1

Stigao je "Sirijus" broj 3. Tekstovi u njemu rezultat su rada slobodnih zidara iz VNLS, za
sada iz loa "Nemanja" i "Mudrost". Teme i sadraj su odabrani tako da zadovolje nekoliko
jednostavnih kriterijuma. Prvo i osnovno je da su odvojeni od obaveznih i redovnih tema koje se
obrauju tokom ritualnih radova u naim slobodnozidarskim radionicama. Aktivnost u "Sirijusu"
je dodatni i prekovremeni rad. Problematika koja se obraduje je specifina i naslanja se na
slobodnozidarske teme ali je zadrana distanca od obavezhih tema i aktivnosti vezanih za rad u
loi.
Druga odlika tekstova u "Sirijusu" je injenica da je svaki tekst rezultat individualne elje
da se sazna vie i nae odgovor na neko od pitanja za koja ne dobijamo odgovor iz prve ruke. U
traenju odgovora nekada se uloi toliko vremena i truda da bi bilo prava teta zadovoljstvo
saznanja ne podeliti sa ostalom braom. Tu se krije i osnovni motiv ekipe okupljene oko
"Sirijusa", a to je elja da ostaloj brai iz VNLS omogui da dou do interesantnih podataka i
saznaju vie. Tekstovi izraavaju individualni stav pojedinca a sami autori nemaju ozbiljnijih
pretenzija, niti umiljaju da rade na prilozima za enciklopediju ili da piu poglavlja udbenika.
Mnogo je vanije da se obelodani injenica da medu braom ima onih koji tee ka dodatnom
usavravaju i ne libe se da zavrnu rukave i istrauju.
Elem, ovo je ujedno i poziv svim zainteresovanim slobodnim zidarima iz VNLS da na
adresu info@mason.org.rs poalju tekst za koji smatraju da odgovara koncepciji "Sirijusa". Bie
nam veliko zadovoljstvo da takav tekst ukljuimo u neko od narednih izdanja, na veliku radost
svih onih koji budu itali "Sirijus" u budunosti.
Sadraj:
Petak Trinaesti (Pria o stradanju vitezova Templara) ................................................... 2
Formiranje Vrhovnog Saveta Srbije i Velike Loe Srbije .............................................. 9
kotski Red, Vrhovni Saveti, SAD i Francuska ........................................................... 12
2
PETAK TRINAESTI
(Pria o stradanju vitezova Templara)
Prvi vojni red, Red siromanih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatiji kao
Vitezovi Templari, osnovan je 1118. godine, u vreme Prvog krstakog rata sa ciljem da pomogne
novom Jerusalimskom kraljevstvu da se odbrani od napada muslimana i da osigura bezbednost
velikog broja hodoasnika iz Evrope koji su pohrlili ka Jerusalimu nakon njegovog osvajanja.
Red je osnovao Ig de Pejen, a ime Templari potie od imena njihovog istorijskog taba u
Omarovoj damiji na Brdu hrama u Jerusalimu, koju su oni preimenovali u Templum Domini. Na
jednom od njihovih peata, predstavljena je struktura za koju se veruje da prikazuje ovaj hram
sredinom 12. veka, i koja model po kome su napravljeni brojni templarski hramovi u Evropi, na
primer Crkva hrama u Londonu.
Omarova damija u Jerusalimu
Papa Inokentije II im je 1139.godine izdao papsku bulu prema kojoj Templari postaju
nezavisni od politikih i verskih vlasti. Pored toga papa im je dao i druge povlastice od kojih je
najvanija bila pravo da ubiraju porez u podrujima koja su bila pod njihovom kontrolom. Ova
privilegija omoguila im je sticanje znaajnog bogatstva, dobru organizaciju i brzi razvoj.
Templari su bili podeljeni na nekoliko razliitih bratstava:
vitezovi, opremljeni kao teka konjica;
orunici, opremljeni kao laka konjica (pripadnici niih klasa meu vitezovima);
farmeri, koji su upravljali vlasnitvom reda i
kapelani, koji su bili svetenici i zadovoljavali duhovne potrebe pripadnika reda.
3
U ovaj viteki red su, irom Europe, stupali sinovi plemia koji su esto, poput de Pejena,
darovali svoju imovinu organizaciji. Dok su mu lanovi bili siromani, red je posedovao brojna
imanja u Francuskoj, paniji, Engleskoj, Portugalu, Italiji, Nemakoj, Austriji i u Svetoj Zemlji.
uveni zadebljani crveni krst - La croix pattee na platovima Templara pojavio se 1146.godine.
Njihov politiki i kulturni uticaj u Evropi bio je veoma snaan. Na primer, zahvaljujui kontaktu
Templara sa muslimanskim istokom, Evropljani su se vratili starom rimskom obiaju brijanja
brade, dok je preko hiljadu arapskih rei ulo u evropske jezike.
Po prestanku Krstakih ratova, Templari se bave gradnjom zamkova i hramova, osnivaju
moderno bankarstvo, ukljuuju se u visoku diplomatiju i postaju snaga od meunarodnog znaaja.
Stiu ogromnu mo tako da su mogli da utiu na postavljanje i ruenje vladara. Naime,
bankarstvo i blago doneto sa Istoka inilo ih je veoma monim, pa su se esto kod ovog reda
zaduivali vadari evropskih zemalja: engleski kraljevi Jovan bez Zemlje i Edvard I (zaloio ak i
krunski nakit), Huan iz Navare, arl Anujski, Rober d Artoa, dok je Luj VII za finansijskog
savetnika imao Templara blagajnika riznice.
Templarski krst i grb Templara
Pruali su i druge finansijske usluge, kao to su trgovina menicama, izdavanje vrednosnih
pisama koja su se mogla unoviti bilo gde u Evropi, izdavanje zajmova i drugo. Kamata na
pozajmljenu sumu nije bila mala i kretala se od 11 do 15% to je izazivalo netrpeljivost dunika.
Templari su tako postali prvi menjai novca tog doba, a pariski templarski preceptorat je bio
sredite evropskih finansija. Verovatno je, ak, da je ek kakav mi danas poznajemo i koristimo
prviput u praksu uveo ovaj red. Jedan od vladara koji je od Templara pozajmljivao velike sume
novca bio je i francuski kralj Filip IV Lepi (Philippe le Bel).
Filip IV Lepi (12681314) kralj Francuske iz dinastije Kapeta.
4
tavie, poetkom 1306. godine njegovi dugovi su postali vrlo veliki i Filip je arko eleo
da se zauvek oslobodi Templara. Govorio je da su nadmeni i samovoljni, ali u osnovi sukoba bio
je novac.. Pored toga Templari su bili odlino uvebana vojna sila mnogo jaa i bolje,
organizovana od bilo koje koju bi on sam mogao da okupi. Bili su vrsto utvreni irom
Francuske, a do tog vremena je ak i njihova odanost papi bila samo nominalna. Filip nije imao
nikakvu vlast nad redom. tavie dugovao mu je veliki novac. Bio je ponien kada je, beei pred
pobunjenom parikom ruljom, bio prinuen da kukaviki potrai zaklon u Templarskom pariskom
preceptoratu. Osim toga polakomio se i na ogromno templarsko bogatstvo koje je, za vreme
boravka na njihovom imanju, imao prilike da vidi. A kada se prijavio da pristupi redu kao
iskuenik, doiveo je uvredu da bude oholo odbijen. Odbijeni molioci esto postaju opasni
neprijatelji svakog diskretnog bratstva. Ove injenice su zajedno sa uznemiravajuim glasinama
da Templari ele da osnuju svoju nezavisnu dravu u njegovom sopstvenom dvoritu bile
dovoljne da pokrenu kralja u akciju. Naravno nedostajao je povod, a jeres je u to vreme bila ba
zgodan izgovor.
