www.BesplatniSeminarskiRadovi.

com
SEMINARSKI RAD
Predmet: Sociologija
Tema: Globalizacija
Mentor: Student:
Sadraj:
Uvod definicije globlizacije..................................................................................... 3
Pojam i znacaj globalizacije ...................................................................................... 5
Pozitivne i negativne konotacije globalizacije ..........................................................
Antiglobalizam i antiglobalisti .. 7
!konom"ki a"#ekti globalizacije ............................................................................... $
%aklju&ak ................................................................................................................... '
(iteratura ................................................................................................................... )*
2
Uvod
+efinicije globalizacije
Globalizacija "e u naj,irem "mi"lu re&i odno"i na ek"#anziju globalni- veza i
obu-vata vi,e veliki- #roce"a. +efinicije globalizacije "e "toga razlikuje zavi"no od toga ,ta
im je u foku"u. Globalizacija je i"torij"ki "lo.ena #ojava. / "amo zna&enje ovog termina je
tema o#,te ra"#rave. Mo.e "e odno"iti na 0 "tvarne 1 #roce"e2 ideje koje i- o#ravdavaju i na
na&ine nji-ovog #romi,ljanja. Termin nije neutralan2 jer definicije odra.avaju razli&ite ocene
globalni- #romena.
3aredne defnicije izra.avaju #reovla4uju5e uticaje u teoriji globalizacije
63eumoljiva integracija tr.i,ta2 dr.ava7nacija i te-nologija u do "ada nevi4enom
"te#enu koja omogu5ava #ojedincima2 kor#oracijama i dr.avama7nacijama da dr #rote.u
,irom "veta dalje2 br.e2 dublje i jeftinije nego ikad #re8,irenje "lobodnog tr.i,ta ka#italizma
do "vake zemlje na "vetu 9 :T.(. ;riedman2 T-e (e<u" and t-e =live Tree2 )'''2 #. >7$?.
9@om#re"ija "veta i intenzifikacija "ve"ti "veta kao celine 8 konkretna globalna
me4uzavi"no"t i "ve"t o globalnoj celini u dvade"etom veku 9 :A. Aobert"on2 Globalization2
)''B2 #. $?.
9+ru,tveni #roce"i u kojem i,&ezavaju geograf"ka ograni&enja na dru,tvena i
kulturna zbivanja i u kojem ljudi "ve vi,e #o"taju "ve"ni toga.9 :M. Cater"2 Globalization2
)''52 #. 3?.
6/"torij"ka tran"formacija koju &ini zbir odre4eni- formi i in"tanci koje #o"taju
globalne #utem :i? aktivnog ,irenja #rak"i2 vredno"ti2 te-nologija i drugi- #roizvoda ljudi na
&itav "vet2 :ii? kada globalne #rak"e vr,e ra"tu5i uticaj na .ivote ljudi2 :iii? kada "vet "lu.i kao
foku" za "ve2 ili kao #remi"a u uobli&avanju ljud"ki- aktivno"ti.D :M. ElbroF2 T-e Global
Ege2 )''2 #. $$?.
6/ntegracija na o"novu #rojekta koji "e izvodi na o"novu 6#ravila tr.i,ta na globalnom
nivouD :P. McMic-ael2 +evelo#ment and Social G-ange2 B***2 #. <<iii2 )H'?.
6+ominantna forma globalizacije ozna&ava i"torij"ku tran"formaciju: u ekonomiji na
na&in "ticanja #ri-oda i egzi"tencijeI u #olitici gubitak "te#ena lokalne kontrole2 a u kulturi
gubitak do"tignu5a kolektiviteta8Globalizacija na"taje kao #oliti&ki odgovor na ek"#anziju
mo5i tr.i,ta8=na je na #odru&ju znanja.D :J.K. Mittelman2 T-e Globalization SLndrome2
B***2 #. ?.
68,irenje2 #rodubljavanje i ubrzavanje me4uzavi"no"ti u "vim a"#ektima
"avremenog dru,tvenog .ivota od kulture do kriminala2 od finan"ija do du-ovno"ti. :Keld
and McGreF )'''.?.
3
0... razvoj globalni- finan"ij"ki- tr.i,ta2 ra"t tran"nacionalni- kor#oracija i nji-ova
"ve ve5a dominacija nad nacionalnim ekonomijama.1 :G. Soro"2 =n Globalization2 B**B2
#.)3?
