Jedna no za kajanje

Autor: Anabela Basalo

<!--[if !supportLineBreakNewLine]-->
<!--[endif]-->










1. Poglavlje





Izgledalo je da e to biti savren dan za put. Ne samo da su zraci sunca obasjali Andrejinu sobu ve
su se i oblaci sasvim razili, otkrivi plavetnilo svojstveno proleu. Na miriljavom jastuku boje meda
leala je lepa glava dvadesetosmogodinjakinje. Njene oi su se polako otvorile, pa ponovo zatvorile,
ali su se na kraju okrenule prema satu na nonom stoiu i prihvatile informaciju kako je vreme za
ustajanje.
Pokriva boje meda je skliznuo s vitkog tela, obuenog u providnu roze spavaicu. Svetloplava kosa,
s prirodnim pramenovima, obgrlila je Andrejin vrat i devojka ju je brzo primirila nalom koja se nalazila
pored sata. Znala je da ima dovoljno vremena da se istuira, spakuje jo neke neophodne sitnice u
kofer koji je ve prethodnog dana bio pun garderobe, pa da ode taksijem do firme kako bi uzela
slubeni automobil i novac za trokove koji je bio kod blagajnice.
Volela je svoj posao. Kao dobar novinar, uspela je da nae bolji angaman od onih kojima su se
zadovoljavale njene kolege. Naime, firma u kojoj je ve tri godine radila bavila se najrazliitijim
sferama internet prezentacija. Poslednjih est meseci intenzivno su radili na stvaranju vrhunskog
turistikog sajta na kome su posetioci mogli da nau podatke o gradovima u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni,
informacije o hotelskim uslugama, cenama po restoranima, o nonom ivotu, kulturnim deavanjima,
utiscima turista i ponaanju domaina. Andrejin angaman se sastojao u putovanjima tokom kojih bi
dolazila do svih vanih i naizgled nevanih podataka, nakon ega bi sve to sroila u dobar, opiran i
detaljan tekst na internet stranici. Volela je mogunost da esto menja gradove, da se kree, da
upoznaje razliite ljude i ne bude statina. Bila je prava lutalica u dui, pa su joj i najgore, najhladnije,
najneudobnije hotelske sobe prijale vie nego sopstveni krevet u stanu, koji je delila s ocem i
njegovom drugom enom. Zato je tako lako ustajala u jutrima koja su mirisala na benzin i puteve.
Kupatilo je bilo zauzeto. Poto nije ula pesmu iza zatvorenih vrata, znala je da se to njena maeha
tuira, to je znailo da e se Andreja naekati. Otac je sedeo za trpezarijskim stolom i pio belu kafu,
prelistavajui novine.
- Nadam se da Saka nee potroiti svu vodu. I da se nee mackati sat vremena jer ja moram na put.
Otac ju je pogledao izgubljenim pogledom, tipinim za njega jo od smrti Andrejine majke.
- Opet putuje?
- Rekla sam ti jue, ali si ti to, naravno, zaboravio. Idem da spakujem jo neke sitnice, a ti, molim te,
reci Saki da bude brza.
- Gde ide? Koliko ostaje?
- U Podgoricu. Piem o nekom hotelu Crna Gora koji je u centru. I moram da vidim ima li sad neto
da se dopuni o Podgorici, jer sam proli put bila samo jedan dan i nisam imala nita posebno da
zabeleim. Sad ostajem puna tri dana.
- Lepo... Pa, srean put, mala.
- Hvala, tata. Ali pre toga reci, molim te, onoj istunici da pouri.
Otac se samo blago nasmeio. Ali znala je Andreja da e ipak otii tiho do kupatila i Saku nekako
nagovoriti da napusti kupatilo pre nego to bi inae to uinila. Imao je neki udan dar sa enama.
Valjda je njegova mirnoa uticala na to da se i Saka, deset godina mlaa od njega, zaljubi i uda, i
pored injenice da je bilo sueno da sa Andrejom nikad ne nae zajedniki jezik. Andrejina majka je
umrla kad su joj bile etiri godine, pa je navikla ve kao tinejderka da upoznaje razliite oeve
prijateljice. Bila je svesna da njen otac trai novu enu za sebe, a isto tako je znala da e to biti Saka
im ju je videla. Visoka, crnokosa, otrijeg nosa, ali opasno velikih grudi, Saka je bila prototip ene
koju je Andrejin otac sanjao, tako drugaija od blede, male, sitne plave Andrejine majke, uvek
boleljive i preslabe za ivot. Naravno, Andreja je ocu rekla da nema nita protiv njegove enidbe, ali
Saka i ona nikad nisu uspele da uspostave dublji odnos. Sve se svodilo na izbegavanje ili puke
ljubaznosti kad je bilo nemogue da se izbegnu.
Tek to je spakovala i poslednju sitnicu u kofer, ula je da su se vrata kupatila otvorila i jedan zvonak
enski glas je objavio da je Andreji otvoren put do tua.


2. Poglavlje



U firmi je radilo desetak stalno zaposlenih ljudi, a jo toliko je bilo honorarnih saradnika koji su se s
vremena na vreme pojavljivali u kancelarijama. Andreja je svakog poznavala, pa je i danas prolazila
kroz firmu lagano, pozdravljajui se sa svima, kao to je to inila svakog radnog dana. Volela je to
okruenje sastavljeno veinom od mladih porodinih ljudi, koji su bili zadovoljni platama i vlasnicima.
Direktor je bio sin jednog od dvojice vlasnika, imao je trideset dve godine i svi su ga prosto oboavali.
Ma koliko da je bilo problema u poslu, mala zajednica je opstajala sa osmehom i razumevanjem.
Svae se jednostavno nisu dogaale, ogovaranja takoe.
Blagajnica se Andreji poalila na starijeg sina kome je bilo tek sedam godina i na njegove nestaluke,
a onda joj je dala da potpie putni nalog. Pri pogledu na plan puta koji ju je ekao i na nedostatak
bonova za benzin u koverti pored novca za trokove, Andreja je upitno pogledala blagajnicu.
- Neto nije u redu?
- Nema bonova za benzin.
- Jao, skroz sam zaboravila da ti kaem! Ne ide kolima, ve avionom.
- Otkud to?
- Put je finansirala neka turistika agencija koja hoe da kupi na sajt. Ne znam detalje, ali samo
znam da ide avionom.
- Ali kako mi to niko nije javio? Otkud promena plana? Kakva kupovina, kakva agencija?
Blagajnica je slegla ramenima tako da je Andreji bilo jasno da ni na jedno svoje pitanje od ove enice
nee dobiti odgovor.
- U redu, valjda e Mare da mi objasni. Hvala ti i ne brini za klinca, normalno je da je nestaan, svi
smo bili takvi sa sedam godina.
Direktor se zvao Mare. Nala ga je pogurenog u fotelji, gledao je neke novinske lanke.
- A, stigla si! Jesi li potpisala nalog?
- Jesam. Ali vidim neke promene u putovanju za koje nisam znala.
- Jeste, ima promena, ali sam jue imao previe posla i nisam stigao da ti javim. Dogovorio sam se sa
turistikom agencijom Kosmopoliten da oni kupe avionske karte. Valjda i tebi to vie odgovara nego
da vozi sama kroz kanjon Morae.
- Odgovara, naravno, ali mi nije jasno ta je to njima bilo u interesu.
- alju i oni nekog svog, moda ak i vlasnik ide, nisam dobro razumeo, ali nije ni bitno.
- Gde ga alju?
- U Podgoricu.
- Sa mnom?
- Ima ta agencija neke aranmane za ekskurzije i kongrese pa ide da vidi taj hotel.
- A to ba sad, sa mnom?
- Moda emo da prodamo deo sajta njima, pa nije loe da vide kako se to radi kod nas. A ti si
najbolja u tome, moi e da mu bude od koristi.
- Kakve koristi?
- Hajde, Andreja, opusti se. Ako prodamo taj sajt ili makar jedan deo, ti ljudi e odluivati koga e
dalje da angauju za te putopise. Zato se pokai u najboljem svetlu.
Andreji se ovo nije svialo, nanjuila je probleme.
- Hoe da kae da bi ova firma mogla da se raspadne?
Mare je uzdahnuo. Zavrteo je glavom i s tugom pogledao u devojku.
- Moj otac i Rade su se posvaali. Ako prodaju sve projekte, moi e dobro da se obogate i da podele
novac, tako da svi budu zadovoljni. Ja tu ne mogu mnogo toga da promenim. Ali oseam odgovornost
prema ljudima koji su sve ovo napravili. Oni mogu ostati bez posla, a sav novac od prodaje sajtova ii
e u ruke ljudi koji nisu uestvovali u njegovom kreiranju. Zato sam reio da nekima od vas
pomognem koliko mogu. Tebe aljem sa tim ovekom, ko god da je, iz agencije koja je najvie
zainteresovana za ovaj turistiki sajt. Pokuaj da se dokae i sauva posao koji, po meni, radi
najbolje na svetu.
Andreja je tek tad shvatila da joj preti opasnost da ostane bez posla koji je toliko volela. I osetila je
zahvalnost prema Maretu zbog ovog njegovog gesta.
- Hvala ti, Mare. Ali ja se ipak nadam da e se tvoj otac i Rade pomiriti.
- Ne znam. Ipak su oni vlasnici i mogu da rade ta im je volja.
- Kad mi polee avion? Jesi li mi pripremio neki plan boravka?
- Nita naroito, ti ve zna ta je interesantno. Karta te eka na aerodromu, Perica e da te vozi.
Avion kree... ekaj da pogledam...
Okrenuo je uvenu svesku u kojoj se niko osim njega ne bi snaao, a koja je sadravala mnotvo
nekad jako korisnih informacija.
- Evo ga! Polee u etiri i petnaest. Ima vremena da ode i kui, rei u Perici da oko tri doe po
tebe.
- Neka, ostau ovde. Ne eta mi se tamo-amo. Pomoi u da se zavre lanci za sajt domae
knjievnosti.
- Kako eli. U svakom sluaju, srean put! I daj sve od sebe da se dopadne tom nekom iz agencije.
- Potrudiu se.
A jutros je mislila da e to biti putovanje bez pritiska. Bila je razoarana.


3. Poglavlje



Pokupila je kartu na aerodromu, prola carinsku kontrolu, a onda se nala u prostoriji koja je bila nalik
na bolnike ekaonice i iz kojih se kroz hodnik-crevo ulazilo u avion. Nije bilo mnogo putnika na tom
letu - jedan svetenik, dve bake u crnini, brani par sa malim detetom koje je mnogo plakalo, nekoliko
poslovnih ljudi u odelima i sa tanama, dve mlade devojke u farmerkama, tri momka koja su
odmeravala Andrejine noge i jo neki bezlini ljudi.
Pitala se gde li je ta osoba iz agencije. Niko nije izgledao kao da trai putnicu kojoj bi trebalo da se
pridrui. Htela je da nazove Mareta i pita ga da li je dolo do nekih promena u planu, ali se
predomislila. to se nje ticalo, vie joj je odgovaralo da putuje sama.
Ula je u avion i obradovala se mestu pored prozora. Odavno nije letela avionom, vie je volela sama
da dri volan i da bude na zemlji, ali ju je ipak preplavilo oduevljenje to e zaroniti u oblake i za 45
minuta prei ogromnu razdaljinu.
Videla je da se neki putnik pouruje uz osmeh stjuardesa. Pogledala je ko je u pitanju, ko je taj to se
armantno izvinjava i ulazi u avion ba pred poletanje. Videla je mukarca svetle kose, nasmejanog
lica, krupnih oiju iz kojih je izbijala ljubav prema ivotu. Njegovo odelo svrstavalo ga je u poslovne
ljude, ali ga je isto tako odvajalo od njih jer je bilo skupo, a savreno mu je stajalo, kao i crveno-bela
kravata koju je tako lako prezirati ako neko ne ume da je nosi. A ovaj zakasneli putnik je to i te kako
znao. Svidela se Andreji i njegova frizura - bila je uredna, kratka, ali ne suvie, dovoljno da mu
pridoda jo jedan plus na kompletan utisak negovanosti. Imala je utisak da sve ene u avionu, ak i
one babe u crnini, oekuju da taj lepotan sedne pored njih. On se probijao izmeu sedita, svakoj bi
uputio pogled i osmeh, no nije zastajao. Iao je prema Andreji, siguran da na njegovoj karti stoji ba
taj broj sedita.
Nije mogla da veruje kad je seo pored nje.
- Poto sam uzeo karte zajedno, trebalo bi da si ti Andreja?
Zbunjena brzim razvojem situacije, Andreja je zamucala.
- Da... jesam... ja sam...
- Ja sam Tihomir. Lake e biti ako me bude zapamtila kao Tika. Ja sam iz agencije Broj 1.
Obavetena si o tome da emo na put ii zajedno?
- Da... jesam...
- Nekako mi deluje zbunjeno pa sam mislio da nisi.
Kako i da ne bude kad je on taj sa kojim e provesti naredna tri dana, pitala se Andreja. Drhtale su joj
noge, a u grudima ju je neto pritiskalo i nije joj dalo da die.
- Samo sam nervozna... ne volim avione.
Shvatila je da je najbolje da se poslui ovom sitnom lai kako ne bi ispala potpuna glupaa u Tikinim
oima. A njegova ruka je odmah nala njenu, istina samo na tren, no dovoljno da prebledi od dodira.
- Bez brige, ja sam stari vuk to se tie letova. Pored mene si sigurna, nemoj da se plai.
Htela je da mu kae kako nije ba tolika kukavica, ali avion se pokrenuo i rei su ostale neizgovorene.


4. Poglavlje



Let bi za Andreju u normalnim okolnostima bio prijatan, ali kako su te okolnosti neoekivano
promenjene, nije mogla da se opusti. Tika je sve vreme priao, uglavnom o svojoj agenciji, bio je i
vlasnik i direktor, o planovima, sajtu za koji Andreja radi, i slinim stvarima. Sluala ga je, taj
energian glas joj je prijao, a sve to je govorio imalo je mnogo optimizma u sebi. Trebalo je da joj
bude prijatno, trebalo je i da bude sretna to e naredne dane imati prilike da bude uz ovakvog
mukarca. Sve joj je to prolazilo kroz glavu dok je pokuavala da odredi nijansu plave u njegovim
zenicama ili da mu nae bar jednu manu na licu.
Odavno nije imala takav oseaj na prvi pogled prema nekom mukarcu. Njena veza sa Siniom,
zavrena pre dve godine, bila je teko i bolno iskustvo. Pet i po godina su bili zajedno. Mislila je da e
se udati za njega i roditi mu decu. Imala je viziju porodinog ivota u kome je sve normalno,
uobiajeno, onako kako je i u veini porodica. Ali ispostavilo se da Sinia ima mnogo vee snove od
nje. Otiao je u Ameriku, spreman da se odrekne veze sa Andrejom. Pustila ga je da ode bez rei,
bila je sa njim ak i na aerodromu, otpratila ga je tako kao da prati najboljeg druga, a samo je ona
znala koliko joj se srce cepalo kad joj je nestao iz vida. Nakon Sinie nije bilo nekog vanog mukarca
u njenom ivotu. Zabavljala se nekoliko meseci sa bratom svoje koleginice i prijateljice Ivane, ali i to
se zavrilo tako to je Andreja shvatila da ne eli nita ozbiljno. elela je da joj se dese ona oseanja
koja je u njoj nekad budio Sinia.
A sad, sedela je u avionu pored mukarca koji u njoj budi nemir, zbog kojeg jedva progovara i ne
zavrava reenice, dlanovi joj se znoje, kroz telo joj prolazi jeza, a srce joj lupa tako glasno da joj se
ini da on moe da ga uje.

