krivice redovna pojava, tada moe da se pojavi
mrnja meu vama. Mrnja predstavlja zbir svih pritubi koje
ste uputili partneru. Jednom, kada se aa prepuni onda morate
da je ispraznite. Na raspolaganju imate eksploziju besa ili tiho
podbadanje.

Ozlojeenost se akumulira iz dva razloga:

a. Svaki put kad se osetite potlaenim vi zaustite da
kaete neto a onda to ipak ne uradite.

b. Svaki put kad izgleda da partner ima neto da kae, vi
mu to ne dozvolite.

Nepravda mora da izae na videlo i da se rei tako to e
oba partnera biti zadovoljna. Ako se ovo ne desi ozlojeenost
ostaje prisutna. Situacija se reava tako to ete biti otvoreni.
Poto ste vi u ovom sluaju jai, jer znate za poveanu panju,
preduzmite prvi korak. Ovo omoguava drugoj strani da vas
sledi. Moda vam nije lako da razgovarate o svakoj nepravdi
kada se pojavi, ali sigurno je lake nego da spaavate vezu koja
je godinama filovana raznim sranjima.

3 3. . N Ne ed do os st ta at ta ak k k ko om mu un ni ik ka ac ci ij je e. .

Komunikacija mora da postoji u vezi i podrazumeva se da
je otvorena i potena. Morate da kaete tano ono to mislite i
da budete sigurni da je vaa poruka ispravno shvaena. Sa druge
94

strane i vi morate da sasluate partnera i da se potrudite da ga
razumete. Ako izostane komunikacija, odnos se gasi.

4 4. . I Iz zo os st ta an na ak k z za aj je ed dn ni i k ki ih h c ci il lj je ev va a. .

Nije vano kakvi su ciljevi, ali neki zajedniki smer
morate imati. Smer proizilazi iz komunikacije. Bez ovoga
rizikujete da se vai putevi kompletno razdvoje i da nikad niste
na zajednikom terenu. Razgovarajte o tome kuda idete i ta bi
svako eleo da radi na tom putu.

5 5. . a ak k i i k ka ad da a s st te e n na a z za aj je ed dn ni i k ko om m t te er re en nu u s sv va ak ko o m mo or ra a d da a
z za ad dr r i i s sv vo oj ju u i in nd di iv vi id du ua al ln no os st t. .

Budite svesni injenice da svako mora da iskae svoju
sutinu i da radi neto to samo njega zanima, inae veza
poinje da zamara. I vi i partner morate da se u potpunosti
izrazite i na individualnim poljima i na taj nain ete se najbolje
oseati.

Vano je da zapamtite da niste u mogunosti da menjate
druge. Ono to treba uraditi je da promenite sebe. Slino
privlai slino, i kada se promenite poeete da privlaite
sasvim razliite ljude nego to ste do sada. ta mislite, zato
niste bili privlani osobi koja vam se nekada veoma sviala?
Niste posedovali njene kvalitete u sebi!
Ako poelite da promenite neku partnerovu osobinu koja
vam se ne dopada, budite sigurni da je ona i u vama.Ta osobina
je va odraz u ogledalu i znate gde da traite.
Da biste imali uspenu vezu prvo morate da je ostvarite sa
sobom. Kada ispravite u sebi ono to ne valja istog momenta
idealan partner kuca na vrata. Veza je odraz vaeg unutranjeg
stanja pa prestanite da krivite druge. Kada volite sebe vi
privlaite ljubav. Vidite li kako je istina uvek jednostavna?
95

Obratite panju! Kada osetite veliku privlanost prema
nekoj osobi to znai da niste sreli vaeg idealnog ivotnog
partnera. To samo znai da postoji jak emocionalni pritisak
prema nekom ko vam je slian. Ovaj pritisak je siguran znak da
vam se prua prilika da neto nauite. to je pritisak jai to je
i lekcija vanija. Naravno ovo ne vai kada se loite na javne
linosti zbog njihovog atraktivnog izgleda.

Verovatno ste uvek u potrazi za savrenim partnerom. Svi
vai dosadanji partneri su bili va odraz, pa ako veza nije
uspela zapitajte se zbog ega? Kada ne moete da pronaete
savrenstvo u sebi, tada ne moete ni u drugim ljudskim biima.

Siguran sam da eznete da pronaete ljubav vaeg ivota
ali moram da vas razoaram: ovo je iluzija. Ona nestaje onog
momenta kada pronaete savrene kvalitete u sebi. Ovo
podrazumeva samo dve stvari:

1 1. . I Iz zb ba ac ci iv va an nj je e e em mo oc ci io on na al ln no og g b ba al la as st ta a. .

2 2. . P Pr ri ih hv va at ta an nj je e s se eb be e i i l lj ju ub ba av v p pr re em ma a s se eb bi i. .

Kada prestanete da traite u spoljnom okruenju, nai
ete idealnog partnera. On stie onog momenta kada sklopite
mir sa sobom. Ako vam se ne dopada sadanji partner to znai
da ste u takvoj vezi i sami sa sobom.

Kada zavolite sebe bezuslovno, va sadanji partner ili
neko sledei, na udesan nain dobija kvalitete koji e vas
oarati i veza postaje izuzetna. udo iji ste svedok govori da
ste postigli ono to se inilo nemoguim: da prihvatite sami
sebe. Traei idealnog tako to ete raditi na sebi je najbri
put da ga naete i da dostignete ljubavnu nirvanu. Ne znam ta
bih vie rekao o ovome. Ovo je jasno kao Sunce!
96

Ovo zapamtite. P Po og gl le ed da aj jt te e o ok ko o s se eb be e i i j ja as sn no o s sa ag gl le ed da aj jt te e
s sv vo oj j s sv ve et t. . A Ak ko o v va am m s se e n ne e d do op pa ad da a o on no o t to o v vi id di it te e, , p po ot tr ra a i it te e
o od dg go ov va ar ra aj ju u i i o od dr ra az z u u s se eb bi i. . E Em mo oc ci ij je e e e v va as s d do ov ve es st ti i d do o o on no og ga a
t to o m mo or ra at te e d da a p pr ro om me en ni it te e. . R Ra ad di it te e n na a s se eb bi i i i m me en nj ja aj jt te e s sv vo oj j
u un nu ut tr ra a n nj ji i s sv ve et t a a s sp po ol lj jn ni i s sv ve et t e e g ga a s sl le ed di it ti i. . i iv vo ot t j je e
r re ef fl le ek ks si ij ja a. .


O O L LJ JU UB BA AV VN NI IM M V VE EZ ZA AM MA A


Kako bi ova teorija mogla da se upotrebi u ljubavnoj
praksi? Ne mogu da odolim a da ne uputim par kratkih saveta
mukarcima, jer mi je muka da gledam ta rade. Nadam se da se
dame nee mnogo ljutiti jer je to i za njihovo dobro. Postoje tri
tipa mukarca (po Majklovoj klasifikaciji): fini deko, kreten i
pravi mujak.

Fini deko je neko ko stavlja enu na pijedestal i
ispunjava joj sve elje i to je posledica vaspitanja. Taj retko
doe do kreveta i obino zavri kao drug (jeziva kategorija). On
je nesiguran i to se vidi iz aviona - po njegovoj prii, pogledu i
pokretima. Nema anse da e izazvati neto drugo osim
saaljenja u oima ene. Ovo je najnii tip mukarca i ini ga
90% populacije, na veliku alost ena.
Kreten je neko ko izaziva emocije u eni (uglavnom
negativne). Ali to su ipak emocije i on ima dobre anse da zavri
u krevetu kod veine ena. Taj ovek je nevieni egoista i sebe
uvek stavlja na prvo mesto. On je toliki izazov za enu da e
veina njih pogaziti sve svoje principe samo da bi se oprobala u
igri sa njim. Sve bi bilo lepo da nema te njegove negativne
strane koja esto radi protiv njega. Ne bi bilo loe da se
ponekad oprobamo i u toj ulozi jer bi to veoma poboljalo nae
samopotovanje. Osnova njegovog uspeha je to ga je ba briga
97

ako veza ne uspe. Sve bi to bilo lepo da taj ovek u sutini nije
prazan. Toliko o kretenima.
Pravi mujak se takav rodi, ali ta vetina moe i da se lako
naui. To je ovek koji je siguran u sebe, voli sebe i zna ta
hoe u ivotu. Njegova pria, pogled i pokreti privlae enu kao
da je omaijana. On je na prvom mestu dentlmen i samo se po
tome razlikuje od kretena. Njegova tajna je u tome to je sebe
postavio na pijedestal i dozvoljava da mu prie samo ona ena
koja to zasluuje. Posmatrajte Breda Pita ili Dorda Klunija i
saznaete o emu priamo. Ovde nema prostora da razglabamo
previe o tipovima mukaraca i njihovim osobinama pa u izneti
samo par saveta koji pomau u igri zavoenja.

1. Kad ste sa enom svu vau panju samo njoj posvetite i
budite pozitivni. Mnogo osmeha se podrazumeva. Ne
plaite se da je neno dodirnete.

2. Sluajte je paljivo ta pria i sloite se sa njom ali
nemojte biti gospodin da, tako je jer onda nemate
identitet. Nemojte joj deliti savete. Ona samo trai da je
paljivo sasluate. Ovde se krije i najvea zamka - ako ona
oseti da moe da vam otvori duu, tada postajete
drugarica i to je kraj! Nikada ne priajte o mukim
temama i svoj ivot nainite tajanstvenim. Pokuajte da
izazovete emociju.
To se najbolje postie zadirkivanjem. Gledajte je u oi to
je vie mogue, ali da se to ne pretvori u buljenje. Ne
sputajte pogled ve pogledajte u stranu ili na gore.
Budite veoma oputeni ili ste gotovi.

3. enu posmatrajte sa zabavne strane, ne shvatajte je
previe ozbiljno i stavite sebe na prvo mesto. Kada doe
do veze, neka je ona odrava a vi nemojte izgubiti
identitet. Najvanije je da nauite da kaete ne, ali
98

neno. Time postavljate granice i izazivate potovanje. Ne
budite ni sluajno ljubomorni jer je to odlika jadnika.

Ovo je smeno mali deo iz mukog arsenala ali e vam
drastino poveati anse kod ene pa makar ona bila i
glumica iz Holivuda. Jedno uvek imajte na umu: sve ene su
razliite pa moete i omanuti. Ali hrabro napred u nove
pobede, ne zadovoljavajte se olako!

Da se dame ne bi osetile zapostavljenim pokuau da
objasnim etiri principa koja donose srean i dugotrajan
ljubavni odnos. Ovi principi su zasnovani na univerzalnom
zakonu i nepromenljivi su. Pomoi e vam da umesto rtve
postanete kreator ljubavi. Sada ete i bolje shvatiti ta
znai preuzimanje odgovornosti i ljubav prema sebi.

