USB PORTOVI

1


SADRAJ:

1. UVOD ........................................................................................ 2
2. ISTORIJSKI RAZVOJ ................................................................... 5
3. NAIN RADA ........................................................................... 5
4. VRSTE USB PORTOVA .............................................................. 11
4.1. USB 1.x ............................................................................... 11
4.2. USB 2.0 ............................................................................... 11
4.3. USB 3.0 .............................................................................. 11
4.4. BRZINA KOMUNIKACIJE NA USB-u ..................................... 12
5. INSTALIRANJE USB UREAJA .................................................. 12
5.1. PRE INSTALIRANJA UREAJA ............................................. 13
5.2. PRIKLJUIVANJE I UKLJUIVANJE UREAJA ...................... 13
5.3. SAVETI ................................................................................ 14
5.4. PREKIDANJE VEZE UREAJA ............................................... 15
6. KABLOVI I KONEKTORI ............................................................. 15
7. NAPAJANJE .............................................................................. 19
LITERATURA ............................................................................. 20









USB PORTOVI

2


1. UVOD
Za rad sa raunarom neophodni su i mnogi spoljanji ureaji. Njih treba meusobno
povezati. U te svrhe koriste se
slededi prikljuci:
serijski i paralelni port,
USB port,
PS/2 prikljuak,
DVI konektor,
Fire Wire interfejs.
Prvi PC raunari koristili su tri
porta i to: jedan paralelni za
tampa i dva serijska, pri emu
je jedan od njih vedinom bio zauzet od strane serijskog mia
Serijski i paralelni port
Ova vrsta portova se vie koristila u prolosti. Paralelni port se koristio u najvedoj meri za
povezivanje tampaa sa raunarom. Preko njega se ostvaruje paralelni prenos podataka, tj.
prenos 1 ili 2 bajta podataka preko paralelne veze istovremeno. U poetku port je bio
jednosmeran, od raunara ka tampau, gde tampa nije imao nikakvu mogudnost da javi
povratnu informaciju. Kasnije su dole i dvosmerne veze jer postoji povratna informacija od
tampaa, gde tampa moe, na primer, da javi da nema papira, da je dolo do neke greke
i sl. Nedostaci ovog porta su to je paralelni kabal debeo i teak u poreenju sa ostalima i to
postoji velika nekompatibilnost prikljuenih ureaja. Za svaki ureaj potrebno je posebno
instalirati drajvere, portovi unutar raunara nisu isti i dr.
Za razliku od paralelnog, serijski port omogudava prenos podataka bit po bit. Postoji
samo jedan provodnik kroz koji
se alju podaci, ali poto se
alje bit po bit, to je mnogo
sporije u odnosu na paralelni
port. Prednosti ovog porta su
to je jeftiniji i to koristi manji
kabl. Preko ovog porta spajaju
se mievi i to kod starijih
raunara i modemi.
Na slici 1.1. je prikazano
nekoliko prikljuaka. Paralelni
Slika 1.1. Paralelni, serijski i USB konektori

Tabela 1. Vrste konektora i broj pinova


USB PORTOVI

3


prikljuak je muki prikljuak sa 25 pinova, USB prikljuak i enski serijski prikljuak sa 9
pinova.
U tabeli 1 je detaljnije prikazano koje sve vrste veze postoje sa strane raunara i sa strane
kabla. Serijski prikljuak je na raunaru muki, 9-pinski i 25-pinski, dok je na kablu enski 9-
pinski i 25-pinski. tampa koristi paralelni prikljuak koji je na raunaru enski 25-pinski dok
je kabal muki isto sa 25 pinova. Za povezivanje monitora koristi se 15-pinski konektor sa
pinovima u tri reda, gde je na raunaru enski, a na kablu muki prikljuak. Za povezivanje
dojstika potrebno je isto 15 pinova i to na raunaru enski, a na kablu muki. Tastatura se
prikljuuje preko PS/2 prikljuka, koji ima 6 pinova, koji su na raunaru muki, a na kablu
enski.
PS/2
Dok su se ranije mievi i tastature spajali na razliite portove, danas koriste tzv. PS/2
prikljuke. Ova 2 prikljuka su istog oblika i veliine, ali su razliite boje jer sami prikljuci nisu
kompatibilni meu sobom tj. mi nede raditi u prikljuku za tastaturu i obrnuto. Iz ovog
razloga su ovi prikljuci obojeni i to prikljuak za mia u zelenu boju.a prikljuak za tastaturu
u ljubiastu boju.
Na slici 1.2 mogu se videti prikljuci koji se nalaze sa zadnje strane kudita raunara. Na
vrhu su dva PS/2 prikljuka za tastaturu i mia. Ispod su prikljuci za USB kabal koji su
relativno malih dimenzija u odnosu na ostale. Zatim, tu je paralelni port sa 25 pinova. Ispod
je prikljuak za dojstik, obino je ute boje. Ispod su tri prikljuka od zvune kartice, za
spajanje zvunika, mikrofona i line in prikljuak. Pored su 15 enskih pinova VGA prikljuka i
jedan serijski port sa 9 mukih pinova.
Slika 1.2. Prikljuci na raunaru


