J

'I' __
~jLlcJj
.>
II\...
I:
t
l
--- - '~.
~lecenzenti:
Prof. d'r Momir Stojkovic
Dr Konstantin Obradovic
Za Izdavaca:
Prof. dr Obrad Pejanovic
h~~~b+~J J - Urednik:
Dobrica Vulovic
Rerlakcija:
Prof. dr Momir Stojkovic
Aleksandar Demajo
Dr Milos Nemanj ic
Prof. dr Obrad Pejanovic
Dobrica Vulovic
Slobodan Popovic
I
BALKAN KRAJEM
80-IH GODINA
Graficlti urednik:
Dejan Durovic
~
Lektor:
Mr Malrisa Stanojevic /,(\i:~i " :" ;
/ .<.... '( t~.
/'< -.:.,
{I- "
( ~-~?Itr.;1.)\ ; I/,:" .~.:\
\~~~ ~'~j
\., J. ; " 1
.... ,,'.r:f':"'':.>/
,,:.1..:)."'/
Tirai:
1000;
Izdavac:
Centar za rnarksizam
univerziteta u Beogradu
Studentski trg 1/ I!
Tel. 638-818, 636-941/ 129
. .--- _ _ _ ----_ .._-\
( n I~" " i '.~.! r \.~/\ ~
r I. : . '1'r:: l'.!\ I
" ",II;~'.III '.:,\',)J ~;\ I
.' ~ ({ I
. t. ;;j>. ~4~f.-=~J
~
Stampa ikorektura:
BIGZ
YU ISBN 86-7143-016-2 Beograd, 1987. godine
1',...._
'-
~
KATAJ IOrU3AI.J ;WJ A Y IlYBJ IWKAI.J ;WJ U ( ClP)
949.7( 082)
HAyqHU cxyrr "BaJ IKaH KpajeM OCaM~eCenIX rO~IIHa" ( 1987;
_ "Beorpan)
Balkan krajem 80... ih godina / ( Naucnl skup Balkan kra-
[ern 80-lih godlna, 1987; Beograd; urednik Dobrica Vulovic). _
Beograd: Centar za marksizam univerziteta, 1987. - 310 CTp.;
21 cm
ISBN 86-7143-016-2
008 ( 497) ( 082)
327 ( 497) ( 082)
IlK: a. BaJ IKaHCKe .l\p}KaBe - 350PHHQl1
5. KYJ ITYPHJ 1 O~1l0CI1 - BaJ Il{aIlCKC ~p"wnc - 3UOplll1qlf
D. Mchynaponn O,l{1l0CI1 - BaJ IKaIlCI{e l~p}I<aBC - 3uop-
HI1QI1
r-
SADRZAJ
" -- -.:'P1t 11 , .
.J~
"
9
17
55
67
79
93
99
112
121
140
151
5
06pa1Jeno y Ha.poonoj 6u6Jl,uOTe~U Cp6uje, Beozpao
Uvodne napomene
MOMIR STOJ KOVIC
Ree prilikom otvaranja naucnog skupa Balkan krajern
SO-ih godina - - - - - - - - _ _
ISTORIJ Sl{A ISKUSTV A BALKANSKIH ODNOSA
MOMIR STOJ KOVIC
Istnrijska iskustva balkanskih odnosa - - - -
ANDREJ MITROVIC
DEVET TEZA 0 OSNOVAMA MEDUNARODNOG
l'OLOZAJ A DALKANSKOG POLUOSTRVA U NOVI-
J OJ ISTOIUJ I
MIROLJ UB J EVTIC
Konfesionalni okvir makedonsko-albanskih odnosa u de-
lu Viktora Berara - - - - - - - - _
BALKAN - MEDUNARODNI ODNOSI
STRATEGIJ SKI ZNACAJ
LEO MATES
Balkan u suvremenoj svjetslwj politici - - -
rvULENKO TESIC
Geostrategifsld poloaa] Balkana ( polozaj J ugoslavije na
Mediteranu - - - -
MILUTIN CIVIC
o vojnn-strateskim prilikama na Balkanu - -
RADOV AN VUKADINOVIC
Super sile izona bez nuklearnog oruzja na Balkanu
RADOV AN" PAVIC
Problemi Balkana i rubnih mora -
ZARKO SOTRA
Vojni aspekt bczbednosti na Balkanu - - - -
DANILO PESIC
Balkan i Sredozemlje - savremeni mcdunurodni
uticnji - - - - - - - - - - _
DUSKO TOPALOVIC
Neki istorijsld i savremeni aspekti geopolitiekog polo-
zaja Balkana - - - - - - - - _ _
SAVREMENI BALKAN - - - - - - _ 159
ALEKSANDAR DEMAJ O
Problemi udnosa medu balkanskim zemljama i putevi
njihovog prevaztlazenja - - - - - - _ 161
RANKO PETKOVIC
Mitovi irealnosti na Ballmllu - - - - - _ 180
DRAGAN SUBOTIC
Nacionalno pltanje ikoncepeija tzv. socijalisticldh na-
cija - - - - - - - - - - _ _ 191
DANILO PESIC
narodnirn manjinama na Balkanu - - - - ~ I)Y
EDITA STOJ IC-IMAMOVIC ~
Mogucnostl unapredenja multilateralne balkanske sa-
,f radnje (u nekirn oblastima) - - - - - _ _ 210
CEDOMIR VUCKOVIC
Pravo susedstva [razmfsljanja povodom ]wriscenja pri-
roduih rcsursa) - - - - - - - - _ 214
RADOV AN PA VIC
GI'clw-turski spor u Egeju kao cinilac sigurnosti Bal-'
kana - - - - - - - - - - _ _ 225
BOJ AN PETROVIC
RazlicHe interpretadje grcko-turskih suprotnosti - 242
MLADEN GAVRILOVIC
Ballmllska pnlitika Grcke - - - - - - _ 252
MILENA MILANOVIC
Kulturna saradnja J ugoslavije sa balkanskim zernljama,
posebno u oblasti knjiaevnostl ( 1980-1987) - -I - 269
MILOS NEMANJ IC I
Mogucnostl i znaea] saradnje instituta za kulturu hal-
kanskih zemalja - - - - - - - - - 287
DARINKA ZIMIC
Neki primeri multilateralne saradnje balkanskih zemalja
u oblasti kulture - - - - - - - - -. 297
PnILOZI
Skica ponudenih tema za skup Balkan krajem 80-ih
godina - - - - - - - - - - _ 305
Spisak ucesnika - - - - - - - - - 307
Dosadasnjn izdanjn Centra za marksiznm univcrxltctn
u Beogradu iz oblasti medunarodnlh odnosa - - - 309
6
'\
UVODNE NAPOMENE
U zelji da siimulise proucavanje nedovoljno obradenih
i alctuelnih pitanja ad in teresa za medunarodni potozaj i
spoljnu politilcu Juqoslauije Ceniar za marksizani univerziieta
u Beogmdu orqanizouao je iiaucni skup BALK.AN K.RAJEM
80-IH GODINA ( 22. septembra 1987.) na kame je ucestuo-
valo preko 40 naucnika, strucnjaka i publicista koji se bave
pojedinim pitanjima od interesa za bal1canslce odnose.
Poireba lcriiiClcog osvetljavanja straiegijslcih, poliiiiikih,
ekonomskih, kulturnili idrugih prilika na Ballcanu proizilazi
kako iz razuijanjn ideja i alciivllosii a njegovom pretvamllju
u ZOIlU mira i saradnje, razvoja muliiuiteralne saradnje lcoja
zaostaje sa druqim. europskini reqionima, talco i inieresa i
ballcanskih inicijaiiva Jugoslavije. [er odnosi sa susedima
predstavljaju jedan ad pricriietnili pravaca jugoslovenske
spoljne poliiike.
U ovoj lcnjizi, OdllOSIlO zbornikii radova sa ovog skupa,
Ceniar objavljuje tri unapreti pripremljena uvodna rejerata
( prof. dr Momira Stojkouica, Leo Matesa i Aleksandra De-
maja) lcoji su predstavljali OS1l0VU za rasprauu, lcao i izbor
drugih reieraia iauurrizoinmih dislcusija. Cetiiar nije bio II
moqucnosii, kako iz fino/tsijsldh razloga talco i neophodnosti
izbegavanja ponavljanja, da objavi sve reieraie i dislcusije.
MarantO, pri ( 0111, da sa zClljenjem konsiatujemo da je no
skupu, pa i ouoin zborniku, izostala raspraua a ekonomskim
7
V,
aspekiima balkanskih odnosa kojima se kod nas malo ko
bavi, a od pozvanih ekonomisia odazvao se mali broj. Neza-
visno od ovog nedosiatka smairamo da ce ova publikacija
naici na dobar prijem. 7codnaucne i drusiuene javnosti. Pub-
likacija je pored ostalog namenjena studentima osnoi mi h. i
postdiplomskih studija.
MOMIR STOJKOVIC
Redakcija
REC PRILIKOM OTVARANJA NAUCNOG
SKUPA "BALKAN KRAJEM 80-TIH
GODINA"
Dozvolite da, po ovlascenju direktora Centra za marksi-
zam univerziteta u Beogradu, prof. dr Obrada Pejanovica,
otvorim naucni skup Balkan krajem osamdesetili godina
i da Vam se zahvalim sto ste se odazvali pozivu da doprine-
sete ovoj raspravi svojim ucescern - referatima i disku-
sijama.
Smatram da je potrebno istaci dve grupe cinjenica koje
ukazuju, prvo, ria potrebu organizovanja ovakve ra:sprave i
drugo, na 'karalcteristike savremenog balkanskog miljea
kome treba da raspravljarno.
Vec preliminarne konsultacije sa naucnirn i politiclcirn
radnicirna koji se, na bilo koji nacin, bave proucavanjern
savremenih balkanekih odnosa i kretanja pokazale su interes
i potrebu za raspravorn na ovu temu. Konkretnije izrazeno,
imali su se u vidu brojni razlozi, medu kojirna isticern sledece:
a) Ozbiljnih naucnih istrazivanja poslerabnog i savreme-
nog razvoja balkanskih odnosa ima veoma malo, a iona Sll
najcesce razmatrala pojedinacna pitanja ili su se, u pristupu,
karakterisala jednostranoscu, odnosno pojedinacnim pozicijama
balkanskih zemalja. Pri tom, Iiteratura ove vrste predstavlja,
najcesce, istoriografska dela sintetickcg karaktera koja nisu
uvek iu funkciji savrernenih medunarodnih politickih ( bal-
kanskih) odnosa.
b) Brojna politicko-publicisticka literabura u VeCl111
: balkanskih zcrnalja ima, po pravilu, polttioko-propagandni
karakter Ii u Iunkciji je tekuce politike date zemlje, opravda-
vanja odredenih aktivnosti, odnosno riastupa iopredeljenja
prerna susednirn zemljama, Hi suprotstavljanja aktivnostima
iopredeljenj ima clrugih balkanskih aktera.
9
i "
(
J
na Balkanu SU, dstovn-emeno, izrazene i antiblokovske tenden-
cije prisutne kod vecine balkanskih naroda, a koje posebno
pokazuje nesvrstana inezavisna pozicija ipolitika J ugoslavije
i nezavisna pozicija Albanije, kao i odredene tendencije u
politici Grcke i Rumunije.
b)Balkanske zemlje zaostaju u regionalnom okupljanju
i multilateralnoj saradnji u odnosu na druge regione Evrope,
isire. Ovu saradnju koce brojne razljke u medunarodnirn
pozicijarna pojedinih zemalja, njihovim drustvenim urede-
njima i karakteru veza sa spoljnirn cindocima balkanskih
cdnosa. Saradnja u nekirn tzv. nepolktickim oblastlma odnosa
vrlo je skrorrmog dometa, pre svega, na rnevladinom nivou,
a multilateralna saradnja III politickoj sfer iriailazi na prepreke
cak i onda kada objekbivno iu principu ( pristupu) posmatrano
postoji saglasnost, u smislu zajednickih interesa, ali je one-
mogucavaju pnistupi i motivd tekuce politrke ;i momentalnih
interesa, prestiza, itd.
c) Razlozi za sbavove iznete u dye prethodne taeke nalaze
se iu ispoljavanju brojnih proti urecnosi i u medubalkanskini
otinosima, koje dovade ido toga da 00 cesto bolji odnosi iz-
rnedu onih balkariskih zemalja ilroje, po nelcim objektivnim
kriterijumima, pripadaju .raalicitirn grupama, s aspekta me-
dunarodnih odnosa i spoljne politi:ke, mego rnedu zemljama
unutar iste grupe, 6to je posledica razlika u interesima i
sporova koji izrnedu njih postoje i koji cesto imaju i svoju
istorijsku DSillOVU.
Primed za izlozeni stav su poznati: grcko-turski odnosi,
i pored pnipadnosti NATO savezu i razvijenih odnosa sa
SAD, ispoljavaju elemente 'stalnogsukobljavanja, kako povo-
dom tkiparSlkog pitanj a, tako i sporova rpovodom koriscenj a
epikontinentalnog selfa u Egejskom moru i drugih problema
koj i ukljuouju i rieke turske zahteve teritorij alne prirode:
albansko-jugoslovensld odnosi i pored nezavisnih spoljnopoli-
tiokih pozicija d njihove antiblokovske usmerenosti, takode,
ispoljavaju clemente sukobljavanja zbog veHkonacionali:s:ticke
politike Albarsije, ispoljavanja rijenih teritorijalnih pretenzija
i pokusaja mesanja III nase unutrasnje poslove u kontekstu
kosovskih zbivanja: Bugars1ca i Ri ununi ja, iako clanice Vac-
savskcg ugovara i SEV-a i zemlje sa slicnim drustvenim
sistemima, ispolj avaju cesto i -rHzlticitepristupe balkanskirn
odnosima isaradnji; na drugoj strani, bugarslco-grcld odnosi
i pored pr.ipadanj a razlicitirn ( suprobstavljeruirn) blokovima i
razbicitim drustvenim sistemirna pokazuju odredene zajednicke
nastupe i inte:rese koji, kako istieu njihovi drzavnici, predstav-
11
c) U pristupima i raspravama 0 balkenskirn odmosima
pnisutne su dye krajnosti u ocenjivanju stanja i karaktera
ovih odnosa: s jedne strane, znacajne doze fatalizrna u
odnosu na otvorena pitanja, pri cemu se polazi od nega.tivnih
istorijsloih iskuetava; a, s druge strane, preterane doze afir-
mativnosti ,i njihovog pozttivnog ocenjivanj a i kada za to
nema validnih argumenata. i
d) Postoji potreba za svestranijirn idugoroonijim osvetlja-
vanj em stanj a ikaraktera balloanskih odnosa i nasih odnosa
sa susedima, jer SIll ani jedan ad prioritetnih pravaca [ugo-
slavenske spoljnopollticke aktivnosti, pri cemu se u posleduje
vreme ietice da nasa dugorocna stnategij a prema susedima
nije dovoljno ( celovito) 'razradEma, izuzev u smislu utvrdenih
polaznih pozicija - alktivne ,j miroljubive J coegzistencije i
politike nesvrstanosti, kala pretpostavki razvoja dobrosused-
skih odnosa isaradnje irnirnog resavanja obvorenih problema
ipitanja, avo ne znaci, .kakopojedmi kriticari isticu, napus-
tanje globalme rnedunarodne orijentacije J ugoslavije, niti
vra6anje ( orijerihaciju) samo n~ balkanske odnose i nivoe,
vec nezapostavljanje istih i uvazavanje cinjenice da SlUani
bitmi za medunarodni pol ozaj zemlje.
e) Postoji ipobreba sire podrske prevaz ilazenju zaosta-
janja [ugoslovenskih balkanskih 'inicijativa u odnosu na neke
druge balkanske zemlje, cirne jeru,kovotlena i Inicijativa
( poziv) naseg saveanog sekretara za inostrane poslove, Haifa
Dizdarevica, za sasuanak ministara -mosbranih poslova balkan-
skih drzava. .
DozV1OHteda ukratko ukazem i na neke 'korakieristike
savremenog balkanskoq sianja odnosa .kome, takode, treba
da raspravljarno. Polazim ad stava da Balkan u savremerrim
medunarodnim odnosima i uslovima predstavlja region koji
se urnnogome razlikuje od druglh regtona Evrope i sire.
Te razlike su brojne,a neke od njih, za koje srnabram da 6U
ad posebnog interesa za nasu raspravu, su sledece:
a) Balkanski prostor je region sa znacajnim strateqiiskim
polozaiem iz pozicija suprotstavljenih uojno-politickih. saveza,
Iooji ma njemu ostvaruju vojno politicko ielcondrnsko prisus-
tvo i uticaj, za koji se jos uvek vezuje tzv. jaltska politlka,
na kame je proklamovanjem Trumanove doktrine 1947. go-
dine preuzeta vekovna britanska pozicija na Sredozemlju ad
strane SAD, koje su do 1967. godine obezbedivale potpunu
stratesku kontrolu Sredozemlja i koje i danas imaju dorni-
nantan utica], posebno u Italiji, Grckoj j Turskoj, iako je od
tada u Sredozemlju prisutna .j sovjebska flota i utica]. NO',
10
( :
,
~
13
lj aju novu stranicu od istorijskog znacaja, a sto se pokazuje
i kroz obostrano negiranje postojanja makedonske nacionalne
manjine, pa i makedonske nacije u celjni. Ovi prirneri uka-
zuju da u balkanskirn odnosima irna i izvornih problema i
sporova koje ne breba pr.ipisivati, kako se cesto cini, spoljnirn
Iaktorirna balkanskih loretarrj a, nezavisno od toga sto ih ani
mogu koristiti i na njih uticati.
d) Ierazen uticaj na balkanske odnose lima postajcmje
brojnili nacionalnih i uerskih. manjina, odnosno problem riji-
hovog polozaja i prava. Mdlje .razldka 11 ovompoglediU je
maksimalno sirck, jer se krece ad potpunog negirenja nji-
hovog postojanja iotvorene polittke asimilacije, preko politike
koja ih ne negira, ali je, istovremeno, asirrnilatorska, do one
koja im obezbeduje potpuna prava u razvoju, 'Usmislu ravno-
pravnosti sa maticrrim narodirna." Tako, Grcka ne priznaje
etnicke, vec sarno verske manjine; Buqarska .insisti ra na tzv.
jedinstvenoj socijalistickoj ( bugarskoj) naciji, negirajuci broj-
nu rnakedonsku i jos brojniju tursku nacionalnu manjinu:
Rumuni ja smatra da je 'interes susednih zernalja za polozaj
nacionalnih manjiria njihovo rnesanje u .njene unutrasnje
poslove, sto ne odgovara medunarodnopravnoj doktrini i
prak'si; Albanija ispoljava 'izrnzenu protivrccnost ,po pitanju
manjina lcod sebe i u J ugoslaviji, Ltd.
Zbag uticaja ovog pitanja na odnose menu svim balkan-
skim zernljama, uz ispoljavanje ad pojedinih zemalja posred-
nih Hi neposrednih terdtorijalnih zahteva, mnogi u Evropi i
sire smatraju, .kako je to izrazio svojevremerro Mabro u raz-
gOVOIrusa De Golom, da na Balkanu jns .ni izdaleka nije
ispr.icana citava prica. Zbog problema u balkanskirn odnosima
uzrokovanih iznetim razloairna mnogi isticu da Balkan reafir-
mise 5VOj negatlvni geopolitiolci polozaj iz proslosti i da
danas, u vecoj meri nego u toku prethodnih dvadeset godina,
i sarn doprinosi pohitdci balkanizacije, odnosno olaksava mo-
gucnosti spoljnih uticaja na balkanske odnose.
e) Pristupi politici dobrosusedsiua isaradnje medu bal-
kanskirn zemljama cesto su razliiiiti u pogledu interesa u
pojedinim oblasbima i oblicirna saradnje, .njihovim primite-
tima, nacinirna resavanja ipitanja ad zajednickog interesa, a
u pojedinirn slucajevima ma te pcistupe ubicLl ispoljni cinioci,
posto pojedine zernlje u nastupu prema dougima kalkulisu
i sa ciljevima saveznika kojima pripadaju.
Nas pristup politici dobrosusedstva isaradnje polazi ad
opstih ciljeva demokratskog razvoja medunarodnih odnosa,
-principa ,koegZ'istencije i politike mesvrsta nosti, postovanja
teritorijalnog mtegriteta i nezavisnosti, postovanja opstih
ljudskih prava i sloboda, ukljuoujuci i prava nacionalnih
manjina, odstranjivanja spoljnih cinilaca i miroljubivog
resavanja spornih pitanja. Pni tome, treba irnati u vidu ci-
njenicu da naoionalne manjine ( narodnosti) mogu predstav-
ljati mostove saradnje sarno kada se njihova prava obostrano
postuju, kada se mostovi grade sa obe sbrane.
Spoljni pristupi balkanskim odnosirna, posebno ani koji
dolaze od' strane velukih sila i blokova, cesto veu izraeitog
blokovskog karaktera - zelje za jacanjern sopstvenog ulicaja
i protivljenja uticaju suparrrika, cesto nastupaju riz pozicija
podele sfera interesa ;i ubicaja ( politike J alte), pa dok jedni
isticu potrebu postovanja status quo-a stvorenog IIsvetskim
ratom, drugi istupaju protivu njega - zeleci promene posto-
jeceg stanja u svoju korist. Cesto su u proslirn decenijama
isticani stavovi 0 tzv. sivim zonama - zemljarna koje ne
pnipadaju 'interesnim s.ferama supereila.
U suprotstavljanju ovirn pristupima jugoslovenska pozi-
cija je ni ti za Jaltu, niti proti u Jali e, uec za duh saradnje
i bezbednosti Cije su osnove udarene finalnim aktom. Konfe-
renoije a bezbednosti i saradnji u Helsi nki ju, na principima
sadrzanirn u doklaraoij i ovog akta a osnovama evropskih
odnosa, ciji SLl pobpisnici sve evropske zemlje, izuzev Albanija,
kao iSAD i Kanada. .
Na Icraju, treba Istaci da savremerui balkanski odnosi ne
predstavljaju, kao u proslosti, bure baruta, ali je cinjenica da
balkanski prostor jos nije postao prava zona mira i saradnje
u duhu helsinskih principa i saglasno potrebama balkanskih
naroda na osnovarna zajedniekih dugorocrrlh iriteresa.
: ) t , ~ ~:.!~,il~"? :>-,
~I " ." ".
( ~:i'lg.II)1 i! ( r..; ' ; \
\~:. .-:~i
v: \1
Y':( .t11i~'~/
.... -,:.....:.--'
12
-------------------------------~-------
" .: I
/. : r
VSONUO HlJISNVJI7Vfl
VALSflJISI VJISfINOLSI
(~. ; -!-"j::- .- ~.'. ~
I r -. I. , ~ t.: "t' ~\
," ., r;' ',? /'I
; ; ! " .~' \:" :' " :f i .J! ; t~_ " ~" ~ i
- - _ . - -' ,' - _ _ _ _ _ - ._ ._ - .1
MOMIR STOJ KOVIC
~
ISTORIJSKA ISKUSTVA BALKANSKIH
ODNOSA
Uvod
{
U proslosti se a odnosima na Balkanu najcesce govorilo
kao a buretu baruta, zbog stalne napetosti i sukoba koji su,
izmedu ostalih uzroka, bili determinisani i politikom di vi de
et i mpera koja je usla prvo u diplomatski recnik, a zatim i u
nauku a medunarodnim odnosima i kao pojam balkanizacija.
Izvorni latinski smisao pojma Divide et impera, cum radix et
vertix imperii in oboedientium consens rata non sunt ozna-
cavao je metod starorimskih osvajaca u upravljanju Rimskim
carstvom koji u prevodu glasi: Podeli ivladaj, aka koren i
vrh vlasti ne izrastaju iz saglasnosti podanika. Za istu praksu
ipolitiku koristi se ipojam divide ut regnes ( podeli da bi
vladao), a Machiavelli ga je koristio u smislu podeli da
vladas.
U novijoj istoriji prethadna politika se najcesce vezivala
za politiku Habzburske monarhije, u vladanju narodima pod
svajom krunorn, a kasnije i za ukupnu palitiku velikih sila
prema drugim narodirna. Ovakva politika dosla je posebno do
izrazaja u procesu dekolonizacije, kada su metropole delile
svoje dotadasnje kolonije na sto vise posebnih celina, kako bi
posle njihove nezavisnosti imale vise mogucnosti za uticaj na
njih i njihove odnose. Ona je posebno dosla do izrazaja u
arapskom svetu icrnoj Africi zbog cega su mnogi lideri na-
cionalno-oslobodilackih pokreta, ad kojih su neki pastali i
poznati drzavnici, isticali da kolonijalne sile vade prema nji-
hovim narodirna politiku balkanizacije. "
Na balkanskom prostoru odvijao se izuzetno bogat isto-
rijski zivot, a dolazilo je i do brojnih i korenitih preakreta
~
17
(
,
koji su bitno uticali kako na polozaj i odnose naroda koji su
tu ziveli taka i na odnose spoljnih aktera balkanskih prilika.
Ti preokreti su, po pravilu, bili povezani sa kretanjima i pro-
menama u susedstvu - Sredozemlju isrednjoj Evropi, ali i
sa promenama u odnosima snaga velikih sila, posebno aka su
nastajale kao posledica jacanja ili slabljenja one velike sile
koja je posedovala teritorije Balkana, ili bila u njegovom su-
sedstvu ikao takva imala znacajan uticaj na stanje i odnose
balkanskih naroda.
Na Balkanu. su se cesio poulaciie; grcmice(EQc:J.clPI1coje su
bile posledica sukoba oztuuuuuuuh: kao borbe ipodeZe izmedu.
~i~lJaga. ( podela Rimskog carstva na istocni i zapadni
deo, sukobi vizantijskih i nernacko-rimskih vlac1ara kroz sred-
nji vek, raskol hriscanske crkve na katolicku ipravoslavnu,
sukobi islama i hriscanstva, kao i sve one borbe i spletovi
odnosa velikih evropskih sila i naroda koji su ziveli u Otoman-
skom carstvu poznati pod nazivom istocno pitanje). Posle
prvog svetskog rata i nestanka vecine glavnih aktera istocnog
pitanja i njega kao takvog - raspada Otomanskog carstva,
Austro-Ugarske monarhije i Carske Rusije '- izgledalo je da
na Balkanu prestaju podele po osnovu Istok-Zapad, ali je
kasnijim sticajem istorijskih okolnosti, iako u drugacijirn bal-
kanskim i medunarodnim uslovima i odnosima, posle c1rugog
svetskog rata ponovo postala aktuelna politika interesnih
sfera na Balkanu, u konstelaciji novih podela uslovljenih pro-
menama odnosa snaga, tzv. jaltskom politikom saveznika iz
antihitlerovske koalicije i hladnim ratom koji je poceo pro-
klamovanjem Trumanove doktrine a pornoci ipodrsci Turskoj
i Grckoj, zbog njihove navodne ugrozenosti ad Sovjetskog Sa-
veza, odnosno u cilju pripremnog koraka za ostvarivanje dru-
gih kudikamo vaznij ih ekonomskih i politickih aktivnosti u
razlicitim regionima sveta.' Ovakvom politikom ( SAD) nago-
vestavana je, u stvari, priprema za preuzimanje tradicional-
nog britanskog prisustva i uticaja u Sredozemlju i zemljama
-koje imaju najveci strateski znacaj u pogledu sprecavanja
sovjetskog uticaja i prisustva u Sredozemlju.
Balkanski prostor je u proslosti naseljavan narodima raz-
licitih etnickih grupa, a spoljne i unutrasnjc scobe bile su
veoma izrazene. Sukobi izrnedu dornacih gospodara i nastupi
str.anilL.z.avojevaca dovoam su--ao-c-esbh tentorijalno-politickih
promena, k-.9jesu povecavale IZmeSanrrst-naroaa, pa je nepo-
stojanje etnickih granica vremenom postala opsta pojava koja
2 Vlodlmlr DedIJ el', rntcresne stere, Deogrod 1980, sir. B, 60. I dolJ e.
3Andrej MlIrovlc, J storUska lskustva 0 opasnostlma za opslanak, slobodu
I nezavlsan razvoJ naroda I narodnostl SFRJ , Beograd 1980, sir. 4.
4J ovon CvIJ IC, Balkonsko poluostrvo I J uznoslovenske zemrje - Osnovl
nntropogeogrorlJ e, Deograd 1966,str. 9.
je bila povod medusobnim sukobima balkanskih naroda i ci-
nilae koji su velike sile koristile u politici podsticanja razlika
i sukoba menu njima, kako bi svojim uticajem obezbedivale
prisustvo, ili predominantan uticaj u odnosu na druge.
Geografski i strategijski polozaj balkanskog prostora i in-
teresi velikih sila dovodili su do permanentne borbe za sjeru.
uti caja, pa je politika podele sfera interesa bila stalna pojava
u novijoj politickoj istoriji Balkana. Istorijski posmatrano bilo
je stotinu planova podele Otomanskog carstva izmedu veli-
kih sila, najcesce izmedu Rusije i Habzburske monarhije, koje
su sadrZavali tajni ugovori zakljucivani izmedu njih, najcesce
prilikom promena odnosa snaga, odnosno porernecaj a ravnoteze
snaga."
Irnajuci u vidu prethodne i druge karakteristike istorij-
f , skog razvoja balkanskog prostora 2rof. Mi rovic istice J rj
~stavnice bolkanske istaTije: rvo VIse -.9renitih prep-
~reta u toku milenijskog i snaznog istorijskog zivljenja ovog
podrucja;~, razhcitosti proistekle iz milenija i po~
podele na Istok i Zapad evropsko-sredozemne istorije; i trece
istorijsko oblikovanje vise malih naroda etnicki razhcI og
porekla i podeljenih trima znacajnim religijarna."
0Jijit;' na samom pocetku poznate studije 0Balkanskom
poluostrvu istice da se asocijacijom ideja prelazi sa geografskih
osobina na istorijsku ulogu oblasti i da vezivanjem geograf-
skih crta i istorijskih i socijalnih faktora postaje nadrnocno i
ad narocitog je interesa, aka su oblasti igrale znacajnu ulogu
u istoriji i razvicu kultura, kao sto je slucaj sa Balkanskim
poluostrvom. Sve 1r.i osnovne karakteristike Poluostrva koje
je Cvijic istakao imaju bitan znacaj za razumevanje geograf-
skog i geopolitickog polozaja Balkana, a one su: ~vro-azijski
karakter wostora, njegove osobine p~janja i prozimanja, ali .
i osobme IzpJ ovanja i odvajanja.
4
Ne ulazeci u dalju istorijsku proslost balkanskih odnosa,
ovaj Tad ima za cil] da ukaze na neka istorijska iskustva koja
su poucna i za savremena stanje odnosa na Balkanu, odnosno
na one istorijske determinante cije posledice jos uvek traju,
bez kojiTl Sene maze razumeti savremeni karakter odnosa, a
koje se cesto koriste u politickim idipiomatskim borbama
balkanskih naroda i drzava, u pozivanju na tzv. istorijska pra-
1 The Forrestnl diaries, New York, 1951, p. 263.
18
2'
.,
19
( ,I
va, u objasnjavanju proslosti i savremenosti nacionalnih pita-
nja, u sporovima oko pojedinih teritorija, Hi koje ukazuju na
slicnosti u ponasanjima velikih sila u proslosti i savremenosti.
Potreba za ovakvim pristupom proizilazi iz onih elerne-
nata savremenih balkanskih odnosa koji pokazuju tendencije
oiiuijauanja sporoua i sukoba medi i balkanslcim zemljama iz
proslosti, koji imaju svoje istorijske korene vezane za posto-
[ece drzavne granice, za pobede ili poraze u proslosti, za
veltkonactonausttcke politike i pretenzije kojih je bilo kod svih
balkanskih naroda i koje se u manjoj meri Ispoljavaju i danas,
za odnose poj edinih naroda prema drugim narodima i nacio-
nalnim manjinama, za posredna i1i neposredna ispoljavanja
teritorijalnih pretenzija; najkrace izrazerio - iZJeafirmacije_
negativnog qeopolitickoq poloiaja Balkana iz proslosii, za po-
litiku interesnih sfera koja je i danas prisutna. ;
Savremeni Balkan nije bure baruta, ali jos uvek nije
u dovoljnoj meri postao zona mira i svestrane saradnje nje-
govih naroda na osnovama dobrosusedstva i zajednicklh in-
teresa, iako se ove osnove verbalno ne negiraju, vec afirma-
tivno isticu." Tome doprinose kako razlicite medunarodne po-
~e balkanskih drzava, razlika tUltllst'Len6::.politjGkim=si~
m.l! pa i s[l<2.!jn~p~litickimorijentacijamCl, tako iJ ipnkretni rtc& .-
Iemi U odnosirna nacionalno-teritorijalne sadrZine, Fao ~to su:
1,.. turs~cki sporovi povodom kiparskog pitanja i epikontinen-
talnog selfa u Egejskom moru, albanske pretenzijg prema te- Z,
ritorijama na kojima u J ugoslaviji zivi i albanska narodnost
koj e u svetlosti nacionalisticko-separa tlstickih dogadaj a na
Kosovu dobijaju na znacaju, bugarsko negiranj<:......makedonske.3,
nacije i makedonske i turske nacionalne manjine, koje u pog-
ledu makedonske manjine u vecoj ili manjoj meri ispoljavaju
iG..rcka i Alballi.il1, problem polozaja nacionalnih manjina u~.
Rumuniji i drugi.
Ozivlj avanje velikonacionalistickih pretenzij a pojedinih
balkanskih naroda pokazuje duboku povezanost s prosloscu i
neuvazavanjs savremenih realnosti na Balkanu. Skoro sva
znacajnija sporenja balkanskih zemalja imaju svoju itorilliku
osnovu, sa starim i novisn elementima sadrzaja. Blokovska pri-
padnost vecine balkan~lsih drzava pokazuje da je prisustvo i
uticaj velikih sila na balkanskom prostoru realnost koja dop-
rinosi usloznjavanju postojecih nacionalnih, polltickih, ideo-
loskih i medunarodnih protivrecnosn rnedu njima.
Dominantan uticaj pofitike velildh sila na balkanske odnose
U periodu predistorije istocnog pitanja - vremenu us-
pona Otomanskog carstva - odvijali su se pokusaji integra-
cije razbijenih balkanskih drustava od strane ... islamske sile
koja je vec bila provarila bastinu vizantijske tradicije ikul-
tura istocnomediteranslcog bazena." Elementi teznji ka inte-
graciji i bratstvu balkanskih naroda nalazili su se u identic-
nosti, Hi slicnosti, polozaja u kome su ziveli i zajednickorn cilju
- oslobodenju od strane vlasti i istorijskom iskustvu, koje je
pokazivalo da je srednjovekovni proces njihovog deljenja i su-
kobljavanja znacajno doprineo njihovom porazu i ropstvu pod
Osmanlijama, koji su nekoliko vekova ugrozavali i evropske
narode i zemlje izvan oblasti koje su osvojili. Pri tom, Oto-
mansko carstvo kao teokratska drzava, iako ne vrsi nasilnu
islamizaciju podanika, prihvata prelazak u islam koji su naj-
vise koristili pripadnici vladajuce klase pokorenih naroda, kako
bi sacuvali stare Hi stekli nove privilegije, ali ideo raje koja
je time sticala povoljniji polozaj.
Nastup Otomanskog carstva prema Balkanu i drugim de-
lovima Evrope dozivljavan je u proslosti, a najcesce i u sta-
rijoj dstoriografiji, pretezno kao sukob islama i hriscanstva,
zbog cega su mnogi smatrali da tiOSri"ovi istocnog pitEln]a lezl
sukob ove dye velike religije, dye civilizacije, dva sveta
( dva kontinenta). Pretenzije Habsburske monarhije i carske
Rusije i rezultati koje su srpski i grcki narod postigli u borbi
za oslobodenje od Otomanske imperije prvih decenija proslog
veka aktueliairali su i doveli do konkretnog postavljanja u od-
nosima evropskih sila istocnog pitanja, koje je u delu koji se
odnosi na Balkan nazivano i balkanskim pitanjem. Sam terrnin
istocno pitanje prvi t je upotrebljen na Veronskom kon-
gresu Sveto saveza 82 .godine povodorn rasprave 0stanju
na Ba anu stvorenom nacionalno-oslobodilackim ustankorn
rcIt& .gnaroda koji je poceo prethodne godine.
Usustinl, istocno pitanje, ili kako je Marks istakao pitanje
Sta da se radi s Turskom?, pocelo se postavljati od strane
velikih evropskih sila, od vremena njenog slabljenja i terito-
rijalnog suzavanja, Ono je predstavljalo nerazmrsivi, pro-
menljivi i nemoguci splet suprotnosti interesa suparnickih
naroda i veroispovesti, splet protivrecnosti odnosa evropskih
sila prerna Otomanskom carstvu, njihovih rnedusobnih odnosa
5 Poznotl aulor za savremcne bo\lwllske tcmo ltonJ w Petltovlc Ie znto
svoju lmjlgu 0bolkansklm odnoslma nozvao "Dolkan, III bura barutne, III
zono mlrne, Zogreb 1978.
6Mllorod EkmeflC, Predgovor poslerotnom IzdonJ u studlJ e: Vasllj Po-
povic, Islofno pttanje, SaroJ evo 1966, str. IX-X.
"'
\
20
21
I wI.
(
\ .
povodom ovog carstva i stanja naroda ( hriscana) u njemu,
borbi samih naroda za nacionalnu nezavisnost i adnasa svih
aktera koji su u tom spletu delovali.
Yelike eirropske siZe su sistemom_lcap..ituZacija.... nametale
Otomanskom carsti ni obaveze, kojima su njihovi drzavljani
uzivali posebna prava i privilegljo, a javljale su se i kao poje-
dinacni ( kasnije i kolektivni) zastitnici hriscana u Otornan-
skarn carstvu. Posle druge neuspele opsade Beca ad strane
Osrnanhija, 1683. godine, pocinje obrnut proces borbi na sever-
nim i severozapadnim granicama njihovog carstva - teznje i
borbe Habsburske monarhije i Carske Rusije za teritorije
carstva koje ih je do tada ugrozavalo,
Ukoliko je'Otomansko carstvo slabilo i sve cesce nazivano
bolesnikom na Bosjoru, utoliko su teznje 'eVropskih sila za
njegovim teritorijama sve vise rasle. Kao susedne sile, Rusija
iHabsburska monarhija, smatrale su seglavnim prezumptivnim
naslednicima btomanskih teritorija. Eugleska i Francsska, kao
kolonijalne sile kojima nije odgovarala mogucnost sirenja Ru-
sije na racun Otomanskog carstva i izlazak ruske note u Egej-
sko more i Sredozemlje, vodile su politiku nominalnog ocu-
vanja teritorijalnog integriteta bolesnika na Bosforu, koji
nije bio zapreka za sirenje-njihovog kapitala u arapskom sve-
tu; i1i kako istice engleska istoriografija politike dspunjavanja
vakuuma koji nastaje postepenim slabljenjem otomanske vlasti
na 'Balkanu i u arapskom svetu, jer na same narode tih teri-
torija nisu, kao ni druge sile, mnogo racunale. Tako, dok je
Rusija stalno isticala da bolesnika treba dokrajciti, Engleska
se' zalagala za 'njegovo lecenje, jer se on nije ni mogao
euprotstavljati prodoru evropskog kapitala, a kao takav je,
uz njihovu podrsku, mogao odolevati pritiscima sa severa.
""'Pjk~.~VX~ je ad kraja 18. do tridesetih godina 19.
veka uspea a obedama nad Otomanskim carstvom, uz ko-
riscenje otomansko-persijskih suprotnosti, pripoji sebi -J 4
Zne
.
delove Ukrajine, Krim, Besarabiju i Kavkaz i da se ucvrsti
na 'crnomorskim obalama. Ovim pobedama ona je izborila
pravo slobode"plovidbe svoje trgovacke Dote kroz Bosfor i
Dardanele Q .71.V, a nesto kasnije i ratne note ( ll.9.9), da bi
1.83..3. kao protivuslugu, sto je spasla sultana od pohoda egi-
patskog pase Mehmed Alije na Carigrad, dobila pravo zatva-
iranja Dardanelskog prolaza za ratne note ostalih sila. To je
dovelo do zaostravanja odnosa sa drugim evropskim silama,
pa su Rusija iTurska bile prinudene na promenu stanja u
smislu vracanj a na staro I>ravil~omanskog carstva _ da
22
(
sila, dok se Porta
r godine). Tada je
nad Sultanom na
su moreuzi zatvoreni za ratne flote svih
nalazi u miru ( Dardanelski ugQ~
doslo i do prelaska ruskog protektorata
kolektivni protektorat evropskih sila.
Za Rusiju se, kako istice Gorjaninov, istocno pitanje svo-
dilo, pre svega, na pitanje U cijoj ce vZasti biti moreuzi? @7
Bosjor iDardaneli, ili na misao koja se pripisuje admiralu
Nahimovu, da treba promeniti stanje u kome se Rusi nalaze
u boci, a cep ad boce drze TUfci na-:gpsIor!!,.-J to je jasno
izrazavalo teznjeRusije za izlazak utopIa mora, prisutne
jos od Petra Velikog.?
Politika Rusije prema Ballcanu zasnivala se na shvatanju
da ne treba da se oslanja na savez sa Austro-Ugarskom, vec
na~Q..alkanske Slovene, jer austrijski i turski Sloverri treba
da budu nasi saveznici i crude nase politike, nasuprot german-
stvu. Sarno za postizanje toga cilja - isticao je grof Ignjatijev
- Rusija moze da podnese zrtve u njihovu korist i da se
stara za njihova oslobodenje ijacanje." Strategijski interesi
Rusije i njene geopoliticke pretenzije u istocnom pitanju jasno
se pokazuju i u shvatanju grofa Ignjatijeva 0 tome da bug& -
ka pristaniSta na Crnom moru - Varna, Burgas i Sezapolj,
kao i~gejska pristanista zajedno sa pristanistima ustupIjenim
Crnoj God na jadranskoj obali, imaju za Rusiju pored svog
trgova~kog i drugo osobito znacenje. ana mogu da budu bu-
duce stanice ruske note, koja zbog svog razvoja ima potreb'e
za sklatIiS'mm'iJ iitiKtOVima u blizini moreuza i u Sredozem-
nom moru.9
~n les7ca olitilca u istocnom. pitanju posle poraza Napo-
'leona 1 pose no 0 vremena Palmerstona strategijski se svo-
'dila na n11Jpgu_caEauLeytogol~a_l1.usjje_ u_ SrgW!J 1lisL. kako
ne bi .bili .ugrozeni njeni putevi ka Indiji i interesi u ovom
delu sveta, kao i onernogucavanja jacanja pozicija, ili terito-
7 Frldrih . Engels je u radu Spoljna polltlka ruskog earlzmne plsao:
Carlgrad, ko.o treca ruskn prestonien, pored Moskve I Peirograda, - to
bl. " predstnvljnlo ne snmo mornlnu domlnnelju nnd Istol!no-hrll!nnsklm
svetnm, vel! bt to bln 1 odlul!ujul!l kornk kn domlnaelH nnd Evropom. To
bt znni!llo vlnst jedne ddave nnd Crnlm morem, M~om AzljoQJ .I J 3al~nnsklm
poluoslrvom. TO bl znnlllo dn Crno more, 1!fiil10 zn e~ mote bill zntvo-
reno zn IIVI! trgovnl!ke 1 rnlne note, sem ruske, dn J I! to more pretvoreno u
rusku rntnu luku I mesto zn mnndvre ruske note kofn bl rnugta svakog momenta
dn vr1 lspnde... kroz utvdent Bosfor I dn se skrlva natrng... - Doml-
nacijn nnd Balknnsklm potuostrvcm dovela bl Ruslju na J ndransko more.
Odrzatl, pak, ovu granleu nn jugozapndu, bUo bl nemcguce bez odgovara-
jul!eg pomernnjn eelokupne zapndne granlee Ruslle, bez znnfaJ nog prolrenja
cete njene mol!l na Zapnd. v. Trldeset dnnne ( Beograd) 1952, br. 76, str: 366.
8Hr. Hrlstov, Osvoboadenetn na B'lgarlja I pOlltJ kata na zopadnlte
d'davl 1876-1878, Soflja 1968, str. 51.
9 Op. ctt., str, 181-182.
23
--_.....-_ ..
~
(
rijalnog prosirivanja Rusije i Habsburske monarhije na bal-
kanske teritorije. Vodila je i politiku sprecavanja povezivanja
zbivanja u centralnoj Evropi sa zbivanjima na: Balkanu, sto
je posebno bio slucaj u -vreme nacionalnih revolucija 1848/ 49.
godine. Posto je za nju ~~a Otamanskog
carstva bio prvorazredan interes!" podrska balkanskim naro-
dima u borbi za nezavisnost je izostajala, i1i se ogranicavala
na njihovu autonomiju u okviru Otomanskog carstva.l~u1:~Cl.k_
u ovom pogledu predstavljala je '-?s?rbagrclcog narada za ne-
zavisnast, koju je pripremala i podrzavala Rusija, a ana shva-
tila da ne sme izostati zbog opasnosti da ruski ifrancuski
uticaj u Grckoj ne preovlada, da bi posle sticanje nezavisnosti
Grcke obezbedila potpun uticaj koji je trajao duze ad jednog
veka. U tom momentu je jedino Habsburska monarhija bila
bezrezervno na strani Otomanske imperije, a protiv nezavis-
nosti Grcke. lzvesnoj saradnji sa Rusijom Engleska se ponovo
vraca tek krajem proslog i pocetkorn ovog veka, kada je shva-
tila da se sarna, pa cak ni sa Francuskom, ne mojie suprot-
staviti jacanju uticaja nemackog, imperijalizrna u 'Turskoj. koji
je postao predominantan, aTime mnogo vise nego vec oslab-
ljena Rusija ugrozavao britanske dmperijalne interese, kao i
interese Rusije.
s r lea mana]" IIa e predstavljala glavnu branu pro-
diranju tom ns og cars a pr~ma Evropi posle poraza Ugar-
ske ad strane sultana Sulejmana Velicanstvenog u prvoj polo-
vini 16. veka. Zato je u nasoj istorijskoj nauci prihvaceno
shvatanje da je ana imala .rezoILaYng.a-postG;j~j.a~ pa time i
prosirenja na panonske i balkanske prostore, sve 'dok je sred-
njoj Evropi pretila opasnost ad otomanskog prodiranja. Sirenje
habsburske vlasti prema jugu i jugoistoku bilo je povezano sa
uspesima u borbi protiv otomanske vlasti i, s prekidom koji
su donela Napoleonova osvajanja, nastavljeno je sve do anek-
sije Bosne i Hercegovine i prvog svetskog rata.
U ratovima koje su vodile Habsburska monarhija i Otornan-
sko carstvo, balkanski narodi su sve do kraja f!.f1i.veka uces-
tvovali na strani monarhije, kada pocinje w~o-habsb2!"~CL
.a( .2~j~ ~!:o!j.v,Y_ O''II!.aDlii~,_ koja uz povremene-sukobe i pro-
ivrecnostt traje do krimskog rata~ stalne pokusaje, do tada
-~~~~-
10 Polmersion je 1833. godlne Istlcoo: "No vellkl cllj morn bill do po-
kusomo do poslovlmo Porlu u jedno stanje unutrnsnje orgonlzoclJ e koJ o ce
bItt dosloJ no neznvlsnostl, 1 do noleromo vlodu do pojoeo nJ Ihovu ( kopnenu)
vojsku I njlhove f1nonslje .. , 0 "Englesko I Froncuskn mogu nodoknndltl
nedostutke Turske u pogledu mornartce. "Sir Shories Webster, The Foreign
Policy of Polmerston 1830-1841, II, London, 1951. Cil. premo navedenom
predgovoru M. Ekmei!lco, str. VII.
24
a ikasnije, da se sporazumeju a podeli interesnih sfera na
Balkanu. Iako je prestankom opasnosti za Evropu ad strane
Otomanskog carstva prestala i potreba za njenim postojanjem
ana se kao velika sila i mnogonacionalna drzava odrzavala
, zahvaljujuCi izrazenoj centralistickoj upravi ipored clnjenice
da je predstavljala anarhonizam u evropskom kapitalistickom
razvoju i nacionalnim teznjama i tokovima.
Habsburska monarhija krajem 18. yeka. saraduje sa Rusi-
jam u cilju sporazumevanja a podeli., poljskih i otomanskilL
teritorija, a ruska carica Kat-prioa II i car J osif II zakljucuju
tajnu konvencijlL.o podeli interesnih_ sfera na Balkanu, linijom
Baograd-e-usce Drima. Od teznji za teritorijama severozapadno
ad ove linije ana nije odustala sve do svoje propasti, uvek se
suprotstavljajuci teznjama srpskog i crnogorskog naroda za
teritorijalnim povezivanjem preko Novopazarskog sandzaka,
odnosno teznjama Crne Gore prema severoistoku, severu i
moru, i Srbije prema jugoistoku i Bosni.
Krajem sedamdesetih godina proslog veka njena politika
prema Bcilkanu pocinje da se izrazava kroz pojam pradar n
I~~(Drang nacti dem Osten), sto je znacilo sirenje sprovo-
enjem aneksija, stvaranjem sistema podredenih drzava i
uspostavljanjem interesnih sfera. Znacaj ( opasnost) ovako
imperljalisticki usmerene spoljne politike postao je veliki,
jer ju je prihvatiZa Nemaclca i brzo postala njen predvodnik.
Ona je, pre svega, znacila tezrije ka J ,J J gojstaku ( Drang nach
dem \Slidosten) i1i posezanje za J ugoistokom ( Griff nach
Slidosten), dok su teznje ka istoku, kasnije, znacile namere
Raiha za obuhvatanjem sto veee obima svih onih teritoriia
koje leze istocno a ne ovih ranica. -
elika istacna kriza 1875-1878 godine, cijem izbijanju
je isarna dcpr ne a, pre stavlJ a a je priliku za znacajniji pro-
dor na Balkan, za okupaciju Bosne i Hercegovine. Tajnim
hstatskim s orazumom iz 7 i tajnom Budimpestanskom
vonom konvenci"om iz godine ana je dobila sagiasncrsf
Rusije za ovu 0 upacIJ u, Sa J e kasnije bila 1 odluka Berlinskog
kongresa, a za uzvrat ona se prema Rusiji obavezala na neu-
tralnost u rusko-turskom ratu i saglasila sa odgovarajueim
teritorijalnim prosirenjima Rusije. Sporazumele su se i da
obe iskl"ucuu vojne akcie rema Srbii iCrno Gori da se
iskljucuje rus a a CIJ a prema osni i Hercegovim, a Austro-
-Ugarske prema Rumuniji iBugarskoj.
11 Andrej MltroviC, Prodor no Bolkon I Srbljo 1908-1918 - Srbljo u
planovlmo Austro-ugorske I Nemocke 1908--1918, Beogrod 1981, str. 9-10.
25
Ii
I,
1/
i'
:/
I.
.,
t
veWca
istacna kriza1predstavljala je prelomni period u
bar =i balkanskih narada za nacianalnu nezavisnast, jer je do-
ela do kolektivnog medunarodnog priznanjq Srbti.
e
, RumunUs
i Crne Gore, do-.na~k~ autol!.mne Knezevine Bugarske,
promene gospodara u Bosni i Hercegovml 1 razvoja nacion1:i-
no-oslphpdjlaCkih pokr.eta albansk-
tada TI __
26
nasa politika prema juznoslovenskim narodima na Balkanu
krece u okvirima odbrane nasih interesa u istocnom pitanju.
Oslobodehje neoslobodenih [uznoslovenskih naroda od turskog
ropstva uvek treba da bude prilagodeno nasoj politici u tom
delu sveta. Mi smo svojevrerneno bili spremni da damo po-
drsku zblizavanju Srbije sa Grcima i Crnom Gorom, sa neo-
slobodenirn slovenskim narodima. Ali, sadasnje srpsko regen-
stvo... previse se udaljilo ad Rusije ( misli se na srpsku pro-
austrijsku politiku - MS) ... Zato nam odgovara oslobodenje
~ars1f~ u sirokim granicama, jer njena teritorija, u geograf-
s am smi'slu, ima cak i r d s u odnosu na Srbiju, posto su
njene r'c ulazaK: u a i rad. Zato je bolje da Make-
donija, oju smo rarnje 0 ecali r IJ I ude u sastav jedne nove
bugarske drzave indirektno pod nasorn upravorn.e P
Iako je bila najveci protivnik nezavisnosti balkanskih na-
roda Austro-Ugarska je imala najvece koristi proizasle iz
velike istocne krize, cijern je izbijanju doprinela pripremanjem
uslova svojom politikom prema Bosni, Hercegovini i Crnoj
Gori i obecavanjern podrske Srbiji u teritorijalnom prosirenju
prema istoku i jugoistoku kako bi se suprotstavila ruskim
( bugarskim) pretenzijama prema vaznom moravsko-vardar-
skom strategijskom pravcu, a, istovremeno, otvoreno se su-
protstavljala srpskim pretenzijama prema Bosni, Novopazar-
skom sandzaku i Kosovu prema kojima je sarna ispoljavala
pretenzije. Stav Rusije prema srpskim teznjarna bio je u ovom
pogledu potpuno obrmit. Time, sto je obelezila sferu svojih
interesa Austro-Ugarska je obelezila i granice srpskih poli-
tickih teznji, istakao je ministar spoljnih poslova Srbije, J o-
van Ristic, neposredno posle Berlinskog kongresa. _ Aust!:Q.-
-~arska je dobijanjem prava da drzi garnizone u Novop-azar-
skarn sandzaku asno okazlvala tezn e ctaiz Bosne obelezi
-pravac prodiranja prema Kosovu 1 akedoniji.
Imperijalisticka palitikafNemackOJ koja le najveCim delom
uslovila proces konfrontacije sila svrstanih u dve grupe dovela .
je do njenog udaljavanja ad Rusije i ugrozavanja kolonijalnih
interesa Engleske i Francuske, posebno prema Bliskom istoku.
Smatrajuci Balkan za neku vrstu gomocnog privrednogsP.& 9:
tora ana pocldava austro-ugarsko prodlranfe na Balkan, ubla-
iava austro-ugarske i italijanske protivrecnosti prema Balkanu
iprivlaci Rumuniju u savez centralnih sila, zbog njenog ne-
zadovoljs~ pripajanjem Besarabije Rusiji.
12Arcblvlo Snnln Congrega~lo obe propagande file. tndtce deJ a Pnrrenzn
dl Aprile 1878. Semm XI, str. 711-84. Cft. po: S. Dlmevskl, Svedoi!anstva I
dnkument}, Vei!er, Skopje, 30. dekemvrl 1969, sir. 13.
27
I' ,
Politikom udaljavanja od Rusije, izolovanja Francuske i ugro-
zavanja engleskih pomorskih interesa razvojem jake morna-
rice, Nernacka je posredno, svojom imperijalisticko"!p i kolonj-
jalnom politikom, pripremila i savez sila Antante. Austro-
-Ugarska i Italija su se 1887. godine sporazumele da nece bez
obostrane saglasnosti menjati status quo na Balkanu. German-
ski uticaj poceo je jacati i u BugarskoL_ pa se tako krajem
proslog veka doslo u situaciju da je ruski uticaj na Balkanu
bio veoma slab, Izuzirnajuci odnose sa Crnom Gorom. Engleska
je uvidela da joj je ovakav razvoj odnosa donee umesto ruskog
austro-nernacko nrodiranie nrema Tw:skoj,_ kao i opasnost
.-., _ ~ ..... -_ ...w: .... -~.. ~.IWii... ..., _ _ 'rb'
sporazumevanja drugin sila na njen racun, pa je morala na-
pustiti tradicionalnu politiku sjajne izolovanosti. Tome je po-
sebno doprinosilo veliko finansiisko voino i oliticko itisust 0
ko'e e Nemacka os vanva a u 0oman obija-
njem _ 2nceslJ e za izgra nju ana 0 s e, a zatim i bagdadske
zeleznice, obukom sultanove armije, a svim tim i njenim tez-
njama ka Persijskorn zalivu. Za ovakav razvoj je kriva i en-
gleska politika, jer je Carigrad njeno preuzimanje uprave nad
KiprOIp posle Berlinskog kongresa i njenu okupaciju ~
1882. godine shvatio kao promenu njene politike ocuvanja
iiitegriteta njegovog carstva. Austro-Ugarska je, takode, pra-
vila planove a izgradnji zeleznice iz istocne BOS=O Ko-,
soya za Solun, Koncesiju 0 tome dobila je upravo 1 godine
kada je izvrsila aneksiju Bosne i Hercegovine.
