Genadij Petrovi Malahov

LECENJE DVESTA
NAJRASPROSTRANJENIJIH
OBOLJENJA
(PREVOD S RUSKOG)
BEOGRAD
2007.
SADRAJ
OT) RUSKOG IZDAVAA 11
UVOD 13
PRAKTINE PREPORUKE ZA PRIMENU
LEKOVITIH TERAPIJA., 13
OPTI PODACI O LEKOVITOM
BILJU 79
Stanja fitopreparata 79
Terapije leenja 82
RECEPTI I PREPORUKE ZA
LEENJE OBOLJENJA 87
ADENOI DI TI S 87
ADENOM PROSTATE 90
AFTE 92
ALERGIJA 93
ANEMI J A ( MALOKRVNOST) 95
ANGI NA 100
ARTRITIS 104
ASTMA 107
ATEROSKLEROZA 108
BELO PRANJE 110
BEONA 111
BLEFARITIS 112
BOLU GRLU 113
BOI, U UI MA 114
BOL U JETRI, SLEZ1NI, PODREBRI CI I
UNOJ KESI 115
BOL U ELUCU I CREVI MA 116
BOL U BUBRLZI MA I MOKRANOJ
B E I C I
BOL U OI MA
BRADAVICE
BRONHITIS
BRONHI JALNA ASTMA
CIROZA JETRE
CISTA NA JAJNICIMA
CISTITIS
IR NA ELUCU 1
DVANAESTOPALANOM CREVU
DEPRESIJA ( MELANHOLIJA)
DERMATITIS
DIJABETES
EKCEM
ENCEFALIT1S
ENDOMETRI TI S
EROZIJA GRLIA MATERICE
FAR1NGITIS
FIBROM
FURUNKUL( I R)
GAJMOR1TIS (MAKSILARNI SINUSITIS)
GASTRITIS
GINGIVITIS
GLAVOBOLJA
GLOMERULONEFRI TI S
GLUVOA( GUBI TAK SLUHA)
GLJIVINA OBOLJENJA KOE
GOJ AZNOST (L1POMATOZA)
GORUI CA
GREVI
GREVI U BUBREZI MA
GREVI U CREVI MA 165
GREVI U JETRI 166
GRIP 167
GROZNI CA 168
GUBITAK APETITA 169
GUAVOST 170
HEMOROID1 171
HEPATITIS 175
HEPATITIS HRONINI 179
HERPES 186
HIPERTONINA BOLEST 188
HIPOTON1JA 191
HOLECISTITIS 192
INVAZIJA GLISTA 196
IIJAS 199
KAMEN U BUBREZI MA (LITIJAZA] 200
KAMEN U UI 202
KAALJ 207
KATARAKTA 209
KIJAVICA(RINITIS) 210
KILA 212
KLI MAKS 213
KOL1TIS 215
KOLPITIS 218
KONJUKTI VI TI S 220
KOZMETI KI DEFEKTI KOE 221
KRATKO VI DOST 223
KRVARENJA 225
LARING1T1S 226
LIAJ 227
LUPUS 229
117
118
118
122
125
127
129
130
132
135
137
137
141
142
143
144
146
147
149
150
153
155
156
. 157
. 159
. 159
. 160
. 162
. 163
. 164
MALARIJA
2 3 1
MAMUZE NA PETI 232
MASNO TKI VO (LIPOM) 235
MASTOPATIJA 236
METEORI ZAM 238
MITHSLRI 240
MUCANJ E 242
NAPRSLI NE NA NOGAMA 244
NEFRI TI S 245
NEKONTROLI SANO MOKRENJ E
( ENUREZA) 247
NEPLODNOST 249
NEPRIJATAN ZADAH IZ USTA 251
NESANI CA 252
NEURODERMI TI S 256
OPADANJE KOSE 257
OPEKOTI NE 258
OSPE 259
OSTEOHONDROZA 261
OSTEOPOROZA 264
PARALIZE. PAREZE 265
PARAPROCTITIS 266
PARODONTOZA 268
PIELONEFRIT1S 269
PLEUR1TIS 270
PNEUMONI J A (UPALA PLUA) 272
PODAGRA (KOSTOBOLJ A) 276
POLI ARTRITIS 277
POLIPI 278
POREMEAJ MENSTRUALNOG
CIKLUSA 281
PREHLADA 283
PROLIV 285
PROSTATITIS 286
PSORIJAZA 287
RADIKUL1TIS 289
RAK 291
RANE 299
RANE OD LEANJA 300
REUMATIZAM 301
SI NDROM IIRON1NOG UMORA 303
SKLEROZA 305
SRANE MANE 310
STENOKARD1 JA ( ANGINA PEKTORIS) 312
STOMATITIS 313
SVRAB 314
UGA 316
TONZILITIS 317
TRAHOMA 318
TROMBOFLEBI TI S 320
TUBERKULOZA 322
UJEDI 324
UMOR NOGU 324
UPALA DESNI 325
UPALA JAJNIKA 326
UPALA MODANE OPNE ILI
KI MENE MODI NE 327
UPALA VAGINE (KOLPITIS.
VAGINITIS) 328
VAGINALNE INFEKCIJE 329
VARI KONO PROIRENJE VENA 331
VITILIGO 335
VRTOGLAVICA 336
ZATVOR 337
ZNOJENJE 346
ZUBOBOLJA 348
ULJEVI 352
UTICA 352
PREGLED LEKOVITOG BILJA 362
OD RUSKOG IZDAVAA
Za ljude koji ele da due godi na sauvaju zdravlje
i da ive dugoveno, kao i da se osl obode raznih oboljenja,
namenj enaj e serija knjiga uveni h autora, lekara, narodni h
lekara, lekara-fitoterapeuta o leenju vie od 200 najras-
pr o s t r a nj enijih obolj e nj a.
uveni autor knjiga o samoozdravlj enj u G. P. Mal a-
hov predl ae, proverene kroz njegovu viegodinju praksu,
recepte leenja urinom, ienj em organizma, lekovitim
travama i daje preporuke za leenje razmatrani h oboljenja.
Ve vam je poznato kakve mere za izleenje postoj e
i kako da ih pravilno primenjujete.
U knjizi je korieno iskustvo italaca u leenju raz-
nih oboljenja. Unikatnost se sastoji u tome, to se, s j edne
strane, u njoj daju najraznovrsniji metodi leenja, a sa druge
strane - sadre se preporuke samog autora, koje e vam
pomoi da izbegnete greke, da ne ustuknete pred pote-
koama.
Metodi ienja organi zma koji su predloeni upore -
do s receptima leenja lekovitim travama, sa karakteristika-
ma individualnih osobina i biolokih ri tmova oveka, poma-
u svakom oveku da izvri korekciju vlastitog programa
samoleenj a i da postigne najbolji efekat leenja.
Preparati od lekovitih biljaka dokazali su svoju pred-
nost u odnosu na hemijske lekove: pri njihovoj upotrebi u
oveji organizam dospeva itav kompl eks njemu bliskih
(srodnih) bioloki aktivnih materija.
ajevi, odvari, ekstrakti, ulja i masti od biljnih siro-
vina deluju na organizam blae, bolje ih podnose bolesnici,
znatno rede izazivaju sporedne alergijske reakcije. U pos-
lednje vreme lekoviti preparati od biljaka sve vie se prime-
njuju u kompl eksnom leenju bolesnika. Najefikasnija he-
mijska sredstva, leei j edan organ, unitavaju druge orga-
ne i, kao posledica. - organizam u eelini. Preparati biljnog
porekla, sade jstvuj ui u ogranienom obi mu sa elijama or-
ganizma i normalizujui njegovu delatnost. ne nanose tetu
organizmu.
Svi recepti, koji su prezentirani u knjizi, proraunati
su za odraslog oveka. Zbog toga deci do tri godine starosti
dozu treba smanjiti od 3 do 5 puta, deci od tri do sedam
godina - 2-3 puta, deci od sedam do etrnaest godina -
1.5-2 puta.
Po pravilu, ovek esto poinje da obraa panju
na svoje lino oseanje (zdravstveno stanje) tek posle toga,
kada mu se pojave prvi simptomi oboljenja.
U traenju puta ka ozdravljenju ljudi poinju da se
lece sami, i esto prema linom miljenju koriste recepte
narodne medicine, zaboravljajui pri lom. da na prvi pogled
bezopasna sredstva, mogu biti ne samo korisna, ve i tetna
po organizam. Da se to ne bi desilo, potrebno je znati tanu
dijagnozu oboljenja. Pre nego pristupite leenju u domai m
uslovima. konsultujte se sa lekarom, koji e vam postaviti
tanu dijagnozu i tek posle toga ponite da sainjavate vla-
stiti program samoizleenja. koristei se preporukama i re-
ceptima uvenog autora.
Lekovite sile ovejeg organizma zaista su neiscrp-
ne, ubeen je autor. One e vam omogui l i da pobedite
bolest, da ozdravite, pomoi e vam da ponete novi ivot,
pun radosti i veselja. Odlino ete izgledati i uvek ete bili u
formi. Moete da se ponovo rodite! el i mo vam zdravlja!
UVOD
U toj knjizi uoptio sam moje iskustvo steeno le-
enjem najrasprostranjenijih oboljenja, raunajui na lo,
da ono moe biti korisno i vama, mojim dragim itaocima.
Neki recepti su preuzeti iz vaih pisama, u kojima sa mnom
delile radost izleenja i lugu poraza (neuspeha). Nadam se
da e vam recepti i preporuke navedene u knjizi pomoi u
sanioizleenju.
PRAKTINE PREPORUKE ZA
PRIMENU LEKOVITIH
TERAPIJA
Pristupajui samoleenju, treba uzeli u obzir svoj uz-
rast, individualnu konstituciju, bioloke ritmove organi zma
i godinje doba. Praksa pokazuj e, da se uspeh samoizleenj a
u prvom redu sastoji u potpunom i sistematskom ienju
organizma, io ini glavne komponente dobrog zdravlja
- pravilno razmiljanje, psihiko spokojslvo, normal an
dnevni raspored, dovoljna motorna aktivnost, ishrana mo-
nolitnim produkti ma pravilnim redosl edom i opti mal ni m
kombinovanj em, odsustvo glupih navika, umerene terapije
elienja organizma. Pre svega:
1. Odredite kojem konslilucionom tipu pripadate.
2. Uzmi te u obzir svoj uzrast.
3. Usaglasite sve mere leenja sa bioritmol okim fa-
ktorima i osobenosti ma godinjeg doba.
