1

Naziv slike "Hod u svetlost" savreno se uklapa kao uvod za 4-ti broj "Sirijusa". Biti
slobodni zidar znai biti na neprekidnom putu prema svetlosti. Istovremeno, svetlost ka kojoj
hoda ovek sa slike, neodoljivo podsea na zvezdu Sirijus. Za trenutke dokolice, tokom vrelih
letnjih dana, nudimo vam par tekstova iz kojih moda saznate neto, a to do sada niste znali, o
Karaoru, "Ujedinjenim Velikim Loama Evrope" i Svetom Jovanu Krstitelju.
Sadraj:
Da li je Karaore bio mason? ................................................................................................ 2
Ujedinjene Velike Loe Evrope .............................................................................................. 5
Sveti Jovan Krstitelj - II deo................................................................................................... 8
2
Da li je Karaore bio mason?
U masonskoj literaturi sa kraja 19. i poetka 20. veka vodile su se rasprave o tome da li je
Karaore bio slobodni zidar. Veoma teko je dati decidiran odgovor na ovo pitanje jer, iako po-
stoje tvrdnje nekih autora da je vod bio bio primljen u bratstvo, do danas nisu pronaeni
dokumenti koji bi dokazali ili opovrgli njegovo lanstvo. Razmotriemo sada delove njegove
biografije i neke koincidencije koje dokazuju da je imao bliske veze sa masonima, ali ne pruaju
dovoljno dokaza da on ikada bio lan neke loe.
ore Petrovi Karaore, voa Prvog srpskog ustanka i utemeljitelj dinastije Karaor-
evia, rodio se u selu Vievac kod Rae Kragujevake, najverovatnije 14. novembra 1762. go-
dine.
Karaore potie iz siromane porodice. Njegov otac je zbog siromatva esto menjao
spahije i mesto boravka tako da je mladi ore imao priliku da upozna ljude iz cele umadije.
Kada je stasao, ore je poeo da radi kod imunih Srba i Turaka, pa se njegova materijalna si-
tuacija ubrzo znaajno popravila.
Krajem 1785.godine ore Petrovi se eni Jelenom Jovanovi. Prema nekim izvorima,
Jelenini roditelji su bili bogati seljaci koji nisu bili voljni da mu daju svoju ker, ali ju je ore
oteo i potom oenio. Neposredno posle venanja naputa Srbiju i navodi se da je tada predvodio
zbeg kojim je manja grupa njegovih seljana prela u Srem. Neposredan razlog za bekstvo, prema
Vuku Karadiu, bila je namera da sprei Turina, itluk-sahibiju u njegovim selu Zagorica kod
Topole, da ostvari tzv. pravo prve brane noi. Rado Ljui navodi da je Karaore zajedno sa
porodicom, proveo bar dve godine u Sremu, a pouzdano se zna da je u poetku bio umar u
manastiru Kruedol
1
. Poeo je da radi u Kruedolu u vreme kada je stareina manastira bio
arhimandrit Stefan Stratimirovi i sasvim je sigurno da je izmeu njih postojala komunikacija.
Kontakte sa Stratimiroviem odravao je sve do njegovog imenovanja za episkopa i odlaska u
Budim, a verovatno su nastavljeni posle izbora za mitropolita, i povratka u Sremske Karlovce,
1790. godine.
Ve sama injenica da su se Stratimirovi i Karaore poznavali, a kasnije postali i
prijatelji, odnosno da su se druili u duem vremenskom periodu, upuuj e na ideju da je vod bio
upoznat sa masonskim tajnama, odnosno da je mogao biti iniciran i pre nego to je, 1796. godine,
bila osnovana prva loa u Srbiji, loa Ali Ko. Do toga je moglo da doe u karlovakoj loi
Hrabrost ili petrovaradinskoj loi Potenje, naravno uz jemstvo ili bar podrku mitropolita
Stratimirovia. Ako je do inicijacije dolo, ona se odigrala posle 1790. godine, ali svakako pre
pre 6. juna 1795, kada je masonerija u Austrijskoj monarhiji stavljena van zakona.
Naime, krajem 1787. Karaorevo ime nalo se u frajkorskim spiskovima, a on je, kao
frajkor, uestvovao u akciji osvajanja Beograda, poetkom decembra 1787. godine. Beograd nije
osvojen zbog loe voene akcije austrijskih oficira. eta u kojoj je bio Karaore, uspela je da
ue u grad, ali su austrijske rene jedinice, sastavljene najveim delom od Srba, zbog guste magle
promaile gradske kapije. Karaore, kao i veina uesnika u prepadu, jedva su se spasli iz
Beograda, a on se odmah uputio u svoje selo Zagoricu. Meutim, ubrzo je morao da se skloni u
1
Prof. dr Rado Ljui:Vod Karaore 1-2, izdavai: Invest-Eksport, NIU Vojska i Deje novine, drugo, dopunjeno
izdanje - Beograd, 2000, (313 i 315 str.)
