1

GLAVA 27: ISTRAIVANJE I RAZVOJ

UVOD ZA PITANJA 78 82
Istraivanje I razvoj se ispituje u okviru teme vezane za upotrebu strategijski vanih resursa.
U ekonomskoj teoriji postoji opta saglasnost po pitanju znaaja IR u drutvenom I privrednom
razvoju. To je jedan od vanijih resursa (strategijski resurs vaan za ravoj kokurentske
prednosti I ouvanja vrednosti na dug rok!.
Inova"ije su bitan #aktor vitalnosti I konkurentnosti preduze$a I privrede a one su podstaknute
IR. %posobnost unapre&enja postoje$ih I uvo&enja novih proizvoda se ostvaruje kroz pro"ess
inoviranja I uenja.
IR se posmatra kao jedan od najvanijih mehanizama za stvaranje promena. IR pro"ess je
izuzetno skup pa panju IR napora treba usmeriti ka onim podrujima I aktivnostima koji imaju
strategijski znaaj. Udeo IR u '() predstavlja bitan #a"tor I pokazatelj privrednog rasta ( u *U
je planirano da se ulaze +, '()- a kod nas su izdvajanja za IR .-/,!
ISPITNO PITANJE br. 78: POJAM, KARAKTERISTIKE I ZNAAJ IR
%posobnost inoviranja je jedan od najznaajnijih #aktora promena I uspeha. Inova"ije su
direktno vezane za IR jer su one posledi"a IR. )ro"es inova"ije je skup aktivnosti vezanih za
stvaranje ("iljano! promena. Inova"ije 0I%U ograniene samo na tehnoloku s#eru (marketing-
so"ijalne- u oblasti #inansija itd!- one mogu biti1
1. inova"ije pro"esa
2. inova"ije proizvoda -
a po intenzitetu nivoa inovativnosti mogu da budu1
1. radikalne
2. inkrementalne
In!n"#$%, #n&%"#$%, '#()*#$%
U pro"esu inova"ije razlikujemo tri #aze invencija inovacija difuzija. (a bi inven"ija
postala inova"ija treba da postigne uspeh na tritu a njenom daljom upotrebom se postie
di#uzija kroz imitiranje I poboljanje. Inven"ija je pro"es stvaranja novih ideja- a inova"ija je
prevo&enje ideja u stvarnost. 0e moe se re$i da svako IR void inova"iji- ali je praksa pokazala
da inovatori sa odre&enim karakteristikama imaju vie sanse za uspeno prihva$enu inova"iju
od strane trista. To su inovatori koji 1 poznaju potrebe korisnika- vie pridaju panje
marketingu- su bri u pristupu I ponudi3
K+%,#(#-&%n$! IR %-.#n&,.#
)oto ne postoji mogu$nost za razgranienje IR aktivnosti uvek se govori o spektru aktivnosti
(od irenja saznanja do uvo&enja proizvoda na tritu!. Istraivanje je plansko traganje za novim
znanjem koje $e biti korisno za razvoj novih proizvoda ili pro"esa kao I za poboljanje ve$
postoje$ih. Razvoj se odnosi na direktnu primenu rezultata istraivanja ili znanja kroz plan-
ski"u- model pa sve do prototipova I putanja probne serije.IR moe da bude na usluzi ostalim
slubama u smislu kori$enja postoje$e tehnologije na nove probleme u teku$em postojanju.
IR je uspean kada znai uenje I primenu rezultiraju$eg znanja za stvaranje razliitih
drutvenih promena.
4*5( klasi#ika"ija IR aktivnosti1
1
2
1. fundamentalna istraivanja (bazino ili originalno izuavanje radi pove$anja ukupnog
znanja I razumevanja zakona prirode. Rezultati nisu na prodaju ve$ se objavljuju u
publika"ijama- biltenima3 6oe biti 7I%T4 I U%6*R*04!
