Baze podataka

1. Uvod
Moderne kompanije i institucije poseduju razliite elektronske (raunarske,
informacione) sisteme koje koriste kao podrku u procesu prikupljanja, obrade,
uvanja i distribucije podataka (informacija), koje nastaju kako unutar samog
sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeuju kako
osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljai, agencije i sl) da pristupe
informacijama kompanije sa razliitim nivoima prioriteta i prava pristupa.
Informacioni sistemi imaju jedan neizostavan deo ! sistem baza
podataka, koja uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim
informacijama. "aze podataka su kljuna komponenta kod standardnih
informacionih sistema, ali i e!trgovine, e!bankarstva, i drugih #eb aplikacija.
$oriste ih oragnizacije i preduze%a od onih najmanjih do globalnih korporacija i
milioni korisnika.
Microsoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft &ffice.
&snovna uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a
omogu%ava izradu obinih i klijent!server aplikacija baza podataka.
2. Pojam podataka i informacija
'ntitet ( je objekat posmatranja, proces ili dogaaj znaajan sa odreenog
stanovita (ovek, auto, ku%a, grad, dr)ava, molekul, hemiski proces, kretanje
automobila*).
+odatak ( opis svojstva nekog entiteta, registrovana injenica ili zapa)anje tokom
nekog procesa ili dogaaja (auto, marka, tip, boja, godite*.).
-nformacija ( skup logiki povezanih podataka, obraenih i organizovanih
injenica koje predstavljaju neko obavetenje. +odaci su izolovane injenice koje
postaju informacije u momentu njihovog kori%enja i samo ako su pravovremeo
date.
1
3. Informacioni sistem (IS
Informacioni sistem (-.) je integrisani skup komponeneti (sistem) za
sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija .
/ananje drutvo je informaciono drutvo. +oto su informacioni sistemi
omogu%ili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo. 0brzali
su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili
naine ponude i potra)nje proizvoda na tr)itu, kao i naine i shvatanje rada.
-nformacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs.
!omponente informacioni" sistema
&snovne komponente informacionih sistema su,
"ardver ra#$nara
softver ra#$nara
baze podataka
te%ekom$nikacioni sistemi i te"no%o&ije
%j$dski res$rsi i
proced$re' odnosno metodo%o&ije procesovanja i preno(enja
informacija.
)ardver
/anas, ak i najmanja firma, poseduje ili iznajmljuje raunare. &bino se
radi o personalnim raunarima (+1). 2e%e organizacije koriste vie raunarskih
sistema, poev od mo%nih radnih stanica, miniraunara pa do efikasno umre)enih
personalnih raunara. 0jedno sa perifernim ureajima, kao to su ulazni i izlazni
ureaji (monitori i tampai, na primjer), i telekomunikacije, ine hardver
informacionih sistema.
Softver
.oftver se obino dieli na operativni, sistemski softver i aplikacije.
&perativni sistem upravlja hardverom, datotekama i drugim resursima sistema,
obezbjeuju%i sistematsko, konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu raunara,
naje%e preko grafikog korisnikog interfejsa. 3plikacije su programi dizajnirani
za obavljanje specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tr)itu kao
paketi pripremljeni za kori%enje odmah posle instaliranja.
Baze podataka
"aza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka, organizovanih
na najpogodniji nain za kori%enje, ili vaenje podataka po zadatim kriterijumima.
Tipian primer baza podataka u jednom preduze%u su podaci o radnicima i
katalozi proizvoda.
2
*e%ekom$nikacioni sistemi
Telekomunikacioni sistemi se koriste za povezivanje, ili umre)avanje
raunarskih sistema, kao i za prenoenje informacija. 4okalne mre)e (435)
povezuju raunare odreenog mesta, kao to su poslovne zgrade ili akademski
kampus. Mre)e irokog opsega (#35) povezuju raunare koji se nalaze na
razliitim mestima i esto iz razliitih organizacija.
-nternet je mre)a koja povezuje milione raunara. +reko umre)avanja,
korisnici personalnih raunara dobijaju pristup razliitim resursima informacija,
velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogu%nost obavljanja istih poslova
u saradnji sa kolegama.
+j$dski res$rsi i proced$re
$valifikovani strunjaci su vitalna komponenta svakog informacionog
sistema. Tehniko osoblje se sastoji od razvojnih i menad)era operacija, analista i
dizajnera sistema, programera softvera i administratora sistema. $ao dodatak,
radnici u jednoj organizaciji moraju biti osposobljeni za kori%enje kapaciteta
informacionog sistema.
