Mapiranje prualaca usluga

treninga i konsultacija
za organizacije civilnog
drutva u Srbiji
S
a

e
t
a
k

Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 2


Koordinacija inicijativom Training and Consultancy Forward
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Milena Veloji, direktorka

Partnerstva u inicijativi
TACSO Srbija
Zorica Rakovi, rezidencijalna savetnica

Tim TRI Graanskih inicijativa
Dubravka Velat, koordinatorka

Institut za odrive zajednice
Aleksandra Veselinovi, direktorka za izgradnju kapaciteta

Donator
Institut za odrive zajednice i USAID
Bogdan Gavanski, ef misije Instituta za odrive zajednice

Autori
Aleksandra Vesi Anti nezavisna konsultantkinja
Mladen Jovanovi konsultant Evropskih neprofitnih strategija i predsednik UO NKD
























Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 3


1 Ciljevi mapiranja

Stvoriti uslove za stvaranje zajednice trenera i konsultanata kroz:
Identifikaciju ljudi koji pruaju trenerske i konsultantske usluge OCD-ima u Srbiji;
Povezivanje trenera i konsultanata;
Uspostavljanje dijaloga o etikim i profesionalnim standardima rada trenera i
konsultanata sa OCD-ima u Srbiji.

2 Napomene

On-line upitnik sa 51 pitanjem www.konsultacijeitreninzi.com;
Do kraja maja registrovalo se 178 trenera i konsultanata;
U istraivanju su obraeni podaci za 160 trenera i konsultanata koji su se prijavili u datom
roku;
Mapiranje ima istraivaki karakter, ali prvenstveno karakter popisa trenera i konsultanata.




Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 4


3 Nalazi: Profil trenera i konsultanata u Srbiji

3.1 Ko prua trenersko-konsultantske usluge u Srbiji?
Prua i trenerske i konsultantske usluge (82%);
Prosena starost 42 godine (67,5% izmeu 30 i 50 godina);
Ima barem osnovne studije (preko 91% ispitanika ima osnovne studije, master ili doktorske);
ivi u jednom od tri najvea grada (priblino 63,8% ivi u Beogradu, Novom Sadu ili Niu);
Zaposlen/a je (oko 60%, ali ne nuno kao T/K);
Ima preko 5 godina iskustva (76%);
Koristi nae jezike
1
i engleski jezik (63%);
Najei klijenti su mu domae OCD, vladine institucije i agencije, strane OCD i privatni
sektor;
Prua usluge u celoj Srbiji i zemljama regiona Zapadnog Balkana (66%);
Deo je neke (formalne ili neformalne) grupe, udruenja, asocijacije (80%).

3.2 Pitanja za razmiljanje

Samo 13% radi iskljuivo treninge, a 7% samo konsultacije, iako se trenerski i konsultantski
rad znaajno razlikuju. Da li je to zato to nemamo jasno definisane razlike izmeu usluga
treninga i konsultacija ili zaista imamo tako iroke ekspertize?
Treneri i konsultanti su grupisani u najveim gradovima. Iako, naravno, oni pruaju usluge i
van tih gradova, da li je potrebno ulagati u razvoj ljudskih resursa u manjim zajednicama?
Oko 65% konsultanata i trenera ima radni status koji nije vezan za poslove trenera i
konsultanata. To pokazuje da trener/konsultant jo uvek nije profesija u smislu
zapoljavanja. Da li je potrebno ulagati u ovaj aspekt profesionalizacije i kako?
Srbija je zemlja sa velikim brojem manjina, ali mali broj trenera i konsultanata usluge prua
koristei se njihovim jezicima (po 4 makedonski i maarski, po 1 albanski, romski, bugarski).
Jedan/a ispitanik/ca koristi se gestovnim jezikom. Treba li ulagati u razvoj tih resursa?
Visok procenat je udruen na neki nain, ali su ta udruenja iscepkana i nedovoljno
povezana. Da li i kako to menjati?