3
Srem, da bi, po objavljivanju austrijsko-turskog rata, kao frajkorac jo jednom preao Savu.
Uee Srba u ovom poslednjem ratu izmeu Austrije i Turske bilo je masovno, pa je poprimilo
obeleje ustanka. Srbi su bili iskljuivi uesnici Koine krajine, inili su glavninu frajkora,
mnogobrojne hajduke druine krstarile su Paalukom, a deo naroda sklonio se u zbegove. Skoro
celokupno stanovnitvo bilo je u pokretu, a Karaore je u vreme rata bio i frajkorac, i hajduk, i
zatitnik zbegova.
ore Petrovi Karaore, rad Uroa Kneevia 1852.
Sa Mihaljevievim frajkorom preao u Srbiju i uestvovao je u osvajanju abca, 27. aprila
1788. godine. Posle borbi za abac i poetnih arki oko Beograda, Mihaljeviev frajkor je, juna
1788. godine, osvojio Valjevo. Tada je Karaore napustio frajkorske jedinice, verovatno uz
doputenje oficira, i okupio hajduku druinu. Nemogue je tano utvrditi kada je sve Karaore
etovao samostalno, a kada u sastavu Mihaljevievog frajkora. Kad se od njega zahtevalo, on se
prikljuivao frajkoru, a kada je ovaj mirovao, on je, kao hajduk, nastavljao sukobe s Turcima.
Poznata je epizoda iz borbi za Beograd, u kojoj se istakao kao junak. Frajkorski komandant,
kapetan Radi, naao se u velikoj opasnosti i ivot mu je visio o koncu. Karaore mu je pritekao
u pomo i kako belei njegov poverljivi ovek i paenog, Gaja Panteli: ...ranjenog Radia
oslobodio poto je prethodno ubio etiri Turina. Ovim se delom on razglasi po svetu kao junak.
Kada se 1790. godine Austrijska vojska povukla, frajkorci, iz Srbije, masovno su
dezertirali, a do kraja godine rasputeni su dobrovoljaki odredi. Zatim je usledio period primirja,
do 4. avgusta 1791. godine, kada je sklopljen Svitovski mir, kojim je vraeno prethodno stanje, a
Srbi amnestirani.
Iz ovog rata Srbi su izvukli znaajne pouke, od kojih je najbitnija ona o nainu sticanja
slobode. Za Karaora je karakteristino da je ratujui kao frajkorac i etujui kao hajduk stekao
ratno iskustvo i pripremio se za voenje ustanka. U godinama na kraju 18. i poetku 19. veka
obiao je celu Srbiju, i upoznao mnogo ljudi u zemlji i u Austriji. Sasvim je sigurno da su se
njegova poznanstva i veze sa masonima tada proirile i ojaale. Krug prijatelja koji je tada stekao
ostao je njegovo okruenje i u vreme ustanka. A meu njima su bili masoni: Janko Kati, Petar
Iko, Stefan Stratimirovi, Aleksa Nenadovi, Jovan Jovanovi akabenta, Petar Novakovi
ardaklija i drugi.
Posle sklapanja mira u Svitovu Karaore se sa porodicom nastanio u Topoli, a politike
prilike u Beogradskom paaluku su se stabilizovale. Okanuo se hajduije, a novcem steenim u
4
ratu mogao je da kupi kuu i imanje. Radei ratarske poslove i trgujui stokom stekao je pristojan
imetak, sasvim dovoljan da mu osigura poloaj uobiajen za dobrog domaina u to vreme.
Istoriar Rado Ljui potvruje ove podatke, ali navodi da: ...preteruju oni koji tvrde da je
Karaore u vreme kad je Paalukom upravljao Hadi Mustafa-paa bio dobar domain i imuan
gazda
2
.
Njegov ivot za vezirovanja Hadi Mustafa-pae bio je ispunjen radom na imanju i
povremenim ueem u srpskim odredima. Krajem 18. veka severne provincije Turskog carstva
nale su se u tipinom graanskom ratu koji se vodio izmeu janiara i drugih turskih odmetnika i
Porte u Carigradu. Dobar primer koji oslikava karakter ovog rata su sukobi izmeu Hadi
Mustafa-pae i Osmana Pazvan-Oglua. Lokalno stanovnitvo, Srbi, Turci i Bugari bili su
rasporeeni u obema vojskama. Knjievnik i istoriar, Jovan Hadi, u delu Ustanak srpski pod
Karaorem kae da je Karaore bio predvodnik jednog odeljenja, odnosno buljubaa i da je
uestvovao u sukobima s Pazvan-Ogluovom vojskom kod Jagodine (1796), Poarevca i
Smedereva (1798). Meutim, nekima je smetala Karaoreva popularnost i ugled, tako da je
posle ubistva komandanta srpskih odreda, Stanka Arambaia i pesnika Rige od Fere, Karaore
stekao utisak da je on sada na redu. Posebno stoga jer je Hadi Mustafa paa bio vie meseci
otsutan iz Beograda i masonske linije nisu funkcionisale. Osetivi opasnost on se uvao i niti je
vie smeo ii ni u Beograd niti u drugu koju tursku varo sve do Mustaj-painog povratka u
Beograd
3
. Ovakav sled dogaaja posredno ukazuje, ako ne na pripadnost Karaora masonskom
bratstvu, ono na jake veze koje je on imao sa masonima iz Beogradske loe.
