1.

POJAM KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

KPP je skup pravnih propisa kojima se urejuje krivi!nopro!esni po"o#aj
su$jeka%a pre%krivi!no& I krivi!no& pos%upka' u okviru kojih oni'
preu#imanjem krivi!nopro!esnih ranji' uspos%av"jaju krivi!nopravne
onose' a u !i"ju resenja krivi!ne s%vari' s%o je u s%vari I preme% I #aa%ak
krivi!no& pos%upka.
Iz navedene definicije proizilaze I obelezja (elementi) krivicnog procesnog prava:
1. krivi!nopro!esni su$jek%i koji predstavljaju osnovno
obelezje, jer bez njih ne ni postojalo krivicno procesno pravo, a
samim tim se ni zadatak kpp ne bi mogao ostvariti
. krivi!nopro!esni onosi pravno regulisani drustveni odnosi
koji nastaju, traju I prestaju preduzimanjem krivicnoprocesnih
radnji od strane kp subjekata
!. krivi!nopro!esne ranje pravno normirane delatnosti u
krivicnom postupku, cijim preduzimanjem od strane kp
subjekata dolazi do realizacije kp zadatka
". preme% kpp krivicna stvar
#. #aa%ak kpp rasvetlenje I resavanje krivicne stvari
(. PRE)ME* KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA
Preme% kpp je krivi!na s%var' koju u krivicnom postupku, kroz ostvarenje kpp,
treba rasveltiti I resiti. $rivicna stvar je realni dogadjaj u prostoru I vremenu koji
je inkriminisan normama materijalnog krivicnog prava.
$rivicna stvar ukazuje na postojanje odredjenog krivicnog dela I na odredjeno lice
kao ucinioca tog dela, a u zavisnosti od stepena sumnje koji postoji u odnosu na
njih razlikujemo:
1. krivi!nu s%var u nepravom smis"u to je situacija u kojoj
postoje osnovi sumnje, tj.dokazi koji obezbedjuju uslove za
postojanje sumnje u odnosu na to da je izvrseno kriv.delo (manja
izvesnost da je neko lice izvrsilo kd)
. krivi!nu s%var u pravom smis"u to je situacija u kojoj postoji
osnovana sumnja, tj.u kojoj postoje cinjenice I okolnosti koje
opravdaju sumnju u to da je odredjeno lice ucinilo kd (veca
izvesnost da je neko lice izvrsilo kd)
+. ,A)A*AK KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA
,aa%ak kpp jes%e rasve%"jenje I resenje krivi!ne s%vari I primena
ma%erija"no& krivi!no& prava na %akvu rasve%"jenu I resenu krivi!nu s%var.
%adatak kpp jeste utvrdjivanje, na osnovu pravosnazne sudske odluke, osnovanosti
krivicnog zahteva koji je izlozen u opstuznom aktu tuzioca I ostalim uzgrednim
zahtevima.
%adatak kpp se ostvaruje u krivicnom postupku I resava se donosenjem
pravosnazne sudske odluke nakon preduzimanja odredjenih radnji od strane kp
subjekata u krivicnom postupku. &ve te radnje moraju biti preduzete u skladu sa
zakonom.
$rivicni sud, osim sto je arbitar u postupku, jeste I jedini organ nadlezan da
krivicnu stvar resi. 'n ima obavezu da brine o tome da postupak tece po zakonu,
kao I o predizimanju svih radnji kako bi se krivicna stvar rasvelila I na osnovu
toga bila otkrivena I utvrdjena istina, a samim tim doneta I zakonita I pravedna
sudska odluka.
-. I,VORI KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA
( izvore kpp mozemo nabrojati sledece:
1. (stav
. %akone
!. )edjunarodne ugovore
". 'psteprihvacene norme medjunarodnog prava
%bog brojnosti zakonskih tekstova I medjuanrodnih ugovora I njihovog odnosa
prema uredjenju krivicnog postupka, neophodno je izvrsiti klasifikaciju. *edna od
podela se odnosi na &"avne I sporene i#vore. ( glavne spadaju zakonski propisi
koji se u potpunosti odnose na krivicni postupak I koji regulisu osnovna pitanja
kpp (%akonik o krivicnom postupku). ( sporedne spadaju zakonski propisi koji I
pored kpp regulisu I drugu pravnu materiju ((stav +&, %')($,, $rivicni
zakonik, %akon o policiji itd).
'bicaji, sudska praksa I doktrina ne predstavljaju izvor kpp. -ak I pored velikog
uticaja odluka visih sudova na nize sudove, kao i uticaj doktrine na stvaranje
pravnih normi, nije dovoljno da bi se oni smatrali izvorima prava.
.. VA,ENJE KPP
VREMENSKO VAZENJE KPP
%akon pocinje da se primenjuje njegovim stupanjem na pravnu snagu, a prestaje
njegovim ukidanjem. ( +& zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana
objavljivanja u sluzbenom glasniku, ali u izuzetnim situacijama (zbog hitnosti)
moze I ranije. .akodje, najcesce kod krivicnih zakona iz krivicnopravne oblasti,
pocetak primene zakona moze trajati I duze od osam dana od dana objavljivanja,
kako bi se gradjani, zbog njegove prirode, mogli bolje upoznati sa njim, kao I da
bi se izvrsile neophodne kadrovske I druge promene za uspesnu primenu zakona.
/azno pitanje u vezi sa krivicnim postupkom u toku jeste pitanje odnosa starog I
novog zakona (odnosno ukoliko stupe na snagu nove krivicnopravne I
krivicnoprocesne norme), odnosno da li treba primeniti novi zakon ili ne. ( vezi
sa ovim pitanjem, vazne su dve cinjenice: odredba kz moze imati povratno dejstvo
ukoliko je za ucinioca kd ona blaza I stupanjem na snagu novog zakona resavanje
krivicne stvari ce se nastaviti po novim odredbama cak iako je zapoceto resavanje
po starom zakonu.
0rimena novog zakona nema uticaja na krivicnoprocesne radnje koju su vec
preduzete. ( odnosu na ovo ima izuzetak u pogledu onih postupaka u kojima je
resavanje krivicne stvari pri kraju (npr. bice primenjene odredbe starog zakona
ukoliko je do dana stupanja na snagu novog zakona donesena odluka protiv koje je
po starom zakonu dozvoljen pravi lek, a ta odluka jos ne bude dostavljena I sl.)
'dnos starog I novog zakona regulise se u zavrsnim I prelaznim odredbama novog
zakona.
PROSTORNO VAZENJE KPP
$rivicnoprocesno zakonodavstvo se primenjuje na celoj teritoriji +&. 1a teritoriji
+& se ne mogu primenjivati strana zakonodavstva niti nasi zakonski propisi mogu
biti primenjivani od strane stranih organa. Izuzetak od ovoga postoji jedino u
pogledu dozvoljenosti ili nedozvoljenosti preduzimanja odredjenih delatnosti koje
mogu biti regulisane ratifikovanjim medjun.ugovorima, pri cemu te delatnosti
mogu preduzimati samo nasi organi kriv.postupka na nacin I u formi koja je
predvidjena nasim zakonskim propisima.
,rzavna teritorija predstavlja prostor koji je odredjen drz.granicama, kao I
povrsina zemlje I vazdusni prostor iznad te zemlje, kao I podzemni prostor ispod.
.eritoriji pripada I obalno more, odn.pojas mora. )edjutim, postoje I slucajevi
kada se nase krivicnoprocesno zakonodavstvo sprovodi I sire, van navedene
teritorije. .o se odnosi na domace brodove bez obzira gde se nalaze za vreme
izvrsenja kd, kao I na domaci civilni vazduhoplov dok je u letu I vojni
vazduhoplov bez obzira gde se nalazi. 1asuprot tome, postoje I slucajevi
ogranicenja pojma teritorije. 1pr. privilegovana mesta, sluzbene I druge prostorije,
konzulati, strani ratni brodovi na teriotriji nasih voda itd.
PERSONALNO VAZENJE KPP
1ase krivicno zakonodavstvo se primenjuje na sva lice, bilo domaca ili strana,
ukoliko na teritoriji +& izvrse $,. )edjutim, u odnosu na ovo postoji izuzetak, a
to je nemogucnost primene naseg krivicnog zakonodavstva na odredjena lica ili
krug lica, usled postojanja odredjenih procesnih smetnji. .o se naziva
krivicnoprocesni imunitet.
Krivi!nopro!esni imuni%e% predstavlja nemogucnost primene naseg krivicnog
procesnog prava na odredjeno lice ili krug lica I moze se kretati od 2zabrane
pokretanja I vodjenja kriv.postupka do zabrane preduziamnja mera lisenja slobode
prema licu koje uziva imunitet.3
$rivicnoprocesni imunitet se deli:
1. prema obimu zastite koji pruza ljudima koja ga uzivaju: po%puni
(onda kada prema odredjenom licu, sve dok uziva imunitet,
krivicni postupak ne moze biti primenjen, kao ni preduzeta
odredjena krivicnoprocesna radnja zbog izvrsenog kd) I
e"imi!ni (onda kada, bez obzira sto lice uziva imunitet, moze
doci do preduzimanja odredjene krivicnoprocesne radnje)
. prema dejstvu: apso"u%ni (gde se ne moze protiv lica pokrenuti
kriv.postupak ni nakog prestanka funkcije usled koje je uzivao
imunitet) I re"a%ivni (gde licu moze biti imunitet oduzet, a
samim tim I moze se nakon toga voditi I kriv.postupak)
( nasem kriv.zakonodavstvu, prema (stavu, krivicnoprocesni imunitet uzivaju:
Naroni pos"ani!i uzivaju imunitet koji sprecava da se protiv njih, za vreme
trajanja mandata, moze voditi krivicni postupak za kd za koje se moze izreci kazna
zatvora, pod uslovim da se pozovu na imunitet. )edjutim, imunitet narodnih
poslanika je relativan sto znaci da 1arodna &kupstina moze oduzeti imunitet I dati
odobrenje za krivicno gonjenje.
Presenik Repu$"ike uziva imunitet isto kao I narodni poslanik, a o tome
odlucuje 1arodna &kupstina.
Presenik I !"anovi v"ae uzivaju isti imunitet kao I narodni poslanici, ali o
tome odlucuje /lada, a o imunitetu sudija (stavnog suda odlucuje sam sud.
Suije' javni %u#io!i I #ameni!i javnih %u#io!a uzivaju imunitet samo u pogledu
lisenje slobode, sto znaci da ne mogu biti pritvoreni bez odobrenja nadleznog
organa (/isoki savet sudstva I nadlezni odbor 1&). 1jihov imunitet je
funkcionalan sto znaci da se odnosi samo na kd ucinjena prilikom obavljanja
pravosudne funkcije. 0rotiv njih se za sva krivicna dela moze pokrenuti I voditi
postupak, ali se bez odobrenja ne mogu lisiti slobode ako je u pitanju kd u vezi sa
obavljanjem funkcije.
0ored domacih drzavljana, I strani drzavljani mogu uzivati krivicnoprocesni
imunitet. +ec je o medjunarodnom pravnom imunitetu, a pravila o njemu su
sadrzanau medjunarodnim ugovorima, obicajima, praksi itd.
/. *0MACENJE KPP
.umacenje pravnih propisa podrazumeva utvrdjivanje njihovog znacenja I smisla,
radi njihove pravilne primene.
.umacenje kpp moze biti:
1. Prema su$jek%u koji aje %uma!anje
Autenticno tumacenje daje subjekt koji je normu I doneo (1&).
'vo tumacenje je obavezujuce za sve organe koji sprovode
zakon
Sudsko-administrativno tumacenje vrse sudovi prilikom
primene kp propisa na konkretan krivicni slucaj. 'no je
obavezujuce samo za krivicnu stvar na koju se odnosi.
oktrinarno tumacenje daje krivicnopravna nauka. 'no je
rezultat slobodne delatnosti naucnika I nema obavezujucu snagu,
ali ima veliki uticaj I znacaj na stvaranje zakona
(. Prema na!inu na koji se kpp %uma!i1
Je!icko "#ramaticko$ primenjuju se raspoloziva jezicka znanja
Lo#icko koristi se pravilima logike
Sistematsko sprovodi se na osnovu mesta odredjenih odredbi u
sistmu propisa
%&oredno uporedjivanjem autenticnog teksta propisa ako je taj
propis objavljen u sluz.glasniku na vise jezika
+. Prema o$imu koji se aje sar#ini propisa koji se %uma!i1
Restriktivno uze tumacenje, tumacenje bash onoga na sta se
propis odnosi
Eksten!ivno sire tumacenje smisla norme
2. POJAM KRIVICNOG POS*0PKA
$rivicni postupak je postupak koji se vodi po bilo kojoj krivicnog stvari ili
postupak koji se vodisa jednom konkretnog krivicnom stvari.
$rivicni postupak je zakonom regulisano preduzimanje krivicnoprocesnih radnji
od strane krivicnoprocesnih subjekata u cilju donosenja odluke suda o krivicnom
delu, odgovornosti ucinioca, krivicnoj sankciji I drugim procesnim odnosima koji
su u vezi sa krivicnim delom.
$rivicni postupak zapocinje podnosenjem optuznog akta, a okoncava se po pravilu
odlukom suda nakon zavrsenog glavnog pretresa, odn. nakon upotrebe
odgovarajuceg pravnog leka.
3. VRS*E KRIVICNOG POS*0PKA
%akonik o $0 krivicne postupke svrstava u tri grupe:
1. redovni (opsti) kriv.postupak
. posebni kriv.postupak
!. posebni nekrivicni postupak
Reovni i"i ops%i pos%upak je postupak koji se sprovodi za sva kd za koja je
propisana kazna zatvora preko tri godine.
Pose$ni krivi!ni pos%up!i su oni u kojima se reseva krivicna stvar I donosi
odluka o delu, uciniocu I sankciji, ali razlika u odnosu na redovni kriv.postupak je
u tezini I vrsti kd za koja se sprovode. ( posebne krivicne postupke spadaju:
skraceni kriv.postupak
postupci za izricanje kriv.sanckija bez glavnog pretresa
postupak za izricanje sudske opomene
postupak za kd organizovanog kriminala, korupcije I druga
izuzetno teska kd
Pose$ni nekrivi!ni pos%up!i su oni koji dopirnose resavanju odredjenih pocesnih
pitanja od cijeg pravilnog resenja zavisi I okoncanje krivicnog postupka u
konkretnoj krivicnog stvari. ( posebne nekrivicne postupke spadaju:
postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje
imovinske koristi, za opozivanje uslovne osude
postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak
pravnih posledica osude I mera bezbednosti
postupak za naknadu stete, rehabilitaciju I ostvarivanje drugih
prava lica neosnovano osudjenih ili lisenih slobode
postupak za izdavanje poternice I objave
4. OPS*I KRIVICNI POS*0PAK
Ops%i krivi!ni pos%upak je onaj pos%upak koje se ovija kako pre suom
prvo& s%epena' %ako I po pos%upku po pravnim "ekovima.
Prvostepeni krivicni postupak ima dva stadijuma:
1. prethodni (pripremni) krivicni postupak
. glavni krivicni postupak
Pre%honi 5pripremni6 krivi!ni pos%upak je prvi stadijum prvostepenog
kriv.postupka I traje do pokretanja kriv.postupka pa do stupanja optuznice na
pravnu snagu. -ilj I zadatak ovog stadijuma jeste rasvetljenje I resenje kriv.stvari
do stepena koji ce omoguciti ili nastavak postupka ili ce dovesti do njegove
obustave. 'vaj stadijum ima dve faze:
1. 'a!a istra#e do koje dolazi ukoliko postoji osnovana sumnja
da je odredjeno lice ucinilo kd. ' sprovodjenju istrage odluku
donose istrazni sudija ili vanraspravno vece. -ilj istrage jeste
prikupljanje dokaza I podataka neophodnih za donosenje odluke
o podizanju optuznice ili o obustavi kriv.postupka.
. 'a!a o&tu!enja sastoji se od podizanja optuznice I njene
kontrole, a zapocinje podizanjem optuznice, a zavrsava
stupanjem optuznice na pravnu snagu ili obustavom
kriv.postupka.
G"avni krivi!ni pos%upak je drugi stadijum kriv.postupka I on zapocinje
stupanjem optuznice na pravnu snagu I traje do donosenja pravosnazne sudske
odluke. ( okviru ovog stadijuma vrsi se utvrdjivanje istine u krivicnoj stvari I
pristupa se njenom presudjenju. 'vaj postupak ima tri faze:
1. &ri&remanje #(avno# &retresa zapocinje stupanjem optuznice
na snagu.
. #(avni &retres faza u kojoj krivicnoprocesne stranke
raspravljaju o krivicnoj stvari. 'n se odvija kroz pet etapa:
otvaranje glavnog pretresa, pocetak glavnog pretresa, saslusanje
optuzenog, dokazni postupak I rec stranaka
!. donosenje od(uke poslednja faza I sastoji se iz: izricanja
presude, objavljivanju presude, pismene izrade presude I
dostavljanju presude odredjenim licima
Postupak po zalbi na presudu prvostepenog suda se sastoji iz stadijuma:
1. pripremni krivicni postupak
. glavni krivicni postupak
Pripremni krivi!ni pos%upak se odvija i pred sudom prvog stepena, odnosno
pedu sudom cija se odluka napada i pred sudom pravnog leka. 0rvo, pred
prvostepenim sudom predsednik veca prvostepenog suda ispituje blagovremenost,
dozvoljenost zalbe i potpunost pravnog leka. %atim, ovaj postupak se odvija pred
sudom pravnog leka, a zadatak mu je da ispita blagovremenost i dozvoljenost
zalbe i da pripremi krivicnu stvar za glavni krivicni postupak. $ada spisi po zalbi
stignu drugostepenom sudu, predsednik zalbenog veca odredjuje sudiju izvestioca,
koji je obavezan da izvrsi odredjene izvidjaje u cilju proveravanja navoda u zalbi.
,rugi stadijum postupka po pravnim lekovima je &"avni krivi!ni pos%upak. 'n se
odvija samo pred sudom pravnog leka i u njemu sud pravnog leka nakon
raspravljanja o krivicnoj stvari, donosi odluku o ulozenoj zalbi i o napadnutoj
presudi. &ud pravnog leka o ulozenoj zalbi i pobijanoj presudi odlucuje u sednici
veca ili na pretresu.
17. NACE8A KRIVICNOPROCESNOG PRAVA
Krivi!nopro!esna na!e"a pres%av"jaju osnovne pravne pos%avke koje se kao
rukovone ieje I osnovni pravni #ah%evi os%varuju u krivi!nom pos%upku.
Izvori krivicnoprocesnih nacela su:
1. (stav
. %akonik o krivicnom postupku
!. krivicni postupak
". medjunarodno pravo
.okom razvoja kpp nastala su mnoga nacela na cijim suprotnostima su izgradjena
tri sistema krivicnog postupka:
1. Aku#a%orski 5op%u#ni6 karakterise stranacki sukob koji se
odvija pred sudom kao potpuno nepristrasnom subjektu, koji
samo donosi odluku koja je stranka bila uspesnija u dokaznom
postupku, tj. da li je ubedljivije argumente izneo tuzilac ili
optuzeni. 'vaj postupak karakterise nacelo javnosti I nacelo
slobodne ocene dokaza.
. Inkvi#i%orski 5is%ra#ni6 karakterise nacla pismenosti I
formalne (zakonske) ocene dokaza, kao I gotovo iskljucenje
nacela javnosti tokom najveceg njegovog dela.
!. Savremeni 5mesovi%i6 danas karatketristican za veliki broj
kriv.postupaka kontinentalne 4vrope. 'n u sebi sadrzi elemente
I akuzatorskog I inkvizitorskog postupka.
11. NACE8O O9ICIJE8NOS*I KRIVICNOG GONJENJA
1acelo oficijelnosti krivicnog gonjenja podrazumeva da javni tuzilac, kao
nadlezni drz.organ, ima pravo da preduzme krivicno gonjenje, odnosno pokretanje
I vodjenje kriv.postupka po sluzbenoj duznosti (e5 officio) bez obzira na stav
ostecenog o tome.
0riroda ovog nacela lezi u stavu da je kd drustveno stetno delo koje je u zakonu
odredjeno kao kd, a kod koga je zakonom predvidjeno da se njegovim izvrsenjem
neposredno ili posredno povredjuju ili ugrozavaju osnovna drustvena dobra. .ime
dolazi do narusavanja pravnog poretka, za cije je funkcionisanje nadlezna drzava,
te odatle proisticu I duznost I pravo drzave da narusioca pravnog poretka kazni. (
vezi sa tim, krivicno gonjenje je povereno posebnom drz.organu javnom tuziocu.
%a kd za koja se goni po privatnoj tuzbi I po predlogu, volja ostecenog je presudna
za pokretanje I vodjenje kriv.postupka. *avni tuzilac kod ovih kd nema nikakvog
uticaja na krivicno gonjenje, osim uz predlog ili saglasnost ostecenog.
1(. NACE8O 8EGA8I*E*A KRIVICNOG GONJENJA
( slucaju kada postoje dokazi o sumnji da je ucinjeno kd za koje se goni po
sluz.duznosti, javni tuzilac ima obavezu da preduzme I, ako su za to ispunjeni
uslovi, produzi krivicno gonjenje. /olja javnog tuzioca nema uticaja na pokretanje
I vodjenje kriv.postupka.
&uprotno ovom nacelu je nacelo oportuniteta kriv.gonjenja prema kome javni
tuzilac u svakom konkretnom slucaju vrsi procenu da li je celishodno pokretati
kriv.postupak za cije su pokretanje ispunjene sve zakonske pretpostavke.
1+. NACE8O AK0,A*ORNOS*I
'vo nacelo je zasnovano na postultatu da nema suda bez tuzioca, odn.da nema
postupka bez optuzbe. &a druge strane, samo postojanje optuzbe obavezuje sud da
o njoj donese odluku. ( slucaju povlacenja optuzbe sud je obavezan da
kriv.postupak obustavi ili izrekne presudu kojom se optuzba odbija.
( nasem kpp kriv.gonjenje, prema ovom nacelu, moze biti preduzeto od strane
ovlascenog tuzioca, gde se kao ovlasceni tuzilac ne moze pojaviti svaki gradjanin.
6li, svaki gradjanin moze, nakon saznanja za izvrseno kd, nadleznom javnom
tuziocu podneti kriv.prijavu I na taj nacin, posredno,uticati na kriv,gonjenje.
1-. NACE8O MA*ERIJA8NE IS*INE
$rivicni postupak treba da osigura da niko nevin ne bude osudjen i da se krivcu
izrekne krivicna sankcija pod uslovima koje predvidja krivicni zakon i na osnovu
zakonito sprovedenog krivicnog postupka. ( krivicnom postupku se mora utvrditi
istina kako o cinjenicima koje okrivljenog terete, tako i o cinjenicima koje mu idu
u prilog. &udska odluka mora biti zasnovana na materijalnoj (realnoj) istini.
(tvrdjena istina predstavlja veran odraz krivicnog dogadjaja u svesti sudije, ali
ipak ne predstavlja apsolutnu istinu, i ne iskljucuje mogucnost dokazivanja
suprotnog. ( cilju formiranja sto realnijeg odraza krivicnog dogadjaja u svesti
sudije, neophodno je subjektivnu ocenu u sto vecoj meri pribliziti objektivnoj
oceni istine. .o se postize tokom krivicnog postupka postepeno i zavisno od
prikupljenih i izvedenih dokaza koji moraju biti takvog kvantiteta i kvaliteta, da se
zahvaljujuci njima subjektivna istina priblizi sto je vise moguce objektivnoj istini.
(tvrdjivanje sto potpunije materijalne istine u krivicnom postupku je jako vazno
jer izricanje krivicnih sankcija bez sigurnog utvrdjivanja postojanja krivicnog dela
i krivice njegovog ucinioca, s obzirom na posledice koje iz njihovog izricanja
proizilaze, ne bi imalo nikakvog smisla a bilo bi i neopravdano.