Filip je prvo morao da osigura saradnju pape kome su, bar teoretski, Templari dugovali
vernost i pokornost. U periodu od 1303. do 1305. godine, francuski kralj i njegovi ministri su
izveli otmicu, a potom ubili papu, Bonifacija VII, a sasvim je mogue da su otrovali sledeeg,
Benedikta XI. Potom je, 1305. godine, Filip uspeo da osigura izbor svog kandidata, nadbiskupa
Bordoa, na upranjeni papski presto, a novi prvosvetenik uzeo je ime Kliment V.
Papa Kliment V
Novi papa nije mogao da se otme Filipovom uticaju i da odbije kraljeve zahteve. A ti
zahtevi su ukljuivali potpuno unitenje vitezova Templara. Stoga je Filip vrlo paljivo smiljao
svoje poteze. Napravljen je spisak optubi, delom od kraljevih uhoda koje su se ubacile u red, a
delom iz dobrovoljnog priznanja jednog, navodno odbeglog, Templara. Naoruan ovim
materijalima, Filip je konano mogao da deluje, a kada je izveo napad, uinio je to iznenada,
brzo, delotvorno i smrtonosno.U tajnoj operaciji, dostojnoj Hitlerovog Gestapoa, kralj je poslao
zapeaena tajna nareenja svojim poverljivim ljudima irom zemlje. Ova nareenja morala su
biti otvorena istovremeno i smesta izvrena. Rano u zoru, u petak, 13. oktobra 1307. godine,
trebalo je da kraljevi ljudi pohvataju i zatvore sve Templare u Francuskoj, da njihovi preceptorati
budu stavljeni pod kraljevski peat a njihova dobra zaplenjena. Pa, iako moe izgledati da je
svrha Filipovog iznenaenja bila postignuta, glavni cilj, ogoromno bogatstvo reda, mu je
izmakao. Ono nikada nije pronaeno i sudbina uvenog blaga Templara je ostala tajna. Neizvesno
je, u stvari, da li je Filipov iznenadan napad na red bio onoliko neoekivan koliko su on, i neki
kasniji istoriari, verovali. Postoje znaajna svedoanstva koja ukazuju na to da su Templari
unapred primili neku vrstu upozorenja. Kratko vreme pre hapenja, na primer, veliki majstor,
ak de Mole (Jacques de Molay) sakupio je mnoge knjige i postojee pravilnike reda i dao da se
spale. Zabeleeno je da je glavni rizniar reda rekao jednom vitezu, koji je u to vreme eleo da se
povue iz reda, da je izuzetno razborit jer je propast bliska. Zvanino obavetenje koje je
5
naglaavalo da, nikakvi podaci koji se tiu obiaja i rituala reda ne smeju biti obznanjeni,
kruilo je svim francuskim preceptoratima.
U svakom sluaju, bez obzira na to jesu li Templari bili unapred upozoreni ili su sami
zakljuili ta se sprema, sigurno je da su izvesne predostronosti bile preduzete. Kao prvo, izgleda
da su se vitezovi koji su bili pohvatani predavali bez otpora, kao da im je nareeno da tako postupe.
Nigde nema nikakvih zapisa o aktivnom otporu reda kraljevim agentima irom Francuske. Zatim,
postoje ubedljivi dokazi o nekoj vrsti organizovanog bekstva koje je preduzela odreena grupa
vitezova, koji su svi do jednoga bili povezani sa glavnim rizniarem reda. Stoga, nije iznenaujue
da je blago Templara, zajedno sa skoro svim dokumentima i zapisima, moglo nestati. Mnoge
postojee, ali nedokazane prie i legende govore da je blago prokrijumareno nou iz Pariskog
preceptorata, kratko vreme pre hapenja. Prema ovim legendama, ono je konjskim kolima preneto
do Atlanske obale, u pomorsku bazu reda, La Roel (La Rochelle) i utovareno u osamnaest galija
za koje se vie nije ulo. Bila ovo istina ili ne, templarska flota je izbegla kraljevim kandama i ne
postoji zapis o zarobljavanju ijednog broda koji je pripadao redu. Naprotiv, ti brodovi su, kako
izgleda, otplovili u kotsku zajedno sa svime to su nosili sa sobom.
Vitezovi Templari
Pohapenim Templarima se u Francuskoj sudilo, a mnogi su bili i mueni. Od njih su
izvuena udnovata priznanja, a podignute jo udnije optunice. Strane glasine su poele da krue
zemljom. Po reima svedoka na suenjima, Templari su, navodno, oboavali demona po imenu
Bafomet (Baphomet) i u svojim tajnim ritualima niice su padali pred njegovom bradatom glavom
koja im je govorila, i obdarila ih okultnim moima. Tobonji svedoci ovih ceremonija nisu nikada
vie bili vieni. A bilo je i drugih, jo neodreenijih optubi: za ubistva dece, za poduavanje ena
o nainu pobaaja, za besramne poljupce i zavoenje iskuenika, za homoseksualnost, itd. Od svih
optubi podignutih protiv ovih Hristovih vojnika koji su se za Hrista borili i polagali svoje ivote,
jedna se izdvaja kao najudovinija i zaista neverovatna. Bili su optueni za obredno poricanje
Hrista i za odbacivanje, gaenje i pljuvanje po krstu. Time je sudbina pohapenih Templara, bila
konano zapeaena. Filip ih je progonio divljaki i nemilosrdno. Mnogi su bili spaljeni, a jo je
vie onih koji su zatvoreni i mueni. Kralj je, istovremeno, nastavljao da preti papi, zahtevajui
6
sve otrije mere protiv reda. Odolevajui neko vreme, Papa je najzad, 22. marta 1312. godine,
popustio (bula Vox in Escelso) i vitezovi Templari su bili zvanino rasputeni, a da nikad nije bila
izreena konana presuda o njihovoj krivici ili nevinosti. Pod Filipovom vlau suenja, ispitivanja
i istraivanja nastavljena su jo dve godine.
Spaljivanje Templara u Parizu
Najzad, 18. marta 1314, po nareenju Filipa IV Lepog, ak de Mole, veliki majstor, i
ofroa de arne (Geoffroi de Charnay), preceptor Normandije, bili su spaljeni na lomai tihom
vatrom. Njihovim pogubljenjem, Templari prividno nestaju sa istorijske pozornice. Ali uistinu,
red nije prestao da postoji i o njima e se kasnije mnogo toga uti.
ak de Mole
7
Filip je pokuao da utie na svetenstvo da i dalje proganjaju Templare zbog jeresi,
nadajui se da nijedan Templar, nigde u hrianskom svetu, nee biti poteen. Kraljeva revnost
je u tom pogledu bila zaista iznenaujua. ovek bi moda mogao razumeti njegovu elju da se
oslobodi prisustva reda u sopstvenoj zemlji, ali je manje jasno zato je bio toliko odluan u
pokuaju da se Templari unite svuda u svetu. On sam svakako nije bio uzor vrlina; a teko je
zamisliti da bi monarh koji je pripremio smrt dvojice papa bio iskreno uznemiren zbog povreda
vere. Da li se Filip, jednostavno, plaio osvete ako bi red ostao netaknut izvan Francuske i li je
neto drugo bilo po sredi teko je rei.
Spaljivanje aka de Molea (autor Karlos Fonseka)
U svakom sluaju, njegov pokuaj da ukloni templare izvan Francuske, sve u svemu, nije
bio uspean. tavie, Filipov zet, kralj Edvard II Engleski (Edward II of England) se, na primer,
isprva pridruio odbrani reda. Najzad je, pod zdruenim pritiskom pape i francuskog kralja,
popustio njihovim zahtevima, ali samo delimino i mlako. Veina Templara koji su se iz kotske
preselili u Englesku izbegla je progon i samo mali broj je uhapen. Meutim, osude su bile veoma
blage, ponekad ne vie od nekoliko godina pokajanja u opatijama i manastirima gde su iveli u
udobnim uslovima. Njihovi posedi su, kasnije, povereni vitezovima hospitalcima svetoga Jovana
(Knights Hospitaler of Saint John), ali su oni sami bili poteeni opakog progona koje je snalo
njihovu sabrau u Francuskoj.