4. Precizirajle. koji su organi aktivni za vreme vaeg
leenja, a koji su slabi.
5. Imajte u vidu porodinu mi krokl i mu, meusobne
odnose sa najbliima. Od toga, lakoe. zavisi kvalitet proce-
sa samoizleenj a.
Tek posle takvog testiranja" moe se pristupili pla-
niranju, a zati m realizaciji samoizleenja. Ukol iko to ne
uradite ili se prema nabroj anim preporukama l akomisl eno
odnosite, tada moete naneti tetu svom zdravlju.
Pravilno izaberite vreme leenja:
Najbolje vreme za leenje bilo kojeg organa je
vreme njegove najvee aktivnosti u toku godine. Na primer,
najbolje je istili j etru u vreme njene 72-dnevne aktivnosti
tokom godine.
S ciljem profilakse odravajte svoje slabe organe
u vremenu njihove najslabije aktivnosti. Na primer, srce po-
dravajte zimi; bubrege - leti; jetru - uj esen; plua - u pro-
lee.
istite i obnavljajte organe u vreme njihove naj-
vee aktivnosti. Za j etru je to prolee; za srce - leto; za
bubrege - zi ma; za plua - j esen; za eludac - vreme izmeu
godinjih doba (prelaska iz j ednog u drugo godinje doba).
Ni kada ne stimuliite po prirodi j ake organe, j er e
po zakonu antagoni zma oni j o vie guiti suprotne slabe or-
gane. Na primer, stimulacija bubrega zimi j o vie gui srce
i, obrnuto, stimulacija srca leti j o vie gui, u to vreme.
slabe bubrege. To se odnosi i na jetru i plua.
Radi sprovodenj a nekih zdravstvenih preporuka i
terapija trebae vam lunarni kalendar (informaciju o fazama
Meseca moete nai u bilo kom kalendaru).
Prva faza lunarnog meseca poinje sa mladim rnese-
com i zavrava se prvom etvrtinom. U loj fazi organizam
se stee (gri) i tada se moe najbolje fiziki opteretiti.
Druga faza lunarnog meseca poinje sa prvom etvr-
tinom do punog meseca. U toj fazi organizam se iri i tada
je najbolje sprovoditi terapije ienja, vezane za ienje
organizma, posebno jetre.
Trea faza lunarnog meseca poinje od punog mese-
ca i zavrava se sa treom etvrtinom. U toj fazi organizam
se stee (gri) i moe se najbolje fiziki opteretiti.
etvrta faza lunarnog meseca poinje sa treom
etvrtinom i zavrava se u etvrtoj etvrtini. U toj fazi orga-
nizam se iri i tada je najbolje primenjivati terapiju ienja
debelog creva.
Tokom etiri faze postepeno se aktiviraju odgovara-
jui organi ovej eg organizma. Zbog loga to svaka faza
traje u proeku 7,5 dana, ona se obino deli na tri j ednaka
vremenska dela (priblino po 2,3 - 2,5 dana), za vreme
kojih je aklivan odgovarajui ,,deo*' organizma.
Prva faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis-
tema:
U prvoj treini aktivni su: mozak, lice, gornja eljust
i oi.
U drugoj treini aktivni su: eustahijeva truba, donja
eljust, grlo, vrat i vratni prljenovi.
U poslednjoj treini aktivni su: ramena, ruke (do
lakata), plua i nervni sistem.
Druga faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis-
tema:
U prvoj treini aktivni su: grudi, deo lela iznad ut-
robe (trbuha) i lakatni zglobovi.
U drugoj treini aktivni su: srce, grudni deo kime,
una kesa i j etra.
Uposlednjoj treini aktivni su: eludac, tanko i de-
belo crevo i organi trbune duplje.
Trea laza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis-
tema:
U prvoj treini aktivni su: bubrezi i deo oko krsta
(slabina).
U drugoj treini aktivni su: polne lezde. mokrana
beika i pravo crevo.
U poslednjoj treini aktivni su: trtini zglobovi, zad-
njica i butne kosti.
etvrta faza - vreme aktivnosti sledeih organa i sis-
tema:
U prvoj treini aktivni su: kotani sistem, kolena i
koa.
U drugoj treini aktivni su: lanci nogu, zapea
ruku.
U poslednjoj treini aktivni su: stopala nogu. peri-
staltika creva i lenosti u telu.
Za vreme aktivnosti organa mogu se namenski spro-
voditi mere leenja, ozdravljenja i jaanja organi zma.
Dnevna aktivnost organa i funkcije organizma
vezane za nju:
Jetra 1-3 sala
Plua 3-5 sati
Debel o crevo 5-7 sati
el udac 7-9 sali
Pankreas (guteraa) 911 sali
Srce 11-13 sati
Tanko crevo 13-15 sati
Mokrana beika 15-17 sali
Bubrezi 17-19 sati
Perikard 19-21 sat
Tri grejaa" 21-23 sata
una kesa 23-1 sat
Pojam tri grejaa" oznaava funkciju metabol i zma
U elijama ovejeg organizma. (U elijama organizma do-
lazi do asimilacije hranljivih materija, koje su upotreblja-
vane i prevarene u el udano-crevnom traktu.)
Dnevni bioritmovi oveka. Vano je znali, da se
maksi mum i mi ni mum aktivnosti raznih biolokih procesa
vremenski ne poklapa. Tako se. na primer, maksi mal ne vred-
hosti temperature tela i krvnog pritiska uoavaju u 18 sali.
lelesne teine - u 20 sali, trenutne zapremi ne disanja - u
13 sati, leukocita u krvi - u 23 sata. Treba obratiti panju
na karakter periodinih (povremeni h) promena temperature
tela, poto od njih, kao i od ritma disanja zavisi nivo razmene
materija. Utvreno j e. da smanjenje temperature tela moe
da izazove prestrojavanje fiziolokih ritmova i sami m tim da
povea ivotni vek. Pri poveanju temperature tela (na pri-
mer, kod oboljenja od gripa) bioloki sati oveka, obrnuto,
poinju da teku bre.
Radna sposobnost organa krvotoka u razliito vreme
dana takode je razliita. Dva puta dnevno ona se naglo sma-
njuje: oko 13 i oko 21 sat. U to vreme nije poelj no pod-
vrgavati se veim fizikim naprezanjima, dejslvu visokih
temperatura i nedostatku kiseonika.
Aktivnost organa za stvaranje krvi rasporeena je
prema sl edeem: kotana sr - u ranim j utarnj im satima,
slezina i limfni vorovi oko 17-20 sati. U ranim j utarnj im
salima u krvotok dospeva najvea koliina mladih eritrocita.
Maksi mum hemogl obina u krvi uoava se od 11 do 13 sati,
a mi ni mum - od 16 do 18 sati. Maksi mum eera u krvi
uoava se od 9 do 10 sati ujutro, a mi ni mum - uvee i preko
noi.
Karakteristian je dnevni bioritam i za organe pro-
bave, l ako se u jetri naizmenino stvaraju u i glikogen.
U prvoj polovini dana stvara se maksi mal na koliina ui i
sami m tim se obezbeduju optimalni uslovi za probavu hrane
(na primer, masti). U drugoj polovini dana j etra nagomil ava
glikogen i vodu. Pri tom se njene elije zapreminski povea-
vaju skoro tri puta.
U jutarnjim satima pojaava se peristaltika ereva i
motorna funkcija eluca. ienjem creva u organi zmu se
stvara deficit kuhinjske soli i vode. U to vreme stvara se e-
ludani sok najmanje kiselosti.
Uvee je najizraenija funkcija luenja bubrega.
Njen mi ni mum je u vremenskom razmaku izmeu 2 sata
noi i 5 asova ujutro.
Rukovodei se tim podaci ma, mogu se regulisati
vreme uzimanj a hrane, njena koliina i kvalitet. U stvari,
u prvoj polovini dana treba da prcovladava hrana bogata
bel anevi nama i masna hrana, a u drugoj - hrana bogata
ugljenim hidratima i mlena hrana.
Tokom dana ovek vie puta osea podizanje fizio-
loke aktivnosti. Danju su to periodi od 10 do 12 i od 16
do 18 sati, kada je organizam maksi mal no otporan na kise-
oniko gladovanje. To vreme je najpovoljnije za fiziki rad
i donoenj e odluka.
Nou se fizioloke aktivnosti podiu od ponoi do
1 sat posle ponoi. To vreme esto koriste intelektualci za
stvaralaki rad.
Maksi mum fizioloke aktivnosti je od 5 do 6 sati
ujutro.
Poznavajui bioloke ritmove organizma, dnevne
i mesene aktivnosti organa i sistema, moe se pristupali
leenju. Bez obzira na to, da ne bi pravili greke pri izboru
i da bi pravilno primenili metode leenja treba da odredite
svoju individualnu konstituciju. U pojmu ivotnih prin-
cipa termin zdravlje oveka" oznaava, da su sva tri
ivotna principa vetru, ui i sluzi meusobno uravnoteena
i dovoljno snana.
ivotni princip vetra. Odgovara za cirkulaciju u
organizmu. Ovaj poj am obuhvata itav kompl eks pokreta:
kretanje vazduha za vreme udisaja i izdisaja, brzina
misaonih procesa, kretanje krvi. limfe i drugih tenosti,
brzina odvijanja hemijskih reakcija u elijama i biolokih
procesa uopte, odstranjivanje ekskrementa, mokrae, slina
itd. Zbog toga to se ivotni princip vetra sastoji iz primar-
nih el emenata - prostora i vazduha, koji nemaju nikakve
tvrde niti tene supslance, ali poseduju osobine (kvalitete)
suvoe i hladnoe, viak tog principa ima isuujue i ras-
hlaujue dejslvo na organizam. Oslonac (osnovni poloaj)
log ivotnog principa je donji deo tela: od pupka do slopala
nogu (ugl avnom pravo crevo).
Ukol i ko j e veiar u normali - nae razmiljanje j e
dobro (jasno), i mamo mnogo energije, ereva l unkei oni u
dobro, sve cirkulacije u organi zmu su u harmoniji.