USB PORTOVI

4


DVI konektor
DVI predstavlja digitalni konektor, u prevodu Digital Visual Interface. Mana VGA signala
je postojanje konverzije digitalnog u analogni signal to uvek vodi do gubitka signala. DVI
interfejs prenosi signal od grafike kartice do monitora u digitalnom obliku. Na slici 1.3 je
prikazan izgled DVI konektora na grafikoj kartici.
Slika1. 3. DVI konektor na grafikoj kartici
FireWire
IEEE 1394 interfejs je standard za komunikacije velikih brzina i sinhroni prenos podataka
u realnom vremenu. Interfejs je takoe poznat prema brendovima FireWire (Apple), i.LINK
(Sony), i Lynx (Texas Instruments). Ovaj veoma brzi port se esto koristi za transfer podataka
sa video ili digitalne kamere. Na slici 1.4 je prikazan izgled konektora i FireWire kartice.

Slika 1.4. FireWire kablovi i FireWire PCI kartica
USB
Najnovija tehnologija povezivanja je tzv. USB port koji omogudava povezivanje razliite
opreme. USB predstavlja skradenicu od Universal Serial Bus. Za razliku od serijskog
provodnika koji ima ili 9 ili 25 provodnika, USB sadri samo 4 provodnika, od kojih 2 slue za

USB PORTOVI

5


napajanje, a 2 za prenos podataka. Na dananjim ploama standardno postoje 2 USB
prikljuka sa mogudnodu proirenja i na vie. Ovaj nain povezivanja je veoma jednostavan,
ne zahteva instalaciju ili restartovanje raunara.
2. ISTORIJSKI RAZVOJ
Sedam vodedih svetskih raunarskih kompanija Compaq, DEC, IBM, Intel, Microsoft,
NEC i Nortel zapoelo je razvoj USB-a 1994. godine s ciljem da se bitno olaka povezivanje
raunara sa spoljanjim ureajima u odnosu na dotadanje prikljuke, pojednostavi
softverska konfiguracija tih ureaja, te istovremeno poveda brzina komunikacije. Nakon
nekoliko prototipnih verzija (USB 0.7, USB 0.8, USB 0.9, USB 0.99) razvijen je USB 1.0 koji je
krajem 1995. godine u Intelu izveden u ipu, a januara 1996. godine predstavljen je na
tritu.
Prvi raireniji standard bio je USB 1.1 koji se na tritu pojavio u septembru 1998. godine.
Dotadanji USB 1.0 nazvan je Low Speed, a USB 1.1 nazvan je Full-speed.
Specifikacija za USB 2.0 izlazi aprila 2000. godine. Ona je omogudila jo vedu maksimalnu
brzinu nazvanu Hi-Speed a standardizirana je krajem 2001. godine od strane USB-IF-a (USB
Implementers Forum), tela koje upravlja specifikacijama za USB. Ovaj standard je danas
najraireniji.
Zbog sve vedeg broja ureaja koji se spajaju preko USB-a na raunar dolo je do ideje oko
stvaranja beinog USB-a koji bi se pre svega koristio na prenosnim raunarima. Poetkom
2004. godine predstavljena je ta ideja te je osnovana grupa za razvoj specifikacije beinog
USB-a koja je definisana 2005. godine. Polovinom 2006. godine demonstriran je prvi prenos
preko beinog USB-a.
U jesen 2007. godine Intel je najavio rad na standardu USB 3.0. Ali januara 2008. godine
predstavljen je drugaiji konektor za USB 3.0 od onog kojeg je Intel prvobitno najavio kako bi
se omogudilo da se kabeli za USB 2.0 mogu spajati na konektore za USB 3.0. U jesen 2008.
godine predstavljen je standard USB 3.0.
3. NAIN RADA
Cilj tehologije USB jest rasteredivanje glavne sabirnice raunara od posebnih kartica za
proirenje, kao i olakavanje umetanja i odvajanja spoljah ureaja (plug-and-play) bez
potrebe za ponovno pokretanja raunaa (hot swapping).
USB je asimetrinog dizajna i sastoji se od posluitelja (eng. host) i vie jedinica koje se
prikljuuju na posluitelj kao grane stvarajudi zvezdastu strukturu. Meutim, na posluitelj se
moe prikljuiti i posaban koncentrator (eng. hub) na koji se mogu prikljuivati druge grane
to stvara stablastu strukturu.
Njegovim uvoenjem nastojalo se da se ree slededi problemi:

USB PORTOVI

6


reenje u vezi ogranienja broja slotova na osnovnoj ploi kao i broja portova PC
raunara;
jednostavno proirenja PC raunara upotrebom softverskih drajvera;
mogudnost napajanja eksternih ureaja koji malo troe od strane raunara;
omogudeno je prikljuenje do 127 eksternih ureaja na glavni USB port, pa se
time reava ogranienje koje je pre postojalo: jedan ureaj - jedan slot;
omogudene su velike brzine prenosa do 12 Mb/s;
pojednostavljuju se kablovi za prikljuenje ureaja a njihova duina se povedava;
omogudena je kontrola potronje eksternih ureaja;
podrano je autokonfigurisanje ovih ureaja po principu PnP detekcije novih
ureaja u raunaru.
USB port podrava dve brzine prenosa i to: veliku brzinu kada se prenos krede do 12 Mb
u sekundi, i za sporije ureaje niu brzinu prenosa do 1.5 Mb u sekundi. USB port koristi
etveroilni kabal preko koga se prenose podaci i napajanje sa impedansom 90 to je dato
na slici 3.1.

Za prenos podataka koriste se dve linije D+ i D-. Kada se prenosi logika nula linija D- je
na vedem potencijalu od linije D+ dok je u sluaju prenosa logike jedinice obrnuto.
Predajnici moraju da daju napon vedi od 2.8 V sa opteredenjem od 15 k. Prijemnici moraju
da imaju simetrian ulaz pri emu do promene stanja dolazi ako se na ulazu prijemnika
naponi razlikuju za vie od 200 mV. Svaka linija za prenos podataka ima i nesimetrian
prijemnik za detekciju greke koja se pojavi ako su obe linije podataka nau na istom
naponu. Kada se radi o brzom USB prenosu tada se na liniju D+ prikljuuje opteretni
otpornik(pull-up) reda 1.5 k, dok se kod sporog prenosa on ukljuuje na liniju D-. Na
izlazima drajvera linija D+ i D- prikljuuju se opteretni otpornici reda 15 k. U sluaju kada
USB eksterna jedinica nije pod naponom i kada je drajverski izlaz porta u stanju visoke
impedanse preko ovih otpornika se odreuje brzina prenosa. Preko njih se takoe odreuje
da je eksterni ureaj povezan na USB vor. Kada ureaj nije povezan na USB vor njegovi
Slika 3.1. Presek USB kabla


USB PORTOVI

7


izlazni drajveri bide u stanju visoke impedanse i obe linije de biti na potencijalu mase, koje se
naziva nesimterina nula SE0 (Singl Ended 0). Povezivanje ureaja na vor on de dobiti
napajanje ali njegovi izlazi i dalje de biti u stanju visoke impedanse, dok de napon na liniji
podataka porta koji je povezan na opteretni otpor postati visok to moe da detektuje vor.
U sluaju ako se ne alju USB paketi, linije podataka nalaze se u stanju visoke impedanse. Za
prikljuenje USB ureaja koriste se konektori prikazani na slici 3.2.

Standardni USB kabal za prikljuenja eksternih USB ureaja je oblika kao na slici 3.3.

Na slici 3.4. prikazana je organizacija USB bas-a.

