SOCIOLOGIJA KULTURE

doc dr Predrag Cvetianin

15.11.2012
SOCIOLOKO PROUAVANJE UMETNOSTI
Romb kulture (Vendi Grisvold)
umetnost

stvaraoci potroai


drutvo
Grisvold: Da bi se razumela veza umetnosti i drutva treba uzeti u
obzir sva etiri ugla i svih est veza u rombu kulture

SOCIOLOKO PROUAVANJE UMETNOSTI
(Poboljan) romb kulture (Viktorija Aleksander)














Odnos umetnosti i drutva nikada nije neposredan, ved je uvek posredovan stvaraocima, s jedne,
primaocima umetnosti s druge i distributerima umetnosti, s trede strane.
Distributeri
Umetnost
Potroai
Stvaraoci
Drutvo
PRISTUP PRODUKCIJE KULTURE
doc dr Predrag Cvetianin
15.11.2012.
PRODUKCIJA KULTURE
(POL HIR, RIARD PETERSON, DAJANA KREJN)
Pristup produkcije kulture (production of culture
approach) tie se stvaranja, produkcije i
distribucije umetnosti.
Glavna ideja ovog pristupa jeste da institucije
kulture nisu neutralne i da de se pred publikom
pojaviti kao umetnost samo ono to proe kroz
njihov filter, kao i da na oblik i sadraj umetnikih
dela ljudi i sistemi koji ih produkuju i distribuiraju.
PRODUKCIJA KULTURE
Riard Peterson je identifikovao etiri oblasti
u kojima se pristup produkcije umetnosti
pokazao kao posebno plodonosan:
(1) prouavanje uvara vrata (kontrole
pristupa - gatekeepers);
(2) prouavanje sistema nagraivanja;
(3) prouavanje trinih struktura;
(4) i umetnikih karijera.
1. KONTROLA PRISTUPA
(GATEKEEPERS)
U tekstu Producing Fads and Fashions: An
Organizational-Set Analysis of Cultural Industries
System Paul M. Hirch je primenio ideje iz sociologije
organizacija u sociologiji umetnosti. On je prouavao
kako funkcioniu poslovne firme koje uestvuju u
produkciji umetnikih dela.
Kljuni uvid mu je bio da samo jedan deo umetnike
ponude dospeva da publike, a to koji de to deo biti,
zavisi od naina kako umetnika dela prolaze kroz
filtere ovih institucija.
1. KONTROLA PRISTUPA
(GATEKEEPERS)
uvari vrata vre filtriranje umetnikih dela i umetnika kada
oni ulaze u sistem produkcije i distribucije (input), prolaze kroz
njega (throughtput) ili kada izlaze iz njega (output).
Na primer, izdavaki odbori odabiraju koje de knjige biti
publikovane.
Zatim, marketinka odeljenja kada odluuju o reklamiranju
nejednaku panju posvedujudi knjigama sa manjim komercijalnim
potencijalom.
Filtriranje umetnike produkcije vre i umetniki kritiari, kada
odluuju koja de dela uopte predstaviti u svojim prikazima, kao i
vlasnici knjiara i prodavnica u kojima se mogu nadi i knjige, kada
odluuju ta de staviti na police svojih radnji.
Tek kada proe kroz sve ove filtre knjiga (umetniko delo) dolazi
do publike.
2. SISTEMI NAGRAIVANJA
Dajana Krejn, u tekstu Reward Systems in
Art, Science and Religion, ukazuje da u svetu
umetnosti postoje etiri tipa sistema
nagraivanja:
(1) nezavisni;
(2) polu-autonomni;
(3) potkulturni;
(4) heterokulturni

2. SISTEMI NAGRAIVANJA
Nezavisni sistemi nagraivanja: u njima sami
umetnici kontroliu i simbolike i materijalne
nagrade Francuska akademija nauka.
Polu-autonomni sistemi nagraivanja: u njima
umetnici kontroliu simbolike nagrade, a publika
odreuje da li de oni biti i finansijski nagraeni (i
visoka i popularna umetnost Oskari, Gremiji,
Emi)
2. SISTEMI NAGRAIVANJA
Potkulturni sistemi nagraivanja: umetnici
kontroliu simbolike nagrade, a publika
finansijske, ali se umetnici i publika gotovo ne
razdvajaju te nagrade uglavnom ostaju na
simbolikom nivou.
Heterokulturni sistemi nagraivanja postoje
tamo gde velike korporacije masovno
proizvode kulturne objekte. Sistem
nagraivanja ostaje van kontrole umetnika, a
kontrolu vre poslovni ljudi i raznovrsna
publika.

