1

Sirijus je najsvetlija zvezda na nebu, vidljiva tokom noi sa bilo koje take na Zemljinoj povrini.
Iako je udaljena 8,6 svetlosnih godina to je jedna od najbliih zvezda. Svojim sjajem i poloajem u
sazveu poznatom pod imenom Veliki Pas ili Canis Major oduvek je privlaila panju posmatraa i
raspaljivala matu. Upravo zbog ovih osobina zvezde Sirijus, njeno ime je postalo inspiracija grupi tragaa
za svetlom i istinom da istrauju i ue. Pred vama su izabrani radovi pripadnika ove male ali uporne i
nepokolebive grupe.
Sadraj:
ato je dobro biti slobodni zidar ............................................................................... 2
Hram kralja Solomona................................................................................................. 5
Marko pao zbog masona.............................................................................................. 8
O regularnosti, priznavanju i jurisdikciji................................................................... 12
2
Zato je dobro biti slobodni zidar?
Sa unoenjem svetla u lou i sa svakom inicijacijom novog brata, uvek se iznova u svojim
radovima osvremo i na neka elementarna pitanja koja se postavljaju kao dileme o masoneriji u
razgovorima to vodimo izmeu sebe, ali i izmeu nas i profanog sveta. Dva su karakteristina
pitanja koja oslikavaju te dileme:
Zato je dobro biti slobodni zidar?
Zato je pripadnost bratstvu slobodnih zidara bolja stvar nego pripadnost politikim
partijama, raznim klubovima ili nekim drugim organizacijama?
Odgovor nije jednostavan i na samom poetku prie obavezno se zapitamo o emu se tu,
zapravo radi, i ta to nagoni pojedinca da pokuca na vrata loe i zatrai prijem u bratstvo. Motivi su
razliiti i apsolutno individualni, a preovlauje njih nekoliko:
Motiv moe biti potreba za zajednitvom, bratskom ljubavlju, iskonska ovekova elja da ima
prijatelja. Dananji tempo ivota, potroako drutvo i trina ekonomija ostavljaju pojedincu
malo vremena za druenje, tako da stei novog prijatelja postaje zadatak tipa "Mission
Impossible". Strah od usmljenosti i izolacije je jedan od najeih motiva.
Intelektualna radoznalost je jo jedan od veoma estih motiva koji dovodi kandidate pred vrata
loe. Naunici, strunjaci iz oblasti empirijskih i prirodnih nauka, profesionalci u praktinim
zanimanjima, i pored titula i priznanja na koja su ponosni, veoma esto postavljaju pitanje ima
li tu jo neeg skrivenog iza hladne logike brojeva i fizikih zakona. Ne radi se o alhemiji i
vetiarenju, ve o onom duhovnom delu koji pokree pojedinca i svet oko nas. Za ispunjen
ivot, pored upoznavanja materijalnog, oveku je neophodna svest i znanje o duhovnom, a taj
svet mnogim profesionalcima ostane obavijen velom tajne. Slobodno zidarstvo svojim ljudima
omoguava da upoznaju i taj drugi segment ivota, jer posle nekog vremena i rada u loi oni
najee shvate da su i pre toga postojali, ali nisu iveli i disali punim pluima.
Jedan od motiva da se pristupi loi jeste i elja da se postane plemi, vitez-templar, Malteki
vitez, Grand-Master ili neto slino. Neki od kandidata koji uu u lou moda na kraju i
postanu nosioci nekog od ovih zvanja, ali nikad u onom obliku i na nain kako su to zamiljali
na poetku.
Veina uenika u lou doe na preporuku prijatelja ili roaka. Neko misli da je dolaskom u
lou postao lan nekog jako ekskluzivnog kluba. Neko doe pokuavajui da nadoknadi ono
to je sticajem okolnosti propustio u detinjstvu, a to moe biti i vera za one koji misle da je
masonerija verska organizacija - slina crkvi. Mnogo je i onih koji misle da je masonerija
mona i bogata poslovna organizacija i da je lanstvo u njoj dobro za biznis, da je lanstvo
preica do vee zarade. Neko smatra da e mu lanstvo u loi otvoriti vrata koja na drugi nain
ne moe da otvori i da e mu omoguiti bri i laki napredak u karijeri.
Nijedan od ovih motiva ne treba okarakterisati kao potpuno pogrean. Svi su oni legitimni jer
onaj ko kuca na vrata loe ne moe unapred da tano zna ta ga iza vrata eka. Vano je da je smogao
snage da potrai svetlo, a slobodno zidarstvo se kroz vekove pokazalo kao sposobno da kod svojih
3
pripadnika razbije iluzije i zablude, kao i da pogrene motive zameni pravim. Slobodno zidarstvo se
pokazalo kao sposobno da oveka menja, gradi i omogui mu da promeni svoje planove i ciljeve.
Ako nekada sa nekim kandidatom i ne uspe, nije to kraj sveta jer je uvek lake nai put za naputanje
loe nego put za ulazak u lou.
U ovoj zadnjoj reenici krije se najjednostavniji odgovor na jedno pitanje koje se veoma esto
javlja u razgovoru masona i profanih, posebno u naoj zemlji, jer je od II svetskog rata masonerija
bila na tapetu komunistikog reima i lepljene su joj najrazliitije etikete. Pitnje glasi:
Da li je masonerija sekta?
Svima nama koji smo upoznali masoneriju iznutra ovo je pitanje smeno, ali prosenom
stanovniku Srbije pozitivan odgovor deluje jako prihvatljivo. Najjednostavniji odgovor je ne,
masonerija nije sekta, a najoiglednija razlika koja se uoava i bez poznavanja masonerije jeste
injenica da je u masoneruju teko ui, a iz nje je vrlo lako izai. Za bilo koju sektu vai pravilo da je
u nju vrlo lako ui, ali se iz sekte teko izlazi. Iz nijedne sekte se ne moe izai bez tekih izikih i
duhovnih posledica po njenog lana a vrlo su este sekte iz kojih se moe izai samo leei i to sa
nogama napred.