Uklanjanje Templara je u drugim zemljama ilo jo tee. kotska je, na primer, u to vreme
bila u ratu sa Engleskom, a ratna pometnja je ostavljala malo prilika za primenu zakonskih mera.
Papske bule kojima se red rasputa nisu, otuda, nikada obznanjene u kotskoj pa, prema tome,
red u toj zemlji nikada nije bio zvanino rasputen. Mnogi francuski Templari nali su pribeite
u kotskoj, a njihove ete borile su se na strani Roberta Brusa (Robert Bruce) u bici kod
Benokberna (Battle of Bannockburn) 1314. godine. Po predanju, a postoje dokazi koji ga
potkrepljuju, templarski red se u kotskoj odrao kao celovita snaga jo puna etiri veka
8
U Loreni (Lorraine), koja je u to doba bila deo Nemake, a ne Francuske, Templare je
podravao vojvoda te kneevine. Samo mali broj je bio optuen, a potom su sledile oslobaajue
presude. Veina je, izgleda, posluala svog preceptora koji ih je, kako se smatra, savetovao da
obriju brade, navuku svetovnu odeu i da se stope sa mesnim stanovnitvom. O dalloj istoriji
Templara i njihovoj ulozi u osnivanju modernog (spekulativnog) slobodnog zidarstva, drugi put.
Ali da se osvrnemo sa nekoliko rei na petak 13. i dananje simbolino znaenje ovog
datuma.
I danas sujeverni ljudi preporuuju: ne prolazite ispod merdevina, pazite da ne razbijete
ogledalo, ne dozvolite da vam crna maka pree put, pomerate se s mesta i slino. A u petak 13-
og. nipoto ne izlazite iz kue. Smatra se da je petak, kad pada trinaestog dana u mesecu,
nesrean dan za sve ljude osim za one koji su roeni ba u petak. Danas se pominje mnogo detalja
od kojih potie verovanje da je petak nesrean dan. Jedno od njih je da je Eva ponudila jabuku
Adamu ba u petak, drugo da je u petak zapoeo Veliki potop, zatim da je gradnja Vavilonske
kule prekinuta u petak, pa da je Isus Hristos razapet u petak (a na tajnoj veeri je bilo 13 ljudi), i
tako dalje. Medjutim sve ove prie su plod mate i nisu tane. Pravi razlog zbog koga se Petak
13, pominje kao nesrean dan je upravo dogaaj opisan u ovom tekstu progon Templara, koji je
poeo u petak, 13. dana u mesecu oktobru 1307. godine.
Brat D. .
Mudrost Beograd
9
FORMIRANJE VRHOVNOG SAVETA SRBIJE
I VELIKE LOE SRBIJE
Istorija Slobodnog Zidarstva na na prostoru Srbije datira jo od kraja 18. veka i vrsto je
povezana sa buenjem srpskog naionalnog bia, borbom za samostalnost i opti drutveni i
ekonomski napredak. Zato je posebno interesantna pria kako je dolo do stvaranja Vrhovnog
Saveta i Velike Loe Srbije.
Poetkom dvadesetog veka u Beogradu su radile tri Loe - "Pobratim", "Ujedinjenje" i
"umadija", a neto kasnije je probuena Loa "Sloga, Rad i Postojanstvo". Za to vreme u Niu je
radila Loa ''Nemanja''. One nisu radile pod zatitom istih Velikih Loa, ali su odravale
odreene neformalne kontakte.
Presudan korak ka potpunom osamostaljivanju Slobodnih zidara u Srbiji i stvaranju Velike
Loe, predstavljalo je antisrpsko dranje Simbolike Velike Loe Ugarske tokom takozvane
aneksione krize, pod ijom zatitom su radile Loe ''Pobratim'' i ''Nemanja''. Austro - Ugarska
monarhija je jo od 1906. kovala planove za prisajedinjenje Bosne i Hercegovine. U takvoj
situaciji i srpski Masoni su bili poneseni nacionalnim idealima i zatraili pomo od Simbolike
Velike Loe Ugarske, ali ona je odbijena sa obrazloenjem da je re o politikom pitanju i da je
meanje u njega protivno Masonskim naelima. Reakcija na takav stav ugarske Velike Loe bili
su zakljuci Loe "Pobratim" doneti na radu od 10. oktobra 1908. godine. Ti zakljuci su svedeni
u pet taaka i odnosili su se na zahtev Loe "Pobratim" da napusti zatitu Simbolike Velike Loe
Ugarske, da se proglasi za nezavisnu Slobodnozidarsku radionicu u Srbiji, da se o tome obaveste
sve velike Masonske Institucije u svetu, da radionica radi samostalno i neposredno, kao i da se
stupi u kontakt sa nezavisnim Loama u Nemakoj i ostvari direktna saradnja sa njima.
Takav radikalan raskid sa Simbolikom Velikom Loom Ugarske bio je i povoljno tlo za
formiranje Loe "Ujedinjenje", koja je 1909. godine formirana pod zatitom Velikog Orijenta
Francuske. Loa "Pobratim" pruala je punu podrku radu nove radionice. Posebno je intersantno
da je upravo iz te Loe vei broj lanova, u svojstvu civila, pristupilo organizaciji "Ujedinjenje ili
smrt", poznatijoj kao "Crna ruka". Uloga te organizacije u dogaajima s poetka XX. veka bila je
veoma znaajna za sva deavanja vezana za istoriju Srpskog naroda. Njen osniva i ideoloki
voa je bio pukovnik Dragutin Dimitrijevi Apis. Iako nema pouzdanih dokaza da je on bio lan
neke Slobodnozidarske radionice, nemaka obavetajna sluba se trudila sve do kraja Drugog
svetskog rata da dokae njegovu Masonsku pripadnost, ali nikada nije potvrena njegova veza sa
Masonerijom.
Loa "Pobratim" bila je majka Loa i za Lou "umadija" koja je osnovana aprila i
sveano osveena 7. jula 1910. godine. Bez obzira na to to je "Pobratim" bio jedina radionica
nepokrivena zatitom neke Velike Loe i to je proglaena samostalnom radionicom uz podrku
Velike Loe Rumunije, zajedniki rad, planiranje aktivnosti i saradnja te dve Loe pokazivale su
specifian pristup srpskih Masona u odnosu na slobodne zidare i burne ekonomsko politike
prilike u svetu tokom godina s poetka veka.
Odmah posle odluka i odvajanja od zatite Velike Loe Ugarske, Braa okupljena u
"Pobratimu" preduzela su konkretne korake da dobiju pravo na samostalan rad. U tom cilju, pod
zatitom Velike Loe Rumunije, 1909. godine osniva se Kapitol (radionica na stepenima od 15 do
18 kotskog Obreda Drevnog i Prihvaenog) koje su pojedini lanovi "Pobratima" dobili od
Vrhovnog Saveta Rumunije. S obzirom na to da je Kapitol formiran marta, a da je mesec dana pre
toga formirana Loa "Ujedinjenje", oigledno je da su srpski Masoni teili potpunom
osamostaljivanju i da su bili prvrrni jovanovskom tipu masonskih loa i formiranju nezavisne
10
Velike Loe Srbije. Taj cilj su eleli da ostvare preko uspostavljanja institucija i organa u okviru
kotskog obreda, pri emu je za formiranje Velike Loe neophodan uslov da na prostoru koji ova
Velika Loa pokriva rade najmanje tri radionice.