1.. NACE8O NEPOSRE)NOS*I
&ustina ovog nacela je u tome sto sud u toku krivicnog postupka neposredno
saznaje sve dokaze I okolnosti koje su vazne za ostvarivanje kp zadatka. Izmedju
izvora saznanja I krivicnog suda nema posrednika, vec on sam donosi odluku na
osnovu cinjenica. &ud u krivicnom postupku neposrednim saslusanjem svedoka
neposredno saznaje dokaze. 1eposrednost postupka sudu omogucava da o
krivicnoprocesnim subjektima stekne sliku na osnovu psihickog stanja I
reagovanja, I da onda iz toga izvuce zakljucak o istinitosti ili neistinitosti njihovih
iskaza.
1/. NACE8O 0SMENOS*I
$rivicnoprocesne radnje se preduzimaju usmeno, putem reci ili pokreta. -ak I
kada je preduzimanje nekih radnji ostvareno pismeno, ta se pismena na glavnom
pretresu citaju, znaci iznose se usmenim putem. 1acelo usmenosti daje znacajan
doprinos sprovodjenju nacela kontradiktornosti, javnosti I potpunijem utvrdjivanju
istine u nekoj krivicnoj stvari.'vo nacelu sudu pruza mogucnost da na osnovu
sagledavanja psihickih dozivljavanja prilikom iskaza donese zakljucak o
verodostojnosti iskaza. 0rimena nacela usmenosti je zastupljena tokom celog
postupka,a pogotovo na glavnom pretresu.
12. NACE8O JAVNOS*I
1acelo javnosti ima ustavni karakter.( kpp ovo nacelo moze da se posmatra u
uzem I sirem smislu.
0 u#em smis"u nacelo javnosti predstavlja pravo krivicnoprocesnih stranaka I
pravo svakog treceg zainteresovanog punoletnog lica da prisustvuje radu suda.
0 sirem smis"u nacelo obuhvata mogucnost saznanja mesta I vremena odrzavanja
glavnog pretresa,donetim odlukama I spisima postupaka.
( uzem smislu javnost moze biti:
Ops%a javnos% predstavlja pravo trecih lica da prisustvuju radu
suda I prate njegov rad. arakteristicna je za glavni pretres.7ica
koja prisustvuju glavnom pretresu u obavezi su da se u sudu na
pretresu ponasaju pristojno,cuvaju dostojanstvo suda I psotuju
red na sudu.
O&rani!ena javnos% predstavlja iskljucenje prisustva glavnom
pretresu opste javnosti..o znaci da osim lica cije je prisustvo
obavezno,na glavnom pretresu moze prisustvovati jos samo
odredjen krug drugih lica.
S%rana!ka javnos% ona podrazumeva to da kp mogu
prisustvovati samo k.procesne stranke.
$od objavljivanja sudske odluke donesene na osnovu odrzanog glavnog
pretresa,izreka presude uvek mora biti obljavljena javno bez obzira da li je javnost
bila ukljucena ili iskljucena u glavnom pretresu. ' iskljucenju javnosti odluku
donosi vece suda./ece odluku ne moze da donese dok ne saslusa stranke.'dluka
se donosi u formi resenja koje mora biti javno objavljeno.
0rilikom vodjenja krivicnog postupka prema maloletnicima javnost je uvek
iskljucena,ali ogranicena javnost je dozvoljena.
0rimenom nacela javnosti u kp ostvaruje se kontrola od strane kruga lica nad
radom suda I drugih ucesnika u postupku.1a ovaj nacin utice se na kvalitet
procesne aktivnosti,a narocito na kvalitet sudske odluke.
13. NACE8O RASPRAVNOS*I
1acelo raspravnosti odnosno kontradiktornosti predstavlja pravo
krivicnoprocesnih stranaka da u krivicnom postupku iznose sopstvene stavove o
pitanjima koja su vezana za krivicnu stvar I da se izjasne o stavovima suprotne
strane, odnosno predstavlja pravo stranaka I obavezu suda da se ukaze prilika
svakoj strani da iskaze svoje stavove o svakom dokazu. 'vo nacelo prisutno je
tokom celog istraznog postupka, ali obim I nacin primene se razlikuju u nekim
fazama postupka. 1acelo raspravnosti se sprovodi na dva nacina:
Neposrenim susretom stranaka pred sudom8na ovaj nacin
stranke imaju najvecu mogucnost da iznose svoje
stavove,predlazu dokaze I istovremeno odgovore na tvrdnje
suprotne stranke.
Posrenim susretom stranaka pred sudom8tako sto stranke
pismenim putem podnose zahteve,predloge I druga pravna
sredstva
14. NACE8O ,AS*I*E 8ICNE S8O:O)E
1acelo zastite licne slobode predstavlja rezultat nastojanja da se sprece
zloupotrebe I prekovremeno ogranicenje slobode osumnjicenog I okrivljenog. .o
znaci da se licu lisenom slobode bez odluke suda odmah saopstava da nije duzno
da se izjasni, da sve sto kaze moze biti upotrebljeno protiv njega na sudu I da ima
pravo na branioca koga sam izabere ili na branioca koji ce mu biti postavljen na
teret budzetskih sredstava.
'vo nacelo jos I regulise uslove pod kojima se neko lice moze lisiti slobode od
strane organa unutrasnijh poslova. 1acelo je prevashodno vezano za lisenje
slobode koje predstavlja kratki vremenski period, zato sto je cilj da se sto krace
zadrzi kod org.unutrasnjih poslova, odnosno da se sto pre preda istraznom sudiji I
da se obezbedi potpuna realizacija (stavom zagarantovanig prava lica lisenog
slobode.
(7. NACE8O PROCESNE EKONOMIJE
1acelo procesne ekonomije znaci da se rasvetljenje I resenje krivicne stvari
realizuju sa sto manje utroska vremena I sredstava.+ealizacija ovog nacela zavisi
od grupe faktora:
normativnih faktora(sadrze ih zakonske norme)
procesnih subjekata koji te zakonske norme realizuju
0rimena nacela procesne ekonomije nesme ici na stetu zastite sloboda I prava
ucesnika postupka,odnosno na stetu utvrdjivanja istine.
(1. NACE8O IN )0:IO PRO REO
'vo nacelo svoju primenu nalazi u slucaju kada sud nije stekao uverenje da
konkretno stanje stvari omogucava osudu okrivljenog.( ovakvoj situaci okrivljrni
ne bi smeo trpeti nikakve stetne posledice a odluka sudu bi morala biti donesena u
korist okrivlejnog.
((. NACE8O S8O:O)NE OCENE )OKA,A
&ud je u krivicnom postupku ogranicen na primenu samo onih krivicnoprocesnih
radnji koje su predvidjene krivicnoprocesnom procedurom. 6 sa druge strane
shodno nacelu slobodne ocene dokaza, sud je apsurdno slobodan u izboru koje ce
dokazne radnje preduzimati u konkretnom slucaju I koji ce stepen dokaznog
kredibiliteta pokloniti dokazima di kojih na taj nacin dodje. 'vo nacelo
opredstavlja neophodni korektiv u odnosu na dejstvo slobodne ocene dokaza.
&avremene krivicne postupke karakterise primena nacela slobodne ocene
dokaza,to ipak ne znaci da u postupcima nema dokaznih pravila, da je sve
prepusteno proceni sudije.
(+. NACE8O VO)JENJA KRIVICNOG POS*0PKA NA JE,IK0 KOJI JE
0 S80,:ENOJ 0PO*RE:I 0 S0)0
'vo nacelo ima I ustavni osnov. 0rema njemu u kp u sluzbenoj upotrebi su srpski
jezik I cirilicno pismo. ,rugi jezici I pisma sluzbeno se upotrebljavaju u skladu sa
zakonom. $rivicni postupak se vodi na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu.
&tranke svedoci I druga lica koja ucestvuju u postupku imaju pravo da u postupku
upotrebljavaju svoj jezik. 6ko se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbedice
se prevodilac na terte budzetskih sredstava. .uzbe, zalbe I drugi podnesci upucuju
se sudu na jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu,a strain drzavljani mogu
podneti I na svom jeziku. &ud pozive, odluke I druga pismena upucuje na srpskom
jeziku. &udovi sabracavaju medjusobno I ukazuju jedni drugima pravnu pomoc na
jeziku koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu. 6ko je pismeno sastavljeno na jeziku
nacionalne manjine a upucuje se sudu u kome taj jezik nije u sluzbenoj upotrebi,
bice prilozen I prevod na srpskom jeziku.
(-. KRIVICNOPROCESNI S0:JEK*I
( krivicnom postupku, u cilju ostvarivanja zadatka kpp, dolazi do preduzimanja
odredjenih kp radnji od strane kp subjekata. .i subjekti su nosioci odredjenih
prava I obaveza, cijim preduzimanjem dolazi do realizacije kp zadatka. 0rava I
duznosti kp subjekata se medjusobno razlikuju, tako da imamo podelu na:
1. kp su$jek%e koji su nosio!i osnovnih kp ;unk!ija I kojima je
svojstven neposredan interes za ostarivanje kp zadatka
ovlasceni tuzilac (koji ima funkciju optuzbe), okrivljeni sa ili
bez branioca (koji ima funkciju odbrane) I sud (koji ima
funkciju sudjenja).
. ru&i kp su$jek%i koji su nosio!i sporenih ;unk!ija u
kriv.postupku (pomocni, sporedni kp subjekti) I kojima je
svojstven posredan interes za resenje krivicne stvari svedoci,
vestaci, strucna lica, tumaci, policijski sluzbenici, zakonski
zastupnici itd.
Krivicnoprocesni subjekt je procesno sposobno fizicko ili pravno lice koje na
osnovu zakona poseduje prava I obaveze na osnovu kojih vrsi odredjenu
funkciju u krivicnom postupku sa ciljem ostvarivanja kp zadatka.
Osnovna o$e"e#ja kp su$jek%a su1
1. kp su$jek%i mo&u $i%i I ;i#i!ka I pravna "i!a, s9tim sto se u
svojstvu nekih kp subjekata moze naci samo ili fizicko lice ili
samo pravno lice
. kp su$jek% mo#e $i%i samo pro!esno sposo$no "i!e poseduje
stvarnu I operativnu legitimaciju. &tvarna se ogleda u odnosu
lica prema odredjenoj krivicnoj stvari (npr.lice koje je delom
osteceno ima stvarnu legitimaciju za utuzenje konkretnog
krivic.dela), a operativna se ogleda u sposobnosti lica da svoja
prava I duznosti u kriv.postupku realizuje samostalno (npr.
uzrast ili dusevno zdravlje).
+. poseovanje #akonom previjeno& ;ona prava I u#nos%i
". kp su$jek% je i#vrsi"a! pripaaju!ih mu prava I u#nos%i, a
sve sa ciljem ostvarivanja kp zadatka, bilo samostalno (kao
neposredni izvrsilac), bilo preko ovlascenog lica (kao posredni
izvrsilac)
Na!e"a kp su$jeka%a spadaju u grupu posebnih kp nacela I odnose se na:
1. sve kp subjekte opsta nacela kp subjekata
. pojedine kp subjekte
0 ops%a na!e"a kp su$jek%a spaaju1
1. na!e"o oe"jenos%i kp ;unk!ija (nacelo multifunkcionalnosti)
svaki kp subjekat je nosilac jedne zakonom utvrdjene funkcije u
kriv.postupku I ne moze vrsiti vise od jedne kp funkcije
. na!e"o ne $is in iem istom licu za isto kriv.delo se ne moze
suditi dva puta
(.. KRIVICNI S0)
$rivicni sud je sud opste nadleznosti u situaciji kada resava I rasvetljava
krivicnu stvar I koji imaju odredjene karakteristike po pitanju sastava,
nadleznosti I postupka funkcionisanja.
Uredjenje I organizacija sudova
(redjenje I organizacija sudova regulisani su nizom propisa: %akon o
uredjenju sudova, %akon o sudijama, %akon o sedistima I podrucjima
sudova I javnih tuzilastava, %akon o visokom savetu sudsva itd. 'vim
zakonima su regulisana I pitanja stvarne nadleznosti, uslova I postupka za
izbor, prestanka funkcije I razresenje sudija I sudija porotnika, sudske
uprave, sredstava za rad sudstva itd.
( +& postoje cetiri vrste sudova opste nadleznosti:
1. Osnovni suovi osnivaju se za teritoriju grada (jedne ili vise
opstina) I sude u prvom stepenu za kd za koja je predvidjena
novcana kazna ili kazna zatvora do deset godina
. Visi suovi osnivaju se za podrucje jednog ili vise osnovnih
sudova I sude:
8 % &rvom ste&enu za kd za koje je predvidjena kazna zatvora
preko deset godina, za kd protiv /ojske &rbije, odavanje drzavne
tajne, izazivanje nacionalne, verske I rasne mrznje I
netrpeljivosti:
8 % dru#om ste&enu odlucuju o zalbama na odluke osnovnog
suda, ali samo kada se radi o odredjivanju mera obezbedjenja
pristustva okrivljenog, kao I u skracenom postupku
!. Ape"a!ioni suovi osnivaju se za podrucja vise visih sudova I
oni odlucuju o zalbama na odluke visih sudova I osnovih
sudova, odlucuje o sukobu nadleznosti nizih sudova sa svog
podrucja itd.
". Vrhovni kasa!ioni su najvisi sud u +& I on odlucuje o
vanrednih pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova +&
&udije bira 1arodna skupstina, odnosno /isoki savet sudstva. (slovi za izbor
odredjenog lica za sudiju se dele na:
1. Ops%i us"ovi da je drzavljanin +&, da ispunjava opste uslove
za rad u drz.organima, zavrsen pravni fakultet, polozen
pravosudni ispit, da je strucan I dostojan sudske funkcije
. Pose$ni us"ovi tri godine radnog iskustva za sudije osnovog
suda, sest godina za sudije viseg suda, deset godina za sudije
apelacionog suda I dvanaest godina za sudije /rhovnog
kasacionog suda
&udska funkcija prestaje odlukom /isokog saveta sudstva I ona moze
prestati:
1. ,ah%evom suije sudija podnosi pismeni zahtev /&&
. Navrsenjem rano& veka nakon ;# godina zivota ili
"#godina staza, a funkcija se moze produziti najvise dve godine
uz saglasnost sudije I vazi za zapocete poslove
+. *rajni &u$i%ak rane sposo$nos%i #a o$av"janje suske
;unk!ije
". Pres%anak ;unk!ije suiji koji je pri pu% $iran istekom
trogodisnjeg mandata
#. Ra#resenje suije kada je osudjen za kd na bezuslovnu kaznu
zatvora najmanje sest meseci ili za kaznjivo delo koje ga cini
nedostojnim sudske funkcije, kad nestucno vrsi funkciju ili zbog
teskog disciplinskog prekrsaja.
Nacela uredjenja, organizacije I funkcionisanja krivicnog suda
Na!e"o ne#avisnos%i sua I suije po kome su sud I sudije samostalni u svom
radu,odnosno niko na njih ne moze da utice.
Na!e"o #$ornos%i raa sua prema kome sudovi sude kao kolegijalna tela u
vecu..
Na!e"o u!es!a &rajana u sujenju < cija se sustina sastoji u ucescu u sudjenju
sudija porotnika kao laickog, pravno neobrazovanog I strucno nepripremljenog
elementa.
Na!e"o vises%epenos%i o jednog krivicnog stvari odlucuje vise sudova od kojih
su jedni nizi, a drugi visi sudovi, odn.odlucuje se u dva stepena (a nekad I u tri ili
cetiri stepena).
Nadleznost krivicnog suda
1adleznost krivicnog suda predstavlja pravo I duznost da u krivicnom postupku
sud rasvetli I resi odredjenu krivicnu stvar.
1adleznost moze biti:
1. &tvarna nadleznost prema prirodi I tezini kd I svojstvu
ucinioca
. )esna nadleznost prema podrucju nadleznosti suda
!. <unkcionalna nadleznost prema vrsti radnji I poslova koje
preduzima
S%varna na"e#nos% podrazumeva pravo I duznost suda da, u zakonito
pokrenutom I sprovedenom postupku, sudi I presudi odredjenu krivicnu stvar.
$riterijumi po kojima se odredjenom sudu dodeljuje konkretna krivicna stvar su:
priroda kriv.dela, njegova tezina I odredjena svojstva ucinioca.
Mesna na"e#nos% predstavlja pravo I duznost stvarno nadleznog suda da rasvetli
I resi krivicnu stvar sa svoje teritorije. )esna nadleznost je regulisana %akonikom
o kriv.postupku. )esnu nadleznost je moguce podeliti na redovnu I vanrednu.
Reovna mesna na"e#nos% se odredjuje: prema mestu izvrsenja krivicnog dela,
prema mestu prebivalista I boravista okrivljenog I prema mestu hvatanja ili
samoprijavljivanja okrivljenog.
Vanrena mesna na"e#nos% se odredjuje: nadleznost prvenstva, nadleznost po
koneksitetu, delegirana nadleznost I forum ordinatum (odredjena nadleznost).
'snovni kriterijum za odredjivanje mesne na"e#nos%i jes%e mes%o i#vrsenja
krivi!no& e"a' bilo da je u pitanju mesto radnje izvrsenja ili mesto nastupanja
posledice.
$ada nije poznato mesto izvrsenja kd. mesno ce biti na"e#an su na !ijem se
poru!ju na"a#i pre$iva"is%e on.$oravis%e okrivljenog, a ako ni to nije poznato,
mesno ce biti nadlezan sud gde se okrivljeni lisi slobode ili se sam prijavi.
(koliko je u pitanju podrucje vise razlicitih sudova ili je neizvesno na cijoj
teritoriji je delo ucinjeno, nadlezan ce biti onaj sud koji je po zahtevu ovlascenog
tuzioca prvi zapoceo postupak ili kome je prvom podnesen zahtev za pokretanje
postupka na"e#nos% prvens%va.
Vanrena mesna na"e#nos% po prin!ipu koneksi%e%a postoji u slucajevima:
1. kada jedno lice izvrsi vise kd (subjektivni koneksitet)
. kada vise lica izvrsilo jedno kd (objektivni koneksitet)
!. kada je vise lica ucestvovalo u izvrsenju vise kd (mesoviti
koneksitet)
)e"e&irana na"e#nos% je oblik prenosenja nadleznosti sa jednog na drugi sud I to
u dva slucaja:
1. kada nadlezni sud iz pravnih ili stvarnih razloga ne moze da
vodi kriv.postupak u konkretnoj krivicnoj stvari, duzan je da o
tome obavesti neposredno visi sud koji ce odrediti drugi stvarno
nadlezan sud na svom podrucju.
. ako je lakse sprovesti postupak ili ako postoje drugi vazni
razlozi
Orejena na"e#nos% postoji kada nije moguce ustanoviti nadleznost suda u
konkretnoj krivicnoj stvari, /rhovni kasacioni sud ce odrediti koji sud ce biti
nadlezan da sudi.
9unk!iona"na na"e#nos%: reglise pitanje podele poslova u okviru stvarno I
mesno nadleznog suda u toku jednog kriv.postupka.
Izuzece sudija
%$0 pravi razliku izmedju obaveznog I fakultativnog izuzeca. ( skladu sa tim,
sudija Ili sudija porotnik ne moze vrsiti sudijske duznosti:
1. ako je ostecen krivicnim delom
. ako mu okrivljeni, njegov branilac, tuzilac, osteceni bracni drug
ili srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, u pobocnoj
liniji do cetvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena
!. ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuziocem ili
ostecenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika,
hranioca ili hranjenika
". ako je u istom kriv.predmetu vrsio istrazne radnje ili ucestvovao
u postupku kao tuzilac, branilac, zakonski zastupnik ili
punomocnik ili je ispitan kao svedok ili vestak
#. ako je u istom predmetu ucesvovao u donosenju odluke nizeg
suda ili odluke koja se pobija zalbom
<akultativno izuzece nije precizirano u %$0, vec se odnosi na okolnosti koje
izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije ili sudije porotnika: izrazeno prijateljstvo,
srodstvo u drugim stepenima, razliciti odnosi zavisnosti itd.
(/. JAVNI *0=I8AC
Javni %u>i"a! je samos%a"ni r>avni or&an koji &oni u?inio!e krivi?nih I
ru&ih ka>njivih e"a I preu#ima mere #a #a@%i%u us%avnos%i I #akoni%os%i.
Javni %u>i"a! svoje ;unk!ije vr@i na osnovu 0s%ava' #akona' po%vrAeno&
meAunarono& u&ovora I propisa one%o& na osnovu #akona.
( +& postoje osnovna, vi=a, apelaciona tu>ila=ta I tu>ila=tva posebne nadle>nosti
(.u>ila=tvo za organizovani kriminal I .u>ila=tvo za ratne zlo?ine). 0ored njih
postoji I +epubli?ko javno tu>ila=tvo. 'vo je najvi=e javno tu>ila=tvo u zemlji,
podre@ena su mu sva druga javna tu>ila=tva. +epubli?ki javni tu>ilac odgovara
1arodnoj skup=tini, dok njemu odgovaraju svi ni>i javni tu>ioci.
1arodna skup=tina bira +epubli?kog javnog tu>ioca kao I druge tu>ioce na predlog
/lade, a zamenika javnog tu>ioca, koji se prvi put bira na ovu funkciju, na predlog
,r>avnog veAa tu>ilaca, I to sa mandatom od ! godina.
*avnog tu>ioca na predlog /lade bira tako@e 1arodna skup=tina, na period od ;
godina I mo>e biti ponovo biran. /lada predla>e skup=tini jednog ili vi=e
kandidata sa liste kandidata koju je utvrdilo ,r>avno veAe tu>ilaca.
(slovi koje javni tu>ilac I zamenik javnog tu>ioca moraju ispuniti su: da je
dr>avljanin +&, koji ispunjava op=te uslove za rad u dr>avnim organima, da je
zavr=io pravni fakultet, polo>io pravosudni ispit I da je dostojan funkcije javnog
tu>ioca. $andidat pored navedenih op=tih uslova mora imati I rano iskustvo.
<unkcija javnog tu>ioca I zamenika javnog tu>oica &restaje:
Na (i)ni !a*tev: 0odnosi se pismeni zahtev 1arodnoj skup=tini,
odnosno ,r>avnom veAu.
Navr+enjem radno# veka: *avnom tu>iocu I zameniku prestaje
funkcija kad navr=e ;# godina >ivota ili "B godina sta>a
osiguranja
Trajnim #u,itkom radne s&oso,nosti
Ra!re+enjem: *avni tu>ilac I zamenik javnog tu>ioca razre=avaju
se kad su pravosna>no osu@eni za krivi?no delo na kaznu
zatvora od najmanje ; meseci ili za ka>njivo delo koje ih ?ini
nedostojnim za javnotu>ila?ke funkije, kad nestru?no vr=e
funkciju ili zbog u?injenog disciplinskog prekr=aja.
%ko(iko ne ,ude i!a,ran &onovo- odnosno uko(iko ne ,ude
i!a,ran na sta(nu 'unkciju
Naela uredjenja javnog tu!ila"tva1
Na)e(o jednokosno# "monokratsko#$ ure.enja: 0rema ovom
na?elu, javno tu>ila=tvo predstavlja I njegovu funkciju obavlja
jedno lice8javni tu>ilac.
Na)e(o *ijerar*ijske &odre.enosti ni/e# javno# tu/ioca vi+em:
&vaki ni>i tu>ilac I svako ni>e tu>ila=tvo podre@eni su vi=em
tu>iocu I vi=em tu>ila=tvu. &vako javno tu>ila=tvo I svaki javni
tu>ilac podre@eni su +epubli?kom javnom tu>ila=tvu I tu>iocu.
Na)e(o devo(ucije: /i=i javni tu>ilac raspola>e pojedinim
radnjama iz nadle>nosti ni>eg.
Na)e(o su&stitucije: 'vo na?elo daje moguAnost vi=em javnom
tu>iocu da ovlasti ni>eg da postupa u stvarima iz nadel>nosti
nekog drugog ni>eg javnog tu>ioca, kada je nadle>ni spre?en iz
pravnih ili stvarnih razloga. Izuzetno +epubli?ki javni tu>ilac
mo>e ovlastiti .u>ioca za organizovani kriminal da postupa u
pojedinom predmetu iz nadle>nosti drugog tu>ioca radi
efikasnijeg vo@enja postupka.