Simptomi poveanju ivotnog principa vatra su sle-
deei:
1. Mokraa prozrana, kao voda, j ako se peni (pe-
nua), posle stajanja ostaje isla;
2. Jezik suv, crven, hrapav, u ustima opor stran ukus:
3. Kaalj sa mut ni m ispljuvkom (l aj mom), zatvo-
ri;
4. Komplikacij e vetrovitih poremeaj a uoavaju se
leti, a u toku dana - poetkom veernjeg sumraka i pri svi-
tanju;
5. U slabinama, sakrumu (krstima) i zgl obni m udub-
ljenjima (j amama), a takode i u mnogi m drugi m zgl obovi ma
osea se bol, kao od udaraca (batina);
6. Mravljenje, suvoa koe. jaki. otri bolovi na
zatiljku, u grudima i u vilicama;
7. Javlja se elja za kretanjem, disanje konfuzno
(nej asno), svest iritirana (razdraljiva);
8. Gl ava se koi (trne) i javlja se vrtoglavica, um u
uima, nesanica, drhtavica i protezanje.
ivotni princip ui. Odgovara za odravanj e tem-
perature tela i odvijanje svih fiziolokih reakcija: probava
hrane, razmena materija, imunitet itd. To j e apstraktna
(zamilj ena) toplola, odvojena od materij alnog tela. To je
vatra organi zma.
u se sastoji iz primarnih el emenata - vatre i
vode, pa zbog toga predstavlja vruu i vlanu tvorevinu sa
preovladavanj em vruih svojstava nad vodenim. Pri preko-
mernom poveanju tog ivotnog principa u organi zmu se
nagomil ava vrelina, podie se temperatura tela, remeti se
probava hrane. Oslonac ui je srednji deo tela od dija-
fragme do pupka.
Simptomi prekomernogpoveanja ivotnog principa
ui su slcdei:
1. Mokraa crveno-uta, sa j aki m mi ri som i parom;
2. Jezik sa debel om nasl agom, u ustima kiseo strani
ukus;
3. Ispljuvak (lajm) crveno-ut, prilino slan; ed;
4. Komplikacij a unih poremeaj a uoava se u
j esen, a u toku dana - u podne i u pono;
5. Glavobolja, telo gori, suvoa u nozdrvama;
6. U oi ma uto-crveni oblai, iznenadni grevi;
7. Nou nesanica, a danju je nemogue zaspati;
8. Znojenje, zadah od tela.
ivotni princip sluzi. Odgovara za materijalni
deo tela, to j est za adheziju (spajanje) mol ekul a i nj ihovo
oblikovanje. Pri lome ovaj princip funkcionie na nivou
molekule, elije, organa i tela u celini. To je oslonac orga-
nizma.
Sluz se sastoji iz primarnih el emenata - zemlje i
vode, pa zbog toga predstavlja hladnu i sluznu tvore-
vinu. Kod prekomernog poveanj a tog ivotnog pri nci pa u
organi zmu se nagomil ava hl adna sluz, koja se u prvom redu
skuplja u gornjem delu t e l a - od temena do dijafragme. Zato
se ta mesla smatraju osloncem ivotnog principa sluzi
Simptomi prekomernog poveanja ivotnog principa
sluzi su sledei:
1. Mokraa bela, sa neznatnom parom i zadahom
(mi ri som);
2. Jezik i desni su beli, u ustima bljutav (neslan)
stran ukus;
3. Sline i lajm u grudima i glavi, potitenost, tegobe
u telu;
4. Kompl i kovanj e sluznih poremeaj a uoava se
u prolee (uopte za vreme vlanog, hl adnog vremena), u
toku dana - uvee ili ujutro;
5. Oni kapci oteeni, oi beliaste:
6. Apetit je naruen, probava hrane oslabljena;
7. Nema toplote, telo otie, pojavljuju se bubuljice
na koi;
8. Bol ovi u bubrezima i karlici, zglobovi slabo pok-
retni, svrab koe;
9. Slabo pamenj e, sanjivost. slabost (mal aksal ost).
U zavisnosti od toga, koji od ivotnih principa preo-
vladava u oveku, formira se njegova konstitucija.
KONSTITUCIJA VETRA
Takvi ljudi (slika 1A) su posrbljeni, suvonjavi, bledi,
priljivi, slabo podnose hladnou, pri njihovom kretanju uje se
prasak zglobova.
Oni su siromani, nedugoveni, telom mali, vole pesme,
smeh, borbu, pucnjavu, daju prednost slatkom, kiselom, vruem,
po navikama su slini supovima, jastrebovima i lisicama.
CZud-i
Ljudi sa vrlo izraenom konstitucijom ovog lipa
obi no su fiziki slabo razvijeni. Imaju spljoten grudni
ko, ispod koe se dobro uoavaju vene i tetive (ile). Oni
su crnopurasti (mrke boje koe), njihova koa je hl adna, gru-
ba, suva i ispucala. Na telu imaju nekoliko ml adea t amne
boje.
Rastom su ili suvie niski ili visoki, nene su telesne
konstrukcije, i dobro im se istiu zglobovi i kosti zbog
slabo razvijenih miia. Nj i hova kosa j e retka, kovrdava,
trepavice su tanke (fine), oi su bezstrasne. Oi mogu biti
upale, mal e, suve, sa mut ni m i suvim spoljanjim i unutra-
njim opnama (koi cama). Nokti su grubi i lomljivi (krhki).
Vrh nosa je izvijen i zadignut.
Fizioloki procesi se odvijaju brzo. Cesto se javljaju
probl emi sa probavom hrane. Vrlo teko se popravljaju
(debljaju). Oboavaj u slatko, kiselo i slano, vole vrue
napitke i alkohol. Stvaranje mokrae je nedovolj no, stolica
je suva, oteana i u maloj koliini. Skloni su znojenju
(naroito leti) vie. nego drugi tipovi konstitucija. San im
j e brz, povran i zahteva manj e vremena nego kod drugih.
Ruke i noge su im esto hl adne.
Svojstveni su im entuzij azam i ivost, opreznost i
smirenost. Oni hodaju i govore brzo, ali se brzo umaraj u.
Psiholoki, oni se karakteriu brzim shvatanj em
(percipiranj em), ali slabim pamenj em. Tako, moment al no
shvativi neto, oni to mogu brzo zaboraviti. Imaju malu
snagu volje sa sklonou ka psihikoj neuravnoteenosti ,
mal odunosti, strpljivosti i smelosti.
A B C
Slika 1.- Osnovne konstitucije ljudi:
A - konstitucija vetra; B - konstitucija ui;
C - konstitucija sluzi.
Trude se da brzo zarade novac i isto tako brzo ga tro-
e. Vole da se bave onim vrstama sporta u kojima se zahteva
brzina sa nai zmeni ni m odmaranj em.
KONSTITUCIJA UI
Ljudi konstitucije ui (slika IB) imaju predispozicije
(skloni su) za e i glad; kosa i tela kod njih su ukaste boje,
izotrenog su unio. oholi. Znoje se i zaudaraju na znoj.
Bogatstvo i telo su im proseni. Skloni su slatkom, gor-
kom, oporom, prohladnom. Po navikama su slini tigrovima, maj-
munima i jakasima (demonima).
ud-i
Ti ljudi su srednjeg rasta, vitki, elegantni. Njihov
grudni ko j e iri nego kod ljudi konstitucije vetra. Kod
njih su manje izraene vene i tetive. Prema nekim podaci ma
imaju mnogo mladea i pega, plaviastih ili braonkasto-
crvenih po boji. Miii su im srednje razvijeni, zbog ega je
njihov kostur manje izraen u poredenju sa ljudima vetra.
Boja lica im moe bili ukasta, crvenkasta, sa nijan-
som boje meda, a moe biti i svetla. Koa im je meka, topla
i prijatna pri dodiru. Kosa je tanka (fina), svilenkasta, rida
ili braonkasta, sa tendencijom da rano sedi i opada. Nj ihove
oi mogu biti sive, zelene ili meeno-braonkaste; pogled
im je otar, prodoran, a one j abui ce umereno isturene.
Konjuktiva (venjaa) ovih ljudi je vlana, crvenkasta, a
nokti meki; oblik nosa zaotren, vrh nosa sa tendencij om da
pocrveni.
Fizioloki procesi u organizmu odvijaju se bolje
nego kod lica sa konstitucijom vetra. Razmena materija je
ugl avnom aktivna, creva dobra, to se ispoljava kroz odli-
an apetit. Lica sa ovom konstitucij om su sklona uzimanj u
vee koliine hrane i napitaka. Vole hranu slatkog, gorkog
i oporog ukusa, u prohladnom stanju, a takodc hladne
napitke. San im je srednje duine i normal an. Oni stvaraju
veliku koliinu mokrae i ekskrementa (ugl avnom ute
boje i tenog). Skloni su znojenju. Temperatura tela im je
malo poviena (u smislu kone pokrivke), ruke i noge su im
obino tople (ak i pri j akom mrazu). Ne podnose mnogo
sunevu svetlost. ne vole vruinu (kupanje u parnom kupa-
tilu) i izbegavaju teak rad.
Ljudi sa navedenom konstitucijom su asloljubivi,
inteligentni, otroumni, skloni su da budu dobri govornici.
Svoju emocionalnost ispoljavaju burno, naroito emocije
gncva, mrnje i zlobe (po navi kama su slini tigrovima,
maj muni ma i demonima"' ).
Oni vole da demonstriraju svoj materij alni procvat,
iako ne raspolau velikim bogatstvom. Vole da se bave oni m
vrstama sporta u kojima se ispoljavaju individualne osobine
linosti (lepota tela, osobine volje, mi saone sposobnosti,
kultura): boks, auto trke, tenis, umel ni ko klizanje, ah.
KONSTITUCIJA SLUZI
Kod ljudi konstitucije sluzi (slika 1C) tela je prohladno,
zglobovi i kosti se ne istiu, oni .su mesnati i beti. Po obliku su
okrugli. Glad, e, patnje podnose lako.
Tela su kod njih krupna, ive dugo, bogato, imaju vrst
san. Imaju iroku duu, po prirodi imaju dobru narav. Slini su
po navikama lavovima i bivo/ima.
Czud-i
Telo kod ljudi ove konstitucije je dobro razvijeno.
Grudni ko im je irok, vene i tetive se ne vide, muskul atura
je dobro razvijena, kosti se ne ispoljavaju. Skloni su deb-
ljanju.
Njihova lica su vesela, ivahna i svella, koa meka.
blistava, masna (moe biti hladna i bleda). Kosa je gusta,
meka, tamne boje. Oi su im plave ili braon, beonjae vrlo
velike, bele i privlane, a konjukliva (venjaa) bez tenden-
cija za crvenilom.