Iako je to bilo vreme neposredno pred balkanske ratove, zanimljivo je da je osim
Vrhovnog Saveta Rumunije, pomo u konanom osamostaljivanju Masona u Srbiji nudio i Veliki
Orijent Turske 1910. godine. Meutim, poetkom 1911. godine Slobodni zidari Srbije se odluuju
da Velika Masonska vlast koja e obezbediti konanu samostalnost bude Vrhovni Savet Grke.
Za formiranje Vrhovnog Saveta bile su pripravne tri Loe - "Pobratim", "Ujedinjenje" i
"umadija", a postojala je i vrsta veza sa Loom "Ujedinjenje" koja i dalje radi pod zatitom
Velikog Orijenta Francuske. Takva situacija potakla je srpske Masone da ponovo oive rad,
odnosno da probude Lou "Sloga, Rad i Postojanstvo". To je i uinjeno sredinom februara 1912.
godine uz potpunu saglasnost Velikog Orijenta Italije pod ijom zatitom je Loa i osnovana
1883. godine.
Prema istraivnju Zorana Nenezia koje je predstavio u knjizi ''MASONI U
JUGOSLAVIJI 1764-1999'', Vrhovni Savet Grcke uvaio je molbu slobodnih zidara iz Kraljevine
Srbije i na svojoj sednici od 11. septembra 1911. godine doneo je odluku o formiranju samostalne
Velike Loe (od prvog do treceg stepena) i Vrhovnog Saveta Srbije (od cetvrtog do trideset i
treeg stepena).
Tako se i dolo do situacije da se tokom maja meseca 1912. godine odre u tri dana tri
sveana rada (simboliki 3x3) koja su bitno odredila budunost Slobodnog Zidarstva u Srbiji.
Dolo je do interesantne situacije da je prvo formiran Vrhovni Savet, a nakon toga i Velika Loa
Srbije.
Najpre je 9. maja 1912. godine specijalni delegat Vrhovnog saveta Grke, Brat Cefalas,
snagom svoje Masonske vlasti uzdigao na 33
O
ora Vajferta, Svetomira Nikolajevia, Jovana
Aleksijevia, Milutina Periia, Dimitrija Jankovia, Petra repalovia, Manojla Klidisa, Petra
Paia, Dimitrija Mijalkovia i Pavla Horstiga. Istog dana na zajednikom radu Loa "Pobratim"
i "umadija", doneta je odluka da "Pobratim" koji je do tada radio kao nezavisna radionica od
tada radi pod zatitom Vrhovnog Saveta Srbije, a da Loa "umadija" zatrai samostalnost od
uticaja Velike Loe Hamburga i stavi se pod zatitu srpskog Vrhovnog Saveta. Sledeeg dana, na
drugoj sveanoj sednici novoformiranog Vrhovnog Saveta, proitan je grki patent o formiranju
Vrhovnog Saveta Srbije i izabran je ore Vajfert za Suverenog Grand Komandera Vrhovnog
Saveta i Velikog Majstora Velike Loe. Na treem sveanom radu odranom 11. maja izabrani su
i ostali Veliki Oficiri.
Konano priznanje nezavisnosti srpskih Masona koji su odluili da rade po Drevnom i
Prihvaenom kotskom Obredu usledilo je na Internacionalnoj konferenciji Vrhovnih Saveta
kotskog Reda, odranoj sredinom oktobra 1912. u Vaingtonu, iji je domain bio Vrhovni
Savet June Jurisdikcije SAD. Do tog trenutka, sve Loe u Srbiji, osim Loe "Ujedinjenje", koja
je i dalje bila pod zatitom Velikog Orijenta Francuske, radile su pod zatitom Vrhovnog Saveta
Srbije.
Taj istorijski dogaaj koji je bitno opredelio razvoj Masonerije u Srbiji detaljno je opisan u
zvaninom mesenom asopisu srpskih Slobodnih Zidara ''Neimar'' u prvom trobroju koji je
objavljeni za period od januara do marta 1914. godine.
Interancionalna Konferencija je poela sa svojim radom 7. oktobra 1912. godine, svega pet
meseci od formiranja Vrhovnog Saveta Srbije. Pored domaina June Jurisdikcije SAD, na
konferenciji su bili prisutni i Vrhovni Saveti: Severne Jurisdikcije SAD, Kanade, Francuske,
vajcarske, Italije, Meksika, Kube, Argentine, Belgije, Brazila, Gvatemale, ilea, Kolumbije,
Dominikanske Republike, Egipta Grke, Paragvaja, Perua, Portugalije, panije, Turske,
Urugvaja, Venecuele, Ekvadora ...
Na toj konferenciji na predstavnik Brat M. D. (pretpostavljam da se iza ovih inicijala krije
ime Dimitrija Mijalkovia 33
O
) predao je akta koja se odnose na osnivanje Vrhovnog saveta
Srbije i na dotadanja priznanja od strane pojedinih Vrhovnih Saveta. Naknadno je morao da
odgovori na pitanja koja su se odnosila na to koliko Loa radi pod Srpskim Vrhovnim Savetom,
11
koliko ima masona u tim Loama, od kada postoje pojedine Loe, ime se bave na svojim
radovima, ima li mesta politikim pitanjima, koliko stanovnika ima u Srbiji, u kojim gradovima
rade Loe...
Drugog dana poela je sednica bez prisustva naeg predstavnika. Nakon usvajanja odluke
o saglasnosti sa osnivanjem Vrhovnog Saveta Srbije, ime je formalno priznato njeno postojanje,
na delegat je uveden na Konferenciju u svojstvu punopravnog lana. To je izvrio delegat grke
Brat Aleksandropulos drei naeg predstavnika za ruku. Time je i simbolino prikazana bratska
ljubav grkog Vrhovnog Saveta koji je svojom Masonskom vlau formirao Vrhovni Savet
Srbije. Podseam da je to bio period kada su na Balkanu etiri drave, Srbija, Grka, Bugarska i
Crna Gora sklopile vojni savez s ciljem borbe protiv Otomanskog carstva i konanog oslobaanja
svojih teritorija od vekovnog ropstva. To je jo jedan pokazatelj koliko je razvoj Masonerije bio
proet sa istorijskim deavanjima na tom prostoru.
Vrhovni Savet Srbije je bio priznat na toj Konferenciji od 24 Vrhovna Saveta irom sveta,
dakle od svih tada postojeih osim od tri vrhovna Saveta Velike Britanije koji nisu bili zastupljeni
na Konferenciji i nisu uzeli uee na tom skupu. Time je i definitivno zavren rad oko osnivanja
Vrhovnog Saveta Srbije, rad koji je (kasnije) doneo koristi Srpskoj masoneriji i Srpskom narodu.
Brat V. K.
Loa Nemanja Ni
12
kotski Red, Vrhovni Saveti, SAD i Francuska
"kotski obred drevni i prihvaeni" predstavlja sloeni sistem rituala od 1 do 33 stepena.
Ovakav kakvog ga danas znamo nije nastao odjednom, naprotiv, kroz istoriju koja traje dugi niz
godina, rituali su se brusli i doraivali. esto su dopisivani a ponekad i brisani stepeni i
dopunjavana pria vezana za svaki pojedinani stepen. Paralelno sa doterivanjem rituala odvijali
su se procesi tokom kojih su stvarane ali i nestajale institucije sa zadatkom da vode rauna o
ouvanju rituala i istovremeno budu okvir slobodnozidarskog organizovanja.