Vojislav M. Rosi, u tekstu o prvoj loi u Srbiji, izmeu ostalog pie: Karaore, voa
Prvog srpskog ustanka, je, sudei prema mnogim znacima, bio lan ove loe, i pod njenim
uticajem produio je rat protiv dahija i slomio ih
4
. Pored njega, vie masonskih autora, meu
kojima su neki priznati istoriari, potvruje odluujuu ulogu masona u Prvom srpskom ustanku
kao i Karaorevu pripadnost prvoj srpskoj masonskoj loi
5
.
A kada je Dositej Obradovi, 9. avgusta 1807. godine, preao u Beograd nosei sa sobom i
svoju biblioteku, Karaore mu je odmah poverio na vaspitanje svog sina Aleksu. Izvesno vreme,
Dositej i Aleksa stanovali su kod ruskog predstavnika u Beogradu, Rodofkina, koji je takoe, bio
mason.
Dositejev prosvetiteljski, ali i slobodnozidarski rad naroito se ispoljava u kolstvu.
Njegovim zalaganjem 1808. godine otvorena je Velika kola u Beogradu. Osvedoeno poverenje
Karaora prema Dositeju i Petru Novakoviu ardakliji, koji su: ...na voda umnogome uticali
u formulaciji ideje o nacionalnoj srpskoj dravi koja bi potom bila oslonac u oslobodilakoj borbi
u drugim krajevima u kojima ive Srbi
6
, neki autori, slobodni zidari, tumae, upravo time da su
sva trojica bili masoni.
I na kraju jo jedan detalj. Posle boja na Ivankovcu i velike pobede ustanika nad Hafiz
paom i njegovim odredima, Karaoru i Proti Matiji Nenadoviu estitku je poslao i Osman
Pazvanoglu
7
. Da li je u pitanju bila masonska solidarnost ili je vidinski pasvandija: ...bio
naravno neiskren i sa zadnjim namerama, kako navodi Rado Ljui, ko zna? estitka Karaoru
moe se tumaiti zadnjim namerama, jer je Pazvanogluu Porta bila najvei neprijatelj, ali estitka
proti Matiji verovatno je vezana za pripadnost istom diskretnom bratstvu. Ima mnogo indicija i
koincidencija koje ukazuju da je Karaore ipak bio mason, ali istorijski izvori koji bi dokazali
ovu tvrdnju, do danas nisu pronaeni. Ali, ako bismo se upitali, da li se na osnovu raspoloivih
injenica stie utisak da je Karaore bio mason, odgovor bi bio: da, bio je.
Br. D.. Mudrost Beograd
2
prof. dr Rado Ljui: Karaore istina i mit, Veernje novosti, feljton, 29. avgust 2003. godine.
3
Isti izvor
4
Balkan, br. 334 (1913. god.)
5
Dr Vojislav Kujundi, Sreta Stojkovi, dr Vladimir orovi i drugi.
6
Prof. dr Rado Ljui: Karaore istina i mit, Veernje novosti, feljton
7
Osman Pazvanoglu je bio mason, jedno kratko vreme i lan loe Ali Ko koja je radila u Beogradskoj tvravi od 1796.
do 1801. godine.
5
Ujedinjene Velike Loe Evrope
Ujedinjene Velike Loe Evrope osnovane su 18.juna 2000 godine u Parizu kada su povelju
o osnivanju potpisale tri Velike Loe: "La Grande Loge de France", "Grande Loge Traditionnelle
et Symbolique Opera" i "Velika Nacionalna Loa Srbije". Namera osnivaa bila je da formiraju
meunarodnu instituciju koja e okupiti sve one obedijencije koje po svim osnovnim masonskim
principima rade "regularno", ali iz razliitih razloga nisu priznate od strane anglosaksonskih
Velikih loa koje predvodi "United Grand Lodge of England". Regularnost jedne obedijencije je
prema usaglaenom stavu osnivaa definisana u uvodnom delu Osnivake Povelje i svodi se na
potovanje "Ancient Landmarks" i "Andersonove Konstitucije". Praktino to podrazumeva
verovanje u Boga koga simbolizuje Veliki Arhitekta Svemira, obavezna Knjiga Svetog zakona na
Oltaru Zakletve, zabrana rasprave o politikim i verskim pitanjima tokom radova u loi, lanstvo
iskljuivo sastavljeno od mukaraca i neprikosnovena uprava nad prva tri "simbolika" stepena.