1. P Pr re es st ta an ni it te e d da a k ko on nt tr ro ol li i e et te e p pa ar rt tn ne er ra a i da upravljate njime.
2. P Pr ro on na a i it te e s sv vo oj j c ci il lj j i i s st ta av vi it te e g ga a n na a p pr rv vo o m me es st to o, mnogo
ispred ljubavi.
3. P Pr ra ak kt ti ik ku uj jt te e o od dv va aj ja an nj je e. Ovo znai da vam je um smiren i da
se ponaate kao da vam partner nije potreban.
4. P Pr ra ak kt ti ik ku uj jt te e o od ds su ut tn no os st t i i r ra av vn no od du u n no os st t. Ovo znai da
postavite zamiljenu emocionalnu distancu.

Ovi principi su siguran nain da ostvarite trajnu i uspenu
vezu, da ne postanete njena rtva i da vas partner voli zauvek.
Zato? Odgovor je vrlo jednostavan:


1. Ljudi vole samo ono to nemaju.

2. Ljudi se opiru svemu to ih kontrolie ili ograniava.

3. Ljudi e vie voleti sebe nego vas ako su prinueni na
izbor.
99


Radi se o tome da ete na ovaj nain oseati ljubav
prema nekome a ne imati emociju ljubavi. Problem je to
emocija ljubavi u veini sluajeva proizvodi strah od gubitka, a
time je ljubav zavrena. Neete se previe meati u ivot
partnera ili sve initi za njega (to izaziva odvratnost kod
ljudi). Oseanje ljubavi potie iz Vieg Ja, a emocija ljubavi iz
ega, to uvek i obavezno donosi samo nevolje. Oseanje vam
omoguava da kreirate ljubav, a emocija da postanete njena
rtva. Shvatate razliku?

Naalost, svi znamo da je ovo lake rei nego izvesti.
Postoji samo jedan nain: morate da shvatite ta lei u osnovi.
Sledee reenice ugradite u um i neka vam budu putokaz u
ivotu. Vi ste roeni kao apsolutno kompletna linost. Svi
ljubavni problemi potiu iz injenice da ljudi misle da su
kompletni samo kad nekoga vole i primaju ono to im
nedostaje. Ovo je tragina zabluda! Kada shvatite da ste
kompletni i bez partnera strah od gubitka e nestati. Ljubav
shvatite samo kao jedno od zadovoljstava koje vam univerzum
prua, i dok god oseate radost a ne strah - na pravom ste
putu.

Ovo je veoma opirna tema i ideja za jo jednu knjigu.
Posmatram ta ljudi ine. itam savete strunjaka ostavljenima
i ponienima. Ne mogu a da se ne zaudim odakle tolika koliina
gluposti u ljudima. Ali znam odakle glupost potie. Radi se o
tome da ovek svoja svakodnevna iskustva filtrira i slike snima
na unutranji film. Svesni deo uma donosi sudove o filmu i
skladiti ih u nesvesnom. Time se dozvoljava da spoljni svet
upravlja ovekom. Kao i obino stvari stoje upravo obrnuto.
Stvorite sliku i izbacite je u spoljni svet. Na taj nain
upravljate svojom sudbinom. ivot je refleksija. Ne radite vi za
svet - svet radi za vas! Znate li da postoje rei moi koje
mogu da vas uine gospodarom? Ljubav nije meu njima.
100

Znate li da postoje tehnike koje mogu zaas da donesu
ljubav u va ivot ili ak da vam povrate odbeglog partnera,
ako i dalje mislite da je on za vas? Ne znate? Pa ta se to ui u
kolama? Kakvo je to znanje koje uitelji prenose naoj deci, a
koje im nee ni malo pomoi kad ih ivot oine svom silinom?
Kakvo je to znanje koje roditelji prenose svojoj deci?
Oigledno je da e ljudska vrsta morati da menja mnoge
stavove iz korena na putu ka sledeoj evolutivnoj inicijaciji.
Istina je obino tu pred oima, samo ne elimo da je vidimo jer
ponekad ume da zaboli.



101

C CI IL LJ JE EV VI I I I A AF FI IR RM MA AC CI IJ JE E


C CI IL LJ JE EV VI I


Cilj je meta koju treba pogoditi. Svi ljudi ovog sveta
konstantno imaju ciljeve. Moda planirate neto za vikend.
Moda planirate godinji odmor. Eto vam ciljeva. Neprekidno
razmiljanje o neemu kreira cilj, pa makar to i ne bilo neto
naroito poeljno. Ako sami svesno ne kreirate vlastite ciljeve
tada ete ispunjavati tue ili svoje nehotice kreirane ciljeve.
Primer za nehotine ciljeve je kada brinete o neemu, ili
jednostavno kada mnogo razmiljate o neemu. Obino je tu
umeana i jaka emocija i njen predznak e obojiti cilj. Ako je u
pitanju negativna emocija ne bih vam bio u koi.

Poeljno je da ciljevi budu vaa kreacija jer u suprotnom
e drugi ljudi ili okolnosti izabrati ciljeve za vas. ovek se
kree prema onom to je oslikao. Ako niste vrsto usadili sliku u
umu, biete pod uticajem tuih. Nehotino prihvatate njihove
ciljeve i usvajate ih kao vae. Ponekad to i nije tako loe, na
primer kad se radi o zajednikom poslu, ali uglavnom e vas to
odvesti na pogrenu stranu. Ovo se esto deava u mladosti,
kada klinci nemajui svoje ciljeve rado prihvataju tue i esto
odu na stranputicu.
Postavljanje ciljeva e uvek dovesti do nekih promena -
ma kolike one bile. Pre nego to budete u mogunosti da
postavite cilj morate prvo da odluite i prihvatite da elite
promenu. ovek je dizajniran da reava probleme. To je uloga
nesvesnog dela uma. U stvari, um najbolje funkcionie ba onda
kada se pojavi izazov. Problem ili izazov otvaraju vrata
kreativnosti, kako bi se harmonija ponovo uspostavila.
102

Kao ljudsko bie, posedujete ugraen sistem koji voli red i
harmoniju. Postavljanje ciljeva nije nita drugo nego
uspostavljanje nereda. Nered se javlja kada u svoj um ugradite
sliku koja je snanija od vae stvarnosti. Um uporeuje ove
slike i to stvara konflikt, a sa konfliktom dolazi i energija koja
e ga razreiti.
Podrazumeva se da e slika koju ugradite biti neto to
elite, u suprotnom eto nevolje.
Sutina nije u tome da ostvarujemo elje ega ve Vieg
Ja, to je ogromna razlika. Zato emo govoriti o ciljevima,
ciljevi i elje nisu isto.
Uspeh dolazi onda kada ste orijentisani ka rezultatu.
Uspeni ljudi zapoinju posao sa krajnjim reenjem na umu. Oni
polaze od predpostavke da ne mogu da planiraju ceo tok
budunosti, zato to smatraju da budunost ne postoji. To je
tano. Ono u ta vi treba da budete sigurni je da moete da
kreirate svoju budunost. Jedino je vano da vaa vizija
budunosti mora da bude dovoljno snana kako bi mogli da se
uputite ka njoj. A ta je ini snanom? Emocije i vaa ula.
Drugim reima, uinite sliku to realnijom.
Evo i zbog ega. Ako je snaga ili pritisak vae trenutne
stvarnosti vea od snage vaeg cilja, onda e tenzija koja se
stvori biti previe za vae nesvesno. U tom sluaju e nesvesno
da troi energiju da bi se reilo pritiska umesto da vam
ostvaruje cilj. Ovo se rezultuje tako to obino promenite cilj
ili ga uinite bliim vaoj stvarnosti (lakim). Kad radite ovo
tada aljete signal nesvesnom da niste previe ozbiljni u vezi
cilja, i ono vam odgovara da je tenzija smanjena. To umanjuje
anse da postignete bilo koji cilj.

Zapamtite da se ciljevi postavljaju pre nego to uopte
znate kako ete ih postii. Samo vi uspostavite nered, a
energija koja pristigne e znati kako. Naravno da ete prvo
preuzeti odgovornost za vae ciljeve, to se valjda podrazumeva
103

iz dosadanjeg izlaganja. Pa da ponovimo pravilo, ne moe da
kodi, a ako ne kodi onda moe da koristi:

U sluaju da hoete dobitak morate da namerno dovedete va
sistem u nered!

Ovo radi zato to ste programirani da ili beite, ili da
reavate probleme. U ovom sluaju reavate jer imate vrstu
nameru iskazanu slikom. Kao ljudsko bie vi volite red. Kada
iskusite nered, to je drugo ime za problem, vaa kreativnost je
stimulisana da ponovo dovede stvari u harmoniju. Problem ne
mora da bude neto to je loe. Problem moe da bude potreba
za neim to je dobro za vas. Kada ste nezadovoljni onim to
imate danas, to proizvodi elju i energiju koje vode ka
promenama.


T TA A T TR RE EB BA A D DA A Z ZN NA AT TE E O O P PO OS ST TA AV VL LJ JA AN NJ JU U
C CI IL LJ JE EV VA A? ?


Postavljanje ciljeva znai da treba da se menjate. Da bi
kreirali ono to elite, potrebno je da koristite imaginaciju.
Prvo dizajnirate zavrnu sliku pa iz nje postavljajte ciljeve.
Promena zapoinje u vaoj imaginaciji, a zatim i u vaoj
stvarnosti. Poto razmiljate u slikama, koja vam slika dominira
u umu ka njoj se i kreete. Zato se kae da ste ono to mislite.
Sliku postavljate u um tako da bude u prvom licu i u
sadanjem vremenu. Na ovaj nain izmiljate budunost. Kada
pravite sliku, zamislite sebe u njoj kao da ste obavili zadatak
uspeno. Osetite tano ono to bi oseali u toj situaciji. Oseaj
ini sliku ivom i zavarava nesvesno da se radi o sadanjosti.
Ciljeve moete pojaati na sledee naine:

104

1 1. . R Ra az zm mi is sl li it te e o o c ci il lj ju u k ko oj ji i p po os st ta av vl lj ja aj jt te e i i r ra a i is st ti it te e s sv ve e
n ne es su ug gl la as si ic ce e. .

Recimo da imate porodicu i da radite na poslu tajnog
agenta 008 koji nikad nije kod kue. Vai ciljevi su da provedete
vie vremena sa porodicom i da budete uspeni u poslu. Pa gde
to moe? Upadate u nesuglasicu i otvarate mogunost da
omanete u oba cilja.

2 2. . B Bu ud di it te e p pr re ec ci iz zn ni i. . T Tr ra a i it te e t ta a n no o t ta a h ho o e et te e. .

Ako elite bogatstvo, ta to uopte znai? To je
subjektivan termin. Ako elite 356.000 evra onda to i recite.
Ako elite 83, 5 miliona, takoe ba to i recite. Biti precizan
znai dati veliku dozu realnosti vaem cilju i usmeriti ga ba na
ono to elite. Ne recite elim vie ljubavi u svom ivotu ako
neete da vas mama ee poseuje. Ako to elite sa sadanjim
partnerom ili elite novu i romantinu vezu onda ba tako i
recite.

