Komplikacije se mogu manifestovati na samom mestu izvodjenja postupaka (lokalne anestezije) ili

vezano za njegovu neposrednu okolinu, kao i sistemski, odnosno uticati na funkcionisanje celog
organizma. U prvom sluaju, kada su promene lokalnog karaktera , rec je o lokalnim komplikacijama, a u
drugom, kada se promene manifestuju sistemski, re je o optim komplikacijama. Iako se ne smatra
komplikacijom u uem smislu te rei, neuspeh u postizanju adekvatne anestezije je, takodje, neeljeni
ishod izvrenog postupka, dakle nezgoda, jer se postupak primene anestezije mora ponoviti, to dodatno
komplikuje rad.
Neuspeh u postizanju lokalne anestezije
Nakon izvodjenja lokalne anestezije uobiajeno je da se posle izvesnog latentnog perioda pojave prvi
znaci postizanja anestezije, odnosno da se pojavi lagana utrnulost pojedinih delova usne upljine.
Neuspehom lokalne anestezije smatra se svaka situacija kada, posle izvrene anestezije, nije postignuta
potpuna bezbolnost prilikom izvodjenja planirane stomatoloke ili oralnihirurke intervencije. Nakon
primene mandibularne anestezije, na primer, obino se pojavljuje utrnulost donje usne; medjutim,
osetljivost zuba (pogotovu zubne pulpe ako se radi zahvat na vitalnoj pulpi) po zapoinjanju intervencije
ukazuje da anestezija nije bila uspena.
Nepravilna tehnika anestezije
Neuspeh anestezije je najede posledica nekog propusta prilikom primene eljene tehnike anestezije,
odnosno pogrenog mesta aplikacije lokalnog anestetika ili ubrizgavanja anestetika intravaskularno
prilikom izvodjenja postupka.
Deponovanje anestetika intramuskularno, takodje, za posledicu ima izostajanje lokalne anestezije, uz
mogudnost nastanka postanestezionog trizmusa. Submukozno ubrizgavanje anestetika kod tehnika kod
kojih je potrebno ostvariti kontakt sa kosti rezultira neuspenom anestezijom. Deponovanje anestetika
iznad debelog sloja kompaktne kosti de takodje biti razlog za neuspeh anestezije. Prilikom izbora mesta
aplikacije treba voditi i rauna i o rasporedu kompaktnih i spongioznih delova kotanog tkiva, to
uslovljava mogudnost uspene primene plexus anestezije u nekom podruju. Pored toga, neophodno je i
poznavanje inervacionih zona jer njihove granice mogu da budu varijabilne i donekle da odstupaju od
uobiajenih. Nije retko da se pojedine granine zone preklapaju, to moe biti razlog neuspeha
anestezije, a to se koriguje dodatnom anestezijom susedne inervacione zone.
Povedana excitabilnost nervih zavretaka
Kada se lokalni anestetiki rastvor primenjuje u inflamiranom podruju, treba biti spreman (i na takvu
mogudnost upozoriti pacijenta) da postignuta anestezija bude manje efikasna nego u zdravom tkivu.
Naime, u inflamiranom tkivu anestetik se bre resorbuje(zbog postojede hiperemije i dilatacije krvnih
sudova). Pored toga kisela sredina inflamiranog tkiva utie na smanjenu disocijaciju anestetikog
rastvora. Najzad, kada postoji akutno zapaljenje parodoncijuma, znatno je povedana excitabilnost
nervnih zavretaka to, pored navedenog, doprinosi manjoj efikasnosti anestezije.
Anatomske varijacije tkiva
Najzad, u retkim sluajevima, anatomske varijacije tkiva, pogotovu posle nekih ortognatskih zahvata
ranije izvedenih na pacijentu, mogu predstavljati problem prilikom izbora mesta aplikacije lokalnog
anestetikog rastvora pri izvodjenju sprovodnih anestezija. Slina situacija se moe desiti, na primer, i
kod pacijenata sa veoma divergentnim ramusima mandibule prilikom izvodjenja mandibularne
anestezije.