Pokuaemo da ukratko ispriamo priu o kotskom Redu i Vrhovnim Savetima u
Severnoj Americi i Francuskoj a zatim i da kratko pomenemo prirodu sloenih odnosa koji
vladaju meu njima. Ma koliko pokuavali da skratimo i pojednostavimo istorijski aspekt, ipak se
mora pomenuti par dogaaja i nekoliko kljunih godina koje su bile raskrsnice na putu nastajanja
kako samog rituala tako i masonskih tela vezanih za njega.
kotski obred, kotski Red i Vrhovni Saveti
Jo su daleke 1728-e godine zahvaljujui vitezu Endrju Majkl Remziju opisana tri dodatna
stepena kao nadogradnja na postojee. Smatra da su vii stepeni prvi put zvanino uspostavljeni
1747-e a zatim dopunjeni 1755-e godine. Tada su kroz odluke donete od strane Velike Loe
Francuske (osnovane 1728-e zahvaljujui vojvodi od Vortona), definisana posebna prava i
dunosti "Masona-kota". Sledea vana godina je 1766 jer je tada u Francuskoj po prvi put
objavljena kniga u kojoj su detaljno opisani svi rituali ve upranjavani na viim stepenima pod
zajednikim imenom Visoki stepeni kotske masonerije. Danas niko ne spori da je kotski obred
nastao u Francuskoj. Kod neupuenih zabunu unosi sam naziv "kotski", jer se u prvi mah pomisli
da je nastao u kotskoj, iako njegov nastanak sa kotskom praktino nema nikakve veze.
1761-e godine Stiven Moren je od ve pomenute Velike Loe Francuske dobio patent i
dozvolu da uspostavi vie stepene u prekomorskim zemljama. Rezultat njegovog rada je velika
popularnost sistema od 25 stepeni koji je on iz Francuske preko Santo Dominga (Haiti) preneo na
istonu obalu Severne Amerike. Sistem se jako brzo proirio i ukljuio u masoneriju veliki broj
slobodnih zidara. Izmeu ostalog, da bi se spreio haos koji je bio na pomolu, jer se pojavilo jako
mnogo Generalnih Inspektora 25-og stepena, uvodi se red i 1801-e godine u arlstonu (Juna
Karolina) formira prvi Vrhovni Savet. Proklamovan je moto "Order from chaos" i na postojei
sistem od 25 stepeni dodano je novih osam. Uspostavljen je sistem od 33 stepena i formirano
upravno telo na vrhu piramide - prvi Vrhovni Savet. Ovaj Vrhovni Savet danas se vodi kao majka
svih ostalih Vrhovnih Saveta u svetu.
Ne znajui za dogaaje u arlstonu, u Nju Jorku se na osnovu istih ovlaenja iz kojih je
legitimitet dobio arlston, grupa masona paralelno organizovala i osnovala slino telo ali na 32-
om stepenu. Potencijalni problem je prevazien tako to je i ovo telo 1813-e godine priznato i
proglaeno za jo jedan Vrhovni Savet, a teritorija SAD podeljena na dve jurisdikcije, Severnu i
Junu. Vrhovni Savet formiran 1801-e u arlstonu zadrava status majke svih Vrhovnih Saveta i
danas mu je sedite u Vaingtonu, dok je sedite Vrhovnog Saveta Severne Jurisdikcije u
Bostonu. Puni naziv Vrhovnog Saveta June Jurisdikcije je "Supreme Council of Ancient and
Accepted Scottish Rite of Southern Jurisdiction of USA.". Kako se ovde misli na masonsko telo a
ne na obred ispravn prevod je "Vrhovni Savet kotskog Reda June Jurisdikcije". Meutim, u
Engleskom jeziku za pojam "red" koristi se druga re ("craft"), pa se nekad kao posledica
13
doslednog prevoenja kae i "Vrhovni Savet kotskog Obreda" iako se praktino misli na red.
Kada kaemo kotski obred , mislimo na ritual, odnosno na sloeni sistem rituala i pravila od 1
do 33 stepena, a kada kaemo Vrhovni Savet kotskog Obreda June Jurisdikcije, mislimo na
"Red", odnosno na organizaciju koja upravlja radom na stepenima od 4 do 33. Za stepene od 1 do
3 koji se nazivaju "simboliki stepeni" ostaje nadlena Velika Loa.
Vrhovni Savet Francuske
1804-e godine grof Aleksandar de Gras Tili dolazi iz Severne Amerike u Pariz i sa sobom
donosi ovlaenje dobijeno od Vrhovnog Saveta Sjedinjenih Amerikih Drzava iz arlstona na
osnovu koga formira Vrhovni Savet Francuske. Tako se, igrom sudbine, kotski obred koji je
praktino izmiljen u Francuskoj posle odlaska i dugog puta preko Atlantika ponovo vratio tamo
odakle je i potekao. U Francuskom jeziku nema nikakve nedoumice pa se "Supreme Conseil Rite
Ecossais Ancien et Accepte" prevodi kao Vrhovni Savet kotskog Reda Drevnog i Prihvaenog.
Kao posledica istorijskog naslea, verskih i plemikih redova u Francuskoj i Evropi uopte, za
oznaavanje ovakve institucije "red" je prirodnija re od rei "obred".
Slika 1: Amblem Vrhovnog Saveta Francuske iz 1804 godine
Od 1804. godine pa do danas, Vrhovni Savet Francuske predstavlja vrhovni autoritet koji
kontinuirano vodi rauna o kotskom obredu, naravno, u domenu svoje jurisdikcije. Uvek je
upravljao radom radionica i odgovarao za stepene od 4 do 33, a u odreenom kratkom periodima
u Francuskoj je nadgledao je rad i simbolikih loa od 1 do 3 stepena.
Na samom poetku XIX veka i u Engleskoj se meu masonima vodila bitka izmeu dve
struje poznate kao "Ancients" i "Moderns". Epilog ove borbe u Engleskoj bilo je konano
ujedinjenje i osnivanje United Grand Lodge of England
1
1813. godine. Francuska nije imala tu
sreu i ove dve ideoloki suprotstavljene struje nastavile su nezavisan razvoj koji je kulminirao i
nezavisnim Velikim loama: Velikom Loom Francuske
2
i Velikim Orijentom Francuske
3
.
Vrhovni Savet Francuske je zadrao privrenost ritualu i viim stepenima opirui se
modernizaciji slobodnog zidarstva na kojoj je insistirao VOF
3
. U svom radu Vrhovni Savet
Francuske vie puta je potvrivao svoju posveenost osnovnim principima masonerije usvajajui
razna dokumenta i deklaracije koje su to isticale i formalno. Na primer 1873. godine doneta je
odluka po kojoj sva zvanina dokumenta moraju da poinju reenicom: "U slavu Velikog
Arhitekte Univerzuma i pod zatitom Vrhovnog Saveta Francuske, Sloboda, Jednakost, Bratstvo!"
Slino ovome 1875. godine prihvaena je odluka doneta na istorijskom meunarodnom skupu
masona poznatom kao Konvent u Lozani po kojoj je "Veliki Arhitekta Univerzuma" naziv za
osnovni stvaralaki princip sveta. Konstitutivna dokumenta i nekoliko deklaracija potvruju
privrenost "Starim meaima
5
".
14
Zato je kotski obred kao ritual toliko interesantan? ivopisna simbolika, prefinjene
alegorije, godinama polirana i doraivana osnovna pria dopunjena bogatim detaljima uz meru i
oseaj, ine da ovaj ritual predstavlja najlepi deo u ikonografiji savremene masonerije. Na neki
nain on je zatitni znak Francuskog slobodnog zidarstva. U slobodno zidarstvo Francuzi su kroz
ovaj ritual uneli duh i pogled na svet koji je praktino inicirao Francusku buroasku revoluciju.
Ovim dogaajem iz 1789 godine poelo je uvoenje demokratije u drutva zapadne civili zacije.