,. Sistem baza podataka
Sistem baza podataka je neizostavni deo informacionog sistema' uva sve
informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama.
.istem baza podataka sastoji od 6 osnovne komponente (slika 7),
korisnika,
aplikacija nad bazom podataka,
sistem za upravljanje bazama podataka (/atabase Management .8stem !
-BMS), i
baza podataka.
S%ika 1. $omponente sistema baza podataka
3
.. /ta je baza podataka (BP0
Baza podataka predstavlja kolekciju (skladiste) meusobno povezanih
podataka koji su na odreen nain (organizovani u tabele ili druge strukture
podataka), a koriste za jednu ili vie aplikacija. &snovna namena baze podataka
je da bude repozitorij$m (skladite) za podatke. +odaci mogu biti razliitog tipa,
tekstualni, numeriki, slike, audio i video zapisi i sl. +odaci u bazi podataka se
uvaju tako da je unos novih podataka, kao i itanje i pretra)ivanje postoje%ih, je
jednostavno, efikasno i ako je mogu%e, bez greaka. -z 9definicije: baze podataka
vidi se da je ona ko%ekcija me1$sobno povezani" podataka or&anizovani" $
tabe%e. 0 ovoj 9definiciji: dve su injenice od znaaja ! organizacija podataka u
tabele i njihova meusobna povezanost.
+odaci u bazama podataka su organizovani (uvaju se) u
dvodimenziona%ne tabe%e. Tabela mo)e da ima vie ko%ona, gde svaka kolona
predstavlja neku osobinu ili atribut. 2rste (redovi) tabele ine konkretni podaci,
odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta.
5a primer, jedna tabela mo)e da sadr)i informacije o uenicima. $olone
tabele mogu da definiu ime, prezime, godinu roenja uenika, i sl. 2rste (redovi)
u takvoj tabeli su uenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog uenika. $oje
%e tabele da sadr)i baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati
bazu podataka. 5a primer, baza podataka se mo)e odnosti na kolu, pa %e u tom
sluaju tabele biti o uenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. +ostupak izbora i
definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno
izgradnje mode%a podataka.
Me1$sobna povezanost podataka je ono po emu se baza podataka
razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna
izraunavanja kao to je ';cel. +ovezanost podataka obezbeuje znaajne
prednosti kod pretra)ivanja kada korisnik mo)e da na osnovu veza izvue mnogo
vie podataka. 5a primer, ako postoji tabela koja uva podatke o uenicima i
tabela sa podacima o odeljenjima, veza izmeu uenika i odeljenja mo)e da
obezbedi da odgovaraju%im zahtevom (.<4 upitom) izvuete sve uenike
)eljenog odeljenja. "aza podataka sadr)i i tzv. metapodatke , odnosno podatke o
samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela,
imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim
pomo%nim strukturama koje obezbeuju brz prstup podacima (indeksi).
4
3. Sistem za $prav%janje bazama podataka (-BMS
.oftverski sistem koji omogu%ava definisanje (modeliranje, kreiranje),
umetanje, a)uriranje, pretra)ivanje, brisanje podataka i kontrolu pristupa bazi
podataka naziva se sistem za $prav%janje bazama podataka (eng. Database
Management System ! DBMS). /"M. obino nudi,
4ezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji
omogu%ava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i
ogranienja nad podacima memorisanim u bazi podataka.
4ezik za manip$%acij$ podacima (eng. Data Manipulation Language -
DML), koji omogu%ava korisnicima umetanje, a)uriranje, brisanje i
pretra)ivanje podataka iz baze podataka.
4ezik za definisanje na#ina memorisanja podataka (eng. Storage
Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne eme
baze podataka.
!ontro%isani prist$p bazi podataka, to ukljuuje razliite funkcije i
mehanizme za pristup podacima u bazi podataka
5. 2rste baza podataka
+ostoje etiri logike strukture baze podataka,
)ijerar"ijska
Mre6na
7e%aciona
8bjektna
5.1. )ijerar"ijske baze podataka
=ijerarhijske baze podataka zasnovaju se na hijerarhijskim strukturama
podataka koje imaju oblik stabla (slika>).
S%ika 2. =ijerarhijska baza podataka
5
5a prvom nivou je osnovni ili koreni segment. &stali segmenti ni)ih nivoa su
podreeni segmentima viih nivoa. &d kljua nadreenog segmenta mo)e da
zavisi jedan, nijedan ili vie podreenih segmenata, a podreeni segment mo)e
da ima samo jedan nadreeni segment.
$ada se iz strukture brie nadreeni segment onda se sa njime briu i svi
podreeni segmenti. &va struktura omogu%ava da se korisnicima prika)e samo
deo hijerarhije.