Istovremeno sa cm.e'ks'ijomBOs"ne1 Hercegovine izvrseno
je lasen eBu arske za..pezavisnu kral" evinu i proglasenje
~Qjrnia ~?lta sa .Q~~kom. Sile ntante su razile da se 0
aneslJ l raspravi na me unarodnoj konferenciji, na sto Austro-
-Ugarska nije pristala ukoliko se aneksija unapred ne bi priz-
nala kao svrsen cin. Ona ne prihvata ni predlog Rusije da
zajedno pristupe konsolidaciji Turske kroz ustavne reforme,
ni predlog Porte 0saveznistvu kojim se zelelo ocuvanje Make-
donije i Albanije.
Politika Drang nach dem Osten koja se u velikoj meri
ostvarivala na Balkanu i Bliskom istoku pocetkom ovog veka
neposredno je ugrozavala nezavisnost balkanskih drzava i bor-
bu neoslobodenih balkanskih naroda, kao i pretenzije balkan-
skih drzava prema teritorijama koje je jos uvek drzao bo-
lesnik na Bosforu, cije stanje nisu uspele da poboljsaju
unutrasnje reforme iprevrati, sto je uz podsticanje Rusije
dovelo do balkanskog saveza 1912. godine, preko koga je ana
zelela da reafirrnise svoj uticaj i suprotstavi se teznjama cen-
tralnih sila. .
28
('
Porasi i mperi jali sti cki h proiiurecnosti medu vec formira-
nim savezima velikih sila, ciji su interesi na Balkanu bili
direktno suprotstavljeni, zahtevali su zblizavanje balkanskih
naroda i drzava, doprinosili su porastu revolucionarnog pokre-
ta neoslobodenih naroda, posebno makedonskog naroda ( ilin-
denski ustanak iz 1903. godine), na jednoj strani, ali su na
putu zblizavanja i saveznistva stajali protivrecni interesi i
pretenzije Bugarske, Grcke i Srbije prema Makedoniji, jer
je prva pretendovala, na osnovu sanstefanskih fikcija na
sve njene teritorije, dok su dye druge bile za njenu podelu.
Uslov njihovog savezniStva u borbi protiv Turske bila jej;!re.i::.
Qodna podela interesnih sfera u Makedon~. to je postignutn
tajnim d~lQDLSl:.p.sk.o.dmgm::skn8-SflYezaiz - godine, prema
kame su Bugarskoj trebale da pripadnu teritorije istocno od
reke Strume i planine Rodopa, a Srbiji teritorije severna i
zapadno ad Sar-planine. Za teritorije izrnedu Sar-planine i
Rodopa, Arhipelaga i Ohridskog jezera naglasava se: ... Aka
se obe strane uvere da im je nernoguce organizovati ad te
teritorije specijalnu autonomnu oblast, s obzirom na opste
interese bugarskog i srpskog naroda, ili zbog drugih spoljnih
i1i unutrasnjih razloga, ana ce se podeliti izrnedu dye zemlje
linijom izrnedu Krive Palanke i Ohridskog jezera. Iz prethod-
ne formulacije, kao i kasnijeg razvoja dogadaja jasno proizi-
lazi da jepominjanje autonomne oblasti bio diplomatsko-
-takticki potez. U svim spornim pitanjima dye strane su pred-
vidale arbitrazu ruskog cara.
Brzi uspesi balkanskih drzava uJDmom balkanslwm miu]
doveli su do oslobodenja svih balkanskih naroda ad turske
vlasti, ali i dobrojnih novih zapleta povodom makedonskcg i
albanskog nacionalnog pitanja, jer su im balkanske drzave
osporavale pravo na samoopredeljenje i nezavisnost preten-
dujuci na podelu njihovih teritorija. Mirovnim ugovorom u
Londonu, lTlaja 1913. odine Turska je balkanskim drzavama-
-saveznicama ustupila sve teritorije na Balkanu zapadno od
linije Enos - Midija, a za Albaniju je predviden status po-
sebne drzave ad sultanovom vlaseu, ~ije ce ranice utvrditi
velike sile. Albanija je trazila teritorije osova i Makedonije,
iza cega je stajala Austro-Ugarska, ali je Srbija bila odlucno
protiv toga i uz pornoc Rusije zadrzala te teritorije.
Posle iznenadnog napada Bugarske na Srbiju, zbog srp-
skcg neprisLajan~a na Sjrethodno dogovorenu podelu Makedo-
nije, usledio je' rugi alka.n.sla ratJ i poraz Buqarske, a time
su i njene aspiracije prema Makedoniji bile svedene na naj-
29
(
manju meru. U odnosu na prvi oslobodilacki, drugi balkanski
rat se pretvorio uImperijallsttckl raLako_ p-odeJ e Makedonlie
kako je istakao Lenjin.
NaciOn~kOngreS albanskog naroc!9-u Valoni proglasava,
novembra 1912 godine, nezavisnost tAlbanii~ u cilju onemo-
gucavanja p anova 0 njenoj podeli, a velike sile priznaju na-
rednog meseca njenu autonomijurpod suverenitetom Turske i
nii.hovom garancijom, sto je znacilo da je stavljaju pod svoj
protektorat i'sto su balkanske drzave morale da priznaju pod
pretnjomJ ntervencije od strane Austro-Ugarske i pod pritis-
korn drugih velikih sila. Naredne godine, vclike sile priznaju ( ,St~
'nezavisnost Albanije uz teznje centralnih sila da obezbeae
potpun uticaj u "njoj. Tako' su teznje susednih balkanskih
drzava prema njenoj teritoriji bile onucene aktivnoscu
Austro-Ugarske i It~lije koje su jos 9 . godine postigle
sporazum 0oddavanJ u status quo-a u Albaniti:
Pokusaj Bugarske da drugim ballcanskim rai om, odnosno
pobedom oruzja ostvari poziciju drzave-hegernona na Balkanu
u skladu sa sanstefanskim fikcijama, uz diplomatsku iizvesnu
materijalnu pomoc Austro-Ugarske, nije uspeo, jer je pora- l Cl \
zena od dojucerasnjih saveznika kojima su se pridruzrli i..,B.' y--
muniLa sa severa iTu~sg sa juga. . . U 0~ 1
["1ft: umuni .a 'e do ila bugarsk DOQJ ;u'
v
" 8.rJ ili a
ardarsku a ~ e,sku Make oniju. OSlo' Turskoj nije
bilo dozvoljeno da ucestvuje na ffiirovnoj konferendji u Bu-
kurestu sa njom su balkanske drzave zakljucile pojedinacne
mirovne ugovore, a Bugarska joj je morala ustupiti J edrensku
Trakiju. Austro-Ugarska je pokusala da dode do revizije Bu-
kureskog mira, kako bi oslabila Srbiju i osporila joj pravo na
Kosovo ;i druge istocne i jugoistocne teritorije, ali je Rusija
odbila da joj se pridruzi u zahtevu za revizijom, iako je i
sama bila zainteresovana da podrzi bugarske zahteve za Ka-
valom, sto je onernoguceno stavom Francuske da treba ojacati
grcko-rumunsko-arpski blok ivezati ga za Antantu, pa su na
kraju iItalija iNernacka odustale od podrske zahtevu Austro-
-Ugarske, kako Grcku i Rumuniju ne bi gurrtule u narucje
Antante. Razbijanje balkanskog saveza posle drugog balkan-
skog rata bilo je velikli uspeh austrijske i nernacke diplomatije,
iako su rezultati rata bili za njih drugaciji od ocekivanih, jer
su stvoreni uslovi za ostvarivanje agresivne politike Drang
nach dem Osten.
I Irnperijalisticka politika balkanskih drzavica i njihove
protivrecnosti i sukobi u toku balkanskih iprvog svetskog
30
rata prenebregavali su stvarne interese balkanskih naroda i
njihovo jedinstvo, kao i teznje progresivnih i socijalistickih
snaga a neophodnosti stvaranja balkanske federacije kaa uslo-
va za nacionalnu i socijalnu emancipaciju, za prevazflazenje
protivrecnih teritarijalnih zahteva ivelikih nacionalnih drzava,
zajednickorn federativnom zajednicom i medusobnorn ravno-
pravnoscu.
Neprijateljstvo Austro-Uqavske prema Srbiji iCrnoj Gori
bila je veoma izrazeno, njena diplomatija ih je stalno optuzi-
vala za sve nedace na Balkanu, a sve vece rusko mesanje je
tome doprinosilo. Izrnedu nje i Nernacke postojale su izvesne
razlike u politici koju treba voditi prema balkanskim drza-
varna, u smislu izbora saveznika.]iemacka je bila za pridobi-
janje Srbije, pre svega, iz privrednih razloga ishvatanja da
privredni prostor Balkana predstavlja buducnost za nernacke
planove, ali izbog njene vojne snage. Njena saveznica je, pak,
shvatila da je to nemcguce, jer Srbija kako je isticano u Becu
hoce drzavu do Drave i Trsta, sto je nespojivo sa odrzava-
njem integriteta Monarhije. Ali, nezavisno od ovih razlika
Nernacka je bezrezervno podrzala politiku onemogucavanja
izlaska Srbije na more preko Albanije.P
Velike sile su s,eudeS..I1ijL~balkanskih ratova veoma
interesovale zcrJ sl7in/ e-~Ma}{1-0!,-ijjJ ' jer su osecale slozenost
situacije i zbivarij a,~pfotivrecnasti pretenzij a brojnih aktera
prema teritorijama makedonskog naroda. Politika Bugarske i
njene pretenzije prema celokupnim makedonskim teritorijama,
kao i delovima teritorija drugih suseda dovela je do kolebanja
centralnih sila prema njoj u smislu orijentacije na saveznistvo
ili suprotstavljanje. Njen pokusaj u drugom balkanskom ratu
doprineo je, kako kom];!romisnom sporazumevanju SrbijU
Grcke u pogledu podele ~donij.e.l-tak.o rorij~ntaciji central-
nih sila na saradnju sa njom u svetskom ratu.
Da je. Austro-Ugarska izvrsila anelcsiju Bosne iHerceqo-
vine u cilju stvaranja preduslova za dalje prodiranje prema
jugoistoku f1.okazala je njena politika koja je dovela do svet-
skog rata, iako je Nernacka tu politiku smatrala sarno nuznim
pomagalom i odskocnorn daskom prema Balkanu. Za obe
Bosna i Hercegovina nisu bile vazne same po sebi, nego sarno
u okviru nihovih osebnih cil"eva i zajednicke olitike, Iako
su one za prvu i e osnovno spoljnopo ifi 0 interesno polje,
a za drugu polje koje ima svoju vaznost u bkvirima celo-
13Vldl, A. Mltrovlc, op. elt., sIr. 131-157.
31
kupne evropske i bliskoistocne politike. Ova razlika je ipak
bitna, jer je dvojna Monarhija svoje ratne ciljeve postavIjaIa,
pre svega, prema Srbiji, a za nernacki Rajh ratni ciljevi su
bili nezavisni ad Srbije, iako je postojaIasaglasnost da ana
mora biti smanjena u korist Monarhije i Bugarske."
Uoci, i u toku svetskog rata velike sile su posvetile dosta
diplomatske aktivnosti da pojacaju svoje pozicije naspram
protivnicke strane prldobljanjemjiojedinih jugosIovenskih su-
seda nudenjern teritorija naslh narod~Sile An!ante - En-
gIeska, Francuska i Rusija - su privuklet'11liiiT.u>na svoju
~t~ant~, protiv njenih. saveznica iz !rQj~s~be.cavaju~i
J OJ tajnim Londonskirn ugovorom 13.( ( 1~)J godme brojne ten-
torije - Trenf~ J ufuCTtrDI7"~6r~radisku, Trst, cltavu
Istru, delove Koruske i Kranjske, severnu Dalmaciju, VaIonu
i ostrvo Saseno i druge teritorije u SredozemIju, sto je posle
rata bio veliki politicki i diplomatski problem medu velikim
silama na pariskoj mirovnoj konferenciji zbog protivljenja
predsednika Vilsona da se prizna vaznost tajnim ugovorima
i njegovog stava da Italija ne treba da dobije teritorije preko
reke Soce kako zbog potrebe postovanja etnickog nacela taka
i zat~i, aka se udovolji njenim zahtevima, njeni impe-
rijalisticki interesi zahtevali daIje prodiranje prema Balkanu.!"
J :talija je napustila mirovnu konferenciju, da bi kasnije u
dix:ektp-i~ovorima sa Kraljevinorn SHS, Rapalskim ugo-!t ~z...r'
voroEI g:~ godine, dobila vecinu obecanih joj ter itorijad .
lRumumJa \se u pocetku svetskog rata kolebala, drzeci se
neutralno iako je bila clanica saveza centralnih sila, a onda je
IUsIau rat na stranu sila Antante, jer su joj one tajnirn ug.0- I
vorom obecale TransiIvaniill, deo Bukovine i citav BanaL
[... Severna ad Segedina pa dalje niz Tisu, sve 'do usca~ 1
u Dunav, a zatim rekorn Dunav, sve do sadasnje granice I
Rumunije) koji je posle rata podeljen izrnedu nje i J ugosla- ,
vije, pri cemu su pobednicke sile drzeci se strategijskih pra- I
vila a bezbednosti drzavnih prestonica bile saglasne da gra-
nica treba da bude bar sto km ad Beograda.
.. --
Qugarslca.Je tajnom konvencijom iz 1915. godine, zakIju- A I1/r
cenom sa Austro-Ugarskom i Nemackorn, trebala da dobije
14Op. clt., atr. 43G-438.
15Drug}, revldlronl nnert lo~. 9 prcdscdulkn VIIsono glnsln [c: I{ol<o
ItallJ a nema 01 ckonumskth nl naelonalnlh prnva nn Islo!!nu obnlu ,llldl'on-
skog mora, njen se zahtev pre svega mora smutrntt s-agrcstvnlm. l'ost" bl se
ItaliJ a J ednom ulvrdlla na loj oball, logiltn atr ateske bezbeduostl znhtcvnla
bl prodtranje u unutrasnjost I prostrcnje ill1periJ alistIclmg utlcojo no bal-
knnske ddnve .. V. S. J l. :2:lvoJ inovic, Amer+Icu, J lnlijn I postnnnk J ugoslu-
vlje 1917-1919, neogrnd 1970, sir. 37. ! dnljc.
(.
32
~I'
i
I
,
aka polovinu teritorije Srbije, aka ude u rat protiv nje i to
sve teritorije desno ad Morave i Makedonije, a aka Grcka
bude protiv centraInih sila anda ideo Egejske Makedonije sa
KavaIom. U toku rata ana je ad svojih saveznica zahtevaIa i
mnogo vise ad ovog iad sanstefanskih ruskih projekcija Ve-
like Bugarske ( sa Dunava, izrnedu Smedereva i Grocke, u
pravcu istocno ad Mitrovice, pa preko Durdevika ka albanskoj
granici). - ,
Pocetkom~ godine u Becu je bila doneta odluka da
Srbiju i.emu Goru treba potciniti u politickom, vojnom i
privrednom smislu, jer se Ugarska izjasnjavala protiv anek-
sije kako se broj J uznih Slovena ne bi povecao u dvojnoj
Monarhiji.!"
Promene do kojih je pocetkorn veka doslo u Srbiji i Hr-
vatskoj ponovo su razvile iunapredile ideje a potrebi stvara-
J lja zajt:dniclce jugoslovenske driaue. Te ideje su poprimile
izrazen politicki karakter, a sazrevali su i objektivni uslovi
za njihovu realizaciju. Uspesi u balkanskim ratovima jos vise
su podstakli aktivnost u tom pravcu, a zajednicko ucesce Srba
i Hrvata u Austro-Ugarskoj u mnogim akcijama uticalo je na
njihova zblizavanje ( nastanak Srpsko-hrvatske koalicije). Su-
kob Srbije sa Austro-Ugarskorn pre i u toku svetskog rata
bio je sustinski sukob na jugoslovenskom pitanju, sto se vi-
delo i iz ultimatuma Srbiji poslatog iz Beca koji je posluzio
kao povod za prvi svetski rat. J ugoslovenski narodi su shva-
tili da ce svetski rat imati za njih presudan znacaj, jer ce ad
njegovog ishoda zavisiti njihov dalji opstanak i razvoj, posto
bi pobeda Centralnih sila mogla da znaci likvidiranje svih
dotadasnjih rezultata u borbi za oslobodenje i nezavisnost,
cak i nezavisnih baIkanskih drzava, a njihov poraz ostvari-
vanje vekovnog sna i aktivnosti ka nacionalnom oslobodenju
i zajednickoj drzavi. Tako Sll borbe ad 1912. godine koje su
dovele do sloma Otornanske imperije na Balkanu, do poraza i
raspada Austro-Ugarske ~1918. godine, predstavljale period
dovrsavania borbe iuzoslovenskih naroda za oslobcd
stvaranje zajednicke drzave. U ovoj borbi SrbIja je zauzimala
centralno mesto; aka nje su se okupili jugoslovenski narodi
i zemlje ... posle prvog svetskog rata ... Zato ce iz Srbije
uglavnom dolaziti one drustvene i politicke snage koje ce up-
ravljati, J ugoslavijom ad 1918-1941. godine.!?
16 v. Dedljer, op. ell., sir. 126.
1958, sir. 9.
17 Voso CubrJ \ovlc, tstortjn polllicke misll u SrbiJ i XIX veka, Beograd
1950, sir. 9.
3
33
Aktivnostimafu:bij.e, J ugoslovenskog odbora za ujedinje-
nje i f7tsko-hrV'atske )malicije. do~lo J e ao nastanka jugoslo-
venske rzaue pre nego sto su saueznicke iudriizene sile us-
pele da 1~ odqouarajuce zajedniiiko resenje jugoslovenslcog
pitanja~ mirovne konferencije u Parizu koja je fakticki
uticala ~mo na njeno medunarodno pniznanje i utvrdivanje
jednog dela njenih drzavnih ' granica. Zato su neprlhvatljiva
shvatanja 0 tome da je Kraljevina SHS versaiska tvorevina.
Ta shvatanja I~;Uisticana i afirmisana od strane evropskih
Iasistickih snaga i Kominterne. Stvaranje zajednicke drzave
odgovaralo je teznjama jugoslovenskih naroda i njihove rad-
nicke klase i predstavljalo je istorijski znacajan i progresivan
cin, bez obzira sto je organizovana na nedemokratskoj osnovi,
sto nije resila nacionalno i socijalno pitanje.
Medunarodni polozaj prve jugoslovenske drzave nije bio
povoljan, jer je bila okruzena sa s.edam suseda od kojih je
sa sest imala sporove oko utvrdivanja granice, a Italijanske
amEicije prema 'EaIKanu i Podunavlju bile su veoma izrazene
i prema J ugoslaviji veoma ne ri'ateljske. Dok je Britanija
te ambicije tolerisala, Francus~a ie kao pokrovitel] Male
ant ante bila odlucnija u supro av janju italijanskim preten-
zijama i idejama 0 podunavskoj ( kon)federaciji. Porastu Iran-
cuskog uticaja -u jugoistocnoj Evropi suprot.stavljala se Italija
koja je podrzavala nezadovoljstvo i ambicije Madarske i Bu-
garske za romenama stanja stvorenog prvim svetskim ratom.
waTaanta .e za 0 imala, pre svega, llntiroad.ar.skL karakter.,
a a anska antant al1tibugarski.-jer suJ e "Ctnlle sve-cetiri,,.
Bugarskoj susedne zemtJ ~oj~ su medusobno garantovale
bezbednost svojih balkanskih granica i postojeci status quo na
Balkanu. lako' je Balkanska antanta ( sporazum) bila otvorena
za ostale balkanske zemlje ( Albaniju iBugarsku) one zbog
nezadovoljstva postojecim stanjem i uticaja koji je na njih
ostvarivala Italija nisu ni pornisljale da joj pristupe. Bugarska
je, da bi pokazala svoje pretenzije prema Makedoniji, i dalje
drzala otvorenim makedonsko pitanje, odrzavala ii stitila te-
roristieku Unutrasnju makedonsku revolucionarnu organiza-
ciju cije su komitske grupe vrsile atentate, diverzije i druge
teroristlcke akcije. Qreko-bUrrski odnosi bili su zategnuti
zbog granicnog spora u tt,FakiJ !Ti promene etnicke i verske
strukture stanovnistva Trakije - doseljavanja Grka iz--'f.uxsk~
iproterivgnj.a,makedon~kog--Si?novnistva za Bugarsku.-1 grc-
xo-turski odnosi bili su zategnuti iz istih razloga.
34
Pred drugi svetski rat, iprvih ratnih godina, razradivani
su mnogi planovi i preduzimane diplomatske aktivnosti pre-
ma Balkanu u cilju obezbedenja interesnih sfera, ili anekti-
ranja pojedinih njegovih delova od strane Iasistickih sila:
Nernacke, Italije, Madarske i Bugarske. One su se sluzile
taktikom uspavljivanja zrtava buduce agresije, odnosno
zakljucivanjern ugovora 0 .vecnom prijateljstvu sa drugim
drzavama. Musolinije imao mnogo vece apetite ad Italije
iz vremena prvog svetskog rata ( tajnog Londonskog ugovora)
izjavljujuci da ce u podeli Balkana imati pored Nernacke i
podrsku dva povoljna piona: Madarsku i Bugarsku. Hitler
je bugarskom poslaniku porucio da je.].7 mart u Beogradu
resio pitanje Makedonije, iako je, pre toga, J ugoslaviji obe-
cavan cak iSolun, prvo od Italije, a zatim i od Nernacke,
kako bi je privukle na svoju stranu, iako su bile resene da
J ugoslavija takva kakva sada postoji nece moci imati pravo
gradanstva u novoj Evropi, stvorenoj od Osovine. "
Aspiracije prema jugoslovenskim teriiorijama cesio su se
prekiapale iizazivale odredene probleme koji su prevazilazeni
pozicijom koju je imala Nernacka i prednoscu njenih strate-
gijskih interesa. Nairne, i pre i posle okupacije ipodele J ugo-
slavije ispoljavale su se _ "Rl~Qtivrecnosti [talijansko-nemackih
interesa u Sloveniji i Hrvatskoj, italijansko-madarskih prema
Rijeci, nemacko-madarskih prema Backoj iBanatu, madarsko-
-rumunskih prema Banatu, bugarsko-italijanskih prema za-
padnoj Makedonij i, nernacko-i talij anskih prema Grckoj, kao
sto su i medu samim balkanskim narodima ozfvele rnnoge
protivrecnosti i razliciti interesi.
Pre italijanske okupacije Albanije, Rim je, da bi je pri-
vukao na strani sila Osovine nudio J ugoslaviji da zajednicki
likvidiraju Albaniju i Grcku, iako ih je smatrao svojom in-
teresnom sferom i kasnija nernacka okupacija Cehoslovacke i
italijanska Albanija smatrana bitnom strategijskom prednoscu
sila Osovine u srednjoj Evropi i na Balkanu. U toku drugog
svetskog rata ponovilo se, kao i u prvom svetskom ratu, bu-
garsko zahtevanje i posedovanje i onih teritorija Srbije koje
joj prethodno nisu bile obecane. Hitler je izricito izjavio da
je okruzenje i poraz J ugoslavije olaksan i ubrzan ... zahva-
ljujuci pornoci koju nam je Bugarska ukazala.
Sile antihitlerovsk~koalicije imale su prema Balkanu,
kako sopstvene ciljeve i planove, tako i neke zajednicke in-
18tnterpretacljn itallJ anskog mlnlstra spolJ nlh poslova CODa razgovora
SO Hltlerom 7. J ula 1940. godlne. Clt. premo V. DedlJ er, op. clt., sir. 184.
35
(
elementom u .Iugoslaviji e.!" Ovakva preorijentacija zasnivala
se i na politici koja je kasnije ozvanicena u sporazumu sa
Staljinom 0 podeli interesnih sfera na Balkanu, 9. oktobra
1944. godine u Moskvi, 0 podjednakom interesu i uticaju
u J ugoslaviji i Madarskoj, 0Grckoj kao britanskoj i Rumu-
niji i Bugarskoj kao sovjetskoj interesnoj sferi. U skladu sa
ovim sporazumom Cerci! je pocetkorn decembra 1944. godine
naredio br itanskim trupama da pristupe unistavanju jedi-
nica grcke narodnooslobodilacke armije, sto je, kasnije, posle
njihovog iskrcavanja, i ucinjeno. A, da bi njegova pozicija
u J ugoslaviji bila u skladu sa postignutim sporazumom u
Moskvi i imala prakticne efekte stalno je insistirao ked pred-
sednika Ruzvelta da se anglo-arnericke trupe iskrcaju u Istri,
do cega nije doslo zbog protivljenja Ruzvelta."
Upornost koju su zapadni saveznici pokazali krajem rata
i kasnije u protivljenju opravdanim jugoslovenskim zahte-
virna prerna Italiji, u trscanskoni pi tanju, bila je posledica,
kako je Cercil kasnije otvoreno priznao, ne vojnih vec po-
litickih interesa i strateske zainteresovanosti za ovo podrucje,
za kontrolu nad njim radi sticanja povoljnijih buducih pozi-
cija naspram J ugoslavije i sovjetskog prisustva u Madarskoj
i Austriji." Tnkode, ni americka vlada nije ni jednog mo-
menta srnatrala da Trst ode J ugoslaviji. To je bio Huzveltov
stav, i to je bio i moj stav - pisao je kasnije predsednik
Truman u svojim memoarima, sto je suprotno stavu SAD
posIe prvog svetskog rata. Upornost koju su zapadni savez-
nici pokazali na mirovnoj konferenciji 1946. godine u pro-
tivIjenju jugoslovenskim zahtevima bila je motivisana i Ci-
njenicom da su izgubili svaki uticaj u J ugoslaviji i Madarskoj.
Zapadne sile su se suprotstavile i politici SSSR i J ugosIavije
da posle kapitulacije Iasisticke Bugarske ornoguce ucesce
otecestvenofrontovskoj vladi u ratu protiv dojucerasnjih
saveznika, kao i idejama i aktivnostima koje su preduzimane
na stvaranju J uznoslovenske federacije.
Interesantno je zasto Cercil nije u razgovorima sa Sta-
ljinom 0podeli interesnih sfera na Balkanu, niti na famoznoj
ceduIji sa procentima koju je tom prilikom napisao, pomenuo
A lbani ju. Realno je pretpostaviti da je smatrao da se pret-
postavlja da je ona britanska interesna sfera, jer se nalazi
terese, naspram sila Iasizrna, bar prvih godina rata. One su
saglasno Atlantskoj povelji izjavljivale da ne teze teritorijal-
nim promenama koje se ne bi slagale sa slobodno izraze-
nim zeljama naroda, pa su priznavale teritorijalni integri-
tet Grcke i J ugoslavije i odrzavale odnose sa njihovim izbe-
.,'" glickirn vladama.
Bri tani ja je do rata imala neosporan uticaj u Grckoj i
znacajan uticaj u J ugoslaviji, pa je Cerci! u zelji da Balkan
sadrzi u svojoj interesnoj sferi a imajuci u vidu da je Sta-
Ijin jos u julu 1941. godine bio za otvaranje drugog fronta
na Balkanu, predlozio na Teheranskoj konlerenciji 1943. go-
dine, otvaranje drugog fronta preko Balkana, sto nije ,pri-
hvaceno od prisutnih vojnih strucnjaka tri sile iz operativnih
razloga. Zatim, trazio je obecanje StaIjina da sovjetske trupe
nece u buducim operacijama protiv Iasistickih sila prelaziti
Dunav. Obecanje je dobio, sto je pored drugih sovjetskih i
jugosIovenskih razIoga, uticaIo na sovjetsko sporazumevanje
sa marsalom 'I'itom; 28. septembra 1944. godine u Moskvi,
0 privremenom ulasku sovjetskih trupa na jugoslovensku
teritoriju i 0 povlacenju posto izvrse svoje operativne za-
datke.
Britanija je integritet J ugoslavije Iakticki uslovljavala
ocuvanjem starog drustveno-politickog sislema i obecavala
da ce u tom slucaju Trst pr ikljuciti J ugoslaviji, da bi krajern
rata Cercil insistirao kod predsednika Ruzvelta da se sagIasi
sa njegovim zahtevom 0 iskrcavanju anglo-arnerickih snaga
u Istri kako bi se sprecilo njihovo oslobodenje od strane
jugosIovenske armije. On je, takode, neposredno uticao na
potrebu povezivanja J ugoslavije i Grcke, odnosno njihovih
izbeglickih vlada koje su zato januara 1942. godine zakljucile
ugovor 0 uniji. De Gol u svojim Ratnirn memoarima istice
da je J ugosIavija tada bila jedno od glavnih pitanja britan-
ske sredozemne politike. Uporedo sa ovakvom politikom
Cercil je razrnatrao i stare engIeske ivatikanske ideje 0
stvaranju podunavske federacije, a njima se bavio i pred-
sednik Ruzvelt.
Kasnija britanska politika koja je dovela do promene
stava prema narodnooslobodilackorn pokretu i njegovim av-
nojevskim rezultatima bila je motivisana pot reborn pokusaja
ocuvanja uticaja saglasno novim prilikama, odnosno cinje-
nicama koje je Cercil kao real politicar uvazavao, a koje je
formuIisao ovako: Partizani ce vIadati J ugoslavijorn, oni
su U vojnickorn pogledu dragoceni, krajnje je sumnjivo
da li se monarhija moze i nadaIje smatrati objedinjavajucim
19v. Cercll, Drugl svetskt rot, Beograd, t. V, sir. 443--457.
20Vld!: M. Slojkov!c, Medunarodnl ualovl I odnosl povodom prtsajedl-
njenja Islre matlci zemIjl, Zbornlk PazlnsItl memortjat, br. 12, Pozln 1983,
sir. 29-32.
21 v. Cercil, op. cll., I. VI, sir. 83-84.
Ii"
36
S1
,~
37
,
izmedu Grcke i J ugoslavije u prilog cega se moze uzeti i
kasniji pokusaj iskrcavanja britanske flote u Albaniji. Sta-
ljinovo nepominjanjeAlbanije verovatno je bilo rukovodeno
shvatanjem da se uticaj u Albaniji obezbeduje preko uticaja
u J ugoslaviji, zbog karaktera odnosa dva nacionalno-oslobo-
dilacka pokreta i ideja 0balkanskoj federaciji. Medunarodni
polozaj Albanije pokazuje znacajne slicnosti posle oba svet-
ska rata, jer u oba slucaja nije joj dopusteno ucesce na mi-
rovnoj konferenciji, nije od svih sila bila priznata, nije imala
ni status pobednicke, ni pobedene drzave.
I,
I
Razvoj ideja ipolitike 0velikim nacionalnim drzavama
na Balkanu
.,
U uslovima medusobno protivrecnih uticaja otomanskog
i habsburskog cinioca na Balkanu, razvoja kapitalizrna i na-
cionalne svesti, ideje 0 bratstvu i integraciji balkanskih na-
roda kojih je bilo jos u srednjevekovnim uslovima njihovog
ropstva nadvladane su idejama nacionalne posebnosti sva-
kog balkanskog naroda. Tome su pored etnickih razloga i
razlicite istorijske i verske tradicije doprineli brojni unutra-
snji i spoljni cinioci - razlicit nivo opsteg razvoja i razli-
eiti vremenski periodi pojave i razvoja nacionalne svesti,
pretenzije jednih prema drugima, razliCit polozaj , u pogledu
rnogucnosti odstranjivanja stranog prisustva i posebno po-
litika velikih sila, koja je podsticala razlike u cilju vlastitog
prisustva i ostvarivanja strateskih interesa na Balkanu. Tako
je kroz proces borbi za nacionalnu nezavisnost i stvaranje
posebnih nacionalnih drzava doslo i do multi lat~g_ orqa-
ni zovanja~alkanskQg_ prostof a, u toku proslog i pocetkorn
ovog veka, Uslovi u kojima ~e ta borba odvijala bili su cesto
razliciti i u situacijama njenog vremenskog podudaranja, a
jos vise kada je vodena u razlicitirn vremenskim periodima.
Prepreku sticanju nacionalne nezavisnosti balkanskih naroda
predstavljale su, pored velikih sila, i balkanske i njima su-
sedne drzave koje su prethodno nastale.
Ovakvorn razvoju balkanskih odnosa najvecirn delom
su, pored 'politike 'balkanizacije vodene od. velikih sila, do-
prinele koncepcije 0 stvaranju velikih nacionalnih drzava
na stetu susednih naroda i razvijanje aktivnosti 'll tom
pravcu, a svaka od tih koncepcija se zasnivala na pozivanje
na onaj period srednjevekovne istorije u kome je drzava
38
~
njegovog naroda teritorijalno bilagajveca. i na stetu svojih
suseda. Tako su skoro svi balkanski narodi u pojedinim vre-
menskim periodima razvili koncepcije i borili se za svoje
velike nacionalne drzave.
I U vreme poznatih revolucionarnih kretanja si.rom Evrope,
u toku ~848.)i naredne godine, koja su imala po'liticki, soci-
jalmi i rraciofialni karakter, doslo je do prvog velikog ugroza-
vanja egzistencije Habsburske monarhije borbom italijanskog
naroda za uj edinj enj e i borbom madarskog naroda za nacio-
nalnu nezavisnost. NosjQfi rnadarske ~nacionalne revolucije
razvili su koncepciju (~Velik.e Ugarske<l sa parolorn Nerna
Srba, nema Hrvata, Ugarska od Karpata do J adranskog mora.
Za OSillOV ove velikonacionalisticke koncepcije uzimana je
rasprostranjenost srednjevekovne drzave krune sv. Istvana,
odnosno istorijsko pr-avo i nacelo Iegitimiteta, a sa :ciljern
pokoravanja Vojvodine, Slavonije i Hrvatske jr' cilju izlaska
na J adransko more. J edan od voda revolucije - Lajos Kosut
- je kasnije ziveCi u emigraciji, u razgovorima sa Mihailcm
Obrenovicern u Londonu, priznao pogresnost politike prema
susednirn narodima i smatrao je jednim od uzroka njene
propasti.
Posle austro-ugarske nagodbe iz Q.867~godine Ugarska je
nastavila borbu, kako protiv hrvatske drzavnosti, taka, i auto-
nomnosti Srba u Vojvodini koja je pred balkanske ratove
skoro ukinuta. Ona ucestvuje u upravljanju Bosnom i Herce-
govinom, a i posle poraza Madarona u Hrvatskoj i preovla-
davanja ideja jugoslovenstva jos uvek ispoljava pretencije
prerna Rijeci. Kada. je posle prvog svetskog rata svedena
na granice utvrdene 'I'rijanonskim rnirovnirn ugoy.oro~, javilo
se veliko nezadovoljstvo, a doslo je i do pckusaja Karla Habz-
burskog da preuzme kraljevsiku vlast iz ruku regenta Hortija
sto je dovelo do nastanka saveza Male antante izmedu Ceho-
slovacke, J ugoslavije i Rumunije 'u cilju 'sprecavanja opas-
nosti resiauracije Habzburga, do koje nije doslo zbog pro-
tivljenja sila pobednica i otpora Hortija, ali saveznistvo u
Malo] antanti nij e uspelo da odstrani madarski revansizarn.
Zahvaljujuci razvoju Iasizrna J madarskoj orijentaciji na sa-
radnju sa Nemackom, Hortijev rezim je ucestvovao u koma-
danju Cehoslovacke 1938, Rumunije 1940. iJ ugoslavije 1941.
godine.
U procesu borbe srpskog naroda za nacionalnu nezavis-
nost razvijana je i koncepcija 0,iVelikoj Srbijii) sa izlaskom
na J adransko, a kasnije ina Egejsko more. Ta koncepcija se
39
prepli tala sa idej ama koj e j e sadrzavalo Nacertanij e Ilij e
Garasanina iz 1844. godine, kao nacionalni i spoljnopq1i ticki
program Knezevine Srbije, koji je predvidao aktivno vodenje
spoljne politike u cilju p~ipremallja opsteg ustanka za oslo-
bodenje od Otornanske imperije istvaranje jake nacionalne
drzave pod vodstvom Srbije, cija polrtika se ne ogranicava
na ,& adasnje njene granjce, no tezi... sebi priljubiti sve
narode srpske ~[oji je okruzavaju, kako se isticalo u Nacer-
taniju. Pr ihvaeeria je jdeja Balkan balkanskirn narodirna,
ali i shvatanje da se Srbija uz podrsku Rusije, Francuske i
Engleske bori' za ujedinjenje J uznih Slovena.
Idejama Srbije 0[zlasku na J udran preko Bosne, suprot-
stavljala se kako Otbmanska imperija taka i Habsburska
monarhija, koja je kasnije, kao Austro-Ugarska, bila glavni
neprijatelj Srbije i onernogucavanja njenog prosirenja ka
severu, zapadu i [ugu.t'a u prvorn balkanskom ratu bila je
glavni protivnik srpskom pokusaju izlaska na J adran .preko
Albanije, u cernu je imala ipodrsku Italije, iako su i itali-
jansko-austrijski interesi prerna Albaniji bili protivrecni.
Politika Velike Srbije- 'posebno je dosla do izr azaja u
orijentaciji ka Malcedoniji i izlasku u Solun, pre i u toku
balkanskih ratova, koja je zasniuana na Cuijiceucj lconcepciji
o tome da ce Makedonci prihvatiti nacionalnu svest one
slovenske dr~ltve na Balkanu koja ih bude prva :anektirala,
nezavisno ad toga sto je dobro bila poznata istorija makedon-
skog ~narodil i njegove borbe za nacionalnu nezavisrrost pre i
posle ilindenskog ustanka. Nije ,~e vodilo racuna ni 0 uka-
zivanju srpske 'socijaldemokratije-da se radi 0 imperijalistic-
. !5:i:mpretenzij al}1a, .nitL q~upozorenju pozngtog istoricara i
\\'- J d.r~avnika:~s..toj ana_ No}'.a1<.wc.a>o heophodnosti priznanj a po-
~~lAC stojanja posebne makedonske nacionalnosti. Politiku srpske
I drzave aktivno je pornagala srpska pravoslgvna crkv,a zbog
cega je engleski poslanik u ~eogp~~dJ u istakao da je srnisao
njene aktivndsti u Makedoniji stvaranje carstva srpskog, a
ne bozjeg. I u najtezim uslovirna prvog svelskog rata Pasic
je cdbijao sve, predloge sila Antante 0 ustupcima Bugarskoj u
Makedoniji, pre nego sto je ona napala Srbiju. Pasic je, kao
imnogi drzavnici pre iposle njega, smatrao da je posedo-
vanje teritorije pola prava na nju, pa posto je Srbija u prvom
balkanskorn ratu oslobodila najveci deo Makedonije i utv.r-
dila sporazumno drzavnu granicu sa Grckorn posle drugog
balkanskog r~ta, mirovnim ~ugovorom u Bukurestu, a u
svetskom ratu: bila 's,aveznica
A
sa Grckorn i njene trupe. s~
soluuskog Ironta oslobcdile ( sa saveznicima) ponovo Makedo ...
,-. .., . ';.,
:":
CAAM r _ _ _ ~c,
r
(
.,
niju, 'promena politike prerna njoj ne dolaz iu obzir. Poznato
je, takode, da se u Pasicevim koncepcijarna [ugoslovepstva u
toku prvog svetskog rata nalazilo i elemenata Velike Srbije
( tzv. malo, na~am velikog resenja). .
KoncepciJ-:z'JleLike J 3li9arsl~'lma svoje korene u veli-
konaclonalistirko] 1deologijr"BligFlrsk,~ egzarhije i njene poli-
tike prerna Makedoniji j u san~tefcinskim Iikcljama koje su
nastale kao posledica politike Ffwske Rusije ;It .istocnom.pitanju
pred, i u tokujvelike is'to~T1ekrize, 0'iJ emu je 1:!j10reci. Dd tada
se u bugarsko] balkansko] polltlci poceo razVljati ~ac:ionalni
mit, nacionalnl zadatak i nacionalni J geal svqjatanja Makedo-
naca i Makedpnije, bez obzira sto do realizacije sanstefanskih
fikcija nikadasnije doslo, jer su ih valike sile :ahulirale,Berlin-
skim kongresbrn. One su ipak sisternatski razvijane, a po-
kusaji njihovog ostvarivanja vrseni su u toku balkanskih
ratova i u oba svetska . rata. Medutim, kako sa eestQ istice,
Bugari nisu iI'Qali srece;' jer su se, uvek h'alFlzUi ri4 strani
cnih koji su gubili rat. Qvakvim stavom 2.~li se zaobicl su-
stina bugarskog spoljnopo~itickog opredeljiv~i1ja eije je ruko-
vodno nacelo upravo ibilo Q~ se u medunarodnoj politici ide
sa onim silama 'koje ceprihvatitl spotrebu 'njenog teritorijal-
nog prosirenja prema Makedoniji. Da se radi 0" nacionalistie-
ki.m ~oncepcij~ma ja,sno su ukazivali: i mnog~ istaknuti Bugari
u ranijo] i n9vijoJ Istoriji, ipre i!tpsle verike' lstocne krize.
Aspiracij.i:!. prema MaKe,doriiji za~ivale .~:& f1.ena \raze.I?-ju
dokaza . fIa.n~.narcdnosni sastav 'stanq..vnl~'vCl Ma~edoI1lJ e
bllgill;ski,po1ci~eci od Nnjenice do je nal~odnl"prc;;porocJ u Ma-
kedoniji u bqtbi prctiv grckog svestenstva ( Faraniota) ipoli-
!ik~ h~leniz~caje is~~pao<zaJ 7dn0 s~:sbuga~stdm.i uticaja koji
je Bugarska ~~zarhua ostvarila BVOJ IJ llaktivnpstima, a-sanste-
fanske .fikcije }palje rasplamsale, iako S4 i vrlikf'! sile, ukljucu-
juci l' Ruslju, polaze~i od,;;-posebposti rnakedor .,lmg naroda, vise
puta u proSlPm i OVQ1n veku istupale .LJ 'pravcu davanja
autonomije makedonskom narodu, ~~je cak i grof Ignjatijev
prihvatao predlog .0 autgnomnoj knezevini Makedoniji, a da
Makedonce nlje smatrarf'Bugarima videli smo u prethodnim
izIaganjima, i~' njegovih izjava povodom ruske politike ~naBal-
kanu i obraz}a.~~ilJ a .,z,aSfo je radip na stvaranju t Vellke
Bugarske. . :...' ",
Politiku ~skog carizma iimpeFijalizmq. na Balkanu up-
ravo je prvi }istorijski ;etaIjno analiztrao i na nju ukazao
Bugarin Rakovski u pozriatoj studiil,"~)RUsije( na lstoku ( 1905)
u kojoj istice. da .je Saustefanski ~~ovor Illijkobnija zabluda
Bugara koji su zlJ Og nalvnosti pcibXJ \ da nlfal~. .da jE; Rusija
" J ... ' .1 .
f,l
~
I
.41
, "
40
"f
,
,
.!.
'( ,
"
')
;.:'
<t
('L g D" 0 <bila zainteresovana za stvaranje bilo koje slobodne i nezavisne
~~ drzave na Balkanu. Staboliski je kao clan bugarske delega-
cije na mirovnoj konferenciji u Parizu, lJ l19...godine, pred-
I ri \..... 'fi. lagao, sopstvenim memorandumorn, stvaranje nezavisne make-
1ct\~'tN donske drzave. Stavovi Dimitrbva a makedonskom nacional-
nom pitanju dobra su poznati, kako pre, taka i posle rata,
I ali se ani danas u Bugarskoj ne prihvataj u, kao ni rezolucij a
a makedonskorn nacionalnom pitanju koju je usvojio deseti
plenum Bugarske radnicke partije ( komunista), 9. avgusta
19467>godine, u kojoj seJ riznaje cinjenica postojanja make-
donske :nacije.r-rnakedonske drZave ( NR Makedonije) imake-
donske: nacionalne manjine u Bugarskoj,
~n' ?epci ja 0Veli koj Alba;;ij],;)nastaje, 't~kode, u vreme
vellk~lstoCilekrize kada pocinje i razvoj albanskog nacional-
nag pokreta. Iako se uvidalo slabljenje otornanske vlasti, iako
je bilo i zahteva jednog dela albanske politicke emigracije da
, se saraduje sa' susednim narodima u borbi za oslobodenje,
u albanskom nacionalnom pokretu koji je tek nastajao prev-
ladivao je utica] aga, begova i verskih poglavica sa dosta
elemenata ' carigradske panislamske orijentacije i odanosti
prerna Otomanskoj imperiji, sto je izazivalo , nezadovoljstvo
susednih naroda, kao sto je, na drugoj strani, u oslobodilackoj
borbi susednih I naroda albanski narod gledao opasnost po
sopstvene interese, a na borbu makedonskog naroda gledalo
se kao na 'sbugarsko pitanje.: .
. Uticaj nastanka koncepcije Velike Bugarske koju je
razvila Rusija ikoja je trebala da obuhvati ideo tcritorija
na kojima je ziveQ albanski narod bio je vazan cinllac koji je
doveo do stvaranja A lbanske ( pri zrenske) li gg, 10. juna }.lQ
godine, neposredno pred pocetak rada Berlinskog kongresa
( 13. jun-13. jul), koja istice zahtev za autonomijom i ujedi-
njavanjern skadarskog, kosovskog i janjinskog vilajeta u je-
dinstvenu otornansku provinciju pod sultanovim suverenite-
tom, njegovim guvernerom i Savetom desetorice Albanaca, uz
lokalnu policiju sa sultanovim oficirima.
Iz cinjellice da je nastala na kraju, u momentu okonca-
nja velike istocne krize, pred pocetak rada Berlinskog kongre-
sa i pod uticajem ruskog projekta ' a Velikoj Bugarskoj u
istoriografiji je rasireno shvatanje da je Liga bila otornanska
tvorevina koja je trebala da posluzl kao protivteza Velikoj
Bugarskoj i da se suprotstavi teritorijalnim prosirenjima
Grcke, Crne Gore i Srbije, a argument za ova nalazi se i u
Cinjenici .da je lstambul njen rad zabranio vet: posle nekoliko
, I. I. ,
42 .
43
meseci, kada je Berlinski kongres zavrsen i kao sporno pi-
tanje u odnosima sila i Crne Gore sa Portom ostalo pitanje
predaje Playa i Gusinja Crnoj Gori. Druga krajnost u oce-
njivanju karaktera Lige je u tome, sto se ana uzirna kao pot-
pun i organizovan nacionalno-oslobodilacki pokret albanskog
naroda. lstina' je ocigledno negde na sredini, jer u sastavu
rukovodstva Lige zaista ima i snaga i clanova koji su se sves-
no borili za interese svoga .naroda, ali je vecina bila feudalno
i klerikalno orijentisana i sluzila je interesima lstambula.
Argumenti i za jedan i za drugi stay nalaze se i u tekstu
odluke Albanske lige, sastavljene ad strane Komiteta u
lstambulu, septembra iste godine, u kame se istice da samo
Sultanova preuzvisenost treba da brani sveta prava Albanaca
i da ne dozvoli da se od teritorija albanskih krajeva ustupi
nl delic zernlje njihovim susedima, ni drugim narodima sa
]<.( )jima se granice ( tac, 1), ali i da se svi albanski krajevi,
kao Skadarski i .Tanjinski vilajeti spoje u jedan jedinstveni
vilajet, tzv. Albanski vilajet, da se ii, te. sredine izabere
i imenuje castan, sposoban i ucen valija\ ( tac. 2), da sluz-
benici znaju jezik zemlje i da se ne uvazavaju verske i imo-
vinske razlike prilikorn izbora lokalnih. organa vlasti ( tac.
3_ 4).22
Porta je dosla u sukob sa Ligom u vezi izvrsenja od-
luke Berlinskog kongresa 0 teritorijalnom prosirenju Crne
Gore i bila prinudena da krajem( l8W i pocetkom "naredne
godine .natera albanske prvake na predaju !llcinji) Crnoj
Gori. Iz memoara crnogorskog vojvode Gavra Vukovica, mi-
nistra spoljnih poslova Crne Gore, od 1889. dd 1905. godine,
jasno se vidi da su sukobi izmedu lokalnih ( albanskih) vlasti
iPorte bili jednim delom i prividni, odnosno taktika poku-
saja da se ne postupi po odlukama kongresa,"
Na drugoj strani, Liga je i pored zabrane riastavila sa
svojim aktivnostima sve do' 1881._ godine iz ~ga i proizilaze
elementi oslobodilaekdg pokreta' u njenoj ak ivnosti, koji su
~e' po m,islje,nju Dimitrij~ Tuco:,ica ,na,lazili iz~~du cekica
1nakovnja, izrnedu Porte, na jednoj '1 pre enzija Austro-
.:. Ugarske, Italije i balkanskih drzavica, na drugoj strani.
Dok je Italija tek pocetkorn ovog veka USp.ela~da naglo afir-
mise svoje pretenzije prema Albaniji, Dvojna I onarhija je ad
ranije imala pravo zastite katolika .na Bal~ pa i u Alba-
22 Tekst ovog programa v, kod S. Hasanl, KOSOVO'-\'. tsttne I zablude,
Zagreb 1986, str. 284-285. .
23 Vldl: G. vukovte, Memoarl, II, CetinJ e - TitOgrad' 1985, str. 9-146,
\
;,
l ".~
\
mjr, izdrzavala je njihove svestenike i skole, odrzavala
saobracaj sa albanskirn lukama. Ta politika je posebrio raz-
vijena posle okupacije Bosne i Hercegovine i pocetaka afirrna-
cije uticaja 11 Novopazarskom sandzaku. .
Borba za autonomiju albanskog t makedonskog naroda
sve vise 'je dobijala na znacaju posle promena na Balkanu
nastalih u velikoj istoenoj krlzl, pa je bilo i pokusaja zajed-
nicke aktivnosti, sto se vidi iz apela Makedonsko-albanske
revolucionarne lige iz 1887. godjne, u kame se istice zahtev
da se Makedoniji i Albaniji da. autonomija ... , da imarno llas
sud i nasu upravu ... makar se i zadrzala vrhovna vlast
Sultana s.v'
Kasnije, pod uticajem ilindenskog ustanka makedonskog
naroda, a zatim i rnladoturske revolucije, dolazi do niza
ustanaka albanskog naroda i razvoja oslobodilackcg pokreta
u godinama pred balkanske ratove, sa zahtevima za auto-
nomijorn, ssto Porta he prlhvata. Potpun poraz ptomanslce
i mperi je u _ p"rvovnb!!l1gtnskom-Ultu_ i zaposedEm.je od strane
Srbije, Crne Gore.1 Grcke teritorije Albanije i mao 'je za po-
sledicu dve bitne Cinjenke:~napustanje od strane alban-
skog naroda borbe za autoriorniju u okviru turskog carstva
i otpocinjanje borbe za nezavisno_ st; i( "'drugv diplomatsku
i .politicku an?azov~nost Austro-Ugar~ke iItruije dft ~e sused-
nun balkanskirn drzavarna ne dozvoli poelela All:n:mi.1e.,Tako,
d~.k acionalni kongres albanskog naroda u Valqilj,"'novembra
~ygodine, proglasava nezavisnost, a velike 'sile priznaju
- onomiju Albanije 'pod suverenitetorn Port~ i njihovom
garancijom ( Iakticki njihovim protektoratom), Londonski rni-
rovni ugovor balkanskih drzava iTurske iz maja'-UJ IJ :J godi-
ne predvida da Albanija ostaje IIsastavu Turske, a velike
sile ce utvrdiji pitanje njenih gfanica.
Albanij]> trasi Kosovo i Metohiju, Makedoniju sa Skop-
Ijem~ft01jeltl, Prespanskim jezerorn iteritorije na jugu sve
do Artansko~ zaliva, dok Srbija i Crna Gora zahtevaju za
sebe skoro polovinu danasnje teritorije Albanije, a Orcka tzv.
severni Epir 'ukljucujuci i Koren. Najzad se graniee utvrduju
Rrotgkolo~J .<:0!1feredcij~ a.!rWasador.a_ U LondoUlLaprila i
avgusta ~}! godine i ,one se, uglavnom, poklapaju sa da-
nasnjirn a .anskim drzavnim granicama, uz izvesne manje
ispravke k1lje su vrsene posle prvog svetskog rata kod
Skadra, Prizrena i. n~ Ohrddskorn jezeru. Medutim, granica
ni.je tada lIt'jrdena i na terenu zbog izbljanja prvpg svet-
skog rata. , . ,
Tek julq.. la13._ god~pe velake slle su ue odlucile da priz-
naju -potpunj] 1"!.ezavisnost Al~a7Jijg.J.l odnosu 'na Portu, ali ne
i u odnosu lla neke od njih, jers1'eaee ~qdille imenuju za
njenog knez~ nernackog princa. Vilpelf11a .fun Vid' protiv
koga [stupa [talija i ~lm albanakr Inarod. Njegov boravak
1I Dracu u toku ':nekoHfo meseci }9"l4, ~opin~ prekinut je
bekstvom zbog n.I3!'padanaroda ria njegov dvor. Problem u
zernlji bio j( j U ~0111esto cf!1.lralne' vlasti Iaktiek! nije bila,
zbog plemenbkih borbi iposebnih -vlasti u sest oblasti, U
toku prvog svetskog rata dosle su strane trupe, prvo srpske,
a za njima qcSh;O-lIgar~ke. Srbija, Ircka l'l,ta)ija popdava1e
su partikular zam ~lbanskih Ieudalaca idnH!~h snaga salasno
fivojim planq, [rna i aspiracijarna koje su razvljane u toku
svetskog rata. . .,, . ~', c'
II toku P'1'vog svetslcog rata u _ p'ogled4 pretenzija prema
Albaniji treba istaci tr] stavq:@.Q;,)Austrc:>-Ugarskl'l je Sl11e-
f~l!'l Pq: stvOJ ;l sto vecu ~lbansku dr~1lvu po~ s,vojil11 protekto-
ratorn koji bi za albanski narod obezbedlo SUhlO skrornnu auto-
noml]u, ali [e posle kapitulacije J tllg'5l.( ske septernhra 1918..
godlne morula napustitl" AlbanijuQlJ !BsY, tajnim londonsklm
ugovon:H~ !z"U15._ godine sile. Antar:te s~~bec~le_ ltaliH~ kao
naknadu 'za"nlazak u rat protiv ceritralnih 'slla, bfojne J U8?-
alovenske tefltorije i deo albanskih ( ostryb'Sas~pp, Valonu
I 'it e 0sire 'za:ledet i grckih terltorija, kao i stvaranje m~le
a ,tOllomne, srednje Alhanije, podehi njenog severnog clela
it~e4u S~bfjb. i.erne qore.i ustupanje j.U~.nclgq~lfl. G.r~koj;
!l'e-sPtElhja ~e-t91.L godine rprcglaalla osnivanje l.lJ ej.!.rje~e
-L.!l~zmd-sne aloanslfe drzave pod SV~Hl11protektnratorn, ce~lf>
se suprotstavila Francuska. '\f'li' '" "
, :osl~ prvog s~~tsko#'rata ipored kolebanja !Tled~. ppbed-
qiclul11 silama preqvladu]e stay da se ne udovolJ i ltahJ ans}>;lm
pretenzij arna prema Albanij iu cemu poseban dpprlnos pru~a
sarna borba albanskog naroda za nezavisnost i protiv hjene
podele. Grcka' iJ ugoslavija plaseci se pretenzija Itall]e izJ a~
njavaju se za" ne2:avisno~t Albanije i teritorijalne ispravke
granica u jvoju korist. Mjrovna konferencija nije ~~ pitanje
albanskih drz~vnih granica, ali je 17, decernbra 1920 godine
Albanija pri~ljena U Drustvo naroda. Veltk~ si e nil konfe-
re~ciji amb,~S"~clpra d0Ii'Osf:9":""lloye~~ra 1921:~'god~ne opl~kJ -l. a
priznan]u Ejlhap*~ nezavisnosti 1 potvrdu~1.;l njene :gl'al1tc~
iz 1913. goclJ ne. Istovreineno, Jtaliji je pttznat >lspeGijalnl
inieres pre' nja A lbani ji , jer je pr,epvidenq~a ana tl'e~a da
2,\ v. DCJ ku'mcntl' za bnrbata na mnkedonsklot nnrod zn snmoatoj nost I
zn nnctonutna drJ .!lV",,, I, J , Skopje 1981, sir. 274.