5. Poglavlje


Tika se pokazao kao dentlmen kad je preuzeo i svoju i Andrejinu torbu i krenuo prema izlazu
podgorikog aerodroma. Okruili su ih taksisti, ali je Tika znao da sa njima, koji kao leinari navale na
putnike, mora biti oprezan. Sa jednim se odmah dogovorio o ceni i bili su na putu do hotela.
- Dugo nisam bio u Podgorici. Prilino se promenila. Lepa je.
- Da. Ba se menja. Ja sam nedavno bila, ali verovatno ima graevina koje nisam primetila.
- Jesi li gladna? Ja sam gladan kao vuk. ta misli da se samo malo osveimo pa da odemo negde
da jedemo?
Sad je Andreji maca stvarno pojela jezik. Takav poziv je trebalo da oekuje, nije valjda mislila da e
jesti odvojeno, da se nee gledati sve do povratka?! Ali nain na koji ju je Tika gledao dok ju je pitao
da li je gladna navodio ju je na pomisao da se plai onoga to bi jednom mukarcu moglo biti u glavi.
Znala je da su hoteli u vrhu liste mesta gde se najlake odlazi u krevet sa nepoznatim ljudima,
pogotovo kad su u pitanju zajednika putovanja, ekskurzije, kongresi, pa i ovakav vid posla koji nju
povezuje sa Tikom.
- Nita mi ne odgovara?
- Biu gladna, sigurno.
- Onda smo se dogovorili? Da li si za restoran u hotelu ili zna neki bolji?
Odmah ga je uputila na to da je hrana u hotelu sjajna jer je elela da u sluaju opasnosti moe lako i
brzo pobei u svoju sobu. Ime toj opasnosti nije znala, ali je se ipak plaila.
- U redu, moe u hotelu, ionako imamo tri dana da posetimo sve druge restorane.
Na svu sreu, zaustavili su se pred hotelom te nije imala vremena da pocrveni.


6. Poglavlje



Nije uspela da vidi na recepciji koji je broj njegove sobe, a koji njene. Nadala se da nisu na istom
spratu, ali je pogreila. Najgore od svega je bilo to to su im se sobe nalazile jedna pored druge,
priljubljene da priljubljenije ne mogu biti.
- Koliko ti je potrebno da se spremi? Sat?
- Da, dovoljno je.
- Onda u ti kucnuti na vrata za sat.
- U redu.
Uzeo je njenu torbu i samouvereno saekao da ona otkljua svoju sobu kako bi joj uneo stvari.
Kad je napokon ostala sama i zakljuala vrata, naslonila se na zid i prislukivala njegove korake.
Ubrzo je ula zvuk tua i mogla je da se posveti raspakivanju. A ruke su joj jo uvek drhtale. Vreme je
brzo odmicalo, istuirala se bre nego ikada u ivotu, uplaena da bi on mogao da porani pa da bude
primorana da mu otvori vrata ogrnuta pekirom, a tako bi sebe dovela u opasnost... Sva njena
razmiljanja su bila toliko nerazumljiva da nije ni pokuavala da ih analizira. Znala je samo da ga se
zbog neeg plai, da joj je neophodna distanca kako ne bi morala da se suoi oi u oi sa tom
opasnou.
Iako je volela da nosi kratke suknje i da istie dekolte, ovaj put se zahvalila provienju to je u torbu
ubacila majicu klasine okrugle kragne i crne pantalone koje svaka devojka ima u ormanu.
Naminkala se diskretno, a kosu je pokupila u rep. U ogledalu je delovala kao neko ko je poao na
ekskurziju i nema elju da zavede deaka iz susednog odeljenja.
ula ga je kad je izaao iz sobe, ali se ipak trgnula kad je pokucao na njena vrata.
- Spremna si?
- Da.
- Tvoja garderoba za putovanje je mnogo interesantnija od one koju nosi kad izlazi na veeru.
Iako je ovo rekao tonom koji ne sluti na prebacivanje ve na konstataciju bez zadnjih namera, Andreja
se osetila uvreenom, kao da joj je rekao kako ne vodi rauna o sebi i kako to nimalo nije dobro u
njegovim oima. Htela je da mu odbrusi da nema razloga da se zbog veere sa njim doteruje, ali se u
poslednjem momentu setila da je on, vrlo verovatno, njen budui poslodavac, pa bi trebalo da pazi na
svoje ponaanje.
- U pravu si, ali sve su mi stvari poguvane u koferu, izgleda da su mi na utovaru u avion sedeli na
torbi. Peglu nisam ponela. Morau ujutru da traim od sobarica da mi to ispeglaju.
- A tako. Hoemo li?
Andreja nije bila uverena u to da je on prihvatio tu njenu la kao istinu, ali se sigurno postidela videvi
ga u elegantnoj crnoj koulji i crnim pantalonama na crtu. Kad su se pojavili u restoranu, znala je da
se svi pitaju u kakvoj je kombinaciji ovaj lepotan sa ovom obino obuenom devojkom.
Tika je imao mo da joj ita misli, bar je tako izgledalo kad joj je pre dolaska konobara rekao apatom:
- Ne brini, tvoje lice obasjava sve to obue.
Ovaj put se njeno crvenilo jasno videlo.


7. Poglavlje



Jelo je prekidano nekoliko puta zbog Tikinog telefona koji je esto zvonio. Andreju je prosto bilo
sramota to njen nikako nee da zazvoni. Imala je prijatelja, ali toliko malo da su svi znali gde je otila
i tedeli su joj kredit koji je u romingu mogao biti zaas posla doveden na nulu.
- Izvini zbog telefona, ali ta da se radi?!
- U redu je. Ne smeta mi.
A smetalo joj je, naroito kad je ula kako je neku osobu sa druge strane ice nazvao ljubavi i kad je
obeao da e se javiti kasnije, a posebno ju je iznerviralo to to istoj toj osobi nije rekao da je sa
nekim na veeri. U stvari, Andreja nije ni znala da je ljubomorna.
- Ja imam ujutru u devet sastanak sa direktorom ovog hotela. Voleo bih da i ti prisustvuje.
- Naravno.
- A posle bih otiao do jedne turistike agencije da vidim za neke zajednike aranmane. Nakon toga
sam slobodan i mogu da idem sa tobom kud god ti treba da ide.
Pomislila je da bi mogla nekako da se razdvoji od njega, da se sluajno izgubi dok on bude u toj
agenciji.
- Ja treba da obiem nekoliko restorana i muzeja. Za sutra sam reila da proem i muzeje i pozorite,
pa bi bilo bolje da odmah nakon sastanka ti ode na svoju stranu, a ja na svoju, pa posle moemo
negde da se naemo.
Tika ju je pogledao iskrivivi glavu.
- Sve mi se ini da ti pokuava da me se rei? Jesam li u pravu?
- Boe, nisi, naravno! Zato bih to htela?
- Ne znam, to se i ja pitam.
- Ne, stvarno ne.
- Onda emo ipak provesti dan zajedno. I u dobru i u zlu.
Nije mogla da mu se usprotivi. Ili je previe bio pronicljiv ili je ona loe lagala.
- A ta emo veeras?
Jo jedno pitanje koje je Tika izgovarao tako kao da je poziva u krevet.
- Ne znam.
- Da se proetamo gradom, popijemo pie negde, a onda da se vratimo na spavanje kako bismo sutra
imali snage za sve.
Sloila se klimajui glavom. Samo nije mogla sebi da obea da e zaspati tako lako. Pred njom je bilo
jo vremena da gleda u ovog neodoljivog mukarca a da ne sme ni da pomisli da bi mogla iim da ga
osvoji.


8. Poglavlje



Vee je bilo vetrovito, ali to nije smetalo ljudima da izmile u velikom broju na ulice i da zauzmu stolove
u batama. Tika i Andreja jedva su se snali da sednu u jedan kafi koji im se inio pristojan.
- Ve su me zabolele noge od hodanja. Prilino sam lenj, svuda idem kolima.
- Ja sam navikla da hodam, to mi je u opisu posla.
- Ima sjajne lanke na sajtu. Dobra si na reima i mnogo toga zapaa.
- Hvala. Trudim se.
Kako je elela da moe da mu kae kako je zapazila i to da ga Crnogorke gutaju oima, ali i da on
ume da se osmehne zgodnoj devojci u prolazu.
- Moda u ja kupiti taj sajt.
- Znam, ula sam.
- ula si? To je trebalo da bude poslovna tajna.
Zbunila se kad je shvatila da je rekla vie nego to je trebalo. Mare joj je to rekao u poverenju.
- Ali nema veze, kad-tad e se saznati. Voleo bih da ostane i da i dalje pie za taj sajt. Poto je ovo
turistika agencija, otvaraju ti se mogunosti da ide mnogo dalje od Podgorice, na sva ona putovanja
koja mi organizujemo. Ima li neku elju, neki grad, neku dravu o kojoj sanja?
Zamislila se. Htela je ona mnogo toga da proe, prosto nije znala od ega da pone.
- Volela bih da odem... u Veneciju.
- U Veneciji je prelepo. To mi govori da si romantina. Gde jo?
- Pa... volela bih da odem u Barselonu.
- Lepo, to mi govori da si umetnika dua.
- Analizira me?
- Malo.
- Koji je tebi omiljeni grad?
- Tokio.
- ta to znai?
Nasmejao se tako da se bata na trenutak pretvorila u rajski vrt.
- Pretpostavljam da to znai da sam eljan promena. Tamo se sve brzo kree i deava, kao
mravinjak.
Telefon mu je ponovo zazvonio, a Andreja je skrenula pogled ka grupi devojaka koja mu se sasvim
otvoreno smeila. A Tika je razgovarao telefonom i uzvraao deaki armantnim osmehom. Andreji
nije bilo svejedno to ga na tako udan nain deli sa Crnogorkama.
Jedva je doekala iznenadnu kiu i tranje do hotela. Pokisli i nasmejani, rastali su se ispred soba.
- Lepo spavaj, Andreja. Nisam ti rekao da ima prelepo ime. Ne znam nijednu Andreju.
- Ni ja, osim sebe. Laku no i tebi.
- Idemo sutra na doruak? U osam? Moe?
- Moe.
- Kucau ti na vrata u osam.
Ovaj put se nije toliko obradovala sobi. inilo joj se da bi mogla da podnese jo mnogo sati u
njegovom drutvu. I dalje je bio opasan, ali i prokleto prijatan, kao da ga poznaje godinama, ali to ne
sme da mu otkrije.



9. Poglavlje



Od doruka pa do trenutka kad su seli na kasni ruak u restoran koji je Andreja preporuila, nisu
progovorili mnogo. I jedno i drugo su se usredsredili na ono to ih je zanimalo. Tika je uspeo da
armira i direktora hotela u kom su odseli, pa je delovao jako zadovoljan. Andreja, sa druge strane,
nije imala mnogo udela u njegovim poslovima, pa je odahnula kad su krenuli u etnju Podgoricom,
obilazei sve to bi moglo da se obie.
Ruak im je posluen i Tika je sa strau navalio na svoj obrok. Andreju su bolele noge, ali nije htela
da se ali. oveku koji je sedeo preko puta nje nije manjkala energija, pa se stidela da prizna kako
njoj nedostaje energije.
- Mislim da nam je za danas dosta.
- I ja.
- Svia mi se ovaj grad. Ali je to zahvaljujui tebi, ume da nae vrlo armantne stvari koje bi
mnogim ljudima promakle.
- To mi je posao.
- I ti ga izvrsno radi.
Bila je ponosna na sebe zbog ove pohvale.
- A ta emo onda da radimo veeras? Bilo bi previe da traim da idemo nekud, a mislim da bi bilo
prerano i dosadno da svako ode u svoju sobu i da odspava. ta ti misli?
Ponovo je devojku protresla groznica predoseanja. Slegla je ramenima, ne znajui kako drugaije da
odgovori na ovo pitanje. Tika je delovao kao da se uvek udvara, kao da uvek ima neto bezobrazno
na pameti. A nju je to zbunjivalo.
- Da li si ljubitelj drutvenih igara? Mislim na karte, jamb, neto slino?
- Da... ali nemamo karte.
- Valjda ih ima u Podgorici na nekoj trafici! Ako ne, onda to obavezno mora staviti u svoj putopis.
Pomisao da e sedeti sa jednim takvim mukarcem i igrati karte u hotelu, na trenutak ju je zasmejala.
Svaka normalna ena bi elela sa njim da radi neto sasvim drugo, a Andreja pristaje na drutvene
igre. A najsmenije je bilo to to je on stvarno mogao da misli samo na karte, a da je nijednog
trenutka ne pogleda kao enu. Ako bi se to desilo, mislila je, trebalo bi da se zapita ta sa njom nije u
redu.
- Nisi mi rekla da li pristaje? Ponekad se tako zamisli i odluta da prosto ne znam da li si svesna
mog prisustva.
- Jesam, naravno, samo tako deluje. Nisam zamiljena.
- Dao bih bogatstvo za tvoje misli.
Andreja ih ne bi smela prodati ni za duplo bogatstvo od onog koje bi joj on ponudio.
- U redu, slaem se za karte.
- Lepo prelazi sa teme na temu, odgovara samo na ono na ta eli da odgovori. Ali u redu. U ijoj
sobi? Mojoj ili tvojoj?
E, na to nije raunala. Mislila je da e karte igrati u aperitiv-baru, bilo gde drugde samo ne u blizini
kreveta koji bi mogao...
- Opet si se zamislila! Pa nije valjda to toliko teko pitanje? Ili se plai da bude sa mnom sama u
sobi?
Pocrvenela je.
- Ne, zato bih se plaila?
- Znai ne plai se?
- Ne, nikako.
- Moe u mojoj sobi, onda?
- U redu.
- Kad zavrimo sa jelom, otpratiu te do hotela, pa u potraiti karte i oekivau te oko devet. Kupiu
neto za pie, mini-bar je oskudan.
Andreji se ve vrtelo u glavi.