Lokalne komplikacije lokalne anestezije
Lokalne komplikacije su neeljeni dogadjaji koji su posledica primene lokalne anestezije ili u njegovoj
neposrednoj okolini. Ove komplikacije mogu da se dese u toku izvodjenja lokalne anestezije, ili u
postanestezionom periodu, dakle poto prestane efekat lokalne anestezije.
Lokalne komplikacije koje se dogadjaju u toku izvodjenja lokalne anestezije
Komplikacije koje se deavaju u toku izvodjenja lokalne anestezije mogu da budu neizbene, dakle
oekivane, ali i neoekivane; po pravilu, ispoljavaju se neznatnim simptomima i prolaznog su karaktera
(na primer bol u toku izvodjenja anestezije). Ako se pacijent blagovremeno upozori na njihovu pojavu,
njegove neprijatne reakcije mogu da se u potpunosti izbegnu.
Bol u toku izvodjenja anestezije
Bol u toku izvodjenja anestezije neizbena je pojava jer se lokalna anestezija postie injekcijom.
Medjutim, ovaj bol nije samo posledica injekcije (uboda iglom) ved i injenice da se u tkivo ubrizgava
rastvor koji je razliitog pH od pH tkiva (rastvori su, i pored prisutnig pufera, uvek nieg pH od tkiva,
odnosno kiseliji), kao i razliite temperature. Pri tom, ako se anestetiki rastvor ubrizgava brzo, distenzija
tkiva moe izazvati dodatni bol. Pored navedenih razloga za postojanje izvesnog (ne tako intenzivnog)
bola u toku izvodjenja anestezije, pojava bola je, naalost, esto posledica i nepravilnog rada s
neadekvatnim priborom. Primena tehniki neispravnih igala (povijenog vrha) ima za posledicu cepanje
tkiva kroz koje igla prolazi. Ovo se ede deava pri koridenju klasinih brizgalica i igala, kada
stomatoloka sestra zbog urbe ili nepanje u toku pokrivanja igle (ampulom iz koje se uvlaio anestetik)
savije njen vrh. Tako savijeni vrh oteduje sva tkiva kroz koja igla prolazi i razlog je ne samo jaeg bola u
toku anestezije ved i intenzivnijih i duih postanestezionih bolova. Subperiostalno ubrizgavanje
anestetika pri izvodjenju plexus-anestezije veoma je bolno i, razume se, posledica je loe tehnike rada.
Pored toga to je bol u toku izvodjenja anestezije izrazit, posledica subperiostalne injekcije su i izraziti
postanestezioni bolovi. Najzad, subperiostalna aplikacija moe biti predisponirajudi faktor za kasniji
nastanak lokalizovanog arita lokalne nekroze tkiva kod pacijenata rizika.
Povreda miida
Povreda miida je neizbena komplikacija jedne od najede primenjivanih tehnika anestezije -
mandibularne anestezije, ali i jo nekih sprovodnih anestezija. Ova komplikacija nastaje zbog prolaska
igle kroz miid (u sluaju mandibularne anenstezije kroz unutranji pterigoidni miid), to izaizva njegovu
povredu. Medjutim, ukoliko je pribor za izvodjenje anestezije ispravan, odnosno ako igla nije zatupljena
ili otedenog vrha tako da cepa tkivo umesto da samo prolazi kroz njega, opseg povrede pri prolasku igle
kroz miid i broj otedenih miidnih vlakana bide zanemarljivi i ova povreda nede ostaviti nikakve
posledice. U suprotnom, postanestezioni bolovi i trizmus mogu da budu izraeni, ostavljajudi veoma loe
uspomene u svesti pacijenta.
Povreda krvnig sudova je komplikacija koja se moe desiti kod nekih sprovodnih anestezija jer nerve
prave odgovarajudi krvni sudovi (u sklopu neurovaskularnog snopa). Venski krvni sudovi se ede
povredjuju od arterijskih, jer arterije imaju vrdi zid i elastinije su od vena. U sluaju kontaktka igle sa
krvnim sudom, te njegove povrede, javlja se bol koji je, pogotovu kod osetljivijih pacijenata, lako uoiti.