44
J "
\ , )
r,
4.5
of
,.-
b --._ - h 7 -, t r e n ) y .... --..:- , . _. , , _. .... ...~~.-...- __
istupa u zastitu albanskog teritorijalnog integriteta, sto je
ona iskoristila za jacanje utieaja i kasniju okupaciju, 1939.
godine, proglasavajuci A1baniju svojom kolonijom i pripajajuci
joj Kosovo posle kapitu1aeije J ugoslavije i njenog komadanja
od strane Tasistickih sila. Za velikonacionalisticke snage al-
banskog naroda i njegove kvislinske organizacije to je pred-
stavljalo ostvarivanje ideja 0' Velikoj Albaniji, koje je
imao iEnver i -Hodza ' iako ih je sakrivao zbog pomoci KP
J ugoslavije i naseg narodnooslobodilackog pokreta u osniva-
nju Albanske partije rada irazvoju oslobcdilacke borbe alban-
skog naroda, jer je -' kako istice u pamfletu Titoisti - jos
1936. godine,' na grobu Baje :Topalija ( borea iz vremena
albanskog nacionalnog :preporoda), na Kosovu, dao zavet da
ce se boriti za objedinjavanje svih teritorija Balkana na koji-
ma zivi albanski narod.
Posle kapitulacije Italije septernbra ~ goc1ine albanski
kvislinzi i nacionalisti 'sa Kosova osnivaju tzv. Drugu priZre.Ll::.
leu ligY..:,..sa1 ciljem' borbe za ocuvanje fasisticke. tvorevine
Velike Albanije, odnosno za ujedinjenje Kosova, Debra,
Struge, Ulcinja i Tuzi sa Albanijom, kako stoji u proklama-
ciji njene : osnivacke skupstine, sto je doveld do slozene
situacije na Kosovu -'-- neprijateljskih aktivnosti protiv na-
rodnooslobodilackog pokreta kroz niz oruzanih akcija koje su
pocetkorn 1945. godine likvidirane aktivnoscu narodnooslobo-
dilacke vojske.
,II'
Zakljucak
I
da se istaknu neka
u razvoju balkanskih
"
Prethodna izlaganja ornogucavaju
istorijska iskustva koja su se pokazala
odnosa u proslosti.
1) Prelornni istorijski dogadaj u balkanskim odnosima
iz pozicije istorijske determinisanosti njihove savremenosti po-
cinje velikom istocnom krizom u kojoj su, na jedan ili drugi
nacin, povoljno Hi nepovoljno, dQsli do izrazaja hacionalni
interesi i protivreenosti medu balkanskim narodima koji
su vekovima ziveli pod otomanskom vlascu, a ona je posred-
no irnala ,utica], i na jugoslovenske narode koji su se nala-
zili pod .austro-ugarskom vlascu ( nova pozicija Bosne i Her-
eegovine i pocetak ostvarivanja politike Drang nach dem
Osten). -
2) Zapleti u balkanskim odnosima koji su se ispoljili
11 velikoj Istocno] krizi imali su nepovoijan trend razvoja
sa uovlm elemeutlrnn cJ je Ruldicc vee hi lo poscjnne: por ast
4 1 1
bugarsko-srpskih protivrecnosti i sukobljavanja, porast kon-
frontacija vezanih za razvoj makedonskog i a1banskog nacio-
na1nog pitanja, odnosno njihovo nepriznavanje i pretendova-
nje na njihove teritorije koje je dovelo do novih sukoba u
toku balkanskih i prvog svetskog rata. Izuzirnajuci crnogor-
sko-albansku granieu koja je utvrdena na Berlinskom kon-
gresu izmedu pobednickih ' sila i Turske, sve ostale drzavne
gtanice rnedu balkanskim narodima utvrdene suposle bal-
kanskih, ili prvog svetskog rata. J cdine sporazumno utvrde-
ne drzavne granice, bez odnosa pobedilac - pobedeni su
srpsko-grcka ( jugoslovensko-grcka) granica iz 1913. godine
zbog saglasnosti 0 podeli Makedonije i jugoslovensko-rurnun-
ska drzavna granica posle prvog svetskog rata.
3) Brojnost nacionalnih manjina ji nepriznavanje njiho-
vog postojanja, ili nepostovanje njihovih prava je opsta
pojava, sa izuzetkom nove J ugoslavije i Rumunije u periodu
izmedu dva svetska rata IIpogledu srpske rnanjine, a pro-
blerni u balkanskirn odnosima povodom manjina egzistiraju
idanas. I
4) Ideje o tome da balkanski narodi mogu uspostaviti
odnose prave ravnopravnosti i prevazici medusobne istorijske i
druge konfrontacije jedino kroz zajednioku federativnu drzavu
nisu se, izuzimajuci novu J ugoslaviju, mogle realizovati iako
su isticane od progresivnih socijalistickih snaga svih balkan-
skih naroda, ali ne uvek istovremeno, kako zbog prisustva
i interesa stranih cinilaca tako i politike vladajucih snaga
i nastalih protivrecnosti rnedu njima. Afirmadja ideje jugo-
slovenstva proizasla je iz istorijske svesti 0predominantnosti
zaj ednickih interesa i izrazenih geopolitickih pretenzij a koj e
su uvek u proslosti predstavljale objektivan cinilac koji je
ugrozavao njihovu nezavisnost, kao i nezavisnost drugih
balkanskih navada.
5) Proces nastanka balkanskih drzava uvek se odvijao uz
podrske jednih icsuprotstavljanje drugih velikih sila. Velike
sile su uvek polazile ad stava da opadanje uticajarjedne od
njih na datom prostoru ostavlja Ql\Iu.reg prostqr za druge
i da ga treba popuniti sopstvenirn uticajem ili prisustvom.
Takva politika je bila veoma izradena izbog vrernenskog
poklapanj a nastanka mezavisnih balkanskih drzava sa perio-
dom pocclka ikruja najdornlnnntnljeg perloda imperijalizma
u istoriji rnedunarodnih odnoaa. One su svoje sukobe u
globalnim odnosima prenosile i na balkanski prostor, a re-
senja na njemu trazile saglasno svojim sirim interesima i pre-
tenzijama u Sredozemlju i na B1iskom istoku. Pri tom nije
47
.,
se izbegavala ni upotreba oruzja, pa su resenja, i1i narmetana
silorn i1i komprornisnim formulama.
G) Tradicija ponasanja velikih sila na Balkanu ogledala
se u koriscenju istorijskih podela i protivrecnosti medu
balkanskim narodima, koriscenju jednog suseda protiv dru-
gag, politici preraspodele njihovih teritorija saglasno strate-
gijskirn interesima onih sila koje su u datorn momentu imale
dominantan uticaj. Opravdanja za svako takvo ponasanje
nalazila su se u ideoloskirn, politickim, strategijskim, nacio-
nalnirn, i1i drugirn argumentima one sile koja je imala
najpovoljniju poziciju u datoj konstelaciji odnosa snaga.
Susedstvo velikih sila uvek je nosilo najvece opasnosti
po onernogucavanje i1i ugrozavanje nezavisnosti balkanskih
naroda, a teznje za porobljavanjern i prosirivanjern svoga
suvereniteta nikada nisu prestajale. Sile u blizem i da1jem
susedstvu, zadovoljavale su se ostvarivanjem odredenog uti-
caja strategijske ili ekonomske naravi. Tako su Austro-Ugar-
ska i Italija tezile sirenju svog suvereniteta na Balkanu,
Rusija s.irenju uticaja koji obezbeduje da se preko Balkana
izade u Sredozernlje, Engleska ocuvanju stanja koje onemo-
gucuje izlazak u Sredozemlje silarna i'z srednje i istocne
Evrope, Nemacka obezbedenju Balkana kao interesne sfere
znacajne u ekonomskom i strategijskorn pogledu, a Francuska
ostvarivanju politickog uticaja u suprotstavljanju ili zaokru-
zivanju protivnicke sile.
7) Politika interesnih sfera velikih sila prema Balkanu
je visevekovna tradicija, a ad kraja 17. veka nije bilo
nijedne evropske velike sile koja se nije interesovala za
mogucnost uticaja direktno, ili preko podrske drugoj ( savez-
nickoj) sili. Interesne sfere su planirale i utvrdivale sile sa
najizrazenijim uticajern polazeci od strategijske prednosti
teritorije i pravca nastupa, a koristeci se svirn drugim ele-
mentirna ko:ii SoU mogli privuci marode date teritorije. Sve
grupacije sila svrstane u vojne ipoliticke saveze takode su
se borile za obezbedenje uticaja na Balkanu, ali zbog strategij-
skog i drugog znacaja nikada nije doslo do sporazuma a po-
deli sfera uticaja, izuzimajuci poslednji pokusaj iz drugog
svetskog rata koji [e u izvesnoj meri Ii do odrcdenog Vrc.'II1CIl-
skog perioda bio ostvaren. ,
Milje balkanskih protivrecnosti ornogucavao je strani uti-
caj koji je cesto koriscen kao protivteza uticaju koji se smatrao
opasnijim ili kao pornoc Uodnosu na suseda sto je dovodilo
do povoljnijeg odnosa snaga u odnosu na druge balkanske
aktere.
ANDREJ MITROVIC
DEVET TEZA 0 OSNOVAMA
MEDUNARODNOG POLOZAJA
BALKANSKOG POLUOSTRVA U
I NOVIJOJ ISTORIII
Savremeni Balkan je nastao postupno, u procesu koji je
tekao, granao se kroz 19. vek i zavrsio krajem druge decenije
20. veka. Taj proces cine stvaranja i teritorijalno uoblica-
vanje nezavisnih drzava, koje su se pozivale na moderno
nacionalno nacelo ( ukljucujuci i Tursku, ad vremena Kemala
Ataturka). Ove potpuno nove istorijske prilike nastale su
izdvajanjem balkanskog tla, iz dveju imperija srednjevekov-
nag porekla i s jezgrima izvan Balkanskog poluostrva, iz
Turskog carstva i, nesto kasnije, iz Habsburske carevine.
Hronoloski, prvo je teklo izdvajanje iz osmanlijskog suvere-
niteta i time su postavIjene osnove, sto je bilo najtesnje
spojeno sa slozenim medunarodno-politicklm pojavama i zbi-
vanjima. Sve avo, oznacava se izrazorn - resenje Istocnog
pitanja. Ubrzo je usledio i drugi, u stvari odlucujuci proces
za danasnje prilike, na kraju koga je u istorijskorn prelornu
na zavrsetku .prvog svetskog rata doslo izdvajanje znacajnog
dela balkanskih teritorija ( jugoslovenskih, rnadarskih, i ru-
munskih) iz kruga habsburskog suvereniteta.
1 . t eza:
Proces resnvanja Istocnog pitanja istovrerneno je bio i
proces postepenog uklj ucivanj a istocne polovine Balkanskog
poluostrva i tu nastanjenih naroda i drzava u svetsku isto-
riju, posredstvom prvenstveno evropske istorije. Zapadna
polovina je bila ukljucena u evropsku i svetsku istoriju vec
svojim pripadanjem carstvu Habsburga. Ovom vezanoscu za
opstu istorij u, Balkan se gradenj em svog nezavisnog politic-
48
4
'~
ill
49
I
.)
kog zrvota ukljucio i u one tokove koji su se od poslednjih
decenija 19. veka poceli usmeravati ka velikim ratovima iz
prve polovine 20. veka. Okoncanje jednog razdoblja bilo je
iukljucivanje u drugo razdoblje, i to ono, u kome je u prvi
plan izbio. slozeni opsti i.problem rata i mira. ITa cinjenica
istovremeno znaci i visestruko, visesmerno i cvrsto vezivanje
s novim-privrednim, drustvenim, politickim i kolektivnopsiho-
loskirn stanj ima, dakle i sa usmerenj ima i organizacij om
privrede.- 'I razrnahom naucno-tehnolosko-tehnicke civilizacij e,
.kao i.s j acanjern voj nog ~inioca u celini istorij skog zivota
ljudi. Kratko receno, balkanski prostor je u svojej novijoj
istoriji organizovan u vise drzava, ukljucen u razdoblje svet-
skih ratova ( pri cemu ne treba podrazumevati sarno vremen-
ski period od 1914. do 1945, u kome su se odigrala dva
svetska , rata, nego i u potonjim vrernenima, u kojima se
zivi. u senci .rnoguceg treceg svetskog rata).
I i 1 1 " f
1 \ '1

.'
.I' ..2.. teza:
! ,
:.
Noviji unutrasnji .istorijski procesi na Poluostrvu su
svodljivi: ,a) na snazan dernografski rast, zasnovan na uve-
canju hroja zivorodenili, manjoj smttnosti uopste, produza-
vanjern covekov:og zivota, sto' je evropska i svetska pojava,
takode od,pocetka 19. veka i sto prirodno daje svoj pecat
drustvu i celini istorijskog zlvljenja: b) na izrazitu teznju za
uvodenjern moderne privrede) modernizaciju drustva, na
osnovama .industrijske i naucno-tehnoloske revolucije, sto
podrazumeva prevazilazenje ili slamanje prepreka koje stva-
raju svojevrsno balkansko preindustrijsko i agrarno drustvo
j nasledeni nacin zivota; c) na osavremenjivanju politickog
zivota, ad rnisljenja do ustanova i organizacija, do drzave:
d) na unapredivanju kulture prema uzorima koje nudi razvi-
jeni svet. Verovatno su sve kljucne Ideje, zamisli i projekti
u privredi, kulturi, drustvu i politici novije balkanske istorije
( ad 19, veka), u sustini uzeto, preuzeti, dakako uz prilagoda-
vanje posebnim uslovima opsteg balkanskog, ili regionalnog
karaktera. Primera odudaranj a ad recenog imamo tek u toku
poslednjih nekoliko decenija.
I j "!
,
,.
: I
,
3. teza:
Organizovanje Balkanskog poluostrva, u prostor sa vise
drzava, predstavlja jacanje uzih, regionalnih interesa. Takva
zastupljenost, 'kroz drzavu je stekla potpun znacaj. Iz toga
50
1
I
i
I
1
I
I
(
je proisteklo dvojstvo. Zasticen je nezavisan zivot .uzih .re-
giona u okviru Poluostrva, i na njima preovladuju stanovnici
jedne nacije ili vise srodnih nacija, sto je doprinelo ravnorner-
nijem razvoju celog Balkana iunelo istorijski vazne sadrzaje
ravnopravnosti i dernokraticnosti. Medutim, to je na drugoj
strani dovelo i do apsolutizacije parcijalnog interesa, tj. nje-
govoj potpunoj prevazi nad zajednickim interesom, pa je to
cinilo da je tokorn daljeg razvitka sve vise nestajalo stvarno
zajednistvo i tonule ideje a zajednistvu, avo se dogodilo,
tim pre i' tim vise, sto Balkansko poluostrvo u'znjegove
unutrasnje podele, u novijoj istoriji, takode, dele i svetske
podele medu drzavama, tacnije medu velikim silama, te su se
u vrhunjenju medunarodnih kriza u oba svetska. rata bal-
kanske drzave nasle na suprotnim stranama frontova, sto
im se dogodilo i u kljucnim podelama sveta nakon drugog
svetskog rata.
4. teza: t
U osnovna svojstva novije balkanske istorije spada ita,
da je vec u razdoblju resavanja Istocnog :pitanja prisustvo
velikih sila postalo veoma vazan cinilac, posredno i nepo-
sredno, sto se u proteklom vrernenu pokazalo :[ednorn ad
konstanti. Za drzanje svake velike .sile pojedlnacno, .stalno su
odlucujuci njihovi posebni interesi, sto je ucinilo da se nji-
hovim prisustvom na Poluostrvu prenose i njihove medu-
sobne napetosti, proistekle iz razloga koji nisu. ponikli na
balkanskom tlu, i unose njihovi sukobi koji su se razvili
negde drugde, a takode svoje mesto imaju injihovi oprecni
balkanski interesi. Otuda, rec j e 0vaznorn cinlocu sve vece
i vece razbijenosti Balkana. Na drugoj strani, velike sile, 'kao
i svi razvijeni delovi sveta, znacajno . su i mnogo doprineli
modernizaciji Balkana, pocev ad pruzanja finansijske po-
drske, preko davanja korisnih uzora zivljenja .do skolovanja
kadrova, itd. avo znaci, da su balkanske drzaveupucene na
velike sile i razvijeni svet i zainteresovane za visestruku
saradnju, ne sarno politicku.
5. teza:
ad epohe klasicnog imperijalizma ( kraj 19. i pocetak
20. veka), velike sile shvataju 'Balkan kao prostor koji
je za njih zanimljiv kao celina;' ali u kome svoje daleko-
t'~~, __
~ 51
II
I,
, -- ... -.-..:.....----=:...-----------------~------------------------~",
~(
(
sezne ciljeve ostvaruju uvazavajuci i uracunavajuci unutrasnju
balkansku razrobljenost, te saglasno ovome mogu voditi
uporedo vise uzih, razlicitih pa i protivrecnih politika, ne
odstupajuci ad osnovnog cilja, nego sarno oscilirajuci aka
strategijske smernice.
saradnje ili prijateljstva, u nacelu, uspostavljaju ponudom po-
litike tzv. paralelnih interesa, kako je to svojevremeno for-
mulisao austrougarski ministar spoljnih poslova Erental. U pi-
tanju je formula za privlacenje jedne balkanske zemlje isti-
canjem da se njeni interesi i znacajni ciljevi ne presecaju, ne
udaljavaju i ne sudaraju, takode i ne podudaraju ili dopunja-
vaju, sa interesirna i osnovnim ciljevima date velike sile, nego
teku paralelno, te je moguca saradnja u kojoj velika sila
podrzava balkansku poli tiku, pa i dalekosezne uze cilj eve i
ambicije male balkanske drzave.
6. teza:
Velike sile polaze od shvatanja da je Balkansko polu-
ostrvo ideo nekog mnogo sireg prostora, pa prvenstveno na
tome zasnivaju svoje strategijske zamisIi i kljucne ciljeve.
Tako se uzimaju kao jedinstveni: balkansko-bllskoistocnj re-
gion; Istocna Evropa, pri cemu se napusta geografsko znacenje
izraza i obuhvataju juzni delovi Kontinenta; Srednja Evropa,
pri cemu se uopste ne vodi racuna <0 geografskom znacenju iz-
raza i u proslosti se pod ovirn pojmom, uz geografski uzeto
srednju Evropu, podrazurnevao kao celina prostor koji uklju-
cuje deo zapadne Evrope s Beneluksom i vecim i1i manjim
teritorijama Francuska, veci ili manji deo Rusije, odnosno
SSSR, ceo Balkan, ceo Bliski istok, cesto i cela Skandinavija,
pa i basen Crnog mora zajedno sa Zakavkazjem; J ugoistocna
Evropa, izraz koji je kao politicki pojam ucestalo koriscen od
okoncanja prvog svetskog rata .i, mada vrlo cesto zamenjuje
pojam Balkan u geografskom znacenju; u irnperijalistickirn
spisima nernackih krajnje desnicarskih programers velikog
privrednog prostora zahvata jos .j Cehoslovacku, ponekad i
Austriju, pa i Ukrajinu. U svim slucajevirna upotrebe ovakvih
politickih pojmova sa geografskim imenima -podrazumeva se
da je obuhvaceni prostor svojevrstan, u osnovi autonoman,
dakle celina koja ima svoje posebnosti, ali se na razlicite
nacine porice da moze biti samostalan i tvrdi da mora biti uk-
ljucen u veliki privredni prostor neke velike i razvijene
drzave ( za koji su nacisti i Iasisti imali ideologiziran sinonim:
zivotni prostor), Ova ukljucenje se u nacelu vidi saglasno
teoriji dopunskog privrednog podrucja, sto podrazumeva
podredeno i trajno nedovoljno razvijeno podrucje koje prven-
stveno kao sirovinski rejon stoji na raspolaganju privredi neke
velike drzave.
8. teza:
Ovako, u sustini ideologizirano i prakticno politicko razu-
mevanje Balkana, u okviru nekog sireg prostora, kao da se
pojavljuje u savrernenoj svetskoj istoriografiji. Cini se da je
zanirnljivo upozoriti na tri teze. J ednu, zastupaju neki turski
istoricari, koji predaju na zapadnim univerzitetima, a koje
tvrde da je Tursko carstvo u toku svoje viSevekovne vladavine
nad Balkanskim poluostrvom obezbedivalo rnedunarodno-poli-
ticku stabilnost u si1remregionu. Izricito kazu, da je balkanski
prostor inace beznadezno rascepkan i time slaba tacka rnedu-
narodnog sistema iakutno.vodnosno potencijalno zariste medu-
narodnih kriza. avo ocevidno pretpostavlja da je jedino pravo
resenje da Balkan bude, ako rie pod suverenitetom, ana bar pod
hegomonijom jedne velike drzave. Druga teza, maze se pro-
citati u zapadnonernackoj istoriografiji i sv:odi se na politoloski
stvorenu teoriju, da u istoriji postoji jasan centar i jasna peri-
ferija, da je periferija slaba i razdrobljena i zato uvlaci centar
u sukobe, koji zatim vuku centar u kataklizmu velikog unu-
trasnjeg rata. Ovakvo opste videnje konkretizovano je tako sto
seproucavanje predistorije i istorije prvag svetskog rata svodi
na tvrdnju da je .raavijeni deo Evrope centar 'istarije, a Balkan
sa Bliskim istokom periferija. Treca teza, u stvari je varijanta
prethodne i zasniva sena tvrdnji 0 potpuno podeljenoj svetskoj
istoriji, iskazanoj u postojanju i medusobnorn konfliktnom od-
nosu .razvijenog i nerazvijenog sveta, stirn 8tO se razvijeni
svet granici s nerazvijenirn na liniji razdvajanja srednje Evrope
od Balkana. Ostavljajuci po sbrani sve rnoguce, prakticno pri-
menljive dalje ideologicacije ovakvih navodnih naucnih po-
stavki, treba uociti najosnovnije, tj. da se istorija vestacki
klasifikuje na dva potpuno odvojena dela, stirn sto centru ili
razvijenom delu ocevidno bivaju pripisane visoke istorijske
vrednosti, za razliku ad periferije ili nerazvijenog dela.
7. leza:
Svoje bitne ciljeve, zasnovane na politici veIikog prostora,
sile u osnovi realizuju prakticno najboljim bilateralnirn pute-
virna. Istorijsko iskustvo dozvoljava zakljucak da se adnasi
52
I
!I
II
Ii
53
,I 9. teza: ,', '
(
,r!
I(I
I ~, . IzI istorijskih istrazivanja sledi cinjenica da je Balkansko
poluostrvo sve vise r'azbijeno, te da BU dda'Ve inarodi danas
udaljeniji nego sto su to bili u vrerne resavanja Istocnog pita-
nja.' Naucnim istrazivanjima trebalo bi traziti odgovor- na pita-
nje zasto. je tako, ali istovrerneno iocekivati da drzavnici i
politicari i sarni resavaju zagonetku. Za sada, potrebno je do-
dati da je ovaj' politicki razbijen prostor geografska celina,
5 raznovrsnostima unutar sebe, koje pre povezuju nego sto
razdvajaju; da je, po prirodnim preduslovima, privredno u stva-
ri bogat i s rnedusobno dopunskirn rejonima; da razlicitosti
istorija i, cak, njihova cesta oprecnost, usmerenost u ra,zLicitim
pravcima Hi izvesna odredenost razlicitim uticajima, ne uma-
njuju jasan .Interes privrednog povezivanja i nalazenja zajed-
nickog politickog ponasanja kod suocavanja sa svim imznoli-
kim Izaeovima svetske istorij e ( iz koj eseni Balkan ni poj edine
njene drzava ne rnogu vise trajno izdvajati). Kao i u celom
svetu, tako ina Balkanu secini da umesto borbi ( narocito bor-
bi oko preraspodele u Istoriji rasporedenih teritorija) rnnogo je
razumnije.i u.Interesu svakog clana i svih skupa da jaca sa-
radnja ismanjujs se vaznost .granica kao prepreka. Otuda je
ocevidno, za sve korisnije, ukoliko bi Balkanci trazfli odgovor
na pitanje kako prevazici razbijenQst stvorenu u tokovima nji-
hove novije istorije, nego da neguju rnedusohno suprotstavlje-
ne tradicije. Istorijski nastalo jeste Cinjenica koju je dobro
priznati i saznati, da bi bilo prevaailazeno urnnom akcijom.
I
I
I
I
I
If I
/ .'
d '
" 't'j' , !
ill
h
54
-..~. .--
~--":":--:'::--=-:-;:':'
(
MIROLJUB JEVTIC,
KONFESIONALNI OKVIR MAKEDONSKO
ALBANSKIH ODNOSA U DELU
VIKTORA BERARA
"
Francuski helenist Victor Berard ( 1863-1931) bio je isto-
dear i putopisac. Veliki deo svojih istrazivanja posvetio je
.proucavanju Istocnog pitanja kroz izvore razlicitog porekla
koje navodi u svojim delirna. Osim toga,veliki deo vremena
je proveo na podrucju ' Osmanskog carstva, posebno u Make-
doniji i na' Kosovu. To. ~mU je ornogucilo da stekne dosta
kompletan i verodostoj an uvid u meduverske 'i~medunacio-
nalne odnose u tim krajevima.. ' ,
Svoja istrazivanja .prezentirao je uviSe obimnih knjiga
Ciji je sadrzaj dragocen za istorijska proucavanja, jer se radi
a autoru koji je osloboden pristrasnosti, za razliku ad pisaca
ciji su narodi bili direktno umes ani u borbu za podelu evrop-
skog dela Osmanskog carstva.
Medu najznacajnijim delima ovog stvaraoca su: Turska
isauremetii heleni zam, koja je dobila i nagradu Francuske
akademije, zatim Sultan, i slam i si le, Makedoni i a, Za
Makedoniju" Poliiika sultana, Turska reuolucija, Smri
Isianbula idruge. I .':, , '
Viktor Berar polazi ad cin] enice da ondasnj e Osmansko
carstvo nije predstavljalo tursku nacionalnu drzavu; kako se
ponekad istice u savremenim radovima, vec islamski vase":
ljenski halifat, koji je u skladu sa sertjatskom drzavno-prav-
nom teorijom bio ureden kao verska drzava koja ne uzima
u obzir nacionalrii koncept.' Zato su podanici tretirani sarno
kao pripadnici verskih grupa, ali ne i etnickihvzajednica.
1 0 Islnmskoj teorij'l ddnv'e' videII' delo kJ osl~nog ',oropskog' pravnlka
Mowordl Lea slatuts gouvernamentaux, AUlr, 1915, Bortold V. V. Hollfa 1
sulton. Mlr Islomo, so~lnenljo, tom VI, Moskvo, 1966, Glbb H, A. n Studies
on the clvllIzotlon or Islam, London, Boston, 1962, Begovlc M, 'Serljatsko
provo 0 dril!avl I ddovnoj uprovl, u IstorlJ skl i!osopls, Beogrod br. XXXII/ 1985,
I
t'
55
..
,
f V:JVNZ
-"
IJISf ID! IL VHLS- ISONU0
INUOHVNf l( /! IW-NVJI7Vf l
I
}
(
\
I
(,
LEO l \ 'IATES
BALKAN U SUVREMENOJ SVJETSKOJ
POLITle l
UVOD
Balkansko poluostrvo, kao i sarna Evrapa, nerna geograf-
ski opravdane poli tioke grantee. Geografskom logikorn povu-
cene granice presijecaju pojedine balkanske drzave, a posebno
Tursku, Rurnunjsku, pa iJ ugoslaviju. Ipak, te tri zemlje, za-
jedno s Grckom, Bugarskom i Albarrijorn pohticki se ubrajaju
u bahkaneke zemlje. Prerna tome, to podrucje ima vrlo veliko
politicko znacenje, jer spaja ne sarno Evropu s istoenim baze-
nom Sredozemlja, nego zalazi takoder duboko u Srednji istok,
sve do Irana.
Tokom povijesti, Balkan je bio .izlozen nadiranju mocnih
sila IS tri strane, sa listoka, sjevera oj 'sa zapada. Ovaj polozaj
u neku se ruku odrazava i u danasnjern polozaju Balkana u
svjebskoj politici. Ipak, on je, zajedno s cijelim sredozernnirn
prostorom joos prije cetiri stoljeca izgubio svoje ranije cen-
tralno historijsko znacenje. Nova oktrica odvukla su interes
tada moonih sila ria sire svjetske prostore. No, rriti Sredozern-
lje, niti Balkan, nisu izgubih svojstvo spornih pcdrucja, 0
cemu svjedoce oba svjetska rata.
Mozda je za suuremenu ulogu Balkana u sujetskoj poli-
tici najititeresaniniji podatak mjesto koje to poluostruo zau-
zi ma u podjeli Europe. Kao sto je poznato, granicna linija,
lcoja dijeli Evropu na dva dijela od kraja drugog sujetskoq
rata, na svom sjevernom krCIJ j'Upocinje na obalama Baren-
covog mora. Tamo je to gramca izrnedu Sovjetskog Saveza
iNorveske. Njen tok tece dalje na jug do Baltickog mora,
skrece daleko na zapad iponovo ulazi na kontinent u Cen-
tralnoj Evropi dijeleci Njernacku na dva dijela. J uznije ad
5*
I
'i
"
I'
,
~
i
~
.Ii'
67
(
toga, ta linija tece duz austoijsko granice izaV'rSava na tro-
rnedi Austrij a-Madarska-J ugoslav:ij a.
Ovdje diobena lbnija udara na grarriou Balkana kao poli-
tiokog pcdrucja. Uzrnemo li to 'podrucje leao cjelinu iodnose
svih sest balleanskih zemalja kao podsistem odnosa unutar
Europe, tad a se ono ne nalazi ni s jedne ni s druge strane te
linije, nego je poseban slucaj unuiar evropske podjele. Time
se, naravmo, ne bi negirala osnovna polstioka opredjeljenost
i pripadnost svake pojedime balkanske zemlje. No, u mi.rno-
dopskirn uvjetirna takvo posebno Irel iranje Ilalkana injego-
vih sest zemalja ocigledno ima odredeni smisao, posebno u
veei s nekirn pitanjima od zajedniokog rnteresa za te zemlje.
To najbolje pokazuju dogovori 0zajedni6kom 'tretir anju poje-
dinih pitanja i cdrzavanjs posebnih regionalruh odnosa. V
tom .slucaju linija podjele u izvjesnom smislu staje na qra-
nici Jugoslavije, ne zaursiusi svoj talc do morske obale.
Uzirnajuci, pak, u obzir cjeldnu medunarorhnih odnosa,
a posebno osnovna strateska pitarsja, ovakvo izdvajanje se
ne moze odrzati. V tom opcern srnislu Iirsija podjele skrece
natrag prerna istoku, d'llZ granice J ugoslavije Ii konaono zavr-
sava na tursko-bugarskoj granici ma obali Crnog mora. Ova-
kav krivudcuvi tok ove Iinije pokazuje da se ona zapr avo
dijeli na tri dijela. Najsjeverniji je dio linije na Skandinav-
skom poluostrvu i u Balttku, zahirn dolazi centralni dio koji
presijeca Njernacku, pa orrda dijeIi Saveznu Republiku Nje-
macku iAustriju od Cehcslovaoko i Madarake. Na kraju je
balkanski ili juzni dio te granicne linije, 'koji odvaja dvije
sjeverrie balkanske zemlje ( Rumunjska i Bugarska) od preo-
stale cebiri. No ova podjela na tri dijela cijele ove linije ne
proizlazd same iz neobi6nosti i isprekidanosti njenog toka.
Ona je, pnije svega, politick! osnovna i ima na svakom dijelu
posebno stratesko znacenje. Bez uocavanja 1ih razhika u
karakteru svakog ad tri dijela, tesko cerno shvatiti onu poscb-
nost koju ta linija ima na Balkanu.
Odlucujucl, u politickom i vojnorn pogledu, svakako je
cetitralni dio te linije. Tu su nagomilane, s obje strane mocne
arrrrije i razor-no nuklearno oruzje. Kada se gOVQlI'i0 qranici
susreia dva saveza, odnosno podrucja utjecaja dviju supersila
u Evropi, zapravo se rnisli na arednji tok lrnije, a posebno na
glavni dio tog dijela, koji odvaja Saveznu Republiku Njerna-
cku ad Njemacke Demokratske Republike i Cehoslovacke.
Ovo je pojacano 'i okolnoscu sto 6U vain 170gsektora dva save-
za u neposrednom koniakiii samo na kratkim. odsjecima, na
krajnjem Sjeveru i na Balkanu, blizu Crnog mora. Osim
toga su ova dva kratka iperiferna sektora i prostorno sasvirn
nepovezana. Linij u Ironta izmedu dva saveza u centru dij eli
od sj evernog penifernog sektora u direktnoj Iiniji oko 2000
kilometara, a na jugu ta je udaljenost om 1000km.
I
Posebni status Balkana upravo i proizlazi iz tog ka-
raktera Iinije podjele. Postoji bitna razl ika, pored svih slicno-
sti, izmedu Balkana i Skandinavije. Sjeverna, Hi skandinav-
ska, diobena lin.ija je uveliko obiljezena tirne sto, s izuzetkom
kratkog Loka u polarnom predjelu, gotovo sva tece duz gra-
nice neutralne Finske i onda duz njene obale J obale neu-
tralne Svedske .. Sarno jedan kratki tok na jusnom kraju pro-
lazi u bhiaini Danske. koja je clan zapadnog saveza. Tim
posebnim karakterom. Skandinavije odredena je i posebna
uloga ovog dijela linije. Dalekosezno znacenje ima okolnost
sto je to. pretezno grani6na linija iemedu Varsavskog saveza
i neutralnih skandinavskih zernalja.
Bez obzira na to da Ii diobenu lirrij u unutar Balkana tre-
tirarno kao nastavak opce diobene linije, tili kao politicku
diobu unutar Balkana, sasvirn je slgurno da je taj dio linije
razlicit vec po svom geografskom polozaju. No, to da li cemo
tu 1IFl1!ij'll unutar Balkana smatrati sasta:vnim dijelom epee
podjele, ili vise kao unutarbalkansku podjelu, ne treba da bude
subjektivna odluka. Zapravo, ovaj dio liriije treba drugaCije
tretarati u uvjetima mira, a drugacije u slucaju .rata, odnosno
u vrijeme i u vezi 50 perspektivom da bi ana mogla postati
linij a Ironta u ratu izrnedu dva saveza.
V slucaju rata, bez obzira ria aktivnost u operativnom
smislu i na posebnu vojnu ulogu pojediriih dijelova, sveuku-
pna linija od Barencovog mora do Crnog mora, bila bi jedna
linija konfrontacije. Na to ne bi utjecalo rui prekidanje fronta
tamo gdje ana .tece uz granicu neutralmih zernalja, u koje
treba ubrajal.i neutralce .i nesvrstanu J ugoslaviju. Naime, ovi
izuzeoi samo bi irnal'i vcjnotebrsicki efekat ushijed prostorne
nepovezanosti cijelog Ironta.
V mirnodopskim uvjetima to svakako nije take. To proiz-
lazi -iz samog toka medunarodrrih odnosa ad pres tanka hlad-
nog .rata iopceg okvira i taka svih polibiokih iekonornskih
odnosa u Evropi, jos od pocetka sedamdesetih godina. No,
Balkansko podrucje se tu bitno razlilcuje od ostale Evrope,
:pa oj od Skandinavije. Tamo je istocno od linije najveoim
dijelom Sovjetski Savez, vodeca drzava Varsavskog saveza.
Na drugoj su strani tij esno povezane skandinavske zemlj e.
Medublokovski sektor ( Norveska-SSSR) ima, osim toga, pose-
68
" I ~
69
(
"
(
i
Forrnirnnje danasnje strukture Balkana
No, J ugoslavija je tokom rata stvorila oruzane snage koje
8U izvraile oslobadanje zerulje. U Grckoj se, takoder, razvio
pokret obpora. Albariiju je jos prije rata okupirala Italija, To-
komrata, uz -pornoc J ugoslavije, razv:io se oslobodilacki pokret
iAlbanij a j e oslobodena bez neposredncg sudj elovanj a veli-
kih saveznickih sila. Turska je, iako vezana uz Britaniju, osta-
1a van rata i prikljucila se ratnoj koaliciji tek 24. 2. 1945.
Bugarska :i Rumunjska sudjelovale su u ratu na strani osovine.
Na kraju rata Bugarska i Rurmmjska imale su status
'pobijedenih neprijatelja, pod okupacijom Sovjelskog Saveza.
Albanija je stekla prava zaracene zernlje, ali sou}oj SAD i
Britanija u pocetku uskratile diplomatsko priznarije. Pr-im-
ljena je u Ujedinjene narode tek 14. 12. 1945. godine uslijed
otpora zapadriih sila. J ugoslavija, Orckai Turska irnale su
status saveznika u rabu, Razlika rnedu njima bila je sarno
u tome & tosu Grcka iTurska bile u savezu s Britanijorn, a
J ugoslavija je, kao Federativna Dernokratska Republika, bila
van svih saveza,osirn ratne koalicije.Ona je tek poslije rata
dobrovoljno stupila u savez sa Sovjetskim Savezorn.
Ove razlike u statusu na kraju rata nisu bile sam a for-
maine i razlicite polazne pozicije, nego su igrale odiucujucu
ulogu u kasnijetti uldjucivan}u u medunarodne odnose. Taka
je idoslo do grupiranja sesi boikanskih. zemalja u tri grupe.
Bugarska i Rurnunjska apsorbirane su u istocni blok pod
vodstvom Sovjebskog Saveza, a kasnije SlU postale clanice
Varsavskog saveza. Grcka i Turska, iako na razlicit nacin,
ukljucene su u zapadni blok i to sve vise pod neposrednim
arneriokim utj ecajem, a kasnije 5U postale clanice Atlantskog
saveza. Toll, kao i na mnogirn drugim rnjestima, Arnerika je
preuzela ulogu koju je do rata i za vrijerne 'rata, igrala Bri-
tanij a.
Mnogo neobioniji je bio tok dviju preostalih zemalja.
Albanija je ostala van saveza do kraja rata, kao i J ugosla-
vija. Poslije zavrsetka rata, ona je zakljucila ugovor 0 savezu
sarno s J ugoslavijom ( 10. 7. 1946), s Bugarskom ( 16. 12. 1946), i
to je bilo sve. Kada je 14. 5. 1955. potpisan Varsavski ugo-
vor 0 savezu, Albanija je doduse pristupila clanstvu, ali je
vec od 1961. godine de facto prestala biti clanom prekinuvsi
odnose sa Sovjetskim Savezorn. Albanija je nekoliko godina
bila bliska Maovoj Kini, ali i to nije bilo dugotrajno. Ona je
uglavnorn ostala u dobrovoljnoj izolaciji i odrzavala vrlo ogra-
nicene ekonomske odnose s ostalirn svij etom.
Jugoslavija je ubrzo dosla u polozaj da se brani ad pri-
tiska Sovjetskog Saveza, koji je nastojao da je ukljuci u sistem
bni pclozaj uslijed geografskuh i klirnatskih uvjeta. Polarni
predio tamo otezava svaku akbivnoet iu rniru, a to bi bilo
tako sigurno i u raw. Na Balkanu, s obje strane Iirrije su
balkanske drzave. To je Iaktor koji cerno poblize razrnotriti
i to posebno u uvjetirna mira.
d
l
l
l.,
Vec je receno da su utjecaji izvana dolazili uglavnoiu iz
tri pravca. U tllajranijoj proslosti utjecaji i pritisci dolaziJ i
su sa istoka. U peniodu arrtike to su bili Perzijslci ratovi grc-
kih gradskih dJ rzava, stolj ecirna prij e nase ere. Kasnij e Sll
to bili ratovi Rimske Imperije s azijskim drzavama. Posljed-
nji ad njih bila je odbrana Bizanta od napredovanja Osman-
lija prema Zapadu. Stabilizacijom polozaja Turske, poceikom
dvadesetog stoljeca, pritisci s istoka presiaju. Turska postaje
sastavni dio Balkana. No, jos u vrijeme stabiliziranja tog po-
lozaja, pojavljuju se pojacani pnitisci sa :sjevera ( Rusija) i sa
zapada ( Austro-Ugarska). Utjecaj Rusije opada do najnovijeg
vremena. Dominantni pritisak u meduvremenu dolazi sa
zapada i izaziva I svjetski rat. Poslije raspada austrougarske
monarhije, pritisci sa zapada dolaze iz Iasisticke ItaIije i na-
cisticke Njerncke, koji kulminiraju u drugom svjetskom ratu.
Poraz sila osovine otvara eru direkinoq i po}ocanog intereso
zapadnih uelikili sila, a posebno raste interes SAD. No, uspo-
redno s time jaca isiijetska uloga Sovjetslcog Squeza i njegov
inieres za Balkan.
Sv:i ti vanjski utjecaji, a posebno pritisci, djelovali SIll
na Balkan u dva suprotna smisla. S jedrie sbrane, ani su
dovoddli do pojava udruzivanja i razvijanja osjecaja pripad-
nosti jednom odredenom podrucju. S druge strane, oni su
izazivali i podjeIe. Takvo stanje i danas prevladava i odrazava
se u odnosima pojed:inih balkanskih drzava s vanjskim svije-
tom. Da bi ehvarili danasnje unutarnje podjele i orijentaciju
svake pojedine od sest balkanskih drzava, moramo se osvr-
nuti na tu njihovu ulogu u neposrednoj proslosti, jer je ana
uvelike uvjetovala njihov danasnji polozaj.
Period drugog svjetslcog rata je bio period dominacije
Zopada, tocnije, ratom podijeljene zapadne Evrope. Hitlerova
Njernacka vec je podcinila svojoj vlasti Rumunjsku iBugar-
sku. J ugoslavija i Grcka odupirale iSHse tom pritisku UlZ oslo-
nac na Brita:niju. Njemaoka ih tada ukljucuje u svoj sistern
silom oruzja, cemu je prethodio kratkotrajni obrambeni rat.
,
, ,
I
~I
" !
I
I !
I :
I
, 1
j
""
n.
I
l.
I
I,,,,
Im,1
70
71
(
(
cdnosa pod svojorn hegemonijom. Bilateralni ugovor sa SSSR
zakljucen je 11. 4. 1945. ( prvi takav poslijeraoni ugovor Sov-
jetskog Saveza) koji je poslije sukoba iz 1948. godine raski-
nuo SSSR 28. 9. 1949. Sldcno je bilo i s ugovorima J ugosla-
vij e sa ostalim istocnoevropskim zemlj ama.
Poslije toga, J ugoslavija nije vise zakljucila nikakav
saveznicki ugovor, osim obrambenog ugovora s Grckorn i
Turskorn 1954. godine, a to je bila posljedica nasrtaja i
pritiska Moskve ad proljeca 1948. do normalizacije odnosa
1955. godine. Taj ugovor bib je operativan .zapravo vrlo
kratko vrijeme. Vec slijedece godine dolazi dovelikog zao-
stravanja odnosa izrnedu Grcke i Turske. Povod su bile
borbe za prikljucenje Kipra Grckoj, koje su buknule na
ostrvu u ocekivanju nezavisnosti. Od tada je Balkanski ugovor
postao neaktivan. J ugoslavija je razvila svoje odnose s vrlo
velikim brojem zemalja, a posebno u okviru pokreta nesvrs-
tanosti. Njeni odnosi razvili su se i sa zemljama iz oba vojna
saveza.
Taka je doslo do forrniranja triju grupa zemalja na Bal-
kame dvije su clanice zapadnog saveza ( Groka i Turska), dvi-
je istocnog ( Bugarska ,i Rumunjska) i dvije van oba saveza
( J ugoslavija i Albanija). No, iz toga ne proizlazi trokutna
konstrukcija odnosa, jer su te grupe deiinivane po statusu,
a ne po metlusobnini aiiniietima idobrim. odnosima. U stvari
su unutar tih grupa odnosi uglavnom slabi.
Posebno to vrijedi za grcko-turske odnose, koji su kraj-
nje i trajno zategnuti. Odnosi izmedu Albanije i J ugoslavije,
takoder, spadaju medu posebno lose odnose. No, tu treba
naglasiti da Albarsija nerna ni s kojorn drzavom zaista dobre
irazvijene odnose. Odnosi izmedu Bugarske iRumunjske sou
tradicionalno optereceni granicnirn problemorn oko Dobrude,
sto je uglavnom stanje u cdnosima i medu drugirn zernljama
Varsavskog saveza, iako se ono uglavnorn prikriva vanjskim
manifestacij arna prij ateljstva. Osim toga 'P06tOje i trvenj a
koja imaju osnovice u razlicitom unutrasnjern razvoju u pos-
ljednje vrijerne.
Ova struktura odnosa na Balkanu pokazuje koliko je
stanje rnnogo slozenije od one uproscene slbke odnosa koju
obicno svijet ima a Evropi. Sasvirn je jasno da se stereotip
a poc1jeli na Istok iZapac1 tu ne mote sasvim prosto prirni-
jeniti. No, cak ineovisno od tog sto su ponekad odnosi izrnedu
zemalja iz raclicitih grupa bolji, nego unutar grupa, ocigle-
duo je da liriija podjele unutar Balkana nema jednaku ulogu
s onorn na sredisnjern dijelu. Kao granica izrnedu dva saveza
ana figurira samo na relativno kratkom sektoru izrnedu
Grcke i Bugarske.
Kao sto je vec napomenuto, ovako razl.icita uloga Iinije
podjele na raznim sektorima, mozda se i ne bi sacuvala u
slucaju rata medu savezima. Doduse nije lako predvidjeti
kako bi se ponasale pojedine drzave u takvom slucaju, jer bi
to uveliko ovisilo iod konkretnog toka dogaaaja. Ipak, treba
pretpostaviti da bi se sve clanice saveza drzale svojih savez-
nickih obveza. To ipak ne bi trebalo uzeti kao nesurnnjivu
cinjenicu.
Raziike u fun1cciji linije podjele u njenim pojedinim dije-
lovima u stvari je najznacajnija u mimo doba. To pokazuje i
penasanje samih balkanskih drzava. One prihvataju, ipak,
balkansku posebnost u svojim konkretnim multilateralnim me-
: dusobnim odnosima. Ne ulazeci ovdje i sada dublje u tu
problematiku, zadov.oljimo se kOl1J statacijom da Balkan u me-
dunarodnim odnosima ne mozerno prosto suesti na [uzno krilo
uipolamih evropskih odnosa. Naprotiv, Balkan moramo tre-
tirati kao jedan posebni podsistem odnosa unutar evropskog
sistema, Utom podsisternu utjecaji velikih saveza imaju svoje
mjesto, kao i u ostaloj Evropi. aIi u njemu vladaju ipak pose-
bni medusobni odnosi.
Na Balkanu bipolamost Hije onaka dominantna, kao u
sredisnjern dijelu, gdje neuerallzam, kao breci Iaktor. igra
vrlo ogranicenu ulogu. Slika Balkana nije slicna niti Skan-
dinaviji, gdje vlada harmanija i vrlo tijesni odnosi rnedu sa-
mim skandinavskun zemljama. Tamo je, stoga, utjecaj neu-
trallstickih tendenclja vrlo snazan. Tu calk i pripadnici zapa-
dnog saveza ( NorvesIca iDanska) igraju, III mirnodopskim me-
dunarodnim odnosima, ulogu koja je vrlo slicna neutralizmu
neutralnih ( SvedSika i Finska). Naprotiv, na Balkanu su upra-
va uvelike neuskladeni unutarnji odnosi uzrok smanjenom
mirnodopskom utjecaju dva saveza.
Pol it ika velikih sil a prema Balkanu
Balkan je u drugom svjetskom ratu cdigrao znacajnu
ulogu, kao iu prvom. To obicno navodi na teoriju da je geo-
grafski polozaj Bahkana takav da svaki veliki fait mora nuzno
da ga pretvara u jedno od vaznijih ratista. Ovo je povrsno
gledanje ;. ne vodi racuna a promjenama koje su nastale u
vodenju ratova, kao i u pogledu 'savladavanja geografskih
prostora na kopnu i na moru. Naravno, sve ovo ima uopce
73
72
'I
I
I
\11
ili
I
I
I
"1
I:'
III
!il
Ii'
i'
I
'I'
I:
I
'1
( '
\
smisla dok se raspravlja 0nenuklearriom ratovanju. Ovakva
ograda izgleda opravdanorn, jer je nuklearni rat malo vjero-
jatan, obzirom na opce razaranje koje bi nuzno izazvao. J os
treba podvuci i to da se poli.tika velikih sila prema nekom
podrucju ne svodd sarno na namjeru da se taj prostor isko-
risti za ratne operacije.
.Stoga, iodnos prerna Balkanu rnorarno razmatrati u vezi
s raznim kategorijarna interesa velikih sila. U ovorn konkret-
nom slucaju dolaze u obzir slijedece kategorije: 1) svjetski
prometni putovi; 2) politicko-strateskl interes; 3) rnbni stra-
teski interes, i tek na kraju, 4) operativno koristenje u slucaju
nuklearnog rata. .
Balkan ima svakako dominantnu poziciju na jednoj od
izuzetno znacajnih sujetskih. prometnica, to jest veze Allan-
tika sa Irrdijskirn Oceanom. Ovaj put, neovdsno ad svoje opce
upotrebe, sluzi u sadasnje vrijeme posebno za transport veli-
kih kolicina sirove nafte do Zapadne Evrope. Britanija je
sada neto izvoznik nalte i s te strane nije zainteresiraua, ali
je i te kako zainteresia-ana za opce transpcrtns veze sa Sre-
dozemljem i podrucjima istocno od Sueca.
Osim ove prometrrice, Balkan je znacajan, i to jos mnogo
vise, za put iz Crnog mora u Sredozemlje. To je jedan ad
najvaznijih pomorskih izlaza Sovjetskog Saveza u ostali svi-
jet. On je igcao veliku ulogu jos prije vise od 1000 godina u
vrijerne kada su se tek formirale prve drzave u Rusiji. Ova
prornetnica je geografski pod kontrolorn Turske kroz koju
prolazi Bosfor, vise nalik na siroku rijeku, nego na more.
Usporedujuci u vezi s time interese jedne i druge super-
sile, narnece se zakljucak da je Zapad, odriosno A meri ka, zai n-
teresiraria na odrzanjii postojeceq stanja, a Sovjetslci Savez
bi suakako bio zadovoljniji da ima odlucujuci utjecaj u Tur-
skoj, aka ne i u Grckoj, No, kako to ocigledno nije ostvarivo
u doglednoj buducnosti, Sovjetski je interes odrzanje posto-
jeceg pravnog stanja u pogledu slobode plovidbe moreuzima.
Drugacije receno, Balkan ndje podrucje na kame bi bilo jedna
Hi druga strana bila zainteresirana na nekirn vecirn potresima
koji bi mogI.i dovesti do nepredvidivih kornpl ikncija u pog1edu
koristen] a pornorsklh pL1tova.
Politicko strateski in teres oznacava iriteres u vezi sa rea-
lizacijom vanjsko-politickih ciljeva u rnirno doba. On se izra-
zava na dva nacina, .kao defenzivni i kao ofenz:ivni. To znaci,
kao zastita vlastitih interesa, ili kao ometanj e ostvarenj a
ciljeva rivalskirn silama. U tom pogledu Balkan sam, kao
meta politike, ne igra znacajnu ulogu, obzirorn na vec spo-
rnenutu okolnost da se tarnosnje stanje ne maze bitno prorni-
jeniti bez potresa, koji su u Evropi krajnje nepozeljni. Sa
gledista politieke atrategije treba spornenuti da je Balkan
evropsko podrucje koje je najblize Bliskorn istoku i koje se
nalazi izrnedu Evrope i Afrike.
Taka dugo dok jedna i druga supersila irnaju solidne ve-
zEi makar i sarno s jednom zemljom Bliskog istoka, Balkan
nije za njih interesantan u tom pogledu, No, stanje na Ori-
jentu je pcdlozno svakakvim iznenadnim promjenama, pa je
Balkan, kao susjedno podrucje, ipak interesantan. Najznacaj-
niji je u vezi s time polozaj TUI1ske, koja je u stvari vebikirn
dijelom bliskoistocna zemlja. Sovjetski Savez, naravno, nema
nikakve mogucnosti da Balkan koristi kao rezervnu poziciju
za odrzanje .i1i jacanje svog utjecaja na Bliskom istoku. S
njim pavezane zemlje su suvise udaljene. No, zato Savjetski
Savez irna dugacku granicu sa 'Lranom, koji je, iz Evrope gle-
dana, zalede Bliskog istoka, a takoder je dominantna drzava
izrnedu Bliskog istoka i J uzne Azije. Amerika, pored brojnih
uporista na Bliskom istoku, ima i niz drugih rezervnih pozi-
cija. Balkan je ocigledno za obje strane od malog interesa u
vezi sa Bliskim istokom.
Neste drugacije stoji stvar u vezi sa potozaiem Bolkana
pretna Afriei. No, to se odnosi sarno na Sovjetski Savez. Arne-
rika ima osiguran pristup Afr.ici obzirorn na svoje razgranate
veze na kontinentu i na svoj pornorski pclozaj. Irrteres Sov-
jetskog Saveza svodi se na nalazenje samostalriih i neometa-
nih komunikacija morem i zracrsim putom. Taj interes se ja-
sno pokazao pril.ikom trazenja slobodnog prelijeta i vojnih
icivilnih aviona ucinjenog jos u novernbru 1976. godine pri-
Iikom 1P0sjeta Breznjeva J ugoslaviji, Sovjetski Savez nairne
nerna durektnog puta do Afnike bez prelijeta J ugoslavije,
Grcke ili Turske. Zemlje Varsavskog saveza, naravno, ne
predstavljaju riikakav problem. 0 pomorskim vezama, bilo je
vec govora. One su znacajne i u vezi sa interesima Moskve
II Africi. ,
U pogledu ratnih strateskih interesa problem se mora
razrnabrnti sarno u vezi s eventualnim nenuklearnim ratom.
Strateski potezi se povlace s namjerom da se odvrati poten-
cijalrri napadac ad koristenja nekog podrucja, Hi da se zastra-
si, odnosno potcini, potencijalni objekt vlastite vojne akcije.
U vezi s ovim problemom, moramo se vratiti na tezu da
se suaki ueliki rat mora voditi na tlu Balkana. U stvari, to se
IIdrugom svjetskorn rabu uopce nije desilo na osnovu izvor-
75
'1"1
74
nih ratnih planova ni jedne od zaracenih strana. 1ZVOnIllO je
Njernacka trazila dobrovoljno prihvacanje korrtrole. and a su
pokrenute ogranicem, lokalne iruterveneije. Iz njih se neoce-
kivCllI1:orazvilo dugo ,i tesko teritorijaIno ratovanje, posebno
u J ugoslaviji. Bafkan je u HHlerovim ratnim plamovirna bio
trettran kao sporedna pozicija, ali Ipak kao pqzicija koja se
mora dJ rzati pod k'O'ntrolom, s obzirom na rnogucnost da je
konisti druga stnana. To je bilo nestn sbiono 8 operacijom
olwpaeije Norveske. U jednorn i drugom slucaju radilo se 0
osiguranju obale na bokovima glavnog ratista, s obzlrorn na
protivnicku dominaeiju na morima.
Britanija je naprotiv nastojala zapl'ijeciti Nijemcirna iz-
Iaz na Sredozemlje. Tako je doslo do ohrabrivanja otpora u
J ugoslavijl ipornooi Grckoj. No, ni Britanija nije pIaniraIa
angaziranje vecih snaga. Bafkan 'll drugom svietskom ratu
ndje bio predviden kao rabiste, nego kao strateska pozieija
bez vecih operacija.
U toku rata, Cercil je sa slicnih pazicija tretdrao Balkan
kao poslijeratnu harijeru za izlazak SSSR na Sredozemlje.
To ga je potaklo da osigura za Britaniju makstmatm utjeeaj
u tom podrucju, poznatim sporazumom sa Staljinom iz okto-
bra 1944. godine, u kome je za J rugoslaviju predviden podjed-
nak utieaj ( 50-501)/ 0). Tome je trebalo da posluzi iplan 0
udaru u ranjive slabine okupirane Evropo ito preko Bal-
kana.
Kao sto je poznato, zbivanja na bojnirn poljima nisu do-
pustila da se realizira zeljeni bri tanski utjeeaj na Balkanu.