3 3. . R Ra az zm mi is sl li it te e o o d du ub bl lj je em m z zn na a e en nj ju u c ci il lj ja a. . N Ne ek ka ad d c ci il lj je ev vi i m mo or ra aj ju u
d da a s se e p pr re ei is sp pi it ta aj ju u. .

Ako elite da postanete slavni to ne da znai da morate
da postanete zvezda u Grandu (daleko bilo). Ako vam je elja
da iskaete neki talenat, moda ste roeni da budete voditelj
ili voza formule. Ne zaboravite da ete moda skupo platiti
ako se ostvari neto to nije adekvatno vaem talentu.


4 4. . P Po os st ta av vi it te e c ci il lj je ev ve e k ko oj ji i z za ad do ov vo ol lj ja av va aj ju u v va as s, , n ne e n ne ek ko og g d dr ru ug go og g. .

Ako elite da postanete ininjer ili pravnik da bi
zadovoljili roditelje, ili elite da zaradite novac da bi zadovoljili
partnera, onda istraite motivaciju koja lei u pozadini. Moda
105

ete i ostvariti cilj, ali neete biti sreni. Ne moete da budete
sreni ako ivite za drugoga - to dobro utuvite u glavu.
Da pitam drugaije: da li stvarno elite cilj koji imate na
umu? Nema nieg goreg nego kad radite neto to ne elite.

5 5. . Z Za ap pi i i it te e v va a e e c ci il lj je ev ve e. .

Ovo je veoma zanemarena faza u postavljanju ciljeva.
Pisanje ciljeva predstavlja jako stanje namere. Ako se ne zapie
cilj ne postoji. Ciljevi u glavi se nazivaju eljama. Beleenje cilja
i jo bolje malog plana, vas pribliava ostvarenju. Ako elite da
oslabite onda to i napiite. Moete dodati: etau 40 minuta
svakog dana. Zapisivanje je prvi korak ka materijalizaciji.

6 6. . P Po og gl le ed da aj jt te e c ce el li in nu u. . P Po og gl le ed da aj jt te e c ce eo o v va a i iv vo ot t. .

Veoma je vano da postavite ciljeve u svim oblastima
ivota. Postavite line, duhovne, zdravstvene, porodine,
poslovne ili rekreativne ciljeve. Ono to je najvanije je da
nikada, ali nikada ne pokuate da ostvarite vie ciljeva
odjednom. To e samo bespotrebno rasplinuti vau energiju i
fokus na vie strana. Kada sve ciljeve zapiete dobiete plan iz
koga ete videti u kakvoj se neeljenoj situaciji nalazite i koliko
tek treba da se menjate. Kada sam prvi put napravio takav plan
i proitao ga, uinilo mi se da se radi o nekoj novoj i mnogo
kvalitetnijoj osobi, iji ivot bi mi se mnogo dopao. udio sam
se koliko sam do tad bio promaen.


7 7. . P Po os st ta av vi it te e v vr re em me en ns sk ka a o og gr ra an ni i e en nj ja a. .

Morate da postavite vremensko ogranienje do postizanja
cilja. To e postaviti jo jedan manji cilj u okviru primarnog:
ciljani datum. Ako to ne uradite cilj se raspline u vremenu i
moda ete predugo ekati. U sluaju onog etau 40 minuta
106

svakog dana, moda ponete sa etnjom i za trideset godina
(to opet nije loe). Potrudite se da vremensko ogranienje
bude realno. Nije realno da se sve ostvari za par dana, jer
nemate toliko energije. Radi se o tome da vreme treba da
sabijemo ali ne preterujmo u tome.

8 8. . K Ko or ri is st ti it te e i is sk kl lj ju u i iv vo o p po oz zi it ti iv vn ne e s sl li ik ke e. .

Ne slikajte ono to ne elite. Ako vam je elja da se
preselite iz neke straare u veliku kuu, onda zamislite sebe da
ste u velikoj kui. Ni za ivu glavu ne zamiljajte kako naputate
staru, jer ete onda i bez nje ostati. Nesvesno ostvaruje samo
ono to traite, nije odgovorno za posledice.

9 9. . K Ko or ri is st ti it te e p po oz zi it ti iv vn ne e e em mo oc ci ij je e d da a p po oj ja a a at te e s sl li ik ku u c ci il lj ja a. .

Ako niste u stanju da poveete sliku cilja sa
odgovarajuom emocijom evo kljua. Zamislite bilo koju
situaciju gde se oseate veoma prijatno. Zamislite to toliko
jako da se oseaj pretvori u emociju. Zatim samo zamenite tu
sliku sa slikom ostvarenog cilja i to je sve. Ne zaboravite,
emocije su toliko jaka oseanja da vas preplave i oseate ih
fiziki.

1 10 0. . D Dr r i it te e v va a e e c ci il lj je ev ve e u u t ta aj jn no os st ti i

To jest, kaite ih samo ljudima koji sigurno mogu da vam
pomognu. Ako priate svima okolo javlja se oseaj ja moram
da... a znate kako to zavrava.
Jo ako ponu da vam objanjavaju zato je to nemogue...
Verovatno znate da e ljudi i nesvesno poeti da vas sabotiraju.

1 11 1. . A Ak ko o j je e c ci il lj j n ne er re ea al ln no o v vi is so ok k p po od de el li it te e g ga a u u e et ta ap pe e. .

107

Jasno vam je da ne moete odmah postati menader
velike firme ako ste u njoj samo prodavac. Jednostavno, ne
znate taj posao. Moete za sad da postanete najbolji prodavac,
a to vas ve vodi negde. Moda pokaete sjajne ideje i tada ste
ve na dobrom putu. Moda pohvatate veze pa postanete
menader vlastite firme. Ovo vam objanjavam da nauite u
kom smeru da razmiljate. Moda ovo nije dobar primer jer
ivimo u okruenju gde zakoni ekonomije ne vae. Ali u takvoj
situaciji i svaka budala moe da postane poslanik ili ak
ministar, to uopte nije loe.

1 12 2. . K Kr re ei ir ra aj jt te e a af fi ir rm ma ac ci ij je e. .

Afirmacije su stavovi koji podravavaju vae ciljeve.
Postoje mnoge tehnike za ostvarenje koje koriste samo
afirmaciju, ali to je slabo. Afirmacije bi trebale da budu
pozitivne i u sadanjem vremenu, ali o njima neto kasnije.

Znam da ima previe ovih taaka ali to je neminovnost. Vi
sada uite neto to niste do sad radili, pa nemojte da budete
lenji. Ako hoete da promenite ivot onda ovih par strana nije
nita. Znam da ima ljudi koji vole samo da itaju i da se duboko
slau sa napisanim, ali ovo je udbenik iz prakse pa ga zato
nauite napamet i radite na vaoj srei.
Na kraju bih dao jedno vrlo vano zapaanje o ciljevima i
trebalo bi ga zapamtiti.
Nije mnogo bitno ako ne postignete cilj ba 100% kao to
ste ga naslikali. Znam da ovo zvui kontradiktorno, ali
pogledajmo na stvari iz drugog ugla.
Ono to je najvanije kod postavljanja ciljeva je da vas oni
odvedu van okvira vaih granica i da vas vode korektnim putem.
Recimo da ste zacrtali sumu od 100. 000 evra za godinu dana.
Ako po isteku tog roka imate 50.000 budite sreni i zadovoljni.
O emu se radi? Va primarni cilj vas je doveo u situaciju da
ponete lepo da zaraujete, to ranije nije bio sluaj. Izali ste
108

iz vaih skuenih granica i svet se otvorio prema vama. to je
najvanije odblokirali ste protok novca. Ko vam sad brani da
postavite za cilj i milion evra.
Postavljanje ciljeva ima ulogu da vas pokrene. Kad se
uverite kako to lepo radi dobiete i dodatnu stimulaciju pa vie
niko nee moi da vas zaustavi. Dobiete oseaj da sve moete.
U tome je sutina.


K KR RE EI IR RA AJ JT TE E M MO O N NE E A AF FI IR RM MA AC CI IJ JE E


Uloga afirmacija je da sjedine cilj i vau unutranju
realnost. Rekli smo ve da promene poinju unutar vaeg bia i
zatim trae nain da se ispolje u spoljanjem svetu. To i jeste
znaenje svetih rei da je ovek ono to misli. Kreativno
nesvesno vas vodi ka najsnanijoj slici koju ste kreirali. Ovo je
zgodno zato to moete da koristite va um kao simulator i da
isprobate bilo koju situaciju bez stresa. Iz tog razloga ciljeve
zapisujemo kao afirmacije. Rei koje koristite iniciraju sliku a
ona e se utisnuti u vae nesvesno.
Imaginaciju ste ve izvebali tokom ivota tako da
moete odmah da je koristite. Ko od nas nije sanjario i
fantazirao? Moda biste postavili pitanje zato vam imaginacija
nije dosad ostvarivala ciljeve. Prvo, ko kae da nije? Ako ste
preteno imali negativne misli, tada ivite u okruenju koje vas
sigurno ne ini srenim. Ako ste previe brinuli, moda ste time
pokrenuli stvari u neeljenom pravcu. Pazite dobro o emu
razmiljate!
Da bi oblikovali svet po vaem ukusu, sad ete morati da
nauite kako da programirate vau imaginaciju sa onim to
elite. Ovo radite uz pomo volje. Tehnika poveane panje e
vam pomoi da prethodno poistite slike koje ne elite.
Molim vas da me shvatite veoma ozbiljno! Radi se o
stvarima koje nisu dostupne irokom krugu ljudi. To to ste
kupili ovu knjigu znai neto. Odluka da se promenite nee vam
109

automatski doneti promene. Vaa odluka je prvi korak, meutim
potrebna je i akcija. Znate ve da akcija izaziva reakciju. Ako
ste lenji niko vam ne moe pomoi.
Jednom kad postavite cilj, koristite ga u slici onoga to
elite. Onda zapiite taj cilj i iskoristite ga za programiranje
nesvesnog. Tada se on pretvara u afirmaciju. Afirmacija je
izlaganje onog u ta verujete. Afirmaciju zapiite u sadanjem
vremenu i kao da je ve ostvarena.
Ja sam vitak i zdrav,
Ja sam snaan,
Ja sam milioner.
Ne kreirajte afirmacije u koje apsolutno ne verujete.
Ako znate da niste milioner i oseate se kao laov, izloite va
stav ovako: ja imam mnogo para. Zatim pogledajte koliko
novca stvarno imate. Ako imate samo hiljadu dinara promenite
va stav o hiljadu dinara. To uradite tako to ete izbaciti re
SAMO. Budite zahvalni na toj sumi zato to je to 100% vie
novca nego to je 500 dinara. 100% vie je zaista mnogo. Nadam
se da me pratite. To e promeniti vae verovanje da je uvek
malo, u verovanje da imate mnogo. Onda mnogo istog trenutka
poinje da vam stie. Ako ovo niste razumeli onda proitajte
mnogo puta. To su osnove promena.
Zapisivanje afirmacije na papiru je ini monijom nego kad
ostane u mislima. Ako ste uzeli olovku i papir da je napiete to
svedoi da imate NAMERU. Afirmacija se moe odnositi
iskljuivo na vas. Promena koju napravite u ivotu mora da bude
eljena. Nikada nemojte uporeivati vae ciljeve i afirmacije sa
tuim. Vi se takmiite samo sa sobom, elite bolju situaciju od
one u kojoj ste bili jue. Ne elite da budete u boljoj situaciji
nego to je neko drugi. To se ne moe uporeivati jer ljudi
imaju potpuno razliite ivote.
Evo pet naina kako da napravite monu afirmaciju:

1 1. . R Re e i i i iz za az zi iv va aj ju u e em mo oc ci ij je e. . K Ko or ri is st ti it te e o op pi is sn ne e r re e i i. .