Principi proklamovani i saeti u slogan "Sloboda, Jednakost, Bratstvo!" utkani su u temelje i ine
karakteristian Francuski doprinos onome to danas zovemo sistem vrednosti zapadne
civilizacije. To je istovremeno temelj sistema vrednosti na kojem poiva i dananja Evropska
Unija. Smatra se da je od svih doprinosa Francuske stvaranju Evropske Unije, ovaj najvredniji.
Danas se olako previaju i lako zaboravljaju neke istorijske injenica vezane za samo
stvaranje Sjedinjenih Amerikih Drava. Borba za nezavisnost, naela proklamovana u toj borbi i
pomo koju su Francuski masoni pruili Amerikancima u ratu protiv kolonijalne vlasti, odnosno
Britanske krune, opravdavaju jednu konstataciju koja se esto sree u literaturi. esto se kae da
su Sjedinjene Amerike Drave projekat Francuskih masona kroz koji su u praksu sprovedene
osnovne ideje Francuske buroaske revolucije. Po prvi put je u praksi od samog poetka graeno
drutvo koncipirano u skladu sa masonskim pogledom na svet. Poto su teoretske osnove tog
projekta bile dobre ni uspeh u praktinim rezultatima nije izostao. Tako je stvorena prva
ekonomska sila na svetu i istovremeno demokratski relativno najnaprednija drutvena zajednica
danas.
Sjedinjene Amerike Drave i Ameriki sistem
kotski obred nije jedini obred koji se danas praktikuje u SAD, odmah iza njega po
zastupljenosti je Jork, a praktikuje se i jo nekoliko drugih obreda. Ameriki masonski sistem
obuhvata "simboliko" slobodno zidarstvo organizovano u 50 Velikih Loa koje korespondiraju
saveznim dravama i etri "reda" ili "obreda" koji ine nadogradnju i predstavljaju nastavak
masonskog ivota, odnosno opciju za dalje napredovanje pojedinca i usavravanje u kraljevskoj
umetnosti. Pod uslovom da ispunjava sve svoje obaveze koje pred njega postavlja neka od
"simbolikih" Velikih Loa iz koje je potekao, slobodni zidar moe da afiluje u jedan ili ak u sva
etri "reda" istovremeno. Svih 50 Velikih Loa je apsolutno ravnopravno i u "simbolikoj"
strukturi ne postoji nacionalna niti zajednika Velika Loa SAD.
"Redovi" ili "Obredi" kao nadogradnja, organizovani su nezavisno, po sopstvenim
pravilima i kroz posebna tela. Pored kotskog obreda institucionalizovanog kroz dve Jursdikcije,
tu su: Kraljevski Svod organizovan u Kapitole, Vitezovi Templari organizovani u Tabore
(Zapovednitva) i na kraju "Kriptiki" obred organizovan u Savete. Oigledno je, da je prilikom
uvoenja reda u masonsku organizaciju u SAD ispoljena jaka elja da se bude tolerantan i namera
da se sve to je zateeno jednog trenutka, nekako uvede u legalan sistem.Tako su uspostavljanja
osnovnih pravila koja su stroga i koja svi potuju, ali je ostalo veliko arenilo i raznosvrsnost u
organizaciji. Da bi kompletirali grubu sliku o masonkoj organizaciji u SAD, ne smemo da
zaboravimo na veliki broj pomonih, paramasonskih redova u koje su organizovani mladi, ene,
devojke, supruge masona i sl. Podaci kau da je vie od polovine (negde oko 60%) svih masona u
Sjedinjenim Amerikim Dravama (danas ih ima blizu 4 miliona), obuhvaeno jednom od dve
jurisdikcije i upranjava kotski obred. Meu njima, 95% slobodnih zidara je na 32-om ili u na
33-em stepenu. To kotski obred ini kimom ili kako bi se to danas reklo on je "meinstrim"
slobodnog zidarstva prvo u SAD a zatim i u celom svetu. Iako se kae da za slobodnog zidara
nema vieg statusa od statusa koji dobija kada postane "majstor mason", i esto se ponavlja
tvrdnja da vii stepeni nisu "vii" po rangu, ve je to samo nastavak u usavravanju i proirivanju
znanja, ipak je injenica da simbolike loe u SAD predstavljaju neku vrstu filtera i predvorja za
okupljanje lanstva. Kroz prva tri stepena se prolazi rutinski i relativno brzo, a pun kapacitet i
smisao masonski ivot pojedinca dobija tek kroz vie stepene kotskog ili kroz vie stepene
nekog drugog od preostala tri reda.
15
Odnosi Amerikih masona i Velike Loe Francuske
Odnos izneu amerikih Vrhovnih Saveta i Vrhovnog Saveta Francuske u sutini je pitanje
odnosa izmeu amerikih Velikih Loa i Velike Loe Francuske
2
. U svakom sluaju to je duga i
komplikovana pria. Istorija Francuske masonerije je sama po sebi jako sloena i karakteristina
po razliitim interpretacijama koje se razlikuju jedna od druge u zavisnosti od toga ko je
pripoveda. Ni jedna druga zemlja sem Francuske ne moe se pohvaliti tako velikim brojem
podela na jednosj strani i nita manje brojnim pokuajima da se na neki nain svi masoni ujedine
na nacionalno nivou, na drugoj strani. Nabrojati sve transformacije, izme i ujedinjenja i smestiti
ih u istorijski kontekst od poetka XVIII veka do danas je materijal za jednu jako obimnu knjigu.
Ovde emo istrgnuti iz tog konteksta samo nekoliko vanih godina i nekoliko vanih dogaaja.
Osnivanje Vrhovnog Saveta Francuske 1804-e godine, kredibilitet i ovlaenja ve
pomenutog grofa Aleksandar de Gras Tili-ja nisu sporni. Razliito se tumae dogaaji iz 1894-e
godine kada taj Vrhovni Savet loama kojima je direktno upravljao daje samostalnost i dozvolu
da formiraju nezavisnu "simboliku" obedijenciju pod imenom Velika Loa Francuske
2
. Iako ova
Velika Loa nastavlja tekovine i tradiciju Velike Loe Francuske iz 1728-e godine (vezane za
vojvodu od Vortona), diskontinuitet koji je evidentno postojao ostavlja mogunost za razliitu
interpretaciju konkretnih dogaaja. Diskontinuitet je nastao jer je Velika Loa Francuske iz 1728-
e godine, sticajem okolnosti i na talasu elje za ujedinjenjem svih masona u Francuskoj, 1799-e
godine reorganizovana i promenila ime u Veliki Orijent Francuske
3
. Ova linija u Francuskoj
masoneriji ne samo da nije uspela u prvobitnoj nameri da sve masone u Francuskoj stavi pod
jednu kapu, ve je kasnije postala generator novih podela. Tako se iz Velikog Orijenta Francuske
3
1913-e godine odvaja deo lanstva i osniva treu obedijenciju: Veliku Nacionalnu Lou
Francuske
4
. injenica je da jedan kratak period (1799 1894) na tlu Francuske nije postojala ni
jedna Velika Loa pod imenom Velika Loa Francuske. VLF
2
koju je praktino reosnovao
Vrhovni Savet Francuske 1894-e godine, dajui samostalnost "simbolikim" loama, postaje vrlo
respektibilna i dobro organizovana obedijencija. Izmeu VLF
2
i Vrhovnog Saveta ostaju na snazi
vrlo bliske veze i mada od 1894 funkcioniu kao dve formalno nezavisne organizacije, lanstvo u
loama na viim stepenima pod upravom Vrhovnog Saveta Francuske praktino i dalje dolazi
iskljuivo iz redova VLF
2
. Ovaj deo Francuske masonerije ostaje u bliskim odnosima sa
Severnoamerikim masonima a saradnja i meusobno priznavanje neprekidno traju sve do
perioda posle Drugog svetskog rata. Mada na poetku to nije bilo tako, vremenom se Veliki
Orijent Francuske
3
nepovratno udaljava od anglosaksonskog dela svetske masonerije. U
meuvremenu VOF
3
formira i svoj nezavisni Vrhovni Savet. Takva politika na kraju dovodi do
nove podele unutar VOF
3
-a i osnivanja VNLF
4
. Nakon Drugog svetskog rata saradnja Amerikih
loa sa VLF
2
postepeno prestaje a mesto miljenika anglosaksonskih masona na tlu Francuske
preuzima VNLF
4
. Za Amerike Velike Loe VNLF
4
je trenutno jedina regularna obedijencija u
Francuskoj.