Zato na ovu povredu uvek treba pomisliti kada pacijent u toku izvodjenja anestezije (esto
mandibularne) iznenada iseti bol i eventualno se trgne. Ako se u tom momentu izvri aspiracija, moe se
registrovati prisustvo krvi u igli. U tom sluaju iglu treba povudi malo unazad, ili joj malo promeniti smer,
pa tek onda aplikovati anestetiki rastvor. Kada je izvesno da je povredjen krvni sud prilikm izvodjenja
lokalne anestezije, hladne obloge deluju povoljno zbog vazokonstriktornog efekata hladnode. Primena
digitalne kompresije efikasna je samo neposredno posle povrede krvnog suda, pod uslovom da je
povreda lokalizovana povrno.
Povreda nerva
Povreda nerva najede se deava prilikom izvodjenja sprovodnih anestezija, pogotovu onih tehnika
kada vrhom igle treba udi u kotani kanal u kome se nalazi neurovaskularni snop. U takvoj situaciji,
anestetiki rastvor se moe aplikovati i endoneuralno! Povreda nerva se manifestuje iznenadnim, veoma
jakim bolom ("kao udar struje") u distribuciji odgovarajudeg nerva. Ako bi se, na primer, povredio donji
alveolarni nerv prilikom izvodjenja mandibularne anestezije, pacijent bi osetio veoma jak bol u predelu
donje usne. Takodje karakteristian je gotovo trenutni nastanak anestezije. Ovu komplikaciju je teko
izbedi ako se primenjuju tehnike sprovodnih anestezija s uvodjenjem igle u kotani kanal. Zbog toga je
uvek pogodnije da se lokalni anestetiki rastvor aplikuje na otvor kotanog kanala, a da se onda, blagim
pritiskom, mala koliina radtvora potisne i u kanal (to je mogude u situacijama kada se grane
odgovarajudeg nerva koje je potrebno anestezirati nalaze u blizini otvora - na primer kada se eli
anestezija prednjih gornjih zubnih grana pri infraorbitalnoj anesteziji). Ukoliko se mora vrhom igle u
kotani kanal, pogodnije je da se prethodno, na otvoru kotanog kanala, ubrizga mala koliina lokalnog
anestetikod rastvora, pa tek posle nekoliko trenutaka pokua nesmetani ulaz iglom u kanal. Pri tom,
pogodno je da se koriste tanje igle, a podrazumeva se da one treba da budu apsolutno ispravne po
pitanju vrha igle.
Intravaskularna aplikacija lokalnog anestetikog rastvora
Pri kontaktu s krvnim sudom, lokalni anestetiki rastvor se moe nehotino aplikovati u sam krvni sud.
Medjutim, ovakav dogadjaj, zapravo predstavlja greku a ne komplikaciju. Naime, prilikom izvodjenja
svih sprovodnih anestezija kod kojih je.mogude kontaktirati krvni sud koji je vedih dimenzija, obavezna je
aspiracija pre aplikscije lokalnog anestetikog rastvora. Ved je pomenuto da intravaskularna aplikacija
ima za posledicu neuspeh anestezije; medjutim, ovaj propust nosi i rizik nastanka toksinih reakcija zbog
naglog ubrizgavanja u cirkulaciju srszmerno velikih koliina vazokonstriktora (najede adrenalina) i
lokalnog anestetika. Anestetik koji je pod pritiskom ubrizgan u donju zubnu arteriju, dakle, prouzrokuje
"retro-flow" (kontra-protok) krvi u gornjovilinu arteriju, pa u stablo spoljanje karotidne arterije, sve do
rave, a potom i u unutranju karotidnu arteriju i unutranju cerebralnu cirkulaciju, to doprinosi
simptomima toksine reakcije. Pored toga, "kontra-protok" moe da se ispolji i bledilom i peckanjem u
infraorbitalnoj regiji zbog vazokonstriktornog efekta na infraorbitalnu arteriju i njene grane. Ipak,
uestalost nastanka toksinih reakcija posle primene lokalne anestezije veoma je retka, ak i u sluaju
intravaskularne aplikacije lokalnog anestetikog rastvora.
Efekat lokalnog anestetikog rastvora na susedne nerve
Prilikom izvodjenja razliitih tehnika lokalne anestezije, efekat lokalnog anestetikog rastvora se moe i
ispoljiti na drugim nervima, to de se manifestovati na razliite naine zavisno od nerva koji je zahvaden.