Nadle!nost javnog tu!ioca:
#tvarna nadle!nost: *avno tu>ila=tvo postupa pred osnovnim sudom, vi=e javno
tu>ila=tvo pred vi=im sudom, apelaciono tu>ila=tvo postupa pred apelacionim
sudom a +epubli?ko javno tu>ila=tvo pred /rhovnim kasacionim sudom.
$esna nadle!nost: 'dre@uje se prema odredbama koje se primenjuju I u odnosu
na nadle>nost suda onog podru?ja za koje je tu>ilac postavljen.
#ukob nadle!nosti izme%u javnih tu!ilaca0 +e=ava ga neposredno vi=i javni
tu>ilac koji je nadre@en za javne tu>ioce koji su u sukobu n. +epubli?ki javni
tu>ilac re=ava sukobe nadle>nosti kod javnih tu>ilaca posebne nadle>nosti.
1enadle>ni tu>ilac ima obavezu da preduzima one procesne radnje kod kojih
postoji opasnost odlaganja, dok se sukob nadle>nosti ne re=i.
Izuze&e javnog tu!ioca1
0redvi@en je radi obezbe@enja objektivnosti I nepristrasnosti, a funkcionise tako
=to:
se na njega primenjuju odredbe o izuzeAu sudija I sudija
porotnika i
o izuzeAu javnog tu>ioca odre@uje neposredno vi=i javni tu>ilac.
Imunitet javnog tu!ioca1
*avni tu>ilac I zamenik javnog tu>ioca u>ivaju imunitet. ( skladu sa tim, ne mogu
biti pozvani na odgovornost za izra>eno mi=ljenje u vr=enju funkcije, osim ukoliko
se radi o krivi?nom delu kr=enja zakona od strane njih samih. Cez odobrenja
1arodne skup=tine ne mogu biti li=eni slobode u postupku krivi?nog dela
u?injenog u vr=enju tu>ila?ke funkcije.
Uloga I polo!aj javnog tu!ioca u krivinom postupku:
( krivi?nom postupku, javni tu>ilac je krivi?noprocesna stranka koja ima funkciju
optu>be. Ima du>nost I pravo da preduzima krivi?no gonjenje za ona krivi?na dela
koja se gone po slu>benoj du>nosti. *avni tu>ilac postupa po na?elu legaliteta
krivi?nog gonjenja. (koliko zakon predvi@a postojanje odobrenja nadle>nog
dr>avnog organa javni tu>ilac ne mo>e podiAi optu>nicu I zahtevati sprovo@enje
istrage bez odobrenja.
(loga javnog kao dr>avnog organa sastoji se u za=titi javnih I dr>avnih interesa.
Iz tog razloga mora postupati objektivno I nepristrasno. 'baveza javnog tu>ioca u
krivi?nom postupku sastoji se u utvr@ivanju materijalne istine I izvo@enja dokaza,
I izjave >albi bile one u korist o=teAenog ili okrivljenog, a sve ovo u cilju
materijalne odbrane od eventualne pogre=ne I nezakonite odluke suda.
(2. OB*ECENI
O@%eDeni je lice kom je krivi?nim delom povre@eno ili ugro>eno neko njegovo
li?no ili imovinsko pravo.
&vojstvo o=teAenog mogu steAi kako fizi?ka tako i pravna lica.
( krivi?nom postupku o=teAeni se mo>e pojaviti:
1. kao privatni tu>ilac,
. kao supsidijarni tu>ilac,
!. s predlogom za krivi?no gonjenje,
". s predlogom za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva, i
#. kao svedok.
$ada se o=teAeni poziva kao svedok, njegova volja je u tom momentu isklju?ena.
OB*ECENI KAO PRIVA*NI *0=I8AC
( svojstvu privatnog tu>ioca, o=teAeni se javlja kod krivi?nih dela koja se gone po
predlogu o=teAenog ili po privatnoj tu>bi. $od ovakvih krivi?nih dela, privatna
tu>ba predstavlja zapravo i jedinu tu>bu.
(koliko krivi?nim delom budu povre@ena ili ugro>ena li?na ili imovinska prava
vi=e lica, sva ta lica imaju pravo na podno=enje privatne tu>be istovremeno.
,a bi o=teAeni stekao svojstvo privatnog tu>ioca, on privatnu tu>bu mora podneti u
roku od ! meseca od dana kada je saznao za krivi?no delo i u?inioca i na taj na?in
gubi to pravo.
Priva%nu %u>$u pro%iv nepo#na%o& u?inio!a NIJE MOG0CE PO)NE*I.
0rivatni tu>ilac mo>e odustati od privatne tu>be na osnovu izjave volje, zatim
preAutim i izri?itim odustankom.
.ako@e mo>e odustati od tu>be na glavnom pretresu, gde sud donosi presudu
kojom se tu>ba odbija. %a sve ostale slu?ajeve postupak se obustavlja re=enjem.
&am odustanak se daje usmeno na zapisnik ili pak pismenim podneskom koji se
dostavlja sudu, neposredno ili posredno.
*ednom kada privatni tu>ilac odustane od tu>be, gubi pravo na ponovno
podno=enje tu>be po istoj stvari. 'dustanak se kao takav ne mo>e opozvati.
OB*ECENI KAO S0PSI)IJARNI *0=I8AC
(koliko javni tu>ilac pronadje da ne postoje osnovi za pokretanje krivi?nog
postupka ili za nastavljanje krivi?nog gonjenja, stvaraju se uslovi da o=teAeni
stekne svojstvo supsidijarnog tu>ioca. .ada, o=teAeni mo>e preduzeti gonjenje ili
pokrenuti samo za isto delo, za koje je javni tu>ilac odbacio krivi?nu prijavu ili
odustao od daljeg gonjenja.
'=teAeni kao supsidijarni tu>ilac, u svojstvu tu>ioca, mo>e se javiti samo kod
krivi?nih dela za koje se goni po slu>benoj du>nosti.
Dubitak prava o=teAenog na sticanje svojstva supsidijarnog tu>ioca mo>e biti
apsolutan i relativan.
OB*ECENI SA IMOVINSKOPRAVNIM ,AE*EVOM
/odjenje krivi?nog postupka posti>e se rasvetljenje i re=enje krivi?ne stvari, u kom
?esto nastanu i odre@ene posledice imovinskog karaktera. ( takvim slu?ajevima se
pojavljuje =teta na dobrima koja pripadaju odre@enom fizi?kom ili pravnom
licu.0redlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivi?nom postupku
mo>e podneti lice koje je ovla=Aeno da takav zahvet ostvaruje u parni?nom
postupku.
Imovinskopravni zahtev mo>e iti postavljen samo prema okrivljenom, ne i prema
treAim licima i mo>e se odnositi na naknadu =tete, povraAaj stvari ili poni=tavanje
odre@enog pravnog posla.
0redlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivi?nom postupku podnosi
se organu kome se podnosi i krivi?na prijava ili sudu pred kojim se vodi postupak.
0redlog se mo>e podneti najkasnije do zavr=etka glavnog pretresa pred sudom u
prvom stepenu. 'vakav predlog se postavlja u tu>bi, mada mo>e i u drugim
podnescima.
Imovinskopravni zahtev mora biti jasno odre@en i opisan, kako bi sud postupao
sam u okviru grnica postavljenog zahteva. 'dustajanje od predloga za ostvarivanje
imovinsopravnog zahteva u kriiv?nom postupku moguAe je i u parni?nom
postupku.
OB*ECENI KAO SVE)OK
'=teAeni Ae biti saslu=an u toku krivi?nog postupka samo ako je verovatno da Ae
moAi da da obave=tenja o krivi?nom delu i u?iniocu ili drugim va>nim
okolnostima. &aslu=anje o=teAenog kao svedoka obavlja se u skladu sa odredbama
%akonika o krivi?nom postupku.
'=teAeni koji je prisutan na glavnom pretresu i treba da bude saslu=an kao svedok,
biAe saslu=an odmah nakon saslu=anja optu>enog. '=teAeni koji se saslu=ava u
svojstvu svedoka mora biti upitan da li >eli da imovinskopravni zahtev ostvaruje u
krivi?nom postupku. +azgledanje spisa Ae mu se onemoguAiti sve dok ne bude
saslu=an kao svedok.
ImajuAi u vidu da je tu>ilac uvek prili?no pristrasan u odnosu na svoje krivi?no
delo, njegov iskaz Ae od strane suda biti prihvaAen sa Erezervom2.0otrebno je
stvoriti realnu ocenu iskaza o=teAenog kao svedoka.
(3. OKRIV8JENI
'krivljeni je lice u odnosu na koje se,usled postojanja osnovane sumnje da je
izvrsilo kr.delo koje mu se stavlja na teret vodi kr.postupak.'krivljeni je nosilac
funkcije odbrane I predstavlja jedan o tri osnovna krivicnoprocesna subjekta.
&vojstvo okrivljenog u kr.postupku,pored ;i#i!ko& "i!a moze steci I pravno "i!e
koje odgovara za kr.delo u okviru svojih poslova. %akonom je predvidjena
kumu(ativna od#ovornost pravnog lica I fiickog lica koje je izvrsilo kr.delo u
korist pravnog lica.%a odgovornost pravnog lica trazi se postojanje krivice koja se
izvodi iz krivice lica koje je postupalo u ime I za racun pravnog lica.
%a lice protiv koga je pokrenut I protiv koga se vodi kr.postupak %akonik o
kr.postupku je dao I odredjene nazive:
'krivljeni8lice protiv koga je doneto resenje o sprovodjenju
istrage ili protiv koga je podneta optuznica,optuzni predlog ili
privatna tuzba
'ptuzeni8lice protiv koga je optuznica stupila na pravnu snagu
'sudjeni8lice za koje je pravosnaznom presudom ili
pravosnaznim resenjem o kaznjavanju utvrdjeno da je krivicno
odgovorno za odredjeno kr.deloFlice kome je izrecena sudska
opomena
%akonik o krivicnom postupku sva ova lica(okrivljeni,optuzeni I osudjeni)
zajednickim imenom naziva Gokrivljeni9.
0rimarno pravo okrivljenog u kr.postupku je pravo okrivljenog na odbanu koja
moze biti strucna I licna. &trucna odbrana je odbrana okrivljenog koju vrsi
branilac okrivljenog,za razliku od licne odbrane koju vrsi sam okrivljeni.
/ec na prvom saslusanju okrivljeni mora biti upoznat sa kr.delom koje mu se
stavlja na teret kao I sa osnovama optuzbe I dokazima koji ga terete.'krivljenom
mora biti omoguceno da se izjasni o svim cinjenicama I dokazima I mora mu se
saopstiti da nije duzan da iznese svoju odbranu niti da odgovara na postavljena
pitanja,a zabranjeno je prema okrivljenom
upotrebljavati,silu,pretnju,obmanu,obecanje..
( kr.postupku prisustvo okrivljenog je obavezno,a do sudjenja u osustvu
okrivljenog dolazi samo izuzetno,I okrivljeni ima obavezu odazivanja pozivu
suda. $rivicni postupak se u slucaju smrti okrivljenog obustavlja.
'krivljeni ima obavezu da sud obavesti kako o promeni adrese I boravista,tako I o
samoj nameri da promeni boraviste.
(). $*+* ,- '.*,.*/0*N0* P+I#U#12- 'K+I230*N'4 I ,-
N*#$*1-N' 2'/0*N0* K+.P'#1UPK-:
)ere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obebedjenje njegovog
prisustva I za nesmetano vodjenje kr.postupka su:
1.0oziv .,ovodjenje !.%abrana napustanja stana ili mesta boravista ".*emstvo
#.0ritvor
5. Poziv1 prisustvo okrivljenog u kr.postupku obezbedjuje se njegovim
pozivanjem, a poziv okrivljenom upucuje sud. 0ozivanje se vrsi dostavljanjem
zatvorenog pismenog poziva, koji obavezno mora sadrzati:naziv suda koji
poiva,licno ime okrivljenog,zakonski naziv kr.dela koji mu se stavlja na
teret,mesto gde okrivljeno treba da dodje,dan I cas kada okrivljeni treba da se
javi,naznacenje da se poziva u svojstvu okrivljenog I upozoredje d ace u slucaju
nedolaska biti prinudno doveden,sluzbeni pecat I ime I prezime sudije koji poziva.
( koliko okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge
neotklonjive smetnje saslusace se u mestu gde se nalazi ili ce se obezbediti njegov
prevoz do sudske zgrade ili drugog mesta gde se radnja preduzima
(. /ovodjenje: moze se primeniti:
6ko je doneto resenje o pritvoru
6ko uredno pozvani okrivljeni ne dodje a svoj izostanak ne
opravda
6ko se nije moglo izvrsiti uredno dostavljanje poziva,a iz
okolnosti ocigledno proizilazi da okrivljeni izbegava prijem
poiva
'dluku o primeni ove mere nadlezni organ donosi u formi pismene naredbe koja
sadri:ime I prezime okrivljenog koji se dovodi,mesto I godinu rodjenja,zakonski
naziv kr dela koje mu se stavlja na teret uz navodjenje odredbe kr zakona,zakon
zbog koga se naredjuje dovodjenje,sluzbeni pecat I potpies sudije koji naredjuje
dovodjenje.
1aredbu za dovodjenje izdaje sud,a njeno izvrsenje je povereno organima
unutrasnjih poslova,a ako okrivljeni to odbije dovesce se prinudno.
6. ,abrana napustanja stana ili mesta boravista1 ovoj meri se pribegava u
slucaju kada postoje okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao pobeci,
sakriti se ili otici u nepoznato mesto. (z ovu meru moe biti zabranjeno
posecivanje odredjenih mesta ili sastajanje sa odredjenim licima I prilazenje
odredjenim licima,ili nalozeno da se povremeno javlja odredjenom drzavnom
organu,odn.privremeno mu moze biti oduzeta putna isprava ili vozacka dozvola.
+esenjem o odredjivanju navedenih mera,okrivljeni se upozorava na to da se
protiv njega moze odrediti pritvor u slucaju da prekrsi izrecene zabrane.
%abranu napustanja boravista u toku istrage odredjuje I ukida istrazni sudija,a
posle podignute optuznice predsednik veca.
0rotiv resenja kojim se odredjuje,produzava ili ukida mera,stranke mogu izjaviti
zalbu,a javni tuilac I protiv resenja kojim je njegov predlog za primenu mere
odbijen. ' zalbi odlucuje vanraspravno vece suda u roku od tri dana od dana
prijema zalbe,a zalba izvrsenje resenja ne zadrzava.
7. 0emstvo: se primenjuje u slucaju da prema okrivljenom treba odrediti,ili je vec
odredjen pritvor zbog bojazni d ace pobeci kao I u slucaju ako uredno pozvani
optuzeni ocigledno izbegava da dodje na glavni pretres. ( koliko okrivljenog treba
staviti u pritvor ili je vec stavljen u pritvor samo iz bojani d ace pobeci moze se
pustiti na slobodu u jemstvo.
*emstvo se moze odrediti kao I mera obezbedjenja postovanja sledecih
ogranicenja:zabrane posecivanja odredjenih mesta, sastajanja sa odredjenim
licima,prilazenja odredjenim licima kao I u svojstvu alternative elektronskom
nadzoru.
'va mera uvek glasi na novcani iznos koji sud odredjuje s obzirom na tezinu kr
dela,licne I porodicne prilike okrivljenog I imovinsko stanje lica koje daje
jemstvo.
$ada se stvore uslovi zaukidanje jemstva,polozen novcani
iznos,dragocenosti,hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari se vracaju,a
hipoteka se skida.
'dluka o jemstvu donosi se u formi resenja koje u toku istrage donosi istrazni
sudija,posle podignute optuznice predsednik vec,a na glavnom pretresu vece.
8. Pritvor: predstavlja najtezu meru za obezbedjenje prisustva okrivljenog u kr
postupku,koja se sastoji u privremenom ogranicenju slobode kretanja okrivljenog I
u nametanju odredjenih uslova zivljenja za odredjeno vreme. 0ritvor se moze
odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u %akoniku o kr
postupku,ako je pritvaranje neophodno radi vodjenja kr postupka I ako se ista
svrha ne moe ostvariti drugom merom. 0ritvor moze biti ukinut tokom celog
postupka ukoliko prestanu razlozi na osnovu kojih je bio odredjen.
0ritvor se odredjuje pismenim resenjem nadleznog suda,koje sadrze:ime I prezime
lica koje se pritvara,kr delo za koje se okrivljuje,zakonski osnov za pritvor,veme
na koje je odredjen pritvor,vreme lisenja slobode,pouku o pravu na
zalbu,obrazlozenje osnova I razloga za odredjivanje pritvora,slubeni pecat I
potpies sudije koji odredjuje pritvor.
+esenje o pritvoru se predaje licu na koje se odnosi u casu lisenja slobode,a
najkasni u roku od 1 sati od casa lisenja slobode.
0ritvor se odredjuje ako u odnosu na lice,za koje postoji osnovana sumnja da je
ucinilo kr delo,bude ispunjen neki od sledecih formalnih uslova:
6ko se krije ili ako se ne moze utvrditi njegaova istovetnost,ili
ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva
6ko postoje okolnosti koje ukazuju d ace unistiti,sakriti,izmeniti
ili falsifikovati dokaze ili tragove kr dela ili ako okolnosti
ukazuju d ace ometati postupak uticajem na
svedoke,vestake,saucesnike il prikrivace
6ko okolnosti ukazuju da ce ponoviti kr delo ili dovrsiti
pokusano kr delo ili da ce uciniti kr delo kojim preti
6ko u svojstvu optuzenog koji je jedom uredno
pozvan,ocigledno izbegava da dodje na glavni pretres
6ko je za kr delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna
zatvora preko 1B god I ako je to opravdano zbog posebno teskih
okolnosti kr dela
6ko je presudom prvostepenog suda licu izrecena kazna zatvora
od # godili teza kazna I ako je to opravdano zbog posebno teskih
okolnosti kr dela
0ritvor moze odrediti iskljuucivo sud a u istrazi pritvor odreduje istrazni sudija.
0ritvor se odredjuje resenjem koje se licu na koje se odnosi predaje odmah,a
najkasnije u roku od 1 sati od casa lisenja slobode. 0rotiv resenja o pritvoru
pritvoreno lice moze izjaviti zalbu vecu u roku od " casa od casa predaje resenja.
/reme trajanja pritvora ograniceno je samo u istrazi.)aksimalno trajanje pritvora
u istrazi je !,odn ; meseci,sto zavi od tezine kr dela.
0osle predaje optuznice sudu sve do zavrsetka glavnog pretresa,odluka o
oredjivanju,produzenju ili ukidanju pritvora,donosi se u formi resenja od strane
veca.
$ada prestanu da postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio odredjen,ili kada istekne
vreme na koje je pritvor bio odredjen, dolazi do ukidanja pritvora.
+7. :RANI8AC
Cranilac je pravno obrazovano lice, po pravilu advokat cija je uloga u krivicnom
postupku zastupanje interesa okrivljenog. 'krivljeni ima pravo : da se brani sam
ili uz strucnu pomoc branioca, da mu sud u slucajevima kada je to %$0 odredjeno
postavi branioca, da mu se osigura dovoljno vremena da pripremi odbranu, da na
njegovom saslusanju prisustvuje branilac. 0ravo na branioca priznato je I
osumnjicenom.
'dbrana se sastoji :
1. od procesnih radnji koje se preduzimaju u cilju utvrdjivanja
cinjenica I okolnosti koje idu u prilog okrivljenom
. u primeni propisa koji su najpovoljniji za okrivljenog
'dbrana predstavlja vid zastite okrivljenog od eventualnih sudskih gresaka, to je
garancija pravilnosti rada pravosudja.
&trucna odbrana u krivicnom postupku moze biti obavezna I fakultativna.
<akultativnog branioca uzima sam okrivljeni dok obaveznog branioca postavlja
sud.
'krivljeni ima pravo na branioca tokom citavog postupka koga moze angazovati
sam ili mu ga moze uzeti njegov zakonski zastupnuk, bracni drug, brat sestra..
%a branioca moze biti angazovan samo advokat a ako se radi o krivicnom delu za
koje se moze izreci kazna zatvora u trajanju do #god njega moze zameniti
advokatski pripravnik medjutim pred vrhovnim kasacionim sudom branilac moze
biti samo advokat. *edan okrivljeni moze imati najvise # branilaca a vise
okrivlFjenih mogu imati zajednickog branioca.
7ica koja se ne mogu pojaviti kao branioci : saokrivljeni, osteceni, bracni drug
ostecenog ili tuzioca, srodnici, svedoci, sudija tog predmeta.
(koliko se okrivljeni nalazi u pritvoru branilac se moze s njim dopisivati I
razgovarati. Ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjicenim. Cranilac je
ovlascen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moze preduzeti
okrivljeni.
0rava I duznosti prestaju kada mu okrivljeni opozove punomocje.
+1. POJAM' CI8J I VRS*E ROKOVA I *ERMINA 0 KRIVICNOM
POS*0PK0
+ok predstavlja odredjeni vremenski razmak u okviru koga se neka radnja
krivicno procesnog karaktera mora, moze ili ne sme preduzeti. .ermin ili rociste
predstavlja tacno odredjen vremenski trenutak za preduzimanje krivicno procesne
radnje.
& obzirom na organ koji ih odredjuje razlikuju se zakonski I sudski rokovi.
%akonski rokovi su oni rokovi koji su odredjeni zakonom I koje ne mogu menjati
ni sud ni stranke. %akonski rokovi dele se na one cije je trajanje tacno odredjeno I
na rokove cije trajanje nije vremenski ograniceno. +okovi cije je trajanje odredrio
sud predstavljaju sudske rokove koji se odredjuju u okviru zakonom postavljenih
granica.
&udski rokovi mogu biti pravi I ne pravi. 0rave rokove u potpunosti odredjuje sud,
dok kod ne pravih sud zakonom odredjene rokove skracuje ili produzava.
& obzirom na dejstvo roka mogu biti i"a%orni I peremp%orni.
Ko i"a%ornih rokova krivicno procesnu aktivnost moguce je ostvariti protekom
ovog roka dok se kod peremp%ornih rokova moze odnosno mora preduzeti
odredjena procesna delatnost.
0rema kriterijumu posledice koja nastupa propustanjem roka rokovi mogu biti
prek"u#ivni I ins%ruk%ivni.

Prek"u#ivni rokovi su oni rokovi cije propustanje dovodi do gubitka prava na
preduzimanje krivicno procesne radnje.
Ins%ruk%ivni rokovi predstavljaju rokove u okviru kojih je dozvoljeno
preduzimanje neke procesne radnje pri cemu propustanjem roka ne dolazi do
gubitka tog prava.
+(. RAC0NANJE' POCE*AK I ,AVRSE*AK ROKOVA
+okovi se racunaju na sate, dane, mesece I godine. &at ili dan kada je dostavljanje
ili saopstenje izvrseno, odnosno u koji pada dogadjaj od kada treba racunati
trajanje roka za pocetak uzima prvi naredni sat, odnosno dan.
+okovi odredjeni po mesecima, odnosno godinama, zavrsavaju se protekom onog
dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je
rok otpoceo.
$ada je izjava upucena preko poste preporucenom posiljkom ili telegrafskim
putem, dan predaje posti smatra se kao dan predaje onome kome je upucena.
Izjava predate posti kao obicno pismo, smatra se predatom organu onda kada mu
prispe. 0odnesak predate na ovakav nacin blagovremen je samo ako sudu stigne
pre isteka roka za njegovo podnosenje.
'krivljeni koji se nalazi u pritvoru, izjavu koja je vezana za rok moze dati I na
zapisnik kod suda koji void postupak ili je predate upravi zatvora.
,an kada je sastavljen takav zapisnik, odnosno kada je izjava predate upravi
ustanove smatra se kao dan predaje organu koji je nadlezan da je primi.