6/ntenzifikacija dru,tveni- odno"a ,irom "veta koji #ovezuju udaljene lokalitete na
na&in da "e lokalni doga4aji uobli&uju na o"novu doga4aja koji "e de,avaju miljama daleko i
obratno.1 :Gidden" )''*: B)?
6/ntegracija "vet"ke ekonomijeD :Gil#in A.2 B**)2 Global Political !conomL2 #. 3H?
6+eteritorijalizacija ili 8 ra"t "u#rateritorijalni- odno"a me4u narodimaD :E. J.
Sc-olte2 B***2 Globalization a critical introduction2 #. H?
6Sku# razvoja koji &ine "vet jednim me"tom2 menjaju5i zna&enje i zna&aj udaljeno"ti i
nacionalnog identiteta u "vet"kim #o"lovima.D :J. E. Sc-olte2 6Globalization and Gollective
/dentitie"D2 in /dentitie" in /nternational Aelation"2 edited bL J. @rau"e and 3eil AenFick2 #.
HH?
6@om#re"ija vremena7#ro"toraD :KarveL )'''?
6/"torij"ki #roce"" koji uklju&uje zna&ajno #omeranje ili tran"formaciju dru,tveni-
organizacija na #ro"tornoj "kali koja #ovezuje udaljene zajednice i #ro,iruje do"eg uticaja
mo5i #reko regija i kontinenata.D :J. MaLli"2 S. Smit-2 T-e Globalization of Corld Politic"2
B**5: BH?
68nije ni,ta drugo do NrekolonizacijaO u novom ru-u.1 :J. 3eeraj2 :B**)?2
Globali"ation or Aecoloni"ation2 #. 7>?
68 integracija nacionalni- ekonomija koja vodi do #ojma globalne ili #lanetarne
ekonomije bez granica8i"#re#litana mre.a fabrika2 oranica i ,uma2 banaka2 vlada2 radne i
"elja&ke #o#ulacije2 gradova i tran"#orta ,irom #lanete zemlje.D :Evina"- J.2 :B***?2
Mackground to Globali"ation2 Genter for !ducation and +ocumentation2 MombaL2 #. 3?
4
Pojam i znacaj globalizacije
Termin globalizacija #rvi #ut je u#otrebio #rofe"or T. (evit "a Karvard"ke ,kole za
bizni" )'$3. godine kako bi o#i"ao finan"ij"ka tr.i,ta. 3akon toga termin je #ro,iren na
delovanje multinacionalni- kom#anija.
Globalizacija ozna&ava dinami&no ekonom"ki2 #oliti&ki i kulturni #roce" koji je
omogu5en brzim razvojem na #oljima tran"#orta i komunikacija2 a koji je &e"to vo4en .eljom
veliki- kor#oracija za o"vajanjem novi- tr.i,ta. Globalizacija je kontroverzan #roce".
Ekonomska globalizacija ozna&ava u #rvom redu "tvaranje i utvr4ivanje #ravila
jedin"tvenog "vet"kog tr.i,ta koje #od"ti&e konkurenciju i razvoj. Protivnici "a druge
"trane tvrde da velike multinacionalne kor#oracije kori"te ve5 zara4eni ka#ital da
onemogu5e "tvaranje konkurenata "a kojima bi morali deliti tr.i,te.
Polii!ka globalizacija je te"no vezana uz ekonom"ku globalizaciju. Po"tojanje
jedin"tvenog "vet"kog tr.i,ta "manjuje mogu5no"t nacionalni- dr.ava da direktno
#od"ti&u razvoj vla"tite ekonomije #o"tavljanjem #ravila koja daju #redno"t vla"titim
firmama. Me"to dono,enja odluka "e #reno"i iz dr.avni- u me4unarodne in"titucije
&ime "e "manjuje mogu5no"t ljudi da direktnim izborima #red"tavnika vla"ti uti&u na
vla"titi razvoj.
K"l"rna globalizacija je "u"ret razli&iti- "et"ki- kultura i obi&aja. Protok robe2
ka#itala i ljudi #reko dr.avni- granica no"i "a "obom i #rotok navika2 obi&aja i
kultura. =vaj #roce" kod razli&iti- ljudi &e"to izaziva razli&ite reakcije. 3eki "matraju
uticaj nove kulture #ozitivnim razvojem koji oboga5uje #o"toje5u kulturu dok drugi u
novoj kulturi vide #retnju utvr4enim vredno"tima i #ravilima.