Fizioloki procesi u organizmu ovih ljudi se odvi-
jaju usporeno, apetit je umeren. Oni vole hranu ljutog,
gorkog i oporog ukusa (nemaju nita protiv da popiju al-
kohol i popue). Stolica im je meka, blede boje, evakua-
ci ja se odvija polako. Znojenje je kod njih umoreno, san
zdrav i drugotrajan. Ruke su na dodir prohladne i vl ane.
Oni imaju veliku ivotnu sposobnost, raspolau dobrom
samokontrol om. Vole terapije vezane za toplotu: parna
kupatila, masae. Prema mnogi m liavanjima. nestaicama
(ivotnim, u ishrani) i tekom radu odnose se suzdranije,
nego prethodni tipovi. Obi no su zdravi, sreni i mi ro-
ljubivi.
Psiholoki su skloni strpljenju, spokojnosti, pratanju
i ljubavi. Ali umeju da budu lakomi (gramzivi), privreni
sopslvenom posedu. Nj ihovo shvatanje je sporije nego kod
prethodnih tipova konstitucija, ali zato kada j ednom neto
shvate, oni to pamte celog ivota.
Umej u da zarauju pare i da ih razumno troe. Kao
rezultat toga, uspevaju da se obogate.
Fizikom kulturom i sportom slabo se bave, vie
vole da posmatraj u sa sirane.
MEOVIT1 TIPOVI KONSTITUCIJA
1. uni + sluzni lip. Ti ljudi objedinjuju u sebi
sve prednosti i nedostatke ovih tipova. Visoki su rastom,
prekrasne telesne konstrukcije. Upravo takva kombinacij a
omoguava da se dugotrajnim radom zadovolji svoja sujeta
(oholost).
2.uni+ vetroviti tip. Ugl avnom su to ljudi srednjeg
rasla (ogromna veina stanovnitva), lako se oduevljavaju,
ali dalje od svoje etvrti ili graa oni ne ele nita da znaju.
Zadovoljavaju se malim i trenutnim stvarima.
3. Vetroviti + sluiti tip. Po pravilu, to su j ake li-
nosti, na promenu situacije reaguju brzo, nepokoleblj ivo,
sprovode svoju liniju, dre situaciju u svojim rukama.
4. Uravnoteeni tip. Drevni mudraci su ga smatrali
najboljim, poto su kod njega ivotni principi vetra. ui i
sluzi priblino isti. To su, po pravilu, dugoveni ljudi, koji
intuitivno oseaju Prirodu, Kosmos, vole harmonij u u sve-
mu i ne zapadaju ni u kakve krajnosti. Mnogi duhovni uite-
lji oveanstva pripadali su tom tipu konstitucije.
Kako istiti organizam. Svako leenje treba poeti
od ienja organizma. Ponekad j e dovolj no samo oistiti
organizam da bi ovek ozdravio.
Organi zam treba poeti istiti od debel og creva.
IENJE DEBELOG CREVA
Od davni na klistiri se smatraju najefikasnijim i naj -
prislupanijim sredstvom za ienje ne samo debel og cre-
va, ve i celog organizma. Oni pomau oveku da se izbavi
od 80 posto oboljenja, pa zbog toga ne polcenjujte taj j edno-
stavan (prost) i efikasan nain obnavljanja zdravlja.
Klistiri za proiavanje stimuliu debel o crevo da
se prazni. Oni se rade sa gumeni m krukama (irigatorima)
zapremi ne 50-100 grama. Priprema tenosti za klistiranje:
u 50-100 grama tople vode rastvoriti j ednu kafenu kaiicu
kuhinjske soli, ili ulja. ili sapuna. Za klistiranje se moe ko-
ristili i sve ili ukuvan urin.
U sluaju upornih zatvora rade se klistiri samo sa
uljem. Radi toga zagrejati 50-200 mililitara biljnog ulja
(sLincokretovog, masl inovog, sezamovog, l anenog, konop-
ljanog itd.) do temperature tela i pomou gumene kruke
uneti u debelo crevo.
Lekoviti klistiri lece ne samo sluzokou debel og
creva, ve i, upijajui se u krv, podstiu ozdravljenje cel og
organi zma. Radi dobijanja lekovitih sastava u toplu vodu
dodaju se razne materije, odvari od trava.
U tom sluaju najbolje je koristiti lekovile klistire
sa mal om zapremi nom tenosti - od 50 do 200 grama. Klis-
tiranje se obi no vri uvee.
Na primer, ekstrakt kamilice spreava stvaranje ga-
sova u debel om crevu i ispoljava blago koagul aci ono dej -
slvo na sl uzokou. Kamilica se ukuvavapo proraunu: supe-
na kaika cvetova kamilice na 200 grama vode od ega se
4-6 aa ekstrakta koristi zaj edno klistiranje.
Kod hroni nog kolitisa primenjuje se rastvor per-
mangana (voda treba da bude bledo roze boje).
Za izbacivanje polipa i parazita primenjuju se klistiri
sa ukuvani m urinom do j edne treine ili j edne etvrtine prvo-
bitne zapremi ne. Kod baklerijsko-sluzne patologije najbolje
je primenjivali ivu vodu" (vodu sa alkalnim svoj stvima).
Kako pravilno primeniti klistir za ienje
Potrebno vam je lone Esmarha i gumena kruka (iri-
gator) zapremine najmanje 100 grama. Klistiranje je poeljno
vriti posle pranjenja debelog creva ujutro ili uvee.
Nalili 1-1,5 litar urina u lone Bsmarha (termo*
for), obesili na visinu najmanje 1,5 metar iznad poda. Na
lone privrstiti gumeno crevo. iji sl obodan kraj namazati
uljem ili vazel inom. Gumeno crevo presaviti da voda ne bi
isticala (ukoliko imate slavinicu. zatvoriti j e). Zauzeti pozu
na kulenima i laklovima (karlica mora bili iznad ramena),
uvui gumeno crevo u debelo crevo na dubi nu 10-25 cen-
timetara, otpustiti crevo (odvrnuti slavinicu) i postepeno
putati tenost u debelo crevo.
Posle toga treba lei na leda i mal o podii karlicu.
Korisno je napraviti stoj na rameni ma ili zabaciti noge iza
glave. U takvom poloaju ostati 30-60 sekundi. Zati m mi rno
odleati na leima ili desnom boku 5-15 mi nuta, ukol iko ne
budete imali j aki h potreba za nudom. i m se pojavi nuda
idite u toalet.
Mikroklistiri
Kod energetskog razbalansiranja organi zma (dehid-
riranost. suvoa i smanjivanje toplotnih sposobnosti) prime-
njuju se klistiri sa ml ekom i uljem.
Sastav za mikroklistiranje se u topl om stanju, pomo-
u gumene kruke, uliva u debelo crevo (terapiju je prepo-
ruljivo primenjivati na zalasku sunca). Zat i m treba mal o
odleati. Po pravilu, organizam sam dri u sebi taj sastav
onoliko vremena, koliko mu j e potrebno. Rezultat terapije
je da se asimiluje i neutralise supstanca suvoe i hl adnoe,
koja je izazvala navedene poremeaje. Suvoa i vrstoa
(tvrdoa) neutralist! se vlagom mleka i smekavaj u uljem,
a hl adnoa - topl otom, koja se sadri u mleku i dodatno
javlja pri nj egovom kvarenju. Po pravilu, posle 2-3 takva
mikroklistira stolica postaje meka, laka i popri ma oblik
kobasice. Osim toga, prirodno se normalizuje mikroflora
creva.
Prvi sastav, ml eko - 100 grama, pretopljeni masl ac
- 20 grama. Sastav se koristi protiv zatvora, ovjeg ekskre-
menta. stvaranja gasova, suenja i dehidracije organizma.
Drugi sastav: osnova, kao kod prvog (ml eko i
pretopljeni maslac), kojoj se dodaje prslovet dumbi ra ili
bibera. odnosno mlevene crvene paprike. Taj sastav do-
punski neutralise sluz u organizmu i poveava topl otne
sposobnosti organizma, pa se zato moe preporuiti gojaz-
nim, flegmatinim ljudima.
Trei sastav: osnova, kao kod prvog, dodati pola
kafene kaiice (5-10 grama) kuhinjske soli. To poj aava
dejslvo prvog sastava.
etvrti sastav: osnova, kao kod prvog, dodati pola ili
jednu supenu kaiku zasienog odvara pelina ili pola kafene
kaiice isitnjenog belog luka. To pomae kod poremeaj a
u ui.
Isprobajte sve varijante i odaberite najpovoljniju za
vas.
IENJE JETRE
ienje jetre pomou trava
Osi m maslinovog ulja i l i munovog soka za ienje
j etre primenjuju se prako vi na bazi trava.
Prvi dan (dan uoi leenja): do 21 sat pripremiti pra-
ak od semena sledeih komponenata u j ednaki m del ovi ma
(po j ednu ka lenu kaiicu): mirodija, mora, korijanar.
kim i anis. Semena sipati u mlin za kal u i samleti u prah.
Ukoliko ne naete seme moraa, umesto njega uzmite
dve doze mirodije (mora ima jae ejslvo od mirodije).
Saml eveno seme sipajle u aicu.
Mirodija, mora, korijandar, ki m i anis su biljke
koje imaju izrazita svojstva vetra"". To znai da oni dodaju,
pobuuju u organizmu obrtno-oscilirajuu energiju. Upravo
je la energija potrebna da bi u postala tonijom i da bi se
primorala j etra i una kesa da vre snanije kontrakcije
- izbacuju u, a sa njom i neistoe.
Seme tih biljaka ima izraena fitoncidna svojstva
i snano deluje na patogene mikroorganizme, koji ive u
cl uano-crevnom traktu, jetri, unom mehuri i u samoj
ui.
Uzeti 5 kafenih kaiica listova sene (Cassia acu-
tifolia Delile). samleti u mlinu za katu i sipati u drugu a-
icu.
Uzeli 8 kafenih kaiica korenja revnik (Rheum
palmatum). samleti u mlinu za katu i sipali u treu aicu.
Koren revnika moe se zameniti sa 8 kafenih kaiica kru-
ine.
U svojim knjigama vie puta sam ukazi vao na to, da
je glavna tajna uspenog ienja jetre - snano prolerivanje
(proliv). Kod nekih ljudi, iz raznih razloga, nema dovoljno
energije za snano proterivanje. dok kod drugih energija ne
moe da se pravilno usmeri - nadole.
Primenjujui senu i revnik - biljna purgalivna sred-
stva, mi ne samo da slinui/ieino energiju, ve je i pravilno
usmeravamo nadole - prema izlazu. Rezultat zajednike
primene (ih biljnih sredstava je da stimuliemo potrebnu
energiju u organizmu, razraujemo u. ubijamo kolonije
mikroba, sve to otkidamo i snano izbacujemo iz organizma.
