Metodi i tehnike iskustvenog istraivanja

ISPITIVANJE (nazivamo ga i intervju, upitnik, nauni razgovor...)

Metod istraivanja stavova, oseanja, obavetenosti i ponaanja ljudi u kome
ispitiva postavlja ispitaniku unapred pripremljena pitanja, najee sa
ponuenim moguim odgovorima.
1. Ispitivanje kroz razgovor
. !pitnik " anketa
#rednost ankete je to smanjuje distan$u prema istraivau i daje vei stepen
iskrenosti, ali je teko primenjiva kod nepismenog stanovnitva.
I%#I&I'()*+ ,-./ -(/0.'.-
1 li$em u li$e " ima prednost
1 tele2onski " vea opasnost odbijanja
!#I&)I,1(),+&( moe biti3
1 #ojedinana " anketar ostavlja upitnike, pa ih uzima
1 #ojedinana ali u panel istraivanjima " isti ljudi u duem vr.periodu
popunjavaju iste upitnike 4ta kupuju...5
1 0rupna " ispitani$i popunjavaju upitnik u isto vreme u istom prostoru
1 #utem pote
1 #utem interneta
I)%&-!M+)&I u ispitivanju3
1 !pitnik koji sadri pitanja sa ponuenim odgovorima, to ga razlikuje
od upitnika za dubinske intervjue
1 ,arti$e koje sa ponuenim odgovorima koje se pokazuju ispitaniku
#I&()*( ! !#I&)I,!
#rema stepenu standardiza$ije3
1 Potpuno zatvorena " trai se konkretan odgovor van koga nisu
mogu$e druge po$ije 4da " ne, muko " ensko...5
1 Potpuno otvorena " samo se daje tekst pitanja ali se ne nude nikakvi
mogui odgovori 4koje sadraje itate5
1 Deimino otvorena " nudi se nekoliko odgovora, ali se ostavlja
mogunost dodavanja
#rema vrsti odgovora3
1 Pitanja tipa DA ii NE 4kog ste pola5
1 Iz!or je"ne o" vi#e ponu$eni% mogu&no'ti 4ta vam je najvanije3
ukus proiz., sastav, $ena, pakovanje... " samo jedno5
1 Iz!or nekoiko o"govora 4ta je uti$alo da kupite taj proizvod3 ukus,
$ena.. " jedno ili sve5
1 (angiranje o"govora po vanosti 41. $ena, . ukus...5
1 Pitanja u o!iku 'kae 4davanje o$ena od 1 do 6 ne$emu5
#rema sadraju i ulozi u upitniku3
1 Demogra)'ka o!ee*ja " pitanja koja nisu predmet istraivanja, ali
objanjavaju sam predmet 4pol, starost, obrazovanje...5
1 Druga pomo&na pitanja 4koje novine itate, kojoj partiji pripadate...5
7ilter pitanja " postavljaju se pre glavnog 4pre pitanja koje novine $itate,
pitamo " da li $itate novine5
%'.*%&'( 8.9-.0 !#I&)I,(3 usredsredjenost na predmet istra.,
kon$izna pitanja, nesugestivna, pravilan redosled, osetljiva pitanja se
postavljaju na kraju, da isklju$uju jedno drugo.
ANA+I,A SAD(-AJA
Metod istraivanja medijskog materijala, razliitih dokumenata, slovnih,
zvunih ili slikovitih zapisa. :ilj je da3
1. opi#e 'a"r*aj pojedinih oblika komunika$ije,
. da ga ka'i)ikuje,
;. da ga o!ja'ni i razume u kontekstu vremena i prostora u kome je nastao i
bio u upotrebi.
9erelsonova de2ini$ija3 (naliza sadraja je istraivaka tehnika za
objektivan, sistematski i kvantitativan opis sadraja komunika$ije.
.%).')( *+8I)I:( ()(<I/+ %(8-=(*( moe biti jezika $elina
4re, sintagma5 ili pak neki sloeniji pojam koji ima odreeni smisao.
&o moe biti slovo, slog, delovi rei, e, 2otogra2ije, karikature, slike, video
sekven$e i zapisi, sloeniji misao nisadraji ili konstruk$ije 4napr. leviarksa
uverenja5, reeni$e, napisi u novinama, tv prilozi...
'-%&+ ()(<I/+ %(8-=(*(
1 Medijski sadraji 4napisi u novinama, tv emisije...5
1 %adraji dokumenata 4pismena dokumenta$ija, zvuna, slikovna,
2ilmska...5
(naliza sadraja moe biti3
1. >isto ili preteno kvantitativna
. >isto ili preteno kvalitativna
;. Meovina
1,'()&I&(&I')( ()(<I/( %(8-=(*(3 osnovna semantika jedini$a
je u isto vreme i jedin$a merenja 4napr. re =+)( " merimo koliko se ona
puta ponavlja u tekstu, ili u tekstovima u nekom vrem. periodu5. #rednost je
to to nedvosmisleno merno istraivanje, a mana to ista re moe da ima
razliita znaenja " napr. %)(0( 2iziko i ideoloko.