Slika 3.3. Standardni USB kabal

Slika 3.4. Organizacija USB bas-a

Slika 3.2. Konektori za prikljuenje USB ureaja


USB PORTOVI

8


Sa prikazane slike vidi se da se USB bas moe predstaviti sa tri nivoa i to:
Nivo USB ureaja (USB Interface Layer) koji obezbeuje fiziku vezu za prenos
signala i paketa izmeu raunara i USB ureaja. Ovaj nivo omoguduje sistemskim
programima koji kontroliu USB bas, rad sa optim funkcija koje koristi USB
ureaj.
Nivo funkcije se ostvaruje upotrebom klient softvera (Client SW).
Nivo interfejsa obezbeuje da se fiziki obavlja komunikacija.
Sistem USB povezivanja deli se na etiri funkcionalno zaokruene celine:
USB ureaj (USB Physical Device)
klijent softver (Client Software)
USB sistemski softver (USB System Software)
glavni USB kontroler (USB Host Controller)
USB predtsvlja neki eksterni ureaj koji se prikljuuje na USB i koji izvrava zahtevane
funkcije.
Klijent softver omogudava da se izvri prenos podataka izmeu eksternog USB ureaja i
raunara i najede ga isporuuje proizvoa USB ureaja.
USB sistemski softver je deo operativnog sistema za podrku USB ureaja i isporuuje se
uz operativni sistem.
Glavni USB kontroler zaokruuje u jednu celinu hardver i softver koji omoguduje rad USB
ureaja.
USB ureaji sa raunarom komuniciraju slanjem paketa. Na poetku slanja paketa linija
za prenos podataka se postavlja u suprotno stanje od onog u kome se nalazi u mirnom
stanju, dok se na kraju paketa podataka, ova linija postavlja u SE0 stanje u duini trajanja od
dva bita.
USB ureaji mogu se resetovati na nekoliko naina od koji se esto koristi pristup kada se
linija podataka postavi u SE0 stanje u trajanju od 10ms. U sluaju ako USB bas se nalazi u
mirnom stanju vedem od 3 ms tada eksterni USB ureaji mogu predi u stanje male potronje
ako to podravaju. Vradanje u radno stanje treba da traje najdue 20 ms. Prenos podatka se
vri upotrebom NRZI metoda kodiranje (Non Return Zero Invert) to znai ako se pojavi
logika jedinica ona de trajati celom svojom duinom, odnosno nede dodi do promene
naponskog nivoa. U sluaju pojave povorki nula napon se linije menja za svaki bit, to se
koristi za uspostavljanje signala takta na prijemu. Kada se u povorci podataka pojavi est
uzastopnih jedinica radi sigurnosti na prijemu, vri se umetanje bita tj. ubaci se jedna nula
koja se na prijemu izbacuje.
Preko USB bas-a kao to smo videli prenosi se i napon napajanja V+ koji iznosi + 5V, uz
maksimalno opteredenje do 5A, pri emu potronja pojedinane eksterne jedinice ne sme
predi 400 mA kada je u radnom stanju a u stanju mirovanja 500 A. Ovaj uslov ne mogu
ispuniti svi USB ureaji tako da u tom sluaju moraju koristiti sopstveno napajanje. Iako takvi

USB PORTOVI

9


ureaji koriste takvo napajanje, napon USB kabla koriste i ovi ureaji radi provere od strane
raunara koji je od ureaja povezan na USB bas. Prilikom inicijalizacije USB sistema po
ukljuenju raunara on pribavlja podake o svim ureajima koji povezani na USB radi
numerisanja basa (bus enumeration).
Za ispravan rad USB ureaja koji su povezani na raunare svaki od njih mora da ima
adresu koje se kredu u opsegu od 0 do 128 i dodeljuje ih raunar prilikom konfigurisanja bas-
a. Adresa 0 je adresa koju koristi raunar za postavljanje ureaja povezanih na USB bas i ne
mogu je koristiti eksterni ureaji.
Podaci koji se alju preko USB bas dele se u pakete pri emu veliina jednog paketa ne
sme biti veda od 8 Kb. Raunar deli vreme u intervale duine 1 ms i u svakom intervalu alje
jedan paket koji poinje sa SOP bitom. Slededi se paket razdvaja od prethodnog sa EOP to je
prikazano na slici 3.5.

Na poetku svakog paketa se alje sinhronizacioni bajt koji se sastoji od sedam nula i
jednom jedinicom (80H). Na osnovu ovog bajta sinhrono kolo na strani prijemnika generie
taktni signal. Nakon sinhronizacionog bajta sledi polje za identifikaciju paketa PID (Packet
Identifier), kod koda se prva 4 bita koriste za identifikaciju vrste paketa, dok su slededa etiri
bita (vede teine) invertovani biti PID-a na osnovu ega se proverava tanost primljenog PID-
a. Polje PID definie vrstu paketa i njegov format kao i tip detekcije greke. Postoje slededi
oblici paketa u USB komunikaciji:

SOF paket iji je PID=0101 koji alje 11 bitni podatak o broju rama (frame), kao i 5 bita
CRC detekcije.


Slika 3.5. Razdvajanje paketa


USB PORTOVI

10


Setup, IN i OUT paketi imaju oblik kao na gornjoj slici. Setup paket iji je PID=1101 vri
setovanje funkcije od strane raunara i sadri tekudu i krajnju (Endpoint) adresu. IN paket
iji je PID=1001 je prvi paket od od eksternog ureaja prema raunaru. OUT paket iji je
PID=0001 je prvi paket koji raunar alje periferijskom ureaju.


Data0 paket ija je PID=0011 je paran paket podataka koji sadri do 1023 bajta
podataka. Data1 paket ija je PID=1011 je neparan paket podataka. Ovi paketi za CRC
kontrolu koriste 16 bita.