Globalizacija u#u5uje na "liku "veta kao zajedni&kog #ro"tora u kome "e niti me4uzavi"no"ti
te-nolo,ke2 #oliti&ke2 ekonom"ke i ekolo,ke 7 #letu ogromnom brzinom2 #oni,tavaju5i
geograf"ke di"tance2 univerzalizuju5i demokrat"ki oblik vla"ti i uve5avaju5i bogat"tvo. +akle2
o"novno obele.je globalizacije je"te te-nolo,ka revolucija2 odno"no "tvaranje globalne
ekonomije "a "vetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme2 moderne te-nologije2
tr.i,ne ekonomije i demokratija.
/ako "e globalizacija #onekad me,a "a amerikanizacijom i "matra "e za o#a"no"t #o
kulturni identitet2 "uvereno"t dr.ava ili razvoj lokalne #rivrede2 SE+ ni"u #rouzrokovale taj
fenomen. =n je #re "vega rezultat te-nolo,ke revolucije koja je omogu5ila efika"niju
organizaciju. Emerikanci "amo #reu"meravaju #lodove globalizacije #rema "ebi
za-valjuju5i "vom vode5em #olo.aju u "vet"kim odno"ima.
5
Poziivne i negaivne konoacije globalizacije
Mrojne ra"#rave o globalizaciji #odelile "u #oliti&are2 ekonomi"te2 nau&nike i filozofe.
3a jednoj "trani "u oni koji "matraju da je globalizacija nu.no"t2 objektivan i "#ontan #roce"
koji "tvara novu ma#u "veta i koju niko ne mo.e zau"taviti. Pri"talice globalizacije "matraju
da je to #roce" koji vu&e ka dru,tvenom #rogre"u u "vim njegovim a"#ektima :ekonom"ko7
#oliti&kom2 te-nolo,kom2 kulturno7nau&nom?2 do#rino"e5i da "vi :i bogati i "iroma,ni?
#o"taju bogatiji.
3a drugoj "trani "u oni koji "matraju da je globalizacija i"klju&ivo 9Projekat
dominacije %a#ada92 nove im#erijalne #olitike i 9amerikanizacije9 "veta. +ok za jedne
globalizacija ozna&ava integraciju "veta i "tvaranje globalne ekonomije i kulture2 za druge
ona ozna&ava #odele i "ukob civilizacija. %a dobitnike ona #red"tavlja civilizacij"ki na#redak2
dok je za gubitnike de"truktivna "ila2 koja #rodubljuje jaz izme4u bogati- i "iroma,ni-2
"tvaraju5i u"love da bogati budu jo, bogatiji2 a "iroma,ni jo, "iroma,niji.
Su,tina #roblema odno"a #rema globalizaciji nije u o#redeljenju 9za9 ili 9#rotiv9
globalizacije :ili tranzicije?2 odno"no za jednu od "u#rot"tavljeni- :rival"ki-? "truja. S obzirom
da je globalizacija realno"t2 bitno je da "e od "im#lifikovani- uvida i analiza #re4e na
kom#lek"no #oimanje globalizacije2 kako bi "e2 za-vatanjem njeni- krajnje razli&iti- obele.ja2
"avla4ivale i #oti"kivale negativne2 a mak"imalno kori"tile i afirmi"le njene #ozitivne
dimenzije2 #ogotovo ,to "avremeni oblik globalizacije2 za razliku od "vi- #red-odni-2 u#ravo
zbog ogromne me4uzavi"no"ti #ojedina&ni- dru,tava2 ima ,an"u da "e relativno "tabilizuje na
:i"torij"ki? relativno du.i vremen"ki #eriod2 bez obzira na "ve ne#ravde koje "a "obom no"i2
#re "vega2 #rema nerazvijenom delu "veta.