3. SISTEMI INDUSTRIJE KULTURE
Oslanjajudi se na ideje iz industrijske sociologije i
ekonomije, sociolozi koji polaze sa stanovita
kulturne produkcije istraivali su kako industrije
kulture oblikuju umetnost koju produkuju i
distribuiraju.
Ono to je upadljiva odlika industrija kulture je to
koliko su one malo sposobne da predvide elje
potroaa. U muzikoj industriji 90 % objavljenih
izdanja ne donosi zaradu oko 10% izdanja donosi
profit, oko 10% pokrije trokove, a svi ostali donose
gubitke.
Industrije kulture utoliko odlikuje neizvesnost
potranje.
STRATEGIJE INDUSTRIJE KULTURE
Hiper-produkcija industrije kulture namerno
proizvode vie knjiga ili muzikih izdanja nego to je
potrebno. Uspeh nekoliko njih, nadoknauje
neuspehe ostalih.
Kopiranje i kombinovanje anrovskih obrazaca
Selektivna promocija (podravanje proizvoda koji iza
sebe ved imaju istorija uspeha, dok se proizvodi koji
se ne prodaju dobro u prvih nekoliko nedelja u
potpunosti zanemaruju)
STRATEGIJE INDUSTRIJE KULTURE
Sinergije (tematski parkovi, crtani filmovi
lutke, amponi, mirisi)
Vetine osoblja na obodu organizacije (osoba
za kontakt (input) oni koji rade sa autorima,
bendovima, njihovim agentima ili
menaderima ili (output) oni koji rade sa
distributeri na veliko i prodavcima na malo, sa
kritiarima, recenzentima, DJ-ima i
potroaima.

LANCI ODLUIVANJA (THROUGHPUT)
Hir se bavio ulaznom (input) i izlaznom stranom
(output) poslovanja, zanemarivi interna deavanja u
samom sistemu, to jest protok (throughput)
Riard Peterson je istakao znaaj ovog unutranjeg
procesa i lanaca odluivanja.
Lanci odluivanja se odnose na sve one odluke koje
utiu na umetnika dela dok prolaze kroz sistem
industrije tu se misli ne samo na sistem selekcije,
ved i na okolnosti u kojima se proizvod menja, nekad i
znatno, dok se stvara. (C & W producenti, Ajkula,
Fatalna privlanost)

UMETNIKI SVETOVI
HAUARD BEKER
doc dr Predrag Cvetianin
15.11.2012
UMETNIKI SVETOVI
Po Bekeru, umetnosti su ukorenjene u umetnikim
svetovima
Po njemu, umetniki svet je mrea ljudi ija
kooperativna delatnost, organizovana na osnovu
njihovog zajednikog poznavanja konvencionalnih
naina obavljanja stvari, proizvodi vrstu umetnikih
dela po kojima je svet umetnosti poznat.
Najvanija ideja jeste da umetnika dela oblikuje
itav sistem koji ih proizvodi, a ne samo ljudi o kojima
mislimo kao o umetnicima.
UMETNIKI SVETOVI
Po Bekeru, da bi se umetnost sagledala socioloki
treba je posmatrati kao kolektivnu delatnost u svim
formama umetnosti, od holivudskih filmova do
poezije, uestvuje mnogo ljudi, bez kojih umetnost
ne bi postojala ili ne bi imala smisla.
Proces osmiljavanja ideje i njenog izvoenja naziva
se produkcija.
Nakon toga mora se nadi nain da se to delo
predstavi publici to se naziva distribucija
umetnosti.