Ack paket koji ima PID=0010 je potvrda prijemnika da je paket primljen bez greke. Nak
paket koji ima PID=1010 je je odgovor predajnika o neispravno primljenom paketu. Stall
paket koji ima PID=1110 pokazuje da je neko odredite zagueno tj. ne moe da primi sve do
tada poslate pakete.
Prenos podataka poinje tako to raunar poalje paket u kome je definisan tip i smer
prenosa, adresa USB ureaja i adresa krajnjeg odredita. Ovaj se paket naziva token.
Adresirani ureaj detektuje svoju adresu iz adresnog polja i time bude selektovan i postaje
spreman za prijem ili predaju podataka Primalac odgovara slanjem odzivnog
paketa(handshake packet) izvetavjudi o uspenosti prenosa. Adresiranje ureaja vri se
preko adresnog polja paketa od 7 bita. Adresa se koristi sa kod IN, OUT ili Setup paketa.
Paket SOF sadri broj ramova od 11 bita pri emu se njegov sadraj inkrementira za svaki
novi ram sve do vrednosti 7FFH. Paketi podatataka Data0 i Data1 sadre do 1023 bajta. Ova
dva paketa omoguduju jednostavnu sinhronizaciju predajnika i prijemnika u sluaju zahteva
predajnika za ponovnim slanjem radi greke u prenosu. Predajnik alje novi paket tek kada
od prijemnika dobije potvrdu o uspenosti tj. paket Ack. Prvo se alje paket Data0 pa paket
Data1 i tako naizmenino. Svi paketi imaju na kraju bite za redundantu proveru CRC da li je
paket ispravno primljen. Pri prenosu podataka uvek se obavlja komunikacija u oba smera i
uvek je inicijalizirana od strane raunara. Smer prenosa definie raunar slanjem IN ili OUT
paketa. U IN paketu raunar zahteva od eksternog USB ureaja da mu poaalje podatke.
Nakon ovog paketa eksterni ureaj ili raunar alje Data paket, pri emu se na kraju svakog

USB PORTOVI

11


primljenog paketa strana koja je vrila prijem alje potvrdu uspenosti slanje tj. Ack, Nak ili
Stall paket.
Iz opisa USB porta vidimo da ureaji koji se na njega prikljuuju moraju imati visok nivo
"inteligencije" kako bi podrali navedeni standard. Zbog toga se u njima nalaze najede
mikrokontroleri koji podravaju ovu komunikaciju i koji su za ovu vrstu standarda i razvijeni.
Programiranje je znatno tee bududi da navedeni protokoli moraju biti podrani. Zbog toga
nauiti programiranje USB porta je svakako i najvedi domet u programiranju portova.
4. VRSTE USB PORTOVA
4.1. USB 1.x
Obuhvata standarde 1.0 i 1.1. USB 1.0 predstavlja poetak razvoja ove tehnologije.
Omogudavao je brzinu 1,5 Mbit/s (oko 0,19 MB/s). Nije omogudavao kabele za produivanje.
Postojalo je svega nekoliko ureaja na tom standardu. USB 1.1 postie brzinu prenosa od 12
Mbit/s (1,5 MB/s) te mu se proiruje upotreba i na prenos podataka. Uvedena je mogudnost
kabela za produivanje do maksimalnih 3 m.
4.2. USB 2.0
Sa standardom USB 2.0 poinje snaan razvoj prenosnih podatkovnih medija koji koriste
USB za prenos podataka. Ova vrsta omoguduje prenos od 480 Mbit/s (60 MB/s). Konektori
ostaju isti tako da je ovaj standard unazad kompatibilan. U vreme pojavljivanja ovoga
standarda prvi operacijski sastav koji ga je podravao bio je Linux, dok je za Microsoft
Windows trebalo priekati izdavanje prvog servisnog paketa za aktuelni Windows XP.
Maksimalna duina kabela je 5 m. Uz koridenje maksimalno 5 koncentratora (hubova) dolazi
se do brojke od 30 m maksimalne udaljenosti izmeu perifernog ureaja i raunara. Postoje
kablovi USB CAT5 koji u sebi sadre koncentratore te imaju maksimalnu duinu od 30 m. Dalji
razvoj ponudio je konektore Mini-B USB. Do 2007. godine standard je dopunjen funkcijom
"One-To-Go" koja omogudava spajanje vie suelja s istom funkcijom tj. komunikaciju
izmeu dva USB-ureaja bez USB-posluitelja (hosta). Sredinom 2007.godine
standardizovano je napajanje baterija spoljanjih ureaja preko USB-veze, kao i kabeli i
utinice vrste Micro-USB.
4.3. USB 3.0
Standardizovan je poetkom 2008 godine i jo uvek je u fazi napretka. Najpre je iz Intela
bila najavljivana teorijska brzina od 5 Gbit/s (640 MB/s) koja bi se postizala dodavanjem
optikog vlakna uz postojede etiri bakrene ice. Ali, promenama koje su se dogaale tokom
godine definisan je standard koji de u kabelu koristiti dodatne dve bakrene parice za nain
prenosa nazvan SuperSpeed te se po prvi put specifikuje i oklop kabela. Ovakvim