Veliki broj obedijencija koje potuju ove osnovne principe a nije priznat od strane "United Grand
Lodge of England" nema priliku da na meunarodnom planu uspostavlja kontakte, unapreuje
bratske odnose i razmenjuje informacije sa sebi slinim obedijencijama. "Ujedinjene Velike Loe
Evrope" nude okvir koji treba da omogui ostvarivanje ovih elementarnih zahteva u
meunarodnoj saradnji svima onima koji nisu pristali na diktat i neprincipijalne uslove kojima
manipuliu Englezi.
"Ujedinjene Velike Loe Evrope" osnovane su kao konfederacija. To nije nikakva
nadnacionalna Velika Loa sa internim ogranima preko kojih bi sprovodila upravu nad
podreenim obedijencijama. Ovde se nikako ne radi o preslikanoj vertikalnoj subordinaciji koja
postoji izmeu jedne Velike Loe i njenih podreenih radionica. Ovde se zapravo radi o
institucionalizovanom zajednikom servisu. Najvii i istovremeno jedini organi konfederacije su:
predsednik, sekretar i blagajnik. Oni koordiniraju saradnju izmeu lanica u periodu izmeu dve
Generalne Skuptine. Generalna Skuptina Velikih Majstora svih lanica konfederacije je najvii
i najvaniji organ uprave. Skuptina se odrava jednom godinje i to uvek u nekoj drugoj zemlji,
pri emu je obedijencija iz te zemlje domain. Samo ime "Ujedinjene Velike Loe" a ne
"Ujedinjena Velika Loa" jasno ukazuje na razliku u pristupu i injenicu da se radi o jednoj
labavoj asocijaciji. Prihvaeni koncept je napravljen po ugledu na sline institucije koje ve
postoje u svetu. Takve institucije su, na primer: "Konferencija Velikih Majstora Severne
Amerike" ili "Svetska Konferencija Velikih Majstora".
Samo osnivanje "Ujedinjenih Velikih Loa Evrope" se odigralo na zatvaranju redovne
godinje Skuptine "La Grande Loge de France", 2000-te godine, ispred 22 delegata Velikih Loa
iz celog sveta. Ovi delegati bili su posmatrai i istovremeno svedoci osnivanja. I ovom prilikom
ispoljena je velika tolerantnost i demokratinost koju "La Grande Loge de France" oduvek
ispoljava na meunarodnom planu, tako da u trenutku osnivanja niko nije nagovaran niti
prisiljavan da pristupi konfederaciji. Iako je "La Grande Loge de France" poznata po privrenosti
"kotskom obredu drevnom i prihvaenom", to nije postavljeno kao uslov za ulazak u
konfederaciju. U osnivakoj povelji su navedeni i drugi obredi kao ravnopravni prilikom
sagledavanja kandidature za prijem u konfederaciju. Narednih godina, na sopstveni zahtev i po
6
proceduri koja je uvek ista za sve, broj lanica se poveao, tako da je 2008-e godine bilo ukupno
11 punopravnih lanica kanfederacije. Postupak prijema nove lanice poinje podnoenjem
zvaninog zahteva u pisanoj formi. Na redovnoj godinjoj Skuptini, Velikoj Loi koja je podnela
zahtev prvo se odobrava status kandidata. U tom statusu ona provodi najmanje godinu dana,
najee sve do naredne redovne Skuptine. Kao kandidat, ona je rado vien gost i biva po
pravilu pozivana na sve zajednike skupove, uiva sva prava kao punopravni lan konfederacije,
sem prava da odluuje prilikom glasanja. Prilikom odobravanja statusa kandidata i prilikom
prijema u punopravno lanstvo trai se saglasnost svih lanica. Ukoliko samo jedna od lanica
bude protiv, prijem se odbija ili u blaoj varijanti odlae. Po ovoj proceduri na Skuptini
konfederacije odranoj u Rimu ove godine, u punopravno lanstvo su primljene "United Grand
Lodge of Rusia" i "National Grand Lodge of Moldova", dok je status kandidata izglasan za
"Grande Lodge of Bulgaria" i jednoj Velikoj Loi iz Meksika.
Slika 1. Zatitni znak "Ujedinjenih Velikih Loa Evrope"
Na prvi pogled, posmatrau sa strane odmah upadne u oi injenica da su se pod imenom
"Ujedinjene Velike Loe Evrope" nale i Velike loe iz Maroka i Libana a najnovija vest je -
odobren status kandidata jednoj Velikoj Loi iz Meksika. Oigledno je da ove zemlje geografski
ne pripadaju Evropi. Ovo pitanje je postavljeno pred delegate i o njemu se diskutovalo i na
poslednjoj Generalnoj Skuptini u Rimu. Preovladao je stav da univerzalni karakter slobodnog
zidarstva i ciljevi konfederacije ne trpe ogranienja koja namee geografski poloaj. irina ideje i
iskreni motivi za jaanje konfederacije ne dozvoljavaju postojeim lanicama da zbog formalnih
granica izmeu kontinenata nekome ospore pravo da ue u konfederaciju. Jezgro i osnovna misija
konfederacije ostaju obedijencije i saradnja na tlu Evrope, ali su se sve lanice saglasile da se u
budunosti nastavi sa prihvatanjem u lanstvo i Velikih Loa koje geografski nisu u Evropi.