1
Zvanini jezici Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore

Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 5


4 Nalazi: Treneri/ce pokrivenost (pod)oblasti

4.1 Najpokrivenije i najmanje pokrivene oblasti treninga u Srbiji

Bolje pokrivene (pod)oblasti preko polovine ispitanika/ca:
utvrivanje potreba/stanja (ire od organizacije);
osnove i alati za strateko planiranje;
projektno upravljanje, izvetavanje i ME;
pisanje projekata za domae i strane donatore;
komunikacija i komunikacijske vetine.

Slabije pokrivene (pod)oblasti ispod treine ispitanika/ca:
upravljanje (UO, finansije i ljudski resursi);
strategije odrivosti, strategija za prikupljanje iz lokalnih izvora, biznis planovi, dravni
fondovi, korporativna davanja i individualna davanja;
izgradnja baze za javno zastupanje, izmene javnih budeta i monitoring javnih finansija;
implementacija kampanja/strategija komunikacije, krizne komunikacije, on-line
komunikacije.

4.2 Pitanja za razmiljanje

ak 66% ispitanika/ca je izjavilo da pokriva 5 ili preko 5 velikih oblasti, koje se meu sobom
dosta razlikuju. iroka ekspertiza ili kvantitet naspram kvaliteta?
U oblastima u kojima su jaki trening resursi (u smislu broja trenera/ica koji pruaju treninge),
civilni sektor jo uvek nema jake kapacitete. To su oblasti poput stratekog planiranja,
monitoringa i evaluacije, pisanja projekata, komunikacije i teme aktivnog ukljuenja
graana/ki. Imamo li dobru/pravu ekspertizu ili nije dovoljno ulagano u treninge? Da li
postoji problem u nainu selekcije uesnika ili je problem u neemu treem?
Odreene specifine podoblasti, koje dobijaju na vanosti sa trenutnim kontekstom u zemlji
(odlazak donatora, potreba za praenjem rada drave, vanost drutvenih mrea) nisu ba
dobro pokrivene, kao npr. on-line komunikacije, monitoring javnih finansija, strategije
odrivosti i prikupljanja sredstava iz lokalnih izvora itd.). Da li je potrebno strateko
pomeranje/jaanje resursa u ovim oblastima i temama?
U svakoj od 8 ponuenih oblasti, ispitanici su imali mogunost da dodaju jo neku podoblast
ukoliko pokrivaju teme koje nisu navedene u upitniku. Interesantno je da je najvei broj ovih
odgovora nije sasvim vezan za datu oblast, to potencijalno ukazuje nejednako razumevanje
oblasti koje se pokrivaju treningom.



Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 6


5 Nalazi: Treneri/ce i klijenti/kinje
5.1 Kako se planiraju i dizajniraju treninzi u Srbiji?

Miljenje trenera/ica: vano je da budu ukljueni u odluivanje o oekivanim
rezultatima/ishodima (87,4%) i odluivanje o izboru i temi sadraja treninga (83,4%).
Zanimljivo: manji broj trenera/ica smatra da treba da uestvuje u odluivanju o trajanju i
broju uesnika treninga (79,4%, odnosno 73,5%).
Praksa: Treneri/ce su konsultovani oko oekivanih rezultata i ishoda (55%), odnosno izbora
teme i sadraja treninga (50,3%). Svega 31,8% konsultovano je oko trajanja treninga, a 24,5%
oko broja uesnika treninga.


5.2 Pitanja za razmiljanje

U velikom broju sluajeva treneri imaju mali uticaj na kljune elemente treninga posebno
kada je u pitanju broj uesnika i trajanje treninga. S obzirom da je ovde re o presudnim
faktorima za izbor metodologije, kao i za pitanje uinkovitosti treninga, postavlja se pitanje
ta su uzroci i kako u veoj meri ukljuiti trenere u sam proces kreiranja treninga?
Kako su potrebe uesnika treninga klju motivacije, koja je pak dalje osnovni preduslov
uenja odraslih ljudi, izuzetno je mali uticaj objektivnog istraivanja potreba uesnika na
sadraj treninga. Nije li to veliki rizik za uinkovitost treninga?

zahtev OCD-a
26%
zahtev donatora
36%
potrebe
uesnika/ca
utvrene
objektivnom
metodom
21%
trenerska procena
na osnovu uvida u
potrebe OCD-a
12%
bez odgovora
5%
Ko odluuje o temi treninga?

Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 7


6 Nalazi: Konsultanti/kinje pokrivenost (pod)oblasti

6.1 Najpokrivenije i najslabije pokrivene oblasti konsultacija u Srbiji

Bolje pokrivene (pod)oblasti preko polovine ispitanika/ca:
utvrivanje potreba u okviru organizacije;
strateko planiranje;
upravljanje projektima i programima;
spoljna evaluacija.

Slabije pokrivene (pod)oblasti ispod treine ispitanika/ca:
istraivanje potreba na irem nivou;
organizacioni razvoj: rukovoenje, M&E, upravljanje UO i finansijama;
strategije i alatke za odrivost, alatke za prikupljanje sredstava iz lokalnih izvora, biznis
planovi;
razvoj sistema za dodelu finansijskih sredstava;
implementacija kampanja/strategija komunikacije, krizne komunikacije, on-line
komunikacije.

6.2 Pitanja za razmiljanje

ak 63,7% ispitanika/ca je izjavilo da pokriva 5 ili preko 5 velikih oblasti, koje se meu sobom
dosta razlikuju. iroka ekspertiza ili kvantitet naspram kvaliteta?
U pojedinim podoblastima imamo jake trenerske kapacitete, a nie konsultantske kapacitete
i obrnuto. Jaki trenerski, a slabiji konsultantski kapaciteti su u podoblastima, kao to su npr.
istraivanja/utvrivanja potreba na irem nivou, monitoringa i evaluacije, pisanja projekata
(posebno za domae donatore), itd. Sa druge strane, broj konsultanata koji iskazuju
ekspertizu za ljudske resurse (49) je u velikoj suprotnosti sa brojem trenera koji imaju
ekspertizu u ovoj oblasti (15). Kako da tumaimo ove podatke?
U oblastima u kojima su jaki konsultantski resursi, civilni sektor jo uvek nema jake
kapacitete. To su oblasti poput stratekog planiranja, pisanja projekata, komunikacije i teme
aktivnog ukljuenja graana/ki. Imamo li dobru/pravu ekspertizu?
Odreene (pod)oblasti, koje dobijaju na vanosti sa trenutnim kontekstom u zemlji (odlazak
donatora) nisu ba dobro pokrivene, kao npr. strategije odrivosti i prikupljanja sredstava iz
lokalnih izvora, lokalne filantropije, socijalnog preduzetnitva, itd. Da li je potrebno strateko
pomeranje/jaanje resursa u ovim oblastima i temama?


Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 8


7 Nalazi: Konsultanti/kinje i klijenti/kinje

7.1 Kako se planiraju i dizajniraju konsultacije u Srbiji?

Miljenje konsultanata/kinja: ukljuenost u definisanje oekivanih rezultata i ishoda
konsultacija (85%), ukljuenost u izbor tema i sadraja (77%), kao i ukljuenost u odluivanje
o trajanju konsultantskog rada (77%). Zanimljivo: najmanji je procenat konsultanata koji
smatra da je potrebno da budu ukljueni u odluivanje o pristupu (67%).
Praksa: najee su konsultovani kada se radi o odluivanju o oekivanim rezultatima i
ishodima (51%), zatim izboru i temi sadraja (41%), nainu rada i pristupu (38%), a najmanje
kada se radi o trajanju konsultantskog posla (28%).



7.2 Pitanja za razmiljanje

U velikom broju sluajeva konsultanti imaju mali uticaj na kljune elemente procesa poput
odluivanja o pristupu i trajanju konsultantskog posla. S obzirom da je ovde re o presudnim
faktorima za pitanje uinkovitosti konsultantskog procesa, postavlja se pitanje ta su uzroci i
kako u veoj meri ukljuiti konsultante u odluivanje o procesu?
Izuzetno je mali procenat onih koji kau da na odabir teme utiu nezavisno utvrene
potrebe. Koliko to utie na kvalitet konsultantskih procesa?

zahtev klijenta
43%
zahtev donatora
28%
nezavisno utvrene
potrebe
8%
procena
konsultanta/kinje
12%
bez odgovora
9%
Ko odluuje o temi konsultacija?

Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 9


8 Procena standarda i etike pruanja usluga
8.1 Stav trenera i konsultanata po pitanju standarda i etike pruanja usluga
Treneri/ce i konsultanti/kinje su vrlo kritini u proceni postojeih standarda rada i etike u
pruanju usluga. Najvei broj smatra da je re o prosenom kvalitetu (86 ispitanika ili 53,8%
od 147 ispitanika koji su odgovorili na ovo pitanje).
Preovlaujui komentar je da u naoj zemlji standardi i etika pruanja usluga zapravo nikada
nisu utvreni niti usaglaeni.

9 Kreriranje zajednikih etikih pravila?
9.1 Stav trenera i konsultanata po pitanju zajednikih standarda
Od 160 ispitanika, veina 143 (89,4%) izrazila je stav da je potrebno usvojiti zajednika
etika pravila rada, dvoje smatra da to nije potrebno, dok 9 ispitanika nije odgovorilo.
Na regionalnim skupovima je postignuta apsolutna saglasnost da je etiki kod neophodno
kreirati i usvojiti jer: Svako udruenje ili pojedinac mora da ima osnovna pravila ponaanja
koja ne smeju da se kre, neophodno je unutranje ureenje u zajednici, kao i ureenje
odnosa na tritu/sa klijentima, odbrana i izgradnja kredibiliteta profesije.

vrlo visoki
0%
visoki
16%
proseni
54%
zadovoljavajui
11%
nezadovoljavajui
11%
bez odgovora
8%
Procena standarda rada i etike pruanja
usluga
potrebno je
89%
nije potrebno
1%
nemam stav
6%
bez odgovora
4%
Miljenje o potencijalnom kreiranju zajednikih
etikih pravila

Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 10


10 Kreiranje zajednikih standarda?
10.1 Stav trenera i konsultanata po pitanju zajednikih standarda
Od 160 ispitanika, 140 ispitanika (87,5%) smatra da je potrebno kreirati zajednike standarde
usluga trenersko-konsultantske zajednice u Srbiji, 4 ispitanika smatra da to nije potrebno, 4
nije dalo odgovor.
Uesnici regionalnih fokus grupa smatraju da standarde i etiku treba odvojiti, jer moda
neko ispunjava etike principe, ali ne i kvalitet rada i obrnuto.



11 Etika pravila ta regulisati?
11.1 Miljenje iz regionalnih fokus grupa:
Obaveza prema drutvu (ta mi vraamo drutvu, doprinos, razvoj);
Odnos prema klijentima;
Odnos prema samom/j sebi (profesionalni razvoj, lina odgovornost, integritet);
Odnos, obaveza, odgovornost u radu sa kolegama u uslovima konkurencije (fer-plej).







potrebno je
87%
nije potrebno
3%
nemam stav
7%
bez odgovora
3%
Miljenje o potencijalnom kreiranju zajednikih
standarda pruanja usluga

Mapiranje trenersko-konsultantskih potencijala
Jun 2014. 11


12 Udruivanje i saradnja
12.1 Formiranje profesionalnog udruenja?
Uesnici regionalnih skupova u Niu i Kragujevcu tvrde da je neka vrsta forme, strukture
neophodna da bi se unapredio kvalitet rada u trenersko-konsultantskoj zajednici, pre svega
zbog potrebe za koordinacijom.
Uesnici regionalnih skupova u Beogradu i Novom Sada tvrde da je potrebno jo preispitati
potrebu za takvim udruivanjem, smatraju da je neophodno da proces ide odozdonagore
(bottom-up) i da bude iniciran od same trenersko-konsultantske zajednice.




12.2 Pitanja za razmiljanje

Dva kljuna pitanja:
Da li je realno formiranje profesionalnog udruenja?
Ako jeste, emu treba da slui, koja je njegova svrha?


Vrlo visoko
zadovoljavajua
2%
Visoko
zadovoljavajua
4%
Prosena
32%
Zadovoljavajua
18%
Nezadovoljavajua
40%
Bez odgovora
4%
Saradnja u praksi (%)
Izradu ove publikacije omoguila je Amerika agencija za meunarodni razvoj (USAID)
kroz program "Graansko drutvo za budunost", koji sprovodi Institut za odrive zajednice (ISC).
Stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i nuno ne izraavaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.