USB PORTOVI

12


standardom teoretski je mogud prenos 4,8 Gbit/s, ali kada se iz toga izbaci signalizacija
protokola, realno je za oekivati isti prenos podataka od 3,2 Gbit/s (409 MB/s). Dodatni
kontakti smjeteni su dublje u uobiajeni konektor USB tip A, tako da je standard USB 3.0
unazad kompatibilan, tj. utika tipa A za USB 2.0 moe se koristiti s utinicom tipa A za USB
3.0. SuperSpeed USB de zasigurno nadi masovnu upotrebu kod spoljanjih diskova, kao i
kamera visoke rezolucije (HD) i slinih ureaja kojima se prenosi mnogo podataka. Ureaji
poput tastature, mia, tampaa i drugih kojima je i vie nego dovoljno 60 MB/s ostade na
tehnologiji USB 2.0. Najbre USB-memorije koriste najvie 40 MB/s za prenos tako da, za
sada, i one ostaju na USB 2.0 dok ne padne cena NAND flasha koji novano ograniava razvoj
memorije s tehnologijom USB 3.0.
4.4. BRZINA KOMUNIKACIJE NA USB-u

Nazivne brzine prenosa podataka
Oznaka Brzina prenosa Podrano od verzije standarda
Low Speed 1,5 Mbit/s USB 1.0
Full Speed 12 Mbit/s USB 1.1
HiSpeed 480 Mbit/s USB 2.0
SuperSpeed 4,8 Gbit/s USB 3.0

5. INSTALIRANJE USB UREAJA
USB (univerzalna serijska magistrala) veze obino se koriste za prikljuivanje ureaja kao
to su mievi, tastature, skeneri, tampai, Veb kamere, digitalni fotoaparati, mobilni telefoni
i spoljni vrsti diskovi na raunar. USB vezu dete prepoznati po simbolu koji se obino
prikazuje na konektoru.

Slika 5.1. Simbol USB veze


USB PORTOVI

13


Vedina ureaja mora da ima prikljuen USB kabl da bi se mogli prikljuiti na USB port na
raunaru. Ostali USB ureaji, kao to su stariji mievi i tastature imaju trajno prikljuen USB
kabl. Neki USB ureaji, na primer USB fle diskovi imaju integrisani USB konektor koji im
omogudava da budu bez kabla direktno prikljueni na USB port na raunaru.
USB ureaji spadaju u ureaje koje je najlake povezati na raunar. Kada prvi put
poveete ureaj koji se prikljuuje na USB port, Windows automatski identifikuje ureaj i
instalira upravljaki program za taj ureaj. Upravljaki programi omogudavaju raunaru da
komunicira sa hardverskim ureajima. Bez upravljakog programa USB ureaj koji
povezujete sa raunarom na primer, mi ili Veb kamera nede ispravno funkcionisati.
5.1. PRE INSTALIRANJA UREAJA
Pogledajte uputstva koja ste dobili uz ureaj da biste proverili da li je potrebno da
instalirate upravljaki program pre povezivanja ureaja. Iako Windows to radi automatski
kada se poveete sa novim ureajem, neki ureaji zahtevaju da runo instalirate upravljake
ureaje. U tim sluajevima proizvoa ureaja ukljuuje disk sa softverom i uputstva za
instalaciju upravljakog programa pre prikljuivanja ureaja.
Ako ste uz USB ureaj dobili softver proizvoaa, proverite da li je on kompatibilan sa
ovom verzijom operativnog sistema Windows. Ako nije kompatibilan ili nije napisano za koje
verzije operativnog sistema Windows je dizajniran, pokuajte prvo da prikljuite ureaj da
biste videli da li Windows moe da pronae kompatibilan upravljaki program.
Ako su uputstva koja ste dobili sa ureajem u suprotnosti sa informacijama u ovoj temi,
sledite ta uputstva.
5.2. PRIKLJUIVANJE I UKLJUIVANJE UREAJA
Da biste instalirali USB ureaj, dovoljno je da ga prikljuite na raunar. Neki USB ureaji
imaju dugme za napajanje koje treba da ukljuite pre nego to ih poveete. Ako ureaj
koristi kabl za napajanje, poveite ureaj sa izvorom napajanja. Zatim ga ukljuite pre nego
to ga poveete.
Zatim odluite sa kojim USB portom dete povezati ureaj. Ako raunar ima USB portove
sa prednje strane, koristite jedan od njih ako nameravate da esto povezujete ureaj i
iskopavate ga. (Slededi put kada budete prikljuivali ureaj, moete da koristite bilo koji
port.)

USB PORTOVI

14



Prikljuite ureaj na USB port. Ako Windows moe automatski da pronae i instalira
upravljaki program, bidete obaveteni da je ureaj spreman za koridenje. U suprotnom,
bide vam zatraeno da ubacite disk na kojem se nalazi upravljaki program.