Globalizacija dana" ra4a raznovr"ne izazove2 rizike i nejednako"ti. @ao takva2 ona
#red"tavlja veliku neizve"no"t2 ali i razli&ite alternative :realne o#cije? i to: demokrat"ki :i
-umaniji? ili autoritarni "vet"ki #oredakI 9odr.ivi razvoj9 ili ekolo,ko i te-nolo,ko
"amouni,tenje #laneteI "tabilniji razvoj me4unarodni- odno"a ili novi tala"i globalizacije i
regionalna "ukobljavanjaI racionalno u"meravanje globalizacij"ki- tokova ili cikli&ne "mene
"vet"kog -ao"aI ja&anje #oliti&ke demokratije ili umno.avanje autoritarni- re.ima2 #ra5eni-
ma"ovnom re#re"ijom i dr. @oja 5e alternativa u budu5no"ti biti dominantna2 #okaza5e vreme.
6
Atiglobalizam i antiglobalisti
Entiglobalizam je #oliti&ko "tanovi,te koje "e decidno #rotivi negativnim
kon"ekvencama #roce"a globalizacije.
Entiglobali"ti ni"u #rotivnici globalizacije #o "ebi2 oni "u u o#oziciji ka#itali"ti&koj2
globalizaciji odozgo #a "e nji-ov #okret mo.e nazvati i antika#itali"ti&ki ili antikor#orativni.
Eutonomni #okreti "u deo2 a dobrim delom iin"#iracija2 tzv. antiglobali"ti&kog
#okreta. Entiglobali"ti&ki #okret je termin koji "e naj&e,5e kori"ti da uo#,ti dru,tvene gru#e
koje #rote"tuju #rotiv globalni- trgovin"ki- "#orazuma2 negativni- efekata "lobodne trgovine
na "iroma,an "vet2 ugro.avanja .ivotne "redine i me4unarodni- vojni- intervencija.
Entiglobalizam je medij"ka kovanica i "ami u&e"nici ovog #okreta &e"to"ebe nazivaju
druga&ijim imenima2 a to "u: #okret za globalnu #ravdu2 alterglobali"ti&ki #okret :jer "u za
druga&iju globalizaciju?2 altermondijali"tli&ki :jer "e bore za druga&iji"vet?2 #okret #okreta i
"l.
Pokret je u "vojoj "u,tini internacionali"ti&ki2 "a te.njom ka globalnom organizivanju.
Mitno "voj"tvo mu je "olidarno"t "a ugnjetavanim ljudima ,irom "veta. Pokret je #rivukao
znatnu medij"ku #a.nju tek nakon veliki- #rote"ta #rotiv Svet"ke trgovin"ke organizacije u
Sijetlu2 decembra )'''. godine :#oznati- kao 9bitka za Sijetl9?2 ,to "e "matra #rvim znatnijim
rezultatima borbe koju "u autonomni za#o&eli jo, )'$*7i-2 kada nji-ov di"kur" i nji-ovi
za-tevi ulaze u mejn"trim medije.
Glavni argumenti antiglobali"ta "e "a"toje u tome da 5e neograni&ena globalizacija
dove"ti da "iroma,ne dr.ave Tre5eg "veta u&ine u #ot#uno"ti zavi"nim o bogatim
indu"trij"kim dr.avama te zau"taviti nji-ov razvoj a oja&ati multinacionalne kor#oracije
kojima je #rofit va.niji od javnog intere"a. U #o"lednje vreme "e kao antiglobali"ti&ki
argument "ve &e,5e "#ominje intenziviranje etni&ki-2 ver"ki- i ra"ni- "ukoba kao #o"ledica
#oja&anog #rotoka ljudi me4u dr.avama.
Entiglobali"ti&ki #okret je #rili&no na zama-u dobio nakon izbora Georgea C. Mu"-a za
#red"jednika SE+2 odno"no na#ada )). "e#tembra i za#o&injanja rata #rotiv terorizma koji
mnogi antiglobali"ti vide kao #oku,aj da "e ciljevi globalizacije #rovedu oru.anim #utem.