10. Poglavlje



U pet minuta do devet stajala je samo u veu ispred kofera. Nije znala ta da obue jer je svu
normalnu garderobu ve nosila, a druga je bila nezgodna za drutvenu igru u Tikinoj sobi. Bila je
oajna. Na kraju se odluila za belu suknju do kolena i belu kouljicu koju je po prvi put zakopala do
grla. A znala je da njen izbor garderobe nee ostati bez komentara.
I bila je u pravu.
- Vidim da si ispeglala garderobu i poastvovan sam to si se pojavila tako sreena da sa mnom
odigra partiju karata.
- Nisam imala bolji izbor.
- Meni se dopada.
Soba mu je bila previe uredna za jednog mukarca u prolazu. Svaka stvar je bila na svom mestu,
skupoceni sat na stoiu pored telefona, nijedna stvar preko stolice kao kod nje, cipele pored vrata
uredno sloene, a u kupatilu parfem, pasta i etkica za zube pored nesesera koji je krio muke
sitnice.
- Evo, moemo na terasu, lepo je vreme.
Andreji je to odgovaralo, bilo je dalje od kreveta.
- Kupio sam sokove i vino. Za ta si?
- Za vino.
- Odlino.
- A karte si naao?
- Naravno! Spremio sam papir i olovku. ta voli da igra?
- Remi.
- Odlino. Da li si raspoloena da igramo u neto? isto da bude vie strasti u igri.
U Andrejinoj glavi se upalila lampica. Neto joj je govorilo da bi morala da bude oprezna sa
opkladama.
- U ta bismo se kladili?
- Ne znam. Moe u elju.
- Kakvu elju?
- Kakvu god. Ako ja izgubim, ima prava da trai od mene da ti neto uinim, kaem, ali u granicama
mogueg. elja vai do povratka, tako da moe da je zadri za sebe do trenutka kad ti neto bude
potrebno.
Razmiljala je... Njene elje vezane za njega su bile nemogue, mogla je samo da poeli da je zaposli
ukoliko preuzme sajt za koji pie. A to ne bi bilo loe, mislila je. No, ta je sa njegovom eljom ukoliko
ona izgubi?!
- ta si se uplaila, mislim na neku sitnicu, neto poput onoga idi i kupi mi cigarete, nita strano.
- Hajde da odigramo jednu partiju bez opklade.
- Hoe da vidi kakav sam?
- Naravno.
U stvari, Andreja je htela da dobije na vremenu i da razmisli o tome da li sme da veruje u to kako su
njegove elje samo sitnice.
Bili su prilino izjednaeni, ali je na kraju Andreja odnela pobedu. Sve vreme ju je zasmejavao, a i
vino ju je inilo oputenijom. Zato je reila da ipak prihvati igru, da ne bude ona ta koja ne ume da se
zabavlja.
- U redu, sad moemo da se opkladimo.
- Andreja, sigurna si?
- Sasvim.
Pruila mu je ruku. Prihvatio ju je. Od toplote tog dodira kao da ju je udarila struja.
- Hladno ti je?
- Ne, nije.
- Uinilo mi se da ti ruka drhti.
Nasmeio se, pa je Andreja bila sigurna da je pomislio kako drhti zbog njegove blizine, kako je
svestan toga da na nju deluje mnogo jae nego to se to na prvi pogled moe primetiti.
Brzo je promeala karte i pruila mu ih.
- Hajde, elim da te razbijem.


11. Poglavlje



Razbio je on nju. Zaas posla ju je dobio, pa je Andreja shvatila da ju je dobro namagario i da ju je u
prvoj, probnoj partiji putao kako bi izgledao kao ravnopravan protivnik.
- Dobio sam te.
- Jesi. Koja je tvoja elja?
Gledao ju je pravo u oi, kao da hoe da je hipnotie.
- Imam ih mnogo, ali mislim da u je ostaviti za neki drugi put. Moda za sutra.
Iako je trebalo da odahne, Andreja se osetila uvreenom. On nije hteo ono to je ona mislila da e
moda hteti, ak i ne pokuava da je zavede. I ti njegovi pogledi i osmesi su uobiajeni, roen je da
deluje kao da koketira.
- U redu, kako eli. Kasno je, ila bih na spavanje. Ujutru bi trebalo da obiem neke hotele.
- Ja u ti se pridruiti kasnije. Javio mi se jedan prijatelj iz Budve pa u ujutru da se vidim sa njim i da
odem do mora. Vratiu se po podne da odemo na ruak zajedno.
- U redu.
Nije joj bilo svejedno. Navikla se na njega. elela je da bude u njegovoj blizini. A sad ju je on na neki
nain odbacio, ak joj nije predloio ni da ona krene sa njim.
Ustala je i krenula ka vratima.
- Andreja?
- Da?
- Poeli mi bar laku no.
- Laku no. Lepo spavaj.
- I ti. Reci mi, da li si uvek tako suzdrana sa ljudima?
- Kako to misli?
- Hladna si. Ne reaguje. Svejedno ti je ta god da ti kaem.
Jo uvek povreena to e sutradan da je ostavi samu, slegla je ramenima.
- Moda sam po prirodi takva. Ili reagujem samo na posebne stvari.
Videla je da mu se lice promenilo, ali se potrudila da ne saeka neki novi komentar.
U krevetu nije mogla lako da zaspi. Stalno je razmiljala o tome koliko je Tika privlai, ali i odbija u isto
vreme. Prosto je bilo nezamislivo da bi sa tako lepim mukarcem mogla da bude prijatelj, da igra
karte, da provodi dan kao to je bio taj koji se zavravao. A sve se to deavalo. inilo se da ona eli
mnogo vie, a ne sme da se usudi da to samoj sebi prizna.



12. Poglavlje



Ujutru ju je Tika probudio telefonom i otili su zajedno na doruak. Nisu mnogo priali, a njegovi
podonjaci su otkrivali da ni on nije mogao da zaspi. Odmah nakon doruka je otiao, rekavi da e
joj se javiti kad bude zavrio svoje obaveze.
Andreja je lutala Podgoricom bezvoljno. Obila je nekoliko hotela i razgovarala sa menaderima o
eventualnoj reklami na sajtu. Kako je imala procenat od svake reklame koju uspe sama da proda, bila
je nezadovoljna jer je sve ostalo na obeanjima da e prvo menaderi pogledati sajt pa e joj se javiti.
Nije mogla da izbaci iz glave Tiku. Svaki as je bacala pogled na displej mobilnog kako bi se uverila
da se nije sluajno ugasio ili da ga nije ula da zvoni. U pet sati se vratila u hotel, istuirala i sela u
aperitiv-bar nadajui se da e se Tika svakog asa pojaviti. Nabacivali su joj se neki mukarci, bila im
je interesantna sama, u mini-suknji, pomalo i oajnog i usamljenog izraza na licu. Jedva je uspevala
da ih se oslobodi.
U osam sati je ve bila na ivici suza. Vratila se u sobu, bacila na krevet i pokuavala da odgleda film.
Ali svaki minut joj je donosio veu ljutnju to je Tika sasvim zaboravio na nju.
A onda je zazvonio telefon. Prvo je razmiljala da li uopte da se javi, no pomisao da je ona ipak tu iz
poslovnih, a ne privatnih razloga naterala ju je da odgovori na poziv. Rekao je da je zaglavio u Budvi
sa prijateljem i da e ostati tamo da noi. Izvinio se to je tako ispalo i to je ostavlja samu, ali joj je
obeao da e se ujutru vratiti dok ona ne krene na doruak pa e joj sve nadoknaditi. Andreja je
savreno odglumila kako joj je svejedno, kako nema potrebe da joj se izvinjava i da ne brine za nju.
Ali kad se veza prekinula, dolo joj je da polomi sve u sobi.



13. Poglavlje



Naao ju je na doruku. Podonjaci su mu bili jo vei nego prethodnog dana.
- Ledena princezo, nadam se da se ne ljuti mnogo to sam jue bio nemaran prema tebi?
- Naravno da se ne ljutim. Navikla sam da budem sama na ovakvim putovanjima. A koliko vidim, imao
si burnu no?
Nasmejao se, ali ju je ostavio bez odgovora.
- ta emo danas da radimo?
Taman je htela da mu kae kako ona sama ide do jo nekoliko ugostiteljskih objekata kad je on
predloio:
- Zato ne bismo uzeli slobodan dan? Ionako ujutru putujemo kui, a bojim se da me tamo nee
esto viati.
Andreja je bila zateena ovom surovom iskrenou. Ne samo da joj je nagovestio kako nee imati
poslovne odnose, ve joj je dao do znanja da i to neobino druenje nee nastaviti.
- Mislim da je bolje da ja obiem jo neke objekte.
- A ja mislim da nije. Dozvoli mi da se samo sredim i presvuem, pa te vodim na Skadarsko jezero.
Uzeemo taksi i otii na uivanje.
Pre nego to je mogla da negoduje, Tika je otiao u svoju sobu.


14. Poglavlje



Na jezeru je duvao jak vetar. Seli su u jedan restoran i posmatrali vodu koja se nekom nepoznavaocu
geografije mogla uiniti kao more.
- Mogu li da te pitam neto lino?
Andreja je klimnula glavom, godilo joj je to to se interesuje za njen privatan ivot, makar samo iz
radoznalosti.
- Nisi udata, to pretpostavljam jer nema burmu. A mislim da nema ni deka jer ovih dana nisi imala
nijedan poziv koji bi slutio na to. Osim ako ih nisi obavljala dok sam ja bio odsutan. Jesam li u pravu?
Nerviralo ju je to to mu deluje kao otvorena knjiga.
- Ne, nemam deka.
- Zato?
- Eto, trenutno je tako.
- Znai, imala si neku duu vezu nakon koje se teko oporavlja?
- Ti ba ume da analizira ene?
Nasmejao se primetivi malo sujete u njenom glasu.
- Nemoj da se ljuti, samo pokuavam da saznam neto vie o tebi na svoj nain, jer ti tako malo
govori.
Andreja je elela da uzvrati udarac.
- Dobro, onda mogu i ja da pokuam tebe da analiziram na tvoj nain.
Tikina obrva se zaueno podigla.
- Moe li? Pokuaj.
- Ni ti nisi oenjen, nema burmu. Naravno, mogue je da je ne nosi, ali ne deluje kao neko ko bi
skrivao da je oenjen.
- U pravu si. Dalje?
- Ali ima devojku.
- Kako to zna?
- Ti si imao poziv koji je to otkrio, a obavio si ga u mom prisustvu.
- Jesam li?
- Jesi.
I dalje se smeio, a Andreja je elela da joj on kae neto vie, moda to da taj poziv nije bio od
devojke ve od neke usputne smaraice, nebitne osobe, sestre, prijateljice...
- U pravu si. Imam devojku. Vidi da moj nain analiziranja uspeva?
Ljubomora joj je prostrujala telom.
- Nee me vie nita pitati? U vezi sa devojkom?
- Ne.
I dalje se smeio, a Andreja se plaila da ju je ipak proitao.
- Mislio sam da te vie zanima.
- Zato bi me zanimala tvoja devojka?
- Da, zato bi, jer ona trenutno nije vana. Na divnom smo mestu i uivamo, moemo da se pravimo
da smo slobodni kao ptice.
Nije joj sasvim bila jasna ta reenica, isto kao to joj nije bilo jasno ni to zato mu je neto kasnije, dok
su se etali pored jezera, dozvolila da je uhvati za ruku.


15. Poglavlje



Vratili su se u Podgoricu sa ovekom koga su upoznali na ruku. Bio je to gazda kafane u kojoj su bili,
ljubazan i predusretljiv. Odmah je naao interes u prii sa dvoje ljudi koji se bave turizmom, svako na
svoj nain, pa im je ponudio da ih vrati u hotel.
Pred svojim sobama Andreja i Tika su se smejali dogodovtinama koje im je taj duhoviti Crnogorac
ispriao.
- Rano je za spavanje. Mogli bismo kasnije da odemo nekud na kafu?
Andreja je pristala. Bio joj je mnogo blii od kada su se drali za ruke. Napustio ju je strah od onoga
to bi moglo da se desi. Opio ju je sve vazduh sa jezera i opila ju je neka vrsta zanesenosti.
- Onda, za sat?
- Biu spremna.
Proetali su se do bate u kojoj su sedeli i prvog dana. Na svu sreu, bila je poluprazna i mogli su da
biraju sto.
- ao mi je to se sutra vraamo. Taman sam poeo da te upoznajem. Ti ume da bude jako topla
osoba kad se opusti.
- Ako misli na dranje za ruke...
- Mislim i na to, a i na ostalo. Priala si vie poslednjih nekoliko sati nego sve vreme otkad smo
zajedno.
- Pa dobro, potrebno mi je vreme da se osetim prijatno kraj nekoga.
- Znai, prijatno ti je sa mnom?
Nagnuo se ka njoj. Bio je opasno blizu. Gledao ju je onako kako samo on ume - zavodniki, koketno.
Skrenula je pogled i pocrvenela.
- Nije lepo to se tako igra sa mnom.
- Ja? Kako misli da se igram?
- Pa... imam oseaj da eli da se svakoj devojci dopadne.
- Naravno, kao i svi mukarci. Misli da mi to ne uspeva kod tebe?
Nije imala snage da mu odgovori. A on je naglo promenio temu, ispitujui je o sajtu i o firmi uopteno.
Andreja je odahnula to joj je omoguio da se ipak izvue iz nezgodne situacije.


16. Poglavlje



Bila je pono kad su se opet nali u hodniku, pred vratima soba.
- Kad ujutru imamo avion?
Ovo pitanje Andreja je postavila samo da bi odagnala neprijatnu situaciju rastanka. Znala je vrlo
dobro odgovor.
- Poleemo u devet i trideset. Znai, na doruak idemo u sedam, a odavde moemo pozvati taksi oko
pola devet.
- U redu... Onda u se sad spakovati.
Naglo ju je privukao k sebi i poljubio. Nekoliko sekundi se opirala, a onda je njena snaga popustila
pred eljom. Poljubac se oduio. Trajao je nekoliko minuta, sav satkan od malih poljubaca i dubokih
pogleda.
- Doi...
Povukao ju je ka svojoj sobi. Ali tada je Andreja dola k sebi.
- Ne. To nije dobro.
- Zato?
- Ti ima... devojku. A ja nisam sa tobom spremna za seks za jednu no.
- Da li me eli?
Nije mogla da ga slae. Lice joj je gorelo, telo joj je drhtalo, a srce udaralo kao ludo.
- elim... zna da te elim.
- Onda ispuni i moju elju, a i svoju.
- Ne... nije dobro to...
Privukao ju je ponovo k sebi.
- A ta ako ti kaem da koristim pravo na onu elju koju sam dobio u kartama?
Znala je da na to nema pravo, da se takve elje nisu podrazumevale, ali je isto tako videla priliku da
ispunjavanjem opklade koju je izgubila dobije opravdanje za to to e popustiti pred svojom strau i
predati se tom mukarcu.
Bio je dovoljan jo jedan poljubac pa da se vrata njegove sobe zatvore za njima.


17. Poglavlje



Seks je bio fantastian. Tika je imao i nenost i grubost u rukama, znao je da je zadovolji, da stane
kad je potrebno, ali i da je dovede do ushienja kad se najmanje nadala. Bio je priljiv, ali ne vulgaran
ve perverzan. Andreja je znala da je i ona sama iz sebe izvukla neverovatnu ljubavnicu, zahvaljujui
tome to ju je on inspirisao.
U pola etiri ujutru se izvukla iz njegovog naruja i otila u svoju sobu. Imala je oseaj da se pretvorila
u zombija - pakovala je stvari u torbu poput robota, a glava joj je bila prazna. Samo su joj se vraale
slike strasnih trenutaka i njegov lik u polutami.
Tek ujutru kad je pokucao na vrata znala je ta je uinila.



18. Poglavlje



Dorukovali su u tiini. Poljubio ju je ispred sobe, ali oito da je bio strano umoran i pomalo odsutan
jer je malo priao.
- Otila si jutros? Zaspao sam?
- Da. Ja nisam mogla da spavam pa sam otila da se spakujem.
- U redu.
ak i u avionu nije mnogo priao. Nekoliko puta joj je skrenuo panju na oblake koji su liili na ljude ili
ivotinje. Andreju je hvatao oaj. Bilo joj je potrebno da uje neto, da kae rei za koje e moi da se
uhvati, da joj obea da nee ba sve ostati na jednoj noi.
Radnik iz njegove agencije ekao ga je na aerodromu. Nju je ekao voza Perica. Rastali su se uz
poljubac u obraz.
- uemo se, Andreja. Bilo mi je jako lepo u tvom drutvu.
- Da... uemo se.
Utrala je u slubeni automobil kako joj suze ne bi potekle pred njim.
- Perice, daj gas, molim te.
Voza ju je samo zaueno pogledao i naglo krenuo, ostavljajui tragove guma za sobom.
- Mala, nije valjda da si se zaljubila?
Planim glasom mu je odgovorila:
- Ne znam. Nadam se da nisam.
- Eh, ako si u onog, onda mi je sve jasno.
- Zato to kae?
- Deluje mi kao mukarac koji ba ume da obrlati ene, ali i da ih utne.
Bilo joj je jo tee zbog ovakvog vozaevog komentara.