No, Cerci! je, uz pornoc Amerike, poslije rata osigurao dorni-
nantni utjeeaj u Grckoj, a J ugoslavija je ostvarila nezavisnost
i time sprijecila svaku stranu dominaciju. Sovjetski Savez je
prevladao u ostalirn zemIjama predvidenim u sporazumu sa
Staljinom,
Ballcansko pitanje u cdnosima supersila, ipak, j e ostalo
otvoreno. ana se i daIje postavIja kao stratesko-politicko pi-
tanje 0pr lstupu Sredozemnom moru. No, taj problem ne smi-
je se brkati s opemtivnim planovima u slucaju rata. To je
jedna od m1rnodopskih konstantnih pol itickih Imnlroverzi.
Sto se rata tice, rnali ratovi ili vojne operacije bilo
kog karaktera, van ornedenih prostora podjeljene Evrope,
nisu vjerojatne. Osim toga svaki pokusaj potcinjavanja novih
zemaIja drugim sredstvima, bio bi akt koji bi neposredno
ugrozio mir, i stoga ne dolazi u obzir ukoliko bi narusio sta-
bilnost podjeIe Evrope. SvojeV'remellJ i pritiJ sak na J ugoslaviju
76
1948. bio je tretiran kao sukob uruutar familije, kao i kas-
nije akcije prema Madarskoj, Cehoslovackoj i Poljskoj. No,
i te akcije ipak S'U izazivale velike potrese u odnosirna Is-
tok=-Zapad.
Sasvirn ukratko receno, postojece stanje na Balkanu, kao
i u cijeloj Evropi, prihvaceno je na obje strane kao nepro-
mjenjivo u mirnodopskirn uvjetima. Velike sile ne racunaju
uopce na promjene u okviru opceg stanja u Evropi. To je
doslo do izraza-i u Fmalnom akbu iz Helsirikija. Naravno. spo-
razumno i dobrovoljno mijenjanje granica ostaje uvijek otvo-
reno. Medutim, dobrovoljnost moraju konstatirati i prihvatiti
obje supersile kao stvamu, sto ne znaci da su prornjene sa-
svim iskljucene. DrZave uopce, a velike sile posebno, nikad
u svojim racunima ne iskljuouju mogucnost, cak i Iundarnen-
talnih prornjena. One se apsolutno ivjeono ne odricu upo-
trebe sile. Uvijek ostaje mogucnost, ma kako daleka bila, da
se postojece stanje izmijeni.
Iz toga slijedi da je ipak opravdano, pa cak i neophodno,
razrnotriti i alternativne moqucnosti. Drugim rijecima, treba
analizirari i situaciju u kojoj iskljucenost rata v.iSene bi bila
aktuaIna. UostaIom, zasto se odrzavaju velike nenuklearne
oruzane snage, ako je postojanjem nuklearmih, rat sasvim
iskljucen iz racuna? No, u toj situaciji ne bi se ponovila racu-
ruica od prije drugog svjetslrog rata. Dva saveza, koja hi se
ovoga puta sukobila, imaju v.rlo razlicite geografske poIazne
poeicije od onih koje su postojale u drugom svjetskom ratu.
Prije svega, ne bi se vodio rat ria dva Ironta u Evropi. Linija
razdvajanja je odmaknuta daleko na zapad, a snage koje bi
stajale nasuprot. Sovjetslcim, ne bi dmale nikakve pr'ijetnje
s Ieda, a posebno ne smora. Naravno, sve ova razmatranje
odnosi se na eventuaInu perspektivu u slucaju nenuklearnog
rata. Nuklearni rat bi sve strateske raeunice ionako ucinio
besrnislenim.
Sa zapadnog gledista, rrjihove pozicije na Balkanu, a to
su Grcka iTurska, nisu ine bi bile mi u kom slucaju ugro-
zene smora. Sovjetski Savez isto tako ne bi irnao mogucnosti
da sirokim pokretorn kroz Sredozemlje zaobide pozicije
NATO na centralnom popristu u Evropi. Sbo se tice ugroza-
vanja tih pozicija kopnenim zaobilaaruim manevrorn kroz jug
Evrope, rnogucnosti SlU vrlo otezane vec samom geografijom.
Zatim, svaki prodor preko J ugoslavije prema jugozapadu, rno-
rao bi se prosiriti na cijeli Balkan, kako bi se osigurala leda.
Pored tog, taj prodor bi bio ugrozen smora. Konacno, sarno
eentralno ratiste bilo bi od tog pravca odvojeno ozbiIjnim pla-
77
,i
"
I
ninskim masivima. Kako bi to ukljucilo i prostor sjeverne Ita-
lije, cijela ta operacija bi oduzela glavrrim snagama pojacanja
potrebna u centru. 'nome bi trebalo dodani i velike okupacione
i obalsko-zastitne snage, kao i vrlo znadme logisti6ke kapa-
citete.
Sto se Jugoslavije tice, ona sigurno ne bi pristala da
njeno podrucje bude iskoristeno za ofenzivne akcije od strane
bilo koje zernlje protiv bilo koga skim ana nije u ratu. To
bi, stoga, najvjerojabnije povuklo potrcbu nasilnog Iorsira-
nja prolaza kroz nasu zemlju, a to bi ovu operaciju do. kraja
dovelo u pitanje uslijed potrebe jos rnnogo vecih snaga. Sto
se pak lice Zapada, njegove manje brojne oruzane snage sva-
kako ne bi dopustile nikakvo sirenje fronla na Balkan. To je
tim vise taka, sto je to i s te strane vrlo dugacak i tesko pro-
hodan put prema Sovjetskorn Savezu kao glavnom protivniku.
Iz ovog pregleda proizlazi, kao opci zakli ucak, da nije
vjerojatno da bi Balkan mogao biti ponovo stavljen u polo-
zaj koji je imao u drugom svjetskorn rabu. Medutirn, kod
toga ne treba gubiti iz vida da bi sve navedene teskoce bile
ozbiljno reducirane ukoliko na Balkanu ne bi postojale kva-
Iitebne oruzane snage. Iz razloga koji proizlaze jasno iz onog
sto je receno, to se u prvom redu odnosi na J ugoslaviju.
MILENKO TESIC
GEOSTRATEGIJSKI POLOZAJ BALKANA
(POLOZAJ JUGOSLA VIJE NA
MEDITERANU)
Geografski polozaj Balkana je osnova za raspravu a nje-
govom geostrategijskorn polozaju. Potrebno je sagledati od-
nos balkanskog prostora prema susednim prostorirna, ali ta-
kode i prerna udaljenim prostranstvima koja imaju takvu
gravitacionu rnoc da ukljucuju i Balkan u svoju zaI1J Uuticaja.
'I'akode je potrebno sagledati Iizickogeografsku fizianomiju
sarnog Balkanskog poluostrva u onoj meri koja predstavlja
osnovu za krupna dogadanja na poluostrvu u proslcsti i da-
nas, a koja maze da deterrninise idagadaje u buducnosti.
Seuerne qranice Balkanskog poluostrva nisu geografski
pouzdano definisane. Ima geagrafa koji poluostrvski karakter
Balkana svode sarno na Grcku sa Albanijom. Nekima srneta
cak i sarno irne Bajkanskog poluosbrva, jer je u zapadnom sve-
tu taj naziv povezan sa zaostalosou, rascepkanoscu, svadama
i drugim negativnostima. Cvijic je dao globalnu granicu pre-
ma severu: ad Trsta preko Postojnskih vrata na dolinu Save,
zatim spoj nicorn ad Derdapa do delte Dunava u Crnom moru.
Ta granica je ked nas u vecini prihvacena, a narocito u sve-
lu. Klasicne balkanske drzave su J ugaslavija ( 75010), Bugar-
ska, Crcka i Albanija, a delirnicno Turska ( njen evropski deal
i Rumunija ( Donje Pcdunavlje). '
Balkansko poluostrvo je u jugoistocnorn delu Evrope,
odvojeno ad Male Azije Moreuzirna, obrubljeno J adranskim,
J oriskirn, Egejskirn, Mramornim i Ornim morem. Ono je u
neku ruku most prema Aziji, posebno prema Bliskom istoku
koji predstavlja steciste tni kontinenta - Evrope, Azije iAf-
rike. Na Balkanu se prema polozaju maraju prelamati uticaji
Evrope i Azije, posebno srednje Evrope i Male Azije.
~
78
...- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
'\
t
79
U meridijansloim relacijama Balkan je pregrada izmedu
.istocnoevropskih prostora [Madar ska, ve6i deo Rurnunije,
Ukrajina) i Sredozemnog mora, posebno J adcanskog i Egej-
skog mora. Ona se kroz istoriju najvise rnanifestovala stalnorn
teznjom za izlaskom severnih kontinentalnih zernalja na topli
Mediteran.
Veliki alpsko-karpatski orogen zajedrio sa balkanskim
( u uzern smislu) i Dinarskim planlnama, predstavlja bedem
razdvajanja balkanskog od srednje .i istocnoevropskog pro-
stora. Elementi spajanja u balkanskom prostoru su velike
nizije, pre svega Panonska nizija i Donje Podunavlje. More
koje oplakuje balkan:ske zemlje je najznacajniji elemenat
spajanja, i to ne sarno balkanskih drzava medu sobom, vec
i sa dalekim prekornorskirn krajevima.
Objekt i i pravci 1 1 a balkanskom prost oru
Na balkanskorn prostoru i njegovim marginalnim delo-
virna izdvaja se nekoliko objekata geostrategijskog znacaja:
Panonska nizija, Donje Podunavlje, J adranska vrata, Otrantski
tesnac, Moreuzi ( Bosler i Dardaneli) i Egejska ostrva.
Panonska nizija velicine skoro kao eela J ugoslavija, sarno
je svojim rubnirn delom na Balkanskorn poluostrvu. Ona, me-
dutirn, bitno utice na geostrategijsko karakterisanje samog
poluostrva. Ona je veluka manevarska i koncentracijska pro-
storija. U njoj mogu etacionirati i razvijali se sbrategijske
snage. Pogodna je za upotrebli mehanizovanih jedinica, a
posebno za upotrebu vazdusno-padobranskih snaga.
Donie Podunavlje je takode prostrana ravnioa s desne,
a narocito leve strane Dunava istocno ad Derdapske klisure
sve do Crnog mora, ukljueujuci i veliku deltu Dunava. U
njemu su smesteni najznacajniji privredrri potencijali, Rumu-
nije, a dobrirn delorn i Bugarske. Ono moze primiti, takode,
snage strategijskog formata. Nalazi se u cel ini u prosloru
zernalja Varsavskog ugovora.
Jadranska uraia su velika presedlina izmedu Alpskog i
Dinarskog orogens, sa najuznn delom na Postojnskorn sedlu.
U sircrn smislu u ova vrata se maze uvrsl iIii Delnicko sedlo.
Nazivaju se J adranska vrata zato sto predstavljaju izlaz po-
savskih i panonskih zemalj a na J adransko more, odnosno
prolaz iz Severnog J adrana i Padske nizij e za Posav:inu i Pa-
noniju. Taj objekat se u celina nalazi na prostoru J ugo-
slavije.
.
'80
Moreuzi (Bosfor i Dardaneli) su geostrategijski objekat
koj ise kao takav najvise u proslosti potvrdivao. Rastavljaju
Evropu iAziju, spajaju Crno i Egejsko more. Iz tih jedno-
stavnih oi.njeniea proizlaee geostrategijske poslediee 'koje se
svode na vrata crnomorskih zernalja Varsavskog ugovora pre-
ma Sredozernnom i drugim morima, na prag kojeg treba sav-
ladavati da bi se ostvario prelaz iz Azije u Evropu i obratno.
Nalazi se u celini pod ingerencijom Turske, ali je prolaz ( plo-
vidba) kroz Moreuze regulrsan medunarodnim sporazumorn.
Egejslca ostrva rasuta izmedu Grcke i Turske irnaju kon-
stantne geostrategijske vrednosti. Ona Sll most izrnedu Bal-
kanskog i Maloazijskog poluostrva. Iako Sill .u eelini podrucje
natovskih zemalja ( Grcka i Turska) ona su jedno od najizra-
ziuijih zarista potencijalnih sukoba, i to izrnedu zernalja koje
pripadaju istorn vojnopolitickom savezu. Osnovni problem je
u pravima obalskih drzava na podrncrje, odnosno na iskoris-
cavanje podrnorskih izvora nafte. U medublokovsklm relaci-
jama Egejska ostrva predstavljaju dubinu pretpolja sa sre-
dozemne strane ka Moreuzima. To pretpolje je geostrategij-
ska prednost natovskih zemalja u odnosu na zemlje Varsav-
skog ugovora, ukoliko bi u opstern sukobu doslo do Iorsiranja
Moreuza, odriosno proboja u sredisnje delove Mediterana.
Otrantska vrata, sirme oko 40 nautickih milja, imaju
geostrategijski znacaj, pre svega, zbag svog polozaja. Ona su,
zaista, vrata J adrana iz J onskog odnosno Sredozemnog mom.
.Obalske drznve u Otrantu Sll Italija, natovska zemlja, i Alba-
rrija koja nije svrstana u blokove, ali je antagonisticki nastro-
jena J prerna nesvrstanorn svetu ukljucujuci i J ugoslavlju.
Svaika vrata Sill .grlo, pa i Otraratska vrata, kad je u pitanju
komunikacija morern. Njihovim zatvaranjern, ukoliko bi to
bilo moguce, J ugoslavija hi mogla biti onernogucena u ostva-
nivanju prekomorskih veza. Zato je J ugoslavija posebno zai.n-
teresovana za slobodu prolaza kroz sve tesnaee sveta, a pose-
bno kroz Otraubski tesnac. Obrant je takode podrucje gde se
Apeninsko poluostrvo najvise priblifilo Balkanskom poluos-
trvu. To znaci, da bi upravo preko njega bilo najlakse ostva-
rivati skokove s jedne na drugu stranu.
Zbog potcncijalnog znacaja i polnzaja gcosbrategijskih
objekata i prirodnih dispczicija u reljefu mogu se izdvojiti
osnovmi kornunikacijski spojevi, posebno oni koji su polozeni
izmedu ebjekata sto pripadaju antagonistickim vojnopoli bi-
ckim savezima. Ti spojevi su u stvari geostrategijski pravci
na balkanskom prostranstvu. Mogu se izdvojiti dye vrste
pra:vaea - transbalkanski i intrabalkanski.
e 81
(
{
Transbalkanski prauci su Padsko-panonski i Donje Po-
dunavlje - Moreuzi. Oba pravea irnaju karddrialno znacenje
u okvirirna J uznoevropskog vojista.
Padsko-panonslci pravae spaja dye najvece koncentr acijske
prostorije u J uznoevropskom vojistu - Padsku i Panonsku ni-
ziju. Prva je u okvirirna natovske Italije, a druga u okvirima
Madarske iRumunije, zemalja VU, sa izuzetkom jusnog ruba
koji pripada nesvrstanoj J ugoslaviji. Osa pravca je polozena
preko Postojnskih vrata ( J adranskih vrata), Ljubljanske ,lwt-
line, a obuhvata takode sire podrueje Zagreb-c-Karlovac-i-Si-
sak, U odnosu na Balkansko poluostrvo pravac je rubno
polozen, marginalan. Ali, u mogucem blokovskorn sukoblja-
vanju na J uznoevropskom vojistu ima kardirialno znacenje.
Za J ugoslaviju je posebno znacajan, jer je postavljen preko
severozapadnih delova nase zemlje. Forsiranje tog pravea
5 jedne il.i druge strane znacilo bi uvlacenje J ugoslavije u
ratni vihor, odnosno suprotstavljanje snagama agresije bez
obzira s koje strane dolazila.
Pravac Donie Podunavlje - Moreuzi je, takode, trans-
balkanski i U odnosu na Balkan je marginalnog polozaja. Me-
dubim, i ovaj pravac irna kardinalnr znaca] u medublokov-
skom suceljavanju. Moreuzi kao strategijski objekat upr avo
su najvise ugrozeni na tom pravou. Analogni zakljucak se
moze izvuci kad je u pitanju bezbednost prostora Donjeg Po-
dunavlja. U odnosu na J ugoslaviju taj pravac svakako ima
rnanji znacaj ad prethodnog.
lntrabalkanslci pravci su polozeni unutar balkanskog pro-
stora, najvecim delom u .Iugoslaviji. ani predstavljaju spoj
Pancnske nizije sa Sredozemnim morern (J adranom i Egej-
skim mOTem) , ahi izvan kardinalruih pravaca. Postavljeni su
uglavnorn meridijanski. Osa pravca je Velika Morava, sa nas-
tavkorn do Niske kotline. Odavde se pravac racva, i to - do-
linorn Nisave u dolinu Marice ( Ni sausko-mari cki pravac),
dolinom J uzne Morave preko Preseva u dolinu Vardara ( Mo-
rausko- VaTdaTslci pravac) ipreko Kosova -u Severnu Albaniju
(Kosousko-drimski pravac).
Intrabalkanski pravoi su manjeg kapaciteta ad kardinal-
nih transbalkanekih pravaca. Oni su uglavnorn dolinskog ka-
raktera, stesnjeni cesto visokirn planinama, kao sto je to slu-
caj s nisavskim, juznomoravskirn ikosovsko-albanskim delom.
Zato bi po vojnogeografskoj klasifikaciji ovi pravci mogli
nositi oznaku geooperativni, i1i operativno-strategijski pravci.
lako su intrabalkanski oni u blokovskorn sukobljavamju mogu
biti transbalkanski, jer povezuju Panonsku niziju sa J ad-
ranskim i Egejskim rnorern. To znaci, da bi ovi pravci mogli
posluziti zemljama Varsavskog ugovora u teznji za izbijanjem
na obale Mediterana, kao i zernljama NATO u sprecavanju
ostvarivanja 'prodora sa severa, odnosno pr.i Iorsir anju pra-
vaca sa juga radi ostvarivanja ciljeva eventualno u Central-
nom evropskorn vojistu. U oba slucaja prostor balkanskih
drzava, a narocito J ugoslavije iAlbanije, sluzio bi sarno kao
tranzitna prostorija, sto ne znaci da ne bi bio i operacijska
osnovica za ostvarivanje sukcesivnih ciljeva prema severu
ili prerna jugu.
Balkansko medit eranst vo
Postavlja ee pitanje: Kolrko je Balkansko poluostrvo
mediteranski proslor? Da bi se 11a njega odgovorilo potrebno
je utvrditi kniterijume za marifimnost bilo kojeg kopnenog
podrucja. ani mogu biti fiziokogecgrafelci, ekonomskogeograf-
ski ivojnopomorski. Za ovu priliku se izostavlj aju ekonomsko-
geografski kri terij umi. Teziste j e svakako na Iizickogeograf-
sloirn kriterijumirna: geografski polozaj, ekspozicija terena
prema mom, prohodnost i komunikativnost, obalski pojas,
obalska linija, insulitet, hidrografska povezanost kopna i mora
( recna mreza) i klimatski uticaji mora ( dubina prodiranja
maritdrnnog klimata). Svaki od navedenih kriterijuma zahteva
posebnu raspravu. Detaljnije bavljenje rijima prevaziIazi
okvire ovog rada, pa ce biti odabrani samo kriterijurni koji
omogucavaju da se dode do odgovora na pitanje maritim-
nosti, odnosno mediteranstva balkanskog prostora.
ad cebirivelika mediteranska poluostrva Balkan je naj-
manje mediteranski. Pirinejsko poluostrvo je ne sarno sre-
dozemno vec -i atlantsko: nalazi se na spoju dva najfrekvent-
nija podrucja ( atlantsko isredozemno). Apeninsko poluostrvo
zauzima centralni polozaj na Sredozernlju. ana je dzinovski
gat koji pregr aduje Sredozemno more, taka da se zaista
sredozernne pornorske komunikacije sticu na obalama ovog
poluosbrva. Mala Azija je po polozaju najbliza klasicnom
Bliskom istoku, okruzena je sa cetiri mora ( Crno, Mramorno,
Egejsko j Levant-sku more). Balkansko poluostrvo je kao
klin zariven izmcdu centralnog i islocnog deja Srcdozemnog
mora, okruzeno sa pet mora ( J adransko, J onsko, Egejsko,
Mramorno i Crno more). Ali, rnediteranske prednosti polozaja
acinose se uglavnorn sarno na groki deo poluostrva. Severni
82 G
I
i
83
,I
(
delovi su tol.iko povezani sa srednjorn i istocnorn Evropom da
se dovodi u pitanje poluos.trvsko svojstvo; kOJ lJ tinentalnost je
veoma Izrazena. Ekspoeicija terena prema mom je takcde
razliclta na cetiri poluostrva. ana je najslabija na Balkanu.
ad Istre pa sve do Moreuza plarrinski venoi se strrno dizu
duz obale, ostavljajuCi rnestirniono sir! prostor u Ravnim ko-
tarima, severnoj Albaniji, u solunskom zaledu. Primorje
Bugarsko je vise otvoreno prerna moru. Mala Azija je slicne
ekspaniranosti prerna moou, al.i su zato Apeninsko i Pirinejsko
paluostrva daleko balje otvoreni.
Upravo, otvorenost prirnorja, njegava visina, osnovnl je
uslov za prcdiranjo klirnatskih uticaja smora na kopno,
odnosno u unutrasnjost poluostrva. Na Ba\:kanskom poluos-
trvu maritimni prodori ISU dolinama reka koje izbijaju na
more ( Neretva), kao i depresijama koje sc javljaju u pri-
rnorskom reljefu ( preko skadarskog podrucja u dolinu Zete).
Primorje Albanije, Gr6ke i Bugarske omogucava jaci prodor
maritimnih vazdusnih rnasa, tako da SlU klimatski uticaji
smora izraeitiji. Druga velika mediteranska poluostrva su
manje zatvorene unutrasnjosti, pa su klimatski uticaji mora
vise prisutni u sr'edisrijirr; poluostrvsktm delovima.
Prohodnost i komunikatiimnsr je neposroclno povezaua
sa el{spozicijom terena prema menu.' Za10 se odmah maze
konstatovati da je ana najslabija na Balkanska'lTI poluos trVIU,
jer je prilaz s mora ka unut'raSnjoSiti otezan zbcg uporednog
pruzanja planinskih venaca, Sarno 'retke recne doline omo-
gucavaju izgradnju komunikacija lroje povezuju more sa
dubljirn zaledem. Prohodnost je otezana kraskom prirodom
Dinarida, visinorn i vertiJ kalnam razJ Udenoscu sarskih i pind-
skih planiria. Iako su i u Malo] Aziji planirrski venci polozeni
longitudinalno u odnosu na obale Crnag i Levantskcg mora,
ovde je prohodnost i komunikativnast bolja.
Obalski pojas zajedno sa obalskom Iinijorn i ostrvima
svakako je najznacajnij] cinilac ma.ritimnosti jednog pad-
rucja, pa i Balkanskog i drugih rnediteranskih poluostrvas
Za raevijanje luoke infrastrukture, pcmonsks industrije ( bra-
dogradnja, preradivaoka industnija, meta1urgija na bazi uvoz-
nih sirovinn, Iurlsticka infrastruktura) noophodno je imali
,dovaljno prostora na obali. Taj prostor mora bi ti upotrebljiv
za pomorsko gradevinarstvo, sto znaci kaliko-taliJ ko ravan,
cvrst, dreniran. Njegov kontakt s morem breba da je obez-
beden, zavisno od namene izgradenih objekata u obalskorn
pojasu. Sto je vise takvog prostora, to' je veca mogucnost
koriscenja mora kao medijuma (u privrednorn, rekreativnom,
pa i vojnorn smislu).
Balkansko poluostrvo nema dovoljno obalskog pojasa koji
bi se mogao vrilorizovati u privrednom, rekreativnorn ivoj-
nom smislu. TO' narocito vredi za dinarsko primorje u kame
se prirnorske padine cesto neposredno spustaju u morske
dubine. Povoljnija je situacija u albanskom ( bez obzira na
rnoevarne delove), grckom i bugarskorn prirnorju." Po' polu-
cstrvima najpovoljnijiobalski pojas je na Apeninsknm
poluos trvu , zatim na Pirinejskom i Maloazijskom. Medu
indikatorirna maritirnnosti, na prvo mesto, svakako, treba
stavil iduzinu obalske Li ni je. Calc, ako je obalski pojas visok,
tesko prohodan, nekomunikativan, aka je an rnocvaran, obalska
linija je znacajna. Sarno zavisi ad tehnoloskih mogucnosti
kada ce se i kako valorizovati, odnosno koja ce namena te
valorizacije biti. Sto je obalska linija duza i razudenija ( ho-
rizontalno) to' je maritimnost kontinentalnog, a narocito pri-
morskog podrucj a vise artikulisana.
Balkansko poluostrvo ima ukupno 6086 km kontinentalne
obalske Iimije ( J ugoslavija 2092, J \lbanija 391, Grcka 3258
i Bugarska 345 krn). U celini obalska lirrija Balkanskog
poluostrva je sitno razudena, s mala velikih, ali sa mnostvorn
malih zaliva i uvala. .
Insulitct se neposredno ukljucuje u razudenost, ako su
u pitanju kontinen tska ostrva, tj. ako SlU ana u neposrednoj
blizini kopna. Balkansko poluosbrvo je veorna bogata ostrvirna
( J ugoslavija ima obalsku liniju ostrva 4024 km, Albanija 15,
Grcka 4104 km), sa obalskorn linijom ad 8143 km. Ukupna
obalska linija Balkanskog poluostrva je 14229 km.
Radi poredenja maritimnosti navode se podaci za medi-
teranska poluostrva a odnosu povrsine poluostrva prema
duzini obalske linije: Balkan 37 :km
2
/ km obale, Apeninsko
poluostrvo 51, Mala Azija 139 i Pirinejsko poluostrvo
258 km2 na kilometar obalske Iinije. Prerna ovom kriteri-
jumu Balkansko poluosurvo je nnjmedlteranskije. Medutirn,
iako je indlkator duzine obale na prvom mestu, po kriteri-
jumima maritirnnosti, on nije dovoljan da preovlada sve
1 Probodnost Ie pojom koJ I oznacava optu proloznost Icrenom, 0 komu-
ntkaUvnost prolnznost 611mo kUll1unlkocljomo ( putevtmn I zcleznlcomj.
2 Crno more J e perlmediteransko more, pa J e i Dugarska analogne
kvallfikaclJ e.
3 Obolskl pojos Ie deo kopna u ncpnsrednorn konlnldu 6 morem. No
njemu se vrsi aglomeraclja stnnovntstva i privrednlh akttvnustt ko] e su po-
veznne s morem.
84
85
(
cstale kriter.ijume, pa se zato na kraju ovog dela rasprave
maze zakljucit] da Balkansko poluostrvo u globalu ima manje
maritimnosti, da ima slabije izrazeno mediteranstvo ad Ape-
ninskog i Pirinej'slmg poluostrvn, a svakako jace od Malo-
azijskog poll1.los1J rva.
rem nego J .. ugoslavija. Drugi su razlozi sto ta zemlja nema
svoje pomorske tradicije, sto je stvarno mnogo slabije po-
morski razvijena od J ugoslavije.
Grcka ima relativno malo drzavne povrsine u odnosu na
duzinu obalske linije ( sarno 18 krnv/ km obalske linije), vise
nego dvostruko manje ad J ugoslavije. Medutirn, vertikalna
razudenost Grcke, transverzalnost obale sa krupnim zalivima,
mnostvo ostrva u blizini kopna, a posebno zagnjurenost u
istooni Mediteran izrnedu Egejskog i J onskog mora, cine
ad ove zemlje jedrru od najmaritimnijih na svetu, a naj-
mediteranskijorn u Sredozernnorn moru. '
Veliki koeficijent razudenosti jugaslavenslce obale, kao i
naglaseni insulitet, cinjenice 6U koje blagotvorno uticu na
razvijanje pornorstva. Istorija je zabelefila da su se na na-
sim ostrvima i obali razvijale pomorske drzave u dalekoj
proslosti, da su ovde Iliri imali svoje drzave, Fenicani trgo-
vaeke faktorije, Grci kolanije ( polise). T'rgovalo se izrnedu
ostrva i kopna, a bila je razvijena trgavina i .s udaljenim
zemljama ( Levant, Sicilija, Pir inejsko poluostrvo). Upravo
bogatstvo uvala i malih zaliva omogucavalo je izgradnju,
bora-yak i sklanjanje brodova i camaca, razvijanje infrastruk-
tura odgovarajucih stepenu tehnicke ( proizvodne) razvijenasti.
Danasnje jugoslovensko pornorstvo ima svaj snazo i0'510'-
nac upravo .u rnzudenosti odnosno insulitebu nase obale.
Razvijeni su veliki lucki centri, snazna je pornorska privreda.
Upravo preko obale J ugaslavija je sirorn atvorena prema
svetu.
I J ugoslovenska ratna mornarica ima najpouzdaniji oslo-
nac upravo na ovakvoj obali sa ostrvirna. Nekoliko otockih
nizova poredalo se dspred obale. Taka, snage ratne rnornarice
imaju mogucnosti da se koriste prastranim unutrasnjirn
( kanalskirn) vodama, da budu zasticene ad udara mora i
vetrova, da koriste prclaze za isturanje udarnih snaga prerna
agresoru koj ibi se priblizavao nasirn obalama, da postavljaju
na ostrvima :i obali ,kapna elemente odbrane, artiljerijske,
raketne i osrnatracke sisteme koji ornogucavaju kontrolu,
zajedno sa Ilotnirn pornorskirn snagama, svih prilaza nasoj
obali sa otvorenog mora.
Visoko i krasko planinskc zalede u proslosti bilo je
elernenat razdvajanja primorja od dubljeg zaleda. Upravo
dinarski venci su uslovljavald posebno dernografsko, etnicko,
migraciono, kulturno i civilizacijsko kretanje Ijudi u jugo-
slovenskorn primorju sa ostrvima, U odnosu na kretanja u
dubokom konbinentalnom zaledu. Dugo su kroz istoriju po-
Jugosl ovel l sl w uhalsko mediternnstvn
Najkraee ( vazdusno) rastojanje izmedu lcrajnjih tacaka
jugaslovenSike obale ( uvala Sv. J ernej, kod Kopr a _ usee
r. Bojans) iznosi 628 km. Kaeficijent razudenosti jugaslaven-
ske obale moze se dobiti ako se stvama duzina obale ( kapna)
podeli s najkracirn rastO'janjem, tj. 2092: 628 = 3,3. TO' znaci
da je nasa obala uise nego trostrulco duza ad najlcraceg rzz-
stojanja.
Ostrva poiacovaju razudenosr svojom brojnoscu ( 1233)
i svojim obalama ( 4024 krn). Da hi se dobila skupna razude-
nest obale potrebna je ukupnu duzinu obalske linije
( 2092 +4024) podeIiti s najkracirn rastoianjern ( 628). Taka
se dobija kaeficijent 'ra~udenosti od 9,7, sto je jedan od naj-
vecih kaeficijenata ,P'rirnorskih zemalja sveta, Skoro deset
puta je nasa obala duza ad najlkraeeg rastojanja.
Uporedimo Ii obalsku liniju sa ukupnom povrsinom bal-
kanskih drZava doblcemo sledece vrednasti: Grcka 18 km~/
/ km obalske Iinije, J ugoslcwija 42 km~Jkm obalske linije,
Albanija 71 kmvilorn obalske l.mije i Bugarska 322, krnt/ krn
abalske linije.
Grcka irna najmanje drZavne povrsine po kilometru obal-
ske linije, J ugoslavija je na drugom mestu sa 42 krn", a naj-
vise povrsine ima Bugarska.' Taj pokazatelj bi bio vrlo
znacajan kad ne bi bilo orografskih prepreka pradiranja
mediteranstva u unutrasnjost zemlje.
Upravo na primerni balkanskih zemalja rnoze se posma-
irati uticaj prepreka u reljefu na prodiranje maritimnih
uticaja, ito' ne sarno klimatskih.
Albanija ima visoke sarsIro-pindske planine koje Ise
uparedno protezu sa obalorn, aIi u dubokorn zaledu obale,
bar kad je u pitanju severni i srednjt dco zemlje. Albansko
primorje je siroko, bogato rekama, dobra navadnjavana.
Plodno je, pa su se ovde .razvi l.i glavni privredni i demograt,
ski .potencijald zemlje. Zato je Albanija, iako ima skoro dva
puta vise drzavne teritarije po' kilometru morske abale u
odnosu na J ugaslavijru objektivno u baljem kontaktu sa rno-
86
87
( .
stojale drzavne granice na planinskim vencirna koji dele
primorje od zaleda, Danas je sve to daleka proslost. Savre-
mena tehnologija je omogucavaln izgradl1ju tTansverzalnih
saobracajnlcn, puteva, zeleznica. tunela, moslova, vijadukata,
kojirna se geografske pregrade sve vise premoscu]u, a jugo-
slovensko primorje sve jace povezuje sa svojirn posavskim
i panonslk:im zaledem. J ugoslovensko mediteranstvo sve vise
dolazd do izrazaja, a pomorska orij entacija postaje dorninun tna,
uparedo sa podunavskom.
Balkanskog poluostrva. Osnovni pravci dejstava bi bili vec
istaknuti pravci.
Pregrada koja deli zernlje VU ad Sredozernnog mora
je sacinjena od blokovskih zernalja Itahije, Grcke iTurske,
ali i ad jas dye zernlje koje ne pripadaju blokovirna -
J ugoslavije i Albanije. Nema sumnje da Sovjetski Savez nece
dozvoliti da njegove snage 1I Sredozernnorn rnoru ( pornorske
i pornorsko-vazdusne) budu otsecene, prepustene na milost
i nernilost pomorskirn snagarna protivnika, da njegove po-
morsko-va~duhoplovnebaze ( koliko ih ima) u prijateljskim
i saveznickirn zemljama na obalarna Sredozemnog mora budu
ugrozene, da jacaju potencijali protivnickog bloka na opera-
cijskoj osnovioi sa koje maze biti napadnut. I u ratnorn
sukobu on ce nastojati da ima sIobodan prolaz svojih trgo-
vaokih brodova kroz Moreuze, pa i dalje iz Sredozemnog mora.
Apeninsko poluostrvo je sarno posredna prepreka u sov-
jetskim interesima na Sredozernnom moru. Izrnedu Italije i
zemalja VU su dye drzave - J ugoslavija i Austrija. Ali, iz
Panonske nizije je najkraci pravac do Severne Italije, taka
da bi i Italija mogla biti meta u slucaju blokovskog obracu-
navanja. Grcka se u odnosu na pretnje sa Istoka nalazi iza
leda J ugoslavije. Izduzenost rnoravsko-vardarskog pravca je
prevelika da bi se doprlo sa severa na obale Egejskog mora.
U reljefu izmedu Panonske nizije i Egejskog mora irna pre-
vise prepreka na kojima bi svakako bio pruzan otpor. Medu-
tim, 'Ova nepovoljna okolnost se nadoknaduje cinjenlcorn da
se Buqarska u svom juznom delu priblizava Egejskorn moru
na sarno 50 do 100 km ( uski pojas Trakije), a Moreuz i su,
takode, na domak teritorije .Bugarske. U Crnom moru sovjet-
ske pomcrske snage svakako imaju prevagu. Ocito je da su
Mal'euzi,kao geostrategijskJ i objekat najvise ugrozeni upravo
na jednorn ad kardinalnih balkanskih pravaca Donje Podu-
navlje - Moreuzi.
Cmornorske zernlje VU ne bi resile problem izbijanja
na Sredozernno mare, cak i u slucaju ovladavanja Moreuzirna.
J uznije se postavlja citav niz prepreka u vidu egejskih
ostrva. Da bi pomorsko-vazduhoplovne snage prosle kroz
Egej treba ovladahi svakim ostrvom, treba vrsiti na hiljade
desanata, A to 111'Olzeda bude sizifovski tezak posao. Ako se
ovoj cinjenici doda ipoznati spor izmedu Grcke iTurske oko
podmorja ostrva, onda se znacaj Egeja jos vise pojacava,
Zato 5U oni jedan ad snaznih geostrategijskih objekata u
sirern balkanskorn prostoru.
J nterblokovsk! puloza] J ugoslavije kao bnlkanskn j sredozcmne
drzave
Letirnican pogled na geografsku kartu pokazuje da su
zemlje Varsavskog ugovora odvojene od Sredozemnog mora,
da su geostrategijskj objekti Mediterana Moreuzi, egejska
ostrva, J adranska vrata i Otrantski tesnac izvan dornasaja ze-
malj a Varsavskog ugovora, pre svega Sovjetskog Saveza,
korne je bezbedan iclaz na Sredozemno more potreba koja
nema alternative u miru i u ratu.
Sovjetski Savez nastavlja sa mediteranskom politikorn
carske Rusije koja se Izbcrila najpre u 19. veku za Krim i
cnnornorske cbale ikoja se narnetnula kao nezaooilaznl cini-
lac resavanja tzv. istocnog pitanja ( bolesnika na Bosforu)
iodnosa rnedu novonastalim balkanskirn zernljarna. ucilju
otvaranja bczbednijih pornorskih putevn preko jedinog toplog
mora na svojim obalama ( Crnog i SredozemnOlg mora) Sov-
jetslci Savez je postao zastitnik ranijih kolo:nijalnih posed a
u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, uz pornoc savremenih
socijalistickih zracenja, ali i pruzanja politicke i materijalne
pomcci. Njegova mediteranska flota je najmarkantniji pred-
stavnik sovjetskih interesa na Mediteranu. Nerna nikakve
sumnje da bi u globalncm blokovskorn sukobu Moreuzi bili
zatvoreni za sovjetske ratne i trgovacke brodovc, da bi naj-
znacajnija vrata Sovjetskog Saveza i zemalja VU bila za-
bravljena. Zemlje NATO bi nastojale da neutralisu sovjetsku
sredozemnu flatu, njene dornacine na Sredozcmnom moru,
da od Mediterana stvore operacijsku osnovicu za udal' u bole
geostrategijskim potencijalima zernalja VU, uporedo sa od-
branorn na kri ticnom centralnom evropskom vojisbu, Glavni
ciljevi NATO bi tada bili Panonska ndzij a i Donje podunavlje,
dakle objekti u zahvatu J uznoevropskog vojista, odnosno
88
89
11,1
I
I
I
IIII
".I
i
I
I
i
I
'I,
".
(
TUTS/W, smestena na Maloazijskom poluostrvu, prava je
brana eventualnoj sovjetskoj penetraciji u topli Mediteran.
ana je cuvar Moreuza i znacajan cinilac odbrane egejskih
ostrva. Tom preprekom se rnoze ovladati samo u globalnorn
ratu izrnedu blokova uz angazovanje masovnih snaga kopnene
vojske, avio-raketnih ipomorskih snaga, sto znaci u radikal-
nom ratu.
Najzad, postoji rnogucnost koriscenja pravca sa severa
istocno od Turske, preko J ermenije, Kurdistana i Sirije na
Bliski istok. Taj pravac je veoma izduzen. Ne bi se mogao
koristiti cak ni sarno kao vazdusni pravac, [1 cla se ne povredi
suverenitet natovske Turske i nesvrstanog' ali antisovjetski
nastrojenog lrana ( uz prebpostavku blagonaklonosti Sdrije).
Jugoslavi ja i A lbani ja ne pripadaju blokovskim forma-
cijama, a nalaze se kao Iizicke prepreke izrnedu zernalja VU
i Sredozemnog mora. Forsiranje panonsko-padskog pravca
znacilo bi uvlacenje J ugoslavije u ratni vihor, bez abzira na
cinjenicu sto bi verovatni cilj snaga iz Panonske nizije bio
Padska nizija, a ne sama teritorija .Iugoslavije. Annlogan
zakljucak se namece u slucaju forsiranja rnoravskog, odnosno
mcravsko-kosovsko-drimskog pravca. Zaista, ~jugoslovenska
obala je bogata ostrvima, zalivima, veoma pogodna za bazi-
ranje pomorskih snaga, dcao operacijska osnovica za udare
na otvorenorn J adranu, pred apeninskom obalom, u Otrant-
skarn tesnaou. Albanska obala jos vise povecava te moguc-
nosti.
Otrantska vrata, kao geostrategijski objekat, ostaju prob-
lem za pomorske snage .koje hi isplovljavale iz J adrana u
J onskom morn, cak i kada bi Albanija bila neubralisana kao
protivnicka strana. Osloncem na otrantsko primorje, posebno
na pomorske baze Taranto i Brindizi, Otrantski tesnac 5e lake
maze kontrolisati, cak i u njegovom dubinskom delu ( pod-
rnornice), .iako je malo verovatno cia bi se mogao zapreciti.
Bez obzira na cinjenicu da J ugoslavija iAlbanija nisu
vezane ugovorirna za blokove, one su podrucje pojacanog
interesovanja jedne i druge strane. S obzirom na koncepciju
opstenarodnog rata, J ugoslavija bi svaki pokusaj koriscenja
svoje teritorije u medublokovskorn obracunavanju, srnatrala
agresijom, pa bi saglasno tome angazovala celokupne raspo-
lozive efektive u odbrani. Albanija, Iooliko je poznato, ima
slicnu koncepoiju odbrane. Za svakog napadaca, dolazio sa
Zapada ili Istoka, obe teritorije bi lako mogle biti kost u grlu,
bez obzira ria rnasovnost agresorovih ljudskih i tehnickih
potencij ala.
90
I
I
Aka bi se zanemarila cinjeraica beskomprornisnog otpora
pri odbrani vlastitog suvereniteta na jugoslovenskorn prostoru,
ni jedna blokovska str ana ne bi mogla biti ravnodusna pred
agresijom na J ugoslaviju. U pitanju su geostrategijske pro-
mene situacije koje bi se odrazavale na stabilnost jedne ili
druge strane u J uznoevropskorn vojistu. Istok se ne bi mogao
pomiriti sa cinjeniccm da lTllll se Zapad nade u Panonskoj
niziji, niti bi se Zapad mogao pomiribi sa cinjeniccm da mu
se Istok nade 11 J adranskom moru i Otrantskim vratima.
J ugoslavija svakako ne zeli biti Vijetnam, rii Koreja. Njena
pulitika je usmorcnn na rniroljubivu koegzrstenciju, 11adobre
politicke, ekonornske, kulturne i druge odnose sa susedima,
ali isa vodecirn silama u svetu. ana cmi sve da do sukoba
ne dcde. Istovrerneno ona se priprerna na odupiranje svakom
ko bi posegnuo za njenom teritorijorn, ko bi ugrozavao inte-
rese njerrih naroda.
Relutlvnost bnlknnskog i jugoslovenskug prustora kao prepreka
Iz dosadasnje rasprave maze se izvuci zakljucak da je ill
geostrategijskom smislu Balkansko poluostrvo najznacajnije
od ceti ri velika sredozemna poluostrva. Na njemu se nalaze
teritorije oba bloka j dye riesvrstane zemlje. Na drugirn
poluostrvima su sarno natovske zernlje. Balkan je jedino
poluostrvo Sredozemnog mora ma kojem se dva bloka granice.
On se na1azi na juznom delu Evropskog ratista, odnosno u
J uznoevropskom vojistvu. Nerna sumnje da je napetost 1Z-
medu antagonistickih blokova najveca u Centralnom evrop-
skarn vojisbu. Tarno su koncentrisane i najjace snage oba
potencijalna .protivriika. Medutim, bilo bi nekorektno predvi-
dati da bi se u eventualnorn sukobu glavna bitka vodila u
Centralnom vojistu, odnosno da je J uzno vojiste, pa i ceo
balkanski prostor, marginalnog znacaja u blokovskom sukob-
ljavanju. Bitke su se kroz istoriju redovno odvijale udarirna
u bokove, obilaonirn manevrima, a ne tamo gde se nalaze
najvece koncentracije protivnika. ad dva bocna evropska vo-
jista ( Severna i J uzno) ova drugo je po svorne polozaju, pa
i pravcirna dejstava i objektima geostrategijskog znacaja,
svakako vaznije.
Velicina i Iizionornija balkanskog prostora, posebno nje-
gOY polozaj u odnosu na Evropu i Mediteran, u odnosu na
vojnopoliticke saveze je kategorija koja se mora tretirati
kao promenljiva velicina. Cinjenica je da se fizieki prostor
91
Balkans ne menja milenijumima, odnosno da su fizicke pro-
mene zanemarljive. Ali, aka se prostor ne menja menjaju
se odnosi, rnenja se tehnologija, proizvodna sredstva i nad-
gradnj a ( ideologij a, poli tika, kultura). Vec vsarn poj ani geo-
strategija implicira promenljivost, tj. posmatranje prostora sa
stanovista drustvenih cinilaca. Polazeci upravo ad tih premisa
geostrategija Balkaria se maze posmatrati kao promenljiva
velicina sa stanovista tehnologije i sa stanovista politrke.
Razvojern tehnologije opada znacaj pojedinih crta u pri-
rodnoj fizionorniji prostora. Orograf'ske prepreke se danas
lakse savladuju nego juce. Avio i raketna tehnologija unele
su nove kvalitete u oruzanirn sukobirna, odnosno utretiranju
pravaca, prepreka i pregrada u reljefu. Sa podmornica i
brodova raketama srednjeg dometa mogu se ugroziti objekti
udaljeni oko 5000 krn. Brodovi i podmornice iz J onskcg i
Tirenskog mora mogu tuci povrsinske ciljeve na prostoru sve
do Lenjingrada iMoskve. I obratno.
Avijacija ihelikopteri sa nosaca aviona i obalskih aero-
droma irnaju radijus dejstva do hiljadu kilometara. Sa
aercdrorna u Madarskoj i Bugarskoj mogu se iz vazduha
napadati ciljevi u srednjern i istocnom Mediteranu i obratno.
Helikopterima i avionima mogu se za relativno kratko vreme
prebacivati na udaljenosti do 500 krn citave padobranske
divieije, dakle u duboku pozadinu protivnika. I kopneria
mehanizovana sredslva su dobila na pokretljivosti. Pravci
dejstva su se prosirrli i produbili. Dinarnika dejstava je sve
jaca, pokreti sve brzi. U tame se sastoji relabivnost celog
balkanskog prostora, a posebno njegovih kardinalnih i intra-
balkanskih pravaca.
A ka se balkanski prostor ( gecgrafski) i savremena tehno-
logija ratovanja uzrnu kao konstante, ostaje cinjenica da ih
politika cini relativnirn. Na tom prostoru i tim pravcima
napetost antagonistickih snaga maze biti veca i manja. Ona
cak moze sasvim nestati. Upravo politika J ugoslavije je usme-
rena u pravcu smanjivanja iriestanka napetosti. Miroljubiva
koegzistencija je nada covecanstva. Bez nje covecanstvo
stremi u kataklizrnu. Dakle, prepreke, pregrade i pravci dej-
stava na Balkanu, kao iuopste u svetu ne postoje, aka ljudi
nece da se dele, da se sukobljavaju i unistavaju.
92
(
ill
,:111
MILUTIN CIVIC
o VOJNO - STRATESKIM PRILIKAMA NA
BALKANU
"
I
I
!
,It
,
,
'I
Uoba svetska rata Balkan je imao znacaj vaznog strate-
gijskog prostora evropskog i svetskog ratista, bilo kao plac-
darrn, bilo kao popriste odlucujucih bitaka. S obzirom na poz-
nate limite nosilaca rata, pre svega vojski, strateski parametri
Balkana do kraja drugog svetskog rata bili su prevashodno
odredeni njegovim geografskim i orografskim odrednicama
pravaca upotrebe vojne sile. Od tada su se pojavili i danas
deluju bitno novi cinioci strateskog polozaja i znacaja Balkana
ad kojih neki mogu biti ipotencirani krajem osamdesetih go-
dina. Neki od. njih neposredno odreduju ili bar znacajno uticu
na vojno-politicki polozaj SFRJ , pa zato treba da budu i
predmet nasih pomnih istrazivanja.
Za saurenieni straieski polozaj iznaca] Ballcana iza na-
redne qodiiie bitno je da u savremenim globalnim strategijama
Balkan figurira kao perif'eran prostor, van tezisnih strateskih
ciljeva ipravaca upotrebe glavnih snaga, pa cak i van upotre-
be znacajnih snaga u okvirima celine evropskog ratista. Pored
ostalog, to jasno potvrduje sadasnji ( rnirnodopski) raspored
oruzanih snaga i indicirani razvoj ratnih armija velesila i
blokova.
Aka se uslovno posmatra kao izolovani geografski prostor
Balkan je minorna teritorija sa aspekta impresivnih dometa
mnogih savremenih sistema oruzja i relativno lake pokretlji-
vosti znacajnih snaga u globalnim okvirirna. Apsolutizirajuci
ovu cinjenicu neki jugoslovenski analiticari jednostrano zaklju-
cuju da je bilno umanjen interes velikih sila za ovaj prostor,
neosnovano zapostavljajuci celinu strateskog kompleksa. Oni,
nairne, gube iz vida cinjenicu da su savremene strategije vele-
sila totalne i da takve za potrebe substrategijskih ciljeva
'"
93
(
raspolazu serijom instrumenata substrategijskog nivoa koji se,
zavisno ad potreba, mogu ispoljavati u razlicitim oblicima ( po-
Iiticki i vojni pritisak, sukob takozvanog niskog intenziteta,
vojna intervencija, lokalni rat itd.). To zriaci da i sa stano-
vista ciljeva i sa stanovista uslova, Balkan obiluje pretpostav-
kama i pogodnostima, dakle, i rizicima Involviranja velesila
na substrategijskom nivou. .
Bezbednosne prilike na Balkanu. krajem osamdesetih go-
dina najtieposrednije su odretiene perspekiiuoni uojno-poli ti c-
kili kretanja u sirirn evropskim, a pre svega u juiruieuropslcini
oki ri ri ma. Ta kretanj a su viseznacna,
Nema sumnje da ce se eventualna stabilizacija rnedublo-
kovskih odnosa, a posebno sporazumno otklanjanje rizika nu-
klearnog rata pozitivno odraziti i na prilike na jugu Evrope
i Balkanu. Otklanjanjem Hi udaljavanjem opasnosti ad opsteg
rata, otklanja se opasnost ad mogucih posledica kataklizme
koje bi jedan takav rat imao i za juznoevropske ibalkanske
prostore. Nema, rnedutim, osnove za apsolutiziranje pozitivnih
implikacija ocekivanog medublokovskog i arnericko-sovjetskog
sporazumevanja. Tekuci i projektovani bilateralni pregovori
su ograniceni na dalju stabilizaciju i eventualno vojno dezan-
gazovanje u centralnoj Evropi. J uzna Evropa, ukljucujuci Bal-
kan i Mediteran za sada ostaju van dornasaja tih napora, pa u
doglednoj perspektivi ostaju popriste intenzivnog vojnog nad-
metanja sa permanentnim rizikom njegovog prerastanja u voj-
nu konfrontaciju vecih ili manjih razmera. U tom kontekstu
treba zapaziti bar dva Ci ni oca:
Prvi, u uslovima uzajamne neprobojnosti vojnih bastiona
izgradenih na centralno-evropskom vojistu, strategije velesila
i blokova poslednjih godina izrazito pojacavaju vojne napore
na krilnim vojistirna, pre svega na juzno-evropskom, trazeci
obilazne, odnosno krilne puteve dosezanja protivnickih vital-
nih objekata. Konvencionalne snage na ovim prostorima su
upravo sada u zamahu tehnicke modernizacije. Vezbovne ak-
tivnosti ovde su cak intenzivnije nego u centralnoj Evropi i
cesto imaju karakter demonstracije sile. Vojno angazovanje i
prisustvo pojedinih blokovskih sila u susec1nim kriznim regio-
nima, Bliskom istoku, severnoafrickom obodu i Mec1iteranu,
najneposrednije involvira vojno-blokovsku strukturu i prostor
juzne Evrope sa svim negativnim bezbednosnim poslec1icama i
po nesvrstane drzave.
Drugi. jug Evrope sa Balkanom bogat je autohtonim izvo-
rima konflikata kGOiuslovirna za t;'rTi:'( 'lr~.'j? kJ :1~1ik2.':2. r:d
\H
(
strane velesila. Neka ad tih izvorista su prerasla u aktivna
krizna zarista u kojima vajna sila ima primarnu ulogu. Neki
spoljni izvori procenjuju da je i J ugoslavija potencijalno kriz-
no zariste kae premet teritorijalnih pretenzija nekih njenih
suseda i nepovoljnog razvoja njene unutrasnje situacije.
Sa geo-politickog ivojno-strateskog stanovista, balkanski
okviri su preuski za sagledavanje perspektive vojno-politickog
polozaja SFRJ . Nezaobilazne su, aka ne i presuc1ne neke van-
balkanske odrec1nice tog polozaja: blokovske snage na Balkanu,
politicki i vojno, su integralni deo sirih blokovskih struktura
ciji centri cdlucivanja a upotrebi snaga su van Balkana, na
nivou juznoevropskcg vojista ili celine evropskog ratista; krup-
ne operativnostrategijske grupacije blokova koje su potenci-
jalno orijentisane prema J ugoslaviji stacionirane su vet: u mi-
ru, ili ce biti razvijene u ratu na vanbalkanskom prostoru;
cak i snage sa udaljenijih prostora kao sto su, na primer, sna-
ge za takozvanu brzu intervenciju jesu Iaktor procenjivanja
vojno-politickog polozaja SFRJ .
Za celinu prilika na jugu Evrope ukljucujuci Balkan i Me-
diteran ad posebnog znacaja je evolucija strategija velesila i
blokova. One svoju paznju i sredstva preusmeravaju na vode-
nje sukoba niskog intenziteta kako ne bi provocirale opsti rat,
odnosno direktan medusobni sukob, ali bi se sukcesivno i u
produzenorn vremenskom periodu postizali opsti ciljevi. Dru-
gim recirna, politika sa pozicije sile postaje fleksibilnija uto-
liko sto bira prirnerenija i raznovrsnija sredstva svoje pcdrske.
Sarno bi napustanje politike sa pozicije sile u medunarodnirn
odnosima moglo eliminasti permanentan visi ili manje vidljiv,
pritisak takvog instrumentarija na bezbednost u juznoj Evro-
pi. Ostaje otvoreno pitanje rnogucnosti, puteva i sredstava po-
zitivne promene takvih prilika.
Pi tai i jc optimalizacije jllgoslouensldh odbrambeni li napo-
ra. - Razvoj rnedublokovskih i arnericko-sovjetskih odnosa,
bez sumnje je znacajan za polozaj i bezbednost SFRJ krajern
osamdesetih godina, jer od stanja tih odnosa zavise pitanja
rata ili mira u svetu. Radi se, dakle, a globalnoj dimenziji nase
bezbednosti. Ipak, J ugoslaviju neposredno tangiraju bezbedno-
sni problemi koji su sada u senci velike debate i pregovora
oko americko-sovjetskog i medublokovskog bilansa nuklearnih
i ostalih snagn. Pre svega to su prublemi niskog nivoa bez-
bednosti vanblokovskog sveta ukljucujuci probleme bezbed-
nosti u blizern ili daljem jugoslovenskom susedstVlt--Pr'i-;:.~
(~.,....:\,
( -. , . 95
,:;.: .c' ;')'.. '
\-', ' , x . I~=: 1
\" ; . .' ~j
,(,.,", . \11
" " C:~:~~' -l ... /
I
I
,
I
i
,
I
I
,
:1
I'
I~
I
!
I
l'
I
I
J I
I
i'
II
~
U tom kontekstu, imperativ jugoslovenske bezbednosti je
reafirmacija univerzalnog detanta, njegovim protezanjem na
vanblokovske prostore, vojno dezangazovanje velikih sila sa
tih prostora, protezanje procesa razoruzanja na juznu Evropu,
ukljucujuci Balkan i Mediteran i trazenje bezbednosti podjed-
nako za sve na nizern nivou naoruzanosti, Pritom, mali koraci
IIprirneni mera za jacanje poverenja i bczbcduosti, calc imi-
norne mere uzajarnnog bilateralnog vojnog dezangazovanja, ili
pak prornovisanje vojne saradnje kojom bi se defavorizovao
interes za blokovsko svrstavanje, kao i druge mere lokalnog
ili balkanskog dorneta mogle bi poprimi ti dalekoseznij iznacaj
ukoliko budu valorizovane kao faktor iniciranja sireg [uznoev-
ropskog, mediteranskog i evropskog vojnog detanta. U t0111
pravcu neke inicijative su vet: zacete, na primer, ideje i ak-
cije 0 pretvaranju Balkana u denuklearizovanu zonu, pretva-
ranju Mediterana u zonu mira i saradnje; one su daleko od
realizacije, ali nisu bezizgledne buduci da se.njirna ide u su-
sret urgentnoj potrebi svih drzava ovih regiona da stvaraju
i prosiruju pretpostavke za jacanje sopstvene bezbednosti. Iz
analize bezbednosnih prilika, kao i prirode vojnog cinioca na
ovim prostorima cirri se da objektivno ostaje sirok prostor za
mnoge dodatne inicijative i aktivnosti, posebno u sferi zaustav-
ljanja konvencionalne trke, reduciranja konvencionalnih snag a
i oruzja. Razume se da bi napori koji imaju za cilj vojni
detant na balkanskorn i sirim susednim prostorima bili ilu-
zorni bez paralelnih napora za eliminisanje aktivnih ili latent-
nih izvorista kriza u tom regionu.