110

Opisne rei su: ja sam savrena slika zdravlja, ja sam
voljeni otac, imam ramena kao bilder.

2 2. . K Ko or ri is st ti it te e r re e i i k ko oj je e t te er ra aj ju u u u a ak kc ci ij ju u. .

Ja uivam u... ili ja volim da.... Ove rei kreiraju
pozitivne predstave u svesti. Jedno vano zapaanje: uvek
koristite iskljuivo re ja. Jednom sam se lepo preao i
napravio sam ovakvu afirmaciju: ona uiva u ljubavi. Ne mogu
da opiem koliko sam se glupo oseao kad sam shvatio da sam
kreirao afirmaciju za nju. Da sam rekao ja uivam u ljubavi sa
njom bila bi druga pria, ali sad je kasno. Ona uiva u ljubavi ali
sa kim? Sad moda mislite da vae afirmacije deluju na druge.
Zabluda! im sam to traio, znai da nije uivala, nije me volela.
I kraj!

3 3. . O Op pi i i it te e n ne e t to o p po oz zi it ti iv vn no o. .

Ne opisujte negativne stvari od kojih beite jer je tada
koren afirmacije u strahu. Upotrebite princip ljubavi. Kaite ja
sam vitak umesto ja nisam debeo. To je logino. Ako kaete
ja nisam debeo slikaete sebe kao debelog i vae nesvesno e
vam to rado i ostvariti. Tako troite energiju da postanete
neto to ne elite.

4 4. . S Sv ve e s se e m mo or ra a i iz zr ra az zi it ti i u u s sa ad da a n nj je em m v vr re em me en nu u. .

Biti u sadanjem vremenu znai da morate da izrazite
stanje kao da ste ga ve postigli. Kaite ja sam a nikako ja
elim da... ili ja u biti. Ove je ekstremno vano. Zato? Kad
kaete ja u biti to podrazumeva da sada niste. Ja elim
da... podrazumeva da e se to tek dogoditi u budunosti. U oba
sluaja aljete signal nesvesnom da vi niste sada ono to elite.
Nesvesno shvata samo sadanjost i neete ga prevariti ako mu
podmeete ruiastu budunost, a prethodno mu objasnite da vi
111

niste. Uostalom, tako ne moete da dovedete va sistem u
nered. Sve je u redu ako se vaa afirmacija slae sa vaom
trenutnom situacijom.

5 5. . P Po on na av vl lj ja an nj je e. .

Kontinuirano ponavljanje vae afirmacije ini vau sliku
jaom i monijom nego to je to vaa stvarnost. Zamislite sebe
kako radite ba ono to elite, ali u sadanjosti. Sad se prisetite
vebe poviene panje. Znamo da ona trenutno oslobaa od
emocija. Radite je to ee i vaa stvarnost e biti energetski
jo slabija od vae slike, jer cilj sadri veoma jaku emociju. to
vie ponavljate i vebu i afirmaciju pre ete dobiti. Valjda je
ovo jasno!


A AF FI IR RM MA AC CI IJ JA A U U P PR RA AK KS SI I


Ako ste napisali afirmacije preostaje vam samo da im date
ivot. Osnovno bi bilo da ih proitate nekoliko puta dnevno. Ovo
izaziva pojavu slike cilja u vaem umu. Najbolje vreme da ovo
radite bi bilo kada ste potpuno relaksirani. Posebno bi
odgovarao momenat im se probudite ili uvee, neposredno pre
nego to vas uhvati san.
Bilo bi odlino da afirmacije izgovarate za vreme
meditacije (naravno ako je praktikujete). U svakom sluaju ono
to je vano je ponavljanje.

Kada ste oputeni vae nesvesni um postaje veoma
prijemiv. Ovo je i razlog zato televizija usauje slike u vae
nesvesno. Za vreme dok itate afirmaciju duni ste da sebe
ivo zamislite, kao da ste ve ostvarili cilj. Za jo jae dejstvo
bi trebalo da osetite i emociju koja dolazi uz ostvarenje cilja.
itanje afirmacije i zamiljanje slike daje pet puta jai efekat
112

nego samo itanje. Za maksimalnu snagu je potrebno osetiti
emociju.
Vizualizacija je vana zato to vam pomae da prevaziete
snagu vae realne stvarnosti. Pokuajte da svojim aktivnostima
date potporu ostvarenju.
Ako elite veu kuu u odreenom kraju onda se odvezite
tamo. Razgledajte kue i upamtite ulice. etajte okolo dok se
ne osetite prijatno. Time pokazujete jaku nameru. Ako je u
pitanju nov auto, idite do dilera i razgovarajte sa prodavcem o
kvalitetima tog automobila. Kada vidite isti model na ulici kaite
to je moj auto. Slino se moe raditi sa svakim ciljem. Ako
elite uspenu ljubavnu vezu druite se sa ljudima koji je ve
imaju. Ako elite da budete sreni pronaite srene ljude. Ovo
ete raditi da bi se oseali prijatno i da bi prizvali slino i za
sebe.


T TA A T TO O G GO OV VO OR RI IT TE E S SE EB BI I? ?


Setite se da imate desetine hiljada misli dnevno. To je
ogromna koliina podataka koju vae nesvesno snima. Da bi ste
opisali sve te misli koristite rei. Rei koje izaberete mogu da
izokrenu znaenje misli i shodno tome drugaije da se odraze
na ivot.
Zamislimo situaciju kada ste umorni. Moete pomisliti
danas sam mrtav ili danas sam pomalo umoran. Rei koje ste
upotrebili mogu drastino da utiu na ostatak dana i na vae
nesvesno.
Recimo da ste neto zaboravili ili ste zakasnili na
sastanak. Nemojte koristiti fraze kao to su: ja uvek... ili to
lii na mene. Radije recite: ovo ba ne lii na mene, ja sam
uvek taan. Morate da gurate pozitivno a ne negativno!
Ako praktikujete povienu panju, esto ete uhvatiti
sebe da koristite ove negativne fraze pa se potrudite da ih
izmenite. Rei koje koristite da opiete va svet su navika. Uvek
113

se moete uveriti da esto ponavljate jedne te iste rei.
Ponekad ete prihvatiti i rei koje koriste drugi ljudi kada ele
da neto izraze. Budite oprezni i radije koristite svoje rei i
izaberite one najbolje.

Poviena panja vam takoe omoguava da primetite jo
neto. Kada izgovorite afirmaciju ili neko pozitivno stanje esto
dobijate negativan odgovor. Najverovatnije je da odgovor
potie od blokera. Ako ste debeli i kaete: ja sam mrav,
odgovor moe biti: ne, ti si svinja. Ne raspravljajte se sa
sobom jer tako negativnom dajete energiju. To bi znailo da
zaista ne verujete da ste mravi. Postoje dve stvari koje
moete da uradite da bi sebi pomogli:

1. Ponavljajte afirmaciju sve dok u nju ne poverujete.
Ponavljajte je u toaletu, u kolima, za vreme jela, pre
spavanja i kad se probudite. Radite to svakodnevno.
Slikajte sebe u stanju kao da je ostvareno. U zavisnosti
od veliine elje to moe potrajati i due.

2. Dodajte afirmaciju koja podrava va cilj. Ako ste
fiksirali veliku sumu novca dodajte i afirmaciju
zahvalnosti za trenutno stanje.

Ja sam zahvalan za lepotu i izobilje u svom ivotu. Ova
tvrdnja znai da ve imate sve to vam je potrebno za ivot.
Dokaz je to to ste ivi. Ta tvrdnja je istinita i dozvoljava
nesvesnom da ukapira da ste u stanju izobilja. Bez stanja
izobilja nemogue je imati jo novca jer u suprotnom ste
prihvatili stav o siromatvu. Kada troite novac neka to bude sa
stanovita da ga imate mnogo. Time aljete poruku nesvesnom
da imate mnogo i tako e i biti. Ako dajete sa idejom da ete
zbog toga i dobijati, to je potpuno pogrean pristup i to se nee
desiti.

114

Ono to sebi kaete gradi sliku o vama u nesvesnom. Kako
ta slika izgleda takvi ete i biti. Shvatili ste da nesvesno gradi
va svet upravo po slikama koje ste stvorili. ta to zaista
znai? Znai da imate mogunost izbora. Slika koju ste izgradili
o sebi se naziva predstava o sebi i ona govori o nainu na koji
kontroliete energiju. Zato se potrudite da izgradite
najpozitivniju predstavu o sebi.


Z ZO ON NA A K KO OM MF FO OR RA A


Zona komfora je kolosek po kom se kreete. To su stvari
koje esto ponavljate i deavaju se u svim oblastima ivota. Na
primer to je vrsta hrane koju uglavnom jedete. To je vrsta
posla od kog ivite. Mesta koja esto poseujete zbog zabave.
Nain na koji razmiljate o stvarima, ljudi sa kojima se
poredite. To je kolosek koji vas vodi kroz oblasti koje su vam
bliske. Zona komfora je povezana sa predstavom koju imate o
sebi. Ova predstava je promenljiva i zavisi od onoga to mislite
o sebi. Recimo da mislite da ste pametni, a onda shvatite da je
to nebitno ako uestvujete u sportskom takmienju. Kakva god
bila vaa predstava, ona je uvek samo relativna.
Ako ste radnik na graevini moda se ne oseate udobno
na prijemu za bogatae. Ako ste vrhunski biznismen moda ne
elite da idete na roditeljske sastanke. Ako vam predstava o
sebi govori da morate biti lepo obueni, onda se ne oseate
komforno u izbledelom dinsu. to ste dalje od utvrenog
ablona to se oseate neudobnije.
Ljudi obino imaju vie zona komfora za razliite situacije
jer se predstava o sebi menja. Kad postupate shodno predstavi
o sebi tada ste u zoni komfora. Ako izaete iz nje javljaju se
strahovi i stres. Ta predstava kontrolie vae ponaanje i to
radi prizivajui stres.