19. Poglavlje



Sutradan u firmi jedva je doekala pauzu za kafu da Ivani ispria sve to se deavalo. Ivanu je mnogo
volela, bila joj je najbolja prijateljica. Znala je da je toj sitnoj tamnokosoj mravici stalo do toga da je
ponovo sastavi sa svojim bratom Nenadom, ali je isto tako znala da je to nemogue.
- Ivana, ja sam van sebe. Glupa sam kao toak! Nije trebalo da odem sa njim u krevet. O emu sam
mislila? emu sam se nadala? Da e me odvesti sa aerodroma kui? A lepo mi je rekao da je zauzet.
I nije me lagao, nije pokuao da me lae kako ve zauzeti mukarci umeju. Bio je iskren i dao mi da
biram. A ja sam ispala budala...
Ivana je upkala svoju kosu, po obiaju.
- Jesi li se ti to zaljubila?
- Izgleda... Al' od toga nemam nita.
- Opusti se. Pa ta ako si otila sa njim u krevet? Nije smak sveta.
- Moda ga vie neu videti, Ivana.
- A moda i hoe. Hajde, daj malo vremena svemu tome. Moda e raditi uskoro za njega pa e sve
to da se iskristalie. Nemoj da drami, pa jue ste se vratili iz Podgorice.
- Nema od toga nita...
- Uvek ima Nenada. On ne moe da te preboli.
- Nemoj o Nenadu, Ivana. Zna da nisam mogla da se zaljubim u njega.
Ivana je uzdahnula i sama svesna da njena prijateljica i njen brat imaju premalo ansi za neki nov
poetak.
- Dobro, sad je vano da se sredi. Usredsredi se na posao i probaj da se vrati na zemlju.
- Da se vratim? Ja sam tako lupila o zemlju da vidim sve zvezde!
Ivana nije uspela da utei prijateljicu. Ali Andreji je bilo lake to je sa nekim mogla da podeli svoje
razoaranje.


20. Poglavlje



Narednih nekoliko dana Andreja je na sve naine pokuavala da sazna od Mareta dokle se stiglo sa
priom o prodaji firme ili jednog dela, ali nije dobijala odgovor. Mare bi samo slegnuo ramenima, a njoj
je ostajalo samo to da eka neke nove vesti. Nije bila sigurna ta eli. Tika joj se nije javio, pa nije
znala koliko bi bilo dobro da preuzme posao, a tako i nju pod svoje, jer bi to znailo da bi se sretali.
Nikad nije lako eni da pogleda u oi mukarcu koji ju je odveo u krevet, a onda zaboravio.
Sa druge strane, Andreja nije bila osoba koja lako prevazilazi poraze. Htela je u svojoj glavi da raisti
sa Tikom, sa onim to je oseala prema njemu nakon tako malo vremena. A znala je da bez susreta
sa njim ne moe to i da ostvari. Nekoliko puta je poelela da ga sama pronae. Ponos joj to nije
dozvolio.
Ljudi kau da vreme lei sve, ali u njenom sluaju nije bilo tako. Naime, vreme je Andreji donelo
uasavajue vesti, neto neoekivano i najgore to je moglo da se desi posle one jedne noi za
kajanje. elela je da sve to nije istina, da sudbina nee ba tako okrutno da je kazni za nesmotrenost
brzog zaljubljivanja, ali kad je jednog jutra izala iz kupatila, bila je bleda kao krpa. Drala je tapi u
rukama i videla na njemu potvrdu najgorih sumnji - bila je trudna.



21. Poglavlje



Od kada je saznala da je u drugom stanju, Andrejin svet se sruio. Bila je zbunjena. Htela je sa nekim
da podeli svoju mranu tajnu, da saslua neiji savet, ali nije mogla da pronae osobu u koju bi sto
posto imala poverenja. Jedina je u obzir dolazila Ivana, ali svaki put kad bi se nale na kafi, Andreja bi
se predomislila. Nije smela da razmilja o tome ta e da uradi sa onim to joj je u stomaku. Pomisao
na abortus ju je uasavala, previe je volela decu da bi napravila takav greh. Zato je reila da do
daljeg krije tajnu, ta god to znailo.
U to vreme je smatrala kako je najbolje za nju da firma ostane u starim rukama. Strahovala je od
promene, jer najgore bi bilo to da radi za mukarca koji joj je napravio dete. Ali i tu joj je sudbina
gurnula prst u oko. Tri nedelje nakon to je shvatila da je u drugom stanju, Andreja je sa ostalim
kolegama pozvana na sastanak. Ve po Maretovom izrazu lica znala je da neto nije u redu. Paljivo i
sa mnogo aljenja direktor im je objavio da firma prelazi u druge ruke, kao i da e neki od njih biti
otputeni, jer novi vlasnik i direktor ima svoje radnike pa e se pojaviti viak. No, ko e biti meu
nesretnicima nije moglo da se zna sve do naredne nedelje, kada e preuzimanje firme biti konano.
Ta nedelja, poslednja pod starim vlasnicima, donela je depresiju i nervozu u firmi. Sve je interesovalo
da li e ba oni ostati bez posla, dosta su meusobno razgovarali, a malo radili. Andreja se pitala ta
zaista eli - da li joj je vaniji posao koji voli ili bi se ipak odluila da bude to dalje od Tike. Ipak, kao i
svi ostali, na odgovor je morala da saeka.


22. Poglavlje



Tog stranog ponedeljka vladala je neverovatna tiina. Znalo se da je Mare rano ujutru pokupio svoje
stvari iz kancelarije i otiao pognute glave, ne oprostivi se sa ostatkom firme. Nisu mu zamerali, znali
su da je njemu teko jer je bio veliki prijatelj i dobar direktor. U njegovoj kancelariji sad je sedeo novi
vlasnik, a nekoliko novih ljudi je sedelo u sali za sastanke, verovatno ekajui da zauzmu mesto onih
koji e biti otputeni. Negde oko podneva jedan po jedan radnik je bio pozivan u direktorsku
kancelariju. Prva je otila blagajnica i vratila se nasmejana jer je svoj posao uspela da zadri. Drugi su
je paljivo sluali dok im je opisivala kako izgleda strani su koji ih sve eka. Andreja se jeila
znajui da e ubrzo stati pred Tiku. A blagajnica je prvo govorila o njemu, o njegovom armu, o tome
kako je novi direktor zgodan mukarac. Tek onda je spomenula da je savreno spremljen, da ima
pred sobom sve podatke o radnicima i da ih podrobno ispituje.
Nekoliko narednih Andrejinih kolega bili su otputeni. Ivana je ostala na svom radnom mestu. Andreja
se tome obradovala jer je znala da Ivana i njen brat ive sa bolesnom majkom kojoj je potrebno
mnogo novca za skupe lekove. Kad je Ivana iskazala svoju radost skakanjem po kancelariji i smirila
se, setila se kako je taj mukarac kriv za ranjeno srce njene prijateljice.
- Videla sam ga, Andreja, i sad te uopte ne krivim. On izgleda fenomenalno, ne znam koja bi ga
odbila.
Andreja je u sebi pomislila kako bi neka druga bar bila pametnija da koristi zatitu, ali nije smela to
glasno da kae. I tad je ona pozvana na razgovor.
Iako joj je do njegove kancelarije bilo potrebno svega nekoliko sekundi, Andreja je tu razdaljinu prela
za itav minut. Noge su joj klecale, pokuavala je da dobije na vremenu, mada je znala da joj to
vreme nee doneti nita novo. A onda je otvorila vrata i ugledala ga, jednako poeljnog kao to je
izgledao i prvi put.
iroko joj se nasmejao.
- Tebe sam ostavio za sam kraj, da bih imao vie vremena da uivam u tvom drutvu.
Ustao je i poljubio je u usta, kao da su jo jue bili u hotelskoj sobi i neodgovorno uivali u strasti.
Trgla se i odgurnula ga.
- Mislila sam da je ovo poslovni sastanak.
Tika se zbunio, ali ubrzo je povratio ravnoteu. Vratio se za direktorski sto. Andreja je pomislila kako
se moe desiti da svaki dan umesto dobrodunog Mareta tu gleda ovog nesavesnog mukarca u
koga se olako zaljubila.
- Vidim da si loe volje, ali neu pokuavati danas da to promenim. Razumeo sam da ste svi jako
voleli bive vlasnike i direktora, pa sam siguran da sve ovo ni tebi nije lako. Ali tako je, i sad samo
ostaje da mi odgovori na to da li eli da ostane u ovoj firmi koju u ja voditi. Tvojim poslovnim
zadacima sam zadovoljan, video sam ta si sve radila i na koji nain, pa sam duan da ti kaem da
nema bolje od tebe za to mesto.
Andreja je zadravala suze, ali iz besa. Razgovarao je sa njom na tako poslovan nain, bez trunke
neke dodatne emocije koja bi joj rekla da sve to se desilo u Podgorici nije bila samo no zabave.
- Jesam li dobra? A u krevetu? Kakva sam tu?
Nikom ne bi moglo da promakne koliko su ova pitanja bila puna sarkazma i besa.
- Andreja, ne razgovaramo sad o tome. Ako si raspoloena, moemo nakon radnog vremena da
odemo negde na ruak, pa da ti kaem koliko sam uivao u tebi one noi. Ali sad mi je vanije ovo.
To je bio samo jo jedan udarac na njenu sujetu. Svaki sledei komentar, znala je, mogao je da
izvue iz nje istinu o posledici tog uivanja. Udahnula je duboko da bi povratila kontrolu nad sobom.
- Hvala, ali ne bih elela da te vidim nakon radnog vremena. Oigledno da smo napravili glupost i sad
bi to trebalo zaboraviti. Mogu da ostanem ovde zaposlena i da radim za tebe pod jednim uslovom.
Iz nje je progovarala ponosna, uvreena ena. Ni sama nije bila svesna toga ta e sledee rei.
- Koji je to uslov?
- Da mi se ne pribliava nikad vie na nain na koji si mi se pribliio u Podgorici.
- Hoe da kae da prihvata posao samo ako ti obeam da te vie neu pozivati na ruak ili
zavoditi?
- Da.
Na trenutak se zamislio. Andreja je posmatrala njegovo lepo lice i pokuavala da proita ta mu je u
glavi, i ta bi tek mislio kad bi saznao da nosi njegovo dete. Ali ne, bilo joj je jasno da nikako to nije
smeo da sazna.
- To obeanje mi teko pada. Dopada mi se, toga si, nadam se, svesna. Moda ja nisam mukarac
za tebe, neozbiljan sam i vezivanje mi ba ne ide, a na tebi se vidi da si jedna od onih divnih devojaka
sa kojima ne bi trebalo da se ovek igra jer bi ih mogao izgubiti. Dakle, najbolje to ti i ja moemo da
ostvarimo jeste ipak poslovan odnos, tako da u zbog toga biti primoran da obeam kako nikad vie
neu pokuati da ti se pribliim kao eni i da u se potruditi da zaboravim onu no i one dane
provedene sa tobom. Je li to u redu?
Klimnula je glavom iako je smatrala da nita od toga nije u redu.
- Sad moe da ide.
Krenula je ka vratima sasvim slomljena saznanjem da je taj mukarac tako lako odustao od nje. Ali
nije ni oekivala da e joj rei kako ne eli da je gleda u svojoj blizini ako ne moe da je ima. To
mukarci nikad ne govore. U stvari, oni to retko kad i misle.
- Andreja, mogu li samo jo neto da dodam?
Okrenula se ka njemu. Bilo joj je teko gledati ga u oi.
- Moe.
- Ja u se drati tog obeanja, ali ako ti ikad poeli da bude drugaije, obeanje nee vie vaiti. U
redu?
Naalost, on nije mogao znati da je svake sekunde u toj kancelariji Andreja elela ba to - drugaije
od obeanja koje mu je traila. No, mnogo je bilo stvari koje nije mogla da mu kae. Zato je reila da
se bori protiv sebe i protiv njega, sve o istom troku.
- Ne brini, to se nee desiti. Ja nikad neu poeleti drugaije.
Izala je i onu malu razdaljinu do svoje kancelarije prela za rekordno vreme.


23. Poglavlje



Ivana je odmah primetila njenu uznemirenost.
- ta je bilo? Je li te ostavio na poslu?
- Jeste.
Ivanin uzvik oduevljenja se prolomio kancelarijom.
- Ne raduj se, Ivana. Nisam sigurna da li je sve to dobro.
- Kako to misli? Ima posao, eno!
- Znam... ali imam i u blizini direktora sa kojim sam spavala i u koga sam se zaljubila.
- To bi trebalo da bude jo jedan plus. Moda vremenom reite sve nesuglasice.
- Nema anse. Upravo sam mu rekla da ostajem u firmi pod uslovom da vie nikad ne pokua da me
muva.
- Ti nisi pri sebi! Zato to?
- On se nije javio posle one noi. ta oekuje? Da i dalje ekam neku no sa njim pa da isto tako
budem razoarana? Sve to moram sasei u korenu. On je moj direktor i tu ionako ne sme da bude
nita.
Ivana se nije slagala sa drugaricom, ali je shvatila da njeno iznoenje drugaijeg stava nee pomoi.
- Ti najbolje zna. Samo razmisli da li e veno moi da krije to da si zaljubljena u njega i
povreena.
Tad je Andreji sinulo. Potpuno je izbacila iz glave injenicu da je u drugom stanju i da e to uskoro, za
dva, tri, etiri meseca biti vidljivo. Nekako e sakriti svoja oseanja prema Tiki, ali bilo je nemogue
sakriti stomak. Ali jo nije odluila ta e raditi sa detetom, tako da je brzo potisnula sva pitanja iz
svoje glave. Htela je da se odmori, da neko vreme ne razmilja o tome. Odjednom je u njenom ivotu
nastao haos, a kako je bio neoekivan, Andreja se suoavala sa potrebom da bei od problema.