UMETNIKI SVETOVI
Ali samo distribuiranje umetnikog dela nije dovoljno
publika mora da razume i procenjuje delo.
Deo kolektivne umetnike delatnosti zahteva da neko
formulie i odri osnovna naela prema kojima de se umetnost
smatrati smislenom i vrednom.
Odreeni estetski okvir pomae ljudima da razumeju
umetnost. Vedina umetnikih dela smetena je u standardne
estetske okvire, koji su ved dostupni (slike, skulpture, rock
muzika)
Druga umetnika dela (Demian Hirst Daleko od stada) mogu
zahtevati razradu nekog novog sistema estetike kako bi se
opravdala kao umetnost.
DEMIAN HIRST
DALEKO OD STADA

MARSEL DIAN

MARCEL DUCHAMP
READY MADES

UMETNIKI SVETOVI
Umetniki svet je poput glavice luka, koja ima mnogo
slojeva.
U centru umetnikog sveta su profesionalni umetnici
i saradniko osoblje.
Dalje od centra su pripadnici publike pri emu su
pripadnici publike koji poznaju detalje umetnikog
sveta blii njegovom centru od neobavezne publike.
Izvan posebnog umetnikog sveta nalazi se vedi svet
koji umetnikom svetu prua optije ideje o
umetnosti i estetici.
PODELA RADA
Niko ne obavlja sve poslove u bilo kom od mnogih
svetova umetnosti. Svi oblici umetnosti se oslanjaju
na podelu rada.
Jezgro svetova umetnosti ini sredinje osoblje koje
je u centru stvaranja umetnikog dela i kojima se
dodeljuje status umetnika.
Drugi pomau da se osmisli scena ili reklamni plakat
za pozorini komad, ili da se izlije bronza za umetnika
ili upravljaju finansijama jedne operske kude. Ovom
saradnikom osoblju dodeljuje se nii status.
PODELA RADA
Podela rada se razlikuje od jednog do drugog umetnikog
sveta. Unutar nekih postoje brojne distinkcije. U svetu
pravljenja filmova, npr, ima mnogo uloga, a u poeziji malo.
U mnogim umetnikim svetovima od sredinjeg do
saradnikog osoblja postoji gradacija, pre nego otra podela
(film)
U nekim umetnikim svetovima razlike su mnogo otrije
(klasina muzika razlika izmeu kompozitora i izvoaa)
U dez muzici, na drugoj strani, podela izmeu kompozitora i
izvoaa je gotovo nepostojeda (improvizacije)
Podela rada konvencionalna (poezija u Japanu i u zapadnom
svetu)
OGRANIENJA I MOGUDNOSTI
Beker ukazuje da na jedno umetniko delo
utiu obrasci ogranienja i mogudnosti koji
postoje u datom umetnikom svetu koji ga
stvara.
U mnogim umetnikim svetovima dolazi do
sukoba zato to se ciljevi saradnikog osoblja
razlikuju od ciljeva sredinjeg osoblja
(kompozitori nasuprot muziarima - Charles
Ives, e.e.cummings tampari, Hari Par
tradicionalni notni sistem i instrumenti)
http://www.youtube.com/watch?v=4cKnTj2cy
NQ

r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r by
e.e. cummings
r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r
r-p-o-p-h-e-s-s-a-g-r
who
a)s w(e loo)k
upnowgath
PPEGORHRASS
eringint(o-
aThe):l
eA
!p:
S a
(r
rIvInG .gRrEaPsPhOs)
to
rea(be)rran(com)gi(e)ngly
,grasshopper;