2. primenjena istraivanja (aplikativno tako&e za proirenje znanja ali vezano za neku
praktinu primenu. Ideje se razvijaju u operativnu #ormu. 4dnose se na 1 ili nekoliko
proizvoda I mogu se patentirati ili biti poslovna tajna kao izvor konkurentske prednosti I
barijera ulasku. Imaju komer"ijalni poten"ijal odn. mogu se prodavati!
+. eksperimentalni razvoj (komer"ijaliza"ija inova"ije nastavak primenjenih istraivanja.
0ije "eo pro"ess eksperimentalan ali se zasniva na eksperimentisanju. (ovo&enje
inova"ije do komer"ijaliza"ije kroz sitne prepravke. 8a razvoj novog proizvoda ili bitno
poboljanog materijala- pro"esa. 4va #aza se zavrava kada se pro"ess uvede u
proizvodnju I instalira se linija za proizvodnju novog proizvoda!.
IR -%& ,.r%.!/#$,-# r!,)r,
(a bi IR kao znaajna aktivnost bila integrisana u preduze$e "iljeve IR treba uvesti u poslovnu
strategiju. Treba uskladiti poslovnu I IR strategiju. IR ima posebnu ulogu kada je u pitanju
%TR9T*'I:9 T*;04<4=>4' <I(*R%T?9 obino se misli na alternative diveren"iranja-
me&utim poto IR moe da utie na bilo koju aktivnost iz lan"a vrednosti I njeno poboljanje ono
moe biti znaajno I za strategiju niskih trokova npr. )oseban tip strategijskog odluivanja
vezan je za dovo&enje IR #je u #unk"iju port#olija (port#olija kompetentnosti!. )olaze$i od
klasi#ika"ije trisnog ue$a I stope rasta trita- kroz matri"u uloga IR moe biti slede$a1
1. Trini lideri (veliko trino ue$e I visoka stopa rasta! svoju pozi"iju zasnivaju na
znaajnoj ulozi IR
2. 8reli proizvodi (krave muzare veliko tr. ue$e I niska stopa rasta! koriste razvijenu IR
#unk"iju iskljuivo kada zele da odre konkurentsku prednost
+. )erspektivni proizvodi (zna"i pitanja nisko trino ues$e- visoka stopa rasta! IR koriste
za odranje konkurentske prednosti- pove$anje konk. )red.
/. %tagniraju$i proizvodi (nisko trzisno ue$e- niska stopa rasta! ne koriste IR
IR je potreban ali ne I dovoljan uslov za uspeh (neki koji mnogo ulau u IR nemaju uspeha I
obrnuto!
8a uspeh IR je bitna veza (dinamina! izme&u #unk"ija IR- 6arketinga I proizvodnje I tu postoje
tri stupnja povezanosti1
1. %laba povezanost1 IR @ proizvodnja @ marketing
2. %rednja povezanost1 IR A proizvodnja A marketing
+. :aka povezanost1 IR A proizvodnja A marketing- ali I izme&u IR I marketinga
(akle neophodna je konstantna ravnotea me&usobnog uti"aja sve tri #unk"ije. 8bog
mogu$nosti neprekidnog prilago&avanja promenama veza je dinamina a ne statina.
ISPITNO PITANJE br. 70: ULOGA IR U STRATEGIJI RASTA
Iako IR ima veliku ulogu u razvoju mnogih preduze$a- ne mora da bude imperative. )ostoje
mnoge alternative koje ne baziraju na IR.
Ukoliko analiza pokazuje da IR ima znaajnu ulogu- onda je znaajna e#ikasnost upravljanja IR.
?eliina ulaganja u IR nije garan"ije njegove e#ikasnosti I e#ektivnosti.
Bormulisanje uloge IR u strategiji preduze$a moe se analizirati sa aspekta1
1. postoje$eg posla
2
+
2. irenja postoje$e poslovne aktivnosti
+. potpuno nove aktivnosti (pruanje novih usluga drutvu!
