Teorija Frederika Hercberga

Maslovljeva teorija znaajno je modifikovana u teoriji Frederika Hercberga. Njegova istraivanja

dala su osnova za formulisanje dvofaktorske teorije motivacije za rad koja se zasniva na saznanju
da postoje dva nivoa potreba: potrebe nieg stepena i potrebe vieg stepena. astupaju!i ovakav
pristup potrebama govori o dve vrste faktora koji omogu!avaju nji"ovo zadovoljenje:
"igijenski #preventivni$ faktori
motivatori #faktori sadraja posla$
% "igijenske faktore spadaju:
poslovna politika kompanije i administracija& rukovo'enje& nadzor& sigurnost posla& plata&
me'uljudski odnosi& uslovi rada. Naziv ("igijenski) treba da ukae na nji"ovo preventivno
delovanje. Naime& ukoliko su ovi faktori prisutni u kompaniji u visokom kvalitetu i kvantitetu&
oni !e spreiti da do'e do nezadovoljstva zaposleni" i obrnuto. Me'utim& nji"ovo prisustvo ne
motivie zaposlene na rad.
% motivatore& odnosno faktore sadraja posla spadaju:
zanimljivost posla* odgovornost& mogu!nost usavravanja& status& napredovanje& ugled i slino.
Nji"ovo prisustvo doprinosi ose!aju zadovoljstva zaposleni" i podstie i" da se vie zalau i
ostvaruju bolje rezultate.

Kako menader primenjuje Hercbergovu teoriju u praksi?
+a bi imao zadovoljne i motivisane radnike menader treba da radi na unapre'enju "igijenski"
faktora. Menaderi su duni da obezbede da "igijenski faktori oganizacione radne sredine budu
povoljni za zaposlene& a zatim da i" motiviu unutranjim motivima vezanim za sam sadraj
posla.
Mnoge menadere irom sveta navelo je da na bazi Hercbergove postavke grade svoj program
oboga!ivanja posla. ,vaj program koncentrisao se na:
pove!anje odgovornosti zaposleni" za planiranje& obavljanje posla i kontrolu rada*
pove!anje autonomije zaposleni"*
davanje mogu!nosti zaposlenima da samostalno obave posao& da doive rast i razvoj
karijere kroz rad.

Uporeenje Maslovljeve i Hercbergove teorije motivacije
,igledno je da Hercbergovi "igijenski faktori odgovaraju niim nivoima potreba prema
Maslovljevoj "ijerar"iji& a motivatori viim nivoima potreba to je i prikazano na slede!oj slici:

-lika .: /ore'enje Maslovljeve i Hercbergove teorije

Procesne teorije motivacije za rad
+anas na apadu ve!ina menadera poznaju teoriju "ijerar"ijski" potreba 0bra"ama Maslova i
Hercrbergovu dvofaktorsku teoriju& ali se sve vie okre!u i teorijama oekivanja ili tzv.
procesnim teorijama motivacije za rad. ,ve teorije nastoje da objasne psi"oloke me"anizme i
procese koji stoje u osnovi motivacionog ponaanja. % osnovi ovi" teorija stoji da ljudi od
mogu!i" oblika ponaanja na radu biraju onaj koji prema oekivanjima treba da im prui jedan
ili vie eljeni" rezultata: presti& ugled& zarade& nove perspektive& napredovanje i sl.
,ve teorije predvi'aju da !e zaposleni biti motivisani da poboljaju svoje radno ponaanje
ukoliko veruju da !e nji"ovo zalaganje rezultirati eljenim posledicama& koje u zavisnosti od
individue mogu biti razliite 1 od napredovanja u karijeri do pove!anja plate& obezbe'ivanja
sigurnijeg ili prestinijeg radnog mesta...