U toku izvodjenja mandibularne anestezije, na primer, dubljim uvodjenjem igle, iza viline grane, igla se
uvodi u predeo parotidne loe; ako se na tom mestu aplikuje lokalni anestetiki rastvor, on de ispoljiti
dejstvo na grane facijalnog nerva, to de izazvati prolaznu parezu ili paralizu miida koje ovaj nerv
inervie. Sledstveno, ispoljide se znaci pareze miminih miida. Ova komplikacija je bezazlena i prolaznog
je karaktera, ali stvara veoma neprijatnu situaciju u ordinaciji, tim pre to je, zbog izostanka anestezije,
potrebno ponoviti mandibularnu anesteziju. Pored toga, ukoliko pacijent ne moe da zatvori, pri
treptanju, one kapke (izostaje kornealni reflex), mora se voditi rauna da se oko zatiti od tetnog
dejstva praine i suenja. Uvodjenje igle pri mandibularnoj anesteziji suvie visoko, iznad useka
mandibule, stvara mogudnost da se anestezira aurikulotemporalni nerv, to se manisfestuje utrnulodu
koe tragusa, prednjeg dela spoljanjeg unog kanala i slepoonog predela.
Lokalne komplikacije u postanestezionom periodu
Lokalne komplikacije u postanestezionom periodu, po pravilu, nastaju kao posledica neke od
komplikacija koje su se desile u toku izvodjenja lokalne anestezije. Medjutim, neke od ovih komplikacija
mogu da nastanu izolovano, kada u toku izvodjenja lokalne anestezije nije bilo nikakvih komplikacija.
Postanestezioni bolovi
Postanestezioni bolovi nastaju kao posledica traumatskog otedenja tkiva na mestu ubrizgivanja. Oni su
najede posledica ili neispravnog pribora ili neadekvatne tehnike rada.
Verovatno najedi razlog postanestezionih bolova jeste primena otedenih igla koje nisu tako otre da
neosetno prolaze kroz tkivo ved ga cepaju. Terapija postanestezionih bolova je simptomatska i
podrazumeva primenu nenarkotikih analgetika.
Postanestezioni trizmus
Postanestezionu trizmus nastaje kao posledica povrede miida u toku izvodjenja anestezije. Prisustvo
izlivene krvi u miidu prilikom povrede moe da ima iritativan efekat i da dovede do trizmusa.
Postanestezioni trizmus se karakterie bolom pri pokuaju pacijenta da otvori usta i ogranienodu ovog
pokreta, odnosno da u potpunosti otvori usta. Pri pojavi ove komplikacije vano je da se utvrdi da li je
ogranieno i bolno otvaranje usta posledica povrede miida prilikom izvodjenja mandibularne anestezije
(postanestezionog trizmusa) ili incipijentne infekcije pterigomandibularnog prostora, koja se takodje
karakterie trizmusom i oskudnom lokalnom simpatologijom. Vreme nastanka simptoma i prisustvo
optih znakova infekcije ukazuju na prisustvo infekcije pterigomandibularnog prostora.
Hematom
Hematom nastaje kao posledica povrede krvnog suda u toku izvodjenja lokalne anestezije i predstavlja
kolekciju izlivene krvi u okolnom tkivu. Hematom se manifestuje stvaranjem otoka na mestu gde je
aplikovan lokalni anestetiki rastvor neposredno nakon davanja anestezije. Otok je srazmerno tvrd i
moe biti slabo bolan. Sluzokoa i koa nad otokom moe da poplavi, zavisno od udaljenosti krvi od
povrine sluzokoe/koe. Hematom se moe javiti posle svake sprovodne anestezije, kao i nekih
infiltracionih anestezija. Terapija hematoma je usmerena na postupke kojima de se ubrzati njegova
resorpcija. Dok je neposredno posle povrede krvnog suda preporulkiva primena hladnih obloga, da bi
se smanjila koliina izlivene krvi, nakon zaustavljanja krvarenja, dakle kada je stvoren hematom, poeljno
je primeniti i tople obloge, jer vazodilatacija u okolnom tkivu pospeuje resorpciju hematoma.