Praak iz tri aice dobro promeati, ponovo samleti
u ml inu za kalu. sipali u au i pokriti.
U 21 sat uzeli j ednu kafenu kaiicu praka i raz-
mutiti u 50 mi l i grama svee vode i odmah popiti. Zati m
popiti jo 50 miligrama svee vode.
Navedena koliina praka dovoljna je za tri oveka.
Ukol iko j etru isti j edan ovek, ostatak praka treba sau-
vati. Ukol iko imate zatvor, moete ga uzimati uvee po
j ednu kafenu kaiicu.
Drugi dan leenja. Ceo dan ne j esti. Ujutro posle
stolice primenili klislir za ienje sa 1-1,5 liter tople vode.
Zatim piti praak, po j ednu kafenu kaiicu na 50 mil igrama
svee vode, prema sledeoj emi: u 08.00, 10.30, 13.00
i 15.30 sati. U 17 sati popiti topli odvar (aj) od semena
trava, kojeg treba pripremiti ujutro:
Kora kr u i ne-j edna kafena kaiica. list eukaliptusa
- j edna kafena kaiica, cvetovi kamilice - j edna supena
kaika, smilje - jedna supena kaika. Tu smesu trava posle
uzimanja praka, tj. u 08.00 sati, preliti sa 400 mi l i grama
kljuale vode, kuvati na blagoj vatri 5 minuta, skinuti sa
vatre, umotati u debeli pekir i ostaviti da odstoji do 17 sati.
Posle proeediti i popiti.
Cvetovi kamilice i smilje su trave koje bl agotvorno
deluju na j etru i podstiu njenu funkciju. Kora kruine -
stimulie proliv i peristaltiku creva. List eukaliptusa, zahva-
ljujui svojim posebnim svojstvima, razreuje u, otvara
une kanale i ubrzava tok tenosti.
U 18 sati popili 120-150 mil igrama toplog mas-
linovog ulja i odmah zatim popiti sok od gejpfruta ili limuna
(koliko elite). Zati m na deo tela oko j etre privezati toplu
grejalicu (vrua se ne preporuuje) i lei na desni bok.
U 23 sala ponoviti sve to je uraeno u 18 sati
(masl inovo ulje 120-150 miligrama, sok i grejalica). Na
lome se zavrava terapija za taj dan. Leite da spavate.
Trei dan - oporavak. Ujutro, posle stolice, uraditi
klistir za ienje i ponoviti ga 2-3 puta svakog drugog
sata. Ukoliko je stolica spontana, tada posle svake stolice.
To podstiee bolje ienje i smanjuje intoksikaciju na raun
povratne asimilacije une ljake (neistoa).
Posle prvog klistiranja popiti 150-200 mi l i grama
soka od krompira (najbolje iz neoienog roze krompi ra)
i 30 minula odleali mirujui. (Sok od krompi ra piti ujutro
j o 67 dana.) Po elji moe se piti sok od argarepe ili
smesa soka od j abuke i soka od cvekle u odnosu 5: 1.
U 14 sati moete poeti da j edete, pridravajui se
sedmonevne ograniene dijele: kae, sokovi, krompi r pire.
kiselo-mleni produkti, supe od povra, biljno ulje i drugo.
Prvog dana oporavka moe se piti aj od trava sa
medom.
Tokom nedelje posle ienja j etre organi zam treba
odmoriti. Prekinuti sa svim terapijama. Probava hrane treba
sama da se normal i zuje.
Dvostruko ienje jetre
To ienje j etre vri se na isti nain kao i obi no
ienje, ali se ponavlja sledeeg dana. Na primer, danas
istile j etru pomou maslinovog ulja i l i munovog soka i
sledeeg dana ponavljate isto ienje.
Prvu terapiju ienja poeti uvee oko 19 sati. Radi
toga pomou grejalice dobro zagrejati j etru i produiti i dalje
grejati. Toga dana do 14-15 sati jesti lake salate i mal o kae
na vodi i pili svee isccdene sokove.
Sledeeg dana, ujutro, uraditi klistir za ienje (mo-
gu i dva), da bi se oistilo debelo crevo. itav dan piti sokove
u bilo kojim koliinama, ali samo svee pripremljene. Mogu
se jesti i salate od povra. Bilo koji drugi produkti, ak i
kae. nisu poeljni.
Tokom tog dana produiti zagrevanje j etre pomou
grejalice i u 19 sati ponovo piti masl i novo ulje i l i munov sok.
Sledeeg dana, ujutro, klistir za proiavanje i prelazak na
uobiajenu ishranu.
Da bi prekinuli suvie j ak proliv posle ienja j etre,
jedite riu i kuvani krompir. Opor ukus tih nami rni ca zaus-
tavlja proces proliva. Toga dana uzimajte to manje povra,
voa i sokova.
Efekat dvostrukog ienja j etre je mnogo bolji.
l deomotorno ienje jetre
Jetra se moe istiti pomou ideomotornih pokreta.
Najpovoljnije vreme za i deomol omo ienje j etre
je vreme njene maksi mal ne aktivnosti: od 23 do 3 sata (vre-
me aktivnosti une kese je od 23 do 1 sal, a j etre od 1 do 3
sata). Meuti m, dobar efekat ienja moe se postii i od
20 do 22 sata.
Uspeh idomotornog ienja j etre i une kese um-
nogom zavisi od prethodne pripreme, koja se sprovodi sva-
kodnevno tokom itavog perioda ienja (oko 2 nedelje).
U prethodnu pripremu spadaju: promena Ishrane
smanjivanjem belanevinasle i masne hrane i poveanj em
kol i i nepovra i voa u dnevnom obroku hrane; svakodnevno
zagrevanje gtejalicom (termoforom i slino) dela lola oko
j etre (oko 20-30 minuta) pred seansu i deomotornog ie-
nja; stiskanje stomaka posle zagrevanja grej alicom; svako-
dnevno uzimanj e smesa od trava za izbacivanje ui.
Samo ideomotorno ienje j etre odvija se ovako:
posle prethodne pripreme ukljuiti muziku, zauzeti udobnu
pozu i opustiti se. Koncenlrisati se na j etru i u svesti stvorili
j asnu sliku, koju nakal emi ti " na j etru.
Zamiljeni lik j etre treba da se skuplja i iri prema
laktu muzi ke. U poetku skupljanje i irenje ide u smeru
. . gore-dol e
, ,
i traje oko 8 minuta. Zatim krai odmor i produ-
iti sa skupljanjem-irenjem u smeru desno-l evo", lakode
8 minuta.
Zavrni deo i deomotornog ienja j etre i une kese
sastoji se u tome, da posle kraeg odmora (2-3 minuta) za-
miljate, oko 6 minuta, prilivni tal as" u j etri, koji u smeru
toka kroz une kanale izlazi iz. j etre i une kese. Na laj
nain, lo, to se sl resl o" bie bl agovremeno isprano u dva-
naestopal ano crevo i dalje napolje kroz debel o crevo.
Ideomotorno ienje j etre treba raditi dve nedelje,
svakoga dana po pola sata.
Za vreme terapije ienja mogu se javiti slabiji bo-
lovi u predelu j etre ili oseaj munine - to je prirodna reak-
cija organizma.
Tokom dvonedelj nog perioda ienja j etre u eks-
krementu se moe videti uno kamenj e zelene, tamnosive
i crne boje, kao i stara u koja podsea na mazut. Kada se
kamenje prestane pojavljivati u ekskremenl u, ekskremenl
poprimi svezu utu boju, to ukazuje da treba zavriti sa
ienjem.
Po zavretku dvonedelj nog ienja j etre, s ciljem
profilakse, treba je istiti svakog drugog, treeg ili etvrtog
dana po 20 minuta. To e odravati j etru u dobrom stanju.
ienje jetre leti
ienje j etre pomou masl i novog ulja i l i munovog
soka je grubo" ienje - iste se samo uni kanali i
una kesa od vrstih (kompaktnih) tvorevina. Jetru j e
poeljno oistiti i na elijskom nivou. Najbolje sredstvo za
lo je gladovanje, ali se to moe uradili i pomou biljaka
i njihovih sokova. Leto je upravo najpovoljnije vreme za
takvo ienje.
Salate i sok od masl aka sa l ucerkom su dobri anti-
oksidanti i obnavljai tkiva j etre. To je odlino sredstvo za
ienje i leenje hepatitisa i kamenja u ui. Kamil ica i
grozninica (Scutellaria galericulata) nezamenjivi su kod
trovanja al kohol om i lekovima. Takode je korisno lie od
maline, nana, lie od umske j agode, kovrdavi kiseljak
(Rumex crispus), hajduka trava, alfija, blagovanj (Hvsso-
pus officinalis), rumarin, iris, delelina, poljski 1 j uti (Ranun-
culus polyantliemus) i maj Oran (Origanum ma/orana).
Moe se pili koncentrovani ekstrakt od petrovca, helonej e i
razlika (sve zajedno) svakoga dana po dve supene kaike
23 puta dnevno. Perun odstranjuje zaguenje j etre, a
lie maline ili umske (domae) j agode - pojave zastoja u
njoj. Koren lincure zajedno sa rotkvom stimulie rad j etre,
poboljava apetit i probavu. Petrovac je koristan kod utice.
Samo ienje j etre zasniva se na leenju sokovi-
ma tokom odreenog vremenskog perioda. Treba poeti
sa trodnevnom dijetom na j abukama ili cilrusima, a zati m
prei na svee produkte. Kao dopunu njima jesti kuvane
bobove (graak, soju i slino) i pasulj. Izbegavati hranu koja
sadri tetne materije, ne puiti i ne konzumi rati al kohol ne
napitke. Pijte koliko elite istog j abukovog i soka od
argarepe, j ednom u nekoliko dana ujutro popijte au soka
od evekle mal i m gutljajima, polako. Ukol iko se pojavi
svrab na koi, ujutro popijte au vrue vode sa sokom od
polovine limuna.
Sema petodnevne terapije sokom za ienje jet-
re (trudite se. kao st oj e ve navedeno, da pijete samo proti-
j evu ili namagnel i sanu vodu):
Prvi dan - 300 grama soka od argarepe, po 100 gra-
ma soka od evekle i krastavaca.
Drugi elan - po 300 grama soka od argarepe i spa-
naa.
Trei dan - 500 grama soka od argarepe.
etvrti dan - 100 grama soka od evekle i 300 grama
soka od argarepe.