++. POVRACAJ 0 PRE)JASNJE S*ANJE
0ovracaj u predjasnje stanje ili restitution in inte#rum, predstavlja institut kpp
kojim se otklanjaju stetne posledice nastale propustanjem roka od strane
odredjenog kp subjekta, a usled razloga koji mu se ne mogu pripisati u krivicu.
Ma%erija"ni us"ov okrivljeni povracaj u predjasnje stanje moze traziti samo ako
iz opravdanih razloga propusti rok za podnosenje zalbe na presudu.
9orma"in us"ov u konkretnom slucaju je da okrivljeni je podneo molbu za
povracaj u predjasnje stanje u roku od H dana od prestanka uzroka usled kojih je
propustio rok da podnese molbu za povracaj u predjasnje stanje.
0o molbi za povracaj u predjasnje stanje odlucuje predsednik veca koje je donelo
presudu Ili resenje koje se pobija zalbom. 0redsednik veca moze narediti da se
izvedu potrebni dokazi.
0rotiv resenja kojim se povracaj u predjasnje stanje dozvoljava, zalba nije
dozvoljena, ali protiv resenja kojim se povracaj u predjasnje stanje dozvoljava,
jeste.
+-. *ROSKOVI KRIVICNOG POS*0PKA
.roskovi krivicnog postupka predstavljaju izdatke ucinjene povodom krivicnog
postupka od njegovog pokretanja do njegovog zavrsetka, I izdatke vezane za
preduzete istrazne radnje pre istrage.
%$0 je odredio vrste troskova:
1. troskovi za svedoke, vestake, tumace I strucna lica I troskovi
uvidja
. troskovi prevoza okrivljenog
!. izdaci za dovodjenje okrivljenog
". putni troskovi sluzbenih lica
#. troskovi lecenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru,
kao I troskovi porodjaja, osim troskova koji se naplacuju iz
fonda za zdravstveno osiguranje
;. troskovi tehnickog pregleda vozila , medicinskoh I bioloskih
analiza I prevoza lesa do mesta obdukcije
I. nagrada I nuzni izdaci branioca, nuzni izdaci privatnog tuzioca I
ostecenog kao tuzioca I njihovih zakonskih zastupnika, kao I
nagrada I nuzni izdaci njihovih punomocnika
H. nuzni izdaci ostecenog I njegovog zakonskog zastupnika, kao I
nagrada I nuzni izdaci njegovog punomocnika
J. pausalni iznos za troskove koji nisu obuhvaceni prethodnim
nabrajanjem
+/. NAKNA)A *ROSKOVA 0 *OK0 *RAJANJA KRIVICNOG
POS*0PKA
.oskovi za svedoke, vestake, tumace, I strucna lica I troskovi uvidjaja, troskovi
prevoza okrivljenog, putni troskovi sluzbenih lica isplacuju se unapred iz
sredstava organa koji void krivicni postupak, a kasnije se naplacuju od lica koja su
duzna da ih nadoknade po odredbama %$0. 'rgan koji void krivicni postupak ima
obavezu da sve troskove koji su unapred isplaceni unese u popis koji ce se priloziti
spisima.
$od kd za koja se goni po privatnoj sluzbi ove troskove, obicno unapred, isplacuje
privatni tuzilac.
+2. KONACNA NAKNA)A *ROSKOVAKRIVICNOG POS*0PKA
0itanje konacne naknade troskova krivicnog postupka resava se prilikom
presudjenja krivicne stvari I zavisi od sudske odluke koja se donese u krivicnoj
stvari. ( vezi sa tim postoje resenja:
1. kada sud donese odudjujucu presudu, bez obzira na to da li je
osudjen na kaznu, da li uslovno ili bezuslovno, obaveza naknade
troskova krivicnog postupka pada na okrivljenog. Izuzetak je
okrivljeni maloletnik.
. kada se krivicni postupak obustavi ili kada se donosi presuda
kojom se okrivljeno oslobadja optuzbe za troskove: troskovi za
svedoke, vestake, tumace I strucna lica I troskova uvidjaja,
troskova prevoza okrivljenog sud donosi odluku po kojoj oni
padaju na teret budzetskih sredstava. 'vo pravilo se ne
primenjuje u slucajevima:
8 slucaj svesnog podnosenja lazne prijave
8 slucaj u okviru koga se gonjenje preduzima po privatnoj tuzbi
%$0 pored ovih opstih pravila na poseban nacin regulise ! pitanja iz ove oblasti:
1. troskovi prevodjenja na jezik nacionalnih manjina padaju na
teret budzeta
. okrivljeni, osteceni, supsidijerni tuzilac, privatni tuzilac,
branilac, svedok, vestak I strucno lice snose troskove svog
dovdjenja
!. nagradu I nuzne izdatke branioca I punomocnika privatnog
tuzioca ili ostecenog placa zastupano lice
+3. O)80KA O *ROSKOVIMA KRIVICNOG POS*0PKA
'dluka o troskovima krivicnog postupka obicbno je sadrzana u odluci kojom se
resava sama krivicna stvar. ( posebnim slucajevima se donosi posebno resenje:
1. ukoliko nedostaju podaci o visini troskova presudom ili
resenjem o krivicnoj stvari
. kada se pojedini subjekti obavezuju na placanje troskova koje su
izazvali svojom krivicom
!. ukoliko se postojanje okolonosti usled kojih okrivljenog treba
osloboditi duznosti da nadoknadi troskove krivicnog postupka,
ustavnovi tek posto odluku o troskovima krivicnog postupka
bude donesena
kada o troskovima krivicnog postupka bude odluceno na ovaj nacin, odnosno
posebnim resenjem, po zalbi podnetoj protiv njega odlucuje vanraspravno vece.
'dluku o troskovima krivicnog postupka donosi sud pred kojim je pokrenut I
vodjen krivicni postupak.
+4. PO)NESCI 0 KRIVICNOM POS*0PK0
0odnesci predstavljaju pismena saopstenja kojima se stranke obracaju organima
koji vode krivicni postrupak. %$0 u podneske ubraja : privatne tuzbe, optuznice I
optuzni predlog, predlog ostecenog kao tuzioca, predloge, pravne lekove, I druge
izjave I saopstenja ucesnika u postupku.
0odnesci se nadleznom organu podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.
0odnesci moraju biti razumljivi I sadrzati sve sto je potrebno da bi se po njima
moglo postupati.
&ud moze u skladu sa poslovnikom obavezati stranke da svoje predloge I izjave
podnose sudu u elektronskom obliku.
)edjusobna komunikacija stranaka vrsi se preko suda, pa se stoga podnesi moraju
predati u dovoljnom broju primeraka.
&ud ima obavezu da svoj I ugled stranaka zastiti od uvrede pa ce se stoga
novcanom kaznom od 1BB BBB din kazniti svako ko usmeno vredja sud ili lice koje
ucestvuje u postupku.
-7. ,APISNICI 0 KRIVICNOM POS*0PK0
%apisnik predstavlja pismeno koje sacinjava krivicni sud ili drugi nadlezni organ
ukljucen u vodjenje krivicnog postupka. %$0 izricito propisuje da se o svakoj
radnji preduzetoj u krivicnom postupku sastavlja zapisnik.
%apisnik pise zapisnicar.
%apisnik se sastavlja na taj nacin sto lice koje preduzima radnju kazuje glasno
zapisnicaru sta ce uneti u zapisnik.
%apisnik ima dva dela : uvod I glavni deo zapisnika.
(vodni deo sadrzi : naziv drzavnog ordana pred kojim se preduzima radnja, mesto
gde se preduzima radnja, dan I cas kada je radnja zapoceta I izvrsena, imena I
prezimena prisutnih lica I u kom svojstvu prisustvuju, kao I naznacenje krivicnog
predmeta po kom se preduzima radnja.
Dlavni deo zapisnika treba da sadrzi bitne podatke o toku I sadrzini preduzete
radnje.
(koliko se preduzimaju neke specificne radnje kao sto su uvidjaj, pretresanje
stana u zapisnik se unose podaci koji su vazni s obzirom na prirodu takve radnje.
%apisnik potpisuje ispitano lice potpisuje se I tumac ako ga je bilo I svedoci cije je
prisustvo obavezno pri preduzimanju istraznih radnji, a pri pretresanju I lice koje
se pretresa. 1e pismeno lice umesto potpisa ostavlja otisak kaziprsta desne ruke a
zapisnicar ispod otiska upisuje njegovo ime I prezime. %apisnik obavezno
potpisuje lice koje je preduzelo radnju I zapisnicar.
&to se tice kontrole zapisnika zapisnik se mora voditi uredno, ne sme se nista
izbrisati dodati ili menjati.
%$0 je za belezenje istraznih radnji predvideo mogucnost filmskog I drugog
snimanja.
&nimak radnje mora sadrzati podatke koje prema %$0 mora da sadrzi uvodni deo
pismenog zapisnika, podatke potrebne za indentifikaciju lica.
%apisnik o preduzimanju odredjene procesne radnje predstavlja sastavni deo
krivicnog spisa I kao takav se u krivicnom postupku koristi prilikom donosenja
odluke o krivicnoj stvari.
-1. )OKA,NA SRE)S*VA0 KR.POS*0PK0
( dokazna sredstva %akonik o kr.postupku ubraja: uvidjaj,iskaz vestaka, iskaz
svedoka, iskaz okrivljenog I isprave.
-(. F0VI)JAJ i REKONS*R0KCIJA
0vijaj
(vidjaj je radnja dokazivanja koja se sastoji od neposrednog opazanja promena na
licu mesta kr.dogadjaja koje preduzima ovlasceni organ, tj.uvidjaj je sKstem
intelektualnih, realnih I instrumentalnih delatnosti koje se primenjuju na osnovu
odredbi %akonika o kr.postupku uz primenu kriminalisticko8tehnickih I taktickih
metoda I sredstava koji su usmereni na pronalazenje, obezbedjivanje od unistenja I
fiksiranje kriminalistickih I pravno relevantnih materijalnih informacija za potrebe
eventualnog kr.dela.
(vidjaj predstavlja dokazno sredstvo I u zakonskoj formi preduzetom culnom
opazanju suda ili drugog nadleznog organa, cinjenice koje su vazne za
ostvarivanje krivicnoprocesnog zadatka. (vidjaj se
preduzima kada je za utvrdjivanje ili razresavanje kakve vazne cinjenice u
postupku potrebno neposredno culno opazanje.
(vidjaj je moguce preduzeti samo u vezi sa kr.delom koje proizvodi I ostavlja
promene u spoljnom svetu, koje egzistiraju I nakon ucinjenog kr.dela. (vidjaj
mora biti blagovremen, objektivan I dosledan.
(vidjaj se preduzima u skladu sa nacelom operativnosti I brzine. Izmedju
izvrsenja kr.dela I pocetka vrsenja uvidjaja, vremenski razmak treba da bude sto
kraci. (vidjaj se mora obavljati u skladu sa ovim nacelima iz sledecih razloga:
(sled odugovlacenja moze doci do promene situacije na licu
mesta usled atmosferskih prilika
7ica koja se nadju na licu mesta nesvesno mogu unistiti tragove
kr.dela I ostaviti svoje
(ciniocu ne moze biti ostavljena prilika da unisti postojece I
stvori lazne tragove, da pobegne daleko, pribavi ili instruise
lazne svedoke, rasturi, sakrije, ili unisti cor&ora de(icti
1a lice mesta je potrebno odmah izaci kako bi se zatekli svedoci
ocevici, odnosno pribavili izjave od zrtava, posebno onih koji su
na samrti
1a licu mestu se pojavljuju promene usled protoka vremena
Litnost je ponekad diktirana razlozima urgentne medicine radi
pruzanja pomoci I prevoza zrtava u zdravstvene ustanove, kao I
radi otklanjanja opasnosti od pozara, eksplozije, trovanja
Litnim izlaskom na mesto dogadjaja omogucava se uspesno
koriscenje psa tragaca, jer se jos nalazi miris na nosiocu traga,
koji se koristi za navodjenje psa
( okviru glavnog pretresa, koji se de facto sprovodi dugo vremena nakon
izvrsenja kr.dela kada se na licu mesta ne mogu vise opazati tragovi I predmeti
kr.dela, ne moze da ima heuristicki karakter. (vidjajem na licu mesta vise se ne
mogu pronaci makro I mikro tragovi kr.dela, tako da su njegov domet I cilj veoma
ograniceni. (vidjaj na glavnom pretresu se zapravo svodi na opazanje makro
objekata, I u osnovi ima rekonstrukcioni karakter ili se na licu mesta mogu izvesti
pojedini eksperimenti.
,okazna snaga uvidjaja koji se vrsi na glavnom pretresu je veca od dokazne snage
uvidjaja koji se vrsi u stadijumu istrage.
'rgan koji vrsi uvidjaj ima obavezu da svestrasno, potpuno I realno sagleda sve
cinjenice radi kojih se uvidjaj vrsi, ali I da tacno I precizno fiksira cinjenice koje
su putem preduzetog uvidjaja neposredno opazane. 0rilikom vrsenja uvidjaja mora
se pribegavati metodicnosti I doslednosti. (vidjaj se mora izvoditi planski, po
utvrdjenom redosledu preduzimanja odgovarajucih radnji.
$ao predmet uvidjaja mogu se javiti: prostor, stvari I lica. 'vlascenom organu
pravo na vrsenje uvidjaja ne moze biti uskraceno. .elesni pregled lica preduzima
se I onda kada nema odobrenja, odnosno pristanka konkretnog lica, ukoliko je to
potrebno da bi se utvrdile cinjenice vazne za kr.postupak.
G.elesni pregled okrivljenog ili drugih lica moze se smatrati uvidjajem samo onda
kada ga vrsi sam organ kr.postupka a ne vestak9.
$ao subjekti koji raspolazu ovlascenjem donosenja odluke o izvrsenju uvidjaja,
javljaju se krivicni sud u inokosnom ili zbornom sastavu, ali I organ unutrasnjih
poslova. $ao pasivni subjekti kod uvidjaja se pojavljuju okrivljeni I druga lica,
pod uslovom da postoji verovatnoca da se kod njih mogu pronaci tragovi kr.dela.
(vidjaj u pretkrivicnom postupku vrsi istrazni sudija. 'n ovom prilikom
primenjuje pravila koja vaze za vrsenje uvidjaja u toku istrage. ( glavnom
krivicnom postupku pred prvostepenim sudom, uvidjaj moze biti obavljen ili na
gl.pretresu ili izvan njega. $ada se uvidjaj vrsi izvan gl.pretresa onda ga obavlja
predsednik veca ili sudija clan veca, dok uvidjaj koji se vrsi na gl.pretresu obavlja
samo vece suda. ( postupku pred drugostepenim sudom, primenjuju se analogne
odredbe %akonika o kr.postupku koje vaze.
1a uvidjaj moze biti pozvan I vestak, pod uslovom da njegovo prisustvo ima
znacaja za davanje nalaza I misljenja.
'rgan koji vrsi uvidjaj ima obavezu da o izvrsenom uvidjaju sastavi zapisnik. (
zapisniku o uvidjaju se pored podataka o toku I sadrzini preduzete radnje, unose
podaci koji su znacajni s obzirom na prirodu takve radnje, ili za utvrdjivanje
istovetnosti pojedinih predmeta, a ukoliko su nacinjene skice, crtezi, fotografije itd
to se obavezno navodi u zapisniku I prikljucuje mu se.
Rekons%ruk!ija
+ekonstrukcija predstavlja radnju dokazivanja koja se sastoji u planskom
obnavljanju pojedinih elemenata kr.dogadjaja, koja se preduzima na osnovu
postojeceg dokaznog materijala sa lica mesta I Mili iskaza osoba koje su ga opazale
ili ucestvovale u njemu. +ekonstrukcijom se vestacki mogu obnoviti samo neki
elementi kr.dogadjaja koji je predmet konkretnog slucaja.
+ekonstrukcija dogadjaja se obavlja, ukoliko je to moguce na mestu na kom se
dogadjaj I zbio. 0rilikom rekonstrukcije dogadjaj se izvodi onako kako to sledi iz
iskaza okrivljenog, svedoka, vestaka, kao I na osnovu cinjenica do kojih su
nadlezni organi dosli sopstvenim opazanjem.
(koliko se ispravno sprovodi, rekonstrukcija kr.dogadjaja moze pruziti vrlo
relevantne podatke za rasvetljenje I resenje kr.stvari. +ezultati dobijeni
rekonstrukcijom dogadjaja trebalo bi potvrditi I u potpuniti drugim, za konkretan
slucaj, relevantnim dokazima.
-+. GHGIJKHLM NOPQRSMTNU
123456278 9:;<=>8?9@ A8 B9:2C?9 3;8B3D=9- 2 E9;8B
323456272 9:;<=>8?9@ 5 ?268F E;9G83?9F C2:9?9B2=3D=5 E93D9A8 348B8H2
B9:2C?2 3;8B3D=20 <3E<D<=278 3=8B9:2- 5=<I2A < ;8:9?3D;5:G<A2-
=86D2J878- 5=<B 5 <3E;2=8 < 5=<B 5 C=5J?8 < =<B89 3?<F:8K
NOPQRSOTU VWXYZ[U\V] ^XU_R`YaO 35B R WXYZYb\Va
^VPcR^WR, R` VdOZU`\V ^XYPRPcZV \O_QUe\V] A2=?9@ D5L<9G2 Y WVfU PU POPcVfY
R Y`fOZY VWXYZ[U\V] V WXYZYb\Va _UQR WVfU aR PU PcOZ[O \O cUXUc. gOe\V fU
\O^VaU\RcY _O ^VQYhYfO ?8 F9L8 POPQRSOZOcY ]XOiO\U R PZVfPcZR
VWXYZ[U\V], OQY aVeU POPQRSOcY 935F7<J8?9@ 5 E;8D:;<=<J?9F E93D5E:5
^XUaO ^XOZYQYaO WVfO ZOeU `O POPQRSOTU VWXYZ[U\V].
jO ^VbUcWR POPQRSOTO ^XYdOZ[OfR PU, V_\VP\V ^XVZUXOZOfR
E9B2G< ?89EM9B?< C2 5D=;I<=278 <B8?D<D8D2 9:;<=>8?9@ WOV Y V\Y \O
VP\VZR WVfYk PU R^V`\OfU TU]VZO QYb\VPc (YaU, ^XU`YaU, aOcYb\Y dXVf,
PcXRb\O P^XUaO, XO\YfO VPRiYZO\VPc, Yc_.) gUl ^XYQYWVa ^XZV] POPQRSOTO
VWXYZ[U\Va lU PU POV^ScYcY _O YaO E;2=9 \O dXO\YVhO Y _O dXO\YQOh aVeU
^XYPRPcZVZOcY TU]VZVa POPQRSOTR. mOcYa lU PU 5E9C9;<D< _O PZU ScV Y`fOZY
aVeU dYcY R^VcXUd[U\V ^XVcYZ TU]O WOV _VWO`, 329E6D<H8 aR PU `OScV PU
VWXYZ[RfU Y VP\VZY PRaTU WVfY PcVfU ^XVcYZ TU]O, _O \YfU _ReO\ _O Y`\UPU
PZVfR V_dXO\R, \YcY _O V_]VZOXO \O ^VPcOZ[U\O ^YcOTO, ^O PU ^V`YZO _O, OWV
cV eUQY, Y`\UPU PZVfR V_dXO\R.
nWXYZ[U\Y PU POPQRSOZO 53F8?9 Y YaO ^XOZV _O PU ^XY
POPQRSOTR WVXYPcY PZVfYa dUQUSWOaO. oXYQYWVa POPQRSOTO cXUdO
VWXYZ[U\Va VaV]RlYcY _O PU R ?89F8D2?9F <C42@275 "E;=2 N2C2 323456272$
Y`fOP\Y V PZYa VWVQ\VPcYaO WVfU ]O cUXUcU Y _O Y`\UPU PZU bYTU\YhU WVfU aR
PQReU `O V_dXO\R, O WO_ C2=;6< 3=9A <3:2C- E93D2=<H8 F5 38 E<D272 "B;5@2
N2C2 323456272$ RWVQYWV fU ^VcXUd\V _O PU ^V^R\U ^XO`\Y\U YQY VcWQV\U
^XVcYZXUb\VPcY Y \UfOP\VlU R TU]VZVa Y`QO]OTR.
O:;<=>8?< F9L8 P<D< 3234562? 5 9B353D=5 P;2?<9G2 32F9
5 348B8H2 D;< 345J2A20 OWV PU Y`XYbYcV V_XUWOV cV]O ^XOZO, O V_dXO\O \YfU
VdOZU`\OF OWV dXO\YQOh \YfU ^XYPRcO\ YOWV fU VdOZUScU\ V POPQRSOTR, O \U
^VPcVfY aV]Rl\VPc _O VWXYZ[U\Y R`aU _XR]V] dXO\YVhO, O V_dXO\O \YfU
VdOZU`\OF OWV `O ^XZV POPQRSOTU VWXYZ[U\Y \YfU VdU`dU_YV ^XYPRPcZV
dXO\YVhO \Y R XVWR V_ " POcO V_ bOPO WO_ fU ^VRbU\ V VZVa ^XOZR, VPYa R
PQRbOfR VdOZU`\U V_dXO\U.
Q2 <3:2C5 9:;<=>8?9@ 38 ?8 F9L8 C23?9=2D< 35B3:2 9B45:2
2:9 A8 E93D5E>8?9 ?2 A8B2? 9B 348B8H2 J8D<;< ?2J<?20 OWV fU ^XYQYWVa
POPQRSOTO ^XUaO VWXYZ[U\Va ^XYaUTU\V ^V\OSOTU WVfU fU `OdXOTU\V (PYQO,
^XUcTO, VdaO\O...)F OWV fU VWXYZ[U\Y POPQRSO\ R V_PRPcZR dXO\YVhO, O cV \YfU
R PWQO_R PO V_XU_dOaO mpoF OWV VWXYZ[U\Y \YfU ^VRbU\ V ^XOZYaO WVfO aR
^XY^O_OfRF OWV Y`fOZU VWXYZ[U\V] Y` V ^XYPRPcZVZOTR dXO\YVhO \YPR
RdUQUeU\U R `O^YP\YW.
.7. GJVGOM NVIJOM
15B3:2 9B45:2 A8 ^XOZ\Y Y`XO` Y aO\YqUPcOhYfO qVXaYXO\V]
aYS[UTO PR_O V `OkcUZR PcXO\OWO YQY _XR]Yk RbUP\YWO R WXYZYb\Va
^VPcR^WR. oVPcVfU D;< =;3D8 35B3:<M 9B45:20 ^XUPR_O, XUSUTU Y \OXU_dO.
R<D?< 848F8?D< PR_PWYk V_QRWO PR:
RZV_
Y`XUWO (_YP^V`YcYZ)
VdXO`QVeUTU
rO dY fU_\O PR_PWO V_QRWO aV]QO _O ^XVY`ZU_U V_XUiU\V
^XOZ\V _UfPcZV \UV^kV_\V fU _O ^VPcO\U E;2=?93?2L?2. S;835B8 < ;86872
3D<J5 E;2=?93?2L?93D R PQU_UlYa PYcROhYfOaO:
WO_O ZYSY PR_ _V\UPU V_QRWR ^V Y`fOZ[U\Vf eOQdY, O \VZO eOQdO PR_R
ZYSU] PcU^U\O \YfU _V^RScU\OF
^XV^RScOTUa XVWO `O Y`fOZ[YZOTU eOQdU, aVaU\cVa V_XYhOTO V_
eOQdU YQY V_RPcO\WVa V_ eOQdU Y
_O\Va _V\VSUTO V_QRWU ^XZVPcU^U\V] YQY ZYSU] PR_O, WO_O eOQdO
\YfU _V`ZV[U\O YQY \YfU dQO]VZXUaU\O.