Postanesteziona parestezija
Kao i produena anestezija mogu da budu posledice povrede nerva prilikom izvodjenja lokalne
anestezije. Pacijent moe da se ali na utrnulost, arenje, peckanje, svrab i poremedaj funkcije govora i
gutanja.
Nekroza posle anestezije
Postanesteziona nekroza je veoma retka komplikacija i javlja se posle neadekvatno izvedene lokalne
anestezije ili ubrizgavanja citotoksinih rastvora umesto lokalnog anestetikog rastvora. Najede se
javlja na tvrdom nepcu. Prebrzo ubrizgavanje ili ubrizgavanje prevelike koliine anestetika, pod velikim
pritiskom, stvara uslove za pojsvu ishemije tkiva i sledstvene nekroze. Sluzokoa je deskvamirana, potom
bleda i, najzad nekrotina.
Infekcija
Infekcija nakon primene lokalne anestezije je ektremno retka pojava. Moe da nastane koridenjem
nesterilnog pribora, to je danas praktino nemogude. Medjutim, ona moe da nastane i u sluaju da se
igla kontaminira nehotice pre ili u toku izvodjenja anestezije.
Ukoliko se razvije infekcija, teko je proceniti da li je infekcija posledica primenjene anestezije ili
komplikacija intervencije zbog koje je anestezija bila primenjena. Kada se razvije infekcija ona se
manifestuje svim uobiajenim znacima infekcije (bol, otok, temperatura, crvenilo...)
Komplikacije opteg karaktera
Iako su lokalni anestetici bezbedni za primenu u stomatolokoj praksi, prilikom njihove primene mogu se
javiti I izvesne neeljene reakcije. Neke od neeljeni reakcija mogu biti posledica straha od stomatoloke
intervencije, a posebno od postupka primene anestezije. Medjutim, lokalni anestetici pored provodjenja
nervnih impulsa perifernim vlaknima, slian efekat mogu ispoljiti i na druge rektivne membrane, to se
moe depresivno odraziti na njihovu funkciju.
Posledice izazvane postupkom primene anestezije
Komplikaciie opteg karaktera koje su posledica postupka primene lokalne anestezije, posledica su
straha od injekcije. Mnoge osobe imaju srtah od stomatolokih intervencija uopte, a posebno od
primene lokalne anestezije, ak i kada je ele da bi rad bio bezbolan.
Psihogene reakcije
Ovo stanje se moe manifestovati uznemirenodu, znojenjem, tahikardijom ili pojavom palpitacija. U
terapiji psihogenih reakcija, dovoljno je ohrabriti pacijenta, sredi njegovo poverenje i objasniti mu
neophodnost lokalalne anestezije, kao i osnovni razlog za njenu primenu - efikasno suzbijanje bola u
toku postojedeg rada.
Vazovagalna reakcija (Sinkopa)
Sinkopa je reverzibilni gubitak svesti koji moe biti krajnja posledica vazovagalne reakcije. Vazovagalna
reakcija je zapravo nastavak psihogenih reakcija. Javlja se naglo a najede poinje osedajem munine i
malaksalosti, bledilom koe, hladnim znojenjem, usporeni pulsom i reagovanja na spoljne nadraaje.
Mehanizam nastanka poiva na strahu od stomatoloke intervencije, koji predstavlja emotivni stres koji
prvenstveno aktivie parasimpatiki nervni sistem, odnosno n.vagus, izazivajudi dilataciju krvnih sudova
splanhnike regije, odnosno unutranjih organa, zbog redistribucije cirkuliude krvi u organizmu,
uzrokuje se pad krvnog pritiska i bradikardija. Posledica ovih promena je pojava gubitka svesti (sinkopa),
koja nastaje zbog ishemije CNS-a.
Posledice uticaja anestetikog rastvora
Lokalni anestetiki rastvori, kao i sva druga parenteralno primenjena farmakoloka sredstva, mogu
prouzrokovati pojavu neeljenih reakcija usled predoziranja ili specifinog reagovanja organizma.
Nastanak toksinih reakcija zavisi od koncentracije i koliine primenjenog anestetikog rastvora, kao i
brzine njegove eliminacije, dok alergijske reakcije ne zavise od pomenutih faktora, ved nastaju, iskljuivo,
zbog specifinog reagovanja imunog sistema organizma.
Toksine reakcije