Osnivaka povelja to ne spreava a masonski principi to nalau i podravaju.
Meusobno poseivanje, razmena informacija, zajedniki projekti, istraivaki rad vezan
za prouavanje istorije masonerije i druge pogodnosti koje jedna ovakva organizacija prua
njenim lanicama potvrdili su ispravnost puta trasiranog prilikom osnivanja. Francuska, Srbija,
Portugalija, panija, Italija, Grka, Rumunija, Rusija, Moldavija, Bugarska, Kanarska Ostrva,
Maroko i Liban na ovaj nain su povezane vezama koje su uvek donosile samo dobro i
afirmaciju. Sve lanice konfederacije puno oekuju od novog predsednika koji je stupio na
dunost ove godine u Rimu. Alain Graesel, prethodni Veliki Majstor "La Grande Loge de
France", poznat je kao energian i sposoban lider. Izvesno je da e on modernizovati
administraciju konfederacije i institucionalizovati pojaanu saradnju izmeu lanica.
Istaknuto mesto koje u svemu ovome ima Velika Nacionalna Loa Srbije uvek je posebno
podvlaeno i apostrofirano od strane svih lanica. Sama injenica da je Velika Nacionalna Loa
Srbije jedan od tri osnivaa konfederacije, govori mnogo o masonima iz Srbije. Dugogodinja
tradicija, duboko ukorenjeno verovanje u ispravnost ideje kao i pokazano razumevanje za
univerzalni karakter slobodnog zidarstva, zasluni su za ugled koji Srbi uivaju u "Ujedinjenim
7
Velikim Loama Evrope". Jedna od najlepih stvari koja se moe desiti slobodnom zidaru iz
Srbije je da bude delegat na Skuptini konfederacije. Potovanje i panja svih uesnika daleko
prevazilaze sva oekivanja sa kojima se krene na put.
Slika 2. Veliki Majstori iz Rumunije, Moldavije, Francuske, Rusije i Srbije u Rimu.
Iskreno se nadamo da e sardnja izmeu bratskih obedijencija u budunosti doneti i mnoge
praktine koristi svima u Srbiji. Meusobne veze izmeu "dobrih ljudi na dobrom glasu"
neminovno donose pozitivne efekate drutvenoj zajednici. Svrha slobodnog zidarstva je
"gradnja", a svi zajedno nestrpljivo oekujemo da izgradimo bolju i bogatiju Srbiju. Veze sa
slobodnim zidarima iz inostranstva na tom putu mogu da budu samo od pomoi.
Jul 2010
Brat .V. Nemanja, Ni
8
SVETI JOVAN KRSTITELJ
II deo
... I NASTAVLJA SE
Prethodni deo prie o Sv. Jovanu Krstitelju, zavrili smo svima poznatom injenicom da su
24. juna 1717, pre skoro 300 godina, u Londonu, etiri slobodnozidarske Loe skinule sa sebe
veo tajnosti, sakupile se u Goose and Gridiron Ale-house, i osnovale Veliku Lou Engleske.
Ba na dan Sv. Jovana Krstitelja. Taj dan nije sluajno izabran za takav istorijski sastanak, jer su i
pre toga Loe obeleavale taj dan, a i posle tog dogaaja, obiaj praznovanja 24. juna rairio se i
meu Loama u celom svetu. Meutim, zato ba Sv.Jovan?
Jedno od moguih objanjenja je da je to zbog toga to je ba tog dana Sunce u godinjoj
kulminaciji. To je najdui dan, i tada ima najvie Svetlosti, kojoj svi Masoni u svojim ivotima
tee. Sakupljanje Masona na taj dan i slavljenje istog, simbolizuje na taj nain zajedniko
traenje Svetlosti.
S druge strane, Sv.Jovan Pretea je po Bibliji nagovetavao dolazak mesije, dolazak novog
doba, novog carstva, a to je i simbol tenji svih Masona ka novom uredjenju koje e doneti
blagostanje oveanstvu. Pri tome su Masoni i svojevrsne pretee novog doba i novog zemaljskog
carstva.
Ipak, kako Masonerija pripada svim nacijama, svim klasama i svim religijama, ne bi
smeli Sv.Jovana Krstitelja nikako da tretiramo suvie relligiozno, tj. iskljui vo sa hrianskog
stanovita, nego vie kao istorijsku linost. Takav pristup naem zatitniku moe se nai i u
delima vanreligijskih istraivaa kao to su Ernest Renan, Eduard ire ili Mak Sonije.