Q2;8BP2 ^VPcOfU ^XOZ\VP\Oe\O _O\Va _V\VSUTO.
oVXU_ ^XOZ\VP\Oe\VPcY _XR]Y \UV^kV_O\ RPQVZ Y`ZXSUTO
V_QRWU WXYZYb\V] PR_O fU TU\O <C=;6?93D, cf. `O P^XVZViUTU R eYZVc fU_\U
PR_PWU V_QRWU \UV^kV_\V fU _O cO V_QRWO ^VPcO\U ^XOZ\VP\Oe\O Y Y`ZXS\O. s
cVa PaYPQR, ^XOZ\VP\Oe\O E;835B2 ^VPcOfU <C=;6?2 WO_O fU Y`ZXSU\V TU\V
B93D2=>278 < :2B2 C2 78?9 <C=;6878 ?8 E93D9A8 C2:9?3:8 3F8D78K
TC5C8D2: fU XUSUTU V R^RlYZOTR V^cReU\V] \O Y`_XeOZOTU WO`\U ^XU
^XOZ\VP\Oe\VPcY ^XUPR_U ^V_ 5349=9F _O PU V^cReU\Y ZUl \OQO`Y R ^XYcZVXR
Y _O POa `OkcUZO _O PU R^RcY R RPcO\VZR `O Y`_XeOZOTU WO`\U Y ^XU
^XOZ\VP\Oe\VPcY ^XUPR_U. t`ZXS\VPc ;86872 \OPcR^O ^VPQU TU]VZU
^XOZ\VP\Oe\VPcY P cYa ScV ^VPcVfU Y`R`UhY, O cV PR PZY V\Y PQRbOfUZY WO_O
eOQdO \U V_QOeU Y`ZXSUTU XUSUTO (XUSUTU V ^XYcZVXR, XUSUTU V
`O_XeOZOTR VPRaTYbU\V]). t`ZXS\VPc ?2;8BP8 \OPcR^O V_aOk, OWV VX]O\
WVfY fU Y`_OV \OXU_dR \U \OXU_Y _XRWbYfU.
.1. WXYXZX[ [\]^]_`ab c\adef`ab c\X^X
mO_OcOW WXYZYb\V] ^XVhUP\V] ^XOZO fU \Xf^eZgehe ]
\eiehe [\]^]_`e fZ^X\] ] c\]je`X jXZe\]kXl`ab [\]^]_`ab c\X^X `X
ZX[a \Xf^eZge`m ] \eie`m [\]^]_`m fZ^X\. nZOf `O_OcOW PU VPcZOXRfU R
WXYZYb\Va ^VPcR^WR Y R ^Vc^R\VPcY VPcZOXRfU _V\VSUTUa ^XOZ\VP\Oe\U
PR_PWU V_QRWU.
#. #". #H. NuvrtwsxNpt pvyvpuzy pytgt{jn| onNusopv t
}z|ngz nNjngjz oyn~zNjz vmz
oyzunrjt onNusovp, oyzrpytgt{jt onNusovp
yU_VZ\Y WXYZYb\Y ^VPcR^OW YaO _ZO PcO_YfRaO, E;8DM9B?<
< @42=?< :;<=<J?< E93D5E2:- P cYa ScV cXUdO \O]QOPYcY _O WXYZYb\Va
^VPcR^WR ^XUckV_Y 9:;<=:>?>@A> 9BC<D9E=K
S;8DM9B?< :;<=<J?< E93D5E2: fU ^XZY PcO_YfRa XU_VZ\V]
WXYZYb\V] ^VPcR^WO Y cXOfU V_ ^VWXUcOTO WXYZYb\V] ^VPcR^WO _V PcR^OTO
V^cRe\YhU \O ^XOZ\R P\O]R. oXUckV_\Y WXYZYb\Y ^VPcR^OW YaO _ZU qO`U:
<3D;2@5 <
3D2=>278 E9B 9ED5LP5 "9ED5L878$K
tPcXO]O fU ^XZO qO`O ^XUckV_\V] WXYZYb\V] ^VPcR^WO _V WVfU
_VQO`Y WO_O ^VPcVfY 93?9=2?2 35F72 _O fU 9B;8I8?9 QYhU RbY\YQV WXYZYb\V
_UQV Y V P^XVZViUTR YPcXO]U V_QRbRfU PR_ (YPcXOe\Y PR_YfO YQY
ZO\^XUcXUP\V ZUlU). nP\VZ\Y hY[ YPcXO]U fU ^XYWR^[OTU ^V_OcOWO Y _VWO`O
\UV^kV_\Yk `O _V\VSUTU V_QRWU V ^V_Y`OTR V^cRe\YhU YQY V VdRPcOZY
WXYZYb\V] ^VPcR^WO.
n^cReUTU fU _XR]O qO`O ^XUckV_\V] WXYZYb\V] ^VPcR^WO Y
POPcVfY PU V_ ^V_Y`OTO V^cRe\YhU Y TU\U WV\cXVQU. nZO qO`O `O^VbYTU
^V_Y`OTUa V^cRe\YhU, O `OZXSOZO PU PcR^OTUa V^cRe\YhU \O ^XOZ\R P\O]R
YQY VdRPcOZVa WXYZYb\V] ^VPcR^WO. uXUdO YPcOlY _O V_ ^XU_TU Y`\UPU\V]
^XOZYQO _O ^XUckV_\Y WXYZYb\Y ^VPcR^OW YaO _ZU qO`U ^VPcVfY <C5C8D2: WVfY
fU ^XYPRcO\ ^XYQYWVa ^V_Y`OTO \U^VPXU_\U V^cRe\YhU WVfVa ^XYQYWVa
Y`VPcOfU qO`O YPcXO]U.
U42=?< :;<=<J?< E93D5E2: fU _XR]Y PcO_YfRa XU_VZ\V]
WXYZYb\V] ^VPcR^WO Y `O^VbYTU PcR^OTUa V^cRe\YhU \O ^XOZ\R P\O]R Y cXOfU
PZU _V _V\VSUTO ^XZVPcU^U\U PR_PWU V_QRWU. |QOZ\Y WXYZYb\Y ^VPcR^OW YaO
cXY qO`U: ^XY^XUaOTU ]QOZ\V] ^XUcXUPO, ]QOZ\Y ^XUcXUP Y _V\VSUTU ^XUPR_U.
oXY^XUaOTU ]QOZ\V] ^XUcXUPO ^VbYTU PO PcR^OTUa V^cRe\YhU \O ^XOZ\R
P\O]R Y R \O_QUe\VPcY fU ^XU_PU_\YWO ZUlO WVfY `OWO`RfU ]QOZ\Y ^XUcXUP Y
^XYdOZ[O _VWO`U `O ]QOZ\Y ^XUcXUP. |QOZ\Y ^XUcXUP fU hU\cXOQ\O qO`O
WXYZYb\V] ^VPcR^WO R WVfVf WXYZYb\V^XVhUP\U PcXO\WU XOP^XOZ[OfR V
WXYZYb\Vf PcZOXY. nP\VZ _V\VSUTO PR_PWU V_QRWU \OWV\ `OZXSU\V] ]QOZ\V]
^XUcXUPO aV]R dYcY POaV _VWO`Y Y`\UPU\Y \O ]QOZ\Va ^XUcXUPR. NOa ]QOZ\Y
^XUcXUP YaO ^Uc UcO^O: VcZOXOTU ]QOZ\V] ^XUcXUPO, bYcOTU V^cRedU,
POPQRSOTU VWXYZ[U\V], _VWO`\Y ^VPcR^OW Y `OZXS\U XUbY. rV\VSUTU
^XUPR_U fU ^VPQU_TO qO`O ]QOZ\V] WXYZYb\V] ^VPcR^WO Y YaO PQU_UlU UcO^U:
Y`XYhOTU ^XUPR_U, VdfOZ[YZOTU ^XUPR_U, ^YPaU\O Y`XO_O ^XUPR_U Y
_VPcOZ[OTU ^XUPR_U.
jOWV\ _V\VSUTO ^XUPR_U PQU_Y E93D5E2: E9 ;8B9=?<F
E;2=?<F 48:9=<F2 "L24P<$K nZOf ^VPcR^OW PU ZV_Y ^VZV_Va Y`fOZ[U\V]
^XOZ\V] QUWO ^XU_ PR_Va ZYSU] PcU^U\O, XO_Y XOP^XOZ[OTO Y V_QRbYZOTO V
^XOZYQ\VPcY Y `OWV\YcVPcY PRiUTO WVfU fU VdOZYV ^XZVPcU^U\Y PR_. nZOf
^VPcR^OW fU N2:54D2D<=2?K
S93D5E2: E9 =2?;8B?<F E;2=?<F 48:9=<F2 ZV_Y PU ^XVcYZ
^XOZ\VP\Oe\Yk PR_PWYk V_QRWO, V_\VP\V V_QRWO ^XVcYZ WVfYk \YfU _V`ZV[U\O
R^VcXUdO XU_VZ\Yk ^XOZ\Yk QUWVZO YQY WVfU PU ZYSU \U aV]R \O^O_OcY
XU_VZ\Ya ^XOZ\Y QUWVZYaO.
.4. IS*RAGA
T3D;2@2 A8 E;=2 N2C2 ^XUckV_\V] WXYZYb\V] ^VPcR^WO R
XU_VZ\Va WXYZYb\Va ^VPcR^WR Y ^VWXUlU PU ^XVcYZ 9B;8I8?9@ "E9C?2D9@$
4<G2 WO_ ^VPcVfY 93?9=2?2 35F72 _O fU RbY\YQV WXYZYb\V _UQV. tPcXO]O PU
<?<G<;2 C2MD8=9F C2 3E;9=9I878 <3D;2@8 WVfY ^V_\VPY VZQOSlU\Y cReYQOh,
O ^VWXU\RcO fU WO_O PU _V\UPU ;86878 9 3E;9=9I875 <3D;2@8 ScV fU R
\O_QUe\VPcY YPcXOe\V] PR_YfU YQY ZO\^XUcXUP\V] ZUlO. jOYaU, OWV PU
YPcXOe\Y PR_YfO \U PQVeY PO `OkcUZVa `O P^XVZViUTU YPcXO]U, WVfY fU ^V_\UV
fOZ\Y cReYQOh, `OcXOeYlU V_QRWR ZO\^XUcXUP\V] ZUlO. oXVcYZ XUSUTO
ZO\^XUcXUP\V] ZUlO, VWXYZ[U\Y, fOZ\Y cReYQOh Y VScUlU\Y YaOfR ^XOZV
L24P8- WVfO \U `O_XeOZO Y`ZXSUTU XUSUTO. uOWViU, ^XY V_QRbYZOTR V
`OkcUZR `O P^XVZViUTU YPcXO]U, ZUlU \YfU ZU`O\V `O ^XOZ\R VhU\R WXYZYb\V]
_UQO WVfR fU \OZUV fOZ\Y cReYQOh.
O3?9=?< G<> YPcXO]U fU ^XYWR^[OTU _VWO`O Y ^V_OcOWO _O dY
PU aV]QV VhU\YcY _O QY lU cReYQOh ^V_YlY V^cRe\YhR YQY lU PU VdRPcOZYcY
WXYZYb\Y ^VPcR^OW, O E938P?< G<> YPcXO]U fU ^XYWR^[OTU ^V_OcOWO V
VWXYZ[U\Va. oVXU_ VZYk hY[UZO, YPcXO]O <F2 C2 G<> > _O PU:
^XYWR^U _VWO`Y `O WVfU ^VPcVfY V^OP\VPc _O PU \UlU aVlY ^V\VZYcY
\O ]QOZ\Va ^XUcXUPR YQY dY TYkVZV Y`ZViUTU dYQV VcUeO\V
Y
_XR]Y _VWO`Y WVfY aV]R dYcY V_ WVXYPcY `O ^VPcR^OW, O bYfU PU
Y`ZViUTU, P Vd`YXVa \O VWVQ\VPcY PQRbOfO, ^VWO`RfU
hUQYPkV_\Ya.
oVPUd\V cXUdO \O]QOPYcY _O fU N9;F24?< 5349= `O ^VWXUcOTU
YPcXO]U fU Y\YhYfOcYZO VZQOSlU\V] cReYVhO, O F2D8;<A24?< 5349= `O
^VWXUcOTU YPcXO]U fU ^VPcVfOTU VP\VZO\U PRaTU _O fU V_XUiU\V QYhU RbY\YQV
WXYZYb\V _UQV.
/7. OP*0,ENJE
OED5L878 "3D2=>278 E9B 9ED5LP5$ ^XU_PcOZ[O B;5@5
N2C5 E;8DM9B?9@ :;<=<J?9@ E93D5E:2 < VdRkZOcO OWcYZ\VPcY WVfU PU V_\VPU
\O:
^V_\VSUTU Y
WV\cXVQR V^cRe\V] OWcO VZQOSlU\V] cReYVhO.
jOYaU, ^VPQU `OZXSUcWO YPcXO]U, ^VPcR^OW ^XU_ PR_Va aVeU
dYcY \OPcOZ[U\ POaV \O VP\VZR V_]VZOXOfRlU] V^cRe\V] OWcO (V^cRe\YhU)
fOZ\V] cReYVhO, V_\VP\V VScUlU\V] WOV cReYVhO. NOaV <C5C8D?9, _V
^V_Y`OTO V^cRe\YhU aVeU _VlY Y dU` ^XUckV_\V] P^XVZViUTO YPcXO]U
(PQRbOfUZY \U^VPXU_\V] V^cReUTO).
OED5L?<G2 fU ^YPO\Y Y R `OWV\PWVf qVXaY POPcOZ[U\ OWc
fOZ\V] YQY PR^PY_YfOX\V] cReYVhO WVfYa PU V_ \O_QUe\V] PR_O cXOeY _O
V_XU_Y @42=?< E;8D;83 ^XVcYZ V_XUiU\V] QYhO `O V_XUiU\V WXYZYb\V _UQV.
n^cRe\YhO, dU` Vd`YXO WV fU ^V_\VPY, aVXO _O PO_XeY 683D 9P2=8C?<M
UQUaU\OcO: ^V_OhY V Y_U\cYcUcR VWXYZ[U\V]F V^YP WXYZYb\V] _UQO Y` WVfU]
^XVY`YQO`U `OWV\PWO VdUQUefO WXYZYb\V] _UQO (bYTU\Yb\O VP\VZYhO
V^cRe\YhU)F ^XOZ\O WZOQYqYWOhYfO, V_\VP\V `OWV\PWY \O`YZ WXYZYb\V] _UQO
(^XOZ\O VP\VZYhO V^cRe\YhU)F V`\ObUTU PR_O ^XU_ WVfYa lU PU V_XeOcY
]QOZ\Y ^XUcXUPF ^XU_QV] _VWO`O WVfU cXUdO Y`ZUPcY \O ]QOZ\Va ^XUcXUPRF
VdXO`QVeUTU (V^YP PcOTO PcZOXY, _VWO`Y WVfYaO PU RcZXiRfR V_QRb\U
bYTU\YhU, V_dXO\O VWXYZ[U\V] Y PcO\VZYScU cReYVhO V \OZV_YaO V_dXO\U).
oVXU_ VdOZU`\Yk V^cRe\YhO aVeU PO_XeOcY Y V_XUiU\U N2:54D2D<=?8
848F8?D8 Y cV: ^XU_QV] _O PU V_XU_Y ^XYcZVX ^XUaO VWXYZ[U\Va WVfY PU
\OQO`Y \O PQVdV_YF ^XU_QV] _O PU VWXYZ[U\Y ^RPcY \O PQVdV_R Y ^XU_QV] _O
PU ZYSU ^V_\UcYk V^cRe\YhO P^VfY R fU_O\ ^VPcR^OW.
Q2E<32?5 9ED5L?<G5 _VPcOZ[O VZQOSlU\Y cReYQOh
\O_QUe\Va PR_R R V\VQYWV ^XYaUXOWO WVQYWV YaO VWXYZ[U\Yk Y dXO\YQOhO Y
fU_O\ ^XYaUXOW `O PR_. yVW `O ^V_\VSUTU V^cRe\YhU ?2:9? C2=;68?8 <3D;2@8
fU E8D?283D B2?2 (fVS 1# POaV `O fOZ\V] cReYVhO). pO_ PcY]\U R PR_
V^cRe\YhO PU R^RlRfU E;8B38B?<:5 =8H2 E;8B :9A<F H8 38 9B;L2D< @42=?<
E;8D;83 bYaU V\ ^XUR`YaO _O[Y ^VPcR^OW R ZU`Y PO ^XYP^UQVa V^cRe\YhVa.
uXUdO \O^VaU\RcY _O R V_XUiU\Ya PQRbOfUZYaO aVeU _VlY _V <CF8?8 <4<
E;96<;872 9ED5L?<G8K rV <CF8?8 9ED5L?<G8 aVeU _VlY OWV VZQOSlU\Y
cReYQOh R cVWR ]QOZ\V] ^XUcXUPO VhU\Y _O Y`ZU_U\Y _VWO`Y RWO`RfR _O PU
<CF8?<49 J<78?<J?9 3D278 Y`\UPU\V R V^cRe\YhY, V\ aVeU \O ]QOZ\Va
^XUcXUPR 53F8?9 <CF8?<D< 9ED5L?<G5- O aVeU ^XU_QVeYcY _O PU @42=?<
E;8D;83 E;8:<?8 XO_Y ^XY^XUaOTO ?9=8 9ED5L?<G8. rV E;96<;872
9ED5L?<G8 aVeU _VlY OWV V^cReU\Y R cVWR ]QOZ\V] ^XUcXUPO R `OPU_OTR
5J<?< :;<=<J?9 B849 <4< PU R cVWR ]QOZ\V] ^XUcXUPO 9D:;<A8 :9A8 ;2?<A8
5J<78?9 :;<=<J?9 B849 9ED5L8?9@, =8H8 H8 ^V V^cRedY VZQOSlU\V] cReYVhO,
WVfO aVeU dYcY Y RPaU\V Y`\UPU\O, E;96<;<D< @42=?< E;8D;83 < ?2 D9 B849-
<4< 9B45J<D< B2 38 C2 D9 :;<=<J?9 B849 E938P?9 35B<K oXVcYZ VZU V^cRedU
\YfU _V`ZV[U\ ^XY]VZVX. vWV ZUlU ^XYkZOcY ^XVSYXUTU V^cRedU ^XUWY\RlU
]QOZ\Y ^XUcXUP Y VdU`dU_YcY _VZV[\V ZXUaU\O `O ^XY^XUaOTU V_dXO\U
/1. nPQnPMoHLM UIHRTNU nPMpPMGH
oXY^XUaOTU ]QOZ\V] ^XUcXUPO fU ^XZO qO`O ]QOZ\V]
WXYZYb\V] ^VPcR^WO Y E9J<78 PcR^OTUa V^cRe\YhU \O ^XOZ\R P\O]R.
V2B2D2: VZU qO`U WXYZYb\V] ^VPcR^WO fUPcU _O PU VPY]RXO dX`V Y RP^US\V
P^XVZViUTU ]QOZ\V] ^XUcXUPO, O cV fU ^XUZOPkV_\V V_XUiYZOTU ZXUaU\O Y
aUPcO ]QOZ\V] ^XUcXUPO Y VdU`dUiUTU ^XYPRPcZO V_XUiU\Yk QYhO Y _VWO`\V]
aOcUXYfOQO. oXU_R`YaOTU PWVXV PZYk XO_TY R VZVf qO`Y ^VPcR^WO fU R
?2B48L?93D< E;8B38B?<:2 =8H2 E;8B :9A<F H8 38 9B;L2D< @42=?< E;8D;83- O
Y`R`Uc\V R \O_QUe\VPcY ^XU_PU_\YWO PR_O.
oXY^XUaOTU ]QOZ\V] ^XUcXUPO VdRkZOcO: 1) C2:2C<=278
@42=?9@ E;8D;832, V_\VP\V Y`_OZOTU \OXU_dU WVfVa PU V_XUiRfU _O\, bOP Y
aUPcV V_XeOZOTO ]QOZ\V] ^XUcXUPO Y R \O_QUe\VPcY fU ^XU_PU_\YWO ZUlO ^XU_
WVfYa lU PU V_XeOcY ]QOZ\Y ^XUcXUP. ) TCB=2A278 C2E<3?<:2 < 9P2=86D872.
rV Y`_ZOfOTO `O^YP\YWO Y VdOZUScUTO R VZVf qO`Y ^VPcR^WO _VlY lU OWV
^XU_PU_\YW ZUlO ^XU_ WVfYa lU PU V_XeOcY ]QOZ\Y ^XUcXUP RcZX_Y _O PU R
P^YPYaO \OQO`U cOWZY `O^YP\YhY Y VdOZUScUTO. rV\UlU XUSUTU V TYkVZVa
Y`_ZOfOTR ^XVcYZ WVfU] fU _V`ZV[U\O eOQdO Y ^V ^XOZ\VP\Oe\VPcY VZV]
XUSUTO Y`_ZVfYlU `O^YP\YWU Y VdOZUScUTO R ^VPUdO\ VaVc Y ^XU_OcY Yk
YPcXOe\Va PR_YfY \O bRZOTU. !) S9C<=278 9B;8I8?<M 4<G2 ?2 @42=?< E;8D;83K
YhO WVfO PU aVXOfR ^V`ZOcY \O ]QOZ\Y ^XUcXUP PR: V^cReU\Y Y TU]VZ
dXO\YQOh, cReYQOh Y VScUlU\Y Y TYkVZY `OWV\PWY `OPcR^\YhY Y
^R\VaVl\YhY, WOV Y cRaOb. oV`ZOlU PU Y PZU_VhY Y ZUScOhY WVfU PR
^XU_QVeYQY cReYQOh Y VWXYZ[U\Y VPYa V\Yk `O WVfU ^XU_PU_\YW ZUlO PaOcXO
_O TYkVZV YP^YcYZOTU \O ]QOZ\Va ^XUcXUPR \YfU \UV^kV_\V. ") OB;8I<=278
B9E5?3:<M 35B<A2 < 35B<A2 E9;9D?<:2K jObUQV \U^VPXU_\VPcY ^V_XO`RaUZO
VdOZU`R ^XU_PU_\YWO ZUlO Y bQO\VZO ZUlO _O dR_R PcOQ\V ^XYPRc\Y \O ]QOZ\Va
^XUcXUPR. s PYcROhYfOaO WO_O fU ZUXVZOc\V _O lU ]QOZ\Y ^XUcXUP _R]V cXOfOcY
_VQO`Y _V V_XUiYZOTO _V^R\PWYk PR_YfO, cf. PR_YfO ^VXVc\YWO WVfY lU
^XYPRcZVZOcY ]QOZ\Va ^XUcXUPR WOWV dY `OaU\YQY bQO\VZU ZUlO R PQRbOfR
TYkVZU P^XUbU\VPcY Y WOWV dY PU Y`dU]QV ^V\VZ\V `O^VbYTOTU ]QOZ\V]
^XUcXUPO `dV] \U^VScVZOTO \ObUQO \U^VPXU_\VPcY. #) S;<P2=>278 B9:2C2. s
ZU`Y PO ^XYdOZ[OTUa _VWO`O `O ]QOZ\Y ^XUcXUP aV]RlU PR _ZVPcXRWU
OWcYZ\VPcY R qO`Y ^XY^XUaOTO ]QOZ\V] ^XUcXUPO. oXZV, aV]R _O PU V_\VPU \O
E;8B42@278 E;<P2=>272 B9:2C2 R PaYPQR _O PcXO\WU Y VScUlU\Y aV]R
`OkcUZOcY _O PU \O ]QOZ\Y ^XUcXUP ^V`VZR \VZY PZU_VhY YQY ZUScOhY YQY _O
PU ^XYdOZU _XR]Y \VZY _VWO`Y. t _XR]V, aVeU _VlY _V Y`ZViUTO \UWYk _VWO`O.
j^X. YP^YcYZOTU PZU_VWO YQY ZUScOWO, WVfY `dV] dVQUPcY YQY _XR]Yk PaUcTY
\UlU aVlY _O _ViR \O ]QOZ\Y ^XUcXUP. ;) OB53D2?2: D5L<9G2 9B 9ED5L?<G8.
vWV cReYQOh V_RPcO\U V_ V^cRe\YhU R VZVf qO`Y ^VPcR^WO ^XU_PU_\YW ZUlO
_V\VPY ;86878 :9A<F 38 E93D5E2: 9P53D2=>2K
/(.UIHRTQ nPMpPMG
|QOZ\Y ^XUcXUP fU hU\cXOQ\O qO`O ]QOZ\V] WXYZYb\V]
^VPcR^WO R WVfVf PU XOP^XOZ[O V WXYZYb\Va `OkcUZR VZQOSlU\V] cReYVhO. oV
PZVfVf qVXaOQ\V ^XOZ\Vf ^XYXV_Y, @42=?< E;8D;83 A8 ;9J<6D80 PWR^ PcXO\OWO
R V_XUiU\V ZXUaU ^XU_ PR_Va R hY[R WV\cXO_YWcVX\V], RPaU\V], fOZ\V] Y
\U^VPXU_\V] Y`ZViUTO _VWO`O Y XOP^XOZ[OTO V VP\VZO\VPcY cRedU.