Peti dan - po 60 grama soka od celera i peruna i
300 grama soka od argarepe.
Radi ubrzanja procesa ienja klistirajte se sa obi-
ni m i ukuvani m urinom.
Za vreme petodnevne kure ienja svakoga dana
ili svakog drugog dana primenjujte proiavajue-smek-
avajue kupke, dodajui u toplu vodu po pola do j ednog
litra ukuvanog urina. Trudile se da celo lelo bude pod vodom
i da u kadi ostanete 25-30 minuta. Za vreme kupke moete
oselili muninu, ali e se ona izgubiti do kraja kupke, pa
zato ne izlazite iz kade pre vremena. Zatim se dobro obriite
i odleite u postelji j edan-dva sata, da bi se dobro preznojili.
Izvesno vreme oseaete slabost. Preko noi moete staviti
oblogu sa ricinusovim uljem ili urinom na stomak i j etru. To
e stimulisati creva na ienje.
Za obloge, kupke i pripremanj e ulja za masau ko-
ristite elarska ulja kamilice (razne vrste), smilja, limuna,
limunske vrbene, lipe, hajduke trave i moraa. Isparljive
materije tih ulja kroz kou lako prodiru u organizam i
podstiu izbacivanje neistoa iz j etre. To podstiu i eliksiri
od cvetova.
Eliksir od cvetova mal o podstie ienje j etre od
neistoa. Maslaak i enjenj jaaju j etru, podstiu obnav-
ljanje tkiva, a eukaliptus pomae kod upalnih procesa u
jetri.
Za vreme ienja j etre trudite se da se to manj e
razdraujete. Jetra je mesto gde se stvara energija gneva i
mrnje, koja kvari krv, stvara mnogo une ljake (neistoa)
i izaziva zastoj energije. Nauite se da kontroliete svoje
emocije i zapamtite, da one u prvom redu unitavaju vas.
IENJE KRVI
ienje jetre treba poeti sa trodnevnom terapijom
sokovi ma (moe se produiti i do 5-7 dana). Koriste se sve-
e iscedeni sokovi od voa i povra crvene boje: sok od
vinje, kljukve {pyococcus microcarpus), evekle, groa,
kupine, crvenog kupusa itd.
Sokovi crvene boje stimuliu reprodukciju krvi, zasi-
uju organizam spektrom crvene boje, koja izbacuje pato-
logiju, kao i bioloki aktivnim materijama.
Prirodna, aktivirana voda, koja u organizam dospe-
va sa sokovima, omoguava da se brzo izbacuje rastvorena
ljaka iz krvi.
Da bi pomogli organizmu da to bolje izbacuje tok-
sine, primenjujte klistire.
Terapija ienja krvi moe se pojaati odl askom sva-
kog drugog dana u saunu. Posle saune odmah popiti udarnu
dozu soka. Ukoliko vas posle toga protera, to znai da se
jetra uspeno isti.
IENJE BUBREGA
ienje bubrega jelovim uljem
l oj e, moda, najprostiji i najefikasniji nai n ie-
nja bubrega. Sastoji se iz dve uzastopne etape: j ednu nedelju
piju se diuretici, a sledee nedelje njima se dodaj e 5 kapi
j el ovog ulja i sve to pije se 3 puta dnevno, na 30 mi nuta
pre j ela. im se u mokrai pojavi talog (obino 3-4 dana),
ponite primenjivati dopunske preporuke za izbacivanje
kamenja i peska kroz mokrane kanale. Posle dve nedelje
ienja odmori te organizam (1-2 nedelje) i ponovi te istu
kuru leenja, i dalje ponavljajte sve dotle, dok ne posti gnete
eljeni rezultat.
Upozorenje. Smesu diuretika i j el ovog ulja treba
piti kroz slamicu, j er moe da rastvori emajl na zubi ma!
Neki ljudi sipaju ga u kapsule od lekova i gutaju.
Originalno ienje bubrega
U 50-70 grama svee mokrae rastvorili 5 kapi
jelovog ulja. Zati m 1-2 minuta snano mukati da se sve
dobro izmea i popili u j ednom gutljaju. Obratite panj u da
smesa ne dodiruje zube. Moete piti i kroz slamicu. Da bi
zatitili zube, prethodno moete isprati usta biljnim uljem.
Smesu mokrae sa j el ovi m uljem piti prema ranije
opisanoj emi (ienje bubrega j el ovi m uljem) ili 3 puta
dnevno 15-20 minuta pre jela. Kura leenja traje od 5 do
7 dana. Posle pauze od 2-3 dana ponoviti kuru. Tako spro-
vesti od 2 do 5 kura. Po potrebi moete ponoviti posle 1-2
meseca.
ienje bubrega semenom lana
To je sredstvo za ienje bubrega kojeg su vie-
struko proverili ruski seoski lekari. Uzeti kafenu kaiicu
semena lana na au vode i skuvati.
Dva dana piti po pola ae odvara od semena lana,
svakog drugog sata.
Poto je od var od lana dosta gust, pre uzimanj a
treba ga razblaiti topl om vodom (poeljno je da se voda
prethodno magneti se - bolje isti). Ukol i ko vam se uini da
odvar od lana ima neprijatan ukus. moete u njega dodati
limunov sok.
Jednostavno ienje bubrega odvarom od trava
Pripremite odvar od troskota, listova breze i isit-
njenih pl odova ipka. Po 2-3 supene kaike svake kompo-
nente sipajte u litarsku teglu. Sadraj prelijte klj ualom
protijevom vodom, teglu zatvorite i postavile je u l onac sa
kljualom vodom, a ispod nje stavite neku tkaninu. Lonac
drite na slaboj vatri 15-20 minuta, skinite sa vatre i ostavite
da odstoji.
Uvee popili 2 ae kao aj, a u preostal om od varu
rastvoriti 2 supene kaike soli i u tom rastvoru natopiti vu-
nenu tkaninu. Tkani nu ocediti i du celih lea staviti kao
zagrevajuu oblogu. Dopunski na deo tela oko bubrega sta-
viti grejalicu (lermofor). Oblogu drali preko noi.
U poetku mokraa moe da vam bude mutna, a
alim e postati prozrana i ista. Istovremeno e se istiti
zglobovi i kima, prestae bolovi, oistie se svaka elija
organi zma.
S obzi rom da su komponente ekstrakta nekodljive,
primcnjujle ekstrakt dok ne postignete eljeni rezultat - to
jest istu mokrau.
ienje bubrega pomou lubenice
Ta prijatna terapija ienja primenjuje se leti, u
sezoni lubenica. Treba stvoriti zalihe lubenica i hleba od
proklijale penice. elite da j edete - lubenica, elite da
pijete - lubenica, mnogo ste gladni - lubenica sa hl ebom.
Za vreme ienja poeljno j e prisustvo ukuana, zbog toga,
to e vam moda biti potrebna pomo kada pone da izlazi
pesak i kameni i . Ko ima slabo srce, treba unaprcd da
pripremi korvalol. validol, niador (amonij ak). Poeljno je
stalno primenjivati kupku sa toplom vodom i pripremlj enim
odvarom od trava. Zapamti te, to je - mal a operacija bez
noa.
Tu terapiju ienja moete kombinovati sa drugim
sredstvima za ienje organizma od kamena: pijenjem sve-
e isceenih sokova, fizikim vebama i drugi m. Takvo
ienje traje 2-3 nedelje do postizanja zadovoljavajuih
rezultata.
IENJE ORGANIZMA OD SOLI
ienje od soli pomou lovorovog lista
U 300 grama kljuale vode spustiti 5 grama lo-
vorovog lia, kuvati 5 minula, skinuti sa vatre i sipali u
lermos da odstoji. Rastvor procediti i piti s prekidima
tokom celog dana u manj im gutljajima. Ne srne se popiti
sve odj ednom, j er mogu nastupiti komplikacije. Terapiju
ponavljati tri dana. Posle pauze od nedelju dana kura se
moe ponoviti.
Nemoj te se uditi, ukoliko vam mokraa bude ru-
iasta i budete mokrili skoro svakih pol a sata. Stvar je u
tome, to soli poinju tako intenzivno da se rastvaraju, da
nadraLiju mokranu beiku.
Da se soli veoma dobro rastvaraju moete se uveriti
posle dve nedelje. Ukol iko vas ne budu boleli i izvrtali se
zglobovi, prestanu bolovi koji su vas muili cele godine,
videete da sve postaje dovoljno pokretljivo i bolovi
nestaju.
ienje organizma sisanjem biljnog ulja
Uzeti j ednu kafenu kaiicu (najvie do supene ka-
ike) biljnog ulja (najbolje od suncokreta), staviti u prednji
deo usta i sisati, kao bombonu. Ulje se ne srne gutati. Terapija
se sprovodi lako, slobodno, bez naprezanja i traje 15-20
minula. Ulje je u poetku gusto, zatim je teno (idko), kao
voda, posle ega ga treba ispljunuti. Ispljunuta tenosl treba
da bude bela, kao mleko. Ukoliko je uta, proces sisanja nije
doveden do kraja. Ispljunuta leenost je inficirana i mora se
ispljunuti u klozetsku solju.
Za vreme sisanja organizam se osl obaa od mik-
roba, toksina, pojaava se razmena gasova, aktivira se i
normal i zuje razmena materija. Tu terapiju treba pri me-
njivali j ednom dnevno, najbolje natate, moe uvee pred
spavanje.
Upozorenje, prilikom primene datog metoda mogu
se pojaviti privremene komplikacije, posebno kod ljudi koji
boluju od vie oboljenja. To je rezultat slabljenja arita
oboljenja. Kol iko puta i kako dugo primenjivati tu terapiju
svaki ovek odluuje sam, polazei od stanja vlastitog
zdravlja. Akutna oboljenja lce se lako i brzo, za dve
nedelje. Leenje hroninih oboljenja moe potrajati mnogo
due.
IENJE ORGANIZMA OD PARAZITA
ienje od parazita pomou trojke"
To je ekstrakt od ljuske oraha, trave pelina i praka
od karanlilia. Istovremenim uzimanjem te tri komponent e
u organizmu se unitavaju svi odrasli paraziti, njihove larve
i jajaca, kao i patogeni mikroorganizmi i gljivice.
1. Ekstrakt od oraha
Prvi dan: 1 kap kapnite u pola ae vode (to je prib-
lino 100 mililitara). Poeljno je uzimati na gladan el udac,
na pri mer pre jela.