24. Poglavlje



Jedne veeri Saka je izala sa prijateljicama na pie, a Andreja i njen otac su sedeli u dnevnoj sobi i
gledali film. Osim to je bila pospanija nego inae i to joj se apetit polako uveavao, na Andreji nije
bilo drugih vidljivih promena. Razmiljala je kako bi otac prihvatio vest o njenoj trudnoi. Naravno, nije
joj bilo ni na kraj pameti da mu kae, bar ne dok ne donese konanu odluku o abortusu, ali je imala
strahovitu elju da sazna da li bi je osudio ili podrao.
- Tata, zato ti i mama niste imali jo dece?
Oito da je erka iznenadila oca ovim pitanjem. Trgao se i podigao obrvu.
- Otkud sad to pitanje, duo? Nikad te to nije zanimalo.
- Onako... moda bi bilo lake da sam imala brata ili sestru.
Morala je da nae neki izgovor za poetak neobinog razgovora kakav se ne vodi svaki dan izmeu
odrasle erke i ponovo oenjenog oca.
- Nisam nikad mislio da si tuna to si jedinica. ak sam mislio da ti to prija.
- Ja nisam pre ni razmiljala o tome. Ali neto mi sad palo na pamet, pa sam te pitala.
- Tvoja mama je htela jo dece, ali nekako nam se nije dalo. Moda bismo i imali da ona nije tako
mlada umrla.
Tuga na oevom licu je uvek bila prisutna, ali bi se jo vie uveala i postala sasvim oigledna kad bi
spomenuo svoju voljenu pokojnu enu.
- Tata, ako ti je teko o tome da pria, nema veze?
- Ne, volim ja da priam o tvojoj majci, ali samo sa tobom. Zna, Saka je ipak ljubomorna na nju, iako
je to apsurd da iva ena bude ljubomorna na onu koje vie nema. No, to su vae enske stvari.
- Razumem. Ali da li planira sa njom da ima decu?
- Sa Sakom?
Nasmejao se.
- Ne, naravno. Ni ona ih ne eli, a ni ja. Previe sam star da bih podizao jo jedno dete na pravi nain.
- Tata, nisi star, nemoj tako.
- Moda nisam u fizikom smislu, ali u mentalnom jesam. Uostalom, imam tebe od ene koja je bila
jedina prava u mom ivotu. A dete sa Sakom... to bi bio samo problem. Ni ona nije spremna da se na
taj nain vee. Nekad imam utisak da ba to to smo bez dece ini da se nae razlike u godinama i u
mentalnom sklopu prevaziu, da budu manje vidljive.
Istina, Andrejin otac je bio akademik, a Saka je imala srednju kolu. Sa Sakom je otac mogao da se
smeje, da opusti mozak, ali ne i da raspravlja o nekim ozbiljnim temama. Valjda ju je zato i izabrao, da
mu unese malo neozbiljnosti nakon tragedije koju je doiveo kada je izgubio Andrejinu majku.
- A ta bi se desilo ako bi Saka ipak zatrudnela?
- Andreja, otkud tebi takva razmiljanja? Pa nee se desiti. Ona koristi ta neka enska sredstva za
zatitu, a i ja nisam vie u godinama kad... razume me?
- Znam, ali ako bi se nekim udom ipak desilo? Da li bi se odluio da ona abortira ili bi ipak traio da
rodi?
Bili su na klizavom terenu, ali se Andreja nadala da njen otac nee nikako shvatiti ta ona ovim
razgovorom pokuava.
- Naravno da bih insistirao na tome da rodi! Abortus ne dolazi u obzir.
- A ako bi ona u tom sluaju elela da abortira?
- Valjda se i ja kao otac neto pitam. Andreja, zato ti meni uopte postavlja ovakva pitanja?
Uplaena da bi mogla da pretera i tako prui ocu razloga za sumnju, odmahnula je rukom i zagledala
se u televizor.
- Ma, isto mi palo na pamet. Hajde da gledamo film.



25. Poglavlje



Nije joj bilo lako prvih mesec dana od Tikinog dolaska na elo firme. Sva srea da je mnogo putovala,
ali, svejedno, nije bilo naina da se izbegnu susreti sa njim. Odravao je sastanak sa svim
zaposlenima ponedeljkom i petkom, tako da je morala bar dva sata nedeljno da gleda u njega i da se
pravi kao da nita ne osea. A oseala je. Svaki put kad bi ga srela, srce bi joj jako kucalo, u njoj su
se meali i bol i zaljubljenost, divljenje i oaj. Sve ene u firmi su bile platonski zaljubljene u Tiku.
Stalno su priale o njemu, onako kako samo ene umeju jedna drugoj da prenose svoje matarije.
Andreji je bilo teko da slua kako ga sve u mati dele, pa se poela sklanjati od koleginica, to je
dovelo do toga da postane udna drugima i da je ogovaraju. Ivana joj je prva skrenula panju na
ponaanje.
- Mora da se kontrolie. Svi misle da si zbog neeg uobrazila da si bolja od drugih pa ih izbegava.
- Nije to, zna da beim od njihovih glupih pria o Tiki. Ne mogu da sluam. Shvati me.
- Ja te shvatam, ali one nemaju pojma da se neto desilo izmeu vas. Molim te, nemoj da si takva,
sredi se. Razmisli. Pokuaj da prevazie celu ovu situaciju. Za nekoliko meseci bie sve
zaboravljeno.
Andreja je poela histerino da se smeje. Za nekoliko meseci ne samo da nee sve biti zaboravljeno,
nego bi mogla tu da bude i jedna beba koja e je zauvek seati na no u Podgorici.
- ta ti je, Andreja? to se smeje tako?
Ivana je videla u oima prijateljice neto poput ludila. I zabrinula se.
- Mora da ode kod nekog psihijatra. Stvarno me mnogo brine.
A Andreja je i dalje nastavljala da se smeje, pomislivi kako e svakako jo tog popodneva posetiti
doktora, ali ne psihijatra ve ginekologa.


26. Poglavlje



Ginekolog joj je rekao da ima jo dve nedelje da se odlui za abortus. To je dodatno unelo nemir u
Andreju. Niko nije znao njenu tajnu, niko nije mogao ni da je posavetuje. Postajala je paranoina. Ni
Ivani vie nije verovala. Nekako je projektovala da se i njoj, kao i ostalim koleginicama, dopada Tika,
jer ju je videla nekoliko puta kako mu se zavodljivo smeje. U kui je bila nesnosna. Sad ju je Saka
jo vie nervirala dugim jutarnjim zauzimanjem kupatila, pa je u jednom napadu histerije polomila
ogledalo koje je krasilo vrata kupatila. Otac je pokuao da razgovara sa erkom, primeujui da se
neto promenilo, ali mu to nije uspelo. Andreja je zakljuavala svoju sobu i svaki razgovor pretvarala u
utanje.
Jedan dogaaj u firmi ju je naveo da donese odluku. Radila je za svojim kompjuterom lanak o selu
kod Bijeljine i nije ni primetila kad je Tika uao u kancelariju.
- Vidim da si vredna kao i uvek. Moe li sve da postigne?
Zauena brinim tonom koji odavno nije ula sa njegove strane, uspela je da se nasmei.
- Sve je u redu. Mogu sve.
- Znam da ti moe sve. Inae? Kako si?
- Dobro.
- Deluje mi bledo i neispavano. Ako si bolesna, uzmi slobodno nekoliko dana.
- Ne, hvala. Nisam bolesna.
- U redu. Pokuavam samo da nekako saznam neto o tebi, o tome ta ti se dogaa. Ali vidim da je
uzalud.
Izaao je iz kancelarije. Andreja je osetila kako joj se neto cepa u utrobi. Bio je tako drag tih nekoliko
trenutaka koje je proveo u kancelariji, kao da je opet bio onaj mukarac sa kojim je rado otila u
krevet, ne mislei da e se ikad ovoliko kajati. Navalile su emocije. U jednom momentu bila je
spremna da krene za njim i sve mu kae, da mu prizna za bebu i da oekuje udo kako bi je on
prihvatio.
A onda je Ivana ula u kancelariju i na licu joj je bio izraz oajanja.
- ta se desilo? to me tako gleda?
Andreja je naslutila da taj oaj nije zbog Ivane ve zbog nje same.
- Moram ti neto rei... Malopre sam nosila Tiki neke papire na potpis, sekretarica mu je izala negde i
ja nisam, guska, kucala, ve sam samo uletela u njegovu kancelariju. I uhvatila sam ga na delu.
- Kakvom delu?
- Sa nekom devojkom. Ljubili su se i to estoko.
Svi Andrejini planovi su pali u vodu. Do pre samo minut verovala je da njena situacija moe da bude
mnogo drugaija, bolja, a sad se sve opet sruilo. Znala je da mora pred Ivanom da odglumi
hladnou. elela je svima da pokae snagu u trenucima kad je najslabija.
- To ti je za nauk da sledei put kuca.
- To mi je i on rekao, ba je bio ljut. Ali... zar ti je svejedno to to uje?
- Jeste. On i ja nismo zajedno, pa moe da ima koga god hoe.
- Stvarno to misli ili samo ne eli da pokae oseanja?
- Stvarno to mislim. Uostalom, meni se dopada neko drugi.
- Molim? Ko?
- Mlaa.
Mlaa je bio crnokosi visok momak koji je doao u firmu sa ostatkom Tikinih radnika. Bio je odlian
programer i svi su ga voleli. Od samog dolaska pokuavao je da postane vidljiv Andreji, ali je ona
uvek bila hladna i suzdrana. Nikad nije ni pomislila da bi mogao da joj se svidi, no u ovom trenutku
njega je iskoristila kao odbranu od sopstvenog razoaranja. A tada joj je i sinulo da bi mogla da
odgovori na Tikino ljubljenje time to bi ula u vezu sa nekim iz firme, to bi se kad-tad proirilo i dolo
do direktora. Nadala se da e ga bar malo time povrediti kao to je on povredio nju.
Zato je odmah na pauzi prila Mlai. Nasmejala mu se onako kako samo lepa devojka ume kad sa
namerom zavodi i ve su se dogovorili da to vee odu u bioskop.
Ali nije samo ta odluka doneta u Andrejinoj konfuznoj glavi. U isto vreme je reila da zakae abortus i
im je imala priliku da ostane sama u kancelariji, pozvala je svog ginekologa. Pobaaj je zakazan za
dva dana, ujutru, pa je odmah obavestila Tikinu sekretaricu da uzima slobodan dan.
Nije prolo dugo, a Tika ju je pozvao u kancelariju. Ula je sa osmehom, sva ponosna na svoje
odluke.
- uo sam da si traila slobodan dan u petak.
- Da.
- Mogu li znati zbog ega?
- Imam pregled kod lekara.
- Ja sam te pitao da li si bolesna, a ti si rekla da nisi.
- Loe se oseam pa sam danas reila da odem kod lekara.
- Pregled ne traje itav dan, koliko mi je poznato. U petak sam mislio da ode do Paneva, otvara se
novi restoran i pozvani smo da se dogovorimo sa njima o reklami na sajtu.
- To moe i neko drugi.
- Moe, ali ne dobro kao ti. Moe li sa pregleda da se vrati na posao pa da ide u Panevo?
- Ne mogu. Pregled e biti dui.
Sad je na Tikinom licu videla jo veu zabrinutost nego kad je tog dana on doao u njenu kancelariju.
- Andreja, da li neto krije od mene? Reci mi? Neto je ozbiljno?
- Moja stvar. Ali veruj mi da ne mogu u petak da radim.
- Zato krije? Moda mogu da pomognem?
Tako je poelela da mu kae kako je on krivac za njenu bolest, ali se suzdrala.
- Hvala, ali mi pomo od tebe nije potrebna. Samo mi je potreban slobodan dan.
Uzdahnuo je i odustao.
- U redu, vidim da si prema meni izgradila takav stav da prosto ne mogu da se suprotstavim. Ne znam
tano ime sam to zasluio, osim to nisam bio dovoljno odgovoran da ti se javim nakon Podgorice,
jer sam smatrao da u te uskoro viati dovoljno esto da se to nadoknadi. Ali nema veze, ima
slobodan dan. To ti mogu dati.
- Hvala.
Kad je izala iz kancelarije, naletela je na Mlau. Poslao joj je poljubac u prolazu, a ona mu je
uzvratila na isti nain. Ali u njenom srcu sve je naginjalo ka drugom mukarcu.



27. Poglavlje



Odlazak u bioskop bio je poetak veze izmeu Mlae i Andreje. Bio je duhovit, armantan i strano
zaljubljen u nju. inio je sve da joj bude udobno, da se dobro provodi, da joj ne bude dosadno.
Poljubac koji je dobila ispred kue nije je ugrejao, ali joj je bio drag. Reila je da sa svojih dvadeset
osam godina ne razmilja o fatalnoj ljubavi ve da se spusti na zemlju i da ostvari ozbiljnu vezu koja bi
pretendovala na brak. A Mlaa je bio idealan momak za tako neto.
Sutradan na poslu svi su mogli da vide da se izmeu dvoje kolega neto desilo. Mlaa je svaki as
dolazio u Andrejin ofis, samo da je vidi, poalje joj poljubac ili postavi neko neno pitanje. Sa druge
strane dobijao je sline reakcije, mada je Andreja oseala kako lae i vara Mlau i druge, jer je sve to
radila kako bi mogla da se na neki nain osveti Tiki.
Uvee se ponovo videla sa Mlaom. Posle veere u malom restoranu proetali su se gradom drei
se za ruke. Tad je pomislila kako bi bilo lepo da zavoli tog veselog mukarca i bila je sigurna da e se
vremenom i to desiti. Imala je samo elju da se oslobodi onog dela Tike koji je lagano rastao u njoj i
da se cela posveti traganju za ljubavlju u sebi. Tako e se, kako je mislila, pred Mlaom oseati manje
prevarantski i prljavo.
Ali Tika je i tog i sledeeg dana bio jako malo u firmi, tako da je Andreja bila sigurna da mu jo niko
nije preneo najnoviji tra o ljubavnoj vezi u firmi. I zbog toga se nervirala. Bilo bi joj daleko lake da na
njegovom licu vidi prezir ili podsmeh.


28. Poglavlje



A onda je doao petak, dan kada je Andreju ekalo veliko ivotno iskuenje - abortus. Otac ju je
udno pogledao kad je prolo vreme za uobiajeni odlazak na posao.
- Danas opet ide na neki put?
- Ne, ne idem.
- Kako onda nisi jo krenula na posao?
Andreja je imala smiljenu priu.
- Uzela sam slobodan dan, moram da obavim neke stvari u gradu.
Znala je da je otac nee puno pitati. Ali nije oekivala da e Saka ba tad da se pojavi i da pokae
mnogo vie radoznalosti.
- A ta to da obavi?
- Nije vano. Neto svoje.
- Meni se ini da si ti u poslednje vreme jako udna. Da li krije neto od svog oca?
Nita nije moglo da je iznervira kao Sakini pokuaji da sopstvenu radoznalost pretvori u brigu.
- Ne vidim ta ti ima da me ispituje kad me otac nita ne pita?
Ali tad je neto proradilo i u starijem oveku koji je, inae, proputao mnoge bitne reakcije svoje
erke.
- Stvarno, Andreja, da li se neto dogaa to mi nisi rekla?
- Tata, nemoj da i ti sad kree sa pitanjima. Ostavite me na miru oboje. Gledajte svoja posla!
Nervozno je izletela iz kue. inilo se kao da su joj trenutno svi neprijatelji, a da ni od koga ne moe
da oekuje podrku i pomo. Nije ila kolima ve taksijem jer je pretpostavljala ili negde ula kako
nakon abortusa ena i nije ba sposobna da vozi i da normalno funkcionie. Nadala se samo da e
na povratku kui Saka biti manje radoznala pa je niko nee otkriti.
Taksista je brbljao o guvi u gradu, a Andreja je samo elela da on uuti kako bi mogla da uje svoje
misli. Uasnuta onim to je oekuje, bodrila je sebe da drugog reenja nema i da mora da bude na
ovaj nain kanjena zbog jedne pogrene noi.
Pred zgradom u kojoj je bila ambulanta u kojoj su se vrili pobaaji ruka joj je zadrhtala dok je plaala.
Drala se za stomak i polako prilazila vratima. Znala je da nazad ne moe, ako pree taj prag, morae
da legne na sto i da dopusti da se iz nje izvadi jo neformirana beba, njena i Tikina, neduno
stvorenje. Plakalo joj se.
A onda je ula zvuk telefona iz svoje torbice. Zastala je pred vratima i izvadila aparat. Na displeju je
bio jedan od brojeva iz firme, i to direktorov. Tika ju je zvao, nije mogla da veruje kakva je to
sluajnost. Razmiljala je da se ne javi, plaei se ta bi mogao da joj kae i tako je ostavi u jo
gorem raspoloenju. No, moglo je da se radi o poslu, pa bi to bilo potpuno neozbiljno sa njene strane.
- Halo?
- Andreja, Tika je. Gde si?
- Upravo ulazim kod lekara. Da li je neto hitno?
- Ne, samo sam se setio da si danas imala zakazano kod lekara pa sam poeleo jo jednom da ti
ponudim svoju pomo. Ako je eli, naravno.
Nije mogao nita gore da kae u tom trenutku. Taman to se odluila da abortira, otac njenog deteta, i
ne znajui za to, zove je i nudi joj pomo. Morala je da proguta knedlu kako ne bi primetio plaljivost u
njenom glasu.
- Hvala ti, ali pomo mi nije potrebna.
- Sigurno nije nita ozbiljno?
- Ne. Nije.
- U redu. Videemo se u ponedeljak na poslu, a ako ti neto bude trebalo za vikend, moe me
slobodno pozvati, kao prijatelja, poto sam upravo saznao da ti vie nisam potreban.
Saznao je za Mlau!
Kad je prekinula vezu, naslonila se na fasadu i zatvorila oi. Njene emocije su se uzburkale. Bunilo ju
je to to joj je ponovo ponudio pomo iako je saznao da ona ima drugog mukarca. Nije joj se
dopadalo to to taj postupak govori o njemu kao o plemenitom mukarcu. Lake bi bilo sve to zavriti
da se poneo kao neki skot.
ene su prolazile pored nje. I sve su izgledale beskrajno tuno i zabrinuto, kao da idu na giljotinu. To
nije bio njihov izbor ve izbor mukarca kojem su se prepustile. Da su se te ene pitale, izabrale bi
ljubav i dete ljubavi.
Andreja se odjednom okrenula i pola u sasvim drugom pravcu.