115

Zamislite na primer da ste voditelj nekog programa, prvi
put u ivotu. Izali ste iz zone komfora i strah koji se javlja
ini da izmenite glas ili zaboravite tekst. Uporedite se sa nekim
ko dugo radi taj posao i pritom se osea udobno. Ovaj
ekstremni stres vas tera da se vratite tamo gde mislite da
pripadate. uli ste za ljude koji veliki dobitak na lutriji brzo
potroe i ostanu bez novca. Vraaju se u siromatvo jer misle da
im je tamo mesto.
Ljudi koji su puteni iz zatvora se uvek tamo i vraaju
poto se jedino na tom mestu oseaju udobno. Vraaju se meu
svoje prijatelje i u okolnosti gde se odlino snalaze.
Za ovo automatsko odravanje zone komfora je odgovorna
nesvesna kreativna misao. I to negativne predstave o sebi:
znam da nisam za to i sl. Verovatno zbog ovog koncepta ne
napredujete na finansijskom planu. Moda troite vie nego to
zaraujete. Ovo se verovatno uklapa u tano odreen nivo
izobilja koji ste prihvatili kao zonu komfora. Ako se sluajno
desi novani dobitak, vi morate hitno da ga potroite kupujui
plazma televizor ili odlaskom na egzotina putovanja. Dobro
razmislite o ovome jer se jako esto deava.
To znai da ljudi ne ele bogatstvo ili ga se boje, to je
jo verovatnije. Tako ulazite u krug koji vas spreava da
iskaete svoje potencijale. Taj proces vas uvek vraa na
polaznu poziciju. Prihvatajui ono to sebi kaete, dolazite tamo
gde mislite da pripadate.
Bekstvo iz takve zone komfora nije toliko teko. Ako se
oseate neudobno to ne treba da vas sprei da radite neto.
Posmatrajte emocije koje se javljaju. Ako je to strah treba da
shvatite da niste ni u kakvoj realnoj opasnosti i korienjem
poveane panje on e nestati. Strah vas nee spreiti da
uradite neto ako mu to ne dozvolite. Kreirajte predstavu o
sebi korienjem pozitivnih misli. Ovo podrazumeva i prizivanje
volje.


116

S SP PO OL LJ JN NI I U UT TI IC CA AJ J


Svet okolo je energija koju va um procesira. Sebi ete
olakati ako se okruite pozitivnom energijom. Pozitivna
energija e imati pozitivan uticaj na va ivotni put. Pogledajte
bilo ta u ivotu. Sve ima nekakav uticaj na vas. Pogledajte
kakav. Ne mislim da se ovog momenta drastino promenite, ve
samo pogledajte koliko pozitivne a koliko negativne energije
dolazi u va ivot. Moda radite u okruenju koje veoma
negativno utie na vas. Zamislite policajca koji svakodnevno
sree rtve zloina i kriminalce. Ovo se sigurno nee pozitivno
odraziti na njegov ivot. Da li rad u hitnoj pomoi ili urgentnom
centru donosi pozitivnu energiju u ivot zaposlenih? Naprotiv.
Jo je gore kada znamo za koji novac ovi ljudi rade.
Evo nekih sugestija gde jo da gledate ako traite
pozitivan ili negativan uticaj:

1. Vai prijatelji i familija. Okruite se ljudima kakvi bi i
sami voleli da budete. Ovo moe da bude teko jer zahteva
napor da ih pronaete. Okruite se ljudima koji su pozitivni.
Nemojte se druiti sa familijom ili prijateljima koji stalno
jadikuju. U sluaju da se ve naete u tako glupoj situaciji,
pokuajte da stvari preokrenete u pozitivnom smeru. Ako elite
da budete vitki, onda se druite sa vitkim ljudima. Posmatrajte
ta oni rade, ta misle i govore i kako se hrane. Ako traite
ljubav nemojte je traiti u drutvu takoe usamljenih
prijatelja.

2. Mediji imaju jak uticaj na narod. Televizija razmilja
umesto vas. Ona umee vlatite slike u va um i utie na vae
stavove i ponaanje. Zato pazite ta gledate. Ako gledate
ubistva i povrede, horor i porno filmove, onda trpite jako
negativan uticaj.
117

Novine su ista pria. Primetili ste da su stranice novina
uglavnom ispunjene crnom hronikom i depresivnim priama. uli
ste za izreku novinara samo loa vest je dobra vest. To ih i
ubija. Probajte da bar nedelju dana ne sluate i ne itate vesti.
Videete da ivot ide dalje i da ba nita niste propustili. Kao da
je bitno ta je rekao predsednik ili ko je krao glasove u
skuptini. ta vi imate od toga?

3. I sami imate jak uticaj na sebe. Rei koje koristite da
opiete sebe imaju jak uticaj na vas. Budite ljubazni prema sebi.
ta jedete i kako se hranite moe biti indikator vaeg stava
prema sopstvenom biu. Takoe i va stil oblaenja, urednost i
istoa. ta tek rei o puenju, alkoholu i drogama. Ako usvojite
da okolina utie na vas, okruite se lepotom i odravajte je.


M MA AL LE E S ST TV VA AR RI I


Nameru i afirmacije koristite da poploate put prema
svakom, pa i najsitnijem detalju ivota. Pre nego to bilo ta
uradite, zamislite reenje unapred i uloite energiju u njega.
Ovo bi se moglo nazvati i prizivanjem trajne sree u ivot.
Sreu ine male stvari ali uz uslov da se konstantno povoljno
reavaju. Recimo da vam treba mesto za parking tamo gde ga
obino nema. Pre nego to krenete zamislite prazno parking
mesto ba ispred objekta gde idete. Uz malo vebe ovo e
poeti redovno da se ostvaruje. Redovna veba projektuje
nameru. Vi traite neto i to vam se daje. Ovo pie i u svetim
knjigama. ivot vam uvek daje odgovor na zahtev.
Ljudi na nesreu dobijaju i ono to ne ele. To je zato to
nisu svesni svojih misli, a misaoni mehanizam im je zatrovan
negativnim. Teko je izai iz ovog zaaranog kruga. Reenje
ponavljam: pogledajte ta ste stvorili oko sebe i bie vam jasno
kuda idu vae misli. Pokuajte da prostrete ispred sebe crveni
tepih kuda kod da krenete. Pokuajte da zamislite uspeh u
118

svemu pre nego to se on stvarno desi. Zamislite povoljno
reenje sastanka sa efovima. Napunite se pozitivnom energijom
pre nego to negde izaete. Recite sebi da ete noas sjajno
spavati. Koristite ovaj princip preko celog dana i nita osim lepih
stvari vam se nee deavati. Ja bih to nazvao sreom!


D DV VE E T TA AJ JN NE E Z ZA A O OS ST TV VA AR RI IV VA AN NJ JE E S SV VA AK KO OG G
C CI IL LJ JA A


Da biste neto ostvarili prvo morate da postavite cilj. Ovo
vam daje jasno usmerenje. Ali postoje i dva koncepta koji e
vam omoguiti da sigurno ostvarite svaki cilj.

1. . N Ne ez za ai in nt te er re es so ov va an no os st t. Ako elite da neto ostvarite morate
da budete nezainteresovani za krajnji rezultat. Drugim reima,
ba vas briga ta e biti na kraju. "Ba vas briga" - znai da
niste emocionalno vezani za cilj. Ovo je izuzetno vano. Ako
brinete za ostvarenje to znai da imate neto da izgubite. Ako
posmatrate sa tog aspekta onda pruate priliku strahu da vam
podmetne nogu. Strah je snaan motivator i lako e sruiti
kreaciju vaeg nesvesnog. Kad se strah javi onda poinjete da
brinete i da previe analizirate situaciju. To vam je kao kad
hoete da komad mokrog sapuna zadrite u ruci tako to ete
ga jako stisnuti. Ako hoete da ga zadrite u ruci onda
postupajte neno.
Biti nean sa svojim ciljevima znai:

1 1. . I Iz za ab be er ri it te e i ih h. .
2 2. . Z Za ap pi i i it te e i ih h. .
3 3. . N Na ap pr ra av vi it te e a af fi ir rm ma ac ci ij je e i i p po on na av vl lj ja aj jt te e i ih h. .
4 4. . A An na al li iz zi ir ra aj jt te e k ko or ra ak ke e k ko oj je e b bi i m mo og gl li i p pr re ed du uz ze et ti i d da a o os st ta an ne et te e n na a
p pr ra av vo om m p pu ut tu u. .
5 5. . S Sl le ed di it te e t te e k ko or ra ak ke e. .
119

To je sve to je potrebno. Ako stalno analizirate ta se deava
znai da brinete, a to nije dobro. Prestanite da brinete. Ako se
bojite da bi neostvarenjem cilja neto izgubili onda vam je
fokus usmeren ka negativnom. Poveajte panju i posmatrajte
koliko energije ulaete u brigu. Zatim preokrenite stvari.
Umesto o tome ta ete izgubiti, razmiljajte o tome ta e te
dobiti ako ostvarite cilj. Uostalom, kako moete da izgubite
neto to nemate?

2. M Mi is sl li i m mo or ra aj ju u d da a p po od dr r e e c ci il lj j. Dok se cilj ne ostvari ne smete
da dopustite negativnim mislima da se pojave. Blokeri mogu da
budu vrlo uporni pa se potrudite. Ne smete se ni sluajno boriti
protiv negativnih misli nego ih samo jednostavno zamenite
pozitivnim. Ovo zaista nije teko. Tee je da neprijatelja uoite
i zato vebajte poveanu panju. Podrka cilju putem misli je
operacija od velike pomoi - ali to nisu nove afirmacije.
Vratiemo se na gubitak teine. Recimo da vam je cilj da
pretrite etiri kilometra svakog dana. Podrite cilj ovakvim
mislima:
Ja sam dobar sportista.
Ja se oputam dok trim.
Ja prosto letim dok trim.
Pomislite da mnogo ljudi takoe tri svakog dana, pa zato ne
biste i vi. Ove misli koristite da zamenite one negativne ako se
jave. U suprotnom nisu neophodne.
Zapamtite da su afirmacije nain da traite neto to
elite. Kad traite onda i dobijate. Neki ljudi kau da vam to
Bog odgovara. Kako god ga nazvali - ovaj sistem radi. Kada
imate jasan cilj vi ste posadili seme koje e proklijati. Nita pod
kapom nebeskom ne moe da sprei realizaciju, jer se nita ne
moe odupreti Univerzalnom zakonu. Moete samo da
sabotirate sami sebe, iz ko zna kojih razloga. Ako se desi da ne
dobijete to to ste traili onda zavirite u va misaoni proces i
izbacite misli koje vas odvlae od cilja. Nemogue je ne dobiti
120

ono to traite! Moda samo niste svesni ta stvarno elite.
Promenite to odmah.