U masonskoj loi pojedinac naui da vidi, a ne samo gleda, naui da uje, a ne samo slua.
Tu lei osnovna razlika izmeu slobodnog zidarstva i drugih organizacija kao to su politike partije,
klubovi i razna drutva. Kroz rad u loi pojedinac bolje upoznaje druge kao to bolje upoznaje i
samog sebe. Upravo ta injenica da kroz rad u loi slobodni zidar proiruje svoje vidike i poinje
bolje da razume sebe, a potom i druge, ini lou jedinstvenom orgnizacijom. Namee se logino
pitanje na koji to nain radom u loi postiemo taj cilj.
Uenik prvo naui da slua, da bude strpljiv, da saslua ono to drugi imaju da kau. Kada
postane strpljiv on dobije dovoljno vremena da razume ono to mu druga braa saoptavaju tokom
radova i prepozna poruku koju mu braa prenose. Vremenom uenik uspeva da identifikuje prave
vrednosti i prepozna prave ciljeve u ivotu. Sa boljim upoznavanjem i razumevanjem brae iz loe
slobodni zidar bolje upoznaje i samog sebe jer su naa braa kao ogledala u kojima gledamo
sopstvenu sliku. Rad u loi naui slobodnog zidara da strpljivo saslua i miljenje koje je
dijametralno suprotno od njegovog, natera ga da bar pokua da razume ono to je uo. U tom stalnom
preispitivanju svojih stavova i preispitivanju stavova svoje brae on sutinski napreduje. Jednakost
meu braom i sloboda govora su temelji na kojima poiva rad u loi. Uenici se brzo naue da ute i
sasluaju izlaganje brata do kraja, sve dok on sam ne zavri izlaganje i kae sve to je imao nameru
da kae. Iako je moda njegova pria suprotna neijim ubeenjima, iako neko osea snaan poriv da
ga prekine i direktno iznese svoj stav, on, slobodni zidar, na samom poetku rada u loi naui da
kontrolie svoje nagone i uvek ostaje miran i pribran, uvek do kraja saslua ono to je njegov brat
zapoeo da govori. Nakon sasluanog izlaganja komentarie ono to je uo, a pri tom vodi rauna da
ne povredi linost i uvredi izlagaa. Slobodni zidar u svojim komentarima uvek polazi od toga kako
bi se on sam oseao da je na mestu predavaa kojeg je poeo da napada argumentima, a to je ve prvi
pokuaj ka boljem razumevanju brata. ak, iako je ono to se uje u loi nekada na ivici razuma,
treba biti veoma obazriv i eventualnu dijagnozu gluposti i ludila zadrati za sebe, ostaviti je po
strani i preispitati je ponovo u budunosti. Mnoge stvari su relativne i posle nekog vremena izgledaju
drugaije.
Poto je nauio da slua, slobodni zidar zatim ui da govori. U svojim izlaganjima pokuava
da sebe priblii drugoj brai i uini da ga drugi bolje razumeju. Tolerancija i strpljenje sa kojima je
sluao druge sada mu se vraaju i drugi sluaju njega. Braa koja nisu nikada imala priliku ili nisu
imala hrabrosti da govore pred drugima sada kroz instrukcije govore o najrazliitijim temama iz
struke, filozofije ili neke druge oblasti. Braa koja su bila nesigurna u sebe, to zbog loeg akcenta,
zbog sumnje u sopstvene govornike sposobnosti ili uroene stidljivosti, oputeni saznanjem da ih sa
druge strane eka bratska ljubav i razumevanje, bez treme i potekoa izlau svoje instrukcije. Braa
koja u ivotu nisu napisala nita sem sastava na pismenom zadatku iz srpskog jezika u koli, posle par
godina rada u loi ponu da piu odline radove. Braa koja nikad nisu nita napisala jer su mislili da
4
nemaju ta da kau, ili oni za koje je napisati par redova bilo najgore muenje i tortura, nakon
izvesnog vremena otkriju da to nije nita strano, a neki otkriju da su, zapravo, veliki talenti i pravi
pisci. Teme kojima se radovi bave su iz najrazliitijih oblasti. Kako u loi jedan pored drugog sede
naunici, zanatlije, biznismeni, lekari, ininjeri, slubenici i mnogi drugi, kroz rad u loi, ali i posle
toga tokom rada za trpezom, slobodni zidar uje mnoge stvari koje nema priliku da uje na drugom
mestu. Sluajui filozofsku raspravu, bila ona izneta od strane profesionalnog filozofa ili amatera,
slobodni zidar dobija priliku da napravi korak ka boljem razumevanju mehanizama koji pokreu
pojedinca, drutvo i svet oko nas. Slobodnom zidaru nije potrebno da u potpunosti prihvati ideje koje
je uo, dovoljno je da ga ono to je uo natera da razmilja i isprovocira da definie svoje stavove.
Sluajui ininjera, eksperta za Internet, slobodni zidar e bar donekle upoznati principe na kojima
funkcionie ta fascinantna tvorevina savremene tehnologije. Predavanja o duhovnosti, veri,
tehnologiji, istoriji, filozofiji, nauci i drugim temama na kraju doprinose izgradnji svestranijeg i
prosveenijeg oveka.
Ne sme se zaboraviti ni tradicija, odnosno znanja koja se prenose kroz generacije. Ritual,
obiaji, znaci, gestovi, tajne i simboli, pruzeti su od prethodnika i treba ih predati dalje buduim
generacijama. U tim znanjima ima i neeg vieg od pukog uvanja i prenoenja tajni Tokom tog
procesa svako od nas gradi Hram, gradi Palatu, gradi samog sebe. Kroz ideje, znanja, vetine i utiske
koje je svesno ili nesvesno pokupio tokom radova u loi, kroz mnogobrojna druenja sa braom,
dobar ovek postaje jo bolji, ba kao to neobraeni kamen, isklesan vetom rukom, postane
spreman za ugradnju. Na tom putu ne nae svaki kamen svoje mesto, za neke se, na alost, utvrdi da
ne pasuju i oni ostanu po strani.