15B3:9 =8H8 F9L8 B2 C23?5A8 3=9A5 9B45:5 32F9 ?2 93?9=5
J<78?<G2 :9A8 35 5D=;I8?8 B9:2C<F2 <C=8B8?<F ?2 @42=?9F E;8D;835K
V2B2D2: @42=?9@ E;8D;832 fUPcU _O _VZU_U _V PZUPcXO\V] Y ^Vc^R\V]
XOPZUc[UTO WXYZYb\U PcZOXY Y \O cOf \ObY\ VaV]RlY _V\VSUTU O_UWZOc\U
PR_PWU V_QRWU R WV\WXUc\Va WXYZYb\Va PQRbOfR.
xUiRcYa, _O dY PU ]QOZ\Y ^XUcXUP V_XeOV ^VcXUd\V fU _O
dR_R YP^RTU\U V_XUiU\U ^XUc^VPcOZWU. O3?9=?2 E;8DE93D2=:2 C2
9B;L2=278 @42=?9@ E;8D;832 A8 E;<35D?93D @42=?<M :;<=<J?9E;9G83?<M
35PA8:2D2K tP^RTU\VPc VZU ^XUc^VPcOZWU ^XU_PU_\YW ZUlO RcZXiRfU \OWV\
VcZOXOTO `OPU_OTO. s PQRbOfR _O RcZX_Y _O \YPR _VSQO PZO ^V`ZO\O QYhO
^XU_PU_\YW ZUlO ^XVZUXOZO _O QY PR Ya ^V`YZY ^XU_OcY Y _O QY PR PZVf
Y`VPcO\OW V^XOZ_OQY. jU_VQO`OW ^V`ZO\Yk QYhO \O ]QOZ\Y ^XUcXUP _VZV_Y _V
XO`QYbYcYk ^VPQU_YhO.
vWV \O ]QOZ\Y ^XUcXUP ?8 B9I8 A2=?< D5L<42G \YcY QYhU
WVfU ]O `OaUTRfU, @42=?< E;8D;83 38 9B42L8, O ^XU_PU_\YW ZUlO V cVaU
VdOZUScOZO \O_QUe\V] fOZ\V] cReYVhO. xUiRcYa, OWV \O ]QOZ\Y ^XUcXUP ?8
B9I5 96D8H8?< :29 35E3<B<A2;?< D5L<42G <4< E;<=2D?< D5L<42G, O dYQY PR
RXU_\V ^V`ZO\Y, ZUlU lU ;86878F 9P53D2=<D< E93D5E2: fUX PU PaOcXO _O PR
V_RPcOQY V_ WXYZYb\V] ]VTUTO.
vWV \O ]QOZ\Y ^XUcXUP \U _ViU V^cReU\Y WVfY fU RXU_\V
^V`ZO\, O PZVf Y`VPcO\OW \YfU V^XOZ_OV ^VPQU_YhU PR XO`QYbYcU Y cV: 1)
S;<?5B?9 B9=9I878 9ED5L8?9@ RWVQYWV PU aVeU Y`ZXSYcY V_aOk. )
OB42@278 @42=?9@ E;8D;832 RWVQYWV PU ^XY\R_\V _VZViUTU \U aVeU
Y`ZXSYcY V_aOk Y cO_O lU ZUlU \OXU_YcY ^XY\R_\V _VZViUTU `O PQU_UlY
]QOZ\Y ^XUcXUP. !) OB;8I<=278 E;<D=9;2 fUX fU V^cReU\Y RXU_\V ^V`ZO\, O
VbY]QU_\V fU _O Y`dU]OZO _O _ViU \O ]QOZ\Y ^XUcXUP (cV fU VP\VZ `O
V_XUiYZOTU ^XYcZVXO). ") 15I878 5 9B353D=5 9ED5L8?9@ (OWV fU VWXYZ[U\Y R
dUWPcZR YQY fU \U_VPcYeO\ _XeOZ\Ya VX]O\YaO, _O ^VPcVfU \OXVbYcV ZOe\Y
XO`QV`Y `O PRiUTU R V_PRPcZR, _O VZQOSlU\Y cReYQOh ^XU_QVeY PRiUTU R
V_PRPcZR Y _O PR_ ^XYkZOcY ^XU_QV] cReYVhO Y _V\UPU XUSUTU `O PRiUTU R
V_PRPcZR). #) OB;L2=278 @42=?9@ E;8D;832 OWV fU VbY]QU_\V _O PU aVXO
_V\UcY ^XUPR_O WVfVa PU V^cRedO V_dYfO YQY XUSUTU V V_dOhYZOTR
V^cRe\YhU.
/+. O)80KE KOJE SE )ONOSE NAKON O)R,ANOG G8AVNOG
PRE*RESA
|QOZ\Y ^XUcXUP PU V_ZYfO :;9C 348B8H8 N2C8: VcZOXOTU
]QOZ\V] ^XUcXUPO, bYcOTU V^cRe\YhU YQY ^XYZOc\U cRedU, POPQRSOTU
V^cReU\V], _VWO`\Y ^VPcR^OW Y `OZXS\U XUbY.
OD=2;278 @42=?9@ E;8D;832 fU R \O_QUe\VPcY ^XU_PU_\YWO
ZUlO WVfY VcZOXO `OPU_OTU, VdfOZ[RfU ^XU_aUc ]QOZ\V] ^XUcXUPO Y POPcOZ ZUlO.
jOWV\ VZV], ^XU_PU_\YW ZUlO RcZXiRfU _O QY PR _VSQO PZO ^V`ZO\O QYhO, ^O OWV
\YPR, _O QY PR Ya ^V`YZY ^XU_O\Y Y _O QY PR PZVf Y`VPcO\OW V^XOZ_OQY. jOWV\
cV]O, ^XU_PU_\YW ZUlO ^V`YZO V^cReU\V] Y V_ TU]O R`YaO QYb\U ^V_OcWU _O dY
PU RZUXYV V TU]VZVf YPcVZUc\VPcY, ^O R^RlRfU PZU_VWU Y ZUScOWU \O aUPcV
WVfU fU `O TYk V_XUiU\V, R^RlRfU VScUlU\V] _O aVeU PcOZYcY ^XU_QV] `O
VPcZOXYZOTU YaVZY\PWV^XOZ\V] `OkcUZO. jO WXOfR, ^VPUd\V R^V`VXOZO
V^cReU\V] _O ^Oe[YZV ^XOcY cVW ]QOZ\V] ^XUcXUPO.
|QOZ\Y ^XUcXUP E9J<78 J<D278F 9ED5L?<G8 <4< E;<=2D?8
D5LP8. t V^cRe\YhR Y ^XYZOc\R cRedR, ^V ^XOZYQR, bYcO cReYQOh P cYa ScV
Y`R`Uc\V ^XU_PU_\YW ZUlO aVeU RPaU\V Y`QVeYcY TYkVZ PO_XeOf OWV fU R
^YcOTR ^XYZOc\Y cReYQOh YQY VScUlU\Y WOV PR^PY_YfOX\Y cReYQOh.
123456278 9ED5L8?9@ PQU_Y ^VPQU bYcOTO V^cRe\YhU Y
\Of^XU lU ^XU_PU_\YW ZUlO R^YcOcY V^cReU\V] _O QY ^XY`\OfU _O fU RbY\YV
WXYZYb\V _UQV Y ^V`ZOcY ]O _O PU Y`fOP\Y V V^cRedY Y Y`\UPU PZVfR V_dXO\R
ScV V\ \YfU _ReO\ _O RbY\Y. pO_O `OZXSY PZVf YPWO` ^YcOTO aR aV]R
^VPcOZ[OcY \Of^XU cReYQOh, `OcYa dXO\YQOh V^cReU\V], ^VPQU TU]O
^XU_PU_\YW ZUlO Y bQO\VZY ZUlO, O `OcYa VScUlU\Y YQY TU]VZ `OWV\PWY
`OPcR^\YW Y ^R\VaVl\YW, POV^cReU\Y Y TU]VZ dXO\YQOh Y ZUScOhY.
W9:2C?< E93D5E2: VdRkZOcO: YP^YcYZOTU PZU_VWO Y ZUScOWO,
WOV Y bYcOTU `O^YP\YWO V Y`ZXSU\Ya WXYZYb\V ^XVhUP\Ya XO_TOaO Y RZY_ R
aOcUXYfOQ\U _VWO`U. V2=;62=2 38 WO_O fU PcOTU PcZOXY _VZV[\V Y`ZYiU\V Y
\UaO ^VcXUdU _O PU Y`ZV_U \VZY _VWO`Y R hY[R _V^R\U _VWO`\V] ^VPcR^WO.
oXU_PU_\YW ZUlO VdfOZ[RfU _O fU _VWO`\Y ^VPcR^OW `OZXSU\ Y VdOZUScOZO
^XYPRc\U _O PcXO\WU aV]R _O _OfR PZVfR `OZXS\R XUb. xUiRcYa, PR_ PU aVeU
V_QRbYcY `O Y`ZViUTU fVS \UWYk _VWO`O Y ^VPQU `OZXS\U XUbY PcXO\OWO Y
aVeU E9?9=9 9D=9;<D< @42=?< E;8D;83 OWV R cVWR ZUlOTO XO_Y _V\VSUTO
^XUPR_U \OiU _O fU ^VcXUd\V _V^R\YcY ^VPcR^OW YQY XO`fOP\YcY ^VfU_Y\O
^YcOTO.
V2=;6?8 ;8J< ^XU_PcOZ[OfR ^VPQU_TR qO`R ]QOZ\V] ^XUcXUPO
_V WVfU _VQO`Y ^VPQU `OZXSU\V] _VWO`\V] ^VPcR^WO. oXU_PU_\YW ZUlO _OfU XUb,
\Of^XU VZQOSlU\Va cReYVhR, `OcYa VScUlU\Va, dXO\YVhR, ^O V^cReU\Va.
jOYaU, `OZXS\U XUbY PU \U aV]R V]XO\YbYcY \O V_XUiU\V ZXUaU P cYa ScV
^XU_PU_\YW ZUlO aVeU, ^V ^XUckV_\Vf V^VaU\Y, _O ^XUWY\U PZOWV QYhU WVfU
PZVfVa XUbfR ZXUiO fOZ\Y XU_ Y aVXOQ YQY ZXUiO _XR]V], V_\VP\V OWV PU
R^RScO R ^V\OZ[OTO YQY Y`QO]OTO WVfO VbY]QU_\V \UaOfR ZU`U P ^XU_aUcVa.
sWVQYWV ^V `OZXSU\Ya Y`QO]OTYaO PcXO\OWO, dXO\YVhO Y
VScUlU\V] ZUlU \U V_QRbY _O Y`ZU_U fVS \UWU _VWO`U, ^XU_PU_\YW ZUlO lU
VdfOZYcY _O fU ]QOZ\Y ^XUcXUP `OZXSU\. vWV ZUlU V_QRbY _O Y`ZU_U fVS \UWU
_VWO`U, \OPcOZYlU _VWO`\Y ^VPcR^OW Y \OWV\ TU]VZV] `OZXSUcWO ^V\VZV lU
VaV]RlYcY YPcYa QYhYaO _O _OfR `OZXS\R XUb Y V\Y aV]R POaV _V^R\YcY
PZVfR `OZXS\R XUb R ZU`Y PO \OW\O_\V Y`ZU_U\Ya _VWO`YaO.
jO WXOfR, cXUdO YPcOlY _O PU 9ED5L?<G2 F9L8 9BP2G<D< \O
VP\VZR XUSUTO PR_PWV] ZUlO RWVQYWV R cVWR YQY ^V `OZXSUcWR ]QOZ\V]
^XUcXUPO RcZX_Y PQU_UlU VWVQ\VPcY: _O PR_ \YfU PcZOX\V \O_QUeO\F _O fU
^VPcR^OW ZViU\ dU` `OkcUZO VZQOSlU\V] cReYVhO, dU` ^XU_QV]O VScUlU\V]
YQY dU` V_VdXUTO \O_QUe\V] _XeOZ\V] VX]O\O YQY fU \O_QUe\Y _XeOZ\Y
VX]O\ V_RPcOV V_ _OcV] V_VdXUTOF Y OWV ^VPcVfU _XR]U VWVQ\VPcY WVfU
^XYZXUaU\V P^XUbOZOfR ]VTUTU.
/-q/.. PRAVNI 8EKOVI 5RE)OVNI6
X8B9=?< E;2=?< 48:9=< 35 E938P?< Y\PcYcRcY WXYZYb\V]
^XVhUP\V] ^XOZO WVfYaO PU ^XVZUXOZO ^XOZYQ\VPc Y `OWV\YcVPc _V\UcU PR_PWU
V_QRWU Y ^VPcR^WO WVfY fVf fU ^XUckV_YV. Y ;8B9=?8 E;2=?8 48:9=8 3E2B2A5:
eOQdO \O ^XUPR_R ^XZVPcU^U\V] PR_O, eOQdO \O ^XUPR_R _XR]VPcU^U\V] PR_O Y
eOQdO \O XUSUTU.
n^ScU V_QYWU XU_VZ\Yk ^XOZ\Yk QUWVZO PU V]QU_OfR R
PQU_UlUa: 1) sQOeR PU ^XVcYZ \U^XOZ\VP\Oe\Yk PR_PWYk V_QRWOF ) YaOfR
B8=945D<=?9 B8A3D=9 ScV `\ObY _O ^VZV_Va XU_VZ\V] ^XOZ\V] QUWO, ^V
^XOZYQR, V_QRbRfU ZYSY PR_, O \U PR_ WVfY fU _V\UV \O^O_\RcR V_QRWRF !) YaOfR
353E8?C<=?9 B8A3D=9, cf. V_QOeR Y`ZXSUTU PR_PWU V_QRWU. t`R`UcOW PR POaV
\UWO XUSUTO WVfO PU Y`ZXSOZOfR V_aOk ^VPQU _V\VSUTO (\^X. XUSUTU V
V_XUiYZOTR ^XYcZVXO)F ") YaOfR 8:3D8?C<=?9 B8A3D=9 ScV `\ObY _O Y`fOZ[U\O
eOQdO V_ PcXO\U fU_\V] V^cReU\V] aVeU _O WVXYPcY Y POV^cReU\YhYaOF
,ene'icium co*aesionis ^V]V_\VPc `_XReYZOTO).
s ZU`Y PO XU_VZ\Ya ^XOZ\Ya QUWVZYaO ^VPUd\R ^OeTR
`OPQReRfR _ZO Y\PcYcRcO: re'ormatio in &eius < ,ene'icium co*aesionisK
mOdXO\O re'ormatio in &eius (`OdXO\O ^XUY\ObUTO \O ]VXU) PU
POPcVfY R cVaU _O OWV fU <CA2=>8?2 L24P2 3aF9 5 :9;<3D 9ED5L8?9@- ^XUPR_O
PU \U PaU Y`aU\YcY \O TU]VZR ScUcR R ^V]QU_R E;2=?8 :=24<N<:2G<A8
:;<=<J?9@ B842 < :;<=<J?8 32?:G<A8K uV qOWcYbWY `\ObY _O VZOf Y\PcYcRc ZOeY
R PQRbOfR WO_O fU eOQdO Y`fOZ[U\O 32F9 5 :9;<3D 9ED5L8?9@, dU` Vd`YXO \O cV
WV fU Y`fOZYV eOQdR. NR_ \YfU ZU`O\ VZVa `OdXO\Va R PQRbOfR WO_ fU ^VXU_
eOQdU Y`fOZ[U\U R WVXYPc V^cReU\V] Y`fOZ[U\O Y eOQdO \O TU]VZR ScUcR
(\^X. OWV fU cReYQOh Y`fOZYV eOQdR \O ScUcR VWXYZ[U\V]) ^O cO_O aVeU
_V\UcY V_QRWR Y \O ScUcR V^cReU\V].
oVZQOPcYhO `_XReYZOTO, V_\VP\V ,ene'icium co*aesionis PU
POPcVfY R cVaU _O OWV B;5@93D8E8?< 35B ^VZV_Va aO bYfU eOQdU RcZX_Y _O PR
XO`QV`Y `dV] WVfYk fU _V\UV V_QRWR R WVXYPc V^cReU\V] V_ WVXYPcY Y `O WVfU]
V_ POV^cReU\Yk WVfY \YfU Y`fOZYV eOQdR YQY fU \YfU Y`fOZYV R cVa ^XOZhR,
^VPcR^YlU ^V PQRedU\Vf _Re\VPcY WOV _O cOWZO eOQdO ^VPcVfY. s ^XOWcYb\Vf
^XYaU\Y VZV] Y\PcYcRcO eOQdO ^VZV_Va WVfU PR_ V_QRbRfU \U aVXO dYcY
Y`fOZ[U\O POaV V_ PcXO\U V^cReU\V] \YcY R TU]VZR WVXYPc. uOWViU, dU`
`\ObOfO fU Y cV ^V WVa VP\VZR fU eOQdO Y`fOZ[U\O. oV_ EPOV^cReU\Ya WVfY
\YfU Y`fOZYV eOQdR2 ^V_XO`RaUZO PU Y V\Of POV^cReU\Y WVfY \YfU
dQO]VZXUaU\V Y`fOZYV eOQdR, WOV Y V\Of WVfY PU V_XUWOV V_ eOQdU YQY fU
V_RPcOV V_ Y`fOZ[U\U eOQdU.
//. RHTPMVTQ nPHRTQ IMONRQ
gO\XU_\Y ^XOZ\Y QUWVZY PU RQOeR POaV ^XVcYZ
E;2=?93?2L?8 35B3:8 9B45:8 Y, ^V ^XOZYQR, ?8F2A5 353E8?C<=?9 B8A3D=9, cf. \U
V_QOeR Y`ZXSUTU \O^O_\RcU ^XOZ\VP\Oe\U PR_PWU V_QRWU. oVPcVfY <C5C8D2:
WVfY ^XReO aV]Rl\VPc _O PU ^V PQRedU\Vf _Re\VPcY PR_O YQY ^V ^XU_QV]R
fOZ\V] cReYVhO `OPcO\U PO Y`ZXSUTUa ^XOZ\VP\Oe\U PR_PWU V_QRWU
\O^O_\RcU ZO\XU_\Ya ^XOZ\Ya QUWVa (^V\OZ[OTU WXYZYb\V] ^VPcR^WO WOV
ZO\XU_\Y ^XOZ\Y QUW).
gO\XU_\Y ^XOZ\Y QUWVZY PR: E9?2=>278 :;<=<J?9@ E93D5E:2
< C2MD8= C2 C26D<D5 C2:9?<D93D<K
S9?2=>278 :;<=<J?9@ E93D5E:2 fU ZO\XU_\Y ^XOZ\Y QUW
WVfYa PU \O^O_O ^XOZ\VP\Oe\O PR_PWO V_QRWO `dV] \U_VPcOcOWO R RcZXiU\Va
J<78?<J?9F 3D275. oVPcVfU D;< =;3D8 ^V\OZ[OTO WXYZYb\V] ^VPcR^WO.
oXZV, ?8E;2=9 E9?2=>278 :;<=<J?9@ E93D5E:2 ]_U R PcZOXY \U _VQO`Y _V
^V\OZ[OTO WXYZYb\V] ^VPcR^WO, \U]V POaV _V E;8<?2J872 E;2=?93?2L?8
E;835B8 5 E9@48B5 9B45:8 9 :2C?<K j^X. ^XOZ\VP\Oe\O ^XUPR_O aVeU PU
^XUY\ObYcY Y dU` ^V\OZ[OTO ^VPcR^WO OWV fU R _ZU YQY ZYSU ^XUPR_O ^XVcYZ
YPcV] VPRiU\V] ^XOZ\VP\Oe\V Y`XUbU\V ZYSU WO`\Y, O \YPR ^XYaUTU\U
V_XU_dU V V_aUXOZOTR fU_Y\PcZU\U WO`\U `O _UQO R PcYhOfR. mO _V\VSUTU \VZU
^XUPR_U \O_QUeO\ fU E;=93D8E8?< 35B "=2?E;8D;83?9 =8H8$ WVfY fU PR_YV R
PcZOXY R WVfVf fU Y`XUbU\O \OfPcXVeO ZXPcO WO`\U, O WV_ YPcVZXP\Yk WO`\Y PR_
WVfY fU Y`XUWOV \OfZUlR WO`\R, O OWV PR WO`\U fU_\OWU, PR_ WVfY fU ^VPQU_TY
Y`XUWOV WO`\R. uYcRQOXY ^XOZO \O ^V_\VSUTU `OkcUZO `O ^XUY\ObUTU
^XOZ\VP\Oe\U ^XUPR_U PR A2=?< D5L<42G < 935I8?<K
rXR]V, E;2=9 ^V\OZ[OTU WXYZYb\V] ^VPcR^WO WVfU fU F9@5H8
32F9 5 :9;<3D 935I8?9@K j^X. OWV fU ^XUPR_O `OP\VZO\O \O QOe\Vf YP^XOZY YQY
\O QOe\Va YPWO`R PZU_VWO, ZUScOWO YQY cRaObO VZQOSlU\O QYhO aV]R ^V_\UcY
`OkcUZ `O ^V\OZ[OTU WXYZYb\V] ^VPcR^WO. V2 L<=9D2 935I8?9@ ^V\OZ[OTU
WXYZYb\V] ^VPcR^WO aV]R `OkcUZOcY 3D;2?:8 < P;2?<42G, O E9348 3F;D<
935I8?9@, A2=?< D5L<42G < 4<G2 :9A2 F9@5 E9B?8D< L24P5 5 :9;<3D
9ED5L8?9@K n `OkcUZR `O ^V\OZ[OTU ^VPcR^WO V_QRbRfU =2?;23E;2=?9 =8H8
35B2 :9A< A8 35B<9 5 E;=9F 3D8E8?5K
t cXUlU, E9?2=>278 :;<=<J?9@ E93D5E:2 4<G5 935I8?9F 5
9B353D=5 ^V_ PQU_UlYa RPQVZYaO: _O fU \OPcR^YQO aV]Rl\VPc _O PU QYhR
VPRiU\Va R V_PRPcZR PR_Y R TU]VZVa ^XYPRPcZR Y _O VPRiU\Y YQY TU]VZ
dXO\YQOh ^V_\UPU `OkcUZ `O ^V\OZ[OTU ^VPcR^WO R XVWR V_ SUPc aUPUhY V_
_O\O \OPcR^OTO aV]Rl\VPcY _O PU VPRiU\Va PR_Y R TU]VZVa ^XYPRPcZR.