=ijerarhijskom strukturom dobro se mo)e prikazati odnos tipa (n91).
Meutim prikazivanje odnosa (n,n) hijerarhijskom strukturom ima nedostatke.
:edostatak $no(enja ogleda se u tome to nije mogu%e uneti neki
segment ukoliko nije pozanat njegov nadreeni segment.
:edostatak brisanja ogleda se u tome to se brisanjem nadreenih
segmenata gube podatci o podreenim segmentima.
:edostatak a6$riranja ogleda se u tome to u nekim sluajevima
a)uriranje nekog podatka zavisi od a)uriranja drugih podataka.
A6$riranje predstavlja izmenu ili brisanje sadr)aja zapisa ili polja, ili
upisivanje novog zapisa.
5.2. Mre6ne baze podataka
?a razliku od hijerarhijske baze podataka i hijerarhijske strukture podataka,
mre)na baza podataka zasniva se na mre)i podataka povezanih tako da ne
postoje ni osnovni ni podraeni segmenti. Mre)na struktura slo)enija je od
hijerarhijske i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u
mre)ni i obrnuto.
0 mre)noj strukturi ne postoje nedostatci koje ima hijerarhijska struktura i
odnos (n9n) mo)e se uspeno predstaviti. Mre)na struktura mo)e se dobiti
kombinacijom hijerarhijskih struktura i javlja se kada dva nadreena segmenta
razliite vrste imaju isti segment kao podreeni.
S%ika 3. Mre)na baza podataka
6
5.3. 8bjektne i re%acione baze podataka
$od objektnih baza podataka podaci su predstavljeni i organizovani kao sistem
objekate koji imaju odredjena svojstva i mogu medjusobno da interaguju i deluju
jedni na druge.
$od relacionih baza podataka podaci su smeteni u sistem meusobno povezanih
tabela.
S%ika ,. @elaciona i objektna baza podataka
8. 7e%acione baze podataka
$od relacionih baza podataka podaci su smeteni u dvodimenzionale tabele
koje su na odreeni nain povezane. .ve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili
mre)nom strukturom mogu se prikazati i tabelama.

@elacione baze podaka sastoje se od relacija. @elacioni pristup zasnovan
je na relacionoj matematici. 2e%ina rezultata relacione matematike mo)e se
neposredno primeniti na relacione baze podataka. 0koliko red sadr)i n kolona
onda je relacija n!tog stepena.
@elaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno
povezane relacijama. ?a povezovanje se koriste odgovaraju%a polja u tabelama
(po%je primarko& k%j$#a i po%je sek$ndarno& k%j$#a ).
Po%je primarno& k%j$#a je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost
(vrednost ne mo)e da se ponavlja).
7
Po%je sek$ndarno& k%j$#a je polje u tabeli koje mo)e da ima vrednost
koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.
+odaci mogu biti,
:$meri#ki tip ; (brojevi, valute, procenti...)
<nakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne
znake sa tastature.
+o&i#ki tip obuhvata samo vrednosti tano i netano.
-at$m=vreme tip je podskup znakovnog tipa, a datum i vreme se unose
u uvek precizno definisanom formatu.
Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara
(ve%e koliine teksta).
8bjekti ; (slika, video, zvuk...)
>.1. 8r&anizacija podataka $ re%acionoj BP
+ostoje slede%i nivoi logikih jedinica podataka,
7. Po%je. To je najmanja logika jedinica podataka koja je okarakterisana
nazivom i vrednou (kolona tabele). 2rednost polja je podatak.
>. S%o&. To je skup polja koje se odnose na atribute istog entiteta (jedan red
u tabeli).
A. -atoteka predstavlja skup slogova i mo)e biti i fizika i logika (tabela).
6. Baza podataka je skup meusobno povezanih logikih datoteka
(povezanih tabela).
Primer.1 (Tabela.1)
polje
slog
Entitet
Osoba (Jovana Dimi)
Svojstva
Redni broj Ime i prezime i!ovno Istorija So"ijologija
#odata!
1. $ovana %imi& 4 5 4
Slog
1. $ovana %imi& 4 5 4
Redni broj Ime i prezime i!ovno Istorija So"iologija
1. $ovana %imi& 4 5 4
2. S'za $ovi& 5 5 2
3. %'le (ati& 3 4 4
)
Baza podataka *ela +abela broj 1.
>.2. 7e%acije $ re%acionim BP
@elaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno
povezane relacijama. ?a povezovanje tabela koriste se odgovaraju%a polja u
tabelama ( po%je primarko& k%j$#a i po%je sek$ndarno& k%j$#a ).