29. Poglavlje



U subotu je Mlaa doao po nju. Reena da mu kae vei deo istine, osim onog dela ko je otac
njenog deteta, Andreja je oekivala da e ta veza pui, no nije htela kukaviki da se ponese ovaj put.
Mnogo je ljudi u poslednje vreme lagala, mnogima je preutkivala istinu. Najgore je dolazilo, bila je
svesna da njena tajna ne moe zauvek da se krije, ali je htela da pone da reava neke stvari. Mlaa
je bio prvi na tom spisku.
Predloio joj je da odu na jedan novootvoreni splav gde se putala stara muzika koju su oboje voleli.
- Moemo li da odemo na neko mirno mesto, moram sa tobom o neemu da razgovaram?
- Neto je ozbiljno, sudei po tvom izrazu lica?
- Da. Jako ozbiljno.
- Ostavlja me?
Pri pogledu na njegovo neno, dobroudno lice videlo se koliko ga je uplaila ta pomisao.
- Mlao, hajde da naemo neko mesto pa u ti sve rei.
- Znai, ipak me ostavlja.
- Ne ostavljam te. Ali je mogue da e ti ostaviti mene.
Na njegovom licu se pojavio osmeh, pun nade.
- Nema anse! Ja tebe ne bih ostavio ni za ta na svetu. Kratko smo zajedno, ali nema pojma koliko
si mi ula pod kou.
Andreja je pomislila kako se nekad ne zna ta je gore za povreenu enu - da joj ove rei govori onaj
koga ne voli ili da ih ne izgovara onaj od koga ih oekuje.
- Razgovaraemo. Hajde, samo negde da sednemo.
Nali su miran kafi u blizini i seli u separe. Kad su poslueni toplom okoladom, Mlaa je insistirao
na tome da to pre uje o emu se radi. I Andreja mu je rekla da je pre odreenog vremena upoznala
jednog mukarca, zaljubila se u kratkom roku i otila sa njim u krevet. Rekla mu je da je trudna, da je
pokuala da abortira, ali nije imala hrabrosti i reila je da rodi. Mlaa ju je sluao bez ikakve reakcije.
Na kraju ju je pitao ko je taj.
- Nije vano, ne poznaje ga. Ne poznajem ga ni ja, bili smo suvie kratko zajedno.
- Da li ga via?
- Ne.
Ovo je morala da slae.
- Zato mu nisi rekla za dete?
- Zato to ne verujem da bi ga to zanimalo. Nije me nazvao nakon te veeri.
- Mislim da bi trebalo da zna.
- Ne dolazi u obzir!
- U redu, samo sam ti rekao svoje miljenje.
Uutao je. Andreja je nekoliko minuta ekala da uje jo neto, da joj saopti kako on ne moe da
bude sa njom jer nosi tue dete. Ali Mlaa je ispijao toplu okoladu kao da nema nameru da se vraa
na taj razgovor. Zato je Andreja odluila da pria umesto njega.
- Mlao, sasvim je u redu da se ovde zavri naa pria. Nema smisla da imamo neku vezu, s obzirom
na to da e uskoro svima biti jasno kako sam trudna, a neki bi mogli da pomisle i da si ti otac tog
deteta, to je apsurd.
- Pa ta ako pomisle?
- Drugima e biti jasno da nisi. Na primer, Ivana dobro pamti datume. Lako e povezati da si ti doao
u firmu dosta kasnije.
- ta je, uostalom, nekog briga? Meni to ne smeta. Ti si bila sa tim mukarcem pre mene i nemam
razloga da budem ljut ili ljubomoran. Ja ostajem sa tobom, a drugi mogu samo da se pitaju jesam li
otac ili nisam. Ako me pitaju, ja u da kaem da jesam. Moda bi bilo najbolje da se venamo. Ionako
od prvog trenutka kad sam te ugledao razmiljam o tome da si ti jedina ena u mom ivotu sa kojom
bih voleo da doekam starost.
Andreju je svaka Mlaina re zapanjivala. Da li je mogue da postoji mukarac kao to je on?!
- Ne, nemoj tako da pria. Razmisli.
- Nemam ta da razmiljam. Ti si na potezu. Ja ne elim da se rastanemo zbog tvoje bebe. I spreman
sam da je prihvatim.
- Ali, Mlao, ja ne mogu... ne mogu da se udam za tebe!
- Zato?
- Prerano je. Malo smo zajedno.
- Znam, ali ja sam mislio zbog deteta. Mada nije vano, moemo da ekamo, moemo se venati i
kasnije kad ti bude sigurna da eli da bude sa mnom koliko i ja sa tobom.
- Ali...
Smiljala je izgovore jer nije elela da dopusti Mlai da veruje u njenu ljubav. Nije ona njemu otkrila
sve - najvanije je propustila, a to je injenica da je njihov direktor zapravo otac deteta. Propustila je i
da mu kae da je jo uvek zaljubljena u Tiku i da je ula sa Mlaom u vezu samo da bi se na neki
nain osvetila. A onda se setila ta tu jo ne moe da funkcionie.
- Mlao, ja ne mogu da spavam sa tobom... sigurno ne dok se beba ne rodi.
Ovaj put je odreagovao vrlo razoaravajuim izrazom na licu.
- Zato ne moe?
- Prosto... nosim u stomaku tue dete. Imam bar toliko zrno kajanja to to dete ima oca i to ti eli da
bude uz mene da ne mogu da zamislim da me ti... da ulazi u mene, u moju utrobu dok je unutra tui
plod. Znam da me ne razume... Ali tako je.
Zamislio se. Videla je po njegovim oima kako se bori sa svojim emocijama i sa situacijom u kojoj se
naao. Nadala se Andreja da e on ustati i otii, to bi bilo najbolje reenje. Ali se nije nadala da e je
snano zagrliti i poljubiti u kosu.
- U pravu si. Toliko mogu da ekam. ekao sam te ovolike godine, pa mogu jo nekoliko meseci.
Vredna si toga.
Suze su joj krenule niz lice i vie nita nije mogla da kae osim da se u sebi pomoli da ovakvog
mukarca nikada nee povrediti i da e dati sve od sebe da ga zavoli jer je to zasluio. Mnogo vie od
Tike.




30. Poglavlje



Dogovorili su se Andreja i Mlaa da nikom nita o trudnoi ne govore sve dok to bude moglo da se
sakriva. A vreme je brzo prolazilo. Bila je ve u petom mesecu kada su koleginice poele da joj
prebacuju da se ugojila. Koliko god se Andreja trudila da njene sve vee stvari izgledaju kao slobodan
izbor, a ne kao nametnuti, znala je da je pitanje dana kada e nekoj eni kvrcnuti u glavi ta se zaista
deava. Sva srea da su je mimoile vrtoglavice i munine, pa se na taj nain nije odavala.
Mlaa je bio sa njom na svakom pregledu, a inae joj je davao ogromnu podrku. Reila je da ne
sazna pol deteta pre roenja, jer se plaila da iz nekog razloga moe da zamrzi to dete pre nego to
ga donese na svet, tako da joj je bilo lake da ne zna nita osim toga da li je sa plodom sve u redu. A
bilo je dana kada bi se molila da ne bude sve u redu, da se desi neka greka, mutacija, sluajna
povreda, bilo ta to bi dovelo do prirodnog pobaaja. Takve molbe su je stizale uglavnom nakon
susreta sa Tikom. On je bio prema njoj hladan, odmeren, ali i dalje ga je volela iz dana u dan sve
vie.
A onda je prva osoba iz njenog okruenja otkrila Andrejinu tajnu.
Bila je to Saka koja je jednog jutra upala u kupatilo bez kucanja i zatekla golu Andreju ispod tua.
Ispod irokih dukserica petomeseni stomak se dao sakriti, ali golo telo je bilo neoborivi dokaz. Saka
je sa zaprepaenjem na licu izala iz kupatila, Andreja je pokuala da se ogrne pekirom i stigne je
pre nego to vest doe do oca, no nije uspela. Sledilo je tekih sat vremena razgovora gde je oajni
otac prebacivao erki samo jedno - to mu nije rekla ranije.
Na kraju je ipak doao zagrljaj. Pomireni sa sudbinom, Andreja i otac su reili da zajedno izdre sve
muke koje oekuju samohranu majku. Nije je pitao za pojedinosti, nije hteo mnogo da zna o ocu.
Podrazumevalo se da je Andrejino utanje i skrivanje trudnoe uzrokovano time to dotini mukarac
nee biti prisutan u detetovom ivotu. Jedino je Saka bila ta koju su takva pitanja zanimala, ali tek
ona nije mogla da dobije odgovore.




31. Poglavlje




Mlau je jedna od koleginica pitala da li je Andreja u drugom stanju. Kad joj je to preneo, znali su
oboje da se tajna vie ne moe kriti. Reili su da je najbolje da Andreja to poveri Ivani jer je ona
najvie znala, a da Ivana, uz preskakanje kompletne istine, to prosledi dalje. Andreju je samo brinulo
da li e se Ivana pokazati kao prava prijateljica ili e se naljutiti to joj se Andreja nije odmah poverila
pa e pokuati da joj napakosti. No, to je tek trebalo videti.
Sedele su same u kancelariji kad je Andreja kao grom iz vedra neba priznala da je trudna. Ivana je
nekoliko sekundi samo gledala u nju otvorenih usta, a tek onda je sasula brdo pitanja. Andreja ju je
upozorila ta sme da se kae drugima, a ta ne. Do kraja dana svi su dolazili da joj estitaju, a neki su
se usudili da pitaju i Mlau da li je on otac. Odgovarao je da jeste.
Na kraju radnog vremena pozvao ju je Tika. Dugo nije odlazila sama u njegovu kancelariju i ve je
naslutila da taj poziv ima veze sa njenom trudnoom.
Zatekla ga je kako zamiljeno gleda kroz prozor na drugu stranu ulice.
- Trebalo je da mi kae sama, a ne da ujem od sekretarice. Pozvao sam te da ti estitam, mada,
iskreno, ja sam se do dananjeg dana nadao da u se jednom ponovo nai na nekom mestu sa
tobom i da u moi da popravim stvari koje sam uprskao. Ali sad mi je jasno da ti to nikad i nisi elela
od mene. Pa, Andreja, estitam. Malopre sam estitao i Mlai.
Najeila se pri pomisli kako su se dva mukarca rukovala, moda i zagrlila, a da nisu imala pojma
koliko gree u svemu tome.
- Hvala ti.
- U kom si mesecu?
Na vrh jezika joj je bilo da se izlane i da kae da je esti, ali se na vreme setila da i Tika ume da
rauna pa bi mogla da doe u opasnost. Da je bar Mlaa radio u firmi u vreme kad je bila u Podgorici,
ali on je doao kasnije, tako da bi se lako moglo izraunati da to dvoje ljudi nisu mogli da naprave
bebu pre est meseci.
- U petom.
- Fino si ti to skrivala.
- ekala sam pravo vreme da to kaem.
- Da... Mada, priznajem, za mene nikad nije pravo vreme da ujem kako devojka koja mi se strahovito
svidela nosi dete drugog mukarca. No, ne mogu da biram. Ti si odavno izabrala.
Ove rei su je dovodile do oajanja. Morala je neto da mu kae, da izrazi bar deli onoga to je
mislila.
- Ne razumem zato mi sve ovo govori. Nije te bilo briga za mene. Nisi se javio kad sam to oekivala
i kad je to bilo potrebno. Sad, posle toliko meseci, ti mi govori da sam ti se sviala, da ti nije
svejedno. Samo me sa tim povreuje.
Iznenaeno ju je pogledao.
- Rekla si da te povreujem? Kako to mogu da te povredim kad si u vezi sa drugim mukarcem? A
samo da te podsetim, ja sam odavno, jo od mog dolaska ovde, pokuavao neto da nastavim sa
tobom. Ti si me odbila. I sad shvatam zato. Ti si mene povredila, a ne ja tebe.
Nije ba mogla do kraja da bude iskrena. Vie nije imalo ni smisla.
- U pravu si. Nisi me povredio. Moda sam bila samo uvreena to me nisi posle noi seksa pozvao.
Ali to je prolo. Vie nije vano.
- Kad bih znao da sam te zbog toga samo izgubio, bio bih oajan. Malo mi je lake da je to ipak iz
drugog razloga, zbog drugog mukarca.
Nije mogla da veruje ta uje. Tika je bio tako slep, a njegovo slepilo ju je udaralo tamo gde je
najosetljivija. Samo je elela to pre da napusti kancelariju i to joj je dozvolio.