V2MD8= C2 C26D<D5 C2:9?<D93D< fU ZO\XU_\Y ^XOZ\Y QUW
WVfYa PU `dV] E9=;8B8 C2:9?2 \O^O_O ^XOZ\VP\Oe\O PR_PWO V_QRWO Y PR_PWY
^VPcR^OW WVfY fU ^XUckV_YV Y`XYhOTR cU V_QRWU. nZQOSlU\Y PRdfUWc ^XOZO `O
^V_\VSUTU `OkcUZO `O `OScYcR `OWV\YcVPcY fU X8E5P4<J:< A2=?< D5L<42G, O V
`OkcUZR V_QRbRfU Z;M9=?< :232G<9?< 35B R ZUlR POPcOZ[U\Va V_ E8D PR_YfO,
V_\VP\V R ZUlR V_ 38B2F PR_YfO WO_ V_QRbRfU V `OkcUZR ^XVcYZ V_QRWU ZUlO cV]
PR_O `dV] ^VZXU_U `OWV\O. oXY XUSOZOTR V mmm PR_ lU PU V]XO\YbYcY 32F9 \O
YP^YcYZOTU ^VZXU_O `OWV\O \O WVfU PU fOZ\Y cReYQOh ^V`YZO R PZVa `OkcUZR.
uOWViU, gXkVZ\Y WOPOhYV\Y PR_ fU _ReO\ _O PZVfR V_QRWR PO P^YPYaO _VPcOZY
PR_R ^XZV] YQY ZYSU] PcU^U\O \Of_Vh\YfU R XVWR V_ J8D<;< F838G2 V_ _O\O
^V_\VSUTO `OkcUZO. jO WXOfR, ZOe\V fU YPcOlY _O OWV fU mmm ^V_Y]\Rc ?2
6D8D5 935I8?9@- 2 35B ?2I8 B2 A8 93?9=2?- 5D=;B<H8 32F9 B2 E93D9A< E9=;8B2
C2:9?2- ?8 B<;2A5H< 5 E;2=?93?2L?5 9B45:5K
/2q/3. GOPHrMTQ OPQRQsTQ nNGpJnHO
NWXOlU\Y WXYZYb\Y ^VPcR^OW P^XVZV_Y PU `O WXYZYb\O _UQO
`O WVfO fU WOV ]QOZ\O WO`\O ^XV^YPO\O ?9=J2?2 :2C?2 <4< C2D=9; B9 E8D
@9B<?2 Y V\ \U V_PcR^O dYc\YfU V_ \ObUQO \O WVfYaO fU `OP\VZO\ XU_VZ\Y
WXYZYb\Y ^VPcR^OW, OQY ^VPcVfU V_XUiU\U P^UhYqYb\VPcY WVfU ]O bY\U
^VPUd\Ya ^VPcR^WVa. uU P^UhYqYb\VPcY PU V]QU_OfR R PQU_UlUa. oXZV, Y R
PWXOlU\Va WXYZYb\Va ^VPcR^WR <?<G<A2D<=2 `O ^VWXUcOTU PWXOlU\V]
^VPcR^WO aVeU _O ^VcUW\U V_ PZU cXY ZXPcU VZQOSlU\Yk cReYQOhO Y cV
^V_\VSUTUa 9ED5L?9@ E;8B49@2 <4< E;<=2D?8 D5LP8, O R V^cRe\Va
^XU_QV]R aVeU PU ^XU_QVeYcY _O PU VWXYZ[U\Y PcOZY R ^XYcZVX. rXR]V,
VP\VZ\O V_QYWO PWXOlU\V] ^VPcR^WO V_\VPY PU \O 9B353D=9 <3D;2@8 P cYa
ScV fU aV]RlU ^V_\VSUTU `OkcUZO `O ^XU_R`YaOTU ^VfU_Y\Yk YPcXOe\Yk
XO_TY.
uXUlU, R PWXOlU\Va WXYZYb\Va ^VPcR^WR ]QOZ\Y ^XUcXUP PU
`OWO`RfU ?8E93;8B?9 \OWV\ WV\cXVQU V^cRe\V] OWcO P cYa ScV WO_O fOZ\Y
cReYQOh VhU\Y _O fU ]QOZ\Y ^XUcXUP \U^VcXUdO\, aVeU R V^cRe\Va ^XU_QV]R
^XU_QVeYcY _O PU _V\UPU XUSUTU V WOeTOZOTR VWXYZ[U\V] dU` `OWO`YZOTO
]QOZ\V] ^XUcXUPO. [8D=;D9, ]QOZ\Y ^XUcXUP PU aVeU V_XeOcY 5 9B353D=5 9P8
3D;2?:8, WO_ PU `O cV PcUW\R `OWV\Va ^XV^YPO\Y RPQVZY. uV `\ObY PQU_UlU:
?8B942C2: A2=?9@ D5L<9G2 \U _VZV_Y _V V_QO]OTO ]QOZ\V] ^XUcXUPO, O
VScUlU\Y YaO ^XOZV _O \O ]QOZ\Va ^XUcXUPR `OPcR^O V^cRedR R ]XO\YhOaO
V^cRe\V] ^XU_QV]OF _O[U, ]QOZ\Y ^XUcXUP PU aVeU V_XeOcY Y OWV \U _ViU
VScUlU\Y WOV cReYQOh YQY ^XYZOc\Y cReYQOh, OWV fU PR_R PcOZYV ^XU_QV] _O
PU ]QOZ\Y ^XUcXUP V_XeY R TU]VZVa V_PRPcZR. t \O WXOfR, OWV 9:;<=>8?< WVfY
fU RXU_\V ^V`ZO\ \U _ViU \O ]QOZ\Y ^XUcXUP, YQY aR PU ^V`YZ \YfU aV]OV
RXRbYcY `dV] \U^XYfOZ[YZOTO PR_R ^XVaU\U O_XUPU YQY dVXOZYScO, PR_ aVeU
V_QRbYcY _O PU ]QOZ\Y ^XUcXUP V_XeY < 5 78@9=9F 9B353D=5, ^V_ RPQVZVa _O
TU]VZV ^XYPRPcZV \YfU \Re\V Y _O fU ^XU cV]O dYV POPQRSO\. S8D9- ]QOZ\Y
^XUcXUP ^VbYTU VdfOZ[YZOTUa ]QOZ\U PO_XeY\U V^cRe\V] ^XU_QV]O YQY
^XYZOc\U cRedU Y `O^VbUcY ]QOZ\Y ^XUcXUP _VZXSYlU PU, ^V aV]Rl\VPcY, dU`
^XUWY_OTO.
\83D9- ^V `OW[RbYZOTR ]QOZ\V] ^XUcXUPO PR_ lU 9BF2M
Y`XUlY ^XUPR_R Y VdfOZYcY fU P dYc\Ya XO`QV`YaO P cYa ScV PU ^XUPR_O aVXO
^YPaU\V Y`XO_YcY R XVWR V_ 932F B2?2 V_ _O\O VdfOZ[YZOTO. 18BF9- eOQdO
\O ^XUPR_R _V\UcR R PWXOlU\Va ^VPcR^WR Y`fOZ[RfU PU R XVWR V_ 932F B2?2 V_
_O\O _VPcOZ[OTO ^XU^YPO ^XUPR_U. uOWViU, ^XVSYXU\V fU ^XOZV VScUlU\V] \O
eOQdR, R cVa PaYPQR ScV YaO ^XOZV _O R PZVfPcZR cReYVhO Y`fOZY eOQdR
^XVcYZ ^XUPR_U, dU` Vd`YXO \O cV _O QY PU eOQY fOZ\Y cReYQOh, 5:94<:9 A2=?<
D5L<42G ?<A8 E;<353D=9=29 @42=?9F E;8D;835K
O3F9- ^XYcZVX PU aVeU V_XU_YcY, R hY[R \UPaUcO\V]
ZViUTO WXYZYb\V] ^VPcR^WO ^XVcYZ QYhO `O WVfU ^VPcVfY VP\VZO\O PRaTO _O fU
RbY\YQV WXYZYb\V _UQV:
1) OWV PU :;<A8 YQY OWV PU ?8 F9L8 5D=;B<D< 78@9=2
<3D9=8D?93D YQY OWV ^VPcVfU _XR]U VWVQ\VPcY WVfU VbY]QU_\V RWO`RfR \O
9E23?93D 9B P8:3D=2F
) OWV fU R ^YcOTR WXYZYb\V _UQV `O WVfU PU aVeU Y`XUlY
:2C?2 C2D=9;2 9B D;< @9B<?8- O VPVdYcU VWVQ\VPcY RWO`RfR _O lU VWXYZ[U\Y
B9=;6<D< E9:562?9 :;<=<J?9 B849 YQY _O lU <C=;6<D< :;<=<J?9 B849 :9A<F
E;8D< <4< B2 H8 E9?9=<D< :;<=<J?9 B849K
oXU ^V_\VSUTO V^cRe\V] ^XU_QV]O ^XYcZVX aVeU cXOfOcY
POaV V\VQYWV WVQYWV fU ^VcXUd\V _O PU P^XVZU_R YPcXOe\U XO_TU, OQY \U
_ReU V_ 932F B2?2, O Y`R`Uc\V _V ]^ B2?2 OWV PU XO_Y V WXYZYb\Ya _UQYaO PO
UQUaU\cYaO \OPY[O. s ^V]QU_R ^XYcZVXO, 9B E;8B2A8 9ED5L?9@ E;8B49@2 B9
<C;<G272 E;=93D8E8?8 E;835B8- ^XYaUTRfR PU PkV_\V V_XU_dU WVfU ZOeU R
XU_VZ\Va WXYZYb\Va ^VPcR^WR P cYa ScV fU ZUlU _Re\V _O 3=2:<M F838G B2?2
YP^YcO _O QY ^VPcVfU XO`QV`Y `O ^XYcZVX.
2.. nNGpJnHO WH OHtLHRHLM nPM UIHRTNU nPMpPMGH
pO_O PU ]VZVXY V ^VPcR^WR `O WOeTOZOTU ^XU ]QOZ\V]
^XUcXUPO, \Of^XU cXUdO RWO`OcY \O :5F542D<=?8 5349=8 WVfY aVXOfR dYcY
YP^RTU\Y _O dY PU aV]OV P^XVZUPcY VZOf ^VPcR^OW. jOYaU, \UV^kV_\V fU _O PR
R ^YcOTR WXYZYb\O _UQO `O WVfO PU aVeU Y`XUlY \VZbO\O WO`\O WOV ]QOZ\O
WO`\O YQY WO`\O `OcZVXO _V cXY ]V_Y\U, ^VcXUdO\ fU ^XU_QV] fOZ\V] cReYVhO Y
PO]QOP\VPc PR_YfU. sWVQYWV PR YP^RTU\U \OZU_U\U ^XUc^VPcOZWU, PR_YfO lU
_V\UcY XUSUTU V WOeTOZOTR Y dU` V_XeOZOTO ]QOZ\V] ^XUcXUPO. xUiRcYa,
:2C?8 WVfU PR_YfO VZYa XUSUTUa aVeU Y`XUlY PR \VZbO\O WO`\O, WO`\O XO_O R
fOZ\Va Y\cUXUPR, WO`\R V_R`YaOTO ZV`ObWU _V`ZVQU YQY RPQVZ\R VPR_R Y 5C
7<M aVeU Y`XUlY fU_\R YQY ZYSU V_ 348B8H<M F8;2: V_R`YaOTU ^XU_aUcO,
V_R`YaOTU YaVZY\PWU WVXYPcY Y `OdXO\O R^XOZ[OTO aVcVX\Ya ZV`YQVa. pOV
ScV PU ZY_Y, fOP\V PR V_XUiU\Y \U POaV RPQVZY WVfY aVXOfR dYcY YP^RTU\Y _O
dY PU VZOf ^VPcR^OW aV]OV P^XVZUPcY, ZUl Y WXYZYb\U PO\WhYfU WVfU aV]R dYcY
Y`XUbU\U R cOWZYa PQRbOfUZYaO.
oVXU_ RPQVZO WVfY aVXOfR dYcY YP^RTU\Y _O dY PU cOf
^VPcR^OW P^XVZUV Y WXYZYb\Yk PO\WhYfO WVfU aV]R dYcY Y`XUbU\U R cOWZYa
PYcROhYfOaO, cXUdO RWO`OcY \O fVS \UWU 3E8G<N<J?93D< cV] ^VPcR^WO. oXU
PZU]O, aVeU PU _V]V_YcY _O PU PR_YfO ?8 32@423< PO ^XU_QV]Va fOZ\V] cReYVhO
Y cO_O lU PU ^VPcR^OW P^XVZUPcY ^V V_XU_dOaO WVfU ZOeU `O PWXOlU\Y
^VPcR^OW, cf. _VPcOZYlU V^cRedR VPRaTYbU\Va Y V_aOk `OWO`OcY ]QOZ\Y
^XUcXUP. uOWViU, OWV 9:;<=>8?< 549L< E;<@9=9; R XVWR V_ H _O\O V_ cXU\RcWO
_VPcOZ[OTO XUSUTO, ^VPcR^OW lU PU \OPcOZYcY ^V V_XU_dOaO WVfU ZOeU `O
PWXOlU\Y ^VPcR^OW, P cYa ScV PR_YfO \UlU dYcY ZU`O\ ^XU_QV]Va fOZ\V]
cReYVhO `O WOeTOZOTU, \YcY lU ZOeYcY `OdXO\O ^XUY\ObUTO \O ]VXU. m\ObY,
OWV VWXYZ[U\Y Y`fOZY ^XY]VZVX R ^XU_ZYiU\Va XVWR XUSUTU V WOeTOZOTR
\UlU ^VPcOcY ^XOZ\VP\Oe\V, ZUl lU PR_YfO `OWO`OcY ]QOZ\Y ^XUcXUP.
nWXYZ[U\Y YaO ^XOZV \O L24P5 E;9D<= ;86872 9
9BP2G<=275 E;<@9=9;2. n cVf eOQdY V_QRbYZOlU ZO\XOP^XOZ\V ZUlU YPcV]
PR_O. xUiRcYa, PRScY\O fU R cVaU _O OWV VWXYZ[U\Y RQVeY ^XY]VZVX ^XVcYZ
XUSUTO V WOeTOZOTR, dU` Vd`YXO \O cV _O QY V\ dYV V_dObU\ YQY \U, PR_YfO lU
`OWO`OcY ]QOZ\Y ^XUcXUP, O ^VPcR^OW lU dYcY P^XVZU_U\ ^V V_XU_dOaO WVfU
ZOeU `O PWXOlU\Y ^VPcR^OW.
2/. nNGpJnHO WH OHtLHRHLM Q QWPQuHLM JGINRTM NGJVM
NV GpPHTM QGpPHtTNU GJVQvM
rO dY PU VZOf ^VPcR^OW P^XVZUV ^VcXUd\V fU YP^RTUTU
V_XUiU\Yk RPQVZO, O ^XU PZU]O _O fU R ^YcOTR :;<=<J?9 B849 `O WVfU fU
^XV^YPO\O WOV ]QOZ\O WO`\O \VZbO\O WO`\O YQY WO`\O `OcZVXO _V # ]V_Y\O.
uOWViU, ^VcXUd\V fU ^Vc^R\V ^XY`\OTU VWXYZ[U\V], V_\VP\V VPRaTYbU\V],
^VcXUdO\ fU ^XU_QV] fOZ\V] cReYVhO YQY VWXYZ[U\V] Y ^VcXUd\V fU _O
VWXYZ[U\Y ^XVcYZ V^cRe\YhU \U Y`fOZY ^XY]VZVX. oXY`\OTU VWXYZ[U\V]
aVeU dYcY _OcV YPcXOe\Va PR_YfY R ^XYPRPcZR dXO\YVhO, V_\VP\V QYhU fU fVS
WOV VPRaTYbU\Y aV]QV _O ^XY`\O Y`ZXSUTU _UQO R ^XYPRPcZR O_ZVWOcO
dXO\YVhO VX]O\R R\RcXOSTYk ^VPQVZO R PaYPQR bQO\O ;, PcOZO J mpo.
uOWViU ^VcXUd\V fU _O ^XY`\OTU dR_U ^VcWXU^[U\V Y _XR]Ya _VWO`YaO WVfY PR
^XYWR^[U\Y.
wOZ\Y cReYQOh aVeU V_aOk \OWV\ `OZXSU\U YPcXO]U YQY
\OfWOP\YfU R XVWR V_ H _O\O, PcOZYcY V_]VZOXOfRlY ^XU_QV] `O P^XVZViUTU
VZV] ^VPcR^WO. jOYaU, fOZ\Y cReYQOh R ^V_Y]\RcVf V^cRe\YhY ^XU_QOeU _O
PU RaUPcV ]QOZ\V] ^XUcXUPO `OWOeU fOZ\V XVbYScU ^XU_ YPcXOe\Ya PR_YfVa \O
WVaU lU PU ^VPQU POPQRSOTO PcXO\OWO Y R` Y`XYbYc ^XYPcO\OW VWXYZ[U\V]
_V\UcY ^XUPR_O. nWXYZ[U\Y cOWViU aVeU ^XU_QVeYcY Y`XYhOTU ^XUPR_U dU`
]QOZ\V] ^XUcXUPO, OQY fU ^VcXUd\V _O ^XU_QV] dR_U ^V_\UPU\ R XVWR V_ H _O\O
V_ _O\O _VPcOZ[OTO V^cRe\YhU, R` ^VcXUd\R PO]QOP\VPc fOZ\V] cReYVhO Y
YPcXOe\V] PR_YfU. jOf`O_, ^VPUdO\ RPQVZ fUPcU _O VWXYZ[U\Y ^XVcYZ
V^cRe\YhU \U RQVeY ^XY]VZVX, P cYa ScV PU V\ V ^XOZR \O ^XY]VZVX ^VRbOZO
^XYQYWVa RXRbUTO V^cRe\YhU. yVW `O Y`fOZ[YZOTU ^XY]VZVXO fU H _O\O V_
_O\O _VPcOZ[OTO V^cRe\YhU, O Y`fOZ[U\Y ^XY]VZVX YPW[RbRfU ^XYaU\R VZV]
^VPcR^WO.
oVXU_ \OZU_U\Yk RPQVZO WVfY aVXOfR dYcY YP^RTU\Y _O dY
YPcXOe\Y PR_YfO P^XVZUV ^VPcR^OW `O WOeTOZOTU Y Y`XYhOTU RPQVZ\U VPR_U,
^VPcVfU Y V]XO\YbUTO R ^V]QU_R WXYZYb\Yk PO\WhYfO WVfU YPcXOe\Y PR_YfO
aVeU Y`XUlY. s cVa PaYPQR ^XU_ZYiU\V fU _O YPcXOe\Y PR_YfO aVeU Y`XUlY
\VZbO\R WO`\R, WO`\R XO_O R fOZ\Va Y\cUXUPR, WO`\R V_R`YaOTO ZV`ObWU
_V`ZVQU, RPQVZ\R VPR_R Y WO`\R `OcZVXO _V fU_\U ]V_Y\U, P cYa ScV R` WO`\R
aVeU Y`XUlY fU_\R YQY ZYSU V_ PQU_UlYk aUXO: V_R`YaOTU ^XU_aUcO,
V_R`YaOTU YaVZY\PWU WVXYPcY Y `OdXO\R R^XOZ[OTO aVcVX\Ya ZV`YQVa.
oXUaO cVaU, ^XUhY`\V PR mOWV\YWVa V_XUiU\U ^XUc^VPcOZWU
`O ^XYaU\R Y VZV] ^VPUd\V] WXYZYb\V] ^VPcR^WO, WOV Y WXYZYb\U PO\WhYfU
WVfU aVeU Y`XUlY YPcXOe\Y PR_YfO. jO WXOfR, cXUdO RWO`OcY Y \O ^XOZV eOQdU
WVfU VWXYZ[U\Y YaO R XVWR V_ H _O\O V_ _O\O _VPcOZ[OTO ^XUPR_U, P cYa ScV
PU R VZVa PQRbOfR ^XUPR_O ?8 F9L8 ^VdYfOcY ^V VP\VZR ^V]XUS\V] YQY
\U^Vc^R\V RcZXiU\V] bYTU\Yb\V] PcOTO.
3.. MERE ORGANA ,A O*KRIVANJE I )OKA,IVANJE K)
ORGANIwOVANOG KRIMINA8A' KOR0PCIJE I )R0GIE I,0,*ENO
*EBKIE K)
1. nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora i komunikacije
. pru>anje simulovanih poslovnih usluga i pru>anje simulovanih
pravnih poslova
!. kontrolisana isporuka
". automatsko ra?unarsko pretra>ivanje li?nih i drugih sa njima
povezanih podataka
16,%'+ I &1I)61*4 .474<'1&$IL I ,+(DIL +6%D'/'+6 I
$')(1I$6-I*4
1a osnovu pismenog i obrazlo>enog predlog javnog tu>ioca istra>ni sudija mo>e
narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim
tehni?kim sredstvima i opti?ka snimanjalica za koje postoje osnovi sumnje da je
u?inilo $, organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzteni te=kih $,,
ukoliko se na drugi na?in ne mogu prikupiti dokazi za krivi?no gonjenje ili bi
njihovo prikupljanje bilo znatno ote>ano. 0o naredbi istra>nog sudije ova snimanja
se mogu obaviti i na javnim mestima i u prostorijama koje nisu stanovi. 1avedene
mere izuzetno mogu biti primenjene i ukoliko postoje osnovi sumnje da se
priprema nekod od ovih $,, a okolnosti slu?aja ukazuju da se ba drugi na?in $,
ne bi moglo otkriti, spre?iti ili dokazati, ili da bi to izazvalo nesrazmerne te=koAe
ili veliku opasnost. %a vreme dok mera traje, naredba istra>nog sudije i postupak
njenog izvr=enje smatraju se slu>benom tajnom.
've mere odre@uje sudija obrazlo>enom naredbom, u kojoj navodi: podatke o licu
prema kojem se mera primenjuje, osnove sumnje, na?in sprovo@enja, obim i
trajanje mera. )ere mogu trajati najdu>e ; meseci, a zbog va>nih razlogamogu
biti produ>ee jo= najvi=e dva puta u trajanju od po ! meseca. Izvo@enje mera
mora biti prekinuto ?im razlozi za njihovu primenu prestanu.
(koliko javni tu>ilac ne pokrene krivi?ni postupak u roku od ; meseci od dana
kada se upoznao sa dostavljenim materijalom ili ukoliko izjaci da ga neAe koristiti
u postupku, odnosno da protiv osumnji?enog neAe zahtevati vo@enje postupka,
istra>ni sudija Ae doneti re=enje o uni=tenju prikupljenog materijala, a o ?emu Ae
obavestiti i lice prema kome su ove mere sprovo@ene, pod uslovom da je u toku
sprovo@enja mere utvr@en njegov identitet. )aterijal se uni=tava pod nadzorom
istra>nog sudije, a on o tome sastavlja zapisnik.
&udska odluka se ne mo>e zasnivati na podacima prikupljenih primenom ovih
mera, ukoliko je postupljeno suprotno narebi istra>nog sudije ili suprotno
odredbama %$08a.
0+(61*4 &I)(7'/61IL 0'&7'/1IL (&7(D6 I 0+(61*4
&I)(7'/61IL 0+6/1IL 0'&7'/6
(koliko postoje osnovi sumnje da je u?injeno $, organizovanog kriminala,
korupcije ili drugo izuzrtno te=ko $,, istra>ni sudija mo>e, na zahtev javnog
tu>ioca, odobriti pru>anje simulovanih poslovnih usluga i pru>anje simulovanih
pravnih poslova, ali pod uslovom da se na drugi na?in dokazi za krivi?no gonjenje
ili ne mogu prikupiti ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno ote>ano. 'va mera se
mo>e primeniti i ukoliko postoje osnovi sumnje da se priprema nekod od ovih $,,
a okolnosti slu?aja ukazuju da se ba drugi na?in $, ne bi moglo otkriti, spre?iti ili
dokazati, ili da bi to izazvalo nesrazmerne te=koAe ili veliku opasnost.
1aredba istra>nog sudije kojom se ova mera odre@uje mora biti pismena,
obrazlo>ena i mora sadr>ati: podatke o licu prema kojem se mera sprovodi,
zakonski naziv i opis $,, na?in, obim, mesto i trajanj mere.
've mere mogu trajati ; meseci, a na obrazlo>enje javnog tu>ioca istra>ni sudija
mo>e produ>iti trajanje mere najvi=e za ho= ! meseca. 0rilikom odre@ivanja i
produ>enja mere istra>ni sudija Ae posebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao
postiAi na na?in kojim se manje ograni?avaju prava gra@ana.