121

E EG GO O


Energiju koja nas okruuje bi mogli da podelimo na
pozitivnu i negativnu. Privlaite samo onu energiju koja vam je
slina, to e rei da to ste pozitivniji, vie ete privui
pozitivne energije. Slino privlai slino. Negativna energija je
ona koja nije zasnovana na ljubavi, tanije - predstavlja
odsustvo ljubavi. Ako ste i vi moda u ovakvom stanju, tada
ete je itekako privui. U ovom stanju ste kada Vie Ja ne
pokazuje prisustvo.
Kada priamo o pozitivnoj energiji, to podrazumeva vii
nivo svesti. Kada dozvolite Viem Ja da poseti fiziko telo,
ujedno poveavate nivo svesti. Tada se vaa energija usmerava
ka pozitivnom. Vie Ja je ljubav, i kao takvo se manifestuje
kroz dogaaje koje ocenjujete kao lepe i srene.
Ako Vie Ja nije prisutno tada govorimo o niem nivou
svesti, a to stanje je rupa kroz koju prodire negativna energija.
U tom sluaju ne samo da dolazite u kontakt sa negativnim, ve
dozvoljavate da vas ono inficira i zamrai va svet. To je kao da
odete na odmor i ostavite otvorena vrata, pa svako ko proe
ima slobodan pristup. Negativna energija koju spominjemo se
sastoji od negativnih misli i emocija koje ste sami kreirali, ili
dobili na poklon od drugih. Ova energija egzistira na astralnom
planu i izgleda kao neto to je ivo. Privlai je sve to je sline
vibracije, pa ako ste to vi, uvajte se.
Kada vam je kua puna, onda nema mesta za vas. Ovo je
sluaj kad Ego gospodari.







122

T TA A J JE E E EG GO O? ?

Ego je zajedniki termin za sve negativne aspekte linosti. Ego
je skup negativnih energija i uticaja koje se manifestuju kada
Vie Ja nije, ili je samo delimino prisutno u vaem telu. On
dozvoljava drugim negativnim energijama sa kojima dolazite u
dodir da utiu na vas. Ego dri otvorena vrata vaeg doma.
On predstavlja suprotnost Viem Ja. On je nain na koji
delujete nesvesno. To je vaa osnova koja je vezana samo za
svoje line potrebe. Ego je uvar vaih osnovnih potreba i on
misli da je zaduen za va opstanak.
Vie Ja radi sa pozicije ljubavi, a ljubav je materija koja
sainjava univerzum.
Ego deluje sa pozicije straha i on ne poznaje ljubav. On ne
ume da voli zato to kada je ljubav prisutna, Ego je odsutan.
Deluje sa pozicije straha zato to nita drugo i ne poznaje. On
pokuava da vas zatiti od spoljnjeg sveta, ali jedino to radi je
da titi vae negativne karakteristike i energije od unitenja.
Jednostavno ne ume bolje.
Svako stanje koje ne podrazumeva potpunu svesnost znai
da vas je Ego okupirao. To radi tako to privlai negativnu
energiju iz vae okoline. Ako se u vama nalazi neto to mu
pogoduje on e to iskoristiti da privue negativno. To lii kao
da vas neko napada.










123

E EG GO O: : S SN NA AL LA A L LJ JI IV V, , P PA AM ME ET TA AN N I I P PR RE EV VR RT TL LJ JI IV V


Ego se esto izjednaava sa onim to znamo kao - linost.
Linost je skup svih vaih obeleja i stvari koje radite da bi vas
okolina spoznala. Linost formira va identitet i to radi
nesvesno. Ako ste domaica verovatno se tako oblaite i
provodite dane radei ono to smatrate da domaice rade.
Ako ste ef onda se verovatno oblaite i ponaate na nain
na koji smatrate da se efovi ponaaju. Verovatno vozite i
odgovarajui automobil. To je va identitet.
Ali vi niste va identitet. Niste ni vaa preokupacija, ni
zanimanje. Ako promenite zanimanje opet vi ostajete - vi. Ako
ste direktor firme, a sutra istite ulice, nita se nee promeniti
po tom pitanju. To su samo odlike vaeg identiteta i one nisu vi.
Ako promenite odlike, moda ete izgledati drugaije vaim
prijateljima, meutim vaa sutina ostaje nepromenjena. Vai
stavovi idu sa vaim odlikama.
Nema potrebe da diskutujete sa drugima o bilo emu. Ako
se vae i miljenje vaeg prijatelja razlikuju, neka bude tako.
Kad se raspravljate onda pokuavate da promenite neije
miljenje. To radite zbog toga to va Ego ima osobinu da druge
izjednaava sa vama. Ako je svet kao vi, onda lani veo kojim
vas je Ego prekrio ne moe da bude probijen. Nema suprotnosti.
Ali ima ih ako ste spremni da ujete i tue miljenje.
Kada previe uvrstite stavove oni postaju deo vas. U tom
sluaju oseate potrebu da ih branite. Ali nema tu ta da se
brani. Stavovi su samo grupa misli usmeranih u jednom pravcu. I
nita vie. Ako promenite stav vi i dalje ostajete isti. Kada se
raspravljate, borite se za stavove i pokuavate da nametnete
nekom svoj nain razmiljanja. Samo nepotrebno troite
energiju uz blagoslov Ega. Ovo radite da biste potvrdili da je
ono to mislite tano, jer ni sami niste sigurni u to.
124

Kakva god bila vaa linost ili stav, uvek ih moete po elji
promeniti. Ego je ono to vas povezuje sa identitetom i
spreava bilo kakvu promenu. On je motivisan strahom i kao
takav ne moe da vidi nita osim praznine kad identitet nije
prisutan. On ne poznaje i ne moe da upozna Vie Ja i uslove
koje ono donosi. Iz straha Ego se bori da vas zadri tamo gde
jeste. Strah koji on osea je strah da neete biti uspeni ako
promenite zanimanje, da ste ranjivi ako se ne ponaate
nasilniki, da neete biti poeljni ako se no ponaate seksi.
Ako se poistovetite sa vaim identitetom onda imate
ogranien pogled na svet - kao da posmatrate sa prozora vae
kue. Ako elite da ispravno sagledate morate da posmatrate sa
pozicija Vieg Ja. Tada ste se popeli na krov i vidik se
dramatino proiruje - vidite sve ono to se deava oko vas.

Moda vas je obuzela udnja ili nezasita pohlepa. To je
oseaj praznine koju ne moete niim da popunite, oseaj
velikog nezadovoljstva. Pohlepu moete da doivite i kao oseaj
da niste kompletni. To je potraga za celinom i manifestuje se
kao potraga za uspehom, slavom, panjom, potvrivanjem od
strane drugih. Moda tragate za sudbinskom vezom, uspenijom
karijerom ili kupujete nove igrake. U svakom sluaju to to
pokuavate nikad nee doneti zadovoljavajue rezultate. Ako
opet pokuate, moda kupite drugi auto jer mislite da je bolji,
moda promenite partnera jer mislite da vas sadanji nije
dostojan. Ova potraga je beskonana i postoji samo jedno
reenje.
udnja i pohlepa nstaju samo onda kad vas je Ego obuzeo i
kad ste odseeni od Vieg Ja. Uredu je to traite, ali nikada
neete nai reenje osim u sebi. Okrenite se ka unutra, va put
je blokiran Egom. On onemoguava jasnu viziju i treba ga
odstraniti ako elite da budete kompletni. Kompletni ste samo
kada ste povezani sa Viim Ja. Ova veza je korak dalje na putu
ka Bogu. Jedina ljubav i potvrda za kojima tragate dolaze
iznutra. Kada ih pronaete u sebi imaete ih i spolja.
125

Ego ima itav arsenal alata kojim vas spreava da stupite
u kontakt sa Viim Ja. On prebacuje odgovornost na druge tako
da vi izgledate nepogreivi. Ako ne greite, nema ta da se
ispravlja i stvari ostaju iste.
Ometa vas u unutranjoj komuikaciji. To radi na milion
naina. ini vas zauzetim i omoguava da potpuno ispunite svo
vreme koje imate na raspolaganju. Te aktivnosti predstavlja kao
ivotno vane. Moda previe radite. Moda imate potrebu da
ste stalno u neijem drutvu. Moda ne moete da sedite u
tiini pa putate muziku dok vas ne oamuti.
Ego vam odvlai panju pomou televizije ili jednostavno
traevima. Blokira vas emocijom i poudom.


P PE ET T N NA A I IN NA A N NA A K KO OJ JE E E EG GO O U UT TI I E E


Kada tumaite energiju koja vas okruuje radite to pod
uticajem Vieg Ja - ljubavi ili pod uticajem Ega - straha. U
svakom momentu moete da promenite nain tumaenja, tako
to ete promeniti vrstu uticaja. Kada se energija tumai ona se
i menja, u zavisnosti od predznaka koji vas karakterie. Vi ste
energija koja vibrira na odreenoj frekvenciji. to je
frekvencija via, lake je i Viem Ja da utie na vas. Ako je nia
onda na scenu stupa Ego.
Kada privlaite vie energiju nieg tipa to se odraava na
vae energetsko stanje i sniava vau vibraciju. I tako u krug,
slino privlai slino.
Kada ste ljuti tada privlaite bes iz okoline. Kada ste ljuti,
i osoba u vaoj okolini postaje ljuta. To izaziva jo vie besa u
vama i dodatno vam smanjuje vibraciju. Sada imate nezgodnu
situaciju sa mnogo besa. Ovaj bes moe da ostane u vama
danima i da izazove nove nevolje.
Ego moe da utie na vae tumaenje dogaaja i tako da
izmeni energiju, sniavajui joj vibraciju. Moe i da privue
126

energiju koja je ve niske vibracije. Energija ne mora da bude
striktno povezana sa ljudima. Ima energije koja jednostavno
postoji iz vie razloga, ponekad je vezana za fiziko mesto a
ponekad jednostavno postoji sama po sebi.
Sve vae misli ostaju ive kao energija. Neke od misli
ostaju aktivne tako to vas uznemiravaju. Misli ostaju stalne jer
su energetska tvorevina. One se ne mogu unititi, imaju svoj
vlastiti ivot i on se odvija na astralnom planu. Astralni plan je
svuda oko nas ali na razliitoj frekvenciji i zbog toga nismo
svesni njegovog postojanja.
Energija misli obino sakuplja energiju koja je slina po
svojoj prirodi i stvara misaone oblake koji poveavaju svoju
veliinu i zapreminu, sve dok ne naie vetar i oduva ih. Vetar u
ovom sluaju su energije drugaije prirode. Muzika i zvuk su
odlian nain da promenite energiju okruenja. Na primer zvona
u crkvama su jedan od najboljih naina da se energija proisti.
Kad sniavate svoju vibraciju besom, ovi oblaci mogu da uu u
vae energetsko polje i da bes dodatno pojaaju. Ego dri vrata
otvorenim.