0a izbor (9 <I uopte koristiti IR ili koju vrstu IR koristiti utiu1
1. karakteristike trita
2. konkurentska pozi"ija
+. tehnoloko stanje trenutne tehnologije
K%r%-.!r#,.#-! .r1#2.% 3&'r!4!n#5 /r%n%6
(ubina i brzina promene zavisi od zahteva kup"a u pogledu di#eren"iranosti proizvoda-
obrazovanosti kup"a- pritiska konkuren"ije- "enovne elastinosti tranje- brzine rasta trita-
#aze ivotnog "iklusa
0pr. Industrije robe iroke potronje- skromnih teh. unapre&enja- trite snano deluje
na di#eren"ija"iju C svrha IR je traganje za inkrementalnim poboljanjima
'rane sa brzim teh. napretkom- tehniki obrazovani kup"i IR inova"ije su kritine
'rane sa nedi#eren"iranim proizvodom- tehnologije se slabo menjaju IR se bazira na
smanjenje trokova- poboljanje pro"esa...
K&n-)r!n.,-% 7&*#"#$%
U upravljanju IR je neophodno voditi rauna o konkurentima i njihovoj pozi"iji i ak"ijama.
<ider ulae napore IR da odri ili ojaa pozi"iju
)ratila" moe da odlui da ostane pratila" ili da napadne lidera- zavisi od mogu$nosti i reak"ije
lidera- zavisi od snage lidera i spremnosti pratio"a da prihvati rizik.
S.%n$! .!5n&+&/#$!
Tehnologija kao i proizvod ima svoj ivotni "iklus (nastanak- primena- rast- zrelost- degrada"ija!.
%a uvo&enjem se stvara novo podruje ansi ali sve kasnije sve manje je upotrebljivo- pogotovo
u modernim uslovima. %tara tehnologija mora da se unapre&uje ak i posle uvo&enja nove
superiornije tehnologije- a to sve zbog konkurentskog pritiska. )reduze$a koja su ostvarila
konkurentsku prednosti ne mogu na njoj trajno da grade konkurentsku pozi"iju. >od analize
stanja tehnologije polazi se od #aze u ivotnom "iklusu i mogu$nosti unapre&enja. =to je blia
zrelosti tee se ostvaruje konkurentska prednost.9naliza da li se prednjai ili se zaostaje za
konkurentima u tehnologiji...
2 alternative kod razvoja tehnologije1
1. tehnologija za istu potrebu (samo uz nie trokove ili ve$u dodatu vrednost!
2. tehnogolija za potpuno novu potrebu (nova industrija- radikalna promena!
ISPITNO PITANJE br. 88: STRATEGIJE IR
Tehnoloka strategija D strategija IRE sti"anje I eksploata"ija tehnologije
%trategija IR je jedan aspe"t tehnoloke strategije I znaajna komponenta upravljanja IR kao I
komponenta strategije preduze$a. )oto veliina preduze$a svoje uspehe bazira na uspehu IR
#je- strategija IR je podjednako vana kao I strategija preduze$a. (obra strategija IR proizilazi iz
strategije preduze$a I strategije pojedinih biznisa I doprinosi ostvarenju "iljeva IR.
)oto ni jedno preduze$e ne moe da bude lider u velikom broju naunih oblasti mora se utvrditi
u kojoj oblasti elimo da dominiramo. U tu oblast $e se skon"entrisati IR napori. Fitna odlika je I
da li $e uopte biti ak"ija IR I ako ho$e da li je to samo puko in#ormisanje o razvoju kehnologije
ili naprednije IR.