+olje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost
(vrednost ne mo)e da se ponavlja). .ve tabele koje ine bazu moraju da imaju
polje primarnog kljua. +olje primarnog kljua je naje%e jedno polje tabele, a u
retkim sliajevima mo)e biti kombinacija dva polja.
+olje sekundarnog kljua mo)e da ima vrednost koja se ponavlja ali je
podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.
+odaci u polju primarnog i polju sekundarnog kljua moraju biti istog tipa
(naje%e 5umerikog tipa).
@elacije (veze) izmeu tabela (entiteta) kod relacionih baza podataka mogu biti,
191 (jedan , jedan) B to je veza kod koje je jedan slog primarne tabele
povezan sa samo jednim slogom sekundarne tabele.
19M (jedan , vie)B jedan slog primarne tabele povezan je sa vie slogova
sekundarne tabele.
M9M (vie , vie) B to je veza gde jedan entitet jednog skupa se pridru)uje
ve%em broju entiteta drugog skupa i obrnuto.
>.3. Primeri (ema rea%acioni" BP
Primer 1; *e%efonski imenik9 baza treba da sadr)i podatke o osobama i njihovim brojevima
telefona.
ponav%janje podataka
@. br. osobe -me i prezime 3dresa Telefon **.
1 +etar +etrovi% Toplika 7>AC D>EF6CG!>*
2 +etar +etrovi% Toplika 7>AC DGAF7>A*
3 +etar +etrovi% Toplika 7>AC DG7FC>A*
, Hovan Hovanovic $osovska >Ca D77FCAI*
. Hovan Hovanovic $osovska >Ca DG6FCAI*
3 -vana -vanovi% 2uka "rankovi%a 7>A D>7F>A6..
.
.
$od ovako kreirane baze podataka odreeni broj podataka se ponavlja vie puta.
$od relacionih "+ treba smanjiti ponavljanje podataka (redudansu) na minimum,
ili izbe%i ako je to mogu%e, pa predhodni primer nije dobar i treba ga popraviti.
,
/a bi se smanjilo ponavljanje podataka, podatke traba rasporediti u dve
povezane tabele. +rva tabela bi sadr)ala podatke o osobama a druga tabela o
brojevima telefona. 2eza izmeu ovih tabela je 7,M (jedan prema vie), ostvaruje
se ponavljanjem polja primarnog kljua (primarne tabele) u sekundarnoj tabeli
(polje sekundarnog kljua),
Primarna tabe%a9
+olje primarnog kljua
@. br. osobe -me i prezime 3dresa
1 +etar +etrovi% Toplika 7>AC
2 Hovan Hovanovic $osovska >Ca
3 -vana -vanovi% 2uka "rankovi%a 7>A
.
.
Sek$ndarna tabe%a9
+olje primarnog kljua +olje sekundarnog kljua
@. br. telefona @. br. osobe Telefon **.
1 7 D>EF6CG!>*
2 7 DGAF7>A*
3 7 DG7FC>A*
, > D77FCAI*
. > DG6FCAI*
3 A D>7F>A6..
. .
. .
2eza ove dve tabele mo)e se predstaviti (emom re%acije na ovaj nain,
primarna tabe%a sek$ndarna tabe%a
1-
primarni klju
sekundarni klju
Relaija 1!vi"e . jedan
slog primarne tabele
povezan je sa vi/e slogova
se!'ndarne tabele
Primer 2; /ko%a19 baza treba da sadr)i podatke o uenicima i njihovim uspehu po razredima.
Primer 3; ?abrika9 baza treba da sadr)i podatke o fabrikci, radnicima i proizvodima te fabrike.
Primer ,; Bib%ioteka9 baza treba da sadr)i podatke o biblioteci, itaocima, knjigama i
pozajmicama te biblioteke.
11
Primer .; Bo%nica9 baza treba da sadr)i podatke o bolnici, lekarima, pacijentima i pregledima
pacijenata te bolnice.
Primer 3; Aerodrom9
12
>.,. 8bjekti re%acione BP $ MS Access;$
*AB@+@ (*ab%es
Tabela je osnovni tip objekta u bazi i predstavlja direktan (primarni) izvor
podataka. 0 tabelama se, po osmiljenim principima i vezama, uvaju podatci
kojima raspola)e korisnik i one su prvi objekti koje treba kreirati . +odatci u tabeli
su smeteni u polja (eng.Fields), a sva definisana polja ine slog (zapis, red,
eng.Record). $valitet baze podataka le)i u kvalitetnoj organizaciji podataka u
tabelama baze, kao i njihovim dobrim vezama.