Drugi dan: 2 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
Trei dan: 3 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
etvrti dan: 4 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
Peti dan: 5 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
esti dan: 2 kafene kaiice istovremeno u 1 ai
vode.
Posle nalivanja ekstrakta u vodu saekati 15 mi nuta.
Ukoliko vam j e telesna teina preko 70 kilograma, moet e
uzeti dve i po kafene kaiice na au vode.
Ne treba sipali ekstrakt od oraha u vruu vodu j er to
unitava njegovu protivparazitnu j ainu.
2. Uzimanje pelina (u prahu)
Prvi dan: uzmite prstohvat pre j el a (sa vodom).
Drugi dan: 1/4 kafene kaiice pre jela (sa vodom).
Trei dan: 1/3 kafene kaiice pre jela.
etvrti dan: 1/2 kafene kaiice.
Produite da poveavate dozu do 14. dana, kada mo-
ete uzimati po pola supene kaike. Ne morate uzeti svu
dozu istovremeno, moete je uzeti u 2-3 puta pre jela.
Tokom 6 dana uzimajte po pola supene kaike, a za-
tim po pola supene kaike j ednom nedelj no.
3. Karanfilie (u prahu)
Prvi dan: 1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.
Drugi dan: 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre
jela.
Treeg do desetog dana: 1/3 kafene kaiice 3 puta
dnevno pre jela.
Posle desetog dana: kafena kaiica j ednom nedelj -
no.
Vano je shvatiti, da se u poetku treba leili protiv
parazita sa tri navedene komponente, a dalje sa ciljem pro-
filakse uzimati njihove udarne doze j ednom nedeljno tokom
itavog ivota.
Ruska varijanta trojke". U troj ku" ulazi: povratio
(cvetria koarica), trava od pelina i praak od karanliliea.
Jedna doza praka od cvetova povratia je 1 gram, a dnevna
- do 3 grama. Za pelin - doza je 200-300 mil igrama i do 1
grama dnevno, a za sve praak karanliliea - 0,5 i 1,5 gram.
Poeljno je uzeti sve tri komponente odj ednom (pov-
rati, pelin i karanlili), u kapsul ama za lekove.
Panjal Kod ira na elucu i erozi vni h gastritisa
ne preporuuj e se uzimanj e trojke
1
' . Oprezno primenj i va-
ti ovu terapiju kod hipertonije, j er karanlili poveava
arterijski pritisak. Ne poinjali navedeno leenje za vreme
menstruaeij e - ovi preparati izazivaju obilne menstruacij e.
Ovo leenje j e kontraindikativno za trudni ce j er moe izaz-
vati abortus.
Ruska trojka*
1
uzima se na sledei nai n.
Prvi dan - 1 kapsulu (jedna doza) na pola sata pre
j el a.
Drugi dan - 1 kapsulu pre doruka i pred ruak.
Trei dan i itavu narednu nedelju - 1 kapsul u (por-
ciju) t roj ke" 3 puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre
veere.
Dalje, uzimati troj ku" j ednom nedeljno do kraja
ivota.
v
ienje pomou pelina
Pomou pel ina vri se potpuno ienje od protozoa.
Organi zam treba postepeno privikavali na pelin. U poetku,
prvog dana, stavljati po j edan suvi cveti na j ezi k, natopiti
plj uvakom i sa plj uvakom progutati, a moe se uzeti i sa
vodom. 1 tako svaka 2 sata od j utra do veeri. Drugog dana
se ve mogu gutati po 2 cvelia i za 4 dana dozu poveati do
pune kal ene kaiice pelina. Od petog dana uzimati pelin 3
puta dnevno pre j ela i uvee (4. put) tokom 14 dana, ak se
moe uzimati i do 30 dana (samo ga ne smeju uzimati lica
sa individualnom konstitucijom vetra"), dovodei dozu sa
pune kafene kaike do 1/4 - 1/3 kal ene kaiiee. Sada se
ona moe vakati i drati u ustima, j er deziniikuj e zube,
desni i usnu duplju. (Kod nekih ljudi moe pucati emajl na
zubima, to ukazuje na prepobudenost i votnog principa
vetra
11
. Posle prestanka uzimanja pelina emajl se moe
obnovili.)
Klistiranje poeti od drugog dana kursa leenja i
primenjivati ih 7 dana uvee. U poetku obian klistir sa 2
litra vode, poevi sa pola litra, sa toplim ekstraktom pelina
(42-43C). Posle pranjenja debel og creva uradili drugi
mikroklistir sa 50-100 grama odvara od pelina, koji se
zadrava preko noi. Istovremeno sa klistirima treba poeti
sa ispiranjem (pricom) vagine i uretre 2 puta dnevno, ujutro
1 uvee, toplim od varom pelina (42-43C).
Odvar od pelina priprema se na sledei nai n: 1
kal'ena kaika pelina na 1 litar vode. Kuvati ne vie od 30
sekundi i ostavili da odstoji 7-10 minuta. Treba se ispirali
2 puta dnevno prve nedelje, j ednom druge nedelje, i lako
do 30 dana sa i stovremeni m zakapavanj em u nos, oi i ui.
Ispiranje produiti do prestanka svih si mptoma infekcije
mokranih kanala. Posle toga prolilaktiki primenjivati
terapiju obavezno 2 puta godinje, u prolee i j esen, od 14
do 30 dana.
Ako se uslcd primenc pelina bude pobui vao veta. ",
treba ga smi ri vati " pomou toplih kupki i mazanj em tela
masl i novi m uljem.
IENJE ORGANIZMA
GLADOVANJEM
Jakim dejslvom ienja gladovanje unitava u orga-
nizmu sve patoloke procese.
Kada su velikom specijalisti za gladovanje G. A.
Vojtoviu postavili pitanje, moe li se gladovati samostal no
u domai m uslovima, on je odgovorio: Drevna civilizacija
nije imala bolnice. Zbog toga se leenje, i zmeu ostalog i
leenje gladovanj em, sprovodilo u domai m usl ovi ma".
Kada je leenje gladovanjem kontraindikativno:
Kod ena - druga polovina trudnoe i dok traje
dojenje.
Poodmakl i stadij um tuberkuloze sa nepokretnou
oveka.
Poodmakl i stadijum zloudnih tumora (metastaza)
sa nepokretnou oveka.
Poodmakl i stadijum zloudnih oboljenja krvi sa
nepokretnou oveka.
Poodmakl i stadijum dil'uznih oboljenja vezivnog
tkiva sa nepokretnou oveka.
Niz psihiko-nervnih oboljenja u poodmakl om
sladijumu sa nepokretnou oveka ili sl aboumnou (se-
nilnou).
Difuzni (rasprostranjeni) gnojni procesi unutra-
njih organa (abscesi, gangrena i drugi).
Kod svih oboljenja zabranjeno j e gladovanje ukol iko
je ovek, usled bolesti, nepokretan. Ali to ne znai da se kod
njih ne moe postii pozitivni efekat leenja gladovanj em. U
sluaju, kada su svi metodi i sredstva iscrpljeni, cel i shono
je primeniti gladovanje, ak i u nepokretnom slanju. Pri
tome se moe postii ubedljiv pozitivni efekat terapij ama
ienja, obi nom masaom i masaom uri nom.
Rokovi gladovanja i efekat ozdravljenja
Gladovanj e u trajanju 1-3 dana aktivira centralni
nervni sistem po principu stresa zbog nedostatka hranljivih
materija; rastereuje probavni sistem, omoguava mu da
predahne, isti krv i donekl e meuelijsku tenost i podstie
aktivnost limfocila.
Gladovanj e u trajanju 3-7 dana, pored navede-
nog, dobro isti meuelijsku tenost; obnavlja epitclno
tkivo tankog creva i eluca; suzbija razne upal e; ispoljava
blagotvorno dejstvo na obnavljanju sl uzokoe enskih pol-
nih organa.
Gladovanj e od 7 do 14 dana, pored navedenog,
potpuno isti i obnavlja epite eludano-crevnog trakta
(ukoliko u njemu nema ozbiljne patologije); del i mi no isti
j etru i vezivno tkivo (telo postaje elastinije); regulie rad
srano-vaskularnog sistema; dobro rastereuje sve elije
organizma od ljake (neistoa); moe da resorbuje neke
infiltrate, tumore, ciste, nestaju polipi.
Gladovanj e od 14 do 21 dan, pored navedenog,
potpuno isti i obnavlja elije j etre i bubrega, kao i vei-
ne lezda unutranje sekrecije; moe podstai izbacivanje
kamenj a iz une kese i mokrane beike, resorbovali glavni
deo natal oene soli i presovane sluzi, kao i raznih tumora
(dojke, polnih organa itd.); odlino isti i obnavlja vezivno
tkivo i kou; del i mi no isti kotano tkivo.
Devet pravila gladovanja
Svaki razuman ovek moe samostal no gladovati.
Radi toga treba se pridravati 9 pravila, do kojih sam doao
na osnovu linog iskustva i razmatranja preporuka i iskus-
tava drugih ljudi.
Klasino"gladovanje u trajanju 2030 dana.
Prvo pravilo. Radi boljeg zapoinjanja gladova-
nja uzeti veu dozu nekog purgativa (magnezi j uma ili so
Barbara'* u koliini najmanje 60 grama, rastvoriti u 300-
400 mililitara vode i popili u jednom obroku). Purgativ se
uzi ma pre odustajanja od hrane, imajui u vidu sledee
ciljeve:
Prvo, pri ienju eluca i creva bre se ukljuuju
mehani zmi za prebacivanje na kvalitetni unutranji reim
ishrane.
Drugo, bre se gubi oseaj gladi.
Kod ljudi, koji nisu potpuno oistili creva, jo 2-3
dana zadrava se oseaj gladi.
U retkim sluajevima purgativ se moe ponovo
uzeti posle 2-3 dana gladovanja, ukoliko ovek koji gladuje
u ekskremcntu uoava veliki koliinu ekskrement nog kame-
nja. Ponovno uzimanj e purgativa bez posebne potrebe nije
poeljno, ' l b moe za izvesno vreme naruiti j onsku raz-
menu u ovej em organizmu, izazvati muni nu, pa ak i
povraanje.
Moje preporuke: ukoliko ne elite da uzi mate pur-
gativ, zaponite gladovanje pomou nekol iko (2-3) dvoli-
tarskih klistira za ienje ili uradite ank Prakal anu sa
2-4 litra vode.
Drugo pravilo. Reim pijenja. Za vreme klasinog**
gladovanja dnevno treba piti najmanje dva litra vode. Voda
se moe poeti piti odmah im pone da deluje purgativ.