O7.#9%+n% ,.r%.!/#$% ,! ,%,.&$# ) #*n%+%1!n$) n%$b&+$#5 r!2!n$% *% ,+!'!:% 7#.%n$%:
+
/
1. na koje oblasti $e se skon"entrisati IiR napor i koje se linije proizvoda moraju braniti po
svaku "enu-
2. koje oblasti sadre najve$e tehnoloke mogu$nosti-
+. u kojim oblastima su mogu$a iznenadna otkri$a- posebno ona koja bi mogla uhvatiti
preduze$e Gna spavanjuH
)ostoje + aspekta organiza"ije IR1
1. obim IR u spoljnom okruenju
2. de"entralizovanoI "entralizovano donoenje ideja i o"ena
+. #leJibilnost grupe- a uspena IR #ja koristi !;.!rn! #n(&r9%"#$!, '!"!n.r%+#*&%n!
&"!n! # #'!$! # 7r&$!-.n! /r)7! ,) (+!;#b#+n!.
U pro"esu suoavanja sa tehnolokim promenama preduze$u stoje na raspolaganju razliite IR
strategije1
( ?R%T* %TR9T*'I:9 IR!
<. &(%n*#n% ,.r%.!/#$%
2. '!(%n*#n% ,.r%.!/#$%
=. ,.r%.!/#$% #9#.#r%n$%
>. %7+#-%.#n# #n1!n$!r#n/
?. *%#,n% ,.r%.!/#$%
O(%n*#n% ,.r%.!/#$%
%vrha je da se postigne vode$a pozi"ija na tristu i u oblasti uvo&enja novih proizvoda.
?isok rizik i visoke poten"ijalne zarade. 8ahteva sposobnost brzog uoavanja promena u
tehnologiji i marketingu (trend! i anse komer"ijalizovati u proizvode.
(a li #undamentalna istraivanja obavljati sam ili koristiti eJterne in#orma"ije.
Fitni su eksperti- mogu$nost nedostatka dovoljno ljudi za tim.
)atenti su izvor zatite- barijera ulaska u granu- a li"en"e su glavni izvor za pokrivanje nastalih
trokova IR.
D!(%n*#n% ,.r%.!/#$%
>oristi se u situa"ijama se smatra da je manje rizino ostati pratila"- kada ne postoje
mogu$nosti za stvaranje originalne vrste inova"ija ili nema povezanosti sa #undamentalnim
istraivanjima
Rauna se na greke inovatora i poboljanje prvobitne inova"ije
6arketing sposobnost de#anzivnog inovatora moe biti znatno iznad snage o#anzivnog
inovatora
8a uspeh strategije je kritian1 brz prodor na trite- snaan eksperimentalni razvoj- dizajn-
marketing i sl.
)atenti i li"en"e nemaju ulogu
I9#.%.&r,-% ,.r%.!/#$%
)reduze$a koja nemaju aspira"ije da prednjae u inoviranju niti da Kprate igruH
?rste1
1. Imitatori zainteresovani da proizvode identinu kopiju tu&ih proizvoda
2. >reativni imitatori koji konkuriu naje$e putem poboljanja dizajna
>arakteristike1
1. odsustvo IiR ili neznatno angaovanje na razvoju-
2. snana #unk"ija proizvodnje-
+. dominantan dizajn proizvoda-
/. konkurentske "ene i per#ormanse isporuka-
L. sposobnost brzog kopiranja novog dizajna i njegovo modi#ikovanje
/
L
%luajevi kada su imitatori dali bolja reenja od inovatora K>reativna imita"ijaH
Imitator gradi svoj uspeh na1
1. 0iskim trokovima proizvodnje
2. )oboljanju dizajna
+. Ustupanjem imitatoru na kori$enje od strane o#anzivnih imitatora njihovih inova"ija
/. )ostojanje protek"ija na tritu i drugih privilegija (od poreskih olaki"a do "arinskih
barijera!
L. %labosti u zatiti novog znanja na me&unarodnom planu
A7+#-%.#n# #n1!n$!r#n/
)reduze$a modi#ikuju proizvod u skladu sa zahtevima odre&enih trinih segmenata na ve$
razvijenom tritu
0aglasak je na zadovoljenju spe"i#inih potreba i servisiranju korisnika
?arijante1
1. %trategija Kme&uprostoraH (situa"ija kada se koristi deo trita koji je do tada nepopunjen
na tritu jer ima spe"i#ine zahteve pa se mi prilago&avamo tom delu trita
ispunjavaju$i te zahteve!