Teorija iktora ruma
2ode!a teorija u ovoj grupi jeste teorija 2iktora 2ruma koja polazi od pretpostavke da !e ljudi
biti motivisani da ine razne stvari kako bi dosegli razne ciljeve& ukoliko veruju da su ti ciljevi za
nji" vredni i ako uvi'aju da ono to ine ima izgleda da dovede do ostvarivanja ciljeva.
3entralno mesto zauzimaju tri varijable:
2alenca 4 ,dnosi se na vrednost posledice ponaanja. 5o je afektivna orijentacija
individue prema odre'enom cilju& is"odu. Moe da bude pozitivna& negativna ili
neutralna.
6nstrumentalnost 4 ,dnosi se na povezanost izme'u dva cilja& odnosno uverenje
pojedinca da je jedan cilj nuan i dovoljan uslov za dostizanje drugog& vanijeg #ve!a
norma nosi ve!i bonus$. Negativna povezanost oznaava da instrumentalnost ne postoji.
,ekivanje 4 %verenje da !e izvesno ponaanje rezultirati postizanjem eljenog cilja.
7ada je oekivanje nula& ponaanje !e izostati.

Prakti!na korist rumovog modela
2rumov model menaderima moe da bude od praktine koristi ukoliko slede odre'ena pravila
koja su proizala iz ove teorije:
u organizaciji treba negovati i postavljati jasne ciljeve kao i jasne veze izme'u zalaganja i
nagra'ivanja*
neeljene posledice radnog ponaanja kao to su skidanje sa poloaja& otputanje&
kanjavanje& izlaganje riziku 4 treba eliminisati ili bar smanjiti na najmanju mogu!u
meru*
uvek treba imati na umu da zaposleni imaju potrebe koje se me'usobno razlikuju i koje&
ako se zadovoljavaju kroz rad& vode pozitivnoj motivaciji.
/rimenjuju!i ovakve strategije& menaderi mogu raunati na pove!anje motivacije za rad
zaposleni"& pove!anje zadovoljstva i lojalnost saradnika.

"okova teorija jasno de#inisani$ ciljeva
,va teorija polazi od jasno postavljeni" i definisani" ciljeva kako bi se ljudski resursi motivisali
da ciljeve kompanije& lake& bre i efikasnije ostvare. /ostupak rada moe biti poznat radniku& ali
ako on ne zna cilj zbog koga radi posao& motivacija !e biti niska.
+anas se u zapadnom svetu pokazalo vrlo praktino kori!enje postupka (postavljanje jasni"
ciljeva) jer istraivanja i iskustva su pokazala da ljudi bolje rade ako:
imaju specifine i izazovne ciljeve koje pri"vataju*
se obezbedi da dobiju povratne informacije o rezultatima nji"ovog rada*
dobiju odgovaraju!e nagrade kada ostvare cilj.

Kako "okovu teoriju primenjuju menaderi u praksi?
Menadment kompanije odre'uje jasne& konkretne i merljive ciljeve*
ukljuuje zaposlene u postavljanje ciljeva*
razvija poverenje me'u saradnicima& postavlja pravine ciljeve i zadatke*
postavlja ciljeve koji su izazovni& ali primereni nivou sposobnosti saradnika*
nagra'uje ostvarene rezultate #kvalitet$ novanim ili drugim nagradama.

Teorija potreba postignu%a Mek Klelanda
,va teorija iskljuivo je usmerena na motivaciju za rad i radno ponaanje objanjava znaenjem
pojedinanog motiva koji smatra osnovnim& a cilj nagrade je ose!aj zadovoljstva i ponosa.
/otreba za postignu!em smatra se individualnom predispozicijom. 5eorija potreba postignu!a
usmerena je na one pojedince i grupe koji se nalaze na viim poloajima u organizacionoj i
drutvenoj strukturi. ,va teorija esto se koristi za objanjavanje menaderske motivacije. 8judi
se razlikuju po svojoj tenji ka postignu!u i uspe"u u poslovanju& preduzetnitvu i slino. %pravo
iz te injenice proizilaze i razliita ponaanja i rezultati. 5ako motiv postignu!a postaje kljuni
faktor ekonomske uspenosti& i vrlo bitna dimenzija preduzetnikog du"a poslovnog rizika i
sposobnosti.
,vo su za menadment ljudski" resursa najvanije teorije& a iz nji" moemo da izvuemo kratak
zakljuak 1 &radnik u procesu rada prvo mora da zadovolji svoje biolo'ke pa tek onda
socijalne potrebe((. 0ktom stupanja u radni odnos& tj. zapoljavanjem& radnik stie osnovne
pretpostavke da moe zadovoljiti bioloke motive sebe i svoje porodice& ali time stvara
pretpostavke da moe zadovoljiti i niz socijalni" motiva u prvom redu motiva sigurnosti& motiva
za afirmacijom linosti i slino.