Windows de vas obavestiti kada zavri uspenu instalaciju ureaja.
Kada se instalacija dovri, proverite informacije koje ste dobili uz ureaj da biste videli da
li je potrebno da instalirate neki dodatni softver.
Windows ponekad ne prepoznaje USB ureaj i ne dobijate disk na kojem se nalazi
upravljaki program. U tom sluaju, moete pokuati da pronaete upravljaki program
ureaja na mrei. Ponite tako to dete proveriti Veb lokaciju proizvoaa ureaja
upravljake programe esto moete preuzeti iz odeljka Podrka na takvim lokacijama. Vie
informacija potraite u lanku
5.3. SAVETI
Uverite se da ureaj ima odgovarajude napajanje. Ako ureaj ne radi ispravno nakon
povezivanja sa USB voritem, pokuajte da ga poveete direktno sa nekim od USB portova
na raunaru. Neki portovi na USB voritu, monitoru ili drugom ureaju koji je prikljuen na
raunar moda ne obezbeuju odgovarajude napajanje koje bi podralo va ureaj.
Manji ureaji, na primer, USB fle diskovi i mievi kao i ureaji sa sopstvenim
kablovima za napajanje, npr. tampai obino ispravno funkcioniu kada se poveu sa USB
voritem bez napajanja. Neki ureaji koji zahtevaju jae napajanje, kao to su skeneri i Veb
Slika 5.2. Tipian USB kabl i port


USB PORTOVI

15


kamere koji se napajaju preko USB-a, zahtevaju vorite koje ima sopstveni kabl za napajanje
da bi ispravno funkcionisali.
Uverite se da je ureaj prikljuen na odgovarajudi USB port. Ureaji koji prenose velike
koliine informacija, kao to su spoljni vrsti diskovi, skeneri i video kamere, najbolje
funkcioniu kada su povezani sa brzim USB 2.0 portovima. Neki stariji raunari moda sadre
samo USB 1.x portove ili kombinaciju USB 1.x i 2.0 portova. Ako va ureaj zahteva port
velike brzine da bi ispravno funkcionisao, pogledajte informacije koje ste dobili uz raunar da
biste se uverili da port koji koristite podrava USB 2.0. Ako raunar ima samo USB 1.x
portove, moete dodati USB 2.0 portove tako to dete instalirati USB 2.0 karticu unutar
raunara.
5.4. PREKIDANJE VEZE UREAJA
Vedina USB ureaja moe da se ukloni i iskopa. Kada iskopavate ureaje za skladitenje
kao to su USB fle diskovi, uverite se da je raunar zavrio sa uvanjem informacija na
ureaju pre nego to ga uklonite. Ako ureaj ima svetlo aktivnosti, saekajte nekoliko
sekundi nakon prestanka treperenja svetla pre nego to ga iskopate.
Ako na sistemskoj traci poslova sa desne strane trake zadataka vidite ikonu Bezbedno
ukloni hardver , moete da je iskoristite kao pokazatelj da su ureaji zavrili sve operacije
koje su u toku i da su spremni za uklanjanje. Kliknite na ikonu i prikazade se lista ureaja.
Kliknite na ureaj koji elite da uklonite. Windows de prikazati obavetenje u kojem stoji da
je bezbedno da uklonite ureaj.
Ureaje takoe moete bezbedno ukloniti iz fascikle Raunar. Kliknite na dugme Start
, izaberite stavku Raunar, kliknite desnim tasterom mia na ureaj koji elite da uklonite,
a zatim izaberite stavku Izbaci.
6. KABLOVI I KONEKTORI
Standardi USB 1.x i 2.0 koriste kabel s dve bakrene parice, od kojih se jedan par koristi za
napajanje a drugi za podatke. Podatkovna parica je upletena kako bi se smanjio uticaj
interferencije i uma. Duina kabela je ograniena na 5 m zbog maksimalnog kanjenja
odgovora koje iznosi 1500 ns to uz maksimalnu brzinu prenosa preko bakrene parice
ograniava duinu. Ukoliko se ne dobije odgovor primatelja unutar 1500 ns, takav podatak se
smatra izgubljenim, te se zahteva ponovno slanje.
Kod standarda USB 3.0 prvobitna ideja bila je dodavanje jednog svetlosnog vodia uz dve
postojede parice u kabelu. Meutim, odustalo se je od te ideje zbog prevelike cene, te je
odlueno da se uz dosadanje neoklopljene podatkovne parice (eng. unshielded twisted pair,
UTP) dodaju jo dve oklopljene parice (eng. shielded twisted pair, STP) koje se koriste za