2. %trategija KotpadnitvaH (situa"ija kada Mpopunjavamo rupe K na tritu jer lider nije
smatrao to za pro#itabilno- a nama jeste jer npr. imamo drugaije uslove!
8ahteva #leksibilniju opremu- kontrolu proizvodnje- reprojektovanje proizvoda i inenjering
Ini"ijalna prednost moe da se odri samo ako je prati agresivan marketing i razvoj
Z%#,n% ,.r%.!/#$%
%vesno prihvatanje podre&ene pozi"ije i uloge u odnosu na neko jako preduze$e.
8avisno preduze$e moe da obavlja proizvodnju odre&enih komponenti kompleksnih
proizvoda ili da bude u odnosu koopera"ije- a u ekstremnim sluajevima moe da bude deo
nekog ve$eg preduze$a
0ema ini"ijativu u pogledu tehnikih promena i dizajna- osim ako do&e do ini"ijative spolja
(povratne in#orma"ije od korisnika jer se ova strategija oslanja na korisnike i njihove zahteve!
=anse se vide u minimalnim trokovima vezanim za bilo kakvu kreativnost (tzv. ?ojniki stil! pa
su zbog toga i "ene proizvoda nie.
8a razliite poslovne jedini"e je mogu$e koristiti razliite IR strategije- pa kada je preduze$e u
situa"iji da ima irok proizvodni program- za svaku liniju proizvoda treba utvrditi posebnu
strategiju IR.
ISPITNO PITANJE br. 8<: PROGRAM IR
IR je izuzetno skupa #ja pa zbog toga ne udi to se upravljanje IR odnosi na utvr&ivanje
programa koji podrazumeva najsloeniju plansku odluku I slui za ostvarivanje delikatnih
pitanja.
L
N
%vrha sastavljanja IR programa je da se1
1. odredi potreban iznos sredstava za ulaganja u IR (aloka"ija resursa!
2. izbalansira program IR sa stanovita razliitih dimenzija (struktura!
Ulaganja u IR predstavljaju Kkritinu masuH koja ne sme da bude previsoka jer utie I otromljuje
budet- a ne sme da bude ni preniska jer onda postaje nee#ikasna- a ako smo ve$ uloili u IR
onda ne treba to da bude Kbaen nova"H
)laniranje ulaganja moe da se vri1
1. odozgo na dole mogu$i iznos ulaganja je dat pa se na osnovu njega vri ukljuivanje
aktivnosti I projekata u program IR
2. odozdo na gore odrede se pro#itabilni projekti pa se onda pro"enjuju potrebna ulaganja
)otrebno je odvojiti ulaganja u postoje$e poslovanje I novo poslovanje. 9ko u novo podruje
idemo Internim rastom ulaganja u IR su ogromna
Externim rastom ulaganja u IR su minimalna
Zajednikim ulaganjem znaajna IR ulaganja
>ao pomo$ pri odre&ivanju potrebnog KoptimalnogH iznosa mogu$e je koristiti iskustvo iz
prolosti- pro"enat od prodaje- dobiti- izdvajanje konkuren"ije za IR- prosena izdvajanja u grani
3 ali neke od ovih stvari mogu da odvedu do pogrenih zakljuaka da postoji direktna veza
izme&u ulaganja u IR I njegovog uspeha.
4dre&ivanje stru"ture programa IR ima veliki znaaj zato to se programi sastoje od velikog
broja delova me&usobno interaktivnih. %trukturom projekta IR se odre&uje ue$e pojedinih
tipova projekata u programu. 0aravno tei se uravnoteenju. )ro"es o"ene I selek"ije projekata
je od kljunog znaaja za uspeh port#olija projekta.