32. Poglavlje



Beba se rodila u predvienom terminu. Andreja je do zadnjeg dana ila na posao i ignorisala
komentare ena koje su ve raale kako je previe krupna za nepuni deveti mesec. Tog jutra je
krenula na posao, ali tamo nije stigla. Ve pred vratima stana je osetila da neto nije u redu, odmah je
pozvala oca i nekoliko sati kasnije je rodila zdravog deaka kome je dala ime Nemanja.
Mlaa ju je prvi posetio, ponaao se kao sretni otac i ak sestrama doneo okoladu i cvee.
Nekoliko dana kasnije, kad je dola kui sa sinom, posetile su je i koleginice. Sve su imale isto pitanje
na usnama, ali nijedna se nije usudila da joj ga postavi. Na kraju su Andreja i Ivana ostale same.
- Sumnjaju, zar ne?
- ta si mislila, da su sve glupe za datume i raunanje vremena? Ne, draga moja, ve uveliko se
traari kako Mlaa ne moe da bude otac, jer u vreme kad bi trebalo da si zatrudnela vas dvoje niste
radili zajedno.
- Ispituju tebe?
- Pokuale su, ali ja im odgovaram da znam isto koliko i one. Nego, nemoj ti da brine za kolege, ja
mislim da ti je pametnije da sad razmilja ta e da radi sa Tikom.
U tom trenutku mali Nemanja je poeo da plae, to je znailo da je spreman za dojenje. Andreja ga
je paljivo izvadila iz kreveca koji je Mlaa kupio nedelju dana pred poroaj. Dala mu je sisu i dete se
umirilo.
- Sad mi reci, ta si htela da kae time da bi trebalo da brinem za Tiku?
- Kad nam je tvoj otac javio da si se porodila, svi smo instinktivno poleteli ka Mlai da mu estitamo. U
tom trenutku jo nije padalo nekome na pamet da si se previe rano porodila da bi on bio otac.
Napravili smo graju, neko mu je iscepao koulju, a ta buka je izmamila Tiku iz kancelarije. Pitao nas je
ta se deava i kad smo mu rekli, njegov izraz lica je bio zauen. Samo se okrenuo i vratio u svoj
ofis.
Andreja je tek tad pomislila kako je Tika posumnjao.
- Misli da i on zna... da Mlaa nije otac?
- Skoro sam sigurna.
- Moda se samo zaprepastio jer takva vest, ma koliko da je pripremljena unapred, nikad nije ba
oekivana.
- Ne verujem, Mlai nije uopte estitao, to smo svi primetili.
- Moda mu je estitao kasnije?
- Videla sam kad je odlazio sa posla, proao je pored Mlae a da ga nije ni pogledao.
Andreja je sklonila Nemanju sa sise i poela da ga ljulja.
- Pa dobro, moe samo da pomisli kako sam drolja i kako sam i pre Mlae, a i u to vreme kad sam
napravila onu glupost u Podgorici, bila sa nekim u vezi. To je sve. Ne verujem da bi mu ikad palo na
pamet da sam rodila njegovo dete.
- Ne znam, samo te obavetavam i upozoravam da bude spremna na njegova pitanja.
- Nema on prava nita da me pita!
Obe ene su znale da je najbolje da stave taku na taj razgovor i zagledale su se u bebu koja je ve
zaspala.
- Zna, Ivana, sve dok nisam Nemanju rodila, mislila sam da je najvea glupost u mom ivotu to to
sam sa Tikom otila u krevet i nisam se zatitila. I dan-danas mislim da je to bila najvea glupost, ali
sad znam da mi je ta glupost donela neto najlepe u ivotu. Pogledaj, prelep je.
- Na tatu.
Obe ene su se nasmejale iako su znale da taj komentar nosi u sebi neto jako tuno.


33. Poglavlje



Andreja je strahovala od dana kada e se vratiti na posao i susresti sa Tikom. Mlaa ju je danima
nagovarao da pree da ivi sa njim u stanu koji mu je upravo ustupila tetka koja se udala za
Amerikanca, kojeg je upoznala putem interneta. Iako je Andreja znala da je to najbolje za sve,
ostavljala je sebi vremena da jo malo bude sama sa sinom, tako da je Mlai rekla da e se za dva
meseca, kad Nemanja bude ve velika beba, preseliti. I tako je i odluila.
A onda je doao prvi dan posla. Sva srea da je njen otac bio u penziji, tako da je beba mogla da
bude i bez majke pola radnog vremena, koliko je bilo odobreno da radi dok Nemanja ne napuni est
meseci. Bila je to Tikina odluka koja je Andreju jo vie uverila kako je taj mukarac ne mrzi i pored
svih razloga koje ima za to.
Tog prvog radnog dana navikavala se na stari posao. Koleginice su je ispitivale za bebu i ona im je
strpljivo odgovarala. Mlaa je i dalje esto svraao samo da baci pogled na svoju dragu, a Andreji je
prijala ta njegova panja. Svesna da mu se mnogi podsmevaju iza lea i smatraju ga glupim jer ne
ume da srauna vreme, divila mu se to sve to izdrava sa osmehom i ne odustaje od nje i njenog
sina.
A onda, pred sam kraj radnog vremena, Tikina sekretarica ju je pozvala i rekla da direktor hoe da je
vidi. Prvi susret nakon njenog poroaja ju je plaio. Ponovo je polako prelazila put do njegovih vrata.
Samo se molila da bude jaka i da nikako ne padne na njegovom testu.
- Ui, Andreja. Prelepo izgleda.
- Hvala.
Sela je preko puta njegovog stola. Nije mogla da veruje koliko je Tika delovao umorno i neispavano.
Imao je ogromne podonjake i bradu od nekoliko dana. Koulja mu je bila otkopana, a kravata
prebaena preko stolice. Pripisala je to bludnim noima.
- Kako je tvoj sin?
- Dobro je. Zdravo. To je vano.
Gledao ju je pravo u oi, tako da joj je bilo teko da mu uzvraa istim pogledom u kome je trebalo da
bude neznanja za sve ono to je oekivala da e da je pita.
- Drago mi je. Kako si ga nazvala?
- Nemanja.
- Lepo ime. Dopada mi se.
Postajala je sve nervoznija. Oseala se kao da joj je uperio sijalicu u lice i ima nameru dugo da je
mui dok ne prizna.
- Lii li na tebe?
Ovo je ve bilo pitanje jako blizu opasnosti.
- Ne znam. Jo je rano to rei. Mislim da ima moja usta. I ui.
To je bila istina. to je vie posmatrala svog sina, sve vie je uoavala da su mu nos i oi potpuno
nalik na oca. I imao je tako lepu, svetlu kosu.
- A ostalo? Na koga je ostalo?
Zadrhtala je. Ovo je ve bio klizav teren na kome se morala pokazati.
- Ne znam. Na Mlau.
Tikin smeh je doao iznenada i bio je poluhisterian. Smejao se sam za sebe nekoliko sekundi, a
onda joj uputio drzak, besan pogled.
- Nemoj da me zajebava, Andreja. Oboje znamo da Mlaa nije otac tvog deteta.
Htela je da se zemlja tog trenutka otvori i da propadne u nju. Crvenilo joj je obuhvatilo lice. Palo joj je
na pamet da on i nema prava da je pita tako neto i reila je da mu to i kae.
- Ne shvatam kako ima prava da tako neto kae! ta se tebe tie na koga lii moj sin?!
- Ne volim kad me neko lae. A ti si me prokleto lagala, Andreja! Ubedila si me da sam ja neozbiljan,
da sam ja neko ko nema savesti, a u stvari si ti laov i prevarant!
On zna! To joj je prolo kroz glavu. Nije mogla da veruje da je tako povezao. Pitala se kako da se
izvue iz svega ovoga, oajna to neki ljudi pamte datume i moraju da ih prizivaju.
- Rekla si mi da nema nikog kad smo bili u Podgorici. A onda si odbila svaki moj pokuaj da budem
sa tobom govorei kako te nisam nazvao kad smo se vratili. Ja sam tebi iskreno rekao da sam sa
nekim, jer nisam hteo da poinjemo sa laima. U stvari, ti si sve vreme imala mukarca sa kojim si
pravila decu. I onda si ovog dobrog, naivnog momka zavela i naterala ga da se zaljubi u tebe kako bi
prihvatio tvoje dete. Zna, sva srea da si me odbila, sva srea da sam ipak ekao da doem u firmu
pa da budem sa tobom, jer da se to nije desilo, moda bih ja bio taj kome bi podmetnula bebu ili
navela da prihvatim tue dete.
Ovo je bilo previe za Andreju. Suze su joj tekle niz lice. Nije mogla da veruje da on u svom neznanju
tako baljezga. Istrala je iz kancelarije, pokupila svoje stvari i nestala. Mlaa je pokuao da je stigne,
ali mu je nekim udom isparila.


34. Poglavlje



Mlaa ju je naao neto kasnije u njenoj kui. Ve su ga upoznali otac i Saka, svesni da on nije
mukarac koji je napravio Nemanju, ali je spreman da ga prihvati.
Saka je otvorila vrata i apnula mu:
- Ona je u sobi, plae.
Kad je uao, zatekao je Andreju kako lei na krevetu pored sina, sva u suzama.
- Andreja, kako si?
- Dobro sam.
- ta se desilo? ta je bilo u Tikinoj kancelariji?
- Nita. Neto me je uvredio.
- Uvredio? Kako? ta je rekao?
- Da sam te prevarila da prihvati tue dete.
Mlaa je uzdahnuo i zagrlio i nju i Nemanju legavi pored njih.
- Pozvao me je na razgovor kad si ti istrala. Ja sam jurio za tobom, ali nisam mogao da te stignem i
vratio sam se da ga zamolim da me pusti da odem sa posla. Tad je on traio da mu kaem ko je
Nemanjin otac, bio je mnogo uporan. Na kraju mi je pukao film i rekao sam mu da se nikog, pa ni
njega kao direktora ne tiu tvoje i moje privatne stvari. A njegovo objanjenje je bilo kako sam mu ja
drag momak i kako ne voli da gleda da me neko vue za nos. Objasnio sam mu da ja tebe volim, da si
ti htela da te ostavim, da si mi dala priliku da odem, ali da je Nemanja moj izbor i da ga volim kao da
je moja krv. I nee se vie meati u to.
Ovo je trebalo da utei Andreju, ali Mlaa nije mogao da shvati zato ona jo jae plae.
- Ne mogu da se vratim na posao, Mlao.
- Ali zato? Sve sam reio, nee ti vie niko postavljati slina pitanja.
- Ne, ne mogu, ne elim... dosta mi je svih onih ljudi, dosta mi je zabijanja nosa u moj ivot. Kao da mi
je lako to je sve ovako kako je, kao da je meni jednostavno to sam sa tobom i planiramo zajedniki
ivot, a Nemanja nije tvoje dete. Ne mogu vie to da gledam... Nee priati, ali e misliti... Priae o
tome iza naih lea. Nemam snage da se borim sa tim.
- Onda nemoj da radi. Moja plata je dovoljna za nas troje. A vremenom e nai neto drugo.
Najbolje je da u prvo vreme i bude sa bebom.
Zagrlila je i ona njega.
- Hvala ti to si najdivniji mukarac koga sam ikada srela.
- Volim te, Andreja. I sve sam spreman da uradim za tebe.
Ve je znala da on mora da bude njena sudbina. Nije bila zaljubljena, nije oseala onaj slatki nemir u
stomaku kao to je bio sluaj sa Tikom. Nije ga ljubila strasno kao to je ljubila one noi u Podgorici.
Ali je bila sigurna uz ovog mukarca i tog trenutka je izgledalo kao da je to najvanije na svetu.


35. Poglavlje



Mlaa je saoptio Tiki da Andreja daje otkaz. Posle joj je preneo kako je Tika to sasvim mirno primio,
kao da se i sam sloio da je tako najbolje za sve.
Andreja je polako pakovala svoje stvari za preseljenje kod Mlae. Nekad bi se tome radovala, a
nekad bi elela da ima jo malo vremena da bude u svojoj devojakoj sobi, sama sa svojim sinom koji
je rastao iz dana u dan i jedini joj donosio osmeh na lice.

Jednog jutra je krenula u etnju. Nemanja se bakario u kolicima i isputao udne zvuke. Prela je u
park preko puta svoje zgrade i sela na klupu. Dan je bio prelep, mirisao je vazduh, i Andreja je bila
sretna. Nije mislila o Tiki tako esto kao nekad, a najsrenija je bila u trenucima kad bi ga potpuno
zaboravila. Ovo su bili neki od tih trenutaka.
Zazvonio joj je mobilni. Vie nije imala potrebe da gleda u displej kako bi videla ko je zove. U to
vreme, oko jedanaest sati, obino se Mlaa javljao sa posla da joj kae da misli na nju i Nemanju. I
ovaj put je pogodila, to je bio on. Ali njegov glas je obino bio veseo, razdragan. Sad je delovao kao
da mu se neto jako loe dogodilo.
- Andreja, ja sam. Gde si?
- U parku, izala sam sa Nemanjom malo u etnju.
- Moram da ti postavim jedno pitanje. Nemoj se ljutiti, ali moram.
- Da... pitaj.
- Da li si... da li je Nemanja... da li si zatrudnela... u Podgorici?
Mislila je da e se onesvestiti. Sve se oko nje okrenulo.
- Zato me to pita? Odakle ti to?
- Molim te, odgovori mi.
- Prvo mi reci odakle ti to?
- Ivana... Danas su priali kako bi neko trebalo da ide u Podgoricu. Ja sam sluajno uo. Neko je
spomenuo kako si ti bila u nekom hotelu sa kojim sad moramo produiti reklamiranje. I Ivana je rekla
da si ti tamo zatrudnela.
Znai, Ivana nije umela dugo da dri jezik za zubima. Bilo je dovoljno da Andreja prestane da radi pa
da se druenje pretvori u ogovaranje. Da li je rekla i da je tamo bio Tika?
- Pusti to, Mlao. Mislila sam da nije vano gde, ni sa kim.
- Nije, ali... Nekako me to preseklo. Mislio sam da je ipak u pitanju neko odavde, a ne neko usputan,
tamo...
- Molim te, nemoj da mi postavlja nikad vie takva pitanja. Ako te mue sumnje, ako to ne moe da
prevazie, bolje da se rastanemo.
Prekinula je vezu. Od divnog dana oito nee biti nita. Ruke su joj drhtale dok je okretala Ivanin broj.
- Halo?
- Kako si mogla? Zar nisi mogla neku tajnu da sauva?
- O emu pria?
- Mlaa je sluajno uo kako si nekom spominjala Podgoricu. Malopre me je zvao. Zato si morala da
kae? I jesi li nekome rekla za Tiku?
Sa druge strane ice devojka nije znala ta da kae.
- Nemoj da uti, Ivana. Bila si mi prijateljica.
- Bila si i ti devojka mog brata, zaljubio se u tebe pa si ga ostavila. Prosto mi je dolo da kaem. I
nisam rekla za Tiku.
- Boe, ti nisi normalna! Tvoj brat i ja smo bili kratko zajedno, to nije razlog da mi rastura ivot.
- Ne mogu da priam, imam posla.
Sad je Andreji prekinuta veza. Tako je to kad prijateljice imaju neraiene raune iz prolosti.