Slobodni zidar unapred zna da taj Hram koji gradi nikad nee biti zavren. Ma koliko se trudio
uvek moe sebe da izgradi u jo boljeg oveka, uvek ima mesta za usavravnje, a jedan ivot je kratak
i konaan.
A zato onda raditi na neemu to nikad nee biti zavreno? Zato to nismo sami. Zato to
imamo brau. Kamen koji smo mi klesali posluie nekom drugom da nastavi gradnju svog Hrama.
Sve to smo mi uradili olakae rad naim naslednicima. Zahvaljujui trudu koji smo mi uloili, oni
koji dou posle nas manje e tumarati po mraku i pre e pronai sopstveni put. Poneki kamen se nee
uklopiti u planove naih naslednika i bie gurnut u stranu, ali moda u nekoj daljoj budunosti opet
pronae svoje mesto u zidovima hrama. Kada se iznova preispita o emu se tu, zapravo, radi, on ipak
nae svoje mesto, mnogo vanije i istaknutije nego to bi ga imao u svoje vreme. I tako to ide iz
decenije u deceniju, iz veka u vek. Prenose se tajne, znanja, rituali, itaju se radovi, a braa jedan
drugom pomau u usavravanju i izgrdnji njih samih kleui neisklesan kamen, i bavei se jo po
nekim poslom uz put.
Zato je dobro biti slobodni zidar.
Brat .V. 3
loa Nemanja na orjentu Ni
5
HRAM KRALJA SOLOMONA
Solomonov hram, izgraen pre tri hiljade godina ili tanije 968. godine pre Hrista, bio je
najznaajnija kulturna ikona ondanjeg sveta. Uporeujui ga sa grandioznim hramovima Egipta i
Mesopotamije, to je bio hram karakteristino skromnije gradnje. Do tada su Zevs, Amon-Ra i Marduk
ve bili zapostavljeni, a hram kralja Solomona je zraio novom neodoljivom spiritualnom snagom.
Genijalnost kralja Solomona odrava se na svakom nivou planiranja. Na brdu Morija u
Jerusalimu je zaplaniran projekat gradnje takozvane Kue za Jehovu. Mesto gradnje je izuzetno
paljivo odabrano. Nalazilo se na vrhu takozvane kosmike planine i oznaeno je kao geografski
pupak sveta. U vie predanja drevnog sveta, Zemlja je formirana kada je Boanstvo pokorilo Haos,
koji je predstavljen kao prvobitna voda i tada je ustanovljen praiskonski breuljak kao prvo pare
zemlje izalo iz vode. Hram je zidan upravo na tom praiskonskom breuljku u spomen boije slave i
snage u pobedi nad Haosom.
Razlog gradnje hrama je bio uzvien, gradilo se boravite za jedinog Boga Jehovu, tadanjih
Izraelaca. Bog je na planini Sinai Izraelcima dao Deset Zapovesti kao saet zakon po kome se
trebaju upravljati. Table sa Zapovestima su postavili u Zavetni Koveg koga su opsluivali najvii
svetenici. Hram je predvien za boravak Boga na Zemlji i smetaj tog neprocenjivog kovega, kao i
slubu koja je ritualno obavljana. Solomonov hram je paljivo postavljen u skladu sa suncem,
mesecom i zvezdama, predstavljajui harmoniju sa kosmosom. Ulaz je gledao prema izlazeem suncu
na istok. Stoga je prostor za hram podeljen u tri zone graduisane po svetosti:
- Svetinja nad Svetinjama, zatim
- Sveto Mesto, i
- Spoljno Dvorite.
Gradacija svetinje je reflektovana u pristupu i vrednosti materijala koji je upotrebljen prilikom
gradnje. Ceo Hram je sagraen od vrstog kamena. Unutranjost je obloena zlatom i kedrovim
drvetom, dok su spoljani delovi ukraeni bronzanim detaljima. Iskljuivo su najvii svetenici imali
pristup Svetinji nad Svetinjama, ostali svetenici samo Svetom mestu, a stanovnitvo je prilikom
ritualnog proienja moglo ui samo u Spoljno Dvorite.
Svetinja nad Svetinjama ili najsvetije mesto je bilo savrena kocka duine stranice 9,1 m. U
centru je stajao Zavetni Koveg, izraen od bagremovog drveta (akacija) i obloen zlatom dimenzija
112 x 69 cm. Zlatni poklopac Kovega je nazvan Sedite milosra i predstavljao je Boiji tron. Na
njegovom vrhu su se u ulozi zatitnika Boga nalazila dva zlatna krilata aneoska heruvima. Sa obe
strane Zavetnog Kovega kralj Solomon je konstruisao dva velianstvena zlatom presvuena
heruvima visine 4,6 m sa rairenim krilima raspona 4,6 m koja su dodirivala zidove hrama. S obzirom
da je Izraelcima bilo zabranjeno crtanje lika Boga, Koveg je ujedno predstavljao presto i prisustvo
Boga.
Sveto Mesto je bilo dimenzija 18,3 x 9,1 x 13,7 m. Tu se nalazio zlatni oltar za tamjan i sto za
hleb Prisustva. Svee su stajale na severnoj i junoj strani na pet drvenih postolja optoenih zlatom.
Kralj Solomon je izradio sav pribor za potrebe hrama od istog zlata, kao to je: posude, makaze,
posude za prskanje, kaike i ae.