U nasim sadasnjim, nepovoljnim unutrasnjim i slozenirn
spoljnim, uslovima, ucvrscivanje i dalje jacanje vojno-politic-
kog polozaja SFRJ na Balkanu i gire 1I svetu nezarnislivi Sll
bez efektivne optirnalizacije njenih odbrambenih napora. Na
nekirn nasirn politickim tribinama sugeriraj u se parcij alne, ne
retko jednostrane i neprimerene osnove modela takve optima-
lizacije. Mogu se zapaziti dve iracionalne krajnosti: jedna se
ispoljava u apsolutiziranju vojne sile shvacene u uzern vojno-
-tehnickorn smislu sa naglaskom na vojno-tehnicki i brojcani
odnos snaga, uz plediranje na balans snaga sa potencijalnim
agresororn, a druga se ispoljava 11 zagovaranju translera le-
zisla napora zemlje sa vojno-odbrarnbene na drustveno-eko-
nomsku oblast, uz objasnjenje da bi drustveno-ekortomsko
slabljenje J ugoslavije istovremeno znacilo slom njenih odbrarn-
benih sposobnosti, te da bi sledstveno tome trebalo izvrsiti
preusmeravanje resursa, zemlje iz vojne u ekonomsku oblast.
96
(
Oba ova polazista su van konteksta realnih unutrasnjih i
spoljnih parametara jugoslovenskog vojno-politickog polozaja.
. Pri utvrdivanju modela optimalizacije jugoslovenskih od-
brambenih napora u narednom periodu potrebno je obezbediti
valorizaciju bar nekoliko elementarnih pretpostavki:
a) Nivo bezbednosti svake driave, pa prema tome i SFRJ ,
u stvarnosli [este rczultanta ukupnih dostignuca manifestova-
nih kao stabilnost u politickoj, ekonomskoj i vojnoj oblasti u
odnosu na njeno spoljno-politicko, ekonomsko i vojno okruze-
nje, sto znaci da je neophodno integralno razmatranje odbrarn-
benog aspekta u sva tri domena, jer to nije iskljucivi domen
ni politicke, ni vojne, ni ekonomske strategije vet: sinteze svih
njih opredrnecene u opstoj strategiji.
b) Elementarna pretpostavka nezavisnosti svake drzave je
adekvatno .. vrednovanje i puno uvazavanje kako unutrasnje
tako i spoljne dimenzije sopstvene bezbednosti.
c) Princip ekonomije odbrambenih napora i princip do-
voljnosti i adekvatne spremnosti odbrambenog potencijala i
snaga zemlje moraju biti uzajamno komplementarni.
d) Realne kategorije jugoslovenskog strateskog polozaja
su protivurecne: dugorocnija perspektiva odsustva velikih ra-
tova u svetu i Evropi na jednoj strani, a na drugoj perrnanen-
tna krizna stanja i rizici lokalnih ratova; afirmacija politike
dobrosusedstva i balkanske saradnje, pojedinacno potvrdena
na jednoj strani, a na drugoj agresivne teritorijalne aspiracije
nekih susednih drzava: afirmacija politike rnanjina kao rno-
stova saradnje na jednoj strani, a na drugoj politika rnani-
pulisanja manjinama u cilju razbijanja J ugoslavije ( slucaj AI-
banije): nesporna snaga koncepcije opstenarcdne odbrane i
celine oruzanih snaga SFRJ na jednoj strani, a na drugoj
opasno slabljenje njene unutrasnje kohezije; povecanje vojno-
-tehnoloskog debalansa kao rezultata intenzivne modernizacije
oruzanih snaga potencijalnog agresora na jednoj strani, a na
drugoj objektivni jugoslovenski limiti u modernizaciji sopstve-
nih snaga. Model optimalizacije jugoslovenskih odbrambenih
nap ora pretpostavlja, dakle i definiciju nacina i sredstava pre-
vazilazenja takvih protivurecnosti, uklanjanja ili ublazavanja
njihovih negativnih implikacija po odbrambenu sposobnost
zemlje.
Balkanska dimenzija jugoslovenskog strateskog polozaja
i bezbednosti krajem osamdesetih godina, dakle, bice primarno
7
97
, -
<.
odredena kako stepenom daljeg razvoja dobrosusedstva isa-
radnje, ukljueujuci domete smanjenja vojnog pritiska na gra-
nicarna, kroz proces vojnog i, pre svega, blokovskog c1ezanga-
zovanj a, tako i stepenom revitalizacije kohezij e j ugosloven-
skog drustva koja je imperativ sadasnjeg trenutka i u dornenu
odbrane. '
RADOV AN VUKADINOVl t
SUPER SILE I ZONA BEZ NUKLEARNOG
ORUZJA NA BALKANU
~
Velike sile, kroz povijest, uvijek su bile zainteresirane za
Balkan kao znacajnu spojnicu Evrope, Azije i Bliskog istoka
i nastojale su u svim fazama balkanske povijesti imati dodat-
no sredstava za svoje direktno prisustvo i1i angaziranje bal-
kanskih snaga u realizaciji vlastitih ciljeva. U najnovijem raz-
doblju super sile su, takode, svjesne vrijednosti balkanskog
prostora, njegovih komunikacijskih i strategijskih prednosti, a
svaka ad njih prisul na je u tom dijelu Evrope razlicitirn sred-
stvirna i snagama. Dva suprotstavljena vojno-politicka saveza
na Balkanu tvore znacajan juzno-evropski front, gdje su su-
<::eljene armije NATO-a i Varsavskcg ugovora, a u vodama
Mediterana plove dvije velike flote super sila, ostvarujuci ci-
ljeve vezane uz globalnu strategiju SAD i Sovjetskog Saveza.
Una toe razlicitih oblika prisustva koje se rnanifestira
u odrzavanju vojnih baza, stacioniranju nuklearnog oruzja,
sprovodenju zajednickih rnanevara, ili pak sarno u dosta for-
malnom sudjelovanju u vojno-politickim strukturama, cinjenica
je da obje super sile s neobicno velikim interesom prate raz-
voj ideja a stvaranju zone bez nuklearnog oruzja na Balkanu.
Drzeci se svojih vlastitih interesa, kao iciljeva vojno-politicke
koaIicije, super sile nastoje odrediti svoja stajalista kako ne bi
bile zatecene realizacijom ideje i kako bi jasno unaprijed sta-
vile do znanja svoje slaganje, odnosno neslaganje s predvide-
nirn rjesenjima. .
Stalna utakmica, koja se odvija izrnedu super sila na Bli-
skarn istoku i na Mediteranu, ne maze ostati bez posljedica i
na najblizern pcdrucju: Balkanu. Uz tu gotovo konstantnu
dimenziju odnosa super sila stacioniranja 112 arnerickih krsta-
recih raketa na Siciliji unosi nov elemenat pojacane nestabil-
98 j '
ii
II
"
, Ii
Ii
'I
,I
II
II
1
I.
I
I
99
RADOV AN PA VIe

PROBLEMI BALKANA I RUBNIII MORA

(TEZE)
Ekonomija igeopolitika su odlucni sadrzaji i utemeljenja,
a politika je samo iZVTSno sredstuo. Ako se radi 0 rneduna-
rodnim odnosima uvijek treba insistirati na dva aspekta: pruo
- njih uvijek cini kompleks pitanja i oni se ne mogu poje-
dnostavljeno ( i povrsno) svesti sarno na sadrzaje politickih
odnosa; pri tome smo u medunarodnim odnosima ekonomske
i geopoliticke ( geostrategijske) sadrzaje skloni staviti na prvo
mjesto: pol iticki odnosi nemaju posebno rnjests, niti znace-
nje - ani su sarno u funkciji ekonomije i geopolitike kao
temeljnih sadrzaja i problema; politicki odnosi zapravo ne
rjesavaju nikakva posebna politicka pitanja - sve ono sto
se maze podvesti pod politicku problematiku zapravo su
neki drugi sadrzaji kojirna se bavi i koji se rjesavaju poli-
tickirn sredstvima; i druqo - osnovno pitanje medunarodnih
odnosa i na Balkanu jest kao i zapravo prakticki svugdje -
pitanje sigurnosti, dakle mira, i to stoga, jer sigurnost i mir
jedini omogucuju gospodarski razvitak, a on je danas ponaj-
vaznija legitimacija rezima pred vlastitim pucanima i vlasti-
tom javnoscu. U uvjetima iscrpljenih mitova i naslijedenih
oslobadilacko-revolucionarno-ideolaskih naboja ekonomske su
moqucnosti iljudske slobode prava mjera stuarima. Ocekiva-
nja iobccanja vise ne znnce nisln, doslo jo vrijcme zn rcnli-
zacije u danasnjici. Pored toga treba naglasiti da su upravo
ekonomska pitanja ona oko kojih su moguci sporazumijeva-
nja i suradnja, cak i u uvjetima vrlo losih ( drugih) poli tickih,
ili cak nedostatka diplomatskih odnosa: dok se, primjerice,
na Balkanu ne mogu rjesiti neki problemi u vezi blokovske
112
'II I,
I'
o'
J
I
II
I
I
'I
,I
(
podjele, ili statusa etnicki manjinskog stanovnistva, moguce
je rjesavati gospodarska pitanja, a to se znatnim dijelorn i
cini.
Balkanski probletni danas su uiieliko igeapolitickog zna-
caja. Pitanja Balkana i danas su dijelom naglasenog geopo-
litickog i geostrateskog karaktera, tj. izazivaju jasnu pove-
zanost teritorijalnih ( lokacijskih i politickih) vojnih pitanja:
ako se radi 0 Grckoj i Turskoj problem je podjela jednog
teritorija ( u Egejskom moru), problem je ofenzivni ili defen-
zivni poloia] grckih atoka uz turske obale, zatim problem je
na Balkanu jos uvijek postojece okruzenje oko kontinental-
nih sila ( Heartland), odnosno nastojanje da se to okruzenje
prevlada; problem je ( potencijalno?) pretvaranje zone izrne-
au jadransko-otrantskog i bugarskog procelja Crnog mora
preko Kosova i Makedonije u jednu etnicki i strateski Ira-
gilnu zonu; politika etnicki cistog Kasova ( Blut und Boden
koncepcija) izrazito je geopoliticki opterecena i to u najnega-
tivnijem smislu - dakle - ocito se radi 0 geopollticko/ geo-
strateskim sadrzajima. Odmah treba naglasiti da su oni u me-
dunarodnirn odnosima najnizeg i inicijalnog znacaja, ali zato
nazalost nisu nista manje vazni i opasni - naprotiv! Pri sve-
mu tome je, dakako, posve razumljivo da je potreban razuman
oprez kako bi se izbjegli problemi u vezi bilo kakvog deter-
minizma.
. . Stabilnost putem interesnili sfera! Problem interesnih
sfera tice se Balkana i to na jedan izraziti nacin: interesne
sfere su u ovom prostoru ( za sada) jasno podijeljene, osim
u slucaju Albanije ( i J ugoslavije koja razumljivo ne maze
biti ukljucena u ovu raspravu zbog svog nesvrstanog statu-
sa). Pitanje interesnih sfera maze se tretirati kao onaj vid
medunarodnih odnosa koji tesko opterecuje globalnu zajed-
nicu opcenito. Lako bi se moglo dokazivati da je borba za
inieresne sjere danas jedan od zapravo najuainiiih. vida va
medunaradnih odnosa uopce i da ce taj aspekt odnosa, naro-
cito rnedu velesilama i velikim silama, i dalje izazivati prob-
Ierne i to u uvjetima kada vise ne maze doci do medusob-
nag vojnog obrncunn, Ocito je do [e borba za interesne sfere
cinilac koji unosi probleme i nesigurnost u medunarodne od-
nose, ali, iako je ovakvo stajaliste prihvatljivo, ana [e ipak
jednostrano; treba, nairne, naglasiti da inieresne sfere moqi i
biti i[aktor stabilnosti imira ito u slucaju aka su politicki,
ekonomski i teritorij alno j asno definirane i presu tno prizna te.
U tom slucaju one pridonose sigurnosti - najbolje se to vidi
&
113
:Ii
,I
1
\
iz ( ne)reakcije Zapada na dogadaje u CSSR 1968. god. Da-
kako, ovakvo ostvarivanje sigurnosti dolazi s desna, dok
bismo, razumljivo, sigurnost radije ostvarivali s Iijeva - ali
- sta je, tu jet
Inzistirajuci na tome da interesne sfere mogu biti cim-
benik i stabilnosti ovdje smo na tragu onih razrnisljanja koja
i u razvoju nuklearno-raketnog ( i svemirsko-orbitalnog?) oru-
zja, dakle maksimaliziranog ili apsolutnog oruzja, ali koje se
ne rnoze upotrijebiti - vide, takoder deterrent koji osigurava
svjetski mir. Moramo nazalost naglasiti da je i ovakvo shva-
canje prihvatljivo, iako i ono Iogicno dolazi s desna - pri-
hvatljivije bi nam bilo osiguranje svjetskog mira na neki
drugi nacin. Cvrsta i priznata podjela interesnih sfera na
Balkanu, dakle, uz posebni polozaj J ugoslavije predstavlja
faktor mira u ovom prostoru; pri tome, sto se tice Albanije,
veci je problem eventualni proces cdredivanja i zauzimanja
cdredenog statusa, nego njezina uglavljena i priznata pripad-
nost nekoj interesnoj sferi. S obzirom na nuznost otvaranja
Albanije prema svijetu u buducnosti balkanski odnosi mogu
biti optereceni novim problernom: tj. ako Albanija ne izabere
izvanblokovski, Hi nesvrstani, status nj ezina pripadnost zapad-
noj ili istocnoj interesnoj sferi imat ce na Balkanu znatne
i nepovoljne geostrateske posljedice. Iako se, dakle, ne zala-
zemo za ideju da se stabilnost postize podjelom i rjesava-
njem interesnih sfera, nuzno je zakljuciti da su od sredine
1950-tih godina interesne sfere na Balkanu odigrale stabili-
zirajucu funkciju. . .
1-, Balkan itzv. soujeiska opasnost. Pitanje sigurnosti na
Balkanu povezano je i sa problemom tzv. sovjetske vojne
opasnosti. Ova bi se tema mogla varirati in extenso, ali uvijek
sa jednim jasnim zakljuckorn: od J 968. god. u Evropi vise ne
postoji sovjetska opasnost u smislu vojno-teritorijalno-inter-
vencionisticke prijetnje sa specificnirn i karikaturalnim shva-
canjirna 0 ogranicenorn suverenitetu ( od cega SSSR odu-
staje 1987. god.), a od sredina 19S0-tih godina ne posloji i
bilo gdje drugdje. Ali, postojat ce i dalje odredeni interesi
tj. za razbijanje okruzenja i trazenje povoljnog izlaza na
tzv. otvoreno Srcdozernlje ( dakle juznije i zapadni]e od
carigradskih Tjesnaca) i trazenje uporista i interesnih sfera
u tom dijelu sredozemnog akvatorija. Pri tome, posebno zna-
cenje ima politika SSSR-a za ocuvanje prohodnosti svih me-
diteranskih, ali i svih drugih pomorskih tjesnaca u svijetu.
Apsolutno su neprihvatljiva i nerealna shvacanja 0 tome da
SSSR ugrozava pomorske tjesnace u svijetu: upravo obratno
114
- njihova prohodnost ubraja se u njegove" temeljne drzai me
inierese sto je i Iogicno jer se SSSR na drastican nacin ub-
raja u tzv. ge9grafsld Ii eruli kepi rane zemlje, tj. one koje ra-
spolazu izlazom na more, ali ne i adekvatnim izlazom na
svjetsko more i koje zbog toga bitno ovise 0pomorskirn pu-
tevirna koji su uglavnom u tudirn rukama.
~ . SSSR i nuklearno oruzje na Ballcanu. Zainteresiranost
SSSR-a za geostrateska pitanja Balkana, navlastito problem
okruzenja, interesnih sfera ( Albanija) pristupacnost kroz bal-
kanska rubna mora u otvoreno Sredozemlje u prividnoj je
kontradikciji sa dezinteresmanom SSSR-a za odrzanje Balka-
na kao nenuklearizirane zone, odnosno njegovo pretvaranje
u denukleariziranu zonu.' Ovaj je dezinteresman utoliko cud-
niji sto se u slucaju ne-i denuklearizacije ocito radi 0 novim
procesima razoruzanja i ostvarivanja stabilnosti sto SSSR-u
razumljivo posve odgovara. Ali, stau SSSR-a uvelilco je logi-
can, buduci da bi u krajnjoj liniji sa likuidacijotri nukleariza-
cije na Balkanii SSSR bio zaprauo gubitnik! Sarno na prvi
pogled on je u prednosti: za razliku od SAD nema na Balka-
nu ( Grcka i Turska) nuklearno oruzje, pa mu americko povla-
cenje sarno rnoze odgovarati, jer bi SAD ostale bez balkanskog
nuklearnog arsenala. Ali, ipak bi SSSR bio gubitnik i to iz
razloga, jer je danas jasno da se nuklearno oruzje ne moze
upotrijebiti, sto znaci da arnericko nuklearno oruzje na Bal-
kanu zapravo nema funkcije i znacenja i sa njegovim povla-
cenjem SAD ne gubi nista. SAD bi, dakle, povukle oruzje
koje tako i tako nema strateskog smisla; medutim, u rnedu-
narodnim politickim odnosima nakon arnerickog povlacenja nu-
klearnog oruzja SSSR bi morao u okviru postojeceg daj-
-dam sistema ( a drugi ne egzistira) uciniti nesto, i to nesto
stvarno i opipljivo; dakle, na jedan potez bez znacenja mo-
rao bi dati neku koncesiju, a qubitnistuo je time jasno. Zbog
toga ce se SSSR u pitanju likvidacije nuklearizacije na Bal-
: kanu vjerojatno i dalje odnositi dosta suzdrzano.
Balkanska ne-i denuklearizirana zona morala bi uklju-
civati citav Pravi Balkan ( dakle i evropski deo Turske), ali
iRumunjsku. Tome bi, dakako, trebalo dodati i rubna i zatvo-
rena mora," tj. barern J adransko i Egejsko more. Aka proces
i
, . In!
I
1 Pod pcjmnm nuktearne zone podrnzumtl cva se da neka zono bcz
nuktcarnog ocuzjo 7.0<11'2;1 tn] status, dok se pojom dcnuktenrne zone odnost
no uklanjanje znteccnug nuktcnrnng nrscnatn. llazumljlvo je da su polltll!kl
1 geostratesjd probleml u oba stucaja bllno rnzttctto tcUne.
2Dertnlcija zotvorenlh mora ovdje J e Izrnzito strateska 1 ekotoska, 0 ne
onakvo kol<o je 10 donescno u clauovlma 122. 1 123. I{Ollvencije UN 0 pravu
mora Iz 1982. god, koji se odnose no znlvorcna I poluzntvorena mora.
8'
115
~
(
:11. -
, I
I:
I
3 xao razdoblje novog detantn mozemo smnlrntl period od dolnska
Gorba~ovn. Prllli:no Ie nejnsno zn~lo se u novim uvjetlmn detunta, kojt je
donas mean veleslInmn nnjlzrazltljl Imnjuct no umu bilo koje rnzdoblje
njlhovlh odnosn, taj pojam vtse ne upo.trebljnva.
okruzenje. Medutirn, neki se aspekti mijenjaju, tj. globalno-
-qeostrateski odnosi danas zbog novog detanta nisu viSe na
liniji mec1usobnog obraiiuna uelesila, ali su i dalje uazni u
smislii borbe iriteresne stereo I dalje ostaje validan jedan od
kljucnih problema u odnosu SSSR-a prema ostalom otvore-
nom Sredozemlju, tj. upravo preko balkanskog prcistora ( i
azijske Turske) SSSR se maze zatvoriti u Crno more, ili pak
maze ostvariti izlaz u svijet; a u tome je uloga sviju balkan-
skih drzava od nezaobiIaznog znacenja: dakle, zbog novog
detanta globalno-geostrateske ideje sarno prividno gube na
znacenju. A ako se ukloni odgovarajuci raketni arsenal SAD-a
iSSSR-a znacenje ce klasicnih globalno-geostrateskih koncep-
cija porasti, buduci da ce opet postati vaznija terestricka geo-
strategija - uostalom, postojanje americkih RDF snaga ( koje
svuda traze uporista, jer rjesavaju regionalne probleme) to
najbolje pok~zuje.
Kada se radi a geostrateskim pitanjima u Evropi, posebno
treba naglasiti da Balkan mora biti ukljucen u sve ratne
operacije, da on predstavlja bitni dio evropskog ratista i da
preko njega prolaze neki najvazniji vojno-operacijski pravci
najsireg evropskog znacenja - qeostraieska izolacija Balkana
naprosto naialost nije moquca usuuremetiim uvjetima.
U geostrategiji Balkana posebno znacenje imaju dva rub-
na mora - J adransko i Egejsko - koja su u odnosu na ci-
tavo Sredozemlje najpogodnija za voc1enje ekoloskoq rata,
buduci da suoogranicenih dimenzija a strateski se ubrajaju
u zatvorena mora. Zagadenja naftom zbog svoje efikasnosti
najopasnija su u ratnim uvjetima pogotovo ako se podsjeti-
mo da J adran ima jedan glavni tankerski pravac za tri od-
vojka u svom sjevernom sektoru, a da Egejsko more ima dva
glavna tankerska pravca sadva odvojka.
Za Balkan su najuainiji unutrasnji problemi. Iako Balkan
ima izuzetno znacenje u regionalnim ( evropskim) geostrateskim
odnosima, a to. znaci i svjetskim odnosima, glavno pitanje
Balkana danas jesu unutrasnje priIike i problemi pojedinih
balkanskih drzava, kao i pitanje unutrasnjih balkanskih me-
dudrzavnih odnosa. Iako je razumljivo da sve stavove iz ovog
priloga autor iznosi sa odlucnoscu i uvjerenjem sada je po-
trebno tu odlucnost posebno naglasiti - tj. sva pitanja strate-
gije, interesnih sfera, vanjske opasnosti, nuklearnog statu-
sa, itd. sve je to jako zanimljivo i ima svoje mjesto, ali je
pravo razrjesenje balkanskih pitanja na unutrasnjeni planu
ito prije svega na planu demokratizacije odozdo u cemu J u-
!II!'
ne-i denuklearizacije Balkana za sada i nema nekog prevelikog
smisla za SSSR, valja naglasiti da u konkretnom geostrates-
kom smislu on nema velikog znacenja ni u balkanskim, a niti
evropskim razmjerama ( dakako, druqacije je sa poliiickoq
stajali si a) ito iz triju irazlogar
1. uklanjanje nuklearnog oruzja sa Balkana nema velika
znacenje, jer eventualni medusobni obracun velesiIa ovisi
C' drugim arsenalima, tj. 0 ICBM i SLBM kornponenti, kao
i 0 drugim lokacijama narocito sto se tice ove posljednje
komponente.
2. osim toga, nuklearno oruzje se moze relativno brzo
ponovno rasporediti u odgovarajuca podrucja, i konacno.
3. de-i nenuklearizacija Balkana ne odnosi se na rubna
mora, pa je u tom slucaju citav poduhvat strateski zapravo
bezpredmetan. Medutim, nenuklearizirani Balkan imao bi ne-
prijeporno pozitivno politicko znacenje za pojedine balkan-
ske drzave i Evropu u cjelini, ali bi postojalo i siratesko zna-
cenje za balkanske drzaue, tj. one bi prestale biti ciljevi sto
se ne odnosi sarno na one drzave na cijim je teritorijama
nuklearno oruzje rasporedeno, nego i na sve ostale, jer su po-
greske u odnosu na tocnost gadanj a u nuklearnom odgovoru
uvijek moguce.
Ukoliko bi, ipak, doslo do likvidacije nuklearizacije Bal-
kana onda bi se to moralo odnositi i na zatvorena rubna
mora ( J adran i Egejsko more).
.' Balkan i qlobalno-qeostrateike doktrine. Unatoc starom
i novom detantu" izmedu velesiIa Balkan se kao dio Rimlan-
da i dalje ubraja u vaznu zonu opterecenu i globalno-geo-
strateskim problernima u cemu faktor lokacije ima bitnu ulo-
gu. Dakako, u tome ima i pretjeravanja, primjerice, kada
se istice kako Balkan ima dominantnu poziciju na pomor-
skoj prometnici Atlantik - Crveno more, buduci da u ovom
slucaju jedino juzna Grcka i narocito Kreta mogu imati od-
govarajuce znacenje, dok to nikako ne vrijedi za cjelinu Bal-
kanskog poluotoka ( ali za razliku, 8tO se tice veza Crno
more - otvoreno Sredozemlje, balkanske drzave imaju veliku
vaznost).
Balkan je i danas u okviru RH doktrine ( Rirnland -
Heartland doktrina) bitno ukljucen u globalno-geostrateske
odnose: i dalje su aktuelni okruzenje, odnosno proboj kroz
1
,
. I
J I
, I
\i
:1 !I
I
;111
'f
116
117
r
(
goslavija pruza izuzetno pozitivni primjer. Sarno dernokra-
tizacija u unutrasnjim odnosima maze biti put i za unapredi-
vanje rnedudrzavnih odnosa. Istina, i bez demokratizacije mo-
guce je ostvarivati izvjestan razvoj, ali, bez , demokratizacije,
Balkan ipak: ostaje Balkan kao prosior ciuilizacijskoq zaosta-
janja prema razvijenoj Europi!
Problem Balkana prije svega slijedi iz nerazumijevanja
medu balkanskim drzavarna, a ne toliko zbog interesa vanj-
skih Iaktora, Zato kao unutrasnje, dakle, prave medudrzav-
ne balkanske probleme treba izdvojiti jugoslavensko-alban-
ske, madarsko-rumunjske, grcko-turske, grcko-albanske ibu-
garsko-turske odnose. Buducnost Balkana ovisi 0 rjesenju
tih pitanja, a ne 0 ukljucenosti u globalne odnose, pogoto-
vo ne danas u uvjetima novog detanta. Da se radi 0 unu-
trasnjirn balkanskim pitanjima najbolje se vidi iz novijeg
stava Grcke da glavna opasnost za Grcku nije ona od strane
Varsavskog ugovora, riego glavna opasnost dolazi od Turske,
a to je oeito unutrasnja balkanska komponenta. Posebno
znacenje u smislu nesigurnosti i problema Balkana kao unu-
trasnjih balkanskih pitanja ima potencijalno ( ?) [ormiranje
fragilne zone izmedii - Jadrana/Otranta iCrnog mora. Ta je
zona opterecena sa vise problema: albansko-jugoslovenskim
odnosima, problemom Kosova i zapadne Makedonije; proble-
mom makedonskog etnikuma u Grckoj i Bugarskoj; pitanjern
odnosa Bugarske prema turskoj manjini. A sv.emu tome tre-
ba dodati .i cinjenicu da se sa tom potencijalnom fragiInom
zonom poklapa jedan ad najvaznijih evropskih vojno-opera-
cijskih pravaca koji ima i odvojke za egejsku obalu. Eventu-
alno formiranje ove fragiIne zone znacilo bi da .1e Balkan
usao u trecu fazu u svom politickom razvitku, tj, nakon faze
nestabiInosti kao povijesno bure baruta i razdoblja stabil-
nosti od sredine 1950-ih godina do 1970/ 80-ih godina, zapocela
bi najnovija, tj. treca faza ponovno karakterizirana razdobljern
nestabilnosti.
7. Nepromjenjljivost driaimih. granica ri a Balkanu. Unutrasnje
balkanske drzavne probleme treba, unatoc svega, posmatra-
ti sa stanovista neprikosnouenosti balkanski h. drztnmi h. qra-
nica. U sadasnjern casu iu dogledno vrijeme nikakve pro-
mjene drzavnih granica nisu moguce, odnosno, ako one nas-
tupe .( i to bez angazmana velesila) onda Balkan nema druge
buducnosti osim kaosa itotalne marginalizacije u odnosu na
razvijeni evropski zivot i civilizacijska dostignuca. Balkan-
ske drzavne granice nisu uvijek posve logicne ( sa etnickog
stanovista) 1 to je nesretno naslijede proslosti sa kojim valja
Zivjeti i cije nedostatke treba uklanjati imajuci uvijek u svi-
jesti balkansku situaciju, koja bi, ocito, bila i gar a u slucaju
pokusaja revizije granica. A to ujedno znaci da sva rjesenja
moraju biti aria unutar pojedinih drzava, pa se time balkanski
problem ponovo svodi na svoju dominantno unutrasnju kom-
ponentu - u tome lezi jedno od kljucnih shvacanja za bu-
:ducnost: iako je sire regionalno pa cak i global no znacenje
Balkana neprijeporno, vanjslci [aktori nisu ni uzrok, a nisu
ni lcljuc za rjesenje problema. Sva unutrasnja rjesenja o ko-
jirna je ovdje rijei', rnoraju biti autenticna u odnosu na zain-
teresirane etnikume, dakako bez hlstericnih nacionalistickih
komponenti. J edino to moze rjesiti pitanja unutar pojedinih
drzava, a time i otvoriti vrata za medudrzavno razumijeva-
nje. Ali, to je dug proces, a poboljsanje medunarodnih odnosa
je vec danasnja nuznost. To ujedno zruici da se iopet ireba
osloniti na ekonomsku. suradnju - ona je svima najprihuai-
ljivija i tiajbrze moze donijeii odqouarajuce koristi.
8, Mogucnosti rjesenja i politiiika orijentacija. Navedeni a i
drugi ovdje neizneseni aspekti, sugeriraju odredene mogucnosti
rjesenja: _
1. Ponajprije, nuzno je apsolutno postiuanje teriiorijalnoq
statusa quo, tj. priznavanje nepovredivosti granica kao prvi,
najvazniji i nezaobilazni cinilac mira na Balkanu.
r- 2, Nuzni suteritorijalni kompromisi - taka bi izmedu
Grcke i Turske pitanje podjele egejskog bazena trebalo biti
na osnovici Iinije medijana, a grcki odnosi uz tursku obalu
mogu imati sarno teritorijalno more ( do 6 n/ m sirlne).
3. Sto se tice grckog teritorijalnog mora ono se ne smi-
je prosiriti na12 ri/ rn, odnosno to bi mozda bilo moguce je-
dino uz grcko kopno: dakle, radi se a nacelii nesirenja teriio-
rija i nesirenja suvereniteta nad slobodnim medunarodnim
morem.
4. Drzavama -u Crnom moru treba osigurati trajni, slo-
bodni i nesmetani izlaz u ostali otvoreni akvatorij Medite-
rana, sto isto taka vrijedi i za J ugoslaviju, Italiju i Albaniju
u jadranskom bazenu.
5. Drzavarna Crnog mora kao i geografski hendikepiranim
zemljama trcba ornoguciti i druga tranzitna prava i pogodno-
sti za izlaz na J adransko i Egejsko more. Nernoguce je raz-
vijati istinsku i dobronamjernu suradnju ako Bugarska i Ru-
munjska nemaju najpogodnije mogucnosti izlaza na sporne-
nuta dva akvatorija, takoder, i kopnom.
118
1,1
I.
119
" 6. Sigurnost Balkana ovisi i0 njegovoj ne-i denuklea-
rizaciji sto treba biti i jedan od ciljeva balkanske poIitike uk-
ljucno sa rubnim morima. Zbog specificnosti rubnih mora,
koja su ujedno i strateski zatvorena mora, nuzno je i for-
muliranje dodatnog prava mora kao dopuna Konvenciji UN
iz 1982. god.
7. Za medusobnu povezanost balkanskih drzava, ali i nji-
hovo ukljucivanje u sire evropske tokove, treba razvijati i
djelovanje regionalnih organizacija ( Alpe - J adran) i naro-
cito dovrsiti sistem cesta Baltik - Sredozemlje. Prometno
aktiviranje Balkana mora biti takvo da od veza Apeninskog
poluotoka sa Orckorn i Turskom imaju koristi i druge balkan-
ske drzave ( J ugoslavija i Albanija), a ne da budu prometno
zaobidene.
8. Najbolja investicija za ostvarenje balkanske sigurno-
sti je nastojanje .oko sto isprepletenijih medusobnih iniere-
sa balkansldh drzaua, sto znaci da, ako je, primjerice, necim
pogodena J ugoslavija da to osjeca i Grcka, ako je pogodena
Rumunjska da to osjeca iAlbanija, itd. Isprepletenost interesa
i meduzavisnost uzrokom su da ce svakome i u svakoj prilici
biti stalo do opce stabilnosti i suradnje.
Aka se u ocjeni balkanskih problema treba prikloniti
vanjskim ili unutrasnjim cinioclma, cini nam se ocitim da su
ovi posljednji ad preponderantnog znacenja. Balkan koji je
poslije II svjetskog rata postao zona stabilnosti gubi danas
tu svoju karakteristiku; medutirn, problemi koji postoje tiece
dovesti do regionalnog rata isukoba, ali, ani ce usporauati
Hi onemoqucauati ekonomsku. suradnju sto je onda bitati [ak-
tor zaostajanja u odnosu spratti ostale Europe. Time je rnogu-
ca trajna marginalizacija u odnosu na procese unapredivanja
zivota koji se odvijaju bilo u ostaloj Evropi ili drugim dije-
lovima svijeta.
~
120
"
I:
I
!
(
ZARKO SOTRA
VOJNI ASPEKT BEZBEDNOSTI
NA BALKANU
1. St rat egija vel ikih sil a na Balkanu
Mazda ce u istorij skoj perspektivi tehnoloski napredak
.uciniti da se umanji znacaj pojedinih regiona u svetu za voj-
nu strategiju velikih sila, jer sve vise raste njihova moc da
samostalno drze delove vojnih snaga u pojedinim udaljenim
pomorskim regionima, sposobnost da brzo upute snage u kri-
zne rejone u razlicitirn delovima sveta i da efikasno napadnu
vojne ciljeve po celoj dubini protivnika, sa velikih odsto-
janja. Medutim, pokazuje se da supersile ispoljavaju trajan
interes i ostro nadmetanje radi obezbedenja svog neposrednog
prisustva i uticaja u pojedinim regionima. Takav je slucaj
sa Sredozemljem, a sarnim tim i Balkanom. Verovatno ce
taka ostati i u doglednoj buducnosti. .
Poslednjih godina opste pozicije NA TO u Sredozemlju
su pojacane: Grcka je konsolidovala svoj polozaj u NATO
i u EEZ; Spanija je postala clan zapadnog saveza, a Italija
pojacala svoje aktivnosti u Sredozemlju; Francuska flota,
mada nije pod komandom NATO, spremna je da jace podrzi
interese zapadnog saveza. Cak je i SR Nernacka, zbog anga-
zovanja flotnih snaga SAD, Britanije, Francuske i Italije u
arapsko-persijskom zalivu 1987. godine uputila cetiri ratna
broda u Sredozemlje.
J ugoistocna Evropa sa istocnim Sredozemljem cesto se
proucava sa stanovista njenog strategijskog znacaja, drustve-
nag, posebno politickog, ekonomskog i kulturnog nasleda i
razvoja. Taj region ima izuzetan znacaj u strategiji Zapada
( SAD i ostalih zemalja NATO) kako u pogledu odbrane pozi-
cija na jugu Evrope, u Sredozemlju taka i odbrane pozicija
na Bliskom i Srednjem istoku i u Africi.
iI,
i
I
121
~
Strategijski znacaj ovog regiona nije statican vec je pod
uticajem razvoja vojne tehnologije ( modernih oruzja), a time
i vojnih doktrina. U regionu se menjaju i politi eke okolno-
sti, uriutrasrija i medunarodne. Odredenu evoluciju dozivlja-
vaju poltticki i strategijski interesi i ciljevi velikih sila, kao
i zemalja samog regiona.
Ballcan sa prosiorom. T' ursk.e i istocnini Sredozemljem
predstavljaju kopneni, pomorski i vazdusrii most izrnedu tri
kontinenta. Irnajuci u vidu ekonomski i strategijski znacaj
susednog arapsko-persijskog naftnog bazena prvenstveno za
zapadne zemlje, ova dva reqi ona ci ne skoro jedi nslvenu ce-
li nu za vodenje poli ti lce i upravljanje kri zama. Strategij-
ska meduzavisnost dva regiona pojacana je integrisanjem
istocno-mediteranskog u zapadni NATO sistem deterenta.
Na taj nacin region jugoistocne Evrope sa Turskom i istoc-
nim Srcdozemljem postao je bitan u opstoj konfrontaciji Is-
taka i Zapada. On je u neku ruku spona koja vojno-strate-
gijski povezuje Zapadnu Evropu sa Arapsko-persijskim za-
livom. .
U tom smislu znacaj ovog region a je povecan narocito
ad energetske krize 70-tih godina, dogadaja u Iranu i Avga-
nistanu, Iransko-irackog i drugih sukoba na Bliskom istoku
i u Africi tokom 70-ih i 80-ih godina. '
Tradicionalni znacaj balkanskog, posebno grcko-turskog
prostora i istocnog Sredozemlja za SAD i NATO jeste u nje-
govoj ulozi sprecavanja eventualnog sovjetskog prodora ne-
posredno na obale Sredozemnog mora,
U ranijem periodu postojanja NATO je teziste svojih
napora usredsredio skora u celosti na centralno-evropsko vo-
jiste. J uzno krilo dobija na znacaju sa porastom znacaja Arap-
sko-persijskog zaliva u strategiji Zapada i sa jacanjern sov-
jetskih snaga 'u istocnom Sredozemlju.
Carska Rusija je tezila da uspostavi kontrolu nad more-
uzima Bosfor l'Dardanele jos ad pojave istocnog pitanja. Za-
padni autori isticu da je Sovjetski Savez neposredno po za-
vrsetku drugog svetskog rata zahtevao kontrolu nad turskirn
l11oreuzima. Ceni se da blizu 400/ 0 izvoza iaka 5U"/ O uvoza
Sovjetski Savez danas ostvaruje kroz turske moreuze, ne ra-
eunajuci'razmenu roba u okviru SEV-a. Ta cinjenica, kao i
povecano prisustvo sovjetske flote u Sredozemlju potvrdujs
strategijski, znacaj moreuza koje Sovjetski Savez na osnovu
ugovora iz Montrea ( Montreux) 1936. godine koristi i za pro-
122
laz jedinica ratne flote. Turska je po slobodnom tumacenju
dozvolila prolaz sovjetskog nosaca klase kijev , a u toku
je izgradnja ,i priprema za ulazak u redovnu plovidbu nosaca
aviona povecane nosivosti klase krernlj .
Posle drugog svetskog rata Sovjetski Savez je nastojao
da ojaca svoje prisustvo i uticaj na Balkanu, ali nije uspeo
da dobije direktan izlaz na Sredozemno more. Posto je Cr-
vena arrnija oslobodila Rumuniju i Bugarsku i ove zemlje
razvile unutrasnje drustvene sisteme po uzoru na Sovjetski
Savez, obe su 1955. godine pristupile Varsavskorn ugovoru.
Socij alis ticka J ugoslavij a j e ucvrstila svoj nezavisan ( van-
blokovski) polozaj i status nesvrstane zemlje, cime je sprecila
da se Varsavski ugovor svojim kontinuiranim prostorom i
snagama pojavi neposredno u J adranskom moru, a prema
tome i u Sredozemlju. Takvimsvojim statusom J ugoslavija
istovremeno nije dozvolila da NATO kopnenom masom poveze
snage zernalja clanica na svom juznorn krilu.
2. Vojno-pollticki i st rat cgijski polozaj bal kanskih zemal ja
1 u proslosti balkanske zemlje su zbog svog geografskog
polozaja sluzile kao veza izmedu Evrope i Azije, kao i veza
iz istocne Evrope prema Africi. Preko Balkana vade znacajni
geostrategijski pravci: iz Lombardije ka Panonskoj niziji i
iz ove ka J adranskom moru, dolinama Morave i Vardara
ka Egejskom moru, odnosno dolinom Morave, Nisave i Ma-
rice ka Maloj Aziji, a naistocnorn delu poluostrva ad donjeg
taka Dunava ka Mramornom i Egejskom moru i obratno. U
smeru istok-zapad znacajan je i crnomorsko-otrantski pra-
vac koji vodi iz Bugarske ka Albaniji i obratno.
Svi ovi, pravci pruzaju mogucnost da u slucaju ratnog
sukoba, dye blokovske strane preko Balkana razviju dejstva
strategijskih snaga izrnedu znacajnih geostrategijskih oblasti:
NATO sa prostora srednjeg i istocnog Sredozemlja, iz Itali-
jE:, Grcke i Turske ka juznorn boku glavnih snaga Varsav-
skcg ugovora na centralno-evropskorn vojistu i u Ukrajini.
I obratuo, snagama Varsavskog ugovora se na pravcima preko
Balkana pruza mogucnost dejstva ka Sredozemlju - severnoj
Italiji, J adranskom, J onskom i Egejskom moru i Maloj Aziji.
ad pocetka hladnog rata Grckai Turska su za Zapadni
savez smatrane kao veoma znacajne i meduzavisne. Obe zern-
Ije su dosle pod okrilje Trumanove doktrine 1947. godine ~
123
l.. .
postale clanice NATO 1952. godine. Uputile su trupe 'u Ko-
reju pocetkorn 50-ih godina i sa J ugoslavijom usle u kratko-
trajni Balkanski savez. Turska i Grcka su potpisale sa SAD
bilateralne ugovore 0 ustupanju vojnih baza i instalacija,
Strategijski polozaj Grcke na juznorn krilu NATO vazan
je ne sarno zbog obezbedenja komunikacija, baziranja savez...:
nickih ( SAD) snaga, nego :i za odbranu Italije sa istocnog
pravca i Turske sa zapadnog. Gubitkom grckog prostora Tur-
ska bi bila izolovana od ostalih clanica NATO. Sa blizu 3.000
ostrva u Egejskom moru Grcka pruza strategijsku dubinu
odbrane prilaza sa severa u istocno Sredozemlje. Takvi geo-
grafski i maritimni uslovi ( arhipelazi) su povoljni za efikas-
nu upotrebu malih brzih brodova i camaca snabdevenih ra-
darima i vodenim raketama za borbu protiv velikih povrsin-
skih ratnih brodova. Uz dopunu sredstava minskog ratovanja
i uz blizinu vazduhoplovnih baza na kopnu, Grcka moze us-
pesno da kontrolise Egej i znacajno doprinese vojno-strate-
gijskoj poziciji juznog krila NATO. Tome treba dodati ras-
pored znacajnih vojnih baza, ukljucujuci i stokove taktickog
nuklearnog oruzja, aerodrome i pomorske baze za sestu flotu
u Pireju, i druge. Ovo se narocito odnosi na ostrvo Limnos
u blizini trakijskog moreuza. Uprkos politickim kontraver-
zama u vezi sa militarizacijom ostrva Limnos njegova uloga
je potvrdena i zvanicnirn stavom NATO 1980. godine. Slican
slucaj je i sa Dodekanezom ciju militarizaciju za spoljnu
odbranu su zvanicno SAD. podrzavale jos 1948. godine. Stra-
tegij ski znacaj Egej a i grckih ostrva na svoj nacin uvazava i
Sovjetski Savez. J edna trecina sovjetske Pete eskadre usi-
drena je neposredno uz spoljnu liniju grckih teritorijalnih
voda, a tri od tih sadrista su nedaleko od Krita. To je rejon u
kome su se jedinice Seste americke flote za vreme nedavnih
kriza na BIiskom istoku konfrontirale sa najjacim koncen-
tracijama sovjetske ratne mornarice u Sredozemlju.
Kontrola nad grckim kopnenim, vazdusnim i pomorskim
prostorima je od vitalnog znacaja za NATO kao i za potenci-
jalni pristup Sovjetskog Saveza Bliskom istoku i severnoj
Africi. Strategijski polozaj Grcke znacajan je i u odnosu na
pomorske puteve u istocnorn Sredozemlju, na Izrael, Egipat,
Suecki kanal itd., posebno polozaj ostrva Krit, petog po veli-
cini u Sredozemlju. Imajuci u vidu njegov polozaj u sredis-
njem delu Sredazemlja ( 300 milja ad Dardanela, 200 ad Sue-
ca, 150 od Libije) vajne vazduhoplovne, pornorske i raketne
baze i osmatracke stanice na Kritu imaju nezamenljivu
124
(
ulogu u strategiji NATO, posebno SAD, na Bliskom istoku,
u kontroli snabdevanja petrolom i u konfrontaciji sa sov-
j etskom flotom.
Ameriiike vojne baze Helenikon ( vazduhoplavna) i Nea
Makri ( centar veze i elektranskog izvidanja ratne mornarice)
blizu Atine i Suda ( pomorska i vazduhoplovna baza) i Iraklion
( vazduhoplovni centar za elektronska izvidanje) na Kritu,
skladista nuklearnog oruzja i oko 20 razliditih postrojenja od
1953. goc1ine imaju posebna mesta u celokupnom rasparedu
snaga NATO. Nedavna studija Komiteta za medunarodne cd-
nose Arnerickog senata ocenila je komplementarnost i me-
duzavisnost vajnih baza i postrojenja u Grckoj sa 4.500 i
Turskoj sa 6.500 americkih vojnika. Prema toj studiji baze
i postrojenja u Grckoj pruzaju direktnu operativnu podrs-
ku Sestoj floti i imaju bitan znacaj za odbranu Turske i Gr-
eke, za odbranu celog jugoistocnog regiona NATO. U tom
pogledu poseban znacaj ima stacioniranje vazduhaplovnih
izvidacko-osmatrackih laboratorija tipa AWACS1 u bazi Pre-
veza na obalama J onskog mora ( oko 210 km od jugosloven-
ske granice). U Turskoj SAD imaju rasporedeno 14 radar-
skih stanica mreze NADGE,2 u Italiji 9, u Crckoj 4. Vojne
aktivnosti iz baza u ovim zemljama ornogucavaju zapadnom
vojno-politickorn savezu ne sarno kontrolu Sredozemlja i Bal-
kanskog poluostrva, nego obezbeduju eventualne napade po
industrijskim i vojnim objektima u juznom delu SSSR-a.
Turska sa svojim geostrategijskim polozajem, demograf-
skim potencijalom i vojnom infrastrukturom zauzima istak-
nuto mesto u strategiji SAD i NATO u Evropi, Sredozemlju
i Srednjem istoku. Njen znacaj je jos vise porastaa posle
pada Sahovog rezirna u Iranu 1979. godine. Sa kopnenorn gra-
nicom prema zemljama clanicama Varsavskog ugovora na du-
zini oko 885' krn ona ima rnedusobno 2.000 km advojena dva
pravca ( sektora) - kavkaski i trakijski. Na trakijskorn Turska
drzi Bosfor i Dardanele - dva veoma znacajna i osetljiva
uska prolaza za sovjetsku crnornorsku trgovacku i ratnu mor-
naricu ka Sredozemlju i dalje ka okeanima.
Na turskorn prostoru SAD imaju oko 30 vojnih baza i
jos toliko razl icitih postrojenja, koji igraju znacajnu ulogu,
1 AWACS - Airborne Warning and Control System.
2 NADGE - NATO All' Defense Gro und F.nvlroment - sistem nsmntr anf a,
jnvljnnja I nnvodenja u prntlvvazdusnc] odbranl zemaljn NATO, koga I:lnl
rndarskn mrczn rnspuredena od Nnrvesjce do Turske.
125
(
kako za prihvat vazduhoplovnih, kopnenih i drugih pojaca-
nja, tako i za odrzavanje veza i izvidacko-obavestajnu delat-
nost prema SSSR-u i Srednjem istoku. Najvaznije vazduho-
plovne baze su IncirIik ( sa 36 arnerickih aviona nosaca nu-
klearnih oruzja), Izmir ( vazduhoplovna i pornorska baza) i
Belbasi, i pomorske baze - Iskenderun, J urriurtalik, Korga-
brun, Izmir i,Istambul, znacajne za americku .Sestu flotu.
Turska je novembra 1982. godine sa SAD potpisala ugovor
o zajednickorn koriscenju operativnih baza ( Co-located Ope-
rating Base). Ugovorom je predvideno ne sarno baziranje
vazduhoplovnih snaga SAD u slucaju izbijanja kriza, nego
i dogradnja dye vazduhoplovne baze u istocnoj Turskoj, u
Erzumu iBatmanu i izgradnja nove vazduhoplovne, baze u
Musu."
Rumunija i Bugarska, zbog svoga geostrategijskog polo-
zaja, imaju poseban znacaj za strategiju Varsavskog ugovora
i Sovjetskog Saveza, sto se pre svega odnosi na Bugarsku.
Severni deo Bugarske koji pripada slivu Dunava povczuje
je sa srcdnjorn Evropom, a preko nje idu najkraci kopneni
pravci od Panonske nizije ka Istambulu i obratno i izrnedu
Saramatske ( ruske) nizije i Moreuza.
Vojno-strategijski znacaj Buqarske, za Varsavski ugovor,
proistice iz njenog isturenog polozaja u odnosu na dye clanice
NATO - Grcku i Tursku i na Sredozemlje. Na Bugarskoj te-
ritoriji nema stranih vojnih baza, niti stranih trupa. Medutim,
u slucaju sukoba blokova, razvijena vojna infrastruktura u
Bugarskoj ( aerodromi, putevi, luke, sistem veza, skladista
i dr.) omcgucila bi brzo dopremanje i razvoj snaga kopnene
vojske, ratnog vazduhoplovstva i raketnih jedinica iz SSSR-a
i ostalih zemalja Varsavskog ugovora, za dejstva na Balka-
nu, Maloj Aziji, i u Sredozemlju. Na teritoriji Bugarske, tru-
pe clanice Varsavskog ugovora izvode vojne manevre, a Bu-
garska je delom snaga ucestvovala u vojnoj intervenciji u
Cehoslovackoj 1968. godine, sto nije slucaj sa Rumunijom.
Mada Rumuni ja nema posebnih spornih problema u odno-
sima ni sa jednom clanicom NATO, ona opasnost vidi od
NATO, posebno od medublokovskog sukoba na jugu Evrope.
:l U bllzlnl grada ){irenlju nn severu Klprn od J 985. do 1987. godine Iraju
radovl na prostrcnju I modernlzacljJ pomursk e luke u knj u vcc uplovljnvnjn
hrodovl zn snubdevnnje zemnljn NATO'. Nn severu ){Ipra Ie lallol1e ntvnren
novl ucrudrum Leflwlllllo eljn Ie pnlctun-stetnn Rllt~n dllgn ~.IIIII 11111. CYI.n'B
Wceltly, 10. oktobrn 1987. g. Nlkozljo; Clllrnno prcmn 't'unjug, Vojnl prcglcd
broj 36/ XVlI, Beograd 22. 10. 1987. godlne, sir. J / 7.
126
(
Na teritoriji Rumunije nema stranih vojnih baza, a od 1968.
godine ona ne dozvoljava da trupe Varsavskog ugovora iz-
vode vojne manevre na rumunskoj teritoriji. Rumunija de-
lorn razvija vojno-ekonornsku saradnju i sa nekim zapadnim
zemljama ( F'raricuska, Britanija), ali pretezno sa Sovjetskim
Savezom.
Geostrategijski znacaj i osetljivost Jugoslavi je na Balka-
nu proizilaze iz cinjenice sto ona razdvaja snage dye vojno-
-politicke grupacije, a preko njenog prostora u slucaiu me-
dublokovskog ratnog konflikta vode glavni operativno-strate-
gijski pravci iz Panonije ka Severnoj Italiji, J adranskom,
Egejskom i Sredozemnom moru i obratno. Otuda i neposre-
dna zainteresovanost velikih sila i blokova za jugoslovenski
prostor, a u vezi stirn su prema njoj dolazili pritisci i pret-
nje, ukljucujuci i od pojedinih suseda.
Mada J ugoslavija prolazi kroz krizu privrednog razvoja
koju karakter ise visoka stopa inflacije, spoljni dugovi, spor
: rust proizvodnjc idr., njcna pozicija nesvrstavanja, opstena-
rodna odbrana i drustvena samozastita, ostaju trajna i cvrsta
opredeljenja i glavni su oslonci njene nezavisnosti.
A lbani ja je ulazila u prijateljske i saveznicke odnose, uk-
ljucujuci i vojnu saradnju, a zatim, zaokretom u krajnje
zaostrene - sa socijalistickim zemljama - J ugoslavijom,
SSSR-om i NR Kinom. Uz veoma ogranicene odnose sa osta-
lim zemljama i specifican unutrasnji razvoj, ovo je Albaniju
teralo u izvestan samoizolacionizam - cak do neucestvovanja
u KEBS. Otkako su se delovi sovjetskih snaga povukli 1962.
godine, u Albaniji nema stranih vojnih baza. ad napustanja
clanstva u Varsavskorn ugovoru, a zatim raskida odnosa sa
NR Kinom, Albanija se razvija kao vanblokovska nezavisna
zemlja, sto je znacajno, s obzirom na njen geografski polozaj
na Balkanu, na izlazu iz J adranskog u Sredozemno more.
Medutim, albansko rukovodstvo ispoljava preteranu brigu
za polozaj Albanaca u SFRJ . U stvari, ono se mesa u unu-
trasnje stvari J ugoslavije, podstice separatisticki i sovinisticki
nastrojene grupe kod albanske narodnosti na Kosovu idrugde
- na antijugoslovenske aktivnosti, sto narusava dobrosu-
sedske odnose i miroljubivu saradnju. Poslednjih godina Al-
banija postepeno i oprezno pocinje da razvija odnose sa dru-
gim zemljama, posebno sa Grckom, sa kojom je iformalno
prekinula ratno stanje i potpisala niz sporazuma 0 saradnji.
I
l
i
\1
I
I
,
I'
,
d
II
,I
II
II
I
.1'
I
127
Oruzane snage balkanskih zemalja
Balkanske zemlje u celini! ( Albanija, Bugarska, Grcka,
Rumunija, Turska i J ugoslavija) sa oko 130,848.000 stanov-
nika imaju relativno veliki broj ljudi pod oruzjern - ukupno
oko 1,454.000 vojnika, ne racunajuci tzv. poluvojne forma-
cije ( zandarmerija, policija, granicne jedinice i s1.). U svakoj
zemlji postoji opsta vojna obaveza cija duzina sluzenja govori
i 0vojnim naprezanjima naroda ovih zemalja. Najkraci vojni
rok je u J ugoslaviji - 12 meseci, zatim u Rumuniji - 16
meseci ( sem u mornarici gde je - 24 rneseca), u Turskoj
- 18 meseci, u Grckoj - 21 do 26 meseci, u Bugarskoj i AI-
baniji - 24 do 36 meseci. Mada u privrednom pogledu ove
zemlje spadaju u red srednje razvijenih i zemalja u razvoju,
njihova stopa izdvajanja sredstava za odbranu iz bruto nacio-
nalnog dohotka je relativno visoka i krece se od 3,8% u Ru-
muniji do 7,21( )/ oU Grckoj."
Balkanske zemlje Clanice NATO - Grcka i Turska, kao
i susedna Italija imaju savremeno organizovane i dobro op-
remljene oruzane snage, koje dalje modernizuju. I Grcka je
medu prvim zernljarna NATO po svom ucescu u izgradnji
oruzanih snaga i vojnim troskovima. U 1986. godini ona je od
bruto nacionalnog dohotka za vojno-odbrambene svrhe ulozila
7,2%, prema Turskoj sa 4,4
0
/ 0, Italiji 2,7% i SAD 6,41( )/ 0.ad
1971. do 1983. godine vojni izdaci Grcke porasli su za ,53,8%.
Na poslovima i u sluzbi odbrane angazovano je 2,35% ad
ukupnog stanovnistva. U Turskoj taj procenat iznosi 1,79 u
Italiji 0,99 i u SAD 1,40. Mada ovakvo vojno naprezanje Gr-
eke treba pripisati nepovoljnim grcko-turskim odnosima, ono
u svakom slucaju znaci i doprinos ukupnim vojnim potencija-
lima zapadnog saveza. Orcka je od 1974. godine, ad Turske

4 Balkansko poluostrvo, koje sa ostrvlma na jugu .zaltljucno so Krltom

zauzlma povrstnu oko 520 kms, ne obuhvata celokupnu teritoriju nekllt bol-
kansklh zemalja, ilto se u ovom razmatranju, Iz prakticnih razlogn, znne-
maruje.