1,'(<I&(&I')( ()(<I/( %(8-=(*( je ona koja primenjuje
metodologiju posmatranja na medijske i sadraje dokumenata. #odrazumeva
pronalaenje kvali2ika$ija ve izdvojenom i prebrojanom materijalu
4terminima5 " napr. da li se p =+)I pie kao o vrednoj, brinoj, seksipilnoj...
1. )ajpre se izdvoje svi napisi koji govore o eni
. Iitavanje uz beleenje zapaanja o nainu pominjanja i tretiranja
ena u tampi
;. Ideti2ikuju se karakteristini tipovi slike o eni
?. )alazi o eni se dovode u vezu sa izvorom " novinama,
uredj.kon$ep$ijom...
1M+@&.'I&I .9<I, (<(<I/+ %(8-=(*(3 polazi se od sloenijih
pojmova, ne prosto od rei, ali se te pojave ne opisuju detaljno, ve se
zadravamo na identi2ika$iji, merenju njihove uestalosti itd.
-(/-(8( I%&-(=I'(>,.0 #-.*+,&( /( ()(<I/! %(8-=(*(
1. De)ini'ati pro!em koji treba reiti " ta je to to je izazvalo
radoznalost naune javnosti za reavanje ovog problema koji
istraujemo 4napr.ena u tami5
. ,oji su .ijevi i'tra*ivanja " da li samo kvalitativan opis pojave ili $e
biti preduzeta i merenjaA da li e pojava biti stavljena u iri kontekst...
;. .dreivanje pre"meta i'tra*ivanja " odrediti popula$iju, tj. sadraj
koji e biti analiziran, prostorno i vremenski 4na kom prostru i u kom
vremenu5
?. .drediti koji 'e po"a.i uzimaju za analizu 1 da li $ela popual$ija ili
samo uzorak
6. /"re"jivanje znaenj'ki% je"ini.a istraivanja " od rei kao
najjednostavnijih jedini$a, pa do kompleksnijih tipova slike o eni.
D01INS2I INTE(VJ0 je tehnika kvalitativnog istraivanja stavova i
ponaanja ljudi pomou koje se dobija $elovito razumevanje i dublji uvid u
iskustva, miljenja, oseanja ljudi. >esto se koristi u poetnoj 2azi
istraivanja, koje se potom nastavlja drugim tehnikama, ukljuujui i
merenje.
>esto se koristi zajedno sa drugim tehnikama, kao to su 2okus grupe,
standardizovani iztervu, analiza sadraja. %toga se oslanja na opti projekat
istraivanja 4problem, $iljevi, hipoteze...5
.8<I,+ 4za razliku od obinog intervjua53
1 #opula$ija koja se istrauje3 kvali2ikovana javnost, strunja$i, uti$ajni
ljudi...
1 !zorak3 mali uzor$i, do 1BB,
1 :iljevi3 slojevitiji opis pojave u kvalitativnom smislu
1 %redstva3 upitnik sadri teme, a intervjuer sam postavlja pitanja u toku
razgovora
1 Intervjuer3 struan za temu, ima veliku slobodu
Primer tv novea3 miljenje o njima 4sa potpitanjima5, uti$aj na vrednosni
sistem i stvarno ponaanje gledala$a...
!#I&)I,Cpodsetnik /( 8!9I)%,I I)&+-'*! 1 &ipina pitanja 4za
razliku od rutinskog intervjua5 su u obliku3 ta vi mislite, kako biste opisali,
od ega zavisi, kako se to desilo... " izbegavamo nedvosmislene i kratke
odgovore.
!/.-(, /( 8!9I)%,I I)&+-'*!
-adi reprezetnativnosti potreban je dovoljno veliki broj ispitanika. 9iramo
ljude koji su najstruniji ili najuti$ajniji. !zorak se bira prema osnova3
1. po obelejima predmeta istraivanja 4osobe koje gledaju &' novele5
. po demogra2sko1so$ijalnim obelejima 4domai$e ili stariji ljudi koji
ih gledaju5
()(<I/( #.8(&(,( 8.9I*+)( 8!9I)%,IM I)&+-'*!.M
1 #aljivo i#itavanje i prege"anje snimljenog vizuelnog materijala
1 %voenje optih pogleda na nekoliko "ominantni% grupa mi#jenja
1 !oavanje razliitih pristupa unutar 'vake grupe miljenja
1 !oavanje slinosti i razlika me"ju poje"inim tipovima ispitanika
3ET/D 4/20S 5(0PA
Metod kvalitativnog istraivanja stavova, verovanja, oseanja i ponaanja
lju$i. #osebnost je u tome to se predmet istraivanja ispituje u dijalokoj
situa$iji, u razgovoru. .bino grupu sainjava D do 1 ljludi meusobno
nepoznatih, kojima se organizuje rasprava o predmetu istraivanja.
-ukovodi osoba obuena za to 4moderator5, rasprava traje EB minuta.