Da li je mogue Jovana Preteu izvui van hrianskih voda, i na taj nain pokazati njegov
nadreligiozni znaaj i samim tim objasniti visok stepen potovanja svih Masona prema njemu?
Hajde da ne posmatramo inicijalno hrianstvo na isti nain kako je shvaeno i prihvaeno danas,
jer su istorijski tokovi neizostavno uneli tokom vekova i neke promene. Pokuajmo da na to
realistiniji nain razmotrimo period njegovog nastanka, i ulogu dvojice tadanjih, moemo slo-
bodno rei verskih i politikih lidera, Jovana i Isusa u svetlu tadanjih istorijskih i drutvenih
prilika.
JEHOVA, ESENI, JOVAN, ISUS, MESIJA...
Meu narodima u Maloj Aziji, koji su bili pod vlau Rimljana, jedan narod se izdvajao
time to je sebe nazivao Narod Gospodnji. To je bio jevrejski narod. Postavlja se pitanje:
otkuda to? I kako je tek jevrejski narod uprkos mnogim patnjama, progonima, neprekidnim
borbama, dugotrajnom ropstvu, ipak uspeo da sauva neokrnjenu svoju veru, veru u Boga? A
kako to da su se Jevreji uporno klanjali samo JEDNOM Bogu - JEHOVI? Odgovor je jedno-
stavan, jer je upravo u tome tajna - vera u JEDNOG Boga.
Mojsije je uspeo da svom narodu usadi ideju oboavanja jednog Boga Jehove. Do tog
trenutka u svim ostalim delovima sveta na delu su bile iskljuivo mnogoboake religije i
politeizam. Monoteizam je bio nepoznat i predstavljao je neto potpuno novo i revolucionarno.
9
Jevreje, koji su do tada bili mnogoboci, preobratio je u ljude koji su stalno imali svest o
vrhovnom boanstvu, vrhovnom vladaru svemira. Mojsije je ve tada znao i shvatao, poznavajui
tajne starih Egipana, da e budui trijumf oveanstva zavisiti samo od trijumfa ove ideje.
Za vreme robovanja, siromatva i rastrojstva ovog naroda, ak i pod asirskom tiranijom,
ideja o Mesiji, izaslaniku Boga, onoga koji e obnoviti Carstvo Boije, i uspostaviti volju i nad-
mo jednog Boga, ve je duboko zaivela u narodu, i u svim umovima. Svi su oekivali sina
Bojeg, svejedno kakav on bio, kako se zvao, narod ga je oekivao i bio spreman da ga prizna za
svog vou.
U takvom trenutku potpuno nezavisno, u vihoru burnih dogadjaja u Judeji i Galileji,
pojavile su se dve linosti - Jovan Krstitelj i Isus Hristos.
U doba pre nove ere, u oblasti istono od danjanjeg Jerusalima u pasivnim i za ivot
tekom brdovitim oblastima, iveo je deo jevrejskog naroda poznat pod imenom ESENI. Osobeni
po skromnom nainu ivota, izmeu ostalog, bili su poznati i kao iscelitelji. Postojao je i tzv. red
Esena, a kako je zvanina profesija ovih ljudi bila da lee bolesti, verovatno odatle i njihov naziv
Eseni (gr. terapeuti). U stvari, ovo je bio red visoko prosveenih ljudi, pravih inicijanata, koji su
uz to tada bili i jedini pravi poznavaoci Kabale. Oni su bili uvari prave jevrejske tradicije, koja
je svoje poreklo vodila iz Egipta. Takodje, oni su svoju pripadnost i status u redu sticali pro-
laskom kroz stepene, svojevrsnom inicijacijom, i daljim uzdizanjima. Isus je takodje bio pripa-
dnik ovog reda.
Glavne doktrine reda Esena bile su: ljubav prema blinjem, skromnost, zabrana zakletve u
obinom ivotu, mrnja prema lai, verovanje u postojanje due i njenu besmrtnost. Oni su nego-
vali kult zajednikih obreda koji su poinjali i zavravali svojevrsnim molitvama. Svetkovine su
zavravali zajednikim obedom.
Sve vreme, do susreta sa Jovanom Krstiteljem, Isus je proveo je kod Esena. Medju Ese-
nima su bili i njegov otac i njegov brat. Isus je tokom rituala i boravka meu Esenima upoznao
stare tajne, shvatio znaaj svevremenskih doktrina i znaaj inicijacije-krtenja.
U to vreme, proneo se po celoj Palestini glas o izvesnom Jovanu, mladome proroku punom
religijske strasti. Jovan je bio iz svetenike porodice a zatim je otiao u pustinju gde je vodio
ivot najteeg isposnika. On je tvrdo verovao u siguran dolazak Mesije i zamiljao ga je, prema
judejskoj ideji, kao osvetnika i pravednika koji ce podii narod, prognati Rimljane, kazniti sve
krivce i sauesnike, a zatim ui trijumfalno u Jerusalim i utvrditi Boje carstvo, carstvo Izrailja,
iznad svih drugih naroda, u miru i pravdi.