Slika 2: Amblem Velike Loe Francuske iz 1728-1894 godine.
16
Odnosi Amerikih Jurisdikcija i Vrhovnog Saveta Francuske pratili su meusobni odnos
Amerikih Velikih Loa i VLF
2
, tako da su nakon Drugog svetskog rata prvo zahladili a onda su i
potpuno prekinuti. Prema njenom godinjem almanahu iz 1958, VLF
2
je imala potpisano
meusobno priznanje i prijateljske veze sa 11 najveih Velikih Loa iz SAD. Meutim, problemi
kulminiraju 1960-e godine kada UVLE
1
u svom saoptenju objavljenom u plaenom oglasu u
dnevnim novinama "Tajms" proglaava VOF
3
i VLF
2
za neregularne. Postavljena pred veliku
dilemu ta da radi i kako da se odredi u odnosu na sukob izmeu UVLE
1
i VOF
3
-a, na svojoj
godinjoj skuptini 1963 godine, posle ustre rasprave i uz tesnu veinu, VLF
2
donosi odluku da
se ratifikuje "Pakt o bratskom savezu" sa VOF
3
-om. Ovaj dokument je definisao formalnu
saradnju, kao to je na primer meusobna razmena okrunica, ne ulazei u izmene osnovnih
postulata i naina rada potpisnika pakta. Okolnosti koje su uticale na to da lanstvo VLF
2
donese
ovakvu odluku, ukazuju na teku iznudicu u kojoj su se tog trenutka nali, jer im je pretila totalna
meunarodna izolacija. Na tragu te odluke, sutradan, Vrhovni Savet Francuske povlai svoj
dekret o nezavisnosti VLF
2
iz 1894-e godine i vraa je pod svoju direktnu upravu. Ovi dogaaji
dovode do nezadovoljstva kod jednog broja pripadnika VLF
2
, tako da manji deo lanstva prvo
naputa VLF
2
a zatim prelazi u VNLF
4
, ne elei da uestvuje u sve oiglednijem distanciranju
od anglosaksonskog dela svetske masonerije. Dolazi i do podele u Vrhovnom Savetu Francuske i
deo lanstva na elu sa Grand Komanderom naputa svoju dotadanju matinu instituciju, biva
ponovo iniciran od strane Vrhovnog Saveta Holandije i osniva novi Vrhovni Savet Francuske
poznat kao Vrhovni Savet osnovan 1965-e goodine. U narednim godinama Vrhovni Savet
Francuske (1804) gubi priznanje i postaje proglaen neregularnim prvo od strane Vrhovnog
Saveta June Jurisdikcije SAD. a zatim i sama VLF
2
biva postepeno proglaena na neregularnu
od strane jedne za drugom, svih Velikih Loa SAD. Zakljuno sa 1974-om godinom vie nema ni
jedne amerike Velike Loe koja ima vaee meusobno priznanje i zvanine odnose sa VLF
2
.
Uzroci raskola
Postavlja se pitanje ta je kumovalo prekidu saradnje izmeu masona iz SAD i masona iz
VLF
2
? Formalni razlozi vezani za osnovna pitanja koja jednu Veliku Lou ine regularnom ne
stoje. Legitimnost porekla, teritorijalni suverenitet i potovanje "Starih meaa
5
" kao osnovni
standardi i uslovi za regularnost nikada nisu bili sporni. Pridravanje i privrenost pravilima koje
definie ritual takoe nisu sporni i taj aspekt je u sluaju VLF
2
objektivno ak izraeniji i stroi
nego u pojedinim obedijencijama u SAD. Poznavaoci ove problematike slau se sa injenicom da
odgovor lei u pitanjima koja se tiu politike a ne slobodnog zidarstva. Dva osnovna razloga koja
su dovela do mimoilaenja su: ve pomenuti odnos prema VOF
3
-u i odnos prema Princ Hol
(Prince Hall) masoneriji.
VOF
3
je daleko najmasovnija masonska obedijencija u Francuskoj. Sve ono to vai za
Francusku masoneriju, njena uloga u dogaajima u doba prosvetiteljstva, zatim uloga u
demokratizaciji drutva, uloga u obraunu sa dominacijom crkve, uloga u obraunu sa
feudalizmom, zasluge za snanu sekularizaciju drutva i favorizovanje nauke, potovanje principa
ravnopravnosti bez obzira na pol, boju koe i veru, u sluaju VOF
3
su mnogo jae isticani i na
njima se mnogo vie insistiralo nego u drugim obedijencijama u Francuskoj. VOF
3
je u
liberalizaciji drutvenih odnosa i ruenju svega to podsea na diktat i crkvu bio uvek iskljuiv i
bezkompromisan, pa je na kraju preao granicu koju po miljenju UVLE
1
nije smeo da pree.
1788 godine je izmenjena konstitucija VOF
3
-a tako da je svakom pojedincu doputeno da "deluje
po svojoj sopstvenoj savesti" u pogledu verovanja u neko Vrhovno bie i po pitanju da li bi i
kakva Knjiga svetog zakona trebala da stoji na Oltaru zakletve. VOF
3
je proglaen za
"ateistiku" Veliku Lou i danas se u masonskom svetu lome koplja po pitanju da li je VOF
3
uopte masonerija ili nije.
17
Svojom odlukom iz 1963-e godine VLF
2
je u sukobu izmeu UVLE
1
i VOF
3
izabrala da
stane na stranu VOF
3
-a. Pod pritiskom UVLE
1
postepeno su zaotrili odnosi izmeu Amerikih
Velikih Loa i VLF
2
.
Iako je VLF
2
imala svoje razloge zbog kojih je ostavila otvoren kanal za komunikaciju sa
VOF
3
-om, ipak, ona nikada nije krenula putem kojim su se uputili slobodni zidari iz VOF
3
-a.
VLF
2
je ostala verna "Starim meaima
5
" i strogo je potovala, kao to i dan danas potuje sva
pravila koja iz njih proistiu.
Ovde treba pomenuti jo jedan aspekt i dodati da se sukob izmeu UVLE
1
i VOF
3
prelama
na vie razliitih nivoa i iako u manjoj meri zalazi u problem potovanja osnovnih principa, u
veoj meri je posledica veite meusobne borbe za prevagu i uticaj izmeu dve najvee
kolonijalne sile: Engleske i Francuske. Kroz sukob UVLE
1
i VOF
3
-a manifestuje se dugogodinja
borba dva mona suseda za dominaciju i uticaj kako jednih na druge tako i u odnosu na tree
zemlje. Iz ove perspektive posmatrano, jasno je da sukob takve prirode nije tako lako prevazii.
Mora se priznati da u prethodnim godinama ni VOF
3
nije pokazivao veliku elju da normalizuje
svoje odnose sa anglosaksonskim delom svetske masonerije a takav stav je na snazi i danas.
VOF
3
ima svoju meunarodnu politiku koja je nezavisna i ne osvre se na postojanje UVLE
1
niti
od nje trai bilo kakvo priznanje.