UPI*I (A$eries
0pit je tip objekta za postavljanje pitanja o podatcima iz tabela (ili drugih
upita), a u cilju njihovog a)uriranja kroz obrasce ili pregleda kroz izvetaje (na
ekranu ili tampau), pa se mogu definisati kao posredni izvor podataka. 5a
primer, upiti mogu da daju informacije (odgovore na pitanja) kao to su Jkoliko
kupaca je iz 5ovog .ada, koja su njihova imena i brojevi telefona.J 0piti se mogu
koristiti za spajanje kolona iz vie (relacijama povezanih) tabela. Hedan upit bi
mogao, na primer, da spoji tabele kupaca, porud)bina, stavki porud)bina i
proizvoda da bi odgovorio na pitanje Jkoji su kupci naruili koje proizvode i koja je
vrednost njihovih porud)bina.K 0piti su, takoe, korisni prilikom izmene, brisanja,
filtriranja, sortiranja ili unoenja velike koliine podataka u jednom prolazu. .vaki
13
dalji rad u upravljanju bazom se zasniva na kreiranju objekata forme i izvetaja
koji ne mogu bez upita ili tabela, pa se njihovo kreiranje mo)e znatno ubrzati
samo pod uslovom da su izvori podataka (tabele i upiti) dobro kreirani.
8B7ASBI (?orms
&brazac omogu%ava unos i prikazivanje podataka u prikladnom formatu
koji lii na tampane obrasce u kojima treba popuniti prazna mesta. &brasci mogu
biti jednostavni ili prilino slo)eni ( sa grafikom, linijama, mogu%nostima
automatskog pretra)ivanja, koje unos podataka ine brzim i lakim. &brasci mogu
da sadr)e i druge obrasce (nazvane podobrasci, eng. subforms) to omogu%uje
istovremeni unos podataka u vie tabela.
I<2@/*A4I (7eports
-zvetaj daje mogu%nosti pregleda i tampanja podataka. $ao i obrasci,
izvetaji mogu da budu jednostavni, ali i veoma kompleksni. +rimeri izvetaja su,
spiskovi, hronoloki pregled poslovanja, nalepnice sa adresama, fakture i drugo.
-zvetaji se za podatke obra%aju tabelama, ali jo e%e upitima, a njihov osnovni
zadatak je da te podatke predstave u obliku koji je lak za pregled, razumljiv i gde
se mogu brzo uoiti greke. 5a primer, izvetajem se mo)e dobiti Jprodaja po
mestimaK , Jbroj porud)bina u nekom perioduK i druge informacijekoje se koriste za
donoenje va)nih poslovnih odluka.
MA!78I (Macros
Makro je objekat koji omogu%ava izvrenje niza komandi, a koristi se u
sluajevima kada nekoliko komandi (odreenim redosledom) treba pozvati na vie
mesta u M. 3ccess aplikaciji (uglavnom iz forme). $ada se pokrene makro,
3ccess izvrava sve naredbe makroa u redosledu u kom su akcije navedene. "ez
pisanja programskog koda, mogu se definisati makroi koji automatski otvaraju
obrasce za bazu podataka, tampaju nalepnice sa adresama, obrauju
porud)bine i drugo.
M8-U+I (Mod$%s
&mogu%avaju programiranu kontrolu operacija koje se ne mogu kontrolisati
preko makroa. Tako se mo)e napraviti aplikacija baze podataka sa sopstvenim
menijima, linijama alata i ostalim osobinama.
+itanja za test,
14
1. 0ta je entitet1
2. 0ta je podata!1
3. 0ta je in2orma"ija1
4. 0ta je in2orma"ioni sistem1
5. 3omponente in2orma"ionog sistem1
6. 0ta 4ini sistem baza podata!a1
7. 0ta je baza podata!a1
). 0ta je sistem za 'pravljanje bazom podata!a1
,. 5ijerar6ijs!i tip 7#1
1-. (re8ni tip 7#1
11. 9bje!tni tip 7#1
12. 0ta s' rela"ione 7#1
13. #olje primarnog i polje se!'ndarnog !lj'4a1
14. +ipovi podata!a ' rela"ionim 7#1
15. 9rganiza"ija podata!a ' rela"ionoj 7# :polje; slog; datote!a; baza<1
16. +ipovi rela"ija ' rela"ionim 7#1
17. =abroji obje!te rela"ione 7# ' (S >""ess?'1
1). 0ta s' 'piti1
1,. 0ta s' izve/taji1
2-. 0ta s' ma!roi1
15