Pozajmivi od Esena obiaj religioznog pranja i promenivi ga u zagnjurivanje, Jovan je
pronaao obred krtenja kao vidan simbol, kao neko javno izvrenje unutranjeg oienja. Ovaj
novi obred silno je uticao na inae raspaljivu matu jevrejskog naroda i privlaio sve vee mase.
udna i vrlo raznolika je bila gomila, koja se okupljala oko Proroka Jovana na reci Jordan, da
uje njegovu re i da se krsti.
Narod je Jovana smatrao za Proroka. Medjutim, mnogi su uobraavali da je on vaskrsnuli
Ilija, a neki ak i to da je Jovan sam Mesija! Ipak, on nije imao tih i takvih pretenzij a.
Svetenici, knjievnici i uen svet tog doba, prezirali su Jovana. Ali ga ipak nisu smeli
javno napadati, zbog njegove velike popularnosti koja je sve vie rasla. Obred krtenja bio je za
Jovana jedan ceremonijalni in, svojevrsna zamena za incijaciju esenskih posveenika. Ali obred
namenjen obinom svetu, kako bi pojaavao utisak i pripremao duhove za predstojei veliki
pokret. Jovan je u dolazak Mesije, nesumnjivo, najiskrenije verovao. Krtenje i kajanje za
uinjena nedela, sve je to bila forma ispatanja, sredstvo pripreme za budue dogadjaje, jer ja
vas krtavam samo vodom no onaj koji e doi za mnom, krstie vas ognjem.
Glas o smernom i skromnom, ali veoma popularnom Jovanu dospeo je do ISUSA, koji je u
to vreme ve propovedao u Galileji. Isus je poeleo da se vidi sa Jovanom i da se i sam podvrgne
javnom krtenju. Tako Isus napusti Galileju i ode sa svojom malom kolom ka Jovanu. Novodoli
Eseni, bez obzira to su in inicijacije ve proli, krstili su se kao i ostali svet.
Dva uitelja su imala mnogo zajednikih ideja i pogleda. Pri tome nisu shvatali jedan
drugog kao protivnike, ve su se utrkivali u uzajamnom potovanju. Ipak, mora se rei da je za
10
sve to vreme koje je proveo kraj Jovana, Isus njega priznavao za vieg. Sebe i svoj sopstveni
genije tek je bojaljivo razvijao, u Jovanovoj senci. I Isus je poeo da krtava na Jovanov nain,
a to su poeli da ine i Isusovi uenici. ak i kasnije, posle Jovanovog odvoenja u tamnicu Isus
je propovedao koritei u svojim besedama Jovanove rei i izraze.
Veliki skupovi oko Jovana Krstitelja postali su sumnjivi tadanjem vladaru Irodu Antipi.
On je poeo da se plai Proroka i njegove snage i uticaja u narodu. Irod Antipa je bio svestan toga
da je Jovan, a ne Isus, u tom trenutku bio harizmatini lider Jevreja, koji je u trenutku mogao da
ugrozi stabilnost njegove vladavine. Pored toga, imao je i linih razloga za mrnju prema Jovanu.
Rodoskrnavljeni brak Iroda Antipe sa bliskom sestrom Irodiadom, bila je stalna meta Jovanih
javnih kritika.
Stoga je Antipa naredio Jovanovo hapenje, ali ga zbog straha i bojaljivosti nije pogubio.
Irod se plaio javne pobune, zbog trenutne Jovanove popularnosti u narodu. S druge strane, za
vreme Jovanovog tamnovanja Antipa je uivao u razgovorima sa Prorokom, praktino uei od
njega. Pored toga, Prorokova predskazanja i najave skorog dolaska Mesije su bacala Antipu u
brige.
Jovan je iz tamnice pratio situaciju medju svojim uenicima, saznao o Isusovim uspesima i
popularnosti, kao i o tome da njegovo uenje nastavlja svoj ivot, bez obzira to je Prorok zatvo-
ren. Tada je uo i da se pria kako je predskazani MESIJA ve doao i prikazao se narodu, kroz
prisustvo u Isusu kroz isceljenja i ostala uda. Jovan je znao da je doao pravi trenutak za delo-
vanje.
Poslao je dvojicu uenika do Isusa u Galileju. Hteo je potvrdu ovih glasina i direktan
kontakt sa Isusom. Kako su uenici u Galileji umesto povuenosti, strogog posta i upornih
molitvi, a koje su odlikovale Jovanovo vostvo, zatekle radost, veselje i svetkovinu Isusa
Hristosa na vrhuncu slave i popularnosti, oni su doli do njega i pitali ga: Jesi li ti Onaj, koji
mora doi, ili treba da oekujemo drugoga?. Isus, naravno, kao vet politiar i lider, odgovori
neodreeno: Blago onima koji ne posumnjae u Mene.