Meutim, priroda sukoba izmeu Amerikih Velikih Loa i VLF
2
nije tako ideoloki
duboka i nepomirljiva. U praksi meu njima ima vie dodirnih taaka i veza koje ih spajaju nego
to ima razlika koje ih razdvajaju. vorovi za povezivanje i oseaj pripadnosti istoj ideji kreu od
identinog rituala. Samo poreklo kotskog obreda i saradnja u kljunim istorijskim trenucima su
dodatno vezivno tkivo. Zato povremeno i jedna i druga strana pokau volju i pokrenu nekakvu
inicijativu da razgovaraju na temu prevazilaenja meusobnih nesporazuma.
Drugi aspekt koji je doveo do zahlaenja u odnosima Amerikih loa i VLF
2
vezan je za
injenicu da je tokom Drugog svetskog rata na tlu Francuske radio vei broj crnakih loa
sastavljen od Amerikih vojnika iz sastava Saveznikih snaga u Evropi. VLF
2
je bez ikakvih
problema afilovala sve te loe i one su u okviru VLF
2
, radile pod zatitom Vrhovnog Saveta
Francuske. U to vreme Vrhovni Savet June Jurisdikcije nije priznavao regularnost Princ Hol
masonerije, tako da je preutno to bio veliki problem u odnosima sa Francuskom. U vreme De
Gola i opteg zahlaenja u odnosima izmeu SAD i Francuske, naroito po pitanju vojne
saradnje, oponiranje svemu to je Ameriko, bilo je jedno vreme jako popularno u Francuskoj.
Taj talas nije mimoiao ni VLF
2
i jedan kratak period nakon Drugog svetskog rata ni sama VLF
2
nije insistirala na bliskim odnosima sa Amerikim Velikim Loama. udan splet okolnosti doveo
je do toga da veina Amerikih Velikih Loa u jednom trenutku preutno prizna pojedine Princ
Hol Velike Loe na teritoriji svoje Savezne drave. Time su prihvatile postojanje jo jedne Velike
Loe na svojoj, do tada mnogo puta ponovljeno, "suverenoj" teritoriji. Tako se 35 Amerikih
Velikih Loa praktino odreklo principa "Jedna Velika Loa u jednoj Saveznoj dravi".
Teritorijalna iskljuivost je zvanino bio glavni formalni razlog za diskriminaciju crnake
masonerije. Meutim, velike bele anglosaksonske loe, iako su same korigovale svoj preanji
stav, VLF
2
-u nisu oprostile prethodnu saradnju sa masonima obojene koe.
Umesto zakljuka
ta e doneti godine koje slede, niko ne moe da predvidi. Ujedinjenje masonerije na
svetskoj sceni nikada nije prestajalo da bude tema, ali situacija ne tarenu ne daje nadu da e do
toga uskoro doi. Treba prvo pomiriti Velike Loe unutar jedne zemlje, kao na primer Francuske,
a zatim delovati i na meunarodnom planu. U tom smislu povremeno se pokrene neka inicijativa
koja ide ka pomirenju Velikih Loa iz SAD i VLF
2
. Evidentna je obostrana i konstantna
dugorona namera da se nesporazumi ipak jednog dana prevaziu. Inicijative najee kreu iz
VLF
2
, ali ima i pokuaja s druge strane.
18
Jedna takva inicijativa potekla je od Velike Loe Minesote. Ona je aprila 2001 godine
priznala i uspostavila zvanine odnose sa VLF
2
, nadajui se da e u vremenu koje sledi i kroz
iroku debatu koja je na ovaj nain inicirana jeziak na vagi uspeti da prevagne u korist VLF
2
, pa
e primerom Minesote krenuti i druge Amerike Velike Loe. Meutim to se nije desilo. Suoena
sa nevienim pritiskom i pretnjama da sama bude iskljuena iz drutva bratskih Velikih Loa,
Velika Loa Minesote je jula 2003 godine povukla ovo priznanje.
kotski obred je osnovni uzrok magnetizamu koji deluje i preko okeana i aktere podele
neprekindo goni da preispituju svoje stavove. Pokidane veze ostavljaju gorak utisak u ustima i
jednima i drugima. Sasvim je izvesno da e i dalje biti inicijativa i pokuaja da doe do
pomirenja. kotski obred je ivi organizam i u njegovoj prirodi je tenja da ponovo uspostavi
prekinute veze, zalei rane i ponovo bude jedinstven.
Najnovije inicijative ile su u pravcu normalizacije odnosa i meusobnom prevazilaenju
nesporazuma izmeu VLF
2
i VNLF
4
. Ukoliko bi se ove dve Velike Loe dogovorile i nekako
ispeglale meusobni problem "teritorijalnog suvereniteta", bilo bi mogue normalizovati odnose
izmeu VLF
2
i anglosaksonskog dela svetske masonerije. Meutim, sve je ostalo na pokuaju koji
je praktino bio jako daleko od konanog dogovora. Ovde se kao kljuni problem poslednjih
godina pojavila injenica da u mnogim zemljama, a to naroito vai za bive Francuske kolonije,
VLF
2
i VNLF
4
imaju na istoj teritoriji paralelne Velike Loe koje jedna drugoj osporavaju
legitimitet. Taj trend osnivanja novih Velikih Loa u treim zemljama na delu je i danas i bie
jako teko izai iz tog "vrzinog kola" meusobnih optubi i osporavanja.
Ako se za trenutak izmaknemo i sa strane bacimo pogled na masoneriju danas u svetu,
videemo da je VLF
2
sebe pozicionirala na brisanom prostoru, praktino negde izmeu dve
najvee meunarodne masonske struje. Privrena kotskom obredu i verna izvornim principima
na jednoj strani ali izoptena iz raznih udruenja koja ine Regularnu masoneriju, u kojima su
lideri UGLE
1
i Ameriki Vrhovni Saveti. Na drugoj strani, ona je jo dalje od participacije u
asocijacijama koje ine Kontinentalnu masoneriju gde je lider VOF
3
a prate ga uglavnom drugi
Veliki Orjenti, ali sa otvorenim kanalom za dijalog i saradnju s njima.
Neko e rei da je ovako moda i bolje, jer je korisno da ponuda na meunarodnoj sceni
bude to bogatija. arenilo obedijencija daje svakoj pojedinanoj Velikoj Loi mogunost da u
umi obedijencija u inostranstvu prepozna nekog ko joj je kompatibilan po senzibilitetu i pristupu
slobodnom zidarstvu, pa da s njim sarauje. Neko drugi e rei da je svetski mir zasnovan na
religijskoj toleranciji, politikoj slobodi, mausobnom razumevanju i pravdi, zajdniki cilj svih
pripadnika univerzalnog masonskog bratstva. Kako e svetska masonerija sprovesti ovaj cilj i
kako e delovati na meunarodnom planu ako ove principe ne moe da sprovede u svojim
sopstvenim redovima?
Da li na trenutne podele treba gledati kao na manu, ili kao na vrlinu svetske masonerije?
Godine koje dolaze pokazae ko je bio progresivan a ko je bio smetnja iroj meunarodnoj
povezanosti i saradnji. Za sada nam ostaje da sprovodimo u praksu jedan od slogana vezanih za
popularizaciju regionalne politike Evropske Unije koji praktino nema nikakve direktne veze sa
masonerijom, ali lepo opisuje trend koji u masoneriji vlada: "Negujmo jedinstvo razliitosti"!
1
UGLE United Grand Lodge of England, odnosno, UVLE Ujedinjena Velika Loa Engleske
2
GLDF - Grande Loge de France, odnosno, VLF Velika Loa Francuske
3
GOdF Grand Orient de France, odnosno, VOF Veliki Orijent Francuske
4
GLNF Grande Loge Nationale Francaise, odnosno, VNLF Velika Nacionalna Loa Francuske
5
Ancient landmarks Stari meai
Brat .V.
Loa Nemanja Ni