Dejstvo purgativa podstie izbacivanje natrij uma i vode
iz ovej eg organizma kroz creva. Ukoliko su kod oveka
koji gladuje izraeni otoci, prva dva dana moe ograniili
uzimanje vode do litra. Otoci, koji su ak otporni na leenje
tekovima, postepeno nestaju.
Ograniavanj e koliine vode cel ishodno je i u slua-
j evi ma kada ovek gladuje s povi enom telesnom t empe-
raturom. U lom sluaju temperatura e se pri rodno, bez
dopunskih terapija i sredstava, sniavati i za 2-3 dana, po
pravilu, normalizovali.
Kod normal ne telesne temperature reim pijenja
j e potreban radi kvalitetnijeg razlaganja masti. Za vreme
gladovanja moe se piti i vie od dva litra vode, na primer,
5-6 litara i vie, i u lom sluaju voda se ne zadrava u orga-
nizmu. Jednostavno e vas vie terati da mokri te i mokraa
e bili svetlija.
Obi no se pije sveza voda sa izvora ili esme (filtr-
irana). Moe se piti prokuvana voda, deslilovana, od otop-
ljenog snega (ukoliko je sneg ist), prolijeva, vrua i hladna.
Nisu uoene neke bitne razlike u postizanju l ekovi t o-
proiilaklikog efekta pri promeni sastava vode, iako mnogi
istiu da otopljenu vodu piju sa velikim zadovolj stvom, a
da deslilovana bolje cisti organizam od neistoa.
Od 3-4 dana gladovanja ljudima, koji teko podnose
stadijum narastajue acidoze, preporuuj em da u reim
pijenja ukljue j o pola litra mineralne vode. Ugljen dioksid
(CO. ) U organi zmu se nalazi u pel osnovnih varijanti, medu
kojima su i bikarbonati. kojih ima u mineralnoj vodi. Bikar-
bonati, kao bui'eri (odboj nici), ublaavaju razvoj aci doznog
vrhunca.
Pijte tenosti po potrebi, ali ne suvie. Pijte vodu
takve temperature, koja vam je najprijatnija.
Tree pravilo. Reim kretanja. Treba se kretati na
sveem vazduhu u proeku 15-20 kilometara dnevno. Prven-
stveno etati van grada u umi. na pl ani nama, oko reka,
j ezera, mora itd. U gradskom paklu etati na mesti ma gde
ima manje transporta, gde se nalaze zone odmora, parkovi,
skverovi i umarci.
Osobe sa mal om telesnom teinom treba da reim
kretanja ogranie do 5-10 kilometara dnevno.
Potpuna nepokretnost j e relativna kontraindikacij a
(zabrana) za gladovanj e, poto se, u tom sluaju, kod ljudi
mogu stvoriti ekskremenl ni epovi, koji u znatnom stepenu
spreavaju antitoksini efekat lekovitog gladovanja. Ljudi
koji gladuju pri tom se ne oseaju komotno. Kod njih se
uoava slabost, lupanje srca i drugi si mptomi intoksikacije,
ali nemaju nikakvih drugih komplikacija.
U lelnje doba preporuuje se etnja na vazduhu u
lakoj odei, po mogunosti u kupaim kosti mi ma. Kada
je prohl adno vreme treba obui topliju odeu. Poeljno je
etali takvim t empom da se blago oznojile, a j o je bolje
dobro se oznojiti. To je teko postii, poto se za vreme
gladovanja sui koa i sluzokoe.
Reim kretanja prilagodite svom l inom osea-
nju. Svako sledee gladovanje sprovodiete po-novom, i
to niste mogli postii ranije, postiele za vreme sl edeeg
gladovanja. Ukoliko ste prvih dana gladovanja samo leali,
sledeih - umereno etali, u daljem loku gladovanja moete
aktivno vebali fizike vebe.
etvrto pravilo. Vodene terapije. Radi boljeg izba-
civanja neistoa iz organizma kroz kou, j aanj a kone
barijere i borbe protiv suvoe koe i sl uzokoa preporuuj e
se tuiranje ili kupka najmanje jednom dnevno. Dobro je
primenjivati konlrastno tuiranje, smenjujui nai zmeni no
toplu i hladnu vodu. Za goj azne osobe dobar je tu arko,
kojim se istovremeno masira trup i udovi. Jednom u 57
dana preporuuje se pariti u banji ili sauni.
Za vreme lekovitog gladovanja sauna nije kontra-
indikalivna kod ishemije i niza drugih oboljenja srca.
Za vreme pri mene vodeni h terapija ne treba esto
upotrebljavali sapun. Dovoljno gaj e koristiti j ednom u 7
10 dana. Moe se izvriti svojevrsno masiranje - istrljati
likom od lipe svaki deo tela dok nc pocrveni.
U zavisnosti od individualne konstitucije odaberite
za vas najprihvatljivije vodene terapije.
Peto pravilo. Klistiri za ienje. Klistirati se treba
priblino nakon 24 sata posle dejstva purgativa.
Klistiranje se vri na uobiajen nain. Esmarhovo
lone napunili sa lilar i po prokljuale vode. Temperatura
vode ne srne prelaziti 36 C. U vodu dodati 2-3 kristalia
hi permangana tako da voda poprimi svetloroze boju. Dalje
se postupak odvija kao to je ve opi sano. Ukol i ko su se
stvorili ekskrementni epovi, poeljno je ponovili klisti-
ranje i to sa veom koliinom vode. Ukoliko bolesnik ima
hemoroi de, erozije, polipe ili gnojne rane (ir) na crevima, u
vodu za klistiranje umesto hi permangana dodaj e se rastvor
kamilice ili nane. kantariona i niza drugih trava. Obi no se
klistiranje vri pred primenu vodenih terapija.
Da li se klistirati ili ne-zavi s i od dui ne trajanja gla-
dovanja, zagaenosti organizma, individualne konstitucije i
teine oboljenja. U krajnjoj meri. j ednom u dva do tri dana
klistirajte se sa rastvorom soli ili uri nom. Na osnovu izba-
enog sadraja creva odluite se, treba li da ponovite slede-
eg dana ili ne. Ukoliko iz vas izlazi mnogo neistoa, klisti-
rajte se dvaput dnevno - ujutro i uvee. Ukol iko ih je mal o.
tada svaki drugi, pa ak i trei dan.
esto pravilo. Masaa i samomasaa. Ujutro i uve-
e u trajanju od 30 minula preporuuje se masirati krvne
sudove, masirajui naizmenino razne delove gornjih i
donjih ekstremiteta (udova), nai zmeni no golenice i ramena,
kukove sa podrameni eama, zatim kruna masaa stomaka.
Masiranje grudnog koa treba da vri maser ili neko od
ukuana. Izmeu lopatica i nie u trajanju 10-15 minuta
masiranje vriti pritiskanjem grudnog koa pesni eama ili
prstima.
Masirajte se ukuvanim urinom. Efekat je bolji.
Sedmo pravilo. Higijena usne duplje. Za vreme
gladovanja ogromna koliina neistoa (ljake) odstranjuje
se gornjim put em" - kroz nos i usta. Jezik je j ako obl oen.
Pojavljuju se naslage u usnoj duplji. Kroz usnu duplju iz
maksilarnih i eonih sinusa moe sl obodno izlazili gnoj,
kao i iz zuba, obolelih od paradentoze. Ciste se od gnojnih
sadraja krajnici, ukoliko u njima postoje gnoj ne kesice i
epovi. Kadi odstranjivanja tih neistoa preporuuj e se
nai zmeni no ispiranje usne duplje hl adnom vodom, odva-
rima od trava i rastvorom sode bikarbona. Ispiranje usne
duplje treba vriti pre svakog pijenja vode, to j est naj manj e
6-7 puta dnevno.
Osino pravilo. Za vreme gladovanja ne preporuuje
se nosili sintetiku odeu.
Deveto pravilo. Ne kontaktirati sa hranom. Naru-
avanje tog pravila smanjuje lekovito-prolilaktiki efekat
gladovanja za oko 50%.
Kao najbolje vreme za gladovanje preporuio bih
vani vreme poslova. Ima ih etiri. Birajte koji vam je naj-
pogodniji i gladujle 1, 2, 3 ili 4 puta godinje od 7 do 30
dana.
Prethodna priprema pre gladovanja
Pomou raznih terapija ienja rasteretite svoj
organizam od neistoa.
Klisliranjem oistite debel o crevo od ekskremen-
tnog kamenja i druge patologije. Za vreme gladovanja vie
nee bili snanih pranjenja iz njega, to e vam utedeti
energiju za drugi lekoviti rad u organizmu.
ienje jetre omogui e vam da izbegnete krizna
stanja za vreme gladovanja.
Pri menom parnih terapija odslraniete veliki deo
toksina iz tenih sredina organizma.
Terapija sokovi ma dopunski e isprali vezivno
tkivo i izleiti bubrege.
Preporuuj em da promeni te ishranu i uzimate to
vie biljne hrane. Odrecite se veslakih (torte, kolai, oko-
lade, bombone i slino) i meovitih produkata (sendvii,
pie, kaurma, krompi r s mesom i slino). Postavite sebi
pravilo da ne j edete nou i ne pijete posle j ela. U tom sluaju
za vreme gladovanj a nee biti jakih pranjenja i lako ete
podneti gladovanje, odmah poeti istiti organizam na elij-
skom nivou.
Posle prethodnog ienja organizma ponite
da gladujete u dane Bkadai (jedanaesti dan posle punog i
ml adog meseca) po 24-36 sati, a posle 1-2 meseca prakti-
kujte j edno 2-3-dnevno gladovanje u drugoj ili etvrtoj
lai lunarnog meseca. Posle 2-3 meseca slinog programa
gladovanja biete spremni za 5-7-dnevno gladovanje. Ve
ete imati dovolj no vlastitog iskustva.
Kako pravilno gladovati 24-42 sata
Gladovanje u trajanju od 24 sata treba zapoeli
posle doruka tekueg dana i gladovati do doruka sledeeg
dana. Ne preporuuj e se gladovati od veere do veere. Obil-
na veera smanjie efekat gladovanja j er se time remeti bio-
ritam rada organa za probavu.
Za vreme gladovanja uzdravati se od bilo kakvog
j ela, kao i od sokova od voa i povra.
Za to vreme moete piti obinu, namagneti sanu,
prolijevu ili destilovanu vodu. ' l oj e kl asi no" gladovanj