36. Poglavlje



Iako je Mlaa to popodne pravo sa posla doao kod Andreje i kroz suze je molio da zaboravi da ju je
ita pitao, on sam nije uspeo da izbrie informaciju koju je sluajno uo. Narednih dana Andreja nije
imala pojma koliko se njen deko i budui mu trudi da sazna neto vie o davnom putovanju u
Podgoricu. Nita joj nije spominjao, pa je ivela u zabludi kako je sve to zaboravio.
Ali ubrzo se pokazalo da joj sudbina priprema jo neko iznenaenje. Samo dan pre nego to je
trebalo da Mlain prijatelj kombijem doe po njene i Nemanjine stvari, oko podneva je neko pozvonio
na vrata. Saka je bila poslom van kue, a Andrejin otac je etao unuka po oblinjim ulicama. Andreja
je otvorila vrata u farmerkama i beloj majici. Zamalo se nije sruila kad je videla Tiku.
Bio je sve i obrijan, ali mu je lice odavalo zabrinutost.
- ta ti radi ovde?
- Andreja, trebalo bi da razgovaramo.
- O emu?
Neto je nasluivala, ali se plaila da se suoi sa istinom. Nadala se da grei, nadala se da je Tika tu
iz nekog potpuno drugog razloga od onog koji se nametao kao jedini mogu.
- Mogu li da uem?
Propustila ga je. Doao je do dnevne sobe i osvrnuo se kao da neto ili nekoga trai.
- Gde je?
- Ko?
- Nemanja.
Sad je ve bilo jasno zato je tu. Uspaniila se.
- Napolju sa mojim ocem. Zato ga trai?
- Zna ti zato. Danas mi je tvoj deko doao sa neverovatnom priom. Optuio me da sam te ja
napadao i spavao sa tobom u Podgorici.
Tad je Andreji bilo jasno da Mlaa ipak nije uspeo ba sve da potisne i prihvati. Morao je da kopa i
doao je do istine.
- I rekao mi je takvu nebulozu... da je Nemanja moj sin.
Nije znala da li joj to postavlja pitanje ili konstatuje. Zato nita nije rekla, samo je gledala u njega,
elei da nestane.
- Rekao sam mu da je naivan, ali da nema potrebe ba da pria gluposti. Mogla si da ima jo stotinu
njih u to vreme sa kojima si spavala. Koja je verovatnoa da se napravi dete za jednu no?
Andreji je jo neto postalo jasno. Mlai je Tika ovim potvrdio da je spavao sa njom. Nekako se inilo
da ga je tu najvie prevarila.
- Andreja, je l' ti mene uopte slua?
- Sluam te.
- Reci neto? Nemoj da uti i gleda me tako kao da sam duh.
Bilo je vreme za istinu. Znala je to, mada se pitala zato je istina uopte bila vana kad nita nee
promeniti nabolje.
- Da, ti si otac. Ako si to doao da me pita, dobio si odgovor. A sad bih te molila da ide.
Prebledeo je. Onda se na trenutak nasmejao, da bi se ponovo uozbiljio.
- Ti... nisi normalna. Ti si luda devojka. Ti si zlo.
- Ako je tako, onda idi od mene. Napusti moju kuu!
- ekaj, ne moe to tako. Hou prvo da ujem zato prosipa takve lai, zato si rekla takvu
izmiljotinu Mlai? Cela firma e saznati! Zato nanosi sramotu mom imenu? ta sam ti tako grozno
u ivotu uradio?
- Nisi nita. Ali jesi mi napravio dete. To je istina, ma koliko se tebi ne sviala. Da sam htela da te
obrukam ili da ti napakostim, odmah bih ti rekla za dete, a ne bih svih ovih meseci pokuavala to da
sakrijem od tebe. I Mlai nisam rekla ja. Povezao je, uo je neto od osobe koja je jedina znala za
mene i tebe i za koju sam mislila da mi je prijatelj. To je to, a znaj da, to se mene tie, ti i ne bi
trebalo da ima neke veze sa Nemanjom. Samo si ga napravio i ne krivim te, jer je trebalo ja da
mislim o posledicama nekorienja zatite, a ne ti. Sad idi. Zna sve i nastavi ivot kao da nita nije
bilo. Ja u poricati to do poslednjeg trenutka. Veruj mi, sve bih dala da niko, pa ni ti, ne zna da si ti
otac mog sina.
Priao joj je tako blizu da joj se inilo kako njegov dah pravi omu oko njenog vrata i polako je davi.
Uneo joj se u lice.
- Da li shvata ta pria?
- Da. Potpuno sam svesna svojih rei.
- Ako je to moje dete...
- Tvoje je.
- Ako je to istina... imam i ja prava...
- Nema! Nema nikakva prava!
- Sakrila si mi istinu. Zato mi nisi rekla?
- Tebi? Tebi, koji se ne javi onoj sa kojom si otiao u krevet?
- Ipak je tu sva moja krivica...
Okrenuo se i naglo krenuo ka vratima. Andreja je zatvorila oi elei to pre da ostane sama.
- Ne moe se ovako zavriti, Andreja. Ne moe.
I sa tim reima je napustio njen stan.


37. Poglavlje



Mlaa je doao posle posla. Bio je utuen i oajan. im ga je videla, Andreja je znala da je gotovo. I
to ju je bolelo. Nekako, taj mukarac joj se inio kao poslednja ansa, kao jedina osoba koja bi
vremenom mogla da izbrie Tikin trag. A sad je bilo vreme da i on ode.
- Znam sve. Tika je bio ovde.
- Zato mi nisi rekla da je dete njegovo? Spavala si sa njim! I radila si sa njim. Radili smo svi u istoj
firmi. Oseam se kao budala, kao slepac, Andreja.
- Ja sam samo jednom spavala sa njim. Nije bilo nita izmeu mene i njega od kad sam tebe
upoznala.
- On... Boe, ne mogu to da smislim. On je tako... poeljan mukarac, toliko je bolji od mene. Kad
nisam znao da je on, mogao sam da mislim kako je to bio neki skot, neko ko te ne zasluuje. Ali sa
Tikom ne mogu da se takmiim.
Andreja je bila na ivici suza. Pokuavala je nekako da utei Mlau, mada je znala da je uzalud.
- Nikad se nisi morao takmiiti sa njim, Mlao. Nemoj govoriti gluposti. Ti si bio sa mnom. Samo ti. I
mnogo si vredniji od njega. Ti si najbolji mukarac koga sam ikada srela.
Tad je Mlaa podigao glavu i zagledao se u njene oi.
- Onda mi reci istinu, ali, molim te, ovaj put celu, ma koliko bila okrutna. Da li je mogue da njega ne
voli, a mene voli? Da li je mogue da se nisi zaljubila u njega, a u mene jesi?
Osetila je ansu da popravi stvar. Ako bi sad slagala i odgovorila potvrdno, Mlaa bi joj oprostio.
Moda bi bilo teko neko vreme, ali na kraju, posle jednog perioda zajednikog ivota, sve bi to dolo
na svoje mesto. No, nije htela jo jednom da ga slae. Dugovala mu je istinu. Zato je samo uzdahnula
umesto odgovora.
A Mlai je to bilo dovoljno da je poljubi u elo, pomiluje Nemanju po glavici i izae zauvek iz njenog
ivota.


38. Poglavlje



Tika je nekoliko puta dolazio na vrata u nameri da vidi bebu za koju se tvrdilo da je njegov sin. Uvek
bi ga sa vrata vraao Andrejin otac. Tika nije bio nasilan, samo je insistirao na tome da ga vidi. Sad
su ve Andrejini ukuani znali itavu istinu, ali su znali i da joj se sve raspalo nakon Mlainog i njenog
raskida pa nisu eleli da daju svoje sudove i tako joj pogoraju inae loe raspoloenje.
Andreja je po itav dan leala i plakala, sve ree je i Nemanji posveivala panju, pa se Saka tu
pokazala kao dostojna zamena nervno razorenoj majci.
Nakon mesec dana Tika se pojavio sa jo jednim ovekom. Bio je to njegov advokat. Andreja je iz
svoje devojake sobe mogla da uje glasove jer je otac, uplaen pretnjom suda, pustio napokon Tiku
u kuu. Advokat je ostao ispred.
Nemanja je leao u krevecu i spavao. Iz dnevne sobe dopirali su glasovi, ali nedovoljno jako pa je
Andreja hvatala svaku desetu re. Koliko je mogla da shvati, Tika je govorio da e traiti starateljstvo
putem suda, a otac ga je molio da se svega toga okane.
Tada je Andreja shvatila da ne moe vie da puta druge da reavaju ono to je ona zabrljala. Dosta
su se otac i Saka trudili oko nje i njene bebe, a sad su morali i da je brane od Tike. Zato je izala iz
sobe.
Kad se pojavila, oba mukarca su zautala na trenutak, a onda je otac rekao da e se on povui, jer
je najbolje da dvoje glavnih krivaca to reavaju sami. Nestao je iza kuhinjskih vrata.
Andreja je imala onaj stari oseaj divljenja prema Tiki, ali ga je sad smatrala neprijateljem. Bila je
uverena da se on toliko bori za Nemanju samo zato da njoj pokae kako nije imala prava da mu neto
preutkuje. Dokazivao je da je jai i moniji od nje.
- ta vie hoe, Tiko?
- Hou da vidim sina, za poetak.
- Ne razumem zato ti je stalo da mi upropasti ivot kad smo oboje svesni da sumnja u to da si mu
otac, a i da te nije briga za to dete.
- Tano je. Sumnjam. Zato hou da ga vidim.
- I misli da e na prvi pogled prepoznati to?
- Da.
- Onda ui u onu sobu. Pogledaj ga.
Tika je bio na trenutak iznenaen jer nije oekivao ovakvu Andrejinu reakciju. A onda se polako
uputio ka devojakoj sobi, usporavajui korake na slian nain kao to je nekada Andreja usporavala
kad je dolazila u njegovu kancelariju.
Nije pola za njim, ostala je ukopana u dnevnoj sobi. Pustila ga je da bude sam sa sinom. Sa svog
mesta nije mogla da vidi krevetac. ekala je. Prolazili su minuti. Bili su dugi kao sati.
A onda je Tika izaao iz sobe. Videla mu je suze u oima.
- Prelep je, Andreja.
- Znam. Na tebe.
- I na tebe.
Ovo je bio prvi put da su njih dvoje progovorili neto to je ukazivalo na to da bi mogli da prihvate
injenicu kako je dete u susednoj sobi podjednako pripadalo oboma.
- Po emu zna da je tvoj?
- Oseam to. Znam da jeste. Andreja, trebalo je ranije da mi kae. Sve ovo samo zbog toga to si
utala.
- Ne, sve ovo je samo zbog toga to si ti utao.
- Nekoliko dana, a ti si utala skoro godinu.
- Ti si utao u vanijem trenutku.
- To sad vie nije vano. Nita neemo promeniti ako se raspravljamo ko je kriv. Vano je ta emo
dalje.
Andreja se zagledala u njega.
- Ne razumem. Kako misli ta emo dalje?
- Ne moemo dozvoliti da on raste bez jednog roditelja.
- Tiko, ako hoe da me pita da li moe da ga via, valjda ti je jasno da u ti dati odobrenje, ali ne
zato to to elim ve zato to ne vidim nain da to spreim.
- Nisam mislio samo na to.
Priao joj je blizu. Ovaj put mu je pogled bio nean.
- Mislio sam da bismo mogli da pokuamo... da mu damo dom.
Nije mogla da veruje.
- Ti nisi normalan! Kakav dom? Misli da... ti i ja...
- To rade ljudi koji imaju dete. ive skupa. Venaju se.
Bila je uasnuta time da je Tika spreman da joj ponudi zajedniki ivot pa i brak samo zbog deteta.
Njegova plemenitost je tu dobijala crtu monstruoznosti i mazohizma.
- Ne dolazi u obzir!
- Zato?
- Ja ipak verujem u ljubav koliko god da sam poslednjih meseci samo elela da je prizovem, a nisam
je zaista nalazila. Ja verujem da ljudi moraju prvo da ele da budu zajedno, a deca nastaju kao plod
ljubavi. Ne ide to obrnuto. Ne pravi se dete sluajno, a onda se sklapa nekakav savez kako bi dete
bilo dobro i nepovreeno.
- Ko kae da nema ljubavi?
Pogledala ga je sa nevericom.
- Tiko, nemoj tako da govori. Nema potrebe. Ti ne moe da me voli. Ti mene ne poznaje.
- Moda te ne volim. Ne voli ni ti mene. Ali ljubavi je potrebna prvo ansa pa onda vreme. Ako ansa
uspe, onda je to zaljubljenost. A zaljubljenost vremenom preraste u ljubav. Ti i ja samo imali ansu.
- Hoe da kae da si zaljubljen u mene?
- Bio sam. Moda je trebalo vremena da mi to bude jasno. Kad smo se vratili iz Podgorice, mnogo
sam mislio o tebi. Ali imao sam mnogo posla i ekao sam da te iznenadim kad kupim firmu u kojoj
radi. Nekako sam znao da emo se opet sresti i pustio sam da moje emocije miruju do tada. A dalje
zna... nisi mi davala ansu. Nije mi bilo jasno ta se odjednom desilo. Mislio sam da si zaista ljuta to
ti se nisam javio, pa sam ekao da proe vreme i da ponovo pokuam da te osvojim. A onda se desio
Mlaa i... sve ostalo.
Njegova pria je delovala tako uverljivo, a Andreju je bilo strah da u nju poveruje.
- A ti? Da li si ti ikad tako mislila o meni?
Pogledala je njegove usne. Setila se poljubaca. Setila se one grene noi. Setila se svih lepih stvari
kojih je bilo tako malo u odnosu na one rune da ih je sasvim potisnula.
- Ja sam oduvek zaljubljena u tebe.
- Tako sam se nadao. Mlaa mi je rekao da niste spavali.
Najeila se pri pomisli ta su ta dva mukarca sve meusobno razmenila kad su raiavala stvari.
- Nismo.
- Ali i da jesi ne bih smatrao da si pogreila. Dobar je on momak.
- Jeste.
- I zahvalan sam mu to je hteo da brine o mom sinu. Ali, reci mi, da li je sve ovo to nam se u
meuvremenu desilo posle one noi previe jako da mi da jo jednu ansu?
Zamislila se. Tika, mukarac u koga je bila ludo zaljubljena, otac njenog deteta, bio je tu. I nudio joj je
zajedniki ivot, ansu za ljubav. Ali sve to je proivela teralo ju je da mu se ne baci na grudi. Nije
mogla da kae da, bar ne tako lako kao to je elela.
- Potrebno je vreme. Mnogo vremena.
- Znam, spreman sam na to. Prvo moramo da se upoznamo, a onda i da ja prihvatim to da imam
porodicu, odjednom, s neba.
- Da li e ti to moi?
Poljubio ju je. Nije se opirala. Pod njegovim usnama svet je nestajao, rune stvari su bile izbrisane.
Postojao je samo taj momenat. Kad se odmakao, smeio joj se onim dobro poznatim osmehom.
- Nekako nasluujem da mi je samo to nedostajalo u ivotu.


39. Poglavlje



Nekoliko narednih meseci Andreja i Tika su se viali kao da su poeli da se zabavljaju. esto bi sa
sobom vodili i majunog Nemanju, ali bilo je dana koje su provodili sami, u strasti, koja vie nije bila
pretnja za kajanje.
Andreja se vratila na posao. Jedan razgovor sa Mlaom pokazao joj je da e je taj mukarac zauvek
voleti. To joj je priznao i rekao joj da e za nju uvek biti tu. Na njegov zahtev premeten je u drugu
Tikinu firmu, tako da vie nije morao da se mui u Andrejinoj blizini.
Ivani je oprostila traarenje i jednim delom joj bila zahvalna za to to je govorila vie nego to je
trebalo, jer bi, u drugom sluaju, njena tajna moda zauvek ostala skrivena od Tike.
Nemanja je progovorio i prohodao. Uveliko je pravio sitne nestaluke kad je Andreja napokon pristala
da proba zajedniki ivot sa Tikom. Proganjao ju je strah da bi on mogao jednog jutra da se probudi i
pokaje, ali, na njenu sreu, svakim danom je bio sve paljiviji, neniji i zaljubljeniji.
Dva meseca pre Nemanjinog drugog roendana Andreja je saznala da je ponovo u drugom stanju.
Bilo je veliko olakanje to je to odmah mogla svima da saopti.
Nisu ekali roenje bebe ve su se venali kad je nevestin stomak bio jedva primetan.
Nekoliko meseci kasnije Nemanja je dobio brata kome su dali ime Duan.

KRAJ