Ego ima pet razliitih naina da vam snizi frekvenciju. Ego
privlai energiju koja je negativna i ona se moe kategorizovati
kao:

1. Intelektualna.
2. Emocionalna.
3. Seksualna
4. Energija vezana za pokrete.
5. Energija instinkta.

Intelektualna energija

Ego vas napada energijom intelekta i to radi u vaem umu.
Napada vas na veoma jednostavan nain. Izaziva to da previe
razmiljate i analizirate. Umesto da bude neometan i smiren,
127

va um bruji od misli. Ne zastaje da se odmori ni za momenat i
ovaj neprekidni roj misli vam ne dozvoljava da doete u kontakt
sa Viim Ja. U stanju poveane panje moete da primetite ovaj
proces i injenicu da volja slabo utie na uobiajeni tok misli.
Ali um je va i moete ga koristiti kao alat. Moete da
analizirate vae elje i da uz pomo volje usmerite misli u
odreenom pravcu.
Kada vas Ego napada intelektualno, tada misli rade
prekovremeno. Sve sa ime doete u kontakt postaje predmet
razmiljanja i analize. Um ne uspeva da se odmori.
Kad ste napadnuti na ovaj nain vi previe analizirate.
Bezbroj puta pokuavate da doete do zakljuaka ali oni su
uvek isti. Analizirate stvari iz raznih uglova da biste bili sigurni.
Ovo moe da potraje nedeljama i uvek da vodi do istog
zakljuka, ali i dalje niste sigurni u odluci.
Kada niste inficirani uticajem Ega, zakljuke i odluke
donosite odmah, ali ipak ponovite par puta jer ste moda neto
propustili. Ovo moda potraje i itav sat, ali tada ste slobodni
par nedelja da uivate u ivotu.

Emocionalna energija

Energija emocija je veoma mona. Ona vodi u akciju jer
predstavlja skup misli koje su grupisane. Kad vas Ego napadne
emocionalnom energijom to moete da osetite u tri energetske
take ili akre: srana, akra solarnog pleksusa i sakralna
(krsta, nii abdomen). Srana akra je locirana u sredini grudi,
solarni pleksus iznad pupka i sakralna akra ispod pupka.
U ovim takama moete da osetite energiju emocija.
Emocije deluju kao oblak i blokiraju kontakt sa Viim Ja.
Njihova energija je veoma jaka i moe ostati u vama zauvek,
privlaei sline energije.
Kad ste emotivni ova energija vas osvaja bez svesnog
uticaja. Izaziva provale besa ili uzbuenja bez mogunosti da
kontroliete dogaaje. Omoguava vam da budete tuni i u
128

najsrenije vreme, izaziva nerazumno ponaanje koje je vezano
za ljubomoru.

Seksualna energija

Seksualna energija je najjaa. To je vrsta ivotne snage
koja protie kroz svako ivo bie. Ego vas napada tako to
izaziva poudu. Pouda je seksualna aktivnost koju moete da
osetite u predelu prepona. Ego privlai energiju ovog tipa i kao
u sluaju emocija, zaokuplja vas i onemoguava kontakt sa Viim
Ja. Ova sirova seksualna energija hrani poudu. Ona ne zavisi od
ljubavi i privlanosti. Pouda potie iz spoljnog izvora i ona vas
zaslepljuje i kontrolie. Ljubav potie iznutra i ona je seksualna
energija koja je jaa od poude, ali vam dozvoljava da vidite i
razmiljate. Ljubav dolazi kada izraavate oseanja prema
nekome.
Pouda je energija koja vas tera da imate odnos sa nekim
na poslu. To je energija koja pokree pornografsku industriju.
Ako ste muko i gledate ene na ulici sa poudom to znai da
vas je Ego napao. Ako ste ensko i hvatate muke poglede, Ego
vas napada uz pomo poude.

Energija pokreta

Kada Ego napada centar za kretanje, on animira delove
tela da se nehotino pokreu, na primer kada lupkate prstima ili
zviduete. Ego ispunjava mentalnu prazninu terajui vas da
neto radite i da ne stupite u kontakt sa Viim Ja. Kod nekih
ljudi se to primeuje kao nemir ili nemogunost da mirno sede.

Energija instinkta

Instinkt je ono to daje automatski odgovor kada se
naete u opasnosti, kao begstvo ili vritanje. Kad ste u ovom
stanju, energija vas tera da uradite neto to moda i nije
129

najbolji izbor. Moda nekog udarite ili povredite. Ako delujete
svesno moete nekog da obuzdate a da ga ne povredite. Kad ste
u opasnosti moda ete da vritite i tako iskoristite energiju
koja bi mogla i bolje da se upotrebi. Ako delujete svesno tada
ete da razmislite o situaciji i da odgovorite na nain koji e
vas odvesti na bezbedno. Kada vas Ego snabdeva sa energijom
niste u stanju da delujete svesno. Delujete instinktivno.

K KA AK KO O D DA A S SP PR RE E I IT TE E U UT TI IC CA AJ J E EG GA A

U svakodnevnom ivotu Ego neprestano utie na vas. Neke
od energija koje Ego izaziva ne izgledaju kao problem. Ne
sekirate se ako nedeljama razmiljate koji auto da kupite. Ne
brine vas ako trideset puta dnevno imate misli o seksu sa nekim
iz okruenja. Imate pedeset hiljada misli dnevno pa nekoliko
zabludelih nee uticati na ivot.
Pogreno!
Svaki put kada dozvolite Egu da vam privremeno snizi vibraciju,
dozvoljavate mu da vlada, to e se vremenom samo pojaati.
On blokira svest i to vremenom dovodi do toga da vam kontakt
sa Viim Ja sve vie slabi. A Vie Ja je ono to vas usmerava na
ivotnom putu. Ego vas konstantno bombarduje sa mislima,
emocijama ili poudom i onemoguava vas da vidite ta se
stvarno dogaa.
Vi ne vidite ako prespavate ivot u mislima o onom to je
bilo ili to e biti. To je uloga Ega, da sakrije istinu o postojanju
Vieg Ja. Zaustaviti uticaj Ega podrazumeva da ga oslabite. To
znai da e sve to preduzmete biti vaa svesna akcija.
Kada praktikujete tehniku poveane panje moete da
primetite uticaje Ega. Videete da je svaki uticaj nezavistan.
Ovi dogaaji sadre energiju u iskrivljenoj formi i oni su u
stanju da potpuno zamagle stvarnost. Kada podignete svaku od
ovih niskih energija, tada ponitavate njihov uticaj. U tome je
klju: umesto da utiete na Ego u celini, utiite na njegove
pojedine komponente. Poveana panja vam omoguava da
130

podelite dogaaj na sastavne komponente i da ih onda ponitite.
Takoe ste u stanju da vidite energiju koja vas napada.
Drugaije reeno, vidite misli i emocije koje nadiru u telo
neposredno pre nego to se pojave i moete da ih zaustavite.
Tako zaustavljate Ego.
Upotrebite volju. Volja ili svest moraju da se usmere ka
onom to ste primetili. Nemojte da analizirate energiju koja vas
napada niti da razmiljate odakle potie jer ete joj tako uliti
vie snage. Samo se usmerite na njeno zaustavljanje. Uzviknite
"stop" u umu. Moda ete morati ovo da ponovite nekoliko puta.
Dok ovo radite zamislite ljubiasti plamen koji sagoreva ono to
hoete da zaustavite i pretvara ga u energiju ljubavi. Ljubiasti
plamen je spiritualni simbol koji se koristi u izmeni energije. To
je alat koji ete da koristite za podizanje vibraciju energije
koja vas obuzima.
to vie ovo praktikujete to e delovati bre. Nije
potrebno da murite. Tehnika se moe izvesti i dok razgovarate
ili vozite.
Na ovaj nain vam se izotrava pogled na svet i stvari
postaju jasnije. To znai da primeujete mnogo vie, vidite ta
stvarno stoji u pozadini onoga to ljudi govore i rade. Zaviriete
i u skrivene slojeve vae linosti i saznaete ta je to to vas
motivie da radite neke stvari.
Primena ljubiastog plamena je ponekad neophodna svakog
minuta, kad god zalutate u mislima ili osetite emociju. Ovu
tehniku moete da iskoristite i da se oslobodite neeljenih
seksualnih misli. Uz to iskoristite i volju da misli uzdignete. to
vie to radite, volja e biti snanija a Ego slabiji. Slabljenje
pritiska koji Ego vri doprinosi ienju vae energije. To znai
da e svest zasijati i da ete iveti ivot kakav on treba da
bude. Tako ete pronai istinsko zadovoljstvo i pravi ivotni put
vam se otvara.



131

S SM MI IS SA AO O I IV VO OT TA A


I IZ ZR RA AZ Z, , S SV VR RH HA A I I C CI IL LJ J


Jedna od osnovnih potreba je da izrazite svoju sutinu.
Ovo ispunjava ivot zadovoljstvom. Da se izrazite znai da
budete naisto sa onim to ste u sadanjem momentu. Morate
da odvojite energiju i da kreirate neto to e vas
predstavljati. Ovo se moe promeniti ve sledee nedelje ili
godine, zadatak je da izrazite ono to ste danas.
Moete se izraziti na razliite naine. Moete da budete
sportista ili slikar. Moete da budete pisac ili da pomaete deci
ometenoj u razvoju. Moda elite da budete dizajner, a moda
da gajite voe. Moda elite da se irazite kroz hobi ili posao, a
moda kroz oba. Da biste se izrazili i bili zadovoljni morate da
radite ono to volite. Kada troite energiju da radite ono to ne
volite, tada postajete nezadovoljni ivotom.
Radite posao koji vam se ne dopada. Vee provodite
gledajui televiziju. Ako ne odvojite vreme za ono to volite,
ivot vam se sve manje svia. Imate oseaj da mora da postoji
jo neto.