USB PORTOVI

16


prenos podataka u nainu SuperSpeed pri emu su njihovi pinovi na konektoru smeteni
neto dublje kako bi se osigurala kompatibilnost sa ranijim standardima.
Konektori za USB su izvorno izvedeni u dve osnovne varijante A i B. Tip A najede se
koristi na ureajima s kojih se podaci alju prema raunaru, kao to su mi, tastatura,
digitalni foto-aparat itd. Konektor tipa B najede se koristi na ureajima na koje se podaci
alju s raunara, poput tampaa. Zbog potrebe za spajanjem ureaja koji tee smanjivanju
dimenzija (npr. foto-aparati i mobilni telefoni) kasnije su standardizirani konektori Mini-A i
Mini-B dimenzija 6,8 x 3 mm, a jo kasnije Micro-A i Micro-B dimenzija 6,85 x 1,8 mm. Uz
smanjenje dimenzija dodat je jo jedan pin za identifikaciju tipa konektora o kome se radi: za
tip A on je spojen na uzemljenje, dok je kod tipa B odvojen. ivotni vek konektora tipa A i B
procenjuje se na oko 1500 ukljuivanja/iskljuivanja, dok za tipove Mini iznosi oko 5.000, a za
tipove Micro oko 10.000.





Slika 6.1. Raspored iglica (kontakata) na
utinicama za standardni USB tip A i B, Mini-A
i Mini-B te Micro-A i Micro-B


USB PORTOVI

17



Raspored iglica na standardnoj utinici USB 1.x/2.0
I
Iglica
Boja ice u
kablu
Oznaka
signala
Funkcija
1
1
crvena V
BUS
napajanje
2
2
bela D-
diferencijalni par signala za slanje/primanje
podataka
3
3
zelena D+
4
4
crna GND uzemljenje

Raspored iglica na utinici USB 1.x/2.0 tipova Mini i Micro
I
Iglica
Boja ice u
kablu
Oznaka
signala
Funkcija
1
1
crvena V
BUS
napajanje
2
2
bela D-
diferencijalni par signala za slanje/primanje
podataka
3
3
zelena D+
4
4
nema ice ID razlikovanje konektora tipa A od tipa B
I
5
crna GND uzemljenje



USB PORTOVI

18



Raspored iglica na utinici USB 3.0
[2]

I
Iglica
Boja ice u
kablu
Oznaka
signala
za tip A
Oznaka
signala
za tip B
Funkcija
1
1
crvena V
BUS
napajanje
2
2
bela D-
diferencijalni par signala za
slanje/primanje podataka kao u USB
2.0
3
3
zelena D+
4
4
crna GND uzemljenje
5
5
plava StdA_SSRX StdA_SSTX
diferencijalni par signala za primanje
/ slanje podataka u nainu
SuperSpeed
6
6
uta StdA_SSRX+ StdA_SSTX+
7
7
oklop GND_DRAIN uzemljenje za podatkovne signale
8
8
ljubiasta StdA_SSTX StdA_SSRX
diferencijalni par signala za slanje /
primanje podataka u nainu
SuperSpeed
9
9
naranasta StdA_SSTX+ StdA_SSRX+
O
oklop
oklop Shield metalni oklop konektora





USB PORTOVI

19


7. NAPAJANJE
Standardi 1.x definiu napajanje od 5 V 5% preko jedne ice. U standardu 2.0 donja
granica je sputena na 4,4 V dok je gornja granica ostala na 5,25 V. Jedinino strujno
opteredenje iznosi 100 mA, dok maksimalno opteredenje iznosi pet takvih opteredenja 500
mA. U standardu USB 3.0 jedinino opteredenje povedano je na 150 mA a maksimalno
opteredenje na 900 mA.
S obzirom na napajanje USB ureaji dele se na dve grupe: one koji se napajaju preko
USB-a (eng. bus powered) i one koji imaju sopstveno napajanje (eng. self powered). Prva
grupa ureaja uobiajeno koristi minimalni napon od 4,4 V uz jedinino opteredenje od 100
mA. To su obino manji ureaji poput mia, tastature, USB-memorije, mobilnog telefona,
web-kamera itd. U drugu grupu spadaju vedi ureaji poput tampaa ili skenera.
Kada se na sabirnicu USB spaja istovremeno vedi broj ureaja mogude je dobiti vedi broj
prikljuaka uz pomod koncentratora.
Koncentrator (eng. hub) takoe moe imati sopstveno napajanje ili koristiti napajanje
sabirnice. U prvom sluaju koncentrator sa sabirnice uzima maksimalno strujno opteredenje
te svakom prikljuenom ureaju omoguduje jedinino opteredenje, dok koncentrator sa
sopstvenim napajanjem moe svakom ureaju omoguditi maksimalno opteredenje sabirnice.
















USB PORTOVI

20


LITERATURA

Podaci sa interneta:
o http://windows.microsoft.com/sr-Latn-CS/windows7/Install-a-USB-device
o http://vojo.milanovic.org/parport/usbport-01.htm
o http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%A1%D0%91_%D0%BF%D0%BE%D
1%80%D1%82
o http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0
%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82