Treba izbalansirati odnose izme&u1
1. prinosa I rizika (poten"ijala I teko$a!
2. o#anzivnog I de#anzivnog istraivanja
+. kratkoronih I dugoronih potreba
/. projekata razliitih nivoa rizika
L. #undamentalnih I razvojnih istrazivanja
N. proizvoda I pro"esa3
8a sagledavanje jakih I slabih strana port#olija koristi se matri"a )RI04%IRI8I> odnosno
komer"ijalni poten"ijalItehnike poteko$e1
N
O
@+!b I 9%,+%"
visoka verovatno$a tehnolokog uspeha I nizak prinos (komer"ijalna vrednost!.
)ostepena poboljanja na proizvodu ili pro"esu
4dravanje ili poboljanje per#ormansi na kratak rok- na dug rok ne mogu$e
O,.r#/!
0iska verovatno$a uspeha I visok poten"ijalni prinos
poten"ijal na dug rok u nadi da $e se uspeti
A#,!r#
visoka verovatno$a uspeha I visok prinos
na njima se zasniva I gradi poslovni uspeh
A!+# ,+&n&#
)o legendi kralj %iamo je davao neomiljenim dvorjanima bele slonove. 4ni su se smatrali svetim
I nisu se smeli prodavati I n$#5&& 'r1%n$! $! '&&'#+& '& (#n%n,#$,-&/ -r%5%.. Ukoliko se na
vreme ne okona rad na njima moe se desiti isto I sa biznisom jer se angauju sredstva na dug
rok a imaju malo poten"ijala.
K&n.r&+% 7r&/r%9% IR
(a bi IR program mogao da doprinese ostvarivanju planiranih "iljeva- neophodna je
odgovaraju$a kontrola koja moe biti
1. Teku$a ili prate$a- koja treba da obezbedi da se program razvija po planu I vri se
prilago&avanje zahtevima I otklanjanje greaka
2. 0aknadna treba da obezbedi e#ikasnost IR.
6erenje e#ikasnosti programa IR ima odre&ene poteko$e jer je teko meriti doprinos #je IR
odvojeno od svih ostalih kada su one povezane- vremenski se ne poklapaju poslovni e#ekti I
ulaganja.
)oto se program IR sastoji od ve$eg broja projekata globalno (zbirno! pore&enje nije
dozvoljeno- pa se napredovanje projekata prati kroz vreme I trokove. To se omogu$ava
kori$enjem programa odn. mrenih modela tipa PERT I BPM- a ako se uzme u obzir I
,.&5%,.#Cn&,. 37r&9!n+$#&,.6 nekih doga&aja I aktivnosti onda se koriste GERT I VERT
modeli.
ISPITNO PITANJE br. 82: OBENA I SELEKBIJA IR PROJEKATA
U pro"esu upravljanja IR slede$i bitan segment je izbor projekata u port#olio projekata IR.
>ljuni problem je da se identi#ikuju I eliminiu projekti (predlozi za projekte! koji nemaju
perspektivu- ali pre nego to se izdvoje sredstva ili zapone rad na njima. 9ko se projekat
zapone- ne moe se revidirati odluka bez ve$ih gubitaka (baen nova"!- ovo I zbog toga to je
period od poetka istraivake ideje do pojave na tritu sve krai I krai.
Rizik I neizvesnost kod izbora projekata IR se ogleda u rizi"ima greke prve I druge vrste1
1. prihvatiti loe projekte
2. odba"iti dobre projekte
=to se vie odmie sa pro"esom IR r#*#- ,! ,9%n$)$! % .r&2-&# r%,.) (odn. 0eizvesnost da
$e se projekat izvriti do kraja tehniki je sve manji- ali su zato sredstva potrebna za tu
realiza"iju sve ve$a!.
)ro"es o"ene I selek"ije IR projekta je dinamian- to znai da je mogu$e I po vie puta
obavljati neku od #aza- ili ak I sve.