Balkonsko poluostrvo zabvata jugolstocnl den Evrope, Izmedu Crnng,
Mramornog, Egejskog, Sredozemnog, J onskog I .ladronskog mora. Severna
granlca prerna evropskom trupu nlje prlrodno lzrnzlto povucena. Nll.lcesce se
uzlma Ilntja Dunov-Sava-Kupll-severnll Iviea Rljeclwg znllva, odnosno rekn
Rrlta-Vipnva-severnn Ivlen TrUnnskog znlivn.
U cellnl. na Dnlknnskom poluostrvu se nolnze I\lbnnljn, Ilugorsltn,
Grcko, najveclrn delom J ugoslavljo, n somo mnllm delom Tursko ( Trokljo)
I Rumunljn ( deo Dobrudze).
Vojno enelklopedljo, Drugo Izdonje I, Deogrnd, 1970, str, 459-4GO.
5 Iz bruto nnctnnalnog doholkn zn odbronu su 11 1980. godlut lulvo.flJ e:
Grckn - 7,G'/ " Hnlljn - 2,7'/ " Dugarska - 7,5'/ " Modnrskn - 7,S"" numuntje
- 2,5"., Albnnljo - 6,2'/ ' I J ugoslnvljn - 4.0'/ . ( jugosiovensici zvnnlcnl podntuk).
Premn publllcacljnmn The World Bane Atlas 1986; NI\TO RevIew. Drisc1, Ic-
brunr 1987. I Documentntlon on Defense Expenditures or NI\TO Countries
1970-1986.
128
,.,
<...,
~
<
:g
~
N
::
..
~
rn
~
~
~
<
CQ
<
'? ;
<
~
<
Z
rn
~
..
Z
<
N
P
~
o
o
..
c
<
I::l
o
Cl..
..
Z
;;.
o
Z
rn
o
II
..c:
'=~
Q,) =
.. ..00
0 .. .
0>
CQ. . o " ,
'"
>
. 0rn
'O~O
Q: j ~: : s
g
.....= rn
0 .. 0
.o
CQ>: : s
~
'f
'N '"
::s.!ll:
-0
Vl
~bII
= 0
.... =
)~ .,...,
: : S o
I::l>
::s bII
= 0
.. '" =
"'~",O<i!'"
=~. c ==. ! I I :
Q,) 'O.0"'0
<:.>'" 0..0 .
0'0 <:.>..c:
N ~N '" 0
Cl..._ N._ COO
~
~
'a
>
... 0
0=
... '"
CQ' "
Vl
< ...,
~
:g
~
N
(
Q
Q
...
~
...
Q
Q
Q
c-i

~;;.
~~
::s ::s
rn rn
e e : g
...~~
C\1 M
It)
.ri'
Q
C>
C>
.;.
ee
q
M
< ...,
..
z
<
CQ
~
-e
It)
e-
e>l
C>
II')
'"
,....;
C>
Q
It)
00
...
;;. ;;.
o 0
~ ~
::s ::s
ui ui
OJ Q,)
e;;. a
... ~~
C'l .. M
Ol.
M
C>
C>
~
~
'"
'" 00
~
~
rn
~
<
e
p
CQ
e>l
'"
e>l
~
too
t"-
,....;
C>
g
0;
C
N
~~: g
~~~
::s ::s ::s
~~~
s s e
~M<O
e>le>le>l
e>l
r::
C>
Q
C>
c-i
r--
"l
C>
...
~
~
I{.)
~
o
00
t"-
M
C>
M
..,.
,....;
C>
C>
t"-
o;
00
....
~ : g
~ ~
::s ::s
~ ~
s;;. S
~~...
~,_ N
t"-
M
C>
C>
C>
<=>
C>
>q
M
e>l
<
..,
...
z
p
:g
p
~
00

C>
C>
r--
eo;
It)
r--
M
~
It)
~
z
Q,)
~
e
00
...
..;.
C>
8
,....;
'"
..,.
~
It)
<
~
rn
~
p
~
'1)
It)
M
I
I
,
'I
II
!I'
I
C>
e>l
Q
,....;
ci
N
~
!II
C>
8
<=>
...
e>l
c
o
'tl
1:1
o
..l
ui
Ul
...
...
41
:a
.E
'"
.~
Q,)
~
a
III
.:.=
~
bD
III
..
CIS
.'::
!II
e>l
...
CIS
N
...
~
.,
.9
00
M
~
o
..
CIS
1:1
::I
'0
III
~ C>
Q
Q
Iri
'" "':.
M
e>l
..:
GO

I
GO
~
III
u
1:1
CIS
c;
a:l
< ...,
..
;;.
-e
~
rn
o
o
p
..,
t'
~
~
co
129
{
okupacije de1a Kipra znatno ulozila u modernizaciju oruza-
nih snaga, 0 cemu govori i nedavna nabavka '40 aviona F-
-16 i 36 Miraz 2000 - sa rake tama rnaverick, bul-
lpup, sparrow, sidewinder i falcon. Nabavila je 230
tenkova AMX-30 i 106 tenkova leopard-I, 1000 oklopnih
transportera M-113, 240 AMX-10P i proizve1a 300 dornacih
tipa leonidas. Brodove ratne mornarice oprema najmoder-
nijim protivbrodskim raketama exocet, harpoon i pen-
guin II, itd.
Turska je po broju vojnika najjaca armija u NATO po-
sle SAD, sa 654.375 vojnika i 125.000 ljudi 11 zandarmeriji.
Pored visokog procenta u1aganja za odbranu - aka 5% na-
cionalnog dohotka - Turska ad SAD prima godisnju pornoc
na ime ustupanja vojnih baza i usluga koja je 1986. godine
iznosila 900 miliona dolara. Tim sredstvima Turska moderni-
zuje svoju armiju, mada sporije nego Italija i Grcka. Sjedi-
njene Arnericke Drzave su potpisale sporazum sa Turskom
a isporuci turskom ratnom vazduhoplovstvu 40 lavaca -
bombardera F-4 fantom, novih raketnih sistema za protiv-
vazdusnu odbranu i a pozajmljivanju ratnih brodova. U mo-
dernizaciji oruzanih snaga Turska predvida nabavku 162 avi-
ana F-16 ( u ciju proizvodnju se ukljucuje i turska vazduho-
plovna industrija), preko 1000 protivoklopnih raketa TOW,
26 helikoptera za protivoklopnu borbu AH-1S Cobra i dru-
go moderno oruzje.
Balkanske clan ice Varsavskog ugovora raspolazu J akim
oruzanirn snagama u Ciju modernizaciju ulazu znacajne napo-
re, u skladu sa blokovskorn disciplinom i doktrinom. U Bu-
garskoj se istice sudbinsko povezivanje Bugarske narodne
armije i Sovjetske armije, istovetnost ciljeva, vojne doktrine
i organizacije, zajednicko komandovanje, jedinstveno naoru-
zanje i sistem obuke u dye saveznicke arrnije itd. Bugarska
armija se popunjava modernim naoruzanjem, uvela [e aka
200 novih tenkova T-72, oklopne transportere BMP-1, artilj e-
rijska oruda D-20 kalibra 152 mm i D-30 122mm, 80 aviona
MIG-23, raketne sisteme protivvazdusne odbrane SA-6 i SA-
-13 i druga oruzj a.
Rumunsko rukovodstvo se zalagalo da izdatke za vojne
svrhe u godinama 1983. do 1985. zadrzi na nivou iz 1982. go-
dine,' a 1986. godine je Rumunija smanjila vojni budzet za
5% i oruzane snage za 10.000 ljudi. U naoruzanje armije
7SIPRI YEAROOI{ 1987,Siockhohn, sir. 133.
130
uvedeni su moderni avioni MIG-23, 200 tenkova M-77 damace
proizvodnje, 30 tenkova T-72' artiljerijska oruda D-20 kali-
bra 152 mm i. D-30 ]22 mm kao i helikopteri IAR-316B i
IAR-330 koje proizvodi prema francuskoj licenci i druga oru-
zja i oprema.
Oruzane snage SFR J ugoslavije cine J ugoslovenska na-
rodna armija i Teritorijaina odbrana. Uprkos brojnom sma-
njenju zbog skracenja vojnog roka ad 15 i u ratnoj morna-
rici 18 - 11<1 12 meseci, oruzane snage J ugoslavije svoju
borbenu spremnost uspesno razvijaju na koncepciji opstena-
rodne odbrane, osioncem na sopstvene snage. Shodno ekono-
rnskim mogucnostima, modernizacija nekih delova oruzanih
snaga SFRJ zaostaje iza vecine susednih zemalja clanica voj-
nih blokova i Austrije, sto ipak ne dovodi u pitanje reali-
zaciju koncepcije odbrane. Domaca industrija je dala nove
proizvode oruzanirn snagama: tenk M-84, oklopni transporter
M-80, avione orao i G-4 super galeb, artiljerijska oruda
122 i 152mm, visecevni bacac raketa oganj- i lako naoru-
zanje ukljucujuci i za masovnu protivoklopnu i protivvazdu-
snu odbranu.
Albanija ima savremeno organizovane i srazmerno stepe-
nu ekonomske razvijenosti opremljene oruzane snage, koje
se sastoje od regularne Narodne armije, snaga Ministarstva
unutrasnjih poslova i dobrovoljackih snaga narodne odbrane
( organizovane na teritorijalnom principu). Odbranu temelji na
koncepciji osloncem na sopstvene snage sto je usledilo po
napustanju clanstva u Varsavskorn ugovoru 1968. godine i
~askida ugovora sa NR Kinom 1978. godine. Naoruzanje al-
banske armije sovjetskog i kineskog porekla delom zasta-
rev a sto Albanija nastoji da resi nabavkorn rezervnih delova
u inostranstvu, kao i dekompletiranjem dela naoruzanja, ko-
jeg po kolicini, narocito u kopnenoj vojsci, ima vise ad pri-
kaza u navedenoj publikaciji Medunarodnog instituta iz Lon-
dona."
8Prorcsor Paul Lendvol, glovnl redoklor za tstoenu I [ugotstoenu Evropu
oustrljskog rndljo ( ORF), sulzdovoc I glovnl urednlk cosopiso Ellropliische
Rundschou u publll( ocijl Dos elusome Albonlen, sir. 101-103 ko~e: Vero-
volno ne poslojl zemljo U svetu gde se no ullcomo moze vldell lollko unl-
( orml ... Svt mlndl Alboncl se obuenvnju svoke godlne jednn mesee dn rukuju
orusjcm, delom u kolnmn, delom no vefbomo. I devojke Imoju lemeljno
vojno obrnzovonje... Albonljo Izdvnjn zn odbronu po glnvl slnnovnlkn trt
pula vect procenlunlnl deo nacionainog doholko od I10lije I skoro dvo pula
vect od J ugoslovlje. Prema proracunima Medunarodnog Inslilulo za strate-
gljske sludljc, Izdael zo odbronu Iznose skoro prcko 8'1, naetonnlnog doholko,
premo druglrn prorncuntm cnk 11'1,.
g '
131
(
4. Vojna konfrontacija na Balkanu
vida pojacavanje kopnenim i podrska vazduhoplovnim i ra-
ketnim snagama SAD i drugih clanica Saveza.
Na Kavkaskom pravcu ( sovjetsko juzno ratiste) prema
granici Turske i Irana, Sovjetski Savez raspolaze sa 12 divi-
: zija, 2.435 tenkova i 2.735 artiljerijskih oruda. Te snage koje
su pretezno trece kategorije ( popunjene ljudstvom do 25%)
mogle bi biti pojacane sa jos oko 8 divizija. Turska u svom
istocnom delu drzi 8 divizija sa oko 1.000 tenkova, 1.800 arti-
ljerijsklh oruda i 351 borbeni avian.
Zapadni analiticari, takode, smatraju da bi u slucaju su-
koba sovjetsko ratno vazduhoplovstvo sa baza na Krimu i
Kavkazu - avioni T-22 M ( TU-26) Bekfear i TU-16 Bad-
ger, naoruzani krstarecirn raketama mogli ugroziti jedinice
arnericke seste note u Sredozemlju. Medutim, americka avija-
cija sa baza u Turskoj i Orckoj, kao i avijacija i brodovi se-
ste note naoruzani krstarecim i balistickim raketama u stanju
su da napadnu vojne i industrijske ciljeve u jugozapadnom
delu Sovjetskog Saveza i na teritorijama balkanskih clanlca
Varsavskog ugovora."
Poslednjih godina u Grckoj se neretko cuju izjave da
glavna opasnost po njenu bezbednost ne dolazi sa severa, ad
Varsavskog ugovora, nego od susedne Turske. Dva su uzroka
sporenja Grcke iTurske: problem Kipra, gde su se Turci is-
krcali 1974. godine i sada na njemu drze 23.000 vojnika i
Egejsko more gde Turska zahteva veca prava koriscenja vo-
da, podmorja ( kontinentalnog grebena) i vazdusnog prosto-
ra, kao i povlacenje grckih snaga sa ostrva Lemnos.
Zapadni stratezi ocenjuju da bi u slucaju sukoba dva voj-
na bloka, Varsavski ugovor dejstvovao protiv Grcke i Turske
kombinovanim snagama na kopnu, moru i u vazduhu s ciljem
da zauzme severnu Grcku, moreuze i zapadnu Tursku i obez-
bedi pristup u istocno Sredozemlje.? Takav scenario bi zavisio
ad karaktera sukoba i od znacenja koji bi straLezi Varsavskog
ugovora pridavali ovom frontu. Pri tome, ceni se da bi Var-
savski ugovor mogao na ovom delu jugozapadnog vojista da
upctrebi snage aka:
31-33 divizije ad kojih: 10 bugarskih, 11 rumunskih i
10-12 sovjetskih ( iz Odeskog i delom Kijevskog vojnog ok-
ruga), "
6.900 tenkova,
5,300 artiljerijskih oruda raznih kalibara,
2.100 borbenih aviona,
350 lansera voaenih raketa i
50-60 raznih ratnih brodova.
Naspram ovih snaga NATO ( Grcka
pravcu raspolaze sa:
25 divizij a,
4,000 tenkova,
2.800 artiljerijskih oruda,
1,000 borbenih aviona.!?
Turska) na ovom
~
Prema istom izvoru ( NATO and the Warshaw Pact ... )
na panonsko-Iornbardijskorn strategijskom pravcu dva bloka
raspolazu sledecirn snagama:
- Varsavski ugovor u miru u Madzarskoj ima snage
ekvivalenta 10 divizija ( 4 sovjetske i 6 rnadzarskih) sa aka
2.300 tenkova. Ove snage bi se mogle pojacati sa jos 7 divi-
zija i aka 2.000 tenkova iz Kijevskog vojnog okruga;
- NATO u severnoj Italiji raspolaze snagama ekvivalenta
8 italijanskih divizija sa aka 1.750 tenkova, za koje se pred-
11 Celovltost vojnog elnloea nil Balkanu ne mnze se sagledatl ukollko
se De uzmu u obzlr snage superslla I druglh zemalja koje bl se u neklm
varljantama sukoba mogle brzo pojnvltl na ovom prosloru. U te snage bl se,
pored pomenullb, mogle navesll:
- Sesla flota SAD u Sredozemlju sa oko 30 ralnlb I 12 do 15 pnmuenlh
brodovn, mcdu ltOjlmo dvo nosaen so oko 150 borbenlh avlona;
- Sovjelsko sredozemna eskndra sa oko 40 do 45 rnlnlh I 12 do 15 po-
rnocnth brodova medu kojlma jedan nosae hellkoplera;
- Snnge Iz SAD za brze vojne lnlervenelje, nn primer: oJ neano brlgndn
mornartcko desanlne pesndlje, vazdusnodesantna I pesadtjska dlvlzlja sa odgo-
vnrujucorn vnzduhoplovnom pndrskcm, speetjnlne I druge jedtntee;
- Pol{retne snnge NATO okn 7.500 Ijudl 80 120 lovoco bombordero - ko
scverotstucuu] J lIlIIj( I Trul{tJ I, kno I pnmurskn snnge NATO I( OJ e {lcJ slvuJ u
.na pozlv;
- Snage zn brze vojne IniervenctJ e osiaJ lh Nonovo NATO: ItollJ e, art-
tnnlje I Frnn cuske.
Premo nmertckom tzvoru ( Soviet MlIllnry Power 1987. Wnshlngton DC 20402.
str. 17), VnrAnvsl{1 ugovor bl u slucaju sukobn na svom jugozapndnom vOjltu
mogbo nnguzovntt:
"- 53 dlvlztje ( 29 sovjetsklb I 24 ostnllh clnnleo),
- 13.000 tenkovo ( 7.700 sovjelsklh I 5.300 ostnllb clonlco),
- 1.610 borbenlb nvlonn ( 860 sovjefsklh I 750 Oslnllb clnntea),
- deo ernomorske I medlteranskn ralnn flolo.
9 NATO'S SIXTEEN NATIONS, Drisel, oklobnr 1906. Vol. 31, .NO 6 sir.
34-36.
10 NATO nnd the Worsnw Pnet, Force Compnrlsonos Drussel~, 1904.,
pp. 21-23. Meauilm, po snnzl trupn dve clnnlee NATO, 'I'urskn I Grckn sa
863.375 vojnlkn bile bl joce od dve CIanlee VnrAnvskog ugovora, Rumunlje
I Bugnrske so oko 338.375 vojnlkn. Dve clonlee NATO su takode jnce I u
vazduboplovslvu od dve clnnlee Varsavskog ugovoro. U gornjem sagtedavanju
odnosa snnga ne bl Irebalo nn slrnnl NATO Ispustltl Iz vida nl amerlcku
Seslu ttctu kno nt rtotne snage oslallh clnnlea u Sredozemtju.
132
I
I
"/
I'
j
!
J i
133
Posle vise ad pol a veka status kvo, Turska je 1976. go-
dine pocela da postavlja teritorijalne zahteve prema delu
Grcke teritorije i akvatorije. Pri tome se pominju grupe os-
trva, medu kojima Dodekanez, Samotrakija, Lezbos, Hios, Sa-
mas, Kos, Rados - sva velika i mala ostrva na udaljenosti
50km ad Turske obale. Grcka istice da na aka 3.000 ostrva
u Egejskom moru zivi aka 1.500.000 njenih stanovnika.
Nakon sto se spar izrnedu dye zemlje zaostrio i posle
zvanicne objave svojih zahteva, Turska je formirala IV ar-
miju, arrniju Egejskog mora, koja ne pripada NATO. Sastav
armije cine: 4 divizije ( 2 ok, 2 pesadijske): 1 art. brigada;
2 puka spec. snaga; 205 helikoptera i 120 desantnih brodova.
Grcka je, takode, ojacala snage prema Turskoj u Tra-
kiji gde je rasporedila svoju IV armiju sa komandom u
Ksanti. Ratna mornarica i kopnene snage Grcke, mada broj-
no manje vrlo su uvezbane, dok se ratno vazduhoplovstvo
Turske ne ceni nadrnocnim nad Grckim vazduhoplovstvom.
Zbog spomenutih sporova izrnedu Grcke i Turske povreme-
no dolazi do veoma zaostrenih odnosa, uzajamnih optuziva-
nja i pretnji, pri cemu se delovi oruzanih snaga stavljaju
u najveci stepen pripravnosti."
Sjedinjene Americke Drzave pomazu jacanje turskih i
grckih oruzanih snaga u razmeri 10 prema 7 u korist Turske.
Konfrontaciju izrnedu dye zemlje SAD u nekim slucajevima
koriste kao sredstvo politike divide et impera, radi jacanja
svog prisustva i uticaja. Usled toga SAD nailaze i na teskoce
u odnosima sa ove dye clanice NATO: u Grckoj na'[acanje
antiarnerickog raspolozenja i na zahteve za ukidanjem ame-
rickih vojnih baza, u Turskoj na povremene otpore i rezerve
u pogledu delovanja iz baza u Turskoj i s1.
5. Zona bez atomskog .oruija na Balkanu?
Pre sarno 7 do 8 godina, u vreme izbora Ronalda Rega-
na za predsednika SAD, Republikanska stranka se protivila
12 No pltonje urcdnlko Tonjugo predstovnlk Snvcznog scjcrctartjntn 2:0
tnostrone poslove SFRJ je u vezt so sukobljovonjem Izmedu Turskc t Grfkc
krojem marta 1987. godine Izjovlo:
_ J ugoslovljo kojo Imo prljoteljske odnosc so Grfkom 1 Turskom, so
zabrtnutcscu gledo na nojnovlJ l rozvoj sltuoclje u njlhovlm odn0511110. Zoo-
litreno sltuoclja u Egejskom moru je suprotno Intcreslmo ove dve zemlje, 0
moze do dovede u opasnost stobllnost 1 mlr u nasem reglonu 1 lilre. Po)ozecl
od svojlh poznotlh prlnclplJ elnlh opredeljenjo, J ugoslovljo se zoloze do se
nostola sltuoclja rozrelil mlroljublvlm putem bez upotrebe sue-. ( Vldl _ Pollllko,
Beograd, 30. mort 1987. godlne, str. 3).
134
\''--
(
svim pregovorima 0 razoruzanju, sve dok SAD ne dostignu
vojnu supariornost nad SSSR, koju su navodno izgubile. Spo-
razum SALT II, koga je potpisao predsednik Karter, ostao je
neratifikovan. ad 1980. do 1987. godine SAD su pokrenule
veliku vojnu izgradnju kada je za odbranu utroseno 1924
milij arde dolara. t~
U Evropi su instalirane balisticke i krstarece rakete sred-
njeg dometa, pokrenut je program kosmicke protivraketne
odbrane, itd.
Medutim, u toku poslednje dye godine izgledi za smanje-
nje nekih vrsta nuklearnih oruzja su se promenili u odnosu
na pocetak osamdesetih godina.
Vec su i rezultati rasprava dveju supersila u Rejkjavi-
ku krajem 1986. godine pokazali da je taj sastanak delovao
na promene. Dve supersile izrazile su zajednicku spremnost
za sporazum 0 smanjenju strategijskih nuklearnih sistema
i uklanjanje iz Evrope raketa srednjeg i kratkog dometa
( 1000-5000 km i 500-1000 km).
Takve promene uslovljene su verovatno i visokim pora-
stom deficita u drzavnom budzetu i u spoljnotrgovinskoj raz-
meni SAD, kao i stalnim pritiscima u korist sporazumevanja
.0razoruzanju ad strane Kongresa SAD. Kongres je u 1986.
i .1987. godini izglasao skracivanje i probe antisatelitskih si-
stema oruzja koja prelaze granice sporazuma SALT II i za
hemijsko oruzje kao i delirnicno smanjenje fondova za Stra-
tegijsku odbrambenu inicijativu.
Sovjetski Savez je, narocito od dolaska ina celo KPSS
Mihaila Gorbacova, dao niz dokaza spremnosti za sporazu-
mevanje 0 smanjenju nuklearnog oruzja. Uveo je moratori-
jum na podzemne nuklearne probe od avgusta 1985. do po-
cetka 1987. godine. Prvi put je pristao na inspekciju konven-
cionalnih vojnih snaga na lieu mesta od strane predstavnika
zemalja NATO, a kasnije 1987. godine ga prosirio i na nukle-
arne snage, sto je umirilo i one na Zapadu koji smatraju da
je proveravanje iz satelita i drugih nacionalnih tehnickih
sredstava nedovoljno. Sovjetski Savez je, takode, odstupio od
tzv. sporazuma sa SAD u paketu tj. od zahteva da se spo-
razum istovremeno potpise 0 raketnim nuklearnim sistemi-
ma svih dometa i 0 protivraketnom kosmickorn stitu.
Prema tome, sporazum SAD i SSSR a eliminisanju nukle-
arnih raketnih oruzja srednjeg i malog dometa koji najveCim
delom prekrivaju i balkanski prostor, nesumnjivo ce delovati
-I
j
I'
13 SIPRI YEARBOOK 1987, Stocholm 1987, str. 124.
135
~
('
\
\
na jacanje mira i bezbednosti u svetu, a na odgovarajuci na-
cin i na Balkanu. Instaliranje i trajno ostajanje raketnih
sistema poput americkih krstarecih raketa dometa 2.600 km
neposredno aka Balkana, na Siciliji, znacilo je ne sarno po-
vecavanje opasnosti po bezbednost zemalja ovog regiona, ne-
go bi neizbezno, po Iogici konfrontacije i trke u naoruzava-
nju u blizoj buducnosti vodilo postavljanju novih i drugih
raketnih sistema na jugoistoku Evrope, kao sto je to pocelo
da se dogada .posle instaliranja sovjetskih raketa SS-20 i
americkih krstarecih ipersing 2 raketa u centralnoj Ev-
ropi - posle 1983. godine. Takav kurs trke u naoruzavanju
najavljivao je dalji porast napetosti, vojriih pretnji i poli-
tike s pozicij e sile.
Potrebno je imati u vidu da u vojno-tehnickom i opera-
tivnom pogledu reketni sistemi navedenih dometa predstav-
ij aj u oruzj a za precizne iznenadne napade sa velikih odsto-
janja - sa distance. Male vanblokovske zemlje koje ne
raspolazu ovakvim sistemima oruzja niti efikasnirn sredstvima
odbrane izlozene su time novim teskocama da se brane, jer
su u nemogucnostl da na slican nacin uzvrate eventualnom
agresoru. Sem tgga, u slucaju sukoba sila posednica ovih
operativno-strategijskih raketa, visokorn stepenu opasnosti ad
agresije bile bi izlozene i mnoge zemlje koje takve sisteme
nemaju ili koje cak nisu u ratnom sukobu. Razumljivo je da
bi svaki napadac koristio najkracu putanju rakete do objekata
napada, a branilac bi nastojao da rakete napadaca presrece
iunistava na prostoru sto daljem ad svoje teritorije, ne stedeci
pri tome ni neutralne zemIje. Agresija na neutralnu zernlju
bi tada postala ne sarno vise mogucna nego verovatno cak i
dvostrana. '
Atmosfera pregovaranja i sporazumevanja, u torn sklopu
i sporazum a delirnicnom raketnorn razoruzanju supersila,
proces KEBS, posebno, dokument Stokholmske konferencije
a merama za jacanje poverenja i bezbednosti, prema tome,
ne mogu ostati bez delovanja i na balkanski prostor.
Normalno je da balkanski narodi misle i na vojni aspekt
svoje bezbednosti. Istorijekirn razvojem njihove zernlje su
posle drugog svetskog rata na razlicite nacine resavale ipitanje
svoje odbrane, vojno-politickog grupisanja i organizovanja.
No, i pored razlicitog i suprotnog vojnog grupisanja, posto-
janja sporova i razlika, medu balkanskim zemljama je posle
drugog svetskog rata sacuvan mir i postepeno se, iako sporo
i na razlicitim stepenima, razvijala ekonornska, kulturna,
sportska i ostaIi vidovi saradnje. U tom smislu rumunski
predsednik Kivu Stojka je jos na kraju perioda hladnog rata
predlozio stvaranje zone bez atomskog oruzja na Balkanu.
Takvu ideju su ponovili vodeci ljudi i drugih zemaIja, meau
njima i Andreas Papandreu 1975. godine.
Nuklearno oruzje je vec odavno prisutno na Balkanskom
poluostrvu i u neposrednoj blizini. Prerna jednoj publikaciji
Instituta za istrazivanje mira u Stokholmu.> SAD sarno u
Turskoj drze blizu 500 nuklearnih bojnih glava, a prema
drugom izvoru'" na teritoriji Turske i Grcke - aka 650 nuk-
learnih bojnih glava. U okviru ovih nuklearnih sredstava SAD
u Turskoj irnaju aka 300 nuklearnih avio-bombi, a skladista
nuklearnog oruzja postoje i na teritoriji Italije.!" Prema istom
americkom izvoru, Bugarska raspolaze sa 66 raketnih sistema
malog dometa ( manjeg ad 500 krn), ali ni u Bugarskoj ni u
Rumuniji nema skladista nuklearnih bojnih glava. Balkanske
zemIje clanice vojnih blokova poseduju arbiljerijska oruda,
takticke rakete i avione sposobne da nose nuklearne bojne
glave, ali one ne raspolazu neposredno i nuklearnim ubojnim
sredstvima.
Aka su supersile dosle do saznanja da nuklearni raketni
sistemi srednjeg i kratkog dameta predstavljaju opasnost za
njihovu bezbednost i da ih zato uklanjaju, tim pre se maze
oceniti koliko bi jacanju bezbednosti na Balkanu moglo dopri-
neti pretvaranje njihovog prostora u zonu bez atomskog i
hemijskog oruzja, a u perspektivi i bez stranih vojnih baza,
instalacija i trupa. abezatomskoj zoni su vec odrzani sastanci
eksperata balkanskih zemalja, a nedavno, na predlog rumun-
skog predsednika Causeskua, i sastanak eksperata a stvaranju
balkanske zone bez hemijskog oruzja.
Balkanske zemlje u vecini ispoIjavaju interes i imaju
rnogucnost .da se bore za stvaranje zone mira na Balkanu,
zone bez nuklearnog oruzja. Tu ideju su pedesetih godina
14 Vldl ovcrcomlnA' Thrcts to Europe: A New Deal for Confidence and
Security. Edited by Svcrrc Lurlgaartl and Korl Blrnboum, SIPRI, Stockholm,
1987, p, 31.
15William M. Arkin. Richard W.Fleldhouse. Nuclcnr Bnttlcflelds nalllnucr,
Cumbrf ge ( Moss.), 1985.
16 0 brnju nukleur nlh bojnlh glavn SAD u Itnlljl nnvode se razll~1tI
poduct, SovJ ctsld nCllcl.tnllt Novoe vremja od 1. aprlJ a 1985. godlnc ple
da U skladlUma u HIIII.!1 Imn 1.0( )( ) do 1.500 nuklearnlh bojnlh gtava : rimski
list Republlka , [nnunr 1981. godlne navodl clrru od 1.500 nuktenrrtlh bo.tnlh
glava. Mltansltl list Pnnrrruma r,0zlvajutl se na Instltut za rnzoruzanje,
razvoj I mlr Iznosl dn se na lerl orljl ItaJ lje naiad 650 nuklearnlb oruzja r
25( ) nuktearnth avlo-bombl, 70 nuklearnlh boJ nlh glava za rakete PVO ~Nlke
Lerculcs , 50 nuklearnlh boJ olh glava za rnkete Lance, 40 ouklearoih gra-
natn za oruda 203 mm ltd. SII~ne podatke Iznosl i Londooskl ensopts IlSS
~Survlval br. 3/ 1983. g.
136
.'
137
III
Ii
I
.1
(
.podrzavale clanice Varsavskog ugovora Rumunija, Bugarska,
Albanija, ( tada clanica) i J ugoslavija, dok su clanice NATO
odbacivale. Sredinom 1970-ih godina pristanak za to je dala
i jedna clanica NATO - Orcka, tako da za sada ostaje Turska
koja jos nije pristala na taj predlog.
Zona bez nuklearnog oruzja na Balkanu ne bi doduse
otklonila sve bezbednosne brige .ucesnika, ali bi mogla korisno
posluziti kao znacajan korak ka daljern jacanju poverenja,
dobrosusedskih odnosa, razvoja saradnje i trazenju regional-
nog pristupa pitanjima bezbednosti. Ovakva zona na Balkanu
bi doprinela procesu nesirenja nuklearnog oruzja ( onemogu-
cila bi da neka zemIja na svojoj teritoriji gomila nuklearno
oruzje druge zemlje), sto se pri sadasnjern Sporazurmr 0 nesi-
renju ne rnoze obezbec1iti.
Balkanska nenuklearna zona bi obuhvatala dye clanice
Varsavskog ugovora, Bugarsku i Rumuniju i dye clanice
NATO, Grcku i Tursku idye zemlje koje ne pripadaju bloko-
virna - Albaniju inesvrstanu J ugoslaviju. Na taj nacin bi
se ostvariIo izvesno simetricno ucestvovanje grupacija evrop-
skih zemalja u zoni bez nuklearnog oruzja, sto u drugim
regionima gde se predlazu takve zone, na primer u Skandi-
naviji, nije slucaj. Sporazum 0 bezatomskoj zoni na Balkanu
he bi narusio ravnotezu snaga zemalja clanica vojnopolitickih
saveza, doprineo bi jacanju poverenja rnedu narodima koji
hve na poluostrvu. Postizanje takvog sporazuma dalo bi pod-
sticaj zemljama u susednim regionima, prvenstveno jako
naoruzanoj srednjoj Evropi, da pristupe makar i nekim skrorn-
nim koracima ka smanjivanju i povlacenju taktickih nuklear-
nih i konvencionalnih snaga.
Uprkos drustveno-politickim, kulturnim, ekonomskim i
drugim razlikama, pa i postojanju raznih sporova, kao icinje-
nici da neke pripadaju razlicitim vojnim savezima, zemlje
Balkanskog poluostrva, nekadasnjeg bureta baruta, su u
periodu od skoro pola veka sacuvale mir na svom prostoru.
To je rezultat istorijskog saznanja da se u danasnjim uslo-
virna, upotrebom vojne siIe ne rnoze resiti ni jedan medu-
narodni problem. U tom svetlu pozitivna je cinjenlca i for-
rnalno ukidanje ratnog stanja izrnedu Grcke iAlbanije, koje
je izrnedu ovih suseda postojalo jos od 1940. godine.
Miru, bezbednosti i napretku na Balkanu jos vise bi
doprineo razvoj intenzivne saradnje balkanskih zemalja na
raznim poljima - ekonomskom, naucno-tehnoloskom, kultur-
nom, ekoloskorn, saobracajnorn, sportskom, u borbi protiv
terorizma i droge itd. J er, na planu ukupnemedunarodne
saradnje zemlje balkanskog regiona zaostaju ne sarno za
zemljama u zapadnoj i severnoj Evropi nego i za zemljama
u Latinskoj Americi, jugoistocnoj Aziji ( ASEAN), i nekim
regionima Afrike. Upravo zato sto svestrana saradnja zemalja
.jednog regiona pruza visestruke koristi svakoj od njih na
.bezbednosnom i ukupnom drustvenorn planu, sto ona zblizava
i jaca poverenje meau narodima, J ugoslavija je predlozila
prvi sastanak ministara inostranih poslova balkanskih zemalja,
a istu ideju ima i predlog vodecih ljudi Rumunije i Orcke
o samitu balkanskih zemalja.
138
139
I
i
I
I
I
I
lUll
I!
I
I
I
i
1'11;!;
/',
DANILO PESIC
BALKAN 1 SREDOZEMLIE-SAVREMENI
MEDUNARODNI UTICAII
Pristup istrazivanju meduzavisnosti medunarodnih zbi-
vanja u Sredozemlju i njihov uticaj na ana sto se uobica-
jeno naziva Balkan maze u sebi obuhvatiti niz razlicitih
pristupa. Po mom misljenju, lIZ ostalo, neizoslnvno je dovesti
u vezu globalne geostrateske koncepcije supersila, politieko-
-geografske cinjenice i naravno ( neo) geopoliticka pitanja.
Mora se pri tome istaci, da ovi elementi doprinose da se
kompleksno sagleda medunarodni realitet, ali i odgovarajuce
meduzavisnosti sireg regiona i njegove manje, ali opet vrlo
specificne celine Balkana, Imajuci u vidu spomenuto, jedno-
stavno se valja drzati stava prof. Iblera da znanost o'medu-
narodnim odnosima treba da ornoguci uvid u realnost medu.
narodnih odnosa ... ( IBLER, 5, str. 28). ' I
Pristupivsi takvom istrazivanju ne znaci da ce osnova
rada biti ana sto bi olako moglo biti etiketirano kao geo-
determinizam, vet: da sarna komplesnost problema i regiona
zahteva odustajanje ad jednodimenzionalnih pristupa. Upu-
cenima nije potrebno naglasavati vaznost i znacaj prostora
u medunarodnim odnosima i ostalog sto uz to ide, jer borba
velikih za globalnom dominacijom ne desava se na zrako-
praznom prostoru vet: je vezana za osvajanje, J contrulu, si-
renje zona uticaja i interesnih sfera, na vrlo precizno defi-
nisanom geografskom prostoru. Izuzetak ad toga nije ni
Sredozemlje injegov integralni deo Balkan.
Kada se govori a samom Sredozemlju moramo imati u
vidu cinjenicu da rezultante visestrukih istorijskih tokova u
regionu, s jedne strane, jest visok stepen zajednickog u kul-
turnom podrucju i, s druge, prevaga cepanja i sukoba na
140
(
politickorn nivou. To saznanje navodi neke autore na razrms-
ljanje da, iako ideja a mediteranskoj zajednici u ovom pod-
rucju uvek bila zivotna, krajnje je neizvesno da li Medi-
teran kao takav sacinj ava smisleni predmet za ekonomsku
i politicku analizu. ( LUCIANI, 7, str. VII i VIII).
Iako se sa navedenim postavkarna ne mozemo u potpu-
nosti sloziti, Lucijanova razrnisljanja a razlozima koji do
toga dovode su prilieno utemeljena, jer cinjenica je da su
prilike u Sredozemlju znatno slozenije i teze nego u vecini
drugih bazena. Slozenost je rezultat velikog broja nezavisnih
obalskih zemalja, brojnih sukoba medu njima, istovremene
prisutnosti najjacih pomorskih snega supersila, blizine kon-
frontacije supersila u kljucnim podrucjirna, odnosno central-
noj Evropi .i Zalivu ( Gulf). Te argumente Lucijani dopu-
njuje i posledicom izgleda bazena sa njegovim brojnim
ostrvima i poluostrvima te oblikorn mora. Tu se maze do-
dati i daljnja vaznost mediteranskog saobracaja za meduna-
rodni morski promet ipolerizaciju medu obalsklm zemljama
pornocu rnedunarodne zavisnosti j savezniStva. ( LUCIANI, 7,
str. VIII i IX)
Cinjenica je da je u regionu Sredozemlja veoma tesko
povuci precizne granice, pa je sasvim ispravno govoriti a
zemljama Sredozemlja, odnosno mediteranskim zemljama.
Ali, pri tom, svakako treba voditi racuna a cinjenici da sve
rnediteranske zemlje nisu u celini i stvarno mediteranske.
Ovakav pristup je u nasern radu veoma vazan, jer
pitanje koje su to zemlje koje pripadaju regionu Sredozemlja
osim svoje strucne dimenzije i egzaktnih nauenih kriteri-
juma ima i prilicne rnogucnosti ukljucivanja proizvoljnosti
koje veoma cesto imaju za cilj i odgovarajuca politicka pola-
zista koja negiraju postojeci realitet ( za primere takvih poku-
saja i nedoslednosti videti PESIC, 11, str. 51-58.)
Razmatranje svih kriterijuma koje neku zemlju svrsta-
vaju u Sredozemnu ili ne, ne bi nas daleko odvelo, a a tome
kod nas postoje i relevantni radovi ( STRAZICIC, 15, str.
15-36) i TESIC, 16, str. 47-54).
U sirern smislu uzevsi, vazno je istaci da je obala svakoj
ad zemalja Sredozemlja mediteranska Iasada, a vecini ze-
malja i jedini izlaz na svetsko more. Pozivanje na ove geo-
grafske cinjenice je izuzetno vazno u pitanju SSSR-a koji,
iako supersila sa globalnim mogucnostima delovanja, spada II
141
:f:
"
I!
(
kategoriju geografski hendikepiranih zernalja, sto irna odlu-
cujuci uticaj na medunarodno delovanje ove zemlje prema
Balkanu, Sredozemlju, a i sire i na njegovu permanentnu
brigu a prohodnosti svetskih plovnih puteva ( ad prvorazred-
nag znacenja prohodnost moreuza). Nacelo slobodne plovidbe,
s obzirom na geostratesku lokaciju SSSR-a; pitanje je za koje
mozerno tvrditi da sada i ubuduce spada u i'ed strategijskih
pitanja.
U okviru gIobalnih geostrateskih koncepcija Sredozemlje
spada u zonu Rimlanda. Cinjenica je da upotreba ovog pojma
u prakticnorn svakodnevnom delovanju u medunarodnirn od-:
nosima ubuduce maze dobijati na znacaju. If loj zoui so odi-
gravaju najznacajniji ratovi u 20. veku i danas se u njoj
snazno manifestuje pcliticka, ekonornska, kulturna i vojna
prisutnost i utica], pri cemu veliki znacaj u lorn sekloru ima
posedovanje onaga sto se uobicajeno podrazurneva vojna baza.
Sukobi na ovom prostoru, zbog njegove vaznosti, u globalnim
koncepcijarna automatski privlace saveznistva velikih suprot-
stavljenih vojno-politickih organizacija. 0 tome postoje brojni
radovi na Zapadu. 0 kontroli Rimlanda kao pretpostavci za
kontrolu sveta inadmetanju oko toga ( vicleli SEV AISTRO,
12A, str. 865-870).
Savremenost pojedinih geostrateskih koncepcija za ciju
reaIizaciju danas postoje sofistikovani vojni sistemi nije nesto
sto se u analizama maze prevideti. Ova zona danas u nekim
radovima teoreticara, ali i analiticara medunarodnih cdnosa
nasi naziv luk nestabilnosti ili Iuk kr ize. Stoga, izgleda
da je Alfred Tejer Mahan sa svojom prognozom da Heartland
ne maze biti vojno razbijen ad strane maritimnih sila, zbog
cega ce prirodna pozornica sukoba kontinentalne i maritimne
moci postati Rimland i svetsko more uvrstio sebe na listu
onih eksperata cije prognoze treba pazljivo razmatrati. Savre-
menost njegove misli najbolje se ocituje najnovijirn zbivanji-
ma u Sredozemlju i Indijskom okeanu.
Postojece stanje odnosa snaga u Sredozemlju i Balkanu
uz renesansu uloge vojnih flota kao najpogodnijeg sredstva
.U lokalnim angazovanjima ( ali sa globalnim pretnjama) koje
su zauzele nezaobilazno mesto u sredstvima onaga sto se na-
ziva posredna strategija otvara niz novih pitanja ad, ne sarno,
regional nag znacaja, a to su vojna uporista.
142
{
Uz savremenu tehnolosku opremu u okviru koncepcija
kontejrnenta' i diterensa," uz jacanje antikornunizrna, vojna
uporista bilo da se radi a ucvrscivanju, prosirenju postojecih
ili zadobivanju novih ( uz sva efikasna sredstva vrsenja pri-
tiska na zernlje da ih ustupe) dobijaju na znacaju.
Dodatak tom Sredozcmnom, ali i Balkanskom realitetu
je razvoj trupa za brzu intervenciju ( Rapid Deployment For":
ces) koje imaju potrebu za vlastitom logistickorn strukturorn.
Mada se po jednom delu vojnih analiza njihova upotreba i
radijus dejstva smesta u podrucje Srednjeg istaka sa okolnirn
regionima prevashodno u cilju zastite naftonosnih izvora, ipak
u obzir dolaze i drugi prostori, kao [ugoistocna Evropa i pod-
rucje Medi f erana ( podvukao D. P), Afrika i delovi .Iugoistoc-
ne Azije i Australija ( SCHAUER, 12, str. 122).
Navodenje prethodnih cinjenica iz realiteta medunarodnih
odnosa maze se uciniti i odredenim skretanjern s osnovnog
pravca istrazivanja naznacenog u naslovu, aIi nije a tome rec.
Smatramo neophodnim naznaciti osnovne procese koji se cd-
vijaju u sirem prostoru Sredozemlja i koji se i te kako tieu
balkanskih zernalja, jer se odvijaju u njihovom neposrednom
okruzenju. Uz postojece probleme na Balkanu, ovi procesi
imaju znacajnog uticaja na spoljnu politiku balkanskih drzava
pogotovo ako se odvijaju 11 vojno-blokovskorn kontekstu. Ne
sarno da mogu irnati uticaj na medunarodno delovanje u glo-
balnim relacijama, vei: i u odredenim slucajevima mogu biti
stvarna prepreka rnogucnostima balkanskih drzava da cdgo-
varajuce zajednicke akcije na prostoru poluostrva realizuju i
krenu putem medusobnog zblizavanja. Stoga, poznavanje
sustine globalnih procesa i odgovarajucih geostrateskih ken-
cepcija i kombinacija uz postojeci odnos snaga NATO pakta
i zemalja clanica Varsavskog ugovora, pornaze da se realnije
procene podrucja, ali i moguci dometi regionalnih inicijativa
balkanskih drzava.
1 KONTEJ MENT ( contalment) - pofttlku zndrbvonjo III zaprecavanja neke
vojne slle, Idcologljc III propagondnc akclje; bltna je karnktcrlsUkn hladnog
rntn kojo u sebl ukljucujc I stulno jn~anje vojnlh snag a.
2DITEltENS ( dctcrcncej pndruzu mevn pollll~ku I vojnu okclju, koja
pomocu prctnjc III zastraslvnnja naslojl dn sprccr, obesllrabrl, prottvntcku
stronu nnvcde IIn prnvovremeno odustnjunje od odrec'lenlll ctljevn, I to
prvenstveno onlh kojJ so mugu ostvnrlll rulom. J oS vtse nego kontcjment
pollltko dltcrcsn znnCl jal'onjc uruzanlh snnga. No tnlost, oba ova terrnlna
ne snmo do nlsu lzastn Iz upotrebe nego su u novlf e vreme znacajnn element
poJ lllke dlptornuttj e topovnjnea so ougovarajuclm vojnlm I pottttcktm sa-
dr"ajlma. NnjsveZljl primerl ove polltlkc su zblvanja 1I Libnnu I sltunctja
5 Llbljom I SAD, gde su nosact avlonn Koral SI, Sarnloga I Amerlkn
odlgrnll upceattjtvu 1I10gll II nrctvarnnju ovlh ne snmo teorljsklh vce I
prnktl~nlh sndrtojo u cflkasno vojno delovnnje onog {;to bl se u jednom
detu radovn nmcl'll'ldh v( J J nlh IcoreUl'arn nnzvalo pncl ttkactjn prol!vnlJ m.
143
\
Ipak, ostajanje sarno na tom nivou ai.alize bilo' bi deter-
ministicko, a time i nerealno, jer se ne odvijaju svi procesi
u medudrzavnim odnosima sarno u skladu 'sa velikim savez-
nickim obavezama, nego postoje idomeni u kojima su vlastita
inicijativa i odgovarajuci sadrzaji odredeni unutrasnjo-poli-
tickirn procesima u samim balkanskim drzavama. Postojanje
nesvrstane J ugoslavije i njena aktivna spoljna politika u po-
kretu, aIi i u oc1nosimasa susec1nimdrzavama, u ovom pod-
rucju gde postoji prilicno animoziteta, nerealnih ambicija i
zaostalih ideja 0 neprosanjanim velikodrzavnirn ambicijama
irna izrazito stabilizacijsko znacenje. Naravno, da to treba
vrednovati u skladu sa realitetom u medunarodnom okruzenju.
.
Za razumevanje prakticnog delovanja i interesa SAD u
Sredozemlju neophodno je pozabaviti se i onim sto se u nji-
hovoj teoriji naziva - nacionalni interes. 0 toj temi postoje
i kvaIitetni radovi nasih autora koji s pravom tvrde da je sam
pojam nacionalnog interesa razradio amerikanac Dzejrns Ro-
senau, i on se upotrebljava u dva osnovna smisla; kao sred-
stvo politicke akcije i kao sredstvo politicke analize ( MILE-
TIC, 9, str. 17)
U prvom slucaju, kao crude ucesnika politicke borbe na-
cionalni interes je sluzio i sluzi za opravdanje odredene spolj-
ne politike, za odbranu stare ili prec11aganje nove spoljno-
politicke orijentacije ili akcije. U drugom slucaju, koncept
nacionalnog interesa je posluzio kao okosnica za izgradnju
leorije koja upravo u odbrani i ostvarivanju nacionalnog inte-
resa vidi sustinu spoljne politike, pa prema tome i polazni
osnov za njenu naucnu analizu i objasnjenje i osnovni kri-
terijum za njenu ocenu. ( MILETIC, isto, str. 17).
Za potpunije razumevanje kategorije nacionalnog inte-
resa SAD moze posluaiti itabela na sledecoj strani, koja iako
mozda nije potpuna verovatno je najkompletnija u brojnim
parcijalnim pristupima tom pitanju.
Interesantno je da rangiranje interesa SAD ima cetiri
osnovna nivoa: vitalni ( zivotni interes), veliki interes, vazan
interes i interes.
Svi ovi stepeni u sebi ukljucuju odgovarajucu spremnost
konkretnog vojnopolltickog angazrnana u slucaju njihovog
osporavanja. Po americkim izvorima, Sredozemlje je region
koji se svrstava u pcdrucje vitalnog, odnosno iivotnog inte-
resa. To u prakticnom smislu znaci da je interes od takvog
znacaja da ima direktan uticaj na postizanje osnovnih ciljeva
144
(,
'r
II
Tabela 1.
L
OSNOVNI NACIONALNI INTERESI SAD U SREDOZEMLJ U
J II
Kategorija
naclonal- E1ementi
Vojna strategija
Strategijski
nog Inte- politike
problemi II
resa
I
I
- Odvracanjo od - Sposobnost - Gotovost
nuklcarnog unlstenjn : NATO za rat.
rata
- drugl udar - Francuskc
- Sprceavanje - tri nuklcarne
sirenja broja
stozera. snagc i izvoz
drZava
- Elasfienost u tchnologije.
posednloa primcni - Sprecit! razvoj
nuklcarnog nuklearnih i upotrebu
oruzja. srcdstava. nuklearnih
Opstanak - Odrzavanje sredstava od
kontingcnta strane Izraela
rezervnlh i Arapa
., snnga.
--.Odriavanje
.
priblizne
ravuotcsc
snaga.
- Zavrsdalt
sukoba u
kor ist SAD.
- I{ontrola
- Isturena - Vaznost
pomorsklh I odbrana. kontrolc
vazdusnlh
- Suociti SSSR pomorsklh i
pr ilnza
sa viSestrukim vazdusnlh
Scvernoj opasnostlma, saobracajnih
Amcrici sa vise strana. pravaca.
'I'eritorf- ,.
- Prisustvo 6. - Vazllost
jalni
fIote SAD. odbrane
integritet
Evrope i
uloga
Srcdozcmlja.
- U slucaju da
ndvracanje
zakaze, kakav
koncept rata
imatl za
Sredozemlje?
--
- Odbiti napade - Prisustvo - Vaznost
na izvore pomorskih pravaca
strovlna i snaga. saobraeaja za
--
10
145
Ekonom-
sko bla-
gostanje
odgovarajuce
pravce
pomorskog
saobracaja,
- ZaStititi prilaze
izvorima nafte
i uredajima
za njenu
eksploataciju.
- Obezbcditi
stabilnost u
reglonu.
- Unapreditl
trgovlnu I
Investiranje
i obezbediti
sloboc1an
prilaz.
- Poboljsati
bezbednost.
- Onemoguciti
nastojanje
SSSR da
poveca
nrtsustvo
snaga.
- Vojna pomoc.
pristup
sirovinama.
- Odbrana Saud.
Arabije.
Svetskl
poredak
- Spreciti
politicke
prittske na
prijatelje i
saveznike
SAD.
- Ocuvati
teritorije
Saveza.
'- Ograniciti
uticaj SSSR
no. njcmu
saveznicke
drzavc I
klljente.
- Ozlveti
strategiju no.
jllznom krUu.
- Cvrsta
odbrana
Izraela.
- Resiti
arapsko-Izrael-
ski sukob.
- Izbcdl
destabillzira-
juee jacanje
snaga.
- Suzblti
ternrlznm.
- Strategija
koalicije.
- Suociti SSSR
so. viSestrukim
opasnostima,
so. vise strana.
- Stalno
prfsustvo
pomorskih
snaga u
Sredozemlju.
- Kontrolisati
prIstup SSSR
u Sredozcmlju
kroz turskl
ntoreuz Iu
Atlantik kroz
Gibraltar.
- Vaznost
pravaca
saobracaja za
pomoc
savezniclma I
zaStitu
sopstvenih
intcresa.
- Poboljsati
pokretljivost,
prebacivanje,
sistem baza,
snage za hltne
intervenclje.
- Rcsltl
grcko-tllrskl
sukob.
- Cvrsee
povczati:
- Portugal,
- Hallju,
- Greku,
- Tutsku I
- Francusku.
:-; Mogllcnu
uloga Snanlje.
- l\faroko I
Tunis.
- E/ I"iput.
- Vecc ucesce
saveznika.
Tri stozera: Tri komponente nuklearnih snaga - no. kopnu,
moru i vazduhu.
Izvor: William O. Staudenmaier, Strategic Concepts Cor the
1980's, Military Review, Volume LXII, No.4, April, 1982, str, 45.
146
.
{
nacionalne bezbednosti. Stoga je Amerika spremna da rizikuje
cak i vodenje opsteg nuklearnog rata radi zastite tog interesa
( STAUDENMAIER, 13, str. 39). Mozda se ova tvrdnja eini
na brzinu .izvedenom, ali nije lose videti rad analiticara Kon-
gresa SAD posvecen toj terni. ( LAIPSON, 6 str. CSR-2).
Studiranje onoga sto SAD smatraju svojim strategijskim
problemi ma u okviru kategorije nacionalnog interesa istice u
prvi plan, u Sredozemlju, vaznost pravaca saobracaja za po-
moc saveznicima i zastitu sopstvenih interesa, potrebu po-
boljsavanja pokretljivosti, prebacivanja, sistema baza i snaga
za hitne intervencije, resavanje grcko-turskog sukoba ( naravno
u blokovskom kontekstu) evrsee povezivanje Portugalije, Italije,
Greke, Turske i Francuske, moguce uloge Spanije. Vaznosti
Maroka i Tunisa, ali i Egipta uz ocekivanje veceg ueesea
saveznika. Ovo vece ueesee saveznika verovatno se ogleda i
u izgradnji Duzepe Garibaldija broda eija namena je od
pocetka gradnje nekoliko puta preimenovana tako da zadnja
varijanta iznosi da je rec 0nosacu aviona. Zanimljivo je da
se u okviru kategorije starih problema postavlja i pitanje
dye nesvrstane zemlje i to Maroka i Egipta, koje zele uvuci
L 1 vlastite vojne kombinacije primenom najsireg rnoguceg
spektra delovanj a, cime se vrsi blago receno - pritisak :ria:
pokret nesvrstanih i slabi se njihovo akciono jedinstvo. Zgcd-
ne elaboracije 0 ovim pitanjima politoloski obrazovane ana-
liticare ne bi smele da zavedu, jer osnovno pitanje je vec
: odavno postavljeno i kod zapadnih autora, koji s pravom
tvrde da brojcani podaci, objasnjavanje namene flota i slicno,
nisu dovoljna merila za vrednovanje pomorske sile. Ona
uvek zavisi od prirode sukoba i odgovora na veoma osetljivo
pitanje - sta sa silom ( CABLE, 1, str. 30) ( podvukao D. P.).
To je znaci ev~r problema: koja je poli ti i i ka funkcija vojne
sile? U tom kontekstu biva i jasnije one sto je u okviru nacio-
nalnih interesa SAD - elemenii politike se dovode u vezu
sa onim sto se uobicajeno podrazumeva kao svetsld poredak.
Ocuvanj e i prosiren] e kapitalistickog nacina proizvodnj e, zi-
vota, osnovno je pitanje koje ne mozerno smetnuti s uma.
Pri tome su dozvoljena sva raspoloziva sredstva, a medu nji-
ma znacajnu ulogu igraju krediti i vojna pomoc ( videti tabelu,
prilog I). Vojni faktor sarno obavlja postavljeni zadatak okru-
zenja ( videti prilog II). Disciplinovanje saveznika i pritisak na
nesvrstane zemlje pojedinacno dovode do toga da s pravom
mozemo govoriti da se ide u pravcu bipolarizma medunarod-
nih odnosa u svetu, a sarnim tim i u Sredozemlju i na Bal-
I
I
II
II
I III~'
!
I'
10'
147
r:
(
nooperacijskih pravaca koji idu preko Balkana, tu se granaju
ipresecaju. Zbog toga je vazna pclitika prema tom kopnenom
delu. Cetvrto, SSSR nije uspeo da na akvatoriju uspostavi
klasicne vojne baze kao protivnicka strana, ali je osvojio ve-
stinu sidrenja flote na odredenim sektorima. To je ad ne
malog znacaja pogotovu zbog rezirna koje podrzava u regionu.