7
Ekonomski as#ek globalizacije
Globalizacija ekonom"ki- tokova mo.da je dana" najvi,e izra.ena i to je u#ravo ono
#rvo na ,ta "e #omi"li kada "e o "amoj globalizaciji govori. =grani&enje nekad "uverene
uloge nacionalne dr.ave2 ,irenje tr.i,ta #reko cele #lanete bez vidljivog izgleda da im neko
"tane na #ut2 gomilanje bogat"tava u "ve manje zemalja2 a i unutar ti- zemalja2 "ve je ve5a
di"#ro#orcija izme4u bogati- i "iroma,ni-. =no ,to je izgledalo izve"no tokom nekoliko
decenija nakon drugog "vet"kog rata i"taknuta uloga tzv. "ocijalne dr.ave2 briga o "labije
#okretnom2 manje zdravom i "tarijem "tanovni,tvu2 be"#latno ,kol"tvo i zdrav"tvo kao da
"ve vi,e odlazi u i"torij"ki zaborav. 3a delu je "ve izra.eniji #ra"tari #rinci# ja&eg2 koji "e i
ne trudi #revi,e da "voju ulogu zama"kira2 tobo.e2 -umanim ciljevima. +alekovidi
ekonomi"ti "u jo, #re dvade"etak godina #redvideli "tvaranje nove2 globalne ekonomije2
koja 5e biti ne,to razli&ito od do tada #oznate i na,iroko #ri-va5ene2 internacionalne
ekonomije.
Takozvane dr.ave blago"tanja za ve5inu "voji- teku5i- #roblema mogu za-valiti
"trukturnoj #romeni "i"tema "vet"ke #rivrede koja je za neke i "inonim za globalizaciju. Te
#romene2 kao ,to je ve5 re&eno2 uveliko ograni&avaju :#a &ak idu i ka tendenciji #ot#unog
ukidanjaP? "nagu delovanja nacionalni- dr.ava2 tako da ove2 "ve da to i .ele2 :vi,e? ni"u u
"tanju #ru.iti "vojim gra4anima ono na ,ta "u ovi ve5 decenijama navikli.
3adnacionalni ka#ital nema mnogo milo"ti #rema "ocijalnoj #olitici2 ravnomernoj
brizi za "ve "lojeve "tanovni,tva2 a #o"ebno za one koji ni"u u "tanju da "tvaraju #rofit. Sve
ve5a nezadovolj"tva ma"a koja "e tim #ovodima javljaju2 u"merena "u na "voje vlade kojima
"u2 #ak2 ruke vezane. Ukoliko "e u dogledno vreme ne "a&ini takav me4unarodni #ravni
#oredak kojim 5e ovla,5enja i "lobode dr.ava2 kor#oracija i #ojedinaca biti ja"nije
reguli"ane2 "ve "u manji izgledi da 5e gra4ani od "voji- vlada mo5i da dobiju bilo kakvu
za,titu. Time "e obe"mi,ljava i in"titucija demokrat"ki- izbora i "vodi na ulogu #ukog
#oliti&kog folklora.
Pri"utni "u trendovi 6"elidbeD ka#itala u nerazvijena #odru&ja2 ali ne kako "e to
deklarativno tvrdi zbog brige za dobrobit tamo,njeg "tanovni,tva ve5 zbog nji-ovog
"urovog izrabljivanja. /"tovremeno2 takvim na&inom redi"tribucije #roizvodnje u "iroma,ne
krajeve tre5eg "veta2 bez kakvog7takvog #o"la o"taju i milioni doma5i- gra4ana2 &ime "e
krug bede zatvara i to u#rko" #roklamacijama o 6vidljivom na#retkuD "vet"ke ekonomije.
%au"tavljanje ovog #roce"a zna&ilo bi #re#u,tanje nerazvijeni- #odru&ja nji-ovoj 9"udbini92
a ,to bi zna&ilo #re"tanak "ada,njeg trenda globlizacije. To je o#a"no"t i za "amu
globalizaciju2 ukoliko "e ona "-vata kao izvoz za#adnog2 #otvr4enog modela organizacije
ljud"kog dru,tva. Eko bi "e ona zadr.ala "amo u nekim #odru&jima #lanete2 onda vi,e ne bi
mogla "a"vim o#ravdano da "e naziva globalizacijom. Eko bi to bio generator na"tanka neke
alternativne globalizacije2 tada bi rezultati #o neoliberalnu ideologiju bili jo, utoliko gori.
3ema "umnje da je ovo jedan od najve5i- #roblema za koji2 gore navedeni2 za"ad ne
#ru.aju adekvatan odgovor.
8
9
$aklj"!ak
Moramo da imamo u vidu da "u tokom i"torije uvek #o"tojale intere"ne gru#e koje "u
tra.ile na&in da "voje megaloman"ke ambicije #ro,ire do krajnji- granica2 a vladavina nad
celim "vetom je "vakako o"tvarenje "vi- "nova. @roz i"toriju "e2 me4utim2 #okazalo da vojna
o"vajanja i#ak ni"u davala krajnje re,enje. Stoga2 globalizacija je u ovom obliku ni"ta drugo
do #odele intere"ni- "vera vode5i- na tr.i,tu2 a to zna&i da dr.e ceo "vet #od kontrolom uz
#odelu mo5i.