)ro"es o"ene I selek"ije se odnosi na projekte1
1. na kojima se radi (u toku!
2. budu$e
O
P
+. ali I oni koji su ranije razmatrani I odbaeni se dre Ku #ijo"iH zbog promene uslova I
trendova
Rizi"i u IR su sve vie komer"ijalne a ne tehnoloke prirode- ne postoji rizik da se proizvod ne$e
proizvesti- ve$ da proizvedeni proizvod ne$e zadovoljiti uslove trita.
(a bi se smanjila tehnoloka nesigurnost mogu se paralelno koristiti razliiti naini primene
tehnologije da bi se garantovano zavrio projekat- pa se tek posle skon"entriemo na onaj koji
je najizvesniji da $e se dogoditi.
Pr&"!, ,!+!-"#$! &b)5%.% > r,.! &'+)C#%n$%:
<. Pr!+#9#n%rn% %n%+#*%
>andidovani projekti se vrednuju na bazi znaajnih kriterijuma i karakteristika. Frza je i je#tina
analiza na osnovu koje moe da se do&e do o"ene da 1
1. Ideja nije prihvatljiva C naputena ideja
2. )rojekat se prihvata ali odlae C odloena ideja
+. )rioritet u odnosu na druge projekte C urgentna situa"ija
/. )rihvatljiv projekat uz dalju analizu
8a vrednovanje se koriste1
1. >ontrolne liste (spisak unapred pripremljenih pitanja vezanih za najznaajnije #aktore!
2. 6odeli pro#ila projekta (grada"ija o"ene se koristi za rangiranje projekata!
2.O"!n%
U ovoj #azi se obavlja mnogo rigoroznija i sveobuhvatnija analiza karakteristika poten"ijalnih
predloga. 9 zbog toga to modeli iz preliminatorne analize svim kriterijumima daju isti znaaj. I
zbog toga se koriste drugaiji modeli kojima se to prevazilazi. 6odeli bodovanja- modeli rizika-
stablo odluivanja- modeli bazirani na teoriji odluivanja- modeli grani"e...
>ao rezultat ove #aze postoje situa"ije1
1. 4dbijanje ili dranje projekta u rezervi
2. )rihvatanje projekta i predladanje u teku$i port#olio
+. )rihvatanje uz prioritet u odnosu na druge projekte
=.U.r4#%n$! 7r#&r#.!.%
6alo je preduze$a koja mogu da rade i ulau u sve dobre ideje- pa je stoga potrebna za
rangiranjem i utvr&ivanjem prioriteta jo izraenija- jer neke ideje su bolje- druge loije- tre$e
hitnije...
Utvr&ivanje prioriteta se vri pomo$u indeksnog broja i to pore&enjem dva ili vie vrednosti koje
se dobiju iz modela koji se koriste u ovoj #azi.
6odeli1 )rinos na investi"ije- 4lsenova #ormula- metod kvadratnog korena ivota- 9nso##ova
#ormula...
>.P&r.(&+#& %n%+#*%
)oto su raspoloiva sredstva i kadrovi ogranieni mora se na$ii najbolji nain za aloka"iju ovih
resursa (budeta! na me&usobno iskljuive alternativne projekte u port#oliju (kako teku$e tako i
nove projekte!. >ada se neka ideja o"eni kao pro#itabilna i odskae od ostalih moe se prekinuti
ili napustiti neka druga ideja koja je ve$ u toku da bi se ova realizovala. Tako&e projekat moe
biti deljiv jer se neki njegovi delovi mogu posebno realizovati- dok se rad na ostalim delovima
odlae.
)ro"es analize i o"ene je dinamian jer se aktivnosti mogu ponavljati po vie puta i na to
posebno utiu novosti i in#orma"ije- kao i promena Mklime poslovanjaK i uslova iz okruenja.
P
Q
)ro"es selek"ije projekata

Q