Ekologija biljnih zajednica ili fitocenologija je specijalizovana grana ekologije

koja se bavi prouavanjem grae i karakteristika biljnih zajednica (fitocenoza).

Biljna zajednica ili fitocenoza
predstavlja skup svih biljnih vrsta u
okviru ivotne zajednice.
Lanci ishrane na kopnu i na moru
Da se podsetimo:

ivotna zajednica ili biocenoza je
skup populacija koje koegsistiraju u
prostoru i vremenu i koje su
povezane interakcijama.
Koje gradivne komponente ine biocenozu?
Koje su funkcionalne komponente
biocenoze? Kojim interakcijama se odlikuje
biocenoza.
Biljke su primarni producenti u
okviru kopnenih i nekih marinskih
biocenoza i nalaze se u osnovi
lanaca ishrane.
Lanac ishrane ili trofiki lanac je
deo veoma sloene trofike mree.
Trofika mrea u okviru terestrine biocenoze
Pojedine funkcionalne celine u okviru zajednice meusobno su povezane
trofikim odnosima i samostalno ne mogu da postoje.
Delovi zajednice se posmatraju odvojeno samo zbog lakeg izuavanja.
Zajednica biljaka na ispucalom
povremeno plavljenom, zemljitu
Dakle, tradicionalna upotreba
termina biljna zajednica je samo
uslovna, jer je ona samo deo
kompletne biocenoze.
Koji biotiki odnosi vladaju u okviru
biljne zajednice?
Sasvim je jasno da izmeu biljaka postoje konkurentski odnosi za pojedine
resurse, bilo da su biotiki ili abiotiki.
Grupa biljaka koja na slian ili istovetan nain koristi resurse sredine naziva se
gilda. Pripadnici iste gilde u okviru jedne biljne zajednice ine lokalnu gildu.

Termin gilda se ee koristi u zooekologiji, dok se u ekologiji biljaka koristi
termin funkcionalna grupa, koja obuhvata fizioloki sline biljke. Najee se
podela na funkcionalne grupe vri na osnovu naina fiksacije ugljen-dioksida.
Da li moete da navedete primer neke
gilde i lokalne gilde, funkcionalne grupe,
asembleje i ansambla?
Grupa srodnih biljaka u okviru jedne
biljne zajednice ini asembleju, a ukoliko
pripada istoj gildi ansambl.
U kolikoj meri su biljne zajednice visoko integrisani i zakonomerno nastali
kompleksi vrsta ukazuje i injenica da e se biocenoza koja je nasilno unitena,
vremenom obnoviti, pod uslovom da se drugi uslovi ne promene.
Nakon poara na istoj povrini se razvija umska vegetacija
Asocijacija je definisana kao skup biljnih zajednica koje imaju slinu
fiziognomiju (spoljanji izgled) i floristiki sastav.
Asocijacija Rumicetum balcanici
ASOCIJACIJA je osnovna jedinica u
klasifikaciji fitocenoza. To je biljna zajednica
(fitocenoza) odreene sistematske vrednosti
koja je floristiki jasno okarakterisana (ima
odreeni floristiki sastav) i koja je dobila
svoje nauno ime tj. publikovana u naunom
asopisu.
Sastojina je konkretni deo asocijacije ili
individuum asocijacije.
Izvori sa Cardamine amara
Meovite bukovo- munikove ume
Sastojine su konkretne jedinice za
istraivanja biljnih zajednica.
Karakteristike sastojine
Veliina sastojine
Jednolinost sastojine
Strane primese, meavine i prelazi
Krenjaki sipari Dripis spinosa
Vlasina- Bratanica
Kada se na uskom prostoru smenjuju tipino razvijene sastojine dve ili vie
biljnih zajednica onda taj prostor nazivamo mozaikom biljnih zajednica.
Mozaik-kompleks Bratanica
Morfologija prouava strukturu biljnih zajednica
Sinekologija prouava odnos biljnih zajednica prema ekolokim uslovima
Fiziologija prouava metabolizam zajednice
Singenetika ili sindinamika prouava razvoj biljne zajednice
Sinhorologija prouava geografsko rasprostranjenje biljnih zajednica, oblik,
veliinu, stvaranje i promenu njihovih areala
Sistematika ili klasifikacija ili sintaksonomija prouava meusobne
sistematske odnose biljnih zajednica, ralanjava biljni pokriva na razliite
sintaksonomske jedinice i grupie ih u odreene sisteme
Sinhronologija ili paleofitocenologija prouava istoriju biljnih zajednica u
prolosti
Nauka koja se bavi prouavanjem biljnih zajednica naziva se
FITOCENOLOGIJA.
Strukturu neke biljne zajednice
uslovljavaju sledei faktori:
- floristiki sastav zajednice
- brojnost biljaka i njihov koliinski odnos
- prostorni raspored biljaka
- spektar ivotnih formi
Fiziognomija zajednice je rezultat
njene strukture i izgleda pojedinih
biljaka kao njenih komponenata. Isto
tako ona je uslovljena i dinamikom
zajednice, tako da se izgled pojedinih
zajednica tokom godine menja.
Razliiti izgledi zajednice tokom
godine predstavljaju njene aspekte.
Besna Kobila- avgust 2009.god.
Besna Kobila- septembar 2009.god