Sa jedne strane uzimate energiju a sa druge je aljete u
svet. Sve to proe kroz vas elite da podelite sa okolinom, ali
je neophodno da ovo radite na pozitivan nain. To je va izraz.
Uzimate energiju na koju ste usmereni i kreirate neto. U
stanju ste da kreirate ba sve to poelite.
to vie energije uzmete, vie toga morate da izrazite.
Mora da postoji balans izmeu dolazee i energije koju
izraavate. Ovaj balans u ivotu pronalazite kada posmatrate
ta se dogaa.
132

Kada prestanete sa izraavanjem prestaju i dogaaji. to
vie energije, vie i dogaaja. Kada se pronaete u stanju
zastoja i nita se ne dogaa, morate neto da preduzmete.
Pokrenite se.
Kada se deavaju pogrene stvari to znai da predajete
previe energije u pogrenom pravcu. Ovo je najee
emocionalna i seksualna energija. Ili jednostavno svakodnevno
radite posao koji vam se ne svia.
Ako elite da se pravilno izrazite i budete zadovoljni
morate prethodno da pronaete vae usmerenje. ivotno
usmerenje je lina stvar svakog pojedinca i moete ga pronai
jedino u kontaktu sa Viim Ja. Niko drugi ne moe da vam kae
ta je dobro za vas.
Usmerenje moete da pronaete na prilino jednostavan
nain. Pogledajte u emu ste dobri i ta volite da radite. Ako
neto volite onda je to sa razlogom i kada se tome posvetite
postajete majstor. Ali to nije isto kao kada neto vebate
godinama pa ste postali majstor zbog ogromnog broja
ponavljanja. Potraite ono u emu ste prirodno nadareni. Pritom
nemojte da se takmiite sa drugima jer drugi moda imaju
bolje uslove, a samim tim i izvesnu prednost. Ne radi se o
takmienju. Jednostavno pogledajte ta vam se svia i ta je to
to vam ide lako. I pogledajte malo dublje.
Ako volite automobile i mehaniku uopte, to ne znai
automatski da ste dobri za auto-mehaniara. Moda e vas vie
zadovoljiti da zavrite mainstvo pa da date svoj doprinos u
razvoju motora. Moda ste kao stvoreni za prodavca automobila
ili za novinara u nekoj auto reviji.
Glavno je da pronaete ono to volite i da saznate koliko
vam to znai i zato. To ne znai da odmah morate da
promenite posao. Samo vi otkrijte vae sklonosti i ponite
amaterski da ih usavravate, a priroda e se postarati za ostalo.
Kada ste u stanju poveane panje lako ete otkriti nove
mogunosti u ivotu. Pogledajte ta je to to radite i na ta
133

troite svoje vreme. Zatim pogledajte misli i otkrijte da li to
zaista volite, a ako ne, ta je to to bi vas usreilo.
Drugi nain je da napravite listu onoga to trpite u ivotu,
onoga to vas ini nezadovoljnima. Izmenite sve sa liste ali
redom, jedno po jedno. Uinite ivot savrenim. Kada
eliminiete sve to je nepoeljno, stvorili ste prostor za ono to
elite.


K KA AK KO O D DA A R RE E I IT TE E S SV VA AK KI I P PR RO OB BL LE EM M? ?


Sa onim to ste do sad nauili u stanju ste da reite bilo
koji problem ako se pojavi. To znai i da moete da dobijete
sve to poelite.
Ali postoji izvesna zamka. Ponekad dok stremite ka cilju, a
cilj nije u saglasju sa vaim usmerenjem, moe da doe do
potekoa. Kada ste dobili fiziko telo, dobili ste i neko ivotno
usmerenje. To ne znai da postoji samo jedan put i da su sve
vae akcije unapred odreene. Pravi cilj je da neto nauite u
ivotu. Postoji mnogo naina da se to ostvari.
Kada postavite cilj koji nije u skladu sa ivotnim
usmerenjem, Vie Ja to moe da shvati kao sabotau na putu.
To je znak da menjate putanju. To je kao da sebi nesvesno
kaete "sad malo zastranjuje".
ivot u panji vam omoguava da uvidite kad ste u
ovakvom poloaju. Tekoe se ispoljavaju tako to kad idete
prema cilju, stvari se odvijaju pogreno i usmeravaju vas u
drugom pravcu. Budite paljivi i primetite kad vam stigne
pogrean rezultat,vidite kako bi to moglo da se ispravi.
Kada ste na pravom putu sve se odvija neobino lako.
Stvari zauzimaju svoje mesto, jedna po jedna. Ovo naravno ne
znai da ne treba da se trudite, morate da razlikujete zdrav i
naporan rad od probijanja glavom kroz zid.
134

Kada vam se ini da je sve u redu i da ste dovoljno uporni,
a ipak se pojavljuje ono to nazivate loom sreom, ispitajte da
ipak niste na pogrenom putu. Ovo ete saznati samo ako
pogledate iznutra, nikako u okolinu.
Kad ste na pogrenom putu, ulaete veliki napor u
ostvarenje cilja ali pojavljuju se velike prepreke koje vas
neprestano usmeravaju na drugu stranu. Ispitajte i ove druge
putanje i u dubini svoga bia se zapitajte da li su one dobre za
vas. Morate da budete otvoreni i za mogunost da promenite
pravac, ali i spremni da pritom ostanete pri svojim ciljevima.
Ovo je akt uravnoteenja. Jasnoa u ovoj oblasti dolazi iz
poznavanja sebe.
Pogledajmo korake koje bi trebalo preduzeti u
prevazilaenju problema. Kada se pojavi problem, dolazi do
blokade koja vas tera da se zaustavite i predate. Sve probleme
ete reiti ako se pridravate sledeih koraka:

1. Morate da postavite cilj. Drugim reima vaa meta je ono
to predstavlja reenje problema. Zamislite sliku onoga
to elite, zamislite rezultat.

2. Napravite afirmaciju. Afirmacija je pozitivna konstatacija
vae namere, izraena u prvom licu i u sadanjem vremenu.
Nemojte opisivati problem.

3. Fokusirajte i koncentriite misli na reenje. Ovo radite
tako to ponavljate afirmaciju.

4. Planirajte poetnu akciju u ostvarivanju cilja. To je prvi
korak za koji znate da moete da ga ostvarite i kako.
Nikako ne razmiljajte kako ete dostii kompletan cilj.

5. Budite svesni misli koje vas ometaju u ostvarenju.
Nemojte se fokusirati na njih.
135

6. Imenujte misli i energije koje vas guraju suprotno od cilja
i upotrebite volju da ih zaustavite. Primenite ljubiasti
plamen i pretvorite ih u pozitivnu energiju.

7. Radite ovo dok ne dobijete rezultat. Rezultat je bilo
kakva promena. Pogledajte rezultat i uporedite ga sa
ciljem. Ako postoji razlika proverite take od 1 do 5.
Ponite proces ponovo dok ne ostvarite cilj.
Veba ini uda i ovaj proces postaje sve delotvorniji to
ga vie ponavljate. Moete da dobijete sve to elite.


S SL LU U E EN NJ JE E N NI IJ JE E R RU U N NA A R RE E

Smisao ivota je jednostavan i ja u vam dati odgovor na to
pitanje. To otkrie vam nee znaiti ba nita ako ga praktino
ne primenite. Bolje rei, dau vam putanju a vi sami pronaite
smisao.
Pa dobro ta je smisao ivota?

Nema ga, jo ste ovde da uite i razvijate se. Kroz unutranji
razvoj i podizanje vibracije u mogunosti ste da izrazite Vie
Ja u fizikom svetu. Ovde ste da potpuno izrazite ono to jeste
i da nauite da stvarate savreno. Drugim reima - da znate ta
radite. To znai da date smisao VAEM ivotu. Kada ovladate
ovim, duni ste da svoje stvaralatvo upotrebite pruajui
pomo drugima.To se zove sluenje. Duni ste da dajete kako bi
se energija uravnoteila.
Opti smisao vaeg ivota je da uite i ovladate
unutranjim svetom, da evoluirate. Jednom kad zagospodarite
tim procesom imaete ono to elite. Onda izbacite neto
energije napolje i sluite. Sluenje drugima e vam dati smisao
ivota.
Nemojte samo da me pogreno razumete. To ne znai da
stvarno neto radite kako bi pomogli bolesnima, naputenima i
136

ugroenima. Ne morate da spaavate svet ako vam to nije posao.
Sluenje znai da upotrebite vau ljubav i talenat, neki
jedinstven dar da pomognete drugima.
To znai da ako ste umetnik stvorite neko delo u kome e
drugi uivati. Ako ste konobar, usluite ljude tako da budu
presreni to su doli u va restoran.
Svako ima mogunost da slui svetu. Kada ste u autobusu
nasmeite se osobi koja sedi do vas. To je sluenje. Va svet je
vaa sfera uticaja. Ako sedite u kancelariji, energija koju
projektujete utie na druge. Vi kreirate mislima tokom celog
dana tako da i na taj nain sluite drugima. Ali obratite panju
kakve vas misli (vrsta energije) naputaju u svakom trenutku.
Imate i izbor kako da odgovorite na ono to vam se dogaa.
Sluite svetu tako to ete zraiti pozitivno.

Upozorenje! Ako ste praktikovali tehnike iz ove knjige
onda znate nain kako da izmenite ivot na bolje. Samim tim
preuzimate i odgovornost za vau novu mo. Da, vi imate mo,
drugi ljudi i njihove akcije su sada vrlo slabi. Nije va zadatak
da utvrdite u emu je njihov problem i kako da ga ree, sve dok
vas ne zamole za pomo. ak i tada budite oprezni - veina ljudi
ne eli ni da uje ono to vi znate. Nisu svi spremni za promene
niti mogu da se bore sa njima.

to se prirodnije i originalnije izrazite to e koliina
energije koju emitujete biti vea. To ne znai da sad treba da
se trudite da budete originalni, budite ono to jeste.

Moda mislite da e vam naporan i teak ivot doneti
duhovni razvoj. Ovo je velika zabluda. Duhovni napredak vam
moe doneti i lagodan ivot ispunjen bogatstvom i izobiljem.
Samo radite ono to elite i sve e biti kako treba. Sledite vae
elje i snove. Ne morate da imate prevelike aspiracije niti
morate da spaavate bilo koga osim sebe. Jo vanije, ne
morate da budete neko drugi. Budite ono to jeste.
137

Budite ivi - ivite ivot svesno i budite to je mogue
bolji.

I to je to. Imate sve odgovore, krenite ka iskuenjima.


Z ZA A K KR RA AJ J


Iskustvo se stie radei. Ako ste samo itali ovu knjigu, a
nita niste primenili, propustili ste veliku priliku da se izmenite.
Morate da prizovete hrabrost, prevaziete sve svoje strahove i
krenete napred. Ovo e vas uiniti majstorom. Pravo znanje
dolazi kroz primenu i biete majstor samo ako neto radite. ak
i ako jo niste svesni, imate u rukama orue koje e vam
prizvati mo. Mo podrazumeva odgovornost. Moda ete biti u
prilici da koristite ovu mo na bilo koji nain. Gledajte da to
bude neto pozitivno.
Moete da usmerite svoj ivot gde god poelite. Ovo
radite tako to koraate malim koracima.
Rad na linom razvoju zahteva odreenu koliinu napora, a
mnogi ljudi se zaustave i pre nego to stigne nagrada. Vi ete
pobediti.
Sad kada ste na kraju knjige moda oseate izvesno
razoarenje. Moda oekujete neto od mene. U tome i jeste
stvar.
Sve dolazi upravo od vas!
ta god posebno treba da doe, doi e od vas!

Ponite odmah tako to ete odluiti da neto uradite.

Proitajte ovu knjigu ponovo i onda vebajte. Pogledajte
ta ste pronali u sebi i zagospodarite time. Uradite ba tako.