I ovaj dijalog je, u stvari, sve od Jovanovog pokazivanja prstom na novog Mesiju.
Moda to nije ba onako kako je u Bibliji prikazano, ali bilo je dovoljno da Jovanova misija bude
nastavljena, i to jo uspenije, u reiji i izvedbi novog lidera Isusa Hristosa.
Jovan u vreme ovog dijaloga, najverovatnije, nije ni bio vie iv. Ubrzo je ubijen je od
strane zle Irodiade i njene erke.
IDEJA JE OSTALA...
Vest o Jovanovoj smrti dola je do Isusa, te se on iz predostronosti povukao sa sledbe-
nicima u pustinju. O Jovanu, on je uvek govorio sa divljenjem i velikim potovanjem, stalno
hvalei svog Preteu, i veliajui njegove zasluge. Isusovi uenici su bili odani i verni naelima
svog uitelja, pa je Jovanovo uenje postalo stalni kult u ranohrianskim, a i kasnij im poko-
ljenjima.
Iako je Jovan praktino linost koja je prethodila hrianstvu, zahvaljujui hrianskim
predanjima, njegova uloga i veliki znaaj ostala je sauvana tokom vekova. Takodje, jedino je u
hrianskom predanju on ostao ono to je zaista i bio - tuan propovednik, strog i prema sebi i
prema drugima, prorok koji najavljuje dolazak Carstva Bojeg, prorok koji budueg Mesiju nala-
zi, ui, vodi ka vrhuncu, ali koji naalost umire, pre nego to doivi sve to je prorekao.
Jovanova kola krtavanja, postojala je i ivela jo neko vreme, paralelno sa Isusovom,
kroz grupe njegovih sledbenika. ak i nekoliko godina posle smrti oba uitelja, jo uvek se
krtavalo i Jovanovim krtenjem. Vremenom, zbog malobrojnosti, ovaj pristup se ugasio, a
Hrianstvo je nadvladalo. Ipak, Jovan je zadrao poloaj velikog Uitelja, Isusovog pretee, a
ugled koji je zadobio odricanjem i svojim nainom ivota je neprolazan. Tako je i njegovo ime na
veoma visokom mestu po znaaju u hrianskoj crkvi.
I posle smrti Jovana i Isusa, ideja je ipak ostala. ta je moglo da doprinese tolikom uspehu
i ouvanju ideje? To je najverovatnije bila RTVA koju su i uitelj Jovan i najbolji uenik Isus
11
podneli. Obojica su, Jovan kroz odricanje i samospoznaju, a Isus kroz inicijaciju i steene stepene
u esenskom redu, bili upoznati sa misterioznim uenjem Kabale, koje kae da svaka rtva
uinjena za ideju, daje toj ideju jedinstveni snagu i ranije ili kasnije joj osigurava uspeh. Prorok
Jovan (uitelj) i Sin Boji Isus Hristos (izabrani uenik), svojom smru su dali besmrtnost svojim
idejama.
JOVAN IZNAD SVIH RELIGIJA
O jedinstvu, istom poreklu i postavkama svih religija ne treba troiti rei. O tome je ve
dosta napisano i reeno. Kako je to krenulo davno iz drevne Mesopotamije, preko dva Egi patska
carstva, Rimljana i Izraelaca, pa sve do hrianstva i ostalih dananjih religija, zakljuci i sve-
prisutne istine su uvek na kraju iste, samo ponekad razliite po formi. Ali, razliiti su i putevi
pomou kojih pojedinac do tih istina dolazi: uenjem, spoznajom, razmiljanjem ili kroz neki
proces inicijacije.
I Isus je kroz svoju inicijaciju u esenski red, a koji neodoljivo podsea na slobodno-zidar-
ski red, poeo svoje putovanje kao Istini i Svetlosti. Hrianstvom je te ideje proirio meu svo-
jim sledbenicima.
Ali Jovanova veliina je u tome to je uspeo da dodje do spoznaja i sveprisutnih Istina, kao
i da ih saoti svojim sledbenicima, pa i Isusu, iskljuivo samoodricanjem, samopregornim
isposnikim ivotom, praktino u direktnom kontaktu sa Velikim Arhitektom Univerzuma.
To je na zatitinik - Prorok, Pretea, Krstitelj Jovan. Slobodno zidarstvo nije religija, ono
je na viem stepenu od svih religija. Slobodno zidarstvo ne obeava ni nagrade ni kazne. Ono
trai od svih slobodnih zidara, da vole dobro radi dobroga, istinu radi istine, da trae Istinu i
Svetlost, kao i da se uvek rtvuju radi svoje ideje ili naela, kao to je to inio i Veliki Uitelj,
Veliki Majstor Starog Doba, Jovan Krstitelj.
Ni, na dan Sv.Jovana Krstitelja, 07. jula 2010
Br. B.R. Nemanja