ee cummings
OGRANIENJA I MOGUDNOSTI
I promena u dostupnom materijalu moe da promeni
umetniki proizvod. Dobar primer iz istorije
umetnosti je slikarska boja u tubama.
Sa izumom boje u tubi u doba impresionizma,
umetnici su otkrili da im je mnogo lake da slikaju (a
ne samo da prave skice) u prirodi.
Razvoj kompjuterske tehnologije i promene u nainu
snimanja filmova (SF) ili snimanja muzike (kudni
studiji).
KONVENCIJE
Umetnikim konvencijama obuhvadene su sve odluke
koje moraju da se donesu u vezi sa produkovanim
delom.
Konvencije su, po Bekeru, pravila igre u
umetnikim svetovima i obuhvataju standardne
naine rasporeivanja sredinjeg i saradnikog
osoblja i grupa zadataka.
Konvencije se takoe odnose na formalne
karakteristike dela i onoga to ljudi u umetnikom
svetu oekuju da umetniko delo saoptava. (Samo
zato je poznavanje i doivljavanje primenjenih
konvencija zajedniko i umetnicima i publici
umetniko delo ima emocionalni uinak) stvaraju
znaenje.
SISTEMI DISTRIBUCIJE
Beker izlae tri vrste sistema distibucije:
1. Samoorganizovanje kada umetnici sami
distribuiraju svoja dela ili to ine unutar
malih mrea (sloboda i malobrojnost
publike)
2. Pokroviteljstvo (organizacije i pojedinci)
3. Javna prodaja (tri vrste trinih distributera:
trgovci, impresariji i industrija kulture)
UMETNICI I UMETNIKI SVETOVI
Beker smatra da se umetnici mogu povezati
sa umetnikim svetovima na etiri razliita
naina:
1. Integrisani profesionalci
2. Individualci- buntovnici (maverics)
3. Folk umetnici
4. Naivni umetnici
UMETNICI I UMETNIKI SVETOVI
U kategoriju integrisanih profesionalaca spada vedina
umetnika u oblasti lepih i popularnih umetnosti. Oni su
prihvadeni umetnici koji koriste vaede konvencije, menjajudi
ih na prihvatljive naine.
Individualci su umetnici koji smatraju da ih konvencije
njihovog umetniko sveta neprihvatljivo sputavaju i koji
predlau nove stvari koje svet umetnosti odbija da prihvati
(Hari Par ili arls Ajvs)
Folk umetnici svoje kreativne proizvode stvaraju izvan
profesionalnih, ali unutar amaterskih umetnikih svetova.
Naivni umetnici deluju izvan bilo kog sveta umetnosti
(neobine kude, nametaj, predmeti, itd)
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
PJER BURDIJE
doc dr Predrag Cvetianin
15.11.2012
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
(PJER BURDIJE)
Teorija prakse (habitus, kapital, polja)
[(Habitus) x (kapital)] + polje = prakse
Burdijeova verzija institucionalne analize polja
oznaavaju socijalne arene produkcije, distribucije i
prisvajanja dobara, usluga, znanja i statusa i
kompetativne poloaje koje zauzimaju akteri u
njihovoj borbi da akumuliraju i monopoliu
razliite tipove kapitala.

POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
(PJER BURDIJE)
Ekonomsko polje, kulturno polje, nauno,
religiozno polje
Polja su arene borbe za kontrolu nad vrednim
resursima
Polja su strukturisani socijalni prostori
dominantnih I podreenih pozicija baziranih na
tipovima i obimu kapitala
Polja namedu akterima specifine forme borbe
prihvatanje pravila igre.
Polja su u odreenoj meri autonomna to jest
strukturisana njihovim internim mehanizmima
razvoja.

SOCIJALNI PROSTOR












SOCIJALNI PROSTOR (1)
Obim kapitala --

Obim kapitala ++

Kulturni kapitall +
Ekonomski kapital -


Ekonomski kapitall +
Kulturni kapital -

POLJE MODI (2)
POLJE KULTURNE
PRODUKCIJE (3)
POLJE KULTURNE PRODUKCIJE
Priznati umetnici (simboliki kapital +)


Buroaska
umetnost


Polje ograniene Sub-polje masovne
kulturne produkcije kulturne produkcije
(autonomni pol) (heteronomni pol)


Industrijska
umetnost


Nepriznati umetnici (simboliki kapital -)
EK *
KK +
LITERATURA
Viktorija D. Aleksander Sociologija
umetnosti, Clio, Beograd, 2007, strane 106
136; 147 159 i 438 - 442