U tom kontekstu strateski interes ove supersile moze biti ori-
jentacija Albanije s obzirom na njenu geostratesku lokaciju,
a del om i zbog toga jer ova zemlja ima i odredene kolicine
nafte sto u scenariju mogucih obracuna, odsecenosti od rna-
ticnih luka nije bez znacaja, Postojanje jednog broja kriznih
zariSta u regionu, ma kako nam se cini cudno, u odredenoj
meri odgovara Sovjetima jer imaju priliku da budu u takvoj
situacij iakter.
Zbog svega toga, ponovo iaticerno da je SSSR zaintere-
sovan za slobodni prolaz morskim putevima, posebno kroz
Bosfor i Dardanele ( medunarodno pravni aspekti vezani za
ova dva moreuza korektno su obradeni u studiji Davorina
RudoIfa, 2 i 3).
Saznanja 0 globalnim interesima velikih ne oslobada od
obaveza da se makar naznace pitanja koja su odvojena od
medunarodnog globalnog konteksta. Ranijih godina su se ci-
nili napori da bi Balkan, obzirom na procese koji su se de-
savali, mogao uci u Ieorijske i prakticne radove gde se nece
u pezorativnorn smislu upotrebljavati pojam balkanizacija.
Najvazniji doprinos tome bio je posle drugog svetskog rata
proces koji je vodio stvaranju stabilnosti na Balkanu. Da li
u onoj meri u kojoj su to svi zeleli, ili ne, to je vet: drugo
pitanje. U poslednje vrerne situacija pokazuje obrnuti trend
i postoji Citav niz neresenih pitanja rnedu kojima bi istakli
i ona nacionalna. U nekim zemljarna nije otpoceo proces de-
mokratizacije u meri u kojoj bi morao, a radi se 0 zemljama
sa socijalistickim drustvcnirn uredenjern. J os uvek se u po-
jedinim sektorima Balkana oseca da nije zavrsena politoge-
neza. Pitanje granica u savremenosti i neutemeljenih aspira-
cija pojedinih drzava nije bas osnova za sporazumevanje.
Podele etnikurna u slucaju Bnlkana nose veliko opterecenje
u medubalkanskim odnosima, jer se 0 njemu ne vodi briga
kako je to u skladu sa medunarodnim pravom i prihvacenim
obavezama pojedinih drzava. Egzaktna je stvar, da narodi koji
su na raskrscu brojnih vojnooperacijskih pravaca moraju
imati bitno drukciju poziciju nego one drzave i narodi koji
su loci rani u mirnijirn zonama. Aktiviranje pitanja zivotnog
kanu, uz povratak politici sile, interesnih sfera, odnosa snaga
i alieno. Realiaticniji i dalekovidniji anali ticari su jasno uka-
zali na to ko je predvodnik trke u naoruzanju i zasto ( MOM-
CILOVIC, 10, str. 87-100).
U sovjetskom delovanju prema Balkanu i Sredozemlju
postoje brojni radovi starijih kolega, ali ja bih podsetio na
neke zanimljive analize klasika. J edan od Marksovih vaznijih
radova, koji je nedavno objavljen, je i knjiga - Hisiorija
tajne diplomacije 18 stoljeca. 2estok kao i obicno u analizi,
Marks tvrdi da Rusija jos od Petra Velikog pocinje da teziSte
spoljne politike i trgovine prebacuje sa Baltika prenia jugu
- Crnom moru i Levantu - radi izlaska na takozvana topla
mora ( istakao D. P.) ... Petar Veiiki je odmah od pocetka pre-
kinuo sa svim tradicijama slavenske rase. Voda je uno sto
je Rusiji potrebno. Te rijeci, koje je jednom prijekorno
uputio knezu Kantemiru parola su njegova zivota. Cilj nje-
govog prvog rata protiv Turske bilo je osvajanje Azovskog
mora, osvajanje Istocnog mora bilo je cilj njegova rata protiv
Svedske, osvajanje Crnog mora bilo je cilj njegova drugog
rata protiv Porte, a osvajanje Kaspijskog mora bilo je cilj
njegove himbene intervencije u Persij i. Ako se zeljelo sirit!
sarno lokalno, nedostajalo je za to kopno, ako se zeljela uni-
verzalna agresija, more je za to bilo prvi zahtjev ... ( MARKS,
8, str. 77). Ova zanimljiva konstatacija je danas izuzetno
savremena, jer program predsednika SAD Regana 0izgradnji
600 plovnih jedinica .u narednom periodu jasno govori 0 na-
merama i globalnim ambicijama. Na drugoj strani n~ rnoze
se osporavati da je i SSSR. razvijao svoje pornorske efektive
i da je arhitekta stvaranja sovjetske pomorske sile dugo go-
dina bio admiral Groskov, cija elaboracija teza 0 potrebi rna-
ritirnizacije SSSR-a je sintetizovana u njegovom radu Pomor-
ska moc drzaue koja je, .interesantno, objavljena i na Zapadu,
ali ne i ked nas. ( videti: GORSHKOV, 4).
Svakako da je u odnosu na. drugu stranu Sovjetski Savez
cesto bio u prilici da ulaze napore u cilju stizanja onog tempa
koji je moran da prihvati. Tesko bi se, medutim, mogla pri-
hvatiti teza 0 crvenoj opasnosti u Sredozemlju i eventualnoj
ugrozeuosti Zapada. Brojke 0 jednim i c1rugim potcncijalima
to jasno potvrduju. Drugo, Sovjeti su u svojim kornunikaci-
jama sa akvatorijern vezani prolaskom kroz moreuze Bosfor
i Dardaneli koji su pod kontrolama Zapada. U slucaju neke
konfrontacije brzo bi se mogli zatvoriti, a tada bi sovjetska
fIota van Crnog mora bila laka meta protivnika. Trece, takva
situacija narnece potrebu za posec1ovanjem odgovarajucih voj-
148 149
"-
prostora ( Lebensrauma) jedan je od destabilizacijskih cinilaca:
J os uvek nerazvijena maritimna orijentacija znaci izaostaja-
nje u drustvenom i ekonomskom smislu, a svojevrsno oblici
orijentalnosti u zivotu i u nekim drugim domenima. Sve na-
vedeno maze voditi zakljuccima da je saradnja teska ili go-
tovo nernoguca. No, i ta konstatacija ne bi mogla u potpunosti
stajati, jer vec ova negativno odredenje situacije danas irna
jednu znacajnu funkciju, a to je za pocetak, da da sliku stvar-
nog stanja sto maze i obicno biva polaziste za dalje prornislja-
nje realiteta i rnogucu akciju u cilju prevazilazenja razlika.
Neka pitanja se ne mogu resavati preko noci ad hok merama
i politikom velikih skokova, naglim otopljavanjima odnosa
po jos uvek nejasnu cenu takvog nastupa. Politika stabiliza-
cije prilika mora voditi racuna da bude planirana na duge
staze, korak po korak, uz ucesce vecine drzava i uvazavanje
specificnosti u unutrasnjepolitickim situacijamq svake ponao-
sob, ali i njihovim medunarodnim obavezama ivezama. Na-
stupanje u stvaranju novog poverenja i stabilnosti moze du-
gotrajne rezultate dati aka se pozabavi ternama ad opsteg
interesa svih zemalja. Put ka jednom novom medubalkanskorn
dijalogu u ovom casu vodi rnozda preko Konferencije mini-
stara spoljnih poslova iduce godine u Beogradu. Sarno sazi-
vanje takvog skupa u kame bi se svi nasli za zajednickim
stolom i otpoceli proces traganja za zajednistvorn i zajednic-
kom medudrzavnorn komunikacijom predstavlja prapocetak
utiranja puta novih medudrzavnih odnosa na Balkanu i sva-
kako znacajan poen nase zemlje u sirim medunarodnim rela-
cijama. Pitanja koja bi mogla doci na dnevni red bila bi rnoz-
da iz domena trgovine, turizma, ekologije i drugih pitanja
koja ne bi odrnah na pocetku izazvala sporove. Sve bi to rnoz-
da u buduce vodilo stvaranju svesti a zajednistvu na ovom
prostoru i resavanju niza pitanja medusobnirn dogovaranjem
i sporazumevanjem uz uvazavanjs svih specificnosti i poseb-
nosti koja postoje u jednoj puna tclerantnijoj atmosferi koeg-
zistencij e.
150
'.
(
I
DUSKO TOPALOVIC
NEKI ISTORIJSKI I SA VREMENI ASPEKTI
GEOPOLITICKOG POLOZAJA BALKA1VA
Posrednicka funkcija Balkana, na pravcu ad Istocne
Evrope prema jugu i Sredozemlju, te putu Srednje Evrope
ka jugoistoku, ostvarivala se preko transverzalnih [poprecnih)
i longitudinalnih ( uzduzriih) komunikacija. One su imale
vazno ekonomsko i narocito stratesko znacenje, za svaku
silu koja je nastojala dominirati ovim prostorom. _ _Rimska
Via Egnatia prvi .e sa radeni transverzalni ut i najkraca
veza izmedu Rima i azijskog Istoka. Njime se a raca;
preko Saluna 1 egejskog primorja, za dvadesetak dana stizalo
do Carigrada. Iako su postojale druge poprecne veze ( npr.
ad Skadarskih vrata dolinom Drima na Lipljan i NiS, ili ad
Valone preko J anine na Voloski zaljev), Via Egnatia je imala
prvorazredno znacenje. Gospodarski i geopoliticki interesi
poticali su rimska osvajanja do Dunava. Osim sirovinskih i
prehrambenih mogucnosti, time se dobijala dovoljna dubina
ratista izmedu granica carstva i njegovog sredozemnog sre-
dista. Osim toga, drZanjem Panonije i do)ine Save. ostvaruje
se s o s na'vazni"im uzduznim utem balkanskog prostora
- moravsko-vardarskom i moravsko-marickom omum a-
cijom. Posebno vazan strateski polozaj ima NiS, preko koga
se uspostavlja veza Soluna, Carigrada i Beograda.1
~o povijesno znacenje imao je knlZni pomorski.iput
spojnica jndrnnskog. egejskog i crnomorskog obalnouro-
eelja. Kako su se neka . najznaeajnija 1Tgovackar--p.r.ometna,
upravna i vojna sredista - prije svega Drac. Solun i Cari-
rad_ - yalazila 11 priobalnom pcdrucju, kontrola pomorskih
',J
! ~
!
1 Ovdje spomlnjemo samo neke najznacajntje promelne pravce. Sire 0
njtma, kao I 0 neklm druglm vezama, vldl: J . Cvljlc: Balkansko pnlu-
ostrvo .. ,. te G. East: Pnvfest nl zemljopls Europe ( Zagreb, 1944.)
151
*
* *
Teritorijalizacija politike, kao bitna znacajka medudrzav-
nih odnosa :na Balkanu, dopunjena je nakon drugog svjetskog
rata novom ideoloskorn komponentom. Marksisticko-lenjinisticka
teorija, u formi drzavne doktrine, ideolosko je utemeIjenje
kompaktnog teritorijalnog bloka - Madarske, Rumunjske,
Bugarske, J ugoslavije i Albanije. Sovjetski Savez, preko Ma-
darske i Rumunjske, ostvaruje granicni kontakt s tom novo-
formiranom balkanskorn teritorijalnom cjelinom, stumu orno-
154
gucuje donekle razlicite varijante nastupanja ka Sredozemiju.
Novi geopolitieki odnos snaga postavlja pred zapadne sile, kao
primarni zadatak, potrebu stabiliziranja rezima u Italiji, Gre-
koj i Turskoj - s ciljem okruzenja sovjetske balkanske inte-
resne sfere. J ugosiavenski zahtjevi za Trstom, kao i bugarski
za Zapadnorn Trakijom, optereceni su ovim vanregionalnim
geopulitickim interesima te se stoga ne mogu ostvariti. Te-
ritorijalna cjelovitost balkanskog socijalistickog bloka, razbi-
jena je prekidom jugoslavensko-sovjetskih odnosa 1948. go-
dine. Nezavisnost jugoslavenske pozicije olaksalavo je nepo-
stojanje izrazitije sredozemne orijentacije Sovjetskog Saveza
u poslijeratnorn periodu, te osjetljivost geopolitickog polozaja
nase zernlje. Za balkanske prilike to ujedno znaci snaznije
reaktiviranje pitanja makedonskog etnikuma iproblema veza-
nih uz alba:nska saveznistva.
J ugoslavensko-bugarski odnosi dozivljavaju nakon 1948.
godine radikalne promjene. Do tada se razmatraju mogucnosti
ostvarivanja Balkanske Iederacije, te drzavne granice nisu
prepreka drustveno-ekonornsko] suradnji. Medutim, bugarski
pritisci na J ugoslaviju nakon rezolucije IE-a, uspostavljaju
zajednicku granicu kao osnovnu liniju podjele same okosnice
Balkanskog poluotoka. Prekida se medusobna povezanost Mo-
ravsko-vardarske i Iskrsko-strumske udoline - dvaju najvaz-
nijih saobracajnih pravaca i gospodarskih sredista tog pod-
rucja. Nepriznavanjem makedonske nacije u Bugarskoj, Grc-
koj i Albaniji, kao i teritorijalnim zahtjevima prema dijelovi-
ma nase zemlje, izuzetno tezak geopoliticki polozaj ima SR
Makedonija. Buduci se nasla u okruzenju, prekinuta je pri-
[asnja orijentacija prerna Solunu, te Skoplje kao glavni grad
republike dobija vece gravitacijsko znacenje. Nekadasnja ko-
ridorska funkcija makedonskog prostora, kratkotrajno izrazena
u ruskim nastojanjima za sanstefanskom Velikom Bugarskom,
u savremenim prilikama dobija izuzetnu geopoliticku vaznost.
SR Makedonija cini prekid teritorijalnog kontinuiteta na prav-
eu sovjetskog izlaza naSredozemlje, cime je onerncgucena
kopnena veza s Albanijorn. Ova geopoliticka cinjenica je olak-
savala albansko istupanje iz sovjetske interesne sfere."
Normalizacijorn jugoslavensko-sovjetskih odnosa nisu rje-
seni ovi balkanski problemi. Albanija prekida odnose sa Sov-
jetskim Savezorn i izrnice njegovoj kontroli, dok Bugarska i
4Vldl prlloge nuiorn ovog teksta _ Geopolltl~ke komponenie nlbnnsklh
saveentstava ( "Mnrkslsllckn mlsan 6/ 85.) 1 ~Geopolltl~kl nspektl jugostavensko-
-nlbnnsklh odnosn ( _ Markslst!ckn mlsno 2/ 86.)
.f
155
~
f
I
dalje povremeno iznosi svoje teritorijalne pretenzije. Savre-
mene balkanske politicke odnose, takode opterecuju grcki
zahtjevi prema Albaniji vezani za nacionalne manjine; zahtjevi
Madarske prema Rurnunjskoj: Turske prerna Bugarskoj, Alba-
nije prema J ugoslaviji, te vec pomenuti polozaj makedonske
manjine u Bugarskoj, Grckoj i Albaniji. Uz to, prisutne su
velikodrZavne koncepcije koje osporavaju teritorijalni integri-
tet nekih susjednih zemalja. Rijec je 0 fikcijama proslosti, kon-
cepcij ama 0 Velikoj Bugarskoj i Velikoj Albanij i. Odlike
su to specificne za tzv. fragilne zone - npr. srednjoistocni i
jugoistocno azijski shatterbelt." Medutirn, ovaj balkanski
slucaj odstupa od tradicionalnih geopolitickih razrnisljanja 0
takvim podrucjima, iako time nisu eliminirane potencijalne
opasnosti koje on sadrzi u sebi. Nairne, formiranjem evropskih
vojno-blokovskih organizacija ( NATO-a i Varsavskog ugovora),
definiran je vojno-politicki odnos snaga na ovom prostoru.
Time su ujedno rjesena sporna balkanska pitanja na relaciji
Istok-Zapad. Razgranicenje interesnog podrucja na vojno-blo-
kovske clanice, te J ugoslaviju i Albaniju ( 7) kao tzv. sivu
zonu, jeste faktor stabilnosti. Tim vise sto su ove interesne
sfere obostrano priznate, iako postoje pomenute teritorijalne
pretenzije pojedinih balkanskih drzava. Dakle, aktuelna teri-
torijalna pitanja na Balkanu ( kojima dodajemo i grcko-turski
egejski spor), nisu u okviru konfrontacije Istoka i Zapada.
Postojeci odnos snaga, kao i izuzetna osjetljivost geopolitickog
polozaja pojedinih drzava ( J ugoslavija i Albanija), blokiraju
ostvarenje svake velikodrzavne i teritorijalne ambicije. 8toga
se pnliticki pritisci, u nernogucnosti ozbiljnijeg izlaska van dr-
zavnih okvira, usmjeravaju na strane nacionalne manjine.
Pri tom ista, slicna ili razlicita ideolosko-politicka i strateska
orijentacija, ne igra bitnu ulogu."
Unatoc nabrojanim problemima, historijsko poimanje Bal-
kana kao bureta baruta, danas ne stoji. Vazan cinilac nove
stabilnosti jeste izrazito politicko-geografski. Nairne, graniee
balkanskih drzava jesu delimitirane, demarkirane, stvarno ken-
trolirane i medunarodno priznate - s izuzetkom Albanije,
50 geopollllckoOl odrellenJ u Inkvlh zonn neslnbllnosll ( sballer'belt) vldl
s. n. Cohen: .Geugrnphy nnd Politics In a World dlvlded ( Oxford Untveralty
Press, London 1975.) Ie 1'. L. Kelly: _ Escnlollon of reglonnl cunfllcl - Icsllng
Ihc shallcrbcll conccph ( d'ullII cnl Geography Quarlerly 2/ 86.)
I 6 Npr. nslmlJ aclJ o Turnkn u nugarskoJ ne 'vodi sukobljovonju SSSR-o
( Varliovskog ugovoro) 1 SAD-o ( NATO-o). Dapajie, ne odgovarn ni prvom
bugarskom snvezniku, Sovjetskom Savezu, kojl je kno geogrnfski heodl-
kepirann zemlja zalntereslrnn za dobre odnose s Turskom. 0 bugarsko-tursklm
odnoslma vldl F. n. Chary: .Bulgarln's Role In Enst Europe ( .Current Ilislory.
November 1985.)
156
(
koja nije potpisnik Helsinske povelje 0priznavanju granica i
teritorijalnog integriteta evropskih drzava. Medutim, miSljenja
smo da albanska i slicne velikodrZavne koncepcije imaju vise
unutrasnje-politicku i ddeolosko-manipulafivnu funkciju, nego
real no vanjskopoliticko znacenje. 8toga one u strateskorn pog-
ledu ne predstavljaju opasnost, ali uz ostale probleme cine koc-
nieu drustveno-ekonomskog razvoja balkanskih zemalja. Uspo-
ravanje ekonornske i opcenito gospodarske dinamike ovog pro-
stora, postavlja se kao primarni problem. Prvenstveno njegovo
prevladavanje nudi izlaz iz tradicionalnih odnosa balkaniza-
cije. Karakteristike geopolitickog i prometno-geografskog po-
lozaja, te nezavisna politick a orijentacija ( nesvrstanost), orno-
gucuju da upravo J ugoslavija rnoze imati odlucujucu ulogu u
cvrscem regionalnom povezivanju. Mogucnosti integracije Bal-
kana u politicko-teritorijalnu cjelinu postojale su tokom raz-
doblja turske vladavine te, u nesto okrnjenom obliku ( izuzetak
Grcke), u kratkom poslijeratnom periodu sovjetske dominacije.
Medutim, takvo zajednistvo, zasnovano na odnosu snaga, imalo
je prvenstveno politicko-strateski karakter. 8vako novo pove-
zivanje mora biti prije svega rezultat autohtonih interesa, uz
naglasenu ekonomsku zasnovanost - buduci su nadasve eko-
nomska pitanja ona na kojima se opstaje ili pada.
Granicni kontakti J ugoslavije sa svim drzavama Balkana
( a u sirem pojmovnom odredenju i s Madarskorn), njena par-
ticipacija na glavnim prometnicama Balkanskog poluotoka, jad-
ranska i podunavska komponenta naseg polozaja - neke su
geografske prednosti koje daju prostorni okvir pomenutim na-
stojanjima. Ukljucenje drzave u ekonomski zivot vlastite re-
gije, te njegovo neprestano unapredivanje, osnov je svakog
gospodarskog, prosperiteta. Drugo je pitanje postojanje poli-
ticke volje pojedinih balkanskih drzava za izrazenijim eko-
nomskim povezivanjem. Geografske pretpostavke postoje, a da
li ce se politicka volja ( osim deklarativnih izraza), formirati
subjektivno ili kao rezultat ekonornskog deterrninizma -
problem je cije ce rjesenje ekonomskorn povezivanju balkan-
skih zemalja dati preciznije vremenske odrednice.
157
,.
\ ,I
RANKO PETKOVIC
MITOVI I REALNOSTI NA BALKANU
U citavom posleratnom razdoblju na Balkanu traje dra-
maticni duel izrnedu istorije i' ideologije.
U prvim posleratnim godinama cinilo se da je izrazita
prednost na strani ideologije: na Balkanu su postojale dye
odvojene i zavadene ideoloske porodice pod patronatom dveju
velikih sila, koje su nastupale kao personifikacija vladajucih
drustvenih sistema.
Ovaj striktni ideoloski poredak nakon 1948. dozivljava
pravi lorn. Pokazuje se da istorija moze da l:mdedaleko mas to-
vitija od ideologije. Od tada na Balkanu vlada asimetrija:
ideoloske sheme prestaju da budu kljuc za razumevanje bal-
kanske situacije. Umesto aksiorne da najvece politicko razu-
mevanje obitava u krugu iste ideoloske porodice, na Balkanu
je situacija upravo obrnuta: najveci otvoreni problemi egzi-
stiraju u odnosima zernalja koje imaju isto drustveno ure-
denje i isti medunarodni polozaj.
~
Nepovredivost granica
Ono sto su vekovi izrnesali i ispreturali u balkanskorn
prostoru, i nakon velikih udara i sudara u dva balkanska i
dva svetska rata, preostalo je da balkanske zemlje same srede
iregulisu u skladu sa idejama-vodiljarna savrernenog medu-
narodnog politickog ipravnog poretka. Po prirodi stvari, to bi
mogla biti dva kapitalna pitanja: teritorijalno i manjinsko.
Iako se u prethodnim epohama teritorijalno pitanje pojavlji-
valo kao manjinsko, a manjinsko kao teritorijalno, danas su
to dva odvojena pitanja.
180
Kada je rec 0 teritorija1nom pitanju, nema dvojbi: Po-
ve1ja UN pravno garantuje teritorija1ni integritet drzava, a
zavrsni akt KEBS-a iz Helsinkija uspostav1ja mora1nu i poli-
ticku obavezu striktnog uvazavanja nepovredivosti granica.
Sa te tacke gledista, teritorija1ni dosije na Ba1kanu je za-
kljucen ugovorima 0miru, Osimskim sporazumima J ugoslavije
i Italije i grcko-albanskirn dogovorom a okoncanju ratnog
stanja. lspoljavanje teritorijalnih pretenzija, kao vid ekspan-
zionisticke politike pojedinih jugoslovenskih suseda, ne spada
u ovaj dosije, vec u registar akata koje zabranjuje Povelja
UN i u anale politike koja podriva dobrosusedske odnose i
stabilnost na Balkanu.
Nacionalne manjine
Kada je rec 0 manjinskom pitanju, sasvim je izvesno
da ono ima prvorazredan znacaj, jer predstavlja jedini otvo-
reni balkanski dosije.
Sa pijedestala onih koji se danas na lovorikama naucno-
-tehnoloske revolucije otiskuju u kosmos, zagledani u zvezdana.
prostranstva, glozenje oko manjina u tamnom balkanskom
vilajetu moze da izgleda kao preispoljeni istorijski anahro-
nizam. Nije tako! Manjinski problem na Balkanu je, u naj-
sirirn istorijskirn koordinatama, deo svetskog procesa jacanja
nacionalne i etnicke samosvesti koji ce se, bez sumnje, pre-
tociti iu XXI vek.
Sasvim je drugo pitanje zasto su pojedine balkanske
zemlje poprilicno zaostale u resavanju manjinskog pitanja Hi
pribegle raznirn manipulacijama da bi pokazale da manjinsko
pitanje u njihovim nacionalnim granicama uopste i ne po-
stoji. Uzroci se krecu u sirokom rasponu ad mita a superior-
nosti vecinske nacije do teznji da se precicom postigne nacio-
na1na monolitnost. Ovaj .prvi fenomen je prisutniji u tzv.
civilizovanijim sredinama, a ovaj drugi u zaostalijim zemljama
koje neguju duh svojevrsnog nacionalnog militarizma. U to-
me, kako izgleda, niti mnoze niti dele ideoloske orijentacije
i drustveni sistemi: ima socijalistickih zemalja, koje bi, po
definiciji, trebalo cia budu pravi perivoj za rascvat prava
nacionalnih manjina, a u kojima su one tota1no obespravljene,
kao sto ima kapitalistickih zemalja u kojima se ulazu vidni
napori za regulisanje prava pripadnika drugih naroda koji
zive u njima. Ali, istorija se na Balkanu postarala da ni
to ne budu jedina dva obrasca!
181
182 183
~
(
(
Sastanuk na vrhu
odista, pun .razlici tih istorijskih i neistorijskih savezniStava).
Albanija je oduvek stajala po strani, ali posle njenog zapa-
zenog otvaranja prema Grckoj, i uopste, tihe evolucije u
njenoj politici, ni eventual no pristupanje Albanije balkanskim
inicijativama ne bi trebalo, bar ne po automatizmu, odbaci-
vati. Turska, u ovom casu, mozda nij e odvise za , ali ukoliko
bi doslo do norrnalizovanja njenih odnosa sa Bugarskom,
mogla bi promenili stay. Rurnunija gleda na balkanski pro-
stor kao ria vazan manevarski prostor za svoja samosvojna
politicka dejstva. J ugoslavija nema razloga da bude protiv
balkanskog sastanka na vrhu, jer je uvek smatrala da bolje
poznavanje icesce razgovaranje mogu da doprinesu jacanju
saradnje i poverenja, svugde, pa i na Balkanu.
Kada se sve odmeri, ipak ostaju nedoumice. Postoje
sporna pitanja Cije bi resavanje utiralo put sastanku na vrhu,
ali neka od njih, realno gledajuci, jos dugo nece biti resena.
Isto tako, neka od njih ne mogu biti resena ni na samom sa-
stanku na vrhu. U oba ova slucaja, balkanski sastanak na
vrhu se, hteli ne hteli, odlaze ad calendas grecas.
To je, rnedutim, jedan nacin gledanja na sastanak na
vrhu, naime, da sve bude priprernljeno i sve unapred re-
seno. Postoji i drugi: sastanak na vrhu rnoze dati podsticaj
stvaranju atrnosfere i konstelacije za uspesnije resavanje
spornih pitanja. Ova varijanta bi mogla biti plodonosnija u
politickorn opticaju na Balkanu.
Bilo kako bilo, istorija je potpuno iscrpila sadrzinu tra-
dicionalne i konvencionalne formule da manjine mogu biti
jabuka razdora Hi most prijate1jstva. U sadasnje vreme, po-
lozaj manjina je, pre svega, ogledalo demokratskih odnosa u
svakoj zernlji; dokaz 0tome kakav je njen stay prema medu-
narodnim obavezama i standardima; svedocanstvo zaintereso-
vanosti i1i nezainteresovanosti za razvoj dobrosusedskih od-
nosa.
Sada se moze postaviti sledece pitanje: Ima li u tom
kolopletu istorije i ideologije mesta za sastanak na vrhu
ba1kanskih zemalja i za uspostavljanje zone bez nuklearnog
oruzja na Balkanu?
U vreme kada je multilateralna diplomatija uzela maha,
sastanci na vrhu su postali sastavni deo politicke svako-
dnevice. Iz tog vidokruga je neobicno da se u toku minulih
cetrdeset godina drzavnici ba1kanskih zemalja jos ni jednom
nisu sreli na svom sastanku na vrhu. Bili su, izuzirnajuci
Envera Hodzu, na okupu. u He1sinkiju 1975, ali to je ipak
bio siri politicki simp. Neste je kocilo i ornetalo odrzavanje
balkanskog sastanka na vrhu. Okolnost da bi to bio prvi multi-
lateralni sastanak na vrhu pojedinih evropskih clanica dvaju
vojno-politickih blokova. Oko1nost da se nisu stekli uslovi
da se jedan naspram drugoga nadu lideri Grcke i Turske.
Okolnost da Tito, koji se sastajao sa drzavnicima celog svela,
nije ispoljavao ( iz odredenih razloga) posebne afinitete za
organizovanje jednog takvog balkanskog susreta. Prevedeno
na jezik politickog realizrna, ocigledno su postojala otvorena
pitanja koja su balkanski sastanak na vrhu odlagala za bolja
vremena.
Da Ii su ta vremena dosla? J edan moguci odgovor bi
mogao biti: nisu! Odnosi izmedu Grcke i Turske su gori nego
sto su bili u proslosti. Odnosi izmedu J ugoslavije i Bugarske
nisu nista bolji nego sto su bili. Odnosi Bugarske iTurske
zapali su u krizu nakon maticarskog atentata na Turke u
Bugarskoj. Ali, ne bi trebalo prenebreguuti ni ono sto ide u
prilog mogucern odrzavanju balkanskog sastanka na vrhu.
Odnosi Bugarske i Grcke su stigli do nivoa jedne svojevrsne
entente cordiale ( ciju jednu od osovina predstavIja negatorski
odnos prema postojanju Makqdonaca u tim zemljama; svet je,
Zona bez atomskog oruzja
Ako ima toliko problema sa samim sastankom na vrhu,
koliko ih tek moze da bude u sklopu ostvarivanja ideje G
pretvaranju Balkana u zonu bez atomskog, hemijskog i sva-
kog drugog oruzja. Skandinavci, u belim rukavicama, po-
vremeno skidaju prasinu sa Undenovog i Kekonenovog plana
o denuklearizaciji Skandinavije, ali na tome sve i ostaje.
Mozda ce Balkancima to poci za rukorn? Na Balkanu po-
stoje dobri uslovi za uspostavljanje takve zone. J ugoslavija
i Albanija, kao dye zemlje izvan blokova, vec Cine nenu-
klearnu zonu. Clanice Varsavskog ugovora, Rumunija i Bu-
garska, stavljaju do znanja da bi preuzele cvrstu obavezu
da nece uvoditi nuklearno oruzje na svoju teritoriju. Crcka
je uporna u nameri da otkaze gostoprimstvo americkim voj-
nim bazama. Ostaje jedino Turska, koja ima atomsko oruzje,
,."
, (
ali ne ispoljava poseban interes za uspostavljanje nenu-
klearne zone!
Pustena je u opticaj ideja: maze bez Turske! Ali, treba
misliti na to da bi posledice prekrajanja Balkana prema efe-
mernim prilikama i potrebama mogle biti pogubne. Sve bal-
kanske zemlje imaju pravo i obavezu da odlucuju 0 sebi
i Balkanu. Albanija se ne rnoze tretirati kao presedan: ona
samovoljno ne uccstvuje u balkanskim aklivnosLima, ali su
vrata pred njom stalno otvorena.
U tom nadmudrivanju istorije i ideologije ostaju po-
drucja na kojima je multilateralna saradnja ne sarno rno-
gucna i neophodna, vec na kojima je i dosta odrnakla. Naj-
gore bi bilo stati i cekati, kada se u celom svetu mnogi po-
lako oslobadaju ne sarno ideologije, vec i istorije i okrecu
prema vremenu koje dolazi.
J os pre dvadeset pet godina u 'knjizi Eugena Hinter-
hofa 0 bezatomskim zonama bilo je navedeno bar dye sto-
tine projekata tih zona u evropskom prostoru,medu eijim
su autorima bili Unden, Kekonen, Gejtskel, Rapacki, Idn,
zu Mok, Lidl Hart i ko sve ne. Do dana danasnjeg nijedan
od tih projekata nije ostvaren. Nijedan! Zasto? Navescerno
sarno dva razloga: zbog teskog uskladivanja i balansiranja
interesa zemalja a kojima je rec i zbog toga sto se kljucevi
mnogih od tih zona nalaze u rukarna onih koji su nedavno
bili u Rejkjaviku,
Ali, postoji i druga strana medalje: da ideje 0 bez-
atomskim zonama uvek iznova dobijaju politicki podstrek i
novu vojno-strategijsku sadrzinu. U sadasnje vreme sledece
okolnosti posebno doprinose sirenju prostora za inicijative
te vrste: obnavljanje pregovarackog kontakta supersila; re-
lativno uspesno okoncanje Stokholmske konferencije i oce-
kivanje da bi Becki sastanak KEBS mogao biti plcdotvor-
niji od Beogradskog i Madridskog; poodmakli .proces
evropskog osamostavljivanja i jacanja zajednickcg evrop-
skog identiteta. 0 tome svedoci i najnoviji zajednicki pro-
jekt Socijaldemokratske partije Nernacke i J edinstvene so-
cijalisticke partije Nernacke 0 uspostavljanju nenuklearnog
koridora u granicnorn pojasu dvaju nernackih drzava. Od-
skora su u opticaju i ideje a bezatomskoj zoni na Iberij-
skarn poluostrvu, a gradovima kao bezatomskim zonama ( ini-
cijativa Serilda), kao i a bezatomskoj zoni koja bi obuhva-
tala Severnu Italiju, Austriju, Madarsku i J ugoslaviju.
Prvu specificnost balkanske bezatomske zone vidimo u
tome sto su njeni pokretaci vlade, a ne opozicione partije,
mirovni pokreti ili pojedinci, kao sto je to vecinom slucaj
u drugim evropskim prostorima. Druga specificnost je u
tome sto su najangazovaniji protagonisti uspostavljanja bez-
atomske zone na Balkanu zemlje iz dva vojno-politicka sa-
veza - Varsavskog ugovora i Atlantskog pakta, dok su to,
recimo, u Skandinaviji neutralne zemlje - Svedska i Fin-
ska. Na osnovu toga se maze reel da su izgIedi za uspo-
stavljanje bezatomske zone na Balkanu rnozda nesto veci
nego u drugim geografskim i politickim sredinama u Evropi.
Postoje, medutim, dye tacke gledista a putu koji vodi
do pretvaranja :Balkana u zonu bez atomskog i hemijskog
oruzja i bez svih drugih sredstava i .vidova upotrebe slle.
Prema prvoj, trebalo bi prethodno resiti otvorene probleme
u bilateralnim odnosima balkanskih zemalja. Prema drugoj,
uspostavljanje zone bi sarno po sebi imalo povoljno poli-
ticko i psiholosko dejstvo na stvaranje uslova za resavanje
otvorenih pi tanj a u odnosima .balkanskih zemalj a. Ako bi
se oberucke drzali prvog gledista, onda bi stvaranje zone na
Balkanu, pokrenuto jos 1957, kao uostalom i zona mira i
saradnje u svim drugim delovima sveta, s obzirom na korn-
plikovano stanje u bilateralnim odnosima zemalja a kojima
je rec, Iaktick i.bilo pomereno ad kalendas grekas. Aka bi
se netremice opredelili za drugo glediste, onda bi mnoge ad
predvidenih zona pocivale na trosnirn temeljima. Pravi put
je u sinhronizovanju onaga sto je razumno i.realno u oba
navedena misljenja.
Stav Jugosl avije
J ugoslavija je za uspostavljanje zona bez atomskog oruz-
ja bar iz tri razloga: sto u nacelu podrzava sve inicijative
koje vade smanjenju opasnosti ad upotrebe nuklearnog oruz-
ja; sto je preteca i ucesnik svih akcija za jacanje bezbed-
nosti i saradnje u evropskom prostoru; sto sarna vec pred-
stavlja zonu bez nuklearnog oruzja i sto nema obaveza
prema vojno-politickim savezima velikih sila koji, ne zabo-
ravimo, u datom trenutku mogu da stacioniraju nuklearno
oruzje na teritoriji svojih zernalja-clanica. Tome treba do-
dati da J ugoslavija, kao clanica pokreta nesvrstanosti, podr-
zava uspostavljanje zona bez atomskog oruzja, zona mira i
saradnje, u celom svetu od Afrike i Mediterana do Indijskog
okeana i juznog Atlantika.
184 185
( ( (
ih dosad nije imala, kao i evidentan interes Albanije da pro-
slri .raalicite vidove saradnje sa zemljom koja igra jednu od
sredisnih uloga u evropskom prostoru, to sporno pitanje je
sada prevazideno: albanskim odustajanjern od reparacija i
zapadnonernackim pristankom na davanje ekonomskih po-
voljnosti koje ce dosta znaciti za slabasnu privredu Albanije.
Pri tome, treba imati u vidu da je SR Nemacka vec izbila
na drugo mesto, posle Italije, 11.alisti albanskih ekonomskih
partnera iz zapadnog sveta ( godisnja vrednost zapadnone-
macko-albanske : trgovinske razmene iznosi izrnedu 80 i 90
miliona maraka).
Sada postaje sve aktuelnije i pitanje da Ii se uskoro
moze ocekivati uspostavljanje diplomatskih odnosa izrnedu
Albanije i Velike Britanije. Razlog sto ove dve zemlje do
sada nisu uspostavile diplomatske odnose spada u posleratni
dosije, tacnije, u dosije hladnog rata. Kada su 1946. godine
brodovi Velike Britanije naleteli na mine u albanskirn teri-
torijalnim vodama, u Krfskom tesnacu, britanska vlada [e
uzaptila albansko zlato ( navodi se: u vrednosti ad sedarnde-
set miliona dolara), koje se preneto iz trezora Iasistickih
sila naslo u Velikoj Britaniji, zahtevajuci ad vlade Albanije
da joj isplati odstetu za nastradale brodove. Albanska vIada
je odbila da se povinuje presudi Medunarodncg suda pravde
1948. godine kojom se pcdrzava zahtev Velike Britanije, tvr-
deci da nisu u pitanju njene mine. Od tada do danas, to je
smetnja uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedu ovih dve-
ju zemalja: Albanija trazi svoje zIato, a Velika Britanija od-
stetu za nas tradale brodove!
S obzirom na zainteresovanost zapadnih zemalja za pro-
sirivanje veza sa Albanijom ( grubo receno: da se ne bi po-
novo nasla u narucju Istoka!) i proces otvaranja u sadasnjoj
albanskoj politici, maze se ocekivati da bi i na relaciji Ti-
rana-London racuni uskoro mogli biti - izravnati!
Time bi ciklus otvaranja Albanije bio zaokruzen, bu-
duci da ona sada ima diplomatske odnose sa najvecim bro-
jem zernalja u svetu - ad J apana do Kanade, od Bolivije
do Eilipina, ad Maroka do Irana.
Albanijn jcdino ne zcli dn uspostavi adnose sa SSSR i
SAD iz principijelnih razloga, smatrajuci da su te dve
sile uzrocnik svih zala u svetu, Da li ce se i tu - i kada
sta promenili u albanskom stavu, ostaje da se vidi. U sva-
kom slucaju, i SSSR i SAD u poslednje vreme sve cesce
izrazavaju svoju spremnost da norrnalizuju adnose sa Alba-
nijom.
.I
Sada je rec 0 tome da se nesvrstana sadrzina spoIjne
politike J ugoslavije sto visprenije i sto optimaInije .valori-
zuje u geopolitickom prostoru u kome se ana sama nalazi.
Ist ine i zablude 0 Al baniji
Spadam rnedu one koji se vrlo retko slazu sa saopste-
njima Albanske telegrafske agencije - ATA. Ovoga puta je
bilo ponesto istine u kritikama koje je ATA uputila na ad-
resu jugoslovenske stampe da je prilikom nedavne odluke
vlade prernijera Papandreua a ukidanju ratnog stanja sa Al-
banijom imala vise razumevanja za stav opozicije ,koja je
bila protiv tog cina.
Prvo, bez rezervi se mora pozdraviti svaki akt koji do-
prinosi likvidiranju otvorenih pitanja iz zaostavstine drugog
svetskog rata, u sta, bez surqnje, spada iokoncanje ralnag
stanja izrnedu Grcke i Albanije.
Drugo, sasvim je izvesno da poboljsanje odnosa izrnedu
Grcke i Albanije, dveju balkanskih zernalja vsa razlicitim
drustvenim sistemima i medunarodnorn pozicijom, predstav-
lja doprinos jacanju mira i saradnje u citavorn balkanskorn
prostoru.
Cini nam se da to ne maze biti sporno ni sa stanovista
principa za koje se jugoslovenska spoljna politika oduvek
zalaze, posebno u odnosu prema Albaniji, ad Mirovne kon-
ferencije u Parizu 1947. i Balkanskog saveza 1954. do danas,
niti sa stanovista vrlo pragmaticnih iopipljivih nacionalnih
interesa J ugoslavije u balkanskorn prostoru.
Kao sto se ocekivalo, doslo je i do potpisivanja spora-
zuma a uspostavljanju diplomatskih odnosa izmedu Albanije
i SR Nernacke. I taj dogadaj spada u dosije koji se vezuje
za drugi svetski rat. Posle sloma Musolinijeve Italije, ne-
macke trupe su 1943-1944. okupirale Albqniju. Posta na
Mirovnoj konferenciji u Parizu Albaniji nije priznat status
saveznicke i udruzene sile, pitanje njenih diplomatskih od-
nasa sa SR Nernackom ostalo je otvoreno. Glavno sporno
pitanje predstavljao je zahtev Albanije cia joj SR Ncmacka
isplati dve milijarde dolara na ime ratnih reparacija, dok je
zapadnonemacka vladu uporno cdbacivalu taj zahtev, poziva-
juci se na Londonski isporazurn a reparacijnma iz 1953.
S obzirom na ekonomsku, ali u odredenoj meri i poli-
ticku zainteresovanost SR Nernacke da uspostavi diplomatske
odnose sa Albanijom, jedinom evropskom zemljom sa kojom
186 187
Cesto se prave liste zemaljasa kojima Albanija ima
najbolje odnose. Na njima se uvek nalazi Italija, koja je
znacajan ekonomski, pa i politicki partner Albanije; Fran-
cuska, koju u :Tirani ubrajaju u red tradicionalnih prija-
telja; Grcka, Austrija, Belgija, Svajcarska, Svedska, Turska,
Egipat, Iran itd. .Ali, ne treba zanemariti ni socijalisticke
zernlje sa kojima Albanija razvija sve siru privrednu sa-
radnju, polazeci od Cehoslovacke, koja je naglo izbila u vo-
dece ekonornske partnere Albanije, Rumunije, non, Poljske
iBugarske, do Kube i Vijetnama, jedine socijalisticke zern-
lje sa kojorn Albanija odrzava srdacne i medupartijske od-
nose. U novije vreme napreduje iproces obnavljanja veza
sa Kinom, podstaknut potreborn remontovanja privrednih ob-
jekata izgradenih u razdoblju prijateljskih i saveznickih
odnosa sa tom zemljom.
Prilikom razmatranja diplomatskih i drugih odnosa AI-
banije sa svetom treba imati u vidu i neke specificnosti koje
proisticu iz sledecih dveju okolnosti: da je u pitanju mala i
relativno sirornasna zemlja i da proces njenog otvaranja pre-
ma svetu jos snazno pritiskaju krute ideoloske sheme. Iako
Albanija ima diplomatske odnose sa vise od 100 zemalja, u
Tirani se nalazi svega dvadesetak diplomatskih misija, a ni
albanske ambasade nisu otvorene u svim zcmljuma sa ko-
jima ona odrzava diplomatske odnose. Isto tako, treba imati
u vidu da Albanija ucestvuje u' aktivnostima sistema Ujedi-
njenih naeija, ali da jos bojkotuje takve multilateralne me-
hanizme, kao sto su Konfereneija 0evropskoj bezbednosti i
saradnji, ili neke od inieijativa balkanskih zemalja u poli-
tickoj sferi i u domenu bezbednosti.
Kada je rec 0 J ugoslaviji, ona spada u red najvecih
spoljnotrgovinskih partnera Albanije. U toku prosle godine
trgovinska razmena J ugoslavije i Albanije iznosila je izmedu
80 i90 miliona dolara, Protokolom za 1987. godinu predvi-
dena je robna razmena u iznosu od 126 miliona dolara, ali
je pitanje da li ce ta suma biti ostvarena zbog relativno uske
strukture albanskog izvoza ( struja, hrom, duvan), kao iogra-
nicenosti albanskog uvoza iz J ugoslavije. Inace, Sporazum 0
razmeni roba za period 1986-1990, potpisan 1985. u Tirani,
predvida medusobnu razmenu u iznosu od 680' miliona do-
lara.
Zajednicki interesi, ali i otvorena pitanja postoje u ob-
lasti vodoprivrede, saobracaja, zdravstva, kulturne saradnje i
drugim domenima. Mnoga od otvorenih pitanja mogla bi biti
188
~
I( )
brzo i lako resena na bazi obostranih interesa, kada bi u po-
litiei Albanij e prema J ugoslavij i preovladala orij entaeij a na
razvijanju dobrosusedskih odnosa.
Terna koja se nalazi u osnovi ovoga clanka navodi nas
da kazerno i nekoliko reci 0izvesnim nasim zabludama 0Al-
baniji.
Postoji unas jedna zabetonirana predstava 0 Albaniji
kao zernlji koja se dragovoljno i nepromenljivo izolovala od
citavog sveta. Iako Albanija ne ucestvuje u balkanskim i
evropskim inieijativama u politickoj sferi i na planu bezbed-
nosti, ipak ona nije ogradila sebe neprobojnim kineskim zi-
dom. Pre svega, treba imati u vidu da je Albanija imala re-
lativno veoma razudene odnose, u razlicitim fazama, sa J u-
goslavijom, Sovjetskim Savezom i Kinom. Odredeni razlozi
dovodili su do toga da ona prekine saradnju sa svakim od
tih zemalja. '
Zablude 0 samoizolaeiji Albanije, ili 0 presporom i go-
tovo zanernarljivom procesu otvaranja prema svetu nakon
smrti Envera Hodze, takode, ne mogu da opstanu, jer je AI-
banija, uprkos skrornnim ekonomskim mogucnostima irela-
tivno malom politicko-diplomatskom aparatu, vidimo, dosta
aktivna u prosirivanju veza sa svetom. U vrerne dok su se
albanolozi razapinjali izrnedu teza da li ce Albanija kre-
nuti na Istok i1i Zapad, ona je postepeno sirila odnose i sa
zapadnim i istocnim zemljama. Odredene strateske implika-
cije, kao i razlozi ekohomske prirode doprineli su brzem i
zivljem razvoju veza sa zapadnim zemljama.
U kojoj je rneri pogresna teza 0 samoizolaeiji Albanije
svedoce i njene veze sa albanskom emigraeijom u inostran-
: stvu, bez obzira na njene ideoloske i politicke deobe. Isto
tako, svedoci smo veoma prodorne albanske aktivnosti na
politicko-propagandnom planu. Dela Envera Hodze iuopste
zvanicni materijali albanske partije i drzave plasiraju se u
veIikim kolicinama u inostranstvu. Sta na to reci? J edna
zemlja koja se nalazi u stanju samoizolacije ne bi mogla
biti tako i toliko .prisutna u svetu - to bi bio istinski poli-
ticki contradictio in adjecto.
Pocetnu i zavrsnu poentu u nasim publicistickim idru-
gim napisima i govoraneijama 0Albaniji predstavlja tvrdnja
da u toj zemlji postoji jedan rigidan staljinisticki drustveno-
-politicki sistem. U isto vreme smo svedoci teze da upravo
taj rigidni staljinisticki rezirn obezbeduje i personifikuje po-
lozaj Albanije izvan blokova koji je najpovoljniji sa stano-
:~
189
(
vista nacionalnih interesa J ugoslavije! Taka sma veliki deo
posleratnog vremena proveli u zigosanju i razoblicavanju re-
zima Envera Hodze i, hteli ne hteli, ,u nadanju i ocekivanju
da on takav iopstane s obzirom na to da izrazava i odr-
zava vanblokovsku poziciju Albanije!
Kao sto je bio uzaludan posao albanske propagande da
etiketom revizionizam diskredituje sve jugoslovenske teko-
vine i aktivnosti u sferi samoupravljanja i nesvrstanosti, taka
ni prosta kvalifikacija albanskog drustva kao sfaljinistickog
nije mogla da danese uzvratne plodove. Sustina takvih kva-
lifikacija je upravo u tome sto predstavljaju zavrsni sud i
odvracaju ad autenticnog ikreativnog istrazlvanja stanja i
drustvenih odnosa u bilo kojoj zemlji. ,
Cak i kada bi bila tacna tvrdnja da je najgori moguci
albanski rezim najbolji moguci rezirn za J ugoslaviju, njegovu
Ahilovu petu predstavlja okolnost sto nijedan rezim, pa ni
albanski, ne maze ostati takav kakav jeste ad calendas
grecas, pa se onda narnece kao zakljucak da ce svaka pro-
mena u unutrasnjern razvoju Albanije dovesti do njenog ve-
zivanja za Istok ili Zapad. Zbog toga bi bilo vreme da se
istraze sledece solucije: prva, da li ce proces postepenih pro-
mena u politickirn i drustveno-ekonornskirn odnosima u Al-
baniji uticati, ili nece uticati, na menjanje vanblokovske po-
zicije Albanije; drugo, kakve mogu biti konsekvence alban-
skog priblizavanja Zapadu; trece, kakve mogu biti konse-
kvence albanskog priblizavanja Istoku; cetvrto, da li su mo-
guce druge varijante albanskog otvaranja prema svetu?
Razapeta izrnedu zelja i interesa da dode do dernokrati-
zacije politickog i drustveno-ekonomskog sistema u Albaniji
i bojazni do kakvih bi promena u spoljnoj politici Albanije
to moglo da dovede, nasa politika bi trebalo da analiticki
pronikne u sustinu navedenih solucija i bez apriorizma i cak
fatalizma ustanovi kakve bi bile reperkusije, svake ad njih,
na nacionalne interese J ugoslavije. Svet ad juce nije sto i
svet danas, a jos manje ce to biti u buducnosti, pa ni odgo-
vori na ta pitanja, u kontekstu dinamicnih evropskih i svet-
skih promena, ne moraju biti ni unapred dati, niti unapred
poznati.
190
t
DRAGAN SUB OTIC
NACIONALNO PITANJE I KONCEPCIJE
TZV. SOCIJALISTICKIH NACIJA
Nacionalno pitanje za koje se godinama verovalo u na-
ucnim krugovima, da pripada proslorn veku, tacnije, nacio-
nalnom romantizmu niza balkanskih nacija, ovih osamdesetih
godina naseg xx veka, dozivljava pravi preporod. Klasicne
serne sadrzane u paradigmi marksisticke provenijencije, da
radnici moraju bratstvu burzuja svih naroda, suprostaviti
bratstvo radnika svih naroda'), odnosno, proletarijat mora
da se podigne do vodece klase nacije, prvo mora da osvoji
politicku vlast, da se sam konstituise kao nacija"), u danasnje
doba svedene su iskljucivo na onaj uski, boljsevicki okvir,
kategoriju prava nacija na samoopredeljenje, do otcepljenja,
sto se u sustini svodi na obrazovanje samostalne drzave.
Izvorni Marksovi stavovi a tome, da nijedna nacija ne maze
postati slobodna i ujedno hastaviti da ugnjetava druge na-
cije"), a narod, koji podjarmljuje drugi narod, kuje svoje
vlastite okove+) sarno su teorijski putokaz za razumevanje
klasno-socijalnih aspekata Istocnog pitanja, za koje sma
mislili da je vec davno istorijski prevazideno.' Nairne, imajuci
u vidu trenutne nesuglasice medu balkanskim zemljama, po-
sebno sto se tice problema nacionalnih manjina koje zive
u skora svim drzavarna, ocito je, da se nacionalno pitanje
javlja i kao deterrninirajuci faktor rnedudrzavnih odnosa, sa
1 Frldrlh Engels 0 PolJ skoJ , 'gnvor u Loudonu, 21. 11. 1817", K. Marks-
-P. Engels-V. I. Lenjln: Naclonalno pttanje Svjefloat; Sarajevo, 1973,
str. 9-10.
2ManIrest komunlsttcke parttje, K. Marks-F. Engels Izabrana deJ a
tomI, str. 25-28.
3tsto, kao pod 1.
4K. Marks PIsmo KlIgeJ manll, od 28. 3. 1870". Izallrana deJ a; str.
125-127.
191
DANILO PE ~HC
o NARODNIM MANJINAMA'
NA BALKANU

Trebalo bi nesto reci 0narodnim manjinama na Balkanu

ito prvenstveno pripadnicima nasih naroda koji zive U Sll-
sednirn zemljama. Vrlo cesto se govori da narodne rnanjine
rnogu biti rnostovi saradnje, prijateljstva, zajednistva mada
je rnedubalkanski realitet bitno drugaciji.
Krenimo od,Bugg~e;)Ugovorom 0 miru iz 1947. godine
Bugarska je prihvatila obaveze 0 zastiti prava coveka pod
svojom vlasti bez ikakvog razlikovanj a, s obzirom na ra:su,
pol, jezik i veru. Postala je potpisnikom '9Vih vaznijih do-
kumenata Ujedinjenih nacija 0zastiti prava coveka, uklju-
cujuci i Pakt 0 gradanskim i politickim pravima. Gore na-
vedene cinjenice iz domena medunarodnog prava ne znac~
istovrerneno i njihovu prirnenu u praksi. Zanimljivo je stogd
videti iprakticnu primenu ovih obaveza. )
Prema popisu stanovnistva iz Q.946. gadine vise adnO
o
/
stanovnika Pirinske Makedcnije izjasnila -se kao ~edoncj.
Po popisu iz 1956. godine, pokazuje se postojanje 18]~
Makedonaca u Bugarskoj, da hi po popisu iz 1965, go me
njihovo brojno stanje bilo svedeno na .J L 750
57
pripadnika te
narodne manjine, a prema rezultatima popisa stanovnistva
iz .J J !1.5.. godine, Makedonaca u Bugarskoj uopste viSe,~
Zanirnljivo je kako se statistika u ovorn slucaju iskaZiije
kao TIClUOnadisciplina koja tacno obrndujc i prikupljn nc-
tacne podatke. Podaci su iz studije prolesora dr Budislava
Vu.kasa sa Pravnog fakulteta u Zagrebu. "
Slicno je pitanje turske manjine, jer ll~ld izvori proce-
njuju da ee radi a milion gradana, ili Q."00/ Q. stanovnistva
Bugarske. Tokom Q984. godine, bugarske vlaSti su otpocele
bugarizaciju turske narodne manjme, sa nasilnorn prome-
206
':
(
norn turskih irnena u odgovarajuca bugarska. Izvori koje
sam konsultovao, a kaje bi oficijelni bugarski krugovi mogli
nazvati zlonamernim, navode da je tokorn kampanje bugari-
zaoije biloI nekoliko stotina mrtvih ( prema podacima Medu-
narodnog instituta za strategijska istrazivanja u Londonu u
njihovom godisnjaku STRATEGIC SURVEY 1985-1986).
Ni u Grckoj situacija sa makedonskorn manjinom nije
bolja. PO' riekim studijarna ona broji 80 ili 150 haljada. U
periodu prije i poslije drugog svjetskog rata ana je bila htva
iseljavanja u prekomorske zemlje, a polozaj onih koji su
ostali II Grckoj se ne popravlja, jer se nastavlja asirnilacija
uz potvrdu teze a Grckoj, kao etnioki homogenoj naciji.
Situacija sa dolaskorn PASOKA na celo drzave nije doprinela
poboljsanju situacije rnakedonske narodnasti u toj zemlji,
a pitanje nepriznavanja makedanskog jezika i dipll( )ma steee-
nih na Umverzitetu u SkaplJ u ne gavore u prilog raZVIJ anJ U
saradnje i uspostavlJ anJ u rnostova prijateljstva te zemlje
s nama.
Polozaj nasih nacionalnih manjina u TA1baniji rnorao bi
biti predmet specij alnih studija koje -narn, na zalost, nedostaju.