U celini gledano globalizacija "a "obom no"i brojne #ozitivne2 a li i veoma zna&ajne
negativne #o"ledice2 koje izazivaju znatan ot#or #re "vega u nerazvijenim ali i u nekim
razvijenim zemljama. Proce" globalizacije je neumoljiv i te,ko zau"tavljiv i zbog toga na
margini o"tavlja "ve one zemlje koji mu "e "u#rot"tavljaju. %bog toga "e #roce"u globalizacije2
vi,e "ilom ekonom"ki- nu.no"ti nego dobrovoljno2 #re#u,taju i zemlje koje "u njegovi javni
kriti&ari.

3a o"novu iznetog mo.e "e kon"tatovati da je o"novna karakteri"tika
globalizacije "veobu-vatno"t #ro"tora2 ekonomije2 #olitike2 kulture2 "tanovni,tva i o"tali-
faktora dru,tvenog .ivota u "vet"kim razmerama. 3o"ilac ili #rotagoni"ta globalizacije je
zemlja2 odno"no dr.ava koja "e u datim dru,tveno7ekonom"kim2 #oliti&kim2 vojnim2
te-nolo,kim2 kulturnim2 demograf"kim i o"talim okolno"tima javlja u ulozi globalne "u#er7
"ile2 a to "u dana" SE+.
U "vakom "lu&aju izbor nije nimalo lak2 a rezultat je u "tartu neizve"tan2 jer je odabrani
#ut2 #ut bez #ovratka.
10
%iera"ra
). 6Ten Princi#le" to G-allenge 3eoliberal GlobalizationD :6+e"et na&ela za ot#or
neoliberalnoj globalizacijiD2 :6Qinjenice i temeD2 br. 2 decembar B**3.?
B. ;lek"ibilizacija tr.i,ta rada kao za-tev globalizacije2 dr +anica +rakuli5 i mr +rago
Pu#avac2 :B*))?
3. +rakuli52 +.: Makroekonomija i te-nolo,ke #romene2 Subotica2 !konom"ki fakultet
Subotica2 :B**3? .
H. +rakuli52 +.: 0Tr.i,te rada i za#o"leno"t u globalnim reform"kim #roce"ima12
Monografija: /n"titucionalne #romene kao determinanta #rivrednog razvoja Srbije2
!konom"ki fakultet2 @ragujevac2 :B**3?
5. Mr /rina Mjelica :B**>?: !vro#"ka unija i globalizacija2 Me4unarodna #olitika2 /n"titut za
me4unarodnu #olitiku i #rivredu2 br.))B57))B2 Meograd2 januar7jun B**>.
. Prof. dr Todor Petkovi5 :B**>?: Globalna ekonomija i #o"lovna di#lomatija2 Qa&akI
>. dr %oran Evramovi5 :B**B?: Globalizacija Srbije2 %bornik matice "r#"ke za dru,tvene
nauke2 br.))B7))32 3ovi SadI
$. Mla4en @ova&evi5 :B**?: 3eki elementi i #o"ledice #roce"a globalizacije2 Teme2
&a"o#i" za dru,tvene nauke2 3i,2br.)RB**.
'. (a"lo Sekelj i Jovan Teokarevi5 :B**H?: Tranizicija deceniju #o"le: #ouka i #er"#ektive2
/n"titut za evro#"ke "tudije. MeogradI
)*. +ejan Petrovi52 !konom"ki a"#ekti globalizacije2 /zvod iz neobjavljenog rada
0 ;ilozof"ke im#likacije globalizma i antiglobalizma 12 Meograd2 B**H.
)). -tt#:RRFFF."ociologL.emorL.eduRglobalizationRi""ue"*).-tm
)B. -tt#:RRFFF.globalizacija.comRdocS"rR"**'glo.-tm
)3. -tt#:RRFFF.vidovdan.orgRinde<.#-#To#tionUcomScontentVvieFUarticleVidU)>')5:ta7
je7krajnji7cilj7globalizacijeVcatidUH):"vetV/temidU$
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
11
12