(koliko javni tu>ilac ne pokrene krivi?ni postupak u roku od ; meseci od dana
kada se upoznao sa dostavljenim materijalom ili ukoliko izjaci da ga neAe koristiti
u postupku, odnosno da protiv osumnji?enog neAe zahtevati vo@enje postupka,
istra>ni sudija Ae doneti re=enje o uni=tenju prikupljenog materijala, a o ?emu Ae
obavestiti i lice prema kome su ove mere sprovo@ene, pod uslovom da je u toku
sprovo@enja mere utvr@en njegov identitet. )aterijal se uni=tava pod nadzorom
istra>nog sudije, a on o tome sastavlja zapisnik.
6ko je primenom ovih mera prikupljeni materijal koji se odnosi na $, koje nije
bilo obuhvaAeno naredbom istra>nog sudije, takav materijal se mo>e koristiti u
krivi?nom postupku samo ako se odnosi na $, koje spada u $, organizovanog
kriminala, koru=vije i druga izuzetno te=ka $,.
$'1.+'7I&616 I&0'+($6
+epubli?ki javni tu>ilac, odnosno drugi javni tu>ila nadle>an za teritoriju
+epublike &rbije, mo>e odobriti kontrolisanu isporuku kojojm se dozvoljava da
nezakonite ili sumnjive po=iljke iza@u, pre@u ili u@u nateritoriju jedne ili vi=e
dr>ava, uz znanje i nadzor njihovih nadle>nih organa u cilju prikupljanja dokaza i
identifikovanja lica ume=anih u izvr=ee $,. 'na se mo>e preduzeti samo ako
otkrivanj i li=enje slobode osumnji?enog koji su uklju?eni u vr=enje $,
organizovanog kriminala, korupcije i drugih izuzetno te=kih $,, na drugi na?in ne
bi bilo moguAe, ili bi bilo znatno ote>ano, naro?ito u slu?ajevima nezakonitog
prevoza opojnih droga , oru>ja i druigih predmeta proisteklih iz vr=enja $, ili koji
slu>e kao sredstva za vr=enje $,.
$ontrolisana isporuka se sprovodi sagla=no=Au nadle>nih organa zainteresovanih
dr>ava i na osnovu uzajamnosti, a sve u skaldu sa potvr@enim me@unarodnim
ugovorima, kojima se sadr>aj ove mere ure@uje detaljnije.
6(.')6.&$' +6(16+&$' 0+4.+6I/61*4 7I1IL I ,+(DIL &6
1*I)6 0'/4%61IL 0',6.6$6
)o>e se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je u?injeno $, organizovanog
kriminala, korupcije ili drug izuzetno te=ko $,, ako se na drugi na?in ne mogu
prikupiti dokazi za krivi?no gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno
ote>ano. 'va mera se mo>e primeniti i ukoliko postoje osnovi sumnje da se
priprema nekod od ovih $,, a okolnosti slu?aja ukazuju da se ba drugi na?in $,
ne bi moglo otkriti, spre?iti ili dokazati, ili da bi to izazvalo nesrazmerne te=koAe
ili veliku opasnost.
)era se sastoji u automatskom pretra>ivanju veA pohranjenih li?nih i drugih, sa
njima neposredno vezanih podataka i u njihovom automatskom pore@enju sa
podacima koji se odnose na $, orgnaizovanog kriminala, korupcije i druga
izuzetno te=ka $, i na osumnji?enog, da bi se kao moguAi osumnji?eni isklju?ila
lica u pogledu kojih ne postoji verovatnoAa da se povezana sa $,. 1jenu primenu,
na predlog javnog tu>ioca, naredbom, nare@uj istra>ni sudija, koja sadr>i: zakonski
naziv $,, opis podataka koje je potrebno automatski prikupiti i proslediti,
ozna?enje dr>avnog organa koji je du>an da automatski prikuplja tra>ene podatke i
dostavlja ih javnom tu>iocu i organu unutra=njih poslova, obim posebne dokazne
radnje i vreme njenog trajanja. 'va mera se mo>e preduzimati u vremenskom
trajanju ne du>em od ; meseci, a samo izuzetno, usled va>nih razloga, mo>e biti
produ>ena za jo= tri meseca.
(koliko javni tu>ilac ne pokrene krivi?ni postupak u roku od ; meseci od dana
kada se upoznao sa dostavljenim materijalom ili ukoliko izjaci da ga neAe koristiti
u postupku, odnosno da protiv osumnji?enog neAe zahtevati vo@enje postupka,
istra>ni sudija Ae doneti re=enje o uni=tenju prikupljenog materijala, a o ?emu Ae
obavestiti i lice prema kome su ove mere sprovo@ene, pod uslovom da je u toku
sprovo@enja mere utvr@en njegov identitet. )aterijal se uni=tava pod nadzorom
istra>nog sudije, a on o tome sastavlja zapisnik.
3/. POSE:NE MERE ORGANA GONJENJA ,A O*KRIVANJE K)
ORGANI,OVANOG KRIMINA8A
1. prikriveni islednik
. svedok saradnik
0+I$+I/41I I&74,1I$
)o>e se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je u?injeno $, organizovanog
kriminala, korupcije ili drug izuzetno te=ko $,, ako se na drugi na?in ne mogu
prikupiti dokazi za krivi?no gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno
ote>ano. 'va mera se mo>e primeniti i ukoliko postoje osnovi sumnje da se
priprema nekod od ovih $,, a okolnosti slu?aja ukazuju da se ba drugi na?in $,
ne bi moglo otkriti, spre?iti ili dokazati, ili da bi to izazvalo nesrazmerne te=koAe
ili veliku opasnost.
Istra>ni sudija ovu meru odre@uje pismenom i obrazlo>enom naredbom koja
sadr>i: podatke o licima i grupi prema kojima se primenju, opis moguAih $,,
na?in, obim, mesto i trajanje mere.
1a osnovu naredbe istra>nog sudije, prikriveni islednik mo>e upotrebiti tehbi?ka
sredstva za snimanje razogovra, odnosno sredstva za fotografisanje ili zvu?no i
video snimanje.
0rikriveni islednih se pod =ifrom ili pseudonimom mo>e izuzetno ispitati u
krivi?nom postupku kao svedok.
6ko je primenom ovih mera prikupljeni materijal koji se odnosi na $, koje nije
bilo obuhvaAeno naredbom istra>nog sudije, takav materijal se mo>e koristiti u
krivi?nom postupku samo ako se odnosi na $, koje spada u $, organizovanog
kriminala, koru=vije i druga izuzetno te=ka $,.
&/4,'$ &6+6,1I$
*avni tu>ila sudu mo>e, sve do zavr=etka glavnog pretresa, predlo>iti da se uz
odre@ene pogodnosti kao svetok ispita svedok saradnik, odnosno pripadnik
organizovane kriminalne grupe, koji je priznao da joj pripada, protiv koga se vodi
krivi?ni postupak za $, organizovanog kriminala, pod uslovom da je u potpunosti
priznao izvr=enje $,, i ako je zna?aj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje
ili spre?avanje drugih $, organizovane kriminalne grupe prete>niji od posledica
$, koje je u?inio. 7ice za koje postoji osnovana sumnja da je organizator
kriminalne grupe, ne mo>e biti svedok saradnik.
&vedoku saradniku Ae re podno=enja zahteva biti predo?ene pogodnosti koje ovim
putem dobija:
da mu se utvr@uje minimalna kazna propisana krivi?nim
zakonikom za $, koje je priznao i za koje je u postupku
dokazano da ga je u?inio, a zatim Ae tako utvr@ena kazna izri?e
umanjena za jednu polovinu, s tim =to ne mo>e biti manja od !B
dana zatvora
da se, uzimajuAi u obzi znalaj iskaza koji je dao, okolnosti $,
koja mu se stavljaju na teret, njegovo dr>anje pred sudom, raniji
>ivot i druge bitne okolnosti, od strane suda mo>e izuzetno, na
predlog javnog tu>ioca, oglasiti krivim iMili osloboditi kazne ili
mu se ona pak mo>e ubla>iti.
&vedok saradnik, ni po jednom osnovu ne mo>e biti oslobo@en du>nosti
svedo?enja, a ni du>nosti odgovora na pojedina pitanja.
*avni tu>ila poziva svedoka saradnika da u roku koji ne mo>e biti du>i od !B dana,
samostalno, svojeru?no, =to detaljnije i potpunije, iskreno opi=e sve =to zna o
predmetu su@enja povodom koga se vodi krivi?ni postupak i o drugih $,.
0rilikom ispitivanja svedoka saradnika javnost je isklju?ena, sem ukoliko veAe na
predlog javnog tu>ioca, uz saglasnot svedoka saradnika, ne odlu?i druk?ije.
32. POSE:NI NEKRIVIxNI POS*0PCI
1. postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje
imovinske koristi, za opozivanje uslovne osude i za pustanje
osu@enog na uslovni otpust
. postupak za dono=enje odluke o rehabilitaciji, za prestanak
pravnih posledica osude i mera bezbednosti
!. postupak za naknadu =tete, rehabilitaciju i ostvarivanje drugih
prava lica neosnovano osu@enih i neosnovano li=enih slobode
". postupak za izdavanje poternice i objave
33. POS*0PAK ,A PRIMEN0 MERA :E,:E)NOS*I' ,A O)0,IMANJE
IMOVINSKE KORIS*I' ,A OPO,IVANJE 0S8OVNE OS0)E I ,A
P0B*ANJE OS0yENOG NA 0S8OVNI O*P0S*
0'&.(06$ %6 0+I)41( )4+6 C4%C4,1'&.I
)ere bezbednosti se primenjuju ukoliko je okrivljeni, u stanu neura?unljivosti,
u?inio protivpravno delo koje je u zakonu odre@eno kao $,, i ukoliko javni
tu>ilac podnese predlog sudu da izrekne meru bezbednosti obaveznog
psihijatrijskoh le?enja u?inioca na slobodi, ako za izricanje takve mere postoje
uslove predvi@eni krivi?nim zakonom. ( ovom slu?aju, ako se okrivljeni nalazi u
pritvoru, neAe biti pu=ten na slobodu nego Ae se do zavr=etka postupka za primenu
mera bezbednosti privremeno smestiti u odgovarajuAu zdravstvenu ustanovu ili
neku podesnu prostoriju. (koliko se okrivljeni nalazi na slobodi, njemu se pritvor,
pored op=tih osnova za odre@ivanje pritvora, mo>e odrediti i ako postoji osnovana
opasnost da bi usled du=evnih smetnji morado da izvr=i $,. 0re nego =to donese
odluku o pritvoru, sud mora pribaviti i mi=ljenje ve=taka. 0o dono=enju odluke o
pritvoru, okrivljeni se do zavr=etka postupka sme=ta u odgovarajuAu zdravstvenu
ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstvenom stanju.
%a sprovo@enje ovog postupka nadle>an je prvostepeni sud odre@en prema $,
koje je u?injeno od strane neura?unljivog lica. 'krivljeni se na glavni pretres
poziva samo ako je njegovo stanje takvo da on mo>e da prisustvuje pretresu.
$oju Ae vrstu odluke sud doneti nakon odr>anog glavnog pretresa, zavisi od toga
da li je na osnovu sprovedenih dokaza, kod u?inioca utvrdio postojanje
neura?unljivosti, smanjene ura?unljivosti ili ura?unljivosti.
0'&.(06$ %6 ',(%I)61*4 I)'/I1&$4 $'+I&.I
1iko ne raspola>e pravom da imovinsku korist koju je pribavio krivi?nim delo
zadr>i. &toga se od u?inioca $, oduzima svaka imovinska korist do koje je na
ovaj na?in do=ao. 6ko oduzimanje nije moguAe, u?inilac se obavezuje da plati
nov?ani iznos koji je ekvivalentan pribavljenoj imovinskoj koristi. Imovinska
korist se oduzima i kada je ona na drugo lice prenesena bez naknade ili uz
naknadu koja o?igledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
Imovisnka korist pribaljena uzvr=enjem $, utvr@uje se u krivi?nom postupku po
slu>benoj du>nosti.
0'&.(06$ %6 '0'%I/61*4 (&7'/14 '&(,4
&provodi se samo kada je u konkretnoj presudi navedeno da Ae se kazna izvr=iti
ako osu@eni u odre@enom roku ne ispuni obaveze u pogledu kojih je u uslovnoj
osudi navedeno da Ae se zbog njihovih neispunjenja izvr=ti kazna. &ledeAi
slu?ajevi:
1. ukoliko osu@eni ne vrati imovinsku korist
. ukoliko ne naknadi =tetu
!. ukoliko ne ispouni druge obaveze
$akva Ae odluka po ovom postupku biti donesena, zavisi od osnovanosti
postavljenog zahteva. 6ko je osnova, donosi se presuda zvog neispunjenja
postavljenih uslovaF a ako nije, donosi se re=enje o obustavi postpuka za
opozivanje uslovne osude.
0'&.(06$ %6 0(.61*4 '&(41'D 16 (&7'/1I '.0(&.
'vaj postupak mo>e biti pokrenut samo na osnovu molbe osu@enog, koja se
podnosi sudi koji je sudio u prvom stepenu.
34. POS*0PAK ,A )ONOBENJE O)80KE O REEA:I8I*ACIJI'
,A PRES*ANAK PRAVNIE POS8E)ICA OS0)E I MERA
:E,:E)NOS*I
0'&.(06$ %6 ,'1'41*4 ',7($4 ' +4L6CI7I.6-I*I
0ostoje dva na?ina rehabilitacije: po sili zakona i na osnovu sudske
odluke. 0o sili zakona rehabilitacija nastupa nako proteka odre@enog
vremena i pod uslovom da osu@eni ne izvr=i novo $,. 0ostupak sudske
rehabilitacije pokreAe se na osnovu molbe osu@enog. )olba mo>e biti
odbijena u slu?aju da osu@eni svojim pona=anjem nije zaslu>io
rehabilitaciju. (koliko sud odbije molbu, osu@eni je mo>e ponovo
podneti po isteku jedne godine od dana pravosna>nosti re=enja o
odbijanju molbe.
0'&.(06$ %6 ,'1'41*4 ',7($4 ' 0+4&.61$( 0+6/1IL
0'&74,I-6 '&(,4 I )4+6 C4%C4,1'&.I
'vakav prestanak moguA je samo za neke pravne posledice osude i samo
za neke mere bezbednosti, to su: zabrana vr=enja poziva, delatnosti ili
du>nostiF zabrana upravljanja motornim vozilom i zabrana sticanja
odre@enog prava. 0ostupak za dono=enje odluke o prestanku pravnih
posledica osude i navedenih mera bezbednosti pokreAe se na molbu
osu@enog. (koliko sud odbije molbu, osu@eni je mo>e ponovo podneti po
isteku jedne godine od dana pravosna>nosti re=enja o odbijanju molbe.
47. POS*0PAK ,A NAKNA)0 B*E*E' REEA:I8I*ACIJ0 I
OS*VARIVANJE )R0GIE PRAVA8ICA NEOSNOVANO
OS0yENIE I NEOSNOVANO 8IBENIE S8O:O)E
7icima koja su bila neosnovano osu@ena ili neosnovano li=ena slobode,
pru>a se odre@ena naknada u materijalnom i moralnom obliku i to kao:
pravo naknade =tete od dr>ave, pravo na rehabilitaciju, kao i druga prava
utvr@ena zakonom.
0ravo na naknadu =tete mo>e ostvariti lice koje je:
1. neosnovano osu@eno
. neosnovano li=eno slobode
!. njihov naslednik.
0ravo na naknadu =tete zastareva za tri godine od dana pravosna>nosti prvostepene
osude.
0ostoje dve kategorije lica kojie imaju pravo na moralnu rehabilitaciju:
1. neosnovano osu@ena lica ili lica neosnovano li=ena slobode
. osu@ena lica kod kojih je do=lo do promena u pravnoj
klasifikaciji $, u njihovu korist
'va lica imaju pravo na radni sta> i sta> osiguranja kao da su bila na radu za
vreme za koje su sta> isgubile zbog neosnovane osude ili neosnovanog li=enja
slobode.
&ud koji je u krivi?nom postupku sudio u prvom stepenu, u ovakvim slu?ajevima,
ima du>nost dono=enja re=enja kojim se poni=tava upis neosnovane osude u
kaznenoj evidenciji.
41. POS*0PAK ,A I,)AVANJE PO*ERNICE I O:JAVE
$ada se okrivljeni, protiv koga je pokrenut krivi?ni postupak zbog $, za koje se
goni po slu>benoj du>nosti i za koje se po zakonu mo>e izreAi kazna zatvora od !
godine ili te>a kazna, nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovo@enje ili
re=enje o odre@ivanju pritvora, sud pred kojim se krivi?ni postupak vodi, mo>e
narediti izdavanje poternice.
Izdavanje poternice semo>e narediti i u slu?aju bekstva okrivljenog iz ustanove u
kojoj izdr>ava kaznu, bez obzira na visinu kazne ili bekstva iz ustanove u kojoj
izdr>ava zavodsku meru vazanu za li=enje slobode. ( ovom slu?aju, naredbu
izdaje upravnik ustanove,
0oternica ili objava se povla?e odmah nakon pto tra>eno lice bude prona@eno, ili
po=to nastupi zastarelost krivi?nog gonjenja ili izvr=enja kazne ili usled nastanka
drugih razloga.
4(. POS*0PAK PREMA MA8O8E*NICIMA
$rivi?nopravni polo>aj maloletnika regulisan je %akonom o maloletnim
u?iniocima krivi?nih dela i krivi?no pravnoj za=titi maloletnih lica. )aloletnici
predstavljaju posebnu i vrlo sprecifi?nu kategoriju u?inilaca $,, stoga oni imaju
poseban tretman. $rivi?ni postupak prema njima zasnovan je na sadr>aju
vaspitnog karaktera, ?iji je cilj da rasvetli $,, ali i da se rasvetle okolnosti vezane
za li?nost maloletnika, njegove karakterne osobine, navike, okolinu i prilike u
kojima >ivi.
0rema licima koja su $, izvr=ila izme@u svoje 1" i 1H godine >ivota, i koja u
vreme pokretanja krivi?nog postupka nisu navr=ila 1 godinu, u potpunosti se
primenjuju odredbe %akona o maloletnicima. %a primenu nekih odredbi zna?ajna
je podela na:
mla@e 1"81; godina
starije 1;81H godina
)la@e punoletno lice je lice koje je u vreme izvr=enje $, navr=ilo 1H godina, a u
vreme su@enja nije navr=ilo 1. godinu. ( slu?aju da je lice u?inilo $, kao mla@i
maloletnik, a u vreme su@enja navr=i ili je navr=ilo 1. godinu, postupak prema
njemu se obustavlja (ukoliko je pokrenut) kada lice navr=i 1 godinu >ivota ili se
uop=te ne pokreAe ukoliko je lice pre njegovor pokretanja veAa navr=ilo 1 godinu.
,onja granica krivi?no pravne odgovornosti kod nas je 1" gdona. %a mla@e se
krivi?ni postupak ne mo>e voditi.
4+. NA)8E=NOS* ,A VOyENJE POS*0PKA
Cez obzira na te>inu $, koje se maloletniku stavlja na teret, postupak prema
maloletnicima se u prvom stepenu vodi pred sudijom za maloletnike i veAem za
maloletnike okru>nog suda. &udija za maloletnike sprovodi pripremni postupak
dok je meritorno odlu?ivanje u nadle>nosti tro?lanog veAa za maloletnike
sastavljenog od sudije za maloletnike, koji je predsednik veAa i dvojice porotnika,
po pravilu razli?itog pola.
( drugom stepenu nadle>nost odlu?ivanja pripada veAu za mlaoletnike neposredno
vi=eg suda, ?iji sastav zavisi od toga da li se odlu?uje u sednici veAa ili na pretresu.
%akon odre@uje da sudija za maloletnike i sudija veAa za mlaoletnike moraju biti
lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupni=tva mladih,
dok se sudije porotnici biraju iz redova nastavnika, u?itetelja, vaspita?a i drugih
stru?nih lica.
( pogledu mesne nadle>nosti, za postupak prema maloletnicima mesno je
nadle>an sud njegovog prebivalipta, a ako maloletnik nema prebivalipte ili ono
nije poznato onda su njegovog boravi=ta. 0ravilo o mesnoj nadle>nosti suda
prebivali=ta maloletnika nije isklju?ivo, u obzir dolaze:
sud boravi=ta maloletnika, iako je njegovo prebivali=te poznato
sud mesta izvr=enja $,
sud na ?ijem se podru?ju nalazi zavod ili ustanova za izvr=enje
krivi?nih sankcija u kojoj se maloletnik nalazi
4-. OPB*E O)RE):E KRIVIxNOG POS*0PKA PREMA
MA8O8E*NICIMA
Postu&anje or#ana unutra+nji* &os(ova &rema ma(o(etnikuK 'd maloletnika
obave=tenja mo>e prikupljati samo specijalizovani policajac za maloletnike koji je
stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupni=tva mladih. 0olicaja
obave=tenja od maloletnika mo>e prikupljati samo u prisustvu roditelja, usvojioca,
odnosno staraoca maloletnika. 'rgan unutra=njih poslova prema maloletniku ne
mo>e primenjivati odredbe o zadr>avanju ica, s obziorm da je izri?ito propisano da
organ unutra=njih poslova nikada ne mo>e zadr>ati maloletnika. %akon o
maloletnicima propisuje da slu>bena lica organa unutra=njih poslova, kada
sprovode meru dovo@enja prema maloletniku, to ?ine u civilnoj odeAi na =to
neupadljiviji na?in.
Po!ivanje ma(o(etnika i dostav(janje od(ukeK )aloletnik se mo>e pozivati samo
preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Izuzetno, kada
maloletnika na opisan na?in nije moguAe pozvati usled hitnog postupanja, ili usled
drugih okolnosti, maloletnik se mo>e pozvati i li?no.,ostavljanje odluka i drugih
pismena maloletniku, obavlja se po op=tim pravili o dostavljanju, ali se pismena
ne mogu dostaljati isticanjem na oglasnoj tabli suda, niti mu se odluka suda mo>e
usmeno saop=titi.
Za,rana su.enja ma(o(etniku u odsustvuK )aloletniku ne mo>e biti su@eno u
odsustvu.
_rani(ac ma(o(etnikaK )aloletnik mora imati barioca prilikom prvog saslu=anja,
kao i tokom ?itavog postupka. (koliko sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik
ili srodnici ne uzmu braniova, njega Ae po slu>benoj du>nosti postaviti sudija za
maloletnike.
Od(ike &ostu&ka &rema ma(o(etnicima koje se odnose na svedo)enjeK ( postupku
prema maloletnicima, du>nosti svedo?enja o okolnostima potrebnim za
ocenjivanje zrelosti maloletnika, upoznavanje njegove li?nosti i prilika u kojima
>ivi, niko ne mo>e biti oslobo@en.
Od(ike &ostu&ka &rema ma(o(etnicima koje se odnose na javnostK $ada se sudi
maloletniku javnos je uvek isklju?ena. Izuzetno, veAe mo>e dozvoliti da pretresu
prisustvuju lica koja se bave za=titom i vaspitanjem maloletnika ili suzbijanjem
prestupni=tva mladih. ( toku pretresa veAe mo>e doneti odluku o udaljenju svih ili
pojedinih lica kojima je prisustvo dozvoljeno.
%)e+`e or#ana starate(jstvaK 'rgan starateljstva, u toku krivi?nog postupka, da u
toku postupka stavlja predloge i da ukazuje na ?injenice i dokaze koji su od
va>nosti za dono=enje pravilne odluke. ,u>nost javnog tu>ioca za maloletnike je
da o svakom pokretanju postupka obavesti organ starateljstva, a ukoliko on ovu
obavezu propusti, to Ae u?initi sudija za maloletnike.
O,ave!a suda- dru#i* or#ana i ustanovaK ( cilju =to br>eg okon?anja postupka
prema maloletnicima, svi organi koji u njemu u?estvuju, uklju?ujuAi i druge
organe i ustanove od kojih se tra>e obave=tenja, izve=taji ili mi=ljenja, imaju
obavezu najhitnijeg postupanja.