)ajblii mu je dubinski intervju. /a razliku od dubinskog intervjua3
1 )e istrauju se samo stavovi i oseanja, ve i ponaanje,
1 Imaju izmeu D i 1B uesnika
1 ,ako se neki stavovi ponaaju u uslovima diskusije
1 %redstvo nije upitnik, ve usmeravanje rasprave
1 'oditelj mora da ima vetinu podsti$anja i kontrolisana grupe
.#@&I :I<*+'I 7.,!% 0-!#(
1. #redistraivanje, stvaranje uslova za neko drugo
. 8etaljan opis i dublje razumevanje istraivane pojave
#.%+9)I :I<*+'I 7.,!% 0-!#(
1 8a daju nijansiraniji opis stavova od onog iz drugih ispitivanja
1 8a opiu ponaanje ljudi u razliitim situa$ijama
1 Mogunost da se neki stav ili miljenje promeni
#-I#-+M+ /( I%&-(=I'()*+3
1. 7ormula$ija problema
. #ostavljanje $iljeva istraivanja
;. -azrada predmeta istraivanja
?. !tvrivanje broja i sastava 2okus grupa
6. -azvijanje istraivakih alata " vodia za diskusiju, s$enarija
'-%&+ 7.,!% 0-!#(
#o nainu voenja rasprave3 1. ,lasine 2okus grupeA . 8iskusije o
suprotnim gleditimaA ;. 8iskusiju usmerava jedan od uesnikaA ?.
8vosmerne 2okus grupe 4jedna je klasina, a druga prati tok njene rasprave i
diskutuje o tome5
#o nainu organizovanja3 1. .bine " svi na istom mesu u isto vremeA .
&ele2onske kon2eren$ije, ;. .nlajn grupe " preko interneta.
#-+8).%&I I .0-()I>+)*( 7.,!% 0-!#(
#rednost je ak$iona i dijaloka dinamika, ali se ne moe smatrati potpuno
verodostojnom, jer su osobe sklone da neto preute, slau ili se postide.
3ET/D P/S3AT(ANJA
#osmatranje je kvalitativni metod istraivanja ponaanja, dogaaja i pro$esa,
putem koga se predmet istraivanja sistematski i pre$izno prati i opisuje.
.vaj metod nastao je u +&).<.0I*I, a kasnije se proirio na so$iologiju i
druge drutvene nauke.
,arakteristike3
1 8etaljan opis istraene pojave
1 .pisivanje pojave u prostornom i vremenskom kontekstu 4odnos sa
srodnim pojavama5
1 -azumevanje znaenja posmatranih pojava i njihovog smisla.
-azlika izmeu posmatranja i 2okus grupa3
1 .dvija se u prirodnim uslovima, na mestu dogadjaja
1 )aglasak je na samom dogaaju ili pro$esu, tj. ponaanju 4kod 2okus
grupa je na komunika$iji5
1 Istraiva je aktivniji u 2okus grupama
1 Instrumenti su kod 2okus grupa planski s$enariji, a kod posmatranja se
$eo istraivaki postupak razvija u toku posmatranja
-azlika izmeu posmatranja i ispitivanja je u tome to posmatranje
registruje i opisuje neposredno iskustvo. ,od ispitivanja stavova se ispituje
posredovano iskustvo " uesni$i prepriavaju i tumae dogaaj.
'rste posmatranja prema predmetu3
1. #osmatranje "oga$aja 4svadba5,
. posmatranje drutvenih pojava 4ponaanje potroaa5,
;. posmatranje pro.e'a 4tranzi$ija5 " instrument je dnevnik
'rste posmatranja prema ulozi istraivaa3
1. 6i't ue'nik koji je angaovan za potrebe istraivanja 4prednost je to
nema distan$e izmeu uesnika i posmatraa, a mana mogua
neobjektivnost5
. 0e'nik kao po'matra 4takoe se angauje lan grupe, ali ostali
uesni$i ne znaju za njegovu ulogu posmatraa5
;. Po'matra kao ue'nik 4posmatra je pro2esionalni istraiva koji je
istovremeno i uesnik zbivanja5
?. 6i't po'matra 4istraiva je samo spoljni posmatra, skriven od
grupe5
'rste posmatranja prema $ilju3
1. Potpuno opi'no " posmatra se oslanja na svoja ula i terenske
beleke
. Prete*no 'tan"ar"izovano " posmatra se oslanja na rezultate
merenja
;. 3e#ovito " kombina$ija ova dva 4opisnog i mernog5
Istraivaki instrumenti
1 !putstvo za posmatranje
1 &erenske beleke
1 %nim$i " zvuni ili video
#ostupak posmatranja3 uspostaviti dobar odnos sa sredinom i tako podstai
veu otvorenost ljudi, zauzeti stav deteta koje nita ne zna, krenuti od
najoptijeg plana prema konkretnostima, posmatrati interak$ije u grupi 4ko
gde sedi, prema kome idu pogledi, ko je najpotovaniji...5, dogaaje beleiti
hronolokim redom.
#rednost i mane posmatranja3
1 #rednost je to su dostupni svi segmenti dogaanja koje je nemogue
saznati ispitivanjem, uoavaju se i neverbalna iskazivanja, smanjuje se
distan$a prema istraivau
1 Mana posmatranja je to opaanje i opis pojave zavise od istraivaa,
pa ako on nije dovoljno vet posmatranje moe dati skromne rezultate.