Po nekim podacima najbrojniji su Makedonci kojih ima iz-
medu 50 i60 hiljada. ( Institut za makedonsku nacionalnu
istordju u"S1WpTfuT Po. starijim istrazivanjima koja je objavio
sovjetski istoricar Seliscev u knjizi Slovenska naselja u
Albaniji objavljenaj 1934. godine pominje preko hiljadu
slovenskih toponima i reci slovenskog porekla u jeziku porno':
raca ~ribara u Albanij i. Italij anski diplomatski izvestaj i iz
1922. godine pominju postojanje 85.000 Srba u Albaniji
( valja napornenuti da u to vreme nije priznavano postojanje
makedonske i crnogorske nacije). Ovi izvori naravno nisu
naveli muslimane koji su se tselili u Albaniju posle austrij-
ske okupacije Boone i Hercegovine. Profesor dr Radoslav
Stojanovic s Pravnog F.akulteta u Beogradu na osnovu sta-
rih analiza i istor ijekih podataka izvlaci zakljucak da u
Albaniji zivi najmanje oko EQ..QQQ. Iica sjpvenskog p_ orekla.
Bitno su drukciji albanski podaci, jer se na bazi popisa
stanovnistva od 7. januara 1979. pominje brojka ad sarno
1.1G3 pripuduiku mukcdouskc manjinc. Pre neku godinu je
albanski arnbasador u pismu UNESKO-u od 8. oktobra 1976.
navea podatak da u Albaniji zivi 3.000 Makedanaca. Politika
asimilacije ukljucuje izmenu slovenskih imena, izmenu imena
mesta u kojirna su fiveIf, Hi zive Makedonci, Crncgorci i
Srbi. Nazivi rnesta su umesto slovenskih zarnenjeni alban-
skirn. Nepostojanje ni statistickih ni drugih popisnih lista
207
..
sa ,rubrikam za upisivanje nacionalne pripadnosti nasih narod-
nosti u Albaniji, cime je de facto anulirana u:stavna odredba
o postovanju prava lIlacionalnih mafijma, posto im je oduzeta
svaka mogucnost da se javno oglase i potvrde ko su i sta suo
U slucaju Albamije i njenog odnosa prema narodnirn
manjinama situacija je geopoliticki jasna, jer je njena
osnova sledeca: jedna drzava - jedan teritorij - jedan
narod - jedan jezik, a moglo bi se dodati i jedan voda i
mnostvo spcljnih neprijatelja zbog uruitrasnje-politickih
potreba. U prakticnorn dornenu ovakav pristup neodoljivo
podseca na ideje - ideologije krvi i tla, nedostatak zivotnog
prostora, potrebu za movirn vlastitim Lebensraumorn i to
u okviru danasnjih medumarodno priznatih balkanskih
granica. '
Prof. Radavan Pavic cesto govori studentima: Citajte stare
knjige da bi Sitedobili nove ideje za razumevanje savrerne-
nosti. Izgleda da se odredena istorijska literatura na Balkanu
pazljivo asCitava, i to u negativnom kontekstu. Bilo bi ko-
risno podsetiti 'se riekih radova koji spadaju u klasiku
politicko-geografske literature, ,kaa npr. knjiga Rudolfa
Kjellena - Drzava .kao oblik zlvota gde autor, govoreci
a odnosu drzave i teritorije, govori i 0 paznji koja Be treba
pridavati ulozi jezika nekog naroda. Citiramo: Ipak se po-
kazuje da i jezik moze stajati u riekorn vamjskom' odnosu
prerna nacionalnosti. J eziokj e vazno svj edocanstvo provedenog
dovrsencg stvaranja nacije, ali .on ruije njezin uzrok, nego
jedan od ucinaka njezinih. On je ogledalo nacionalnosti,
koj a j asno odrazava nj en temperament i genij, a uj edno
njeno najsnaznije sredstvo, kojirn se ona drz! na oikupu i
cuva. Stoga, narod se grcevito -drzi jezika isrnatra ga bede-
mom 0. cijem drzanju zavisi njegov cijeli zivot. No to' vise
pociva na sadrzaju jezika, na njegovom duhovnom blagu,
na ocitovanju volje i raspolozerrja, nego na rijegovorn obliku
( str. 7). Imajuci u vidu prethodnu misao lako se da zakljuciti
sta narodnirn manjinama u Albaniji znaci oduzimanje njiho-
vog maternjeg jezika, pisma 1 skola. Savremenost ovih pi-
tanja vezanih za jezik ogleda se iu sistematskom delovanju
kontrarevolucije na Kosovu. . ,
Pored pitanja narodnih manjina postoje i teritorijalna
pitanja za Cije razresenje postoje razlicite mogucnosti, J edna
ad mogucih je zasnovana na pukom odnO'SIUsnaga, geopoli-
tiokirn resenjima koja su na najnieem nivou, sto ne znaci
da se ova resenja ne karakterisu i izuzetnim znacajern.
208
~
( ,
S pravom upozoravaju nasi naucnici da takva resenja danas
nisu moguca, vec da je jedino moguce resenje postojece
stanje odnosno Iizicka odvojenost iparalelan zivo.t dva pode-
ljena sektora.
Sva ova pitanja na Balkanu izazivaju napetosti T pred-
stavljaju kocnicu razvoju saradnje rnedu zemljama. Vazno je
istaci da su Ova pitanja autohtono balkanska, da su !lasleder~
~pros1osti, ali da u 6'V'O'm danasnjern obliku lose uticu 8ak i
na blokO\nska saveznistva.
Za prevazilazenje sporova ria Balkanu potrebna je bar
priblizno ista zainteresovanost za rnedusobno resavanje pro-
blema. Prevazilazenje geopolitickog nivoa razresavanja otvo-
renih pitanja u regionu znacilo bi traganje za istorijskim
resenjima, a ka tome dosledno tezi bar jedria zem1ja na
Balkanu _ . J ugoslavija.
14
209
,,
jurisprudencija sve oCiglednije naginju ka tome da smatraju
povredom medunarodnog prava one postupke drzave kojima
bi se nanosila steta drugoj drzavi-susedu. S obzirom na sve
razvijeniju savremenu tehnologiju, takvi problemi sve cesce
ce se postavljati u odnosima izmedu drZava. Zato se logicno
narnece pitanje, maze li se ici brze u razradi nacela medu-
narodnog prava susedstva? Kada je rec a balkanskim prosto-
rima, eini se, da je odgovor nesumnjivo potvrdan.
224
(
RADOV AN PA VIC
GRCKO-TURSKI SPOR U EGEJU KAO
CINILAC SIGURNOSTI BALKANA
Osnovno pitanje medunarodnih politickih odnosa, njihov
sazetak i kvintesencija jest pitanje stabilnosti i mira: mir
omogucuje suradnju, suradnja ornogucava progres; a progres
danas je jedina leqitimacija reiima pred ulastiiom. [aimoscu.
U analizi politickih cdnosa moguca su uvijek dva pristupa:
jedan se bavi pojavama i procesima, drugi - njihovim ute-
meljenjima, pa nam se zato cini u znanosti vaznijim.
J edno ad mogucih utemeljenja jest ana geopolitickog zna-
caja. Nazivat cerno ga taka iako se zapravo radi a trijadi koju
cine politicka geografija, ( neo)geopolitika i geostrategija -
ovisno a sadrzaju izabrat cerno uvijek i termin koji izraaava
odgovarajucu tendenciju. Pri tome cerno pod pojmom geopo-
litickog podrazurnijevati vezu ( interakciju, ovisnost) izrnedu
prostorne stvarnosti i politike.
Geostratesko znaceiije Svedozemlja. Vec tijekom II svjet-
skog rata klasicno Sredozernlje! postaje akvatorij vazan za
buduce globalno geostrateske odnose izrnedu SAD i Sovjet-
skog Saveza. God. 1943. rijesena je sudbina Staljingrada cime
postaje svima jasno da ce SSSR iz rata izaci kao pobjednik.
Za SAD to znaci da ad tada moraju misliti a odnosima a
buducern svijetu u kojem ce politicko, stratesko i teritorijalno
okruzenje SSSR-a u Rimlandu imati veliku ulogu i predstav-
ljati jedan ad osnovnih viclova nmericke vanjske politike u
odnosu na komunisticku euroazijsku jezgru ( Heartland). Zato,
SAD ulaze u mediteranski akvatorij prije nego sto se otvara
druga fronta u zapadnoj Evropi: to je i logicno, jer je Sre-
1 RlnslCno SredozemlJ e III evropako-ntrtejco-aztjsko sredozemlje. Ova] se
pojnm upotrebtjava da se naglase razIlke prema druglm sredozemnlm morlmn
u svljelu .
. 1 : ;
225
(
dazemlje krrticni dia Rirnlanda za koji je jasna da ce imati
odlucnu ulagu u buducim geostrateskirn adnasima; dakle, Sre-
dazemlje pastaje izuzetno znacajno u cjelini a taka je i da-
nas. Medutim, veliku vaznost imaju i pojedini njegovi sektori
. narocito ani kaji magu vrsiti ulogu kapnenih i maritirnnih
spajnica i krizista i imati barazir ajuce znacenje. Imajuci na-
veden:o U vidu u citavol11 Sredczernlju po svojoj je geostra-
teskoj ulazi bez premca kr-iziste koncentri rano na Mramorno
i Egejska mare: tu je spojnica balkansko-azijskog prostora, tu
je i jedina pomorska spojnica crnornorskog bazena sa oslalim
otvorenim sredozemIjem juznije od peloponeska-kretsko-rada-
sko-rnaloazijske baraze. Uz kosovsko-makedonsku patencijalnu
fragilnu zanu ovo je kljucni prostar i za stabiInast Balkana
u akvirima sireg regiana; zatim, odnosi Grcke i Turske vazni
su i za funkcianiranje natavskag okruzenja sa glabalnim zna-
cenjem, ovdje su interesi SAD najvise izrazeni, avuda pro-
lazi vazna komunikacijska veza SSSR-a sa svijetam. U akva-
tariju Mediterana nigdje ne postoje ovakve koncentracije
glabalnih i regionalnih geostrateskih problema zbag cega je
pitanje stabilnasti i mira uprava u ovorn dijelu Europe -
Sredazemlja ad krucijalne vaznosti.
Balkan - od bureia baruia do zone siabilnosti i nouih.
problema. Kao iuvijek i svagdje i u ovorn je balkansko-egej-
sko-rnaloazijskom prastoru terneljna pitanje - -pitanje stabil-
nasti. Pavijesna sudbina Balkana nije bila privlacna, ali po-
slije II svjetskag rata Balkan je prvi put a astvaria politicko-
-teritarijalna ( granicnu) stabilnast. U starijoj fazi nekadasnje
bure baruta pastaje u navije vrijeme stabilan prastar: to
je vazno bez obzira da Ii je ta stabi lnost postignuta s lijeva
i1i s s desna - nesvrstavanjem, podjelorn na priznate inte-
resne sfere, respektiranjem svih zona, podjelom na blokove;
stabilnost je cinjenica sve do 1970/ 80-tih gadina. Medutirn,
najnavija faza vise nije toliko pavaljna - grcko-turski sukab
na Egeju panovna je prilog nesta:bilnasti i to' u uobicajenorn
kantekstu to' znaci i uz interes velesila. Taj je interes logican,
jer grckc-turski sukab ne adgavara SAD, a zbag slozenosti
medunarodnih adnasa SSSR ne maze iskor istiti nave proble-
me koji pagadaju protivnika.
Osim avoga vazna je i druga patencijalna zona sukaba
- radi se 0mogucnostima ( ?) stvaranja politicko-teritorijalne
fragilne zane izmedu jadransko-atranskog icrnogorskog akva-
tarija preka sredisnje i sjeverne Albanije, Kosova, SR Make-
dondje i Pir.inske Makedanije. Dodatni je problem u tame sto
226
se sa tom patencijalna fragilnam zanam paklapa i jedan ad
vaznih evrapskih vajna-aperacijskih pravaca ( jadransko-crno-
marski sa odvojcirna za sjeverni Egej), iaka treba naglasiti
da je za Balkan povoljno da se nalazi izvan glavnag evrop-
skog pavij esnag koridora ratova izmedu Kanalskih zemalj a
. i Ruske nizine gdje je i danas lociran najvazniji evropski
-vojno-operncijskl prnvac sa najvaznij.im politicko-geostrates-
lcim detaljem tj. podijeljenorn Njernackorn injernacko-polj-
skim kontaktorn.
Konacno, na Balkanu teritorijalno shvacenom i sirern
srnislu, dakle i sa Rumunjskam, treba ukazati i na trecu pri-
jeparnu zanu; radi se a adnasu Madarske i Rurnunjske sprarn
pitanja madarske manjine u Erdelju. Uocivsi ove tri sparne
zane odnosno prablema na Balkanu, u njegovim akvatarijima,
ili na rubavima valja admah naglasiti da oni nemaju tezinu.
koja bi izazvala ratni sukob, ali da oni moqu bitno otezaii
proces suradnje, a time i progres: njihava inhibirajuce zna-
cenje u tam je smislu ad hezaabiIazne vaznosti.
Grcko-tui ski sukob 11 Egeju sarna je dia sirih problema
adnasa izmedu dviju drzava u sto se ubraja i izuzetna teski
problem Cipra, zatim i pitanje nacionalnih rnanjina. Vazno
je pritom napamenuti da su prablemi 11 Egeju kakve god
izrazavali politicke i diplamatske pasljedice i akcije, kakvo
im god hila gospodarsko znacenje - u svajaj biti ipak geo-
politickog znacaja, buduci da se nadi 0problernima pripad-
nosti i padjele teritorija kao i prablemima kaji slijede iz
prostornog polozaja: vrijedi to' iza pitanje sirine grckog te-
ritarijalnag mara, rasprastiranje kontinentalnog praga i epi-
kontinentalnog pojasa, kantralu zracnog prostora, zatim za
polozaj iulogu grckih otoka Icao iza problem okruzenja Tur-
ske. Isto taka i ani siri aspekti vezani uz odnase velesila i
blokova avdje sou, takoder, geopolitickog znacaja, Dok su, da-
kle, sadrzaji i, geopolitiokog karaktera, politicke su sarno me-
tode u rjesavanju spora.
Grcko-turski sukab u Egeju irna u odnasu na cjelinu
adnasa dviju drzava i jednu vaznu specificnost, nairne: 1 )
ovdje je taj sukob izravan i daleko najtezi sto se najbalje
vidi .iz turskog slava da bi prosirivanje terltorijalnih voda
Grcke sa 6 nrn ( 11,1 km) na 12 nm ( 22,2 km) znacilo casus
belli. Za razliku, 2) granica zapadne i istocne Trakije ( drzav-
na granica), iako ovdje pastaje oruzani incidenti, sarno je
potencijalna zona sukoba, i konacno 3) sukab na Cipru samo
je indirektnog znacaja. Tezina grcko-turskog sukoba bitno je
15'
227
opcenito naglasena povijesnim nasljedem koje nije lako prev-
ladati: s jedne strane je osvajacka Turska, koja nije ni nosi-
lac, a niti nastavljae prastare mediteranske civilizacije, s
druge jestrane podjarmljena Grcka, aIi i staro civilizacijsko za-
riste na kojem je utemeljena, ne sarno Evropa koja oko sebe
vidi same barbare, a svoj negatorski stay .ispoljava u skladu
sa odnosima snaga prema rnakedonskim Slavenima. S jedne
strane Evropa, a sa druge Azija, kontrast stare sedentarne
civilizacije i pokretne horde - sve same razlicitosti, ali takve
koje prizivaju i na vrednovanje. S jedne strane, novi sred-
njevjekovni dosljaci kontinentalne orijentacije i svjetonazora,
s druge strane, anticka talasokracija dobro ukotvljena u
egejskom ( i crnomorskom) bazenu koji je njezin istinski rna-
re nostro: Konstantinopolis, Smirna, Solun, Atena i egejski
otoci - staro su i istinsko grcko zivotno trziste; s jedne strane
ekspanzivni islam i njegova civilizacija, ali u neizvornim
oblicima i koji od Stambola tek treba stvoriti islarnsko zi-
votno zariste, sa druge sbrane starije krscanstvo koje padom
bizantskog Konstantinopolisa dozivljava jedan od najtezih
udaraca: s jedne strane, .krvavo inzistiranje na kolonijalnom
posjedu i blizina ipripadnost Evropi 'karakteriziranoj inova-
cijama i revolucionarnirn razvojem; s druge, isto tako krvavo
insistiranje na oslobodilackim procesima; srednji vijek i pet-
rificiranost odnosa. U novije vrijeme pohodi, odmazde i po-
kusaji kornadanja Turske i grcevita borba Turske za inte-
gritet; zatim, prava i kriva saveznistva u Isvjetskom ratu,
s jedne strane pobjednici, s dtuge porazeni: i onda izmjene
stanovnistva sto se ne zaboravlja desetljecima. S jedne strane
gospodarska i civilizacijska razvijenost koja se ne boji suociti
sa XXI stoljecem, s druge dojmljivi primjeri srednjeg vijeka
i na prostranim podrucjima, i odnosu na veliki broj stanov-
nika; zatim preorijentacija u odnosu na shvacanje prijetnj ii
opasnosti - za Grcku nekada je to bila prije svega slavenska
opasnost sa sjevera sto poslije drugog svjetskog rata poprima
vid opasnosti i od Varsavskog ugovora. Ali, danas glavnu
opasnost za Grcku vise ne predstavljaju Slaveni i Varsavski
ugovor, nego saveznicka i natovska Turska ( !). Radi se 0 opas-
nosti na sve tri strane: zapadnotrakijskoj, egejskoj i cipar-
skoj; pri tome grcka bojazan od politike svrsenih cinova i
opet se ne odnosi na Varsavski ugovor, nego na Tursku -
kao sto je ona zauzela sjeverni Cipar mogla bi zauzeti
i neke najblize egejske otoke: a sve to u zonikoja je danas
vazna za NATO kao sektor okruzenja, a za SSSR kao mjesto
proboja kroz okruzenja. Suprotnosti su ueli k:e ~ zaprauo osim
228
(
suprotnosti tesko bi bilo naci neku. drugu karakteristiku. Prob-
lem egejskog bazena najveci je danas od svih unutrasnjih
zatvorenih mora u Sredozemlju ( J adran, Egej, Crno i Azovsko
more). Problemi kontinentalnog Balkana nestali su barem na
nacin da vise ne mogu izazvati teske i otvorene sukobe i
pcdrucj e se napetosti dislociralo u egej ski bazen.
Vaznost i uloqa geopolitiCTcog polozaja i oblilca Grcke
nezaobilazni je clnilac i u ocjeni egejske krize i grckog me-
dunarodnog polozaja u odnosu na velesile. Uzimajuci u ob-
zir povijesne aspekte treba naglasiti sarno jedan elemenat,
tj. raspored grckog stanovnistva duz sjevernih obala Egejskog
mora izrnedu Soluna i Marice. Izduzenost ovakvog etnickog
kraka s malom dubinom prostiranja u zalede, ili cak uz
njegov prekid u neposrednorn zaledu Soluna sa postojanjem
sireg slavenskog Hinterlanda bila je trajna opasnost za grcku
participaciju .na sjevernim egejskim obalama. Oblik grCkog
kopnenog etnickog teritorija tipicni je panhandle" , ali za raz-
liku ad, primjerice, aljaskog panhandle-a sa kanadskim zale-
dem koje je prakticki demografski desertum, ovdje je histo-
rijska situacija bila nepovoljna. Medutirn, zbog odnosa snaga
Grci su ipak zadrzali sjeverne egejske obale i ovdje se nisu
ostuarili proces i odnosi kao izmetiu. naseg dinarskog zaletla
iromanizirarie [adranske obale: Slaveni nisu uspjeli zauzeti
Solun ( a niti Carigrad), bugarski koridori do Egeja nisu se
mogli odrzati, ( od 1912--1919. god. Bugarska je imala izlaz
: preko Trakije do Dedeagaca na Egejskom moru), Slaveni op-
cerrito nisu prodrli do mora. Geopoliticki gledano grcki je
protuslavenski pritisak bio nuzan, buduci da pojava Slavena
u zaledu nije efemerida - oni su brojni, bioloski ekspanzivni
i kontinuirano povezani sa citavom balkanskom unutrasnjoscu.
I u XX st.' slavenska je opasnost aktualna - dokazuje to i
Metaksasova odbrambena linija; ali, razdoblje od 1970-tih go-
dina ima posve druge znacajke: Grcka smatra da vise nisu
opasni Slaveni i Varsavski ugovor, nego Turska; zato ce gra-
nica ria Marici postati jedno od najosjetljivijih grckih pro-
celja,
Povijesni oblik grclwg etniekoq teritorija je takav da
Egej zaista predstavlja grcko jezero i grcki rnare nostro
jos idanas, iako se grcki etnikum i nije mogao odrzati na
azijskom kopnu ( sa sredistern u Smirni). Zbog teritorijalno
,I
2Panhandle ( engl.) - 8pecJ fl~nl prostornl obllk drtavnog terltorlJ a RdJ e
se od glavrrtne terltorlJ a odvajn jedan lzdu'-enl krak zbog l!ega sve slll!l
tavl sa drkom.
229
(
etnickog kontinuiteta moguce je bilo zadrzati rnakedonsko-
-tracki panhandle, ali ne i izdvojene maloazijske sektore -
sa maloazijskim kopnom nema teritorijalnog kontinuiteta,
a jedna tradicionalna talasokracija maze zadrzati sarno otoke.
Suuremeni qeopolitiiiki polozaj Grcke prvenstveno je zna-
c:ajan u odnosu na globalno geostrateske sadrzaje, tj. odnose
velesila. Pri tame, vazno je naglasiti da su prostarne real-
nosti takve da znacenje lokacije Grcke objeklivno zaostaje
za znacenjern Turske iz cega logicno slijede dvije cinjenice:
americke su preferencije ipak na strani Turske, a za SSSR
isto taka odnosi sa Turskom imaju vece znacenje. Zato grcka
politika spram NATO-a i SAD mora biti itekako oprezna -
Grcka se uvijek maze supstituirati sa Turskom, dok obratno
nije moguce. Aka bi SAD morale izvrsiti odlucni i definitivni
izbor izrnedu Grcke i Turske ocito hi izabrale Tursku, a,
razumljivo, to' Grckoj ne maze biti u interesu. Medutim,
znacenje geopoliticke lokacije Grcke daleko je ad toga da bi
rnoglo biti zanemareno:'
1) U Solunu zavrsava ( ili zapocinje) jedan ad najvaznijih
evropskih vojno-ope.racijskih pravaea ( prema Panonskoj nizini
iz koje se grana vise krakova tzv. panonske lepeze]; osim toga
taj se pravae poklapa i sa vardarskim odvojkom ad vojno
operacijskog pravea J adransko-Crno more preko Albanije i
Bugarske; na sjeverni Egej izlaze i regionalni pravci dolinarna
Strume iMeste - svi ti pravci mogu ne sarno razdijeliti gre-
ki teritorij na dva sektora, nego i onernoguciti izravni gra-
nicno-ter itorijalni kontakt ivezu natovske Grcke i natovske
Turske.
2) Grcka Egejska Makedonija i Zapadna Trakija odje-
ljuju Bugarsku i Varsavski ugovor ad sjevernog Egeja, a za
Varsavski ugovor taj je izlaz znacajan, buduci da mu ornogu-
cava kopneni obilazak preko Tjesnaca.
3) Grcka je vazna pomorska spojniea Italije i Turske.
Nedostatak je NATO-a nepostojanje teritorijalnog kontinuite-
ta koji bi imao ne sarno znacenje okruzenja, nego i lcgisticku
vrijednost. Vazno je podsjetiti da i Grcka i Turska za veze
sa ostalirn NATO-om ovise prije svega a moru i zrakoplovnim
vezarna sto je nepovoljna osobina.
. 4) Grcki egejski otoci potencijalna su uporista za bara-
ziranje iz Crnog mora; iako se cijeli Egej maze smatrati
zapravo kao jedinstvena barazna zona, ipak treba naglasiti
postojanje triju vaznijih sektora: to' su: a) otoci Lcmnos,
Evstratios i Lesbos, kao neposredna kontrola .izlaza iz Dar-
230
danela ( cernu sa turske strane treba dodati i otoke Imroz i
Tenedos): b) otocna baraza Andros - Tinas - Mikonos -
Ikaria - Sames u sredisnjern Egeju; i c) peloponesko-rnala-
zijska bar ijera sa Kitherom - Antikitherom - Kretom -
Karpatosorn :i Rodosom. I
5) Vazan je polozaj Grcke, koj i ornogucava participaciju
na dva akvatorija ( egejskorn i onorn tzv. atvarenog Sreda-
zemlja tj.sa J onskim morem). Ovakav mosno-koridorski eko-
nomeko-geogralski :i geopoliticki polozaj znaci da Grcka ne
moze biti blokirana u egejski bazen, buduci da raspolaze i
jednirn drugim slobodnim primorskim proceljern: sta god se
dogadalo u bazenu Egejskog mora ne maze odijeliti Grcku
ad sire mediteranske participacije ..- istina, odgovarajuca i
IJ UZna infrastruktura jas ne postoji na zapadnim grckirn oba-
lama, ali postoji potencijal: zato se u citavom Sredozemlju
Grcka ubraja medu najtipicnije drzave mosno-koridorskog zna-
caja. Povoljno je sto je u slucaju Grcke mosno-koridorski ka-
rakter dvostruko izrazen, tj. mogucnostima i kapnenog tran-
zita, ali i pornorskim putem s obzirom na Karintski kanal.
Geopoliticki polozaj izrazen: iodgovarajucim kontaktirna
mar a utjeeati i na vojnu doktrinu: u Grckoj ana ne odgovara
NATO-u jer glavna opasnost vise nije sa sjevera, nego sa
istoka tj. ad strane Turske; prema Turskaj arijentirana je
glavnina vojnih snaga, opsesivni ( i ne sarno retoricki) strah
od napada odnosi se na Tursku, geostrateski najosjetljiviji
sektori ( grcki otoci) blizu su turskog, a daleko ad grckog
maticnog kopna - zato ani moraju biti remitalizirani unatoc
toga sto se time povreduju norrne medunarodnih ugovora.
Za razliku qeopolitiiiki poioza] 'Eurske, za NATO je da-
leko vazniji: i historijsko naslijede ovdje igra znacajnu ulogu:
Turska i Rusija vodile su 13 ratova.: teritorijalne izmjene sa
opcorn tendeneijam povlacenja Turske bile su znatne, ruske
( savjetske) ambicije prema tjesnacima" postojale su i u II
svjetskom ratu.
a) Prije svega, Turska se po geopolitickom polozaju srnat-
ra okruienom. zemljom - Grci su na zapadu, blizina njihovih
otoka neposredno uz tursku obalu ima ( navodno) ofenzivno
znacenje, Rusi su na sjeveru, a Arapi na jugu, teritorijalni
3Kno podrucje Tjesnnca podrazumljevnju se Bosfor. Mramorllo more I
Dardnnell. Dovoljno je lIpotrebljavatl I sumo vlostito Ime Tjesnacl jer Ie
vat.nosl OVOK p( l( J ru~jn \I Evropl - SredozcmlJ u lollko dn nlsu polrcbnc I
)Iobll?e odrcdnlcc. '1'0 jc stlcnn altunctja kno I u s)ulln.lu ICnnnlo - I ovo
vlnsUlo Ime zbog svojc vnt.nostl nutomalskl podrnzumljevn da se radl 0
Engleskom knnalu I Doversklm vrntlma ( Pas de CalaIs).
I
l
231
problemi su ili aktualni ( angazrnan na sjevernom Cipru), ili
su moguci ( problem Iskenderuna i Hatay-a sa Sirijom); je-
dina povoljnija fasada je ona prema Iranu gdje postoji zajed-
nicka protukurdska orijentacija, kao i otvoreno primorsko
procelje na jugu gdje Cipar ima veliko geostratesko znacenje.
Upravo i zbog cinjenice sto je .izrnedu grckog Kastellorizona
na zapadu i Iskenderuna na istoku J ocirana jedina zaista slo-
bodna turska Iasada znacenje Cipra i njegove vanjsko poli-
ticke orijentacije je toliko veliko, buduci da i Cipar moze
postati cinilac okruzenja oko Turske; a bojazan od okruzenja
stalno je prisutna u Turskoj od I svjetskog rata - taj je osje-
caj intenziviran u novije vrijerne mogucnostima ( ?) da Grcka
prosiri u Egeju teritorijalne vode na 12 n. m. cije bi se
izrnedu turskih egejskih obala iostalog otvorenog Sredozemlja
juznije od Krete formirala baraza grckog teritorijalnog mora.
b) Turska raspolaze sa Tjesnacima sto je definitivno osi-
guralo arnericko saveznistvo i blagonaklonost; dakako, pri
tome uopce nije vazan pravni status tjesnaca, nego Iakticka
prisutnost i kontrola i Iakticka mcgucnost njifiovih baraz ira-
nja ili proboja. Ali, raspolaganje tjesnacima osigurava Turskoj
i sovjetsku teznju za dobrosusjedskim odnosima u kontekstu
odrzanja prohodnosti Tjesnaca, buduci da je Sovjetski Savez
u nacelu zivotno zainteresiran za Furrkcioniranje :i tih, ali
i svih drugih pomorskih prolaza u svijetu, jer to odgovara
njegovim vitalnim interesima sto je i logicno jer se SSSR
ubraja medu tzv. geografski hendikepirane drzaue (GHD).4
c) Turska ima izravni granicni kontakt sa SSSR-om, pa
se ubraja rnedu one rnalobrojne drzave koje ostvaruju :izravni
dodir izrnedu NATO-a i Sovjetskog Saveza. Vec i sama po
sebi ta cinjenica moze opterecivati rnedunarodne odnose, sto
je naglaseno u uvjetima kada je prostor uz tursko-sovjetsku
granicu dobio i novo kompenzacijsko znacenje: nairne, nakon
gubitka Irana za Sjedinjene Arnericke Drzave ( iranska revolu-
cija, rasp ad CENTO pakta) porasJ a je strateska uloga drugih
sovjetima prigranicnih prostora zbog obavjestajne djelatnosti.
d) U kontekstu odnosa Istoka i Zapada, a dakako i u
regionalnom kontekstu, vazan je polozaj Turske i spram Iraka
- naftovod iz Iraka do Iskenderunskog zaljeva treba prornat-
rati u kontekstu cinjenice da je Irak prosovjetski saveznik
koji preko Turske ima izlaz na Sredozemlje i zato manje ovisi
4 GHD - Geografskl hendlkeplrnne ddave: one koje Imaju Izlaz na
more, all koJ I l>llaz Iz vtse razlogR ne mora oslgurnvntl slgurnu. povoljnu I
trajnu povezanost sa svjetsklm morem,
232
I'
(
o Horrnuskom tjesnacu. Vazna je cinjenica da je odnos sa
lrakom za Tursku faktor prlblizavanja i odrzavanja dobrih
odnosa sa arapskim svijetom.
e) Po svom prostornom polozaju iTursku valja ubrojiti
u mosnokoridorske drzave s obzirom na participaciju na dva
akvatorija - crnomorskom i ostalom Sredozemlju. To zriaci
da slicno kao iu slucaju Grcke bilo sto se dogodilo u zoni Ege-
ja i Tjesnaca u smislu nekomunikativnosti moze biti odmah i u
znatnoj mjeri .kompenzirano; dakako, veze izmedu turske cr-
nomorske ijuzne mediteranske Iasade moguce su kroz Egej
i kabotazom duz turskih teritorijalnih voda, ali, zbog velikih
udaljenosti i rnoguce strateske ugrozenosti ad grckih otoka
ovo je, izgleda, ipak sarno teoretska mogucnost.
Geostrategija Egeja - Egej kao zatvoreno more. Egejski
bazen je u skladu sa geostrateskorn definicijom ( koja je u
prakticnorn zivotnom smislu i bilo kojoj kriznoj situaciji vaz-
nija od one medunarodno-pravne) izrazito zatvoreno more
sto znaci da se Iizicki lako maze barazirati i iskljuciti iz kon-
kretnih takticko-strateskih prilika, ill da se takvim barazira-
njem mogu postici i zarnasitiji strateski ciljevi. Kao zatvoreno
more Egej mora izazivati interes svih cetiriju glavnih partnera
( SAD - N~TO, SSSR -- Varsavski ugovor, Grcka - Turska).
Za odnose Grcke i Turske vazno je uociti vise znacajki:
Pitanje ueliiiirie. Po svojoj velicini ( oko 179 000 krn") Egej
je malo more, sto znaci da ovdje relativno lako maze biti
ostvarena dominacija i sarno jedne sile - tu nema dalekih,
izol iranih i slabo pristupacnih dijelova, u Egeju zbog malih
dimenzija problerni na jednom njegovom sektoru imaju bitnog
utjecaja prakticki u citavom akvatoriju. Pored toga, Egej nije
u odnosu na zivotne regije jezgre ( i one povijesne ione da-
nasnje) neko periferijsko more, nego su na njegovim otocima
i obalama bile lccirane historijske grcke regije jezgre :i zi.:.
votna tezista ( Atena, Solun, Smirna, Kreta, itd.), a taka je
i danas, to znaci da zbivanja u Egeju bitno utjecu ina oba
kontinentska ruba - i grcko i maloazijsko kopno: prostor
izmedu Atene i Soluna nije nevazna periferija, nego sredisnji
stozerni prostor. Otoci nisu puki dodatak grckorn kopnu, nego
dio grckog jezera i grckog rnare nostra: ova je cinjehica
vazna iza razumijevanje danasnjih odnosa.
Bro] i poloza] otoka
5
- u egejskom bazenu ima gotovo
2.400 otoka, a njihov broj i polozaj izuzetno su vazni iz geo-
5Geografskl pojmovl polo1aja 1 smjestaf a medusobno se bltuo rnzllkuju;
medutfrn, na ovom mjestu Inzlstlranje nlje nnjpolrebnlje.
233
strateskih razloga. Broj atoka ima svoju tezinu i u odnosu
na politicku pripadnost, jer ana maze stvoriti i osjecaj nerav-
noteze na cemu inzistira Turska sto je i logicno, jer samo dva
relativno veca atoka ( Imroz, 285 km2 i Tenedos, 42 km")
pripadaju Turskoj, sto je onda prvi razlog zasto Turska ne bi
odbacila posjedovanje jos nekih grckih atoka. A ako se tome
doda Ii cinjenica da su osim Eubeje i Krete prakticki svi veci
grcki otoci po geografskom polozaju blize turskom negoli
grckorn kopnu, i da su te udaljenosti cesto svega nekoliko k111
onda imamo i drugi razlog da Turska ne bi odbacila posjedo-
vanje vise grckih atoka. Uocivsi znacenje broja i .polozaja
nuzno je ovu situaciju ocijeniti sa stanovista prirodno-geo-
grafskog ( prirodoslovnog) determinizma i ujedno - odbaciti
gal Po samoj cinjenici smjestaja atoka uz tursko kopno jos
ne slijedi i drustveni odnos koji bi onda otoke morao ode-
finirati kao turske; au Turskoj ima politickih snaga koje smat-
raju da bi svi egejski otoci kojj su 50 km udaljeni ad turske
obale zapravo morali pripadati Turskoj, a tu se anda ubra-
jaju i neki od najvecih grckih atoka ( Lesbos, Samos, Rodas).
Siratesko znacetije atoka dijelom je vet: istaknuto kada
je govoreno a mogucnosti barazrranja; dakako, pritom se ne
radi samo a barazir anju u odnosu na prekid veza Crno mo-
re--otvoreno Sredozernlje", nego i spram uzth regionalnih
~iljeva ( grcki Lezbos i Kios u odnosu na turski Izmir). Sada
treba dodati i male dimenzije akvatorija kao i njegovu poci-
jepanost mnogobrojnim otocima - to znaci da zbog relativ-
no malih dimenzija baraziranje ne izaziva enormne troskove,
fl da se zbog broja irastrkanosti otoka svagdje maze naci
j kopnena uporista; medutim, to maze imati i slabih strana,
buduci da je kontrola taka velikog broja atoka ocito otezana.
Strateski poloza] grcldh atoka neposredno uz tursku obalu
ima dvostruko znacenje: obicno se njihova lalcacija promaira
u afenzivnam grclwm kotitekstu, dakle kao opasnost koja pri-
jeti turskom kopnu; razumljivo je da na takvom gledanju in-
zistira Turska: Grcka je dominantnasila u egejskom ekvato-
riju, a istureni otoci prema istoku opasnost su za Tursku ( !?).
Medutim, kada se govori 0 opasnostima slozena je zivotna
stvarnost ipak nesto drugacija, pogotovo ako se ima u vidu
ne samo postojeca nego i buduca dernografska situacija. Grcka
6 U ovom se teksiu 1 Crno more rnzumtjtvo tretlra kao dlo Sredozemlja
ono to zalstn 1 jest po svim znnnsivenim krlterljlma; dakako, siluaclja je
drugacija ako se rndl 0 pollticklm mnnlpulacijnmn u sklndu sa odrec'lenim
Inicresimn. .
234
(
danas : ima 9,900.000. stanovnika ( 1984; god.), a Turska
48,279.000 stanovnika.
Uz prirodni prirast u Grckoj ad 0,6
0
/ 0 ( prosjek 1980-83)
- broj stanovnistva Grcke podvostrucit ce se tek za 115,5
godina, a u. Turskoj uz prirodni prirast ad 2,1
0
/ 0 ( prosjek
1980-83) broj ce se stanovrristva podvostrucitt vec za 33
godine. A ov'i brojevi i perspektiva rnoraju imati utjecaja i
u egejskom bazenu tim vise sto je turska egejska obala ipak
jedno ad turskih zivotnih zarista dok su greki otoci u fazi
demografske depopulacije; dakle, qrcki otoci su u slabijem
cbrambenom potoiaja aka bi doilo do turske invazije, s ob-
zircm i na demagrafslcu situaciju, blizinii turskoni kopnu
kao icinjetiicu da neki krugovi u Turskoj traie Lesbos i
Dodekaneze.
Zapravo, moguce jepokazati da je tursko gledanje a ofen-
zivnom znacenju i opasnosti ad grckih atoka jednostrano:
1) otoci su isuvise daleko ad grckog kopna sto znaci da je
njihova obrana teska, a izlozenost turskom napadu ( uklju-
civsi i stalnu artiljerijsku aktivnost) velika; 2) osim toga,
njihova funkcioniranje ovisi a tome da li Grcka u pornorskom
i zrakoplovnorn smislu zaista kontrolira citav Egejski bazen
sto se maze osporiti. Ocito je da Turska maze lakse zauzeti
isturene grcke otoke, nego sto ih ova moze braniti; 3) eventu-
alnu grcku opasnost treba promotriti i sa jos jednog i to
lroncepcij skog stanovista - tj. moralo bi unaprij ed biti rij e-
seno i biti jasno pitanje koja bi zapravo bila svrha osvajanja
dijela zapadne turske obale kojemu je u sredistu locirana
Smirna? Svrha osvajanja dijela turskog teritorija cini nam se
riedokucivorn, osim u jednom smislu tj. da se uz eventualnu
glavnu frontu u Trakiji otvori i druga fronta. To bi mogao
biti jedinim razlogom: rasierecenje trakijske [ronie uz onc-
moqucauatiie . zauzimanja gl'Clcih atoka uz turskii obalu; jer,
osvajanje teritorija otvara nove probleme kada se ne zna
sto ciniti sa tim novim prostorom i kakva mu je uloga. Treba
; podsjetiti naprimjer Iraka koji naprosto nije znao kako is-
koristiti osvojene dijelove teritor ija u ratu sa Iranom.
Pored toga polozaj grckih atoka uz obalu Turske ne pred-
stavlja apsolutno nikakvu opasnost, buduci da je nezamisliv
grcki prvotni napad, iako treba dozvoliti da ce Grcka uciniti
sve da obrani svoje egejske otoke. U tom smislu Grcka ispo-
ljava dvostruku bojazan: jedna se odnosi na ciparski prese-
dan ( turska okupacija sjevernog dijela atoka 1974. god.), iako
usporedbe zapravo ne mogu izdrzati kritiku, buduci da je
"
I
j
,
235
Cipar posebna politicka tvorevina, posebna drZava, a u kojoj
postoji i znatan dio turskog stanovnistva, sto je bitno razli-
Cita situacija od one egejskih otoka; druga bojazan Grcke od-
nosi se na postojanje turske IV armije na egejskoj obali ( iz
1975. god.) sa stabom u Izmiru, nastale po turskom uvjera-
vanju kao odgovor na grcku mi1itarizaciju egejskih atoka. Bit
[e problema u tome sto ta arrnija ima desantne [edinice, a
nije u sklopu i pod komandorn NATO-a. Prerna grckom shva-
canju njezino ofenziv.no znacenje je ocito, pa bi ito govorilo
a odredenoj opasnosti. Medutim, za ocjenu ove situacije va-
7.an je redosljed zbivanja - Turska upozorava da je IV ar-
mija formirana tek 1975. godine i da je ana samo odgovor
na vet: raniju mi1itarizaciju grckih atoka ( zabiljezenu vec
tijekom 1960-tih gcdina), inace zabranjenu 1923. i 1947.
god. ( konvencija iz Lozane, Pariski sporazum). Osim toga IV
armija je onaj, slabiji i onaj manje kvalitetan dio turskih
oruzanih snaga za razliku ad arrnija lociranih u Trakiji,
uKurdistanu i uz sovjetsku granicu. Medutirn, bilo kako bilo
Grcka se osjeca ugrozenorn pogotovo sto je jasno da Turska
maze zauzeti grcke otoke uz maloazijsko kopno i bez obzira
na postojanje IV armije. Ali, kao glavna potencijalna fronta
ostaje ana u Trakiji ~ dstocna Trakija predstavlja zalede
Stambola, ad Mramornog mora cini tursko unutrasnje more
i osigurava Bosfor i Dardanele, u tom je zaledu ne sarno kon-
takt sa Grckom, nego i Varsavskim ugovorom. U svojoj tur-
skoj neprikosnovenosti Istocna 'I'rakija odgovara neprikosrfo-
venosti grckih otoka. I konacno - treba naglasiti dabi dva akta
mogla za jednu i drugu drzavu znaciti casus belli, tj. aka
Turska okupira bilo koji grcki otok, i1i aka Crcka prosiri
teritorijalne vade na 12 nm.
Problemi sirine grClwg teritorijalnog mora u Egeju danas
su glavni cinilac moguceg ratnog sukoba izmedu dviju drZava.
Zbog velikog broja atoka, njihove razasutosti po citavom
akvatoriju i malih dimenzija Egeja sirina teritorijalnog mora
ima odlucno znacenje zapitanje da Ii ce Grcka povscanom si-
rinom teritorijalnog mora ( ad izvornih 3 na danasnjih 6 i1i
potencijalnih 12 nm) pretvoriti prakticki citav Egej u svoje
teritorijalno more dovodeci tako iTursku i sve drzave crno-
morskog bazena u nepovoljan polozaj. Prema konvencij iiz
Lozane Grcka i Turska imaju teritorijalne vade ad 3 nm,
god. 1936. Greka ih je prosirila na 6, a zatim i Turska 1964.
god. U skladu sa novom konvencijom 0 pravu mora ( UN -
1982. god.) prosirenje teritorijalnog mora bilo bi ~oguce i
236
(
na 12 nrn. Sirina Grckog teritorijalnog mora odnosi se, da-
kako, ina sve grcke otoke osim onih koji su ad turskog kop-
na udaljeni manje od 6 nm. Postojeca situacija sa sirinom
grckcg teritorijalnog mora prvenstveno je vazna iz jednog
strateskog razloga - nairne, u ovm slucaju izuzirnajuci zonu
Tjesnaca ( dakle sistem Dardaneli, Mramorno more, Bosfor)
postoji izrnedu Crnog mora i astale turske egejske obale i osta-
log dijela Sredozemlja ( tj. otvorenog Sredozemlja juznije ad
Krete) povezanost putem slobodnog mora. I Turska i geografski
hendikepirane drzave Crnog mora dolaze do slobodnog mora
u Egeju napustajuci Dardanele. Osim toga Turska moze jos
na 3 mjesta izici u slobodno more Egeja ( sa kopna istocno
ad Tenedosa, iz Izmira izmedu grckih Lezbosa i Kiosa iz
sjevernog sektora zaljeva Kusadasi sjevernije ad grckog Sa-
mosa); radi se, dakle, 0cetiri mogucnosti izlaza dovoljne sl-
rine sto bitno umanjuje rnogucnosti ( nejslucajnih incidenata.
Problem je za Tursku, medutirn, u tome sto navedeni izlazi,
osim u slucaju Izmira, nemaju u zaledu odgovarajuce luke i
prometnu infrastrukturu.
U navedenoj situaciji sa 6 nm sirme grckih teritorijalnih
voda postoje i 2 izlaza putem slobodnog mora koje mogu
koristiti i Turska i drznve crnomorskog bazena - to su pro-
lazi izrnedu Krete i Kasosa i Karpatosa i Rodosa. Ocito je
da ovakve mogucnosti odgovaraju i najsirirn medunarodnim
interesima. Medutirn, u skladu sa novim medunarodno-prav-
nim rnogucnostima Grcka bi mogla prosir iti svoje teritorijal-
ne vade i na 12 nm - ana smatra da na to ima pravo, ali
istice da to ne zeU Ciniti oci to kao koncesij u Turskoj. Teri to-
rijalnim vodama od 12 nm Grcka smatra da u Egeju ne bi
okruZila Tursku, buduci i kroz teritorijalno more postoji pravo
neskodljivog prolaza. A u odnosu na SSSR Grcka je spremna
uciniti jos jednu koncesiju, tj. ostaviti sarno za SSSR u Egeju
koridor sirok 12 nm ( 22,2 km) pod rezimom slobodnog mora.
Medutirn, pitanje koridora slobodnog mora izrnedu Crnog mora
i otvorenog Sredozemlja nije za sovjete i jedini problem -
radi se jos i a tome da SSSR koristi sidrista u slobodnom
moru aka 10- 11 nm na pucini kod Krete, Antikithere i Eus-
tratiosa, dakle izvan zone ad 6 nm. Ukoliko bi Grcka ipak
prosirila teritorijalne vade na 12 nm obuhvatila bi i ta sid-
rista i njihova daljnja sudbina mogla bi biti i dadatni problem.
Prosirenje grckih teritorijalnih voda na 12 nm imalo bi
dalekosezne posljedice - naime, grcke teritorijalne vode u
uvjetima sirine ad 6 nm zauzimaju oko 35\)/ 0povrsine Egeja,
I
I:'
237
,-,
R Turske 8,8010,' dok 56,2
0
/ 0 otpada na slobncdno more. Ali,
sa sirinom grckog teritorijainog mora ad 12 nm Grckoj bi
pripalo cak oko 63,9
0
/ 0 povrsine Egeja _ . istina, s jedne strane
preostale bi i zone siobodnog mora ( 26,1010), ali medusobno
nepovezane. J edna ad tih zona ( ana sjevernije ad Krete) imala
bi, doduse, izravnu vezu sa otvoreni:m Sretlozemljem, ali je
ta cinjenica bez znacenja, bilo za tursko egejsko procenje,
bilo za crnomorske drzave, S druge strane svaki izlaz iz Dar-
danela do slobodnog mora u sjevernom Egeju b10 bi blokiran
grckim teritorijalnim morem, Turskoj bi preostale do zone
spomenutog slobodnog. mora sarno dvije mogucnosti ( iz Izrnira
i sa jugozapadnog dijela poluotoka Klazomena). Medutim,
ta je cinjenica ad malog znacenja, buduci da do otvorenog Sre-
dozemlja juznije ad Krete postoji prakticki kontinuirana ba-
raza grckog teritorijalnog mora. Zato je tursko stajaliste u
odnosu na sir inu grckog teritorijalnog mora naglaseno u svoj
ostrini: Aka Grcka prosiri teritorijaine vode na 12 nm bit
ce to uzrok rata! Turska smatra da je Egej zatvoreno more
gdje su potrebni drugaclji medunarodno-pravni odnosi od
onih uobicajenih.
Problem lwntinentalnog praga, epikontinentalnoq pojasa
i razqranicenja ekonomskiii prava u podmorju. Egeja, takoder,
bitno opterecuje grcko-turske odnose. Vazno je naglasiti da se
i opet susrecemo s argumentima koji su i1i u domeni juriste-
raja, i1i prirodoslovnog determinizma, te su stoga neprihvat-
ljivi, Medunarodno-pravni argumenti su posve suprotstavljeni,
tj. radi se 0pitanju imaju li otoci i1i nernaju i vlastiti prag
i epikontinentalni pojas; ocito je da se stvar maze rjesavati
ili pukim odnosom snaga, ili razumnim konpromisom. Za Tur-
sku, dno Egeja je sarno produzetak maloazijskog kopna sa
eijeg se potopljenog dna dizu grcki otoci - ova bi podrucje,
dakle, moralo pripasti Turskoj sve do prakticki linije medi-
jana na zapadu. Tursko je stanoviste tesko braniti, buduci da
gran ice maloazijskog praga nisu jasne ni izrazite: postoji, isti-
na, Anatolijska udolina izrnedu zaljeva Saros i poluotoka Hal-
kidika priblizno u smjeru istok-zapad, ali to znaci da bi
sarno podmorje Lemnosa iEustratiosa pripalo Turskoj. U os~
talom podrucju sve do kretsko-rodoskog otocnog luka pod-
morski reljef pruza malo jasnih kriterija: sjeverno ad Krete
postoji Kretska udolina, a i ona nije relevantna za razgrani-
cenje; isto taka, izrnedu Rodosa iKrete podmorska uzvisenja
iudoline takoder nisu relevantne. Vazno je uociti da u kljuc-
nom spornom podrucju na profilu Atena-Izmir nema jasnih
238
" " " - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - . ..
reljefnih pretpostavki za razg ranicenje ; turski su zahtjevi dak-
le, prilicno neutemeljeni, a njihova ispunjenje rezultiralo bi
neuobicajenom situacijom koja zapravo i ne mora biti ne-
prihvatljiva, tj: prag je turski, a na njemu su grcki otoci sa,
odgovarajucim pravima u zoni sirokoj 6 nm.
Konacno, posljednji, aspekt spora u Egeju je pitanje kon-
trole grckog zracnog prostora - Grcka traz! zonu od 10 nm
oko otoka, Turska priznaje sirinu sarno od 6 nm kakva je
j sir ina teritorijalnog mora. Problemi su u ovom slucaju slicni
kao i u odnosu ria sirintl teritorijalnih voda. Medutirn, ovdje
treba dodati i osobinu kumulativnosti - aka, nairne, Grcka
prosiri teritorijalne vade na 12 nm, aka se grcki otoci uz
tursku obalu nalaze na vlastitorn kontinental nom pragu, i aka
se ostvari suverenitet i u zracnorn prostoru ad 10 nm sirine,
radilo bi se zaista 0tzv. puzajucoj jurisdikciji ( creeping ju-
risdiction), koj a bi stvarno pretvorila egej ski bazen u isklju-
civo grcko jezero sto ne bi bilo prihvatljivo. '
Mogucnosti rjesenja moraju se ocito osnivati na kornpro-
misima. S jedne strane, za sprijecavanje sukoba pogodno je,'
a rnozda i odlucno, da su obje zemlje clanice NATO-a. U sva-
kom slucaju NATO ( SAD) maze izvrsi ti pritisak koj i bi spri-
jecio izbijanje raln. Sto se tice SSSR-a. s druge strane, on
je u onosu i spram Grcke i Turske u vrlo delikatnoj situaciji:
zbog kljuceva Tjesnaca koje drzi, Turska, mora irnati sto
bolje odnose sa tom zemljom ( ne maze pristati uz grcku stra-
nu). Uostalorn, sovjetska nastojanja aka dobrih odnosa sa
Turskom su poznata - primjerice: Deklaracija a nacelima
dobrosusjedskih odnosa izrnedu SSSR-a i Republike Turske
iz 1972. god. Isto tako ne rnoze pristati niti uz Tursku, jer
Grcka drzi kljuceve Egejskog mora.
Spomenuti kompromis Grcke i Turske moran bi uklju-
civati: 1) Pristanak da se spor preda medunarodnorn -sudu
11 Hagu. 2) Grcka bi moral a definitivno odsustati ad ideje
sirenja teritorijalnih voda na 12 nm sto je lcgicni izraz geo-
grafskih specificnosti u egejskom bazenu. 3) Podmorje treba
podjeIiti po medijanu, a grckim otocima treba u turskorn
sektoru pripasti podrucjo sarno u sirini teritorijalnog mora
od 6 nm; podjela po medijanu negira prirodno-geografski de-
terminizam i fataIizam, jer Grcka nije zasluzna, a Turska
nije kriva zbog postojeceg rasporeda atoka. 4) J edna je ad
rnogucnosti da se podmorje uopce ne dijeIi teritorijalno, nego
da uvijek postoji zajednicka eksploatacija u skladu sa nacelorn
I
I
II
;'1
II
, Iii
239
jednakih koristi. 5) U vojnom istrateskorn smislu potrebni
su: a) ugovor 0nenapadanju, b) grcki otoci uz tursku obalu
i sva turska egejska obala mogu biti militarizirani, ali bez
ofenzivnog oruzja i moraju u slucaju bilo kakvog ( vojnog) su-
koba Grcke i Turske u bilo korn podrucju ostati izvan funk-
cije. To znaci da Grcka nece koristiti otoke za napad na tursko
korpno, ida Turska nece napasti grcke otoke. 6) Turska mora
prestati povredivati grcki zracni prostor oko atoka iraspustiti
IV armiju, dok Grcka treba prestati sa propagandnim ofenzi-
varna protiv Turske.
Sire qeostratesko znacenje egejslcog problema tice se pri-
je svega SAD i NATO-a. Pri tom je vazno da Grcka raspolaze
izuzetno djelotvornom polugorn u vodenju svoje politike pre-
ma SAD, tj. uvijek se moze prijetiti neproduzavanju ugovo-
ra 0 americkim bazama ( ugovor je sklopljen 1983. god. -
tzv. Defence and Economic Cooperation Agreement ( DECA)
kakav postoji isa Turskom iz 1981. god., a istjece krajem
1988. god). Grcka moze suspendirati americke baze ako bi
doslo do ugrozavanja vlastitih nacionalnih interesa. Baze se
ne mogu koristiti ofenzivno protiv Libije igrckih prijateljskih
zernalja na Bliskom i Srednjem istoku. SAD povecavaju vojnu
pomoc Grckoj sa 280 na 500 mil. $. Medutirn, uza sve to
Grcka ipak nije sigurni clan NATO-a, ona je izvan vojne
strukture bila od 1974-80. god, a idanas je u NATO-u (? )
prvensteno, stoga, jer se tim clanstvom osigurala od turske ag-
resije. Iako je Turska geostrateski vaznija od Grcke SAD su
ipak i za tu zemlju bitno zainteresirane. Ocito je potrebna
americka prisutnost, buduci da se Grcka ne moze sarna bra-
niti, a dovodenje konvencionalnih snaga iz ostale Evrope je
otezano i zahtijeva vremena. Iako Sredozemlje ( 1985/ 86) vise
nema toliko arnerickih nuklearnih podmornica kao nekada,
iako sovjetsko zrakoplovstvo bazirano na Krimu predstavlja
opasnost za VI flotu, arnericka flota je ipak jaca od sovjetske
koja se najvise moze ogranieiti na sprijecavanje ulaza arne-
ricke flote u crnornorski bazen; ali, vazno je uociti da se neki
arnericki saveznici nalaze u sovjetskom okruzenju sto nagla-
sava znacenje americke prisutnosti - to se odnosi na Tursku
spram SSSR-a, sovjetske note u Crnom moru, Eskadre u os-
talom Sredozemlju iSiriji.
Grcko-turski spor u Egeju bitan je prilog militarizacije
Evrope - Sredozemlja i znaci odrzavanje trajne napetosti.
ad svih ostalih sukoba na Sredozemlju i mediteranskih suko-
240
ba? grcko-tursk] spor je i naj tezi evropski problem uopce. Za
J ugoslaviju njegovo je znacenje utoliko, sto bi se u slucaju
grcko-turskog rata nasla jedna .J ugoslaviji granicna drzava,
i to upravo ona gdje je moguce ostvariti. teritorijalni konti-
nuitet SF! potencijalnom fragilnom zonom izmedu jadran-
sko-otranskog prostora preko srednjeg Balkana do Crnog
mora.
7Sukobt na Sredozernlju ! sredozemnt sukobt nlsu jcdno tc ISlo:
dok su, prtmjcrtcc problcml u Egcju lit Slrt! aredozernnj sukobl, problem
L!bnnonn Ie sumo sukob nn Sredozernlju,
16
241