6
Na ulazu u Spoljno Dvorite je bio ogromni bronzani oltar kvadratnog oblika 9,14 m i sa 4,6 m
visine gde su spaljivane rtve. Izmeu oltara i Hrama nalazio se liveni masivni bazen od bronze
nazvan More prenika 4,6 m sa 2,1 m visine. Bazen je bio oslonjen na lea dvanaest bronzanih
bikova postavljenih kruno i okrenutih na suprotne strane. Nadalje, kruno oko Mora postavljeno
je deset manjih bronzanih bazena ija je voda koriena za ispiranje zgarita sa rtvenih oltara, dok je
voda iz Mora sluila svetenicima za ritualno pranje.
Solomonov Hram stajao je skoro etiristotina godina kao simbol prisustva Boga i njegovog
sporazuma sa Izraelom i Davidovom kraljevskom kuom. Hram su sruili Rimqani 586 godine pre
nove ere i tom prilikom je nestao zavetni koveg, kao i heruvimi.
Interesantno je i to to je Herod, ozloglaeni tiranin Jevrejskog naroda i odgovoran za masakar
nevine dece koje su roene u godini roenja Hrista, bio najvei restaurator Solomonovog hrama. On
je na ruevinama izgradio jo vei i monumentalniji hram sa istim rasporedom i u istoj proporciji
originalnog hrama. Gradnja je zapoeta 19. godine pre nove ere, a sruen je 70. godine nove ere. S
obzirom da je Zavetni koveg bio izgubljen, u Svetinji nad Svetinjama na mestu kovega se nalazio
kamen poznat kao Keman Temeljac - Foundation stone. On je bio pronaen na mestu ruevina
originalnog hrama, a smatra se da je prvobitno stajao ispod Zavetnog Kovega. Smatra se da je
upravo taj kamen bio prva materijalna tvorevina prilikom nastanka sveta. Na dan Okajavanja visoki
svetenik bi poprskao krvlju rtve ovaj kamen koji je predstavljao najsvetiji predmet tadanjih
Izraelaca.
U Muslimanskoj svetoj knjizi Kuran u delu Peat Proroka, svetost Solomonovog hrama nije
samo potvrena, ve je i istaknuta kao taka dodira Neba i Zemlje. Upravo je oko pomenutog
kamena, na mestu originalnog Solomonovog hrama, po osvajanju Svete zemlje od strane muslimana,
691. godine podignut muslimanski sveti hram poznat kao Kupola na Steni - Dome on the Rock,
koji na tommestu stoji i danas.
Ta taka na zemlji je u sprezi sa tri najvee religije na svetu, a i alegorijska je osnova
Slobodnozidarskog uenja.
7
Gradnju hrama ne moemo da svodimo na delo jednog velikog kralja, velikog i mudrog vodje,
koji uz pomo drugog - operativnog kralja, izgradio monumentalnu graevinu. Slobodnozidarski
gledano, to je graevina kakvu nije videlo oko nijednog oveka tadanjeg sveta, hram ija je gradnja
zaustavljena podlom zaverom, ljudskom slabou, zaviu i bezumljem, to je dovelo do smrti, a time
i do simbolikog Pada oveka. Paralelu moemo nai u knjizi Postanja u alegoriji o Adamu i Evi. I
oni su kao i Hram odreeni za savrenstvo i sreu, ali je pogodba koja je bila postavljena od strane
Tvorca prekrena po istom principu kao to su to uinila trojica graditelja Hrama. Adam i Eva nisu
smeli da jedu sa drveta Poznanja, a iz masonske legende o Hiramu pomonici nisu smeli da iznudom
trae tajne vieg stepena. Znanje najvieg stepana je samo za savrenog oveka, tanije samo za
posveene, a oni to nisu bili. Poput Adama i Eve izgubili su ansu da zabranjeno znanje zarade
svojim trudom i radom.
Hram predstavlja ovekovu prirodu, koji je nedovrena i koju neprestano gradimo uprkos
saznanju da je nikada neemo zavriti. Nedostaje nam plan i nacrt za popravku nereda u
individualnom i socijalnom ivotu. Nedostaje nam jasni i vodei princip. A to nas vodi u konfuziju u
koju nas je odvelo odsustvo vrhovne Mudrosti, personalizovane u Hiramu. Nedostaje nam oseaj
sklada, savrenstva i sigurnosti koji proizilazi iz oekivanja kompletno zavrenog Hrama kao
projekcije doma za Velikog Arhitektu.
Mnogi ne otkriju eljenu svetlost i mudrost, ali mnogi su na istinskom putu, na sjajnoj svetlosti
istoka. Kao to se u Bibliji kae da je sav Adamov rod poslat van zidina raja i kako nita neisto ne
moe ui u sveto mesto koje se u Svetom Pismu zove Kraljevstvo Nebesko, tako je i Slobodni Zidar
koji se dri pravila Masonskog Dekaloga na pravom putu da dovri i zaslui ulazak u Nebeski
Solomonov Hram.
Br. T. S. 3
loa Nemanja na orjentu Ni
8
MARKO PAO ZBOG MASONA
Da li je u SFRJ kadrovsku politiku vodila partija, Tito ili masoni?
Da li je Tiito bio mason?
Da li je Tito hapsio masone tokom svoje strahovlade?
Da li su u SFRJ postojale masonske loe?
Da li su imale uticaja na zvaninu dravnu politiku?
Da li su komunistiki rukovodioci bili masoni?
Ova i mnogobrojna slina pitanja ostala su do dananjih dana poprilino nerasvetljena ili pod
velom tajne, kako za profane, tako i za mnoge masone u zemljama bive SFRJ. Zvanino, masoneri ja
je u Jugoslaviji uspavana 1941. godine, a svetlo je ponovo uneto 1990. S druge strane, takodje
prilino zvanino, poznato je da je Tito bio lan loe Libertas u Zagrebu, dvadesetih godina XX
veka. Da li je mogue da je mason zabranjivao masoneriju?!
Jedno pismo, napisano 27. juna 1975. godine, unosi potpuno drugaije vidjenje Brozovog
odnosa sa slobodnim zidarima onog vremena. Pismo je napisao veoma uticajni, ali tada ve
penzionisani, general Ivan Gonjak. Uputio ga je predsedniku Josipu Brozu, ali ga ovaj nikada nije
dobio. Na tom pismu dopisano je Kardeljevom rukom ne treba ga dati Titu jer je bolestan i u
godinama. O tome treba da razgovara posebna komisija sa Gonjakom. Kako je zabeleio
Vjenceslav Ceni u knjizi "Poslednja Titova ispovjest", pismo je imalo 60 stranica, i u njemu je
Gonjak traio odgovore na dvadesetak pitanja.
9
Drue Tito, piem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadraja i sa ovakvim naslovom", poinje
Gonjak. "Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjeam potrebu da bih elio razgovarati s Tobom u
etiri oka. Jer, nakon sastanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podrku od Demila arca,
Radojice Nenezia i oke Jovanovia, a mislio sam da u je dobiti i od Tebe, a nisam, osjeam se
ljudski povrijeen, jer je uz Tvoju "dobronaklonost" pobijedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen,
pa se sve okrenulo, zahvaljujui Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sada oponiranjem
vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju.
Nadalje, u pismu Gonjak predlae Titu da pozove Kou Popovia, Kostu Naa, Josipa
Kopinia i njega, i da ga oni informiu ta se zaista dogaa u zemlji. Takoe, Gonjak trai
odgovor zato je pao Marko (Aleksandar Rankovi).
Tito, ja znam da e mi zameriti to Ti s mojim smenjivanjem povezuje i Marka, koji je prije
devet godina proao jo gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Lazar Kolievski, Josip Kopini, Koa
Popovi, Jovanka Broz i ja znali smo zato si naprosto oterao Marka. I sam zna da je prislukivanje
la... Razlog smenjivanja Marka, Ti to drue Tito dobro zna, jeste njegov izvetaj o masonima u
Jugoslaviji, odnosno konstatacija i tvrdnja autora izvetaja da masoni vladaju Jugoslavijom. Drue
Tito, zna i to da sam imao prilike proitati taj izvetaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga nai najbolji
obavetajci i imao je dva dijela. U prvom dijelu izvetaja pie se o masonima koji su djelovali u
Jugoslaviji do 1941. godine, a u drugom, strogo poverljive naravi - masoni i njihova aktivnost u
SFRJ.
Taj izvetaj Markove policije kaznio je njega samog, posebno deo izvetaja gde se spominje i
Tvoje ime. Naime, Tebe se spominje sa 1961. godinom, kada si bio na putu mira po afrikim
zemljama, a kada je dolo do sukoba izmeu Jovanke i Kolievskog, koji je spreio da ide na
skuptinu masona koju je organizirao marokanski suveren - kralj ef Velike masonske loe.
Taj, i drugi podaci ubili su Marka, mislim, politiki ga ubili. Mislim da to i druge bisere
tog izvetaja Ti dobro zna. Nisam znao, drue Tito, dok nisam proitao izvetaj (a dao mi ga je
Marko), da su i Kardelj, Bakari (pod imenom Kupertajn, zbog tajnosti), braa Dizdarevi, Krlea,
Vidmar, dr Novak, dr Savi, Koa, Velebit, Augustini, Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar, Ivo Andri,
Beli, Ivan Krajai-Stevo, Sran Budisavljevi, Crnjanski, Vasa ubrilovi, Oskar Davio, Demal
Bijedi, Milovan ilas, Gregori, Hristi, Isakovi, Mladen Ivekovi, Ribnikar, braa Levi, Moa
Pijade, Macanovi, Ivo Mihovilovi, Sergej Krajger, Ivo Politeo, Sran Prica, Smodlaka, Velimir
10
Terzi, Ale Bebler, Mika Tripalo, Milan Barto, Gustav Krklec, Kreimir Baranovi, da ne nabrajam
i druge, Masoni, pripadnici loe Nova Jugoslavija, kojom je do smrti rukovodio Ivan Ribar, a posle
njega Krlea. Drue Tito, sada mi je jasno zato je Marko morao otii, zato sam ja morao da budem
smenjen!
Vjenceslav Ceni, koji je zabeleio Gonjakovo pismo Titu, konsultovao se sa Kopiniem,
koji mu je potvrdio da je sve to je Gonjak napisao Titu bilo tano. Gonjak u pismu Titu kae i
ovo: Masoni su, a i sada e, prekrajati kartu Balkana. On se pita i da li je u Jugoslaviji kadrovsku
politiku vodila Partija, on (Tito) ili masoni?
Prema Gonjaku, iako komunista, Tito je iskoristo masoneriju za sebe. Nije sluajno da je
Moa Pijade, prvo kao slobodni zidar, a kasnije kao lan Velike loe Nova Jugoslavija primao
pisma slobodnih zidara sa apelima jaanja masonerije u zemlji, to bi, po njima, zemlji donelo
neposrednu korist u dobijanju kredita.
Nije sluajno da je masonerija u Jugoslaviji imala veliki uticaj i na spoljnu politiku zemlje.
Beogradska deklaracija iz 1955. godine, Beogradska konferencija 1961. godine, pa odlazak Tita
1963. godine u SAD, odnosno, takvom spoljnom politikom stvorili su uslove da su ameriki i bogati
evropski Masoni vodili drugaiju politiku prema svojoj Brai u Jugoslaviji, posebno kod
odobravanja kredita.
U vreme kad je katoliki verski vrh traio nove puteve u reformi i kad je dolo do sukoba
konzervativnih i realnih kardinala, koji su shvatali promenu delovanja Katolike crkve, iz krugova
protivnika reformi, optuivali su masone iz Jugoslavije za zaveru i podrku reformistima, i tu se
spominju Josip Broz Tito, Edvard Kardelj, Moa Pijade, Ale Bebler i drugi, koji kao masoni uruju
sa reformistima.
Ceni belei jo nekoliko veoma interesantnih detalja: Kada se govori o masonima u
Jugoslaviji i njihovom uticaju, teko se neke stvari mogu oprostiti Titu. Tako je Koa Popovi, kao
mason, doao u sukob sa Titom, jer, prema njemu, Jugoslaviji nije bilo mesto u Africi ili Aziji, ve u
Evropi. Takvu podrku Koa je dobio i marta 1956. godine, kad se od Beogradske i
Jugoslovenske loe stvorila Velika loa Nova Jugoslavija. lanovi te novostvorene loe
posebno su bili, belei Ceni, oduevljeni ilasovom knjigom Nova klasa, iako je ta knjiga bila
na crnoj listi Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.
Ceni belei i to da masoni "i sada prekrajaju, ne samo kartu Balkana, ve i kartu Evrope."
Ceni je dosledno zabeleio ovu svojevrsnu formu Gonjakovog "politikog testamenta", na neki
nain dajui neke odgovore na Titovu ulogu u domaoj, ali i svetskoj masoneriji.
Svi mi znamo da se veliki deo, kako domae, tako i svetske istorije odigrava u senci, daleko
od oiju onih koji nisu dovoljno upueni u stvarna dogaanja. Tako, tek nekoliko decenija posle
nekih dogaaja, postajemo svesni kako su se zaista odvijali, iako su bili tu, pored nas, neupuenih u
11
naine nastanka svetske istorije. O Titu i masonima u SFRJ, verovatno emo u budunosti saznati jo
mnoge okantne detalje. A verovatno emo jednom zasigurno i saznati da li je Marko zaista pao zbog
masona...
Br. B. R. 2
loa Nemanja na orjentu Ni
12
O regularnosti, priznavanju i jurisdikciji
I Uvod
S obzirom da u Srbiji danas postoje tri vrhovne masonske vlasti, Velika Nacionalna Loa
Srbije, Regularna Velika Loa Srbije i Veliki Orijent Srbije, neizbeno se namee pitanje koja je od
Obedijencija ona prava. Samo postojanje Regularne Velike Loe, profane i neobavetene navodi da
su preostale dve neregularne, a samim tim nisu ni masonske. U ovom sluaju regularnost
podrazumeva vlast Velike loe nad radionicama prva tri stepena, tj. nad plavim loama, pa je sinonim
regularna simboliki i ovde je prevashodno iskorien kako bi diskvalifikovao preostale
Obedijencije nakon pojave izme u srpskom slobodno-zidarskom pokretu. Dok je drugi pojam iz
naslova instrukcije manje-vie jasan i odnosi se na uspostavljanje bratskih odnosa izmeu pojedinih
velikih loa, poslednji termin- jusrisdikcija, takoe, unosi izvesne zabune. Cilj ove instrukcije je da
prui valjane odgovore na ova elementarna pitanja, kako samoj brai, tako i potencijalnim traiocima
za prijem u Bratstvo. Pa poimo redom.
II Koreni nerazumevanja
Od prvog javnog prikazivanja masona u javnosti daleke 1717. godine, kada je osnovana
Velika Loa (VL) Engleske, masonski pokret preiveo je dve Velike izme. Prva je bila sukob
izmeu Starih i Modernih masona u Engleskoj, okonana poetkom 19. veka tanije 1814. godine
ponovnim ujedinjenjem i stvaranjem Ujedinjene Velike Loe (UVL) Engleske. Od posebnog je
znaaja i druga Velika izma nastala 1877. godine, koja preko 60-tih godina prolog veka ima uticaj
na zbivanja u masoneriji i dan danas. Te godine, Veliki Orijent (VO) Francuske je ukinuo obavezu
loama pod svojom jurisdikcijom da rade u slavu Velikog Arhitekte Univerzuma, a od svojih lanova
nije traio da obavezno veruju u Vrhovno Bie, odnosno u Boga. Knjiga Svetog Zakona zamenjena
je Praznom knjigom, to je automatski omoguilo prijem ateista u Bratstvo. Ovaj potez VO
Francuske doveo je do ukidanja priznanja te Obedijencije od strane UVL Engleske zbog nepotovanja
Starih i Prihvaenih Pravila. Meutim, mnoge druge velike loe irom sveta, pre svega amerike,
nastavile su da odravaju bratske odnose sve do kraja I svetskog rata, to se sa aspekta dananjih
razmiljanja tumai kao elja da se podre braa iz te Obedijencije tokom Velikog Rata. Interesantno
je napomenuti da je do ukidanja meusobnog priznavanja dolazilo i ranije, naroito 1868. godine,
kada je VL Luizijane povukla priznanje VO Francuske, zato to je potonja priznala Vrhovni Savet
Starog i Prihvaenog kotkog Rituala Drave Luzijane. Naime, ta grupa je dozvoljavala inicijaciju
ljudi bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu i boju, to nije bio sluaj sa radionicama VL Luzijana.
Kao odgovor na promenu rituala VO Francuske, 7. novembra 1894. godine stvara se VL Francuske,
koju uskoro priznaju gotovo sve obedijencije u svetu. Posledica izme oko Velikog Arhitekte
Univerzuma je stvaranje i Velike Nacionalne Loe Francuske, nastale iz Loe Prijateljsko Sredite
(proistekle iz Preureenog kotskog Reda, koja se 1910. godine pridruila VO Francuske, pa ga je
napustila) i Engleske Regularne Loe 204 iz Bordoa. Tu Veliku Lou priznala je UVL Engleske 20.
novembra 1913. godine, dok VL Francuske nikada nije to uradila. Godine 1948. ta Obedijencija je
promenila ime u Veliku Nacionalnu Francusku Lou.
13
Za vreme II svetskog rata, u okupiranoj Francuskoj, nacistike vlasti su progonile slobodne
zidare ne vodei rauna o tome kojoj obedijenciji pripadaju. Mnogi masoni ostavili su svoje ivote u
koncentracionim logorima. Organizovane su antimasonske priredbe (sline onoj u Beogradu 1941.
godine).
Nakon rata, 1953. godine, VL Francuske zatraila je da sve njene radionice tokom radova na
oltaru ispred Stareine dre Bibliju, ''simbol najvie duhovnosti, i da ne pohaaju radove onih loa
koje to ne ine. S obzirom na prirodu rituala u VO Francuske, VL Francuske prekida sve odnose sa
tom Obedijencijom kao nezakonitom vlau 1959. godine. Meutim, iz pijeteta prema poginuloj i
stradaloj Brai iz VO Francuske tokom II svetskog rata, mnoga Braa iz VL Francuske se protive
prekidanju svih odnosa sa VO Francuske, to za posledicu ima sklapanje administrativne konvencije
izmeu tih Obedijencija 1964. godine, kojom se regulie meusobna razmena imena odbijenih
trailaca za prijem u Bratstvo. Protiv te razmene su malobrojni pojedinci koji naputaju VL
Francuske i prilaze VN Francuskoj Loi. UVL Engleske priznaje VN Francusku Lou, koja tada broji
oko 2000 lanova uglavnom engleza, a ukida priznanje VL Francuske (koja ima u tom trenutku oko
13000 do 15000 lanova), i vetom diplomatijom i izvetajima diskutabilnog sadraja ubeuje mnoge
druge Velike Loe da krenu njenim putem. Od tada, anglosaksonska i francuska masonerija nisu u
dobrim odnosima, mada postoji elja nekih amerikih loa da normalizuju odnose sa VL Francuske.
S obzirom da su UVL Engleske i VL Francuske nastavile da unose Svetlost u brojne Velike Loe
irom sveta, pitanja regularnosti, priznavanja i jurisdikcije postala su sve znaajnija, a svoja mesta
nala su i na ovim prostorima. Naime, u Veliku Nacionalnu Lou Srbije (VNLS) Svetlost je unela je
VL Francuske, u Regularnu Veliku Lou Srbije (RVLS) UVL Nemake (priznala je UVL Engleske),
dok nekoliko loa u Srbiji radi pod okriljem VO Francuske.
III Osnovne definicije
Kao to smo ve videli, neke amerike Velike loe priznavale su i uspostavljale bratske
odnose, ili su samo dozvoljavale uzajamne posete, sa VO Francuske skoro pola veka nakon Velike
izme koja se dogodila 1877. godine. to se tie VL Francuske, gotove sve amerike Velike Loe su
imale uspostavljene bratske odnose i uzajamna priznanja sa njom sve do 1965. godine, kada je
nastupio prekid odnosa i nezvanina podela na anglosaksonsko i francusko slobodno zidarstvo. To
neizbeno dovodi do postavljanja sledeih pitanja:
ta je regularno, u smislu zakonitog, a ta neregulano, u smislu nezakonitog slobodnog
zidarstva?
ta znai prikriveno (clandestine) slobodno zidarstvo i ko vri priznavanja Velikih Loa?
Odgovori na ta pitanja esto su protkani subjektivnim nastojanjima brae da Obedijenciju
kojoj pripadaju istaknu kao regularnu, a da druge oznae kao nezakonite. Pokuaemo da budemo to
objektivniji i zato polazimo od najrasprostranjenije definicije regularnosti.
Definicija 1: Regularna Loa je ona loa koja je legalno osnovana i koja odgovara
zakonima priznate Velike Loe.
S obzirom da je svaka Velika Loa priznata od neke druge Velike Loe, ovo znai da je svaka
Loa regularna jer se pridrava zakona priznate Velike Loe. To u velikoj meri stvara konfuziju
oko termina, pa iz tog razloga uvodimo novu definiciju.
Definicija 2: Regularnom se smatra ona Velika Loa koja potuje Stara i Prihvaena
Pravila (ancient landmarks), za koje kau da su nepromenljiva i da potiu iz prastarih vremena
(time-immemorial).
14
ta su to Stara i Prihvaena Pravila? Neke amerike loe ih imaju dvadesetak i vie. Neke
velike loe ih uopte nemaju ve se oslanjaju na usmeno predanje. Kae se da su nepromenljiva, a
ipak dolazi do razmatranja i usvajanja njihovih promena. Oigledno da ova definicija nije dobra,
poto regularnost neke Velike Loe zavisi od potovanja Starih Pravila koja nisu univerzalna.
Definicija 3: Velika Loa smatra se regularnom ukoliko:
sve njene radionice rade u slavu Velikog Arhitekte Univerzuma,
prilikom radova su Tri Velike Svetlosti postavljene na Oltar Loe: estar, Uglomer i Knjiga
Svetog Zakona (Biblija),
prima iskljuivo mukarce roene od slobodnih majki,
zahteva da njeni lanovi veruju u Boga.
Svetlost je uneta od strane, druge, Majke Velike loe.
ini se da je ta definicija najpotpunija, s obzirom da je odstupanje od nekih njenih delova
prouzrokovalo Veliku izmu 1877. godine. Iako stanovite VO Francuske ima uporite u
Andersonovoj konstituciji, verovanje u Boga bilo je od krucijalne vanosti u doba kada je slobodno-
zidarstvo progonjeno, radilo u tajnosti i bilo nepoznato javnosti. Poveriti ivot nekom ko ne veruje u
Boga, pa samim tim ne moe da da zakletvu da e uvati tajnu, nosilo je u sebi veliki rizik. Inae, u
samim Konstitucijama iz 1723. godine, Bogu i religiji je posveen samo jedan i to prvi lan Dunosti
Slobodnh Zidara, koga ovde citiramo u celosti:
1. O bogu i religiji
Zidar kao zidar duan je da potuje moralne zakone, i ako svoju vetinu dobro razume nee
biti ni glupi ateista, niti bezverni slobodoumnik. Ali, iako su se zidari u staro doba u raznim
zemljama morali pridravati one religije koja je u toj zemlji ili narodu vaila, danas smatramo da je
bolje obavezati ih samo na onu religiju u kojoj se svi ljudi slau, a svakom pojedincu ostaviti na
volju njegovo naroito ubeenje. Drugim reima: oni treba da budu dobri i iskreni ljudi, ljudi od
asti i potenja, ma kako njihove veroispovesti ili verska ubeenja bila razliita. Na ovaj nain
masonerija postaje centar ujedinjenja i sredstvo da ljude, koji bi inae trajno ostali jedan prema
drugom strani, povee u pravo prijateljstvo.
Pored pojmova regularnosti i neregularnosti, jo jedan termin se, ne tako retko, uje u
raspravama o zakonitostima rada velikih loa. To je clandestine to u bukvalnom prevodu znai
prikriveno.
Definicija 4: Za neku Veliku Lou kae se da je prikrivena (clandestine) ako ne poseduje
Povelju o osnivanju izdatu od strane Majke Velike Loe.
Dakle, Velika Loa moe da bude regularna u svom radu, ali ipak da sadri epitet
clandestine ukoliko nije valjano oformljena.
to se priznavanja tie, svaka Velika Loa samostalno odluuje koju e Veliku Lou da
prizna, a koju nee. Iz tog razloga, najprihvatljivije je rei da je Velika Loa priznata od odreene
Velike Loe u odreenom vremenu. Dodue, u SAD postoji Komisija o informacijama za
priznavanje, koja se svake godine sastaje i odluuje koje Velike Loe su prihvatljive za priznavanje
od strane Velikih Loa pod kapom anglosaksonske masonerije. Ve izvesno vreme jedna od goruih
tema je priznavanje VL Francuske od strane anglosaksonski orijentisanih velikih loa. Jedan od
razloga za nepriznavanje je, ve pomenuto, uspostavljanje razmene podataka ove Velike Loe i VO
Francuske, mada nigde u Pravilima za priznavanje ne stoji da jedna velika loa ne sme da bude u
komunikaiji sa drugom velikom loom koja nije priznata.
15
Pojam jurisdikcije je, takoe, veoma vaan pojam u slobodnom zidarstvu. Razlikujemo
eksluzivnu jurisdikciju i eksluzivnu teritorijalnu jurisdikciju.
Definicija 5: Eksluzivna jurisdikcija podrazumeva da Velika Loa mora da bude autonomna
i da ima iskljuivi autoritet nad svim svojim radionicama (loama).
Definicija 6: Eksluzivna teritorijalna jurisdikcija znai da sve Loe pod Velikom Loom su
lojalne iskljuivo samo toj Velikoj Loi.
Definisanje eksluzivne teritorijalne jurisdikcije uvodi samo dodatne nejasnoe i
nerazumevanje meu Braom. Komisija o informacijama za priznavanje taj pojam pokuava da
odredi na sledei nain: ako Velike Loe, a otuda i Loe koje ih ine, rade u prijateljstvu, i obe su
vredne priznavanja po svim drugim aspektima, ovo zajedniko zauzimanje teritorije drave ili njenog
politikog dela ne treba da spreava njihovo priznavanje.
Nesumnjivo je da to odreenje Komisije nije previe precizno, poto se u praksi mogu nai
brojni primeri njegovog krenja. Pre svega, tu se misli na sluaj priznavanja VN Francuske Loe od
strane amerikih loa u trenutku kada je VL Francuske ve bila od njih priznata, a nije imala bratske
odnose sa VN Francuskom Loom. Danas je obrnuti sluaj. Poto je 60-tih godina prolog veka dolo
do suspenzije i ukidanja priznanja VL Francuske od strane amerikih loa, za odlaganje ponovog
priznavanja VL Francuske upravo se koristi taj stav Komisije, iako je ona utvrdila da se ne postavlja
pitanje regularnosti obe Velike Loe u Francuskoj (VN Francuske Loe i VL Francuske), uprkos
alosnoj injenici o vezama VL sa VO Francuske. Oigledno, eksluzivna teritorijalna jusrisdikcija
vie ne znai da sve Loe na jednoj teritoriji treba da pripadaju samo jednoj Velikoj Loi.
IV Zakljuak
Nesporna je regularnost svih Velikih Loa koje su direktno ili indirektno osnovane i priznate
od strane UVL Engleske, koja preuzima ulogu Majke svih Majki Velikih Loa u anglosaksonskom
slobodnom zidarstvu. Takoe, niko dobronameran ne moe da tvrdi da Velike Loe koje pripadaju
francuskoj masoneriji, gde VL Francuske preuzima ulogu UVL Engleske, nisu regularne. Prema
tome, u Srbiji danas postoje dve zakonite, regularne masonske vlasti: VNLS i RVLS. Prva je
osnovana od strane VL Francuske, dok je u drugu Svetlost unela UVL Nemake. Sva pitanja o
regularnosti, neregularnosti, jurisdikciji postaju besmislena i koriste jedino nepotrebnom troenju
energije u beskonano dugim raspravama. Ono to je od stvarnog znaaja i vanosti jeste informacija
o tome koja je Velika Loa priznata od koje Velike Loe i kada.
Br. D. M. 3
loa Nemanja na orjentu Ni
Literatura
[1] Pol Nodon: Masoni, Plato, Zemun, 2000.
[2] P.M. Bessel: U.S. Recognition of French Grand Lodges in the 1900s, The Transactions
of the Scottish Rite Research Society, Vol. 5, pp 221-244, 1996.
[3] Dejms Anderson: Andersonove Konstitucije Slobodnih Zidara iz 1723. godine,
Uporedno izdanje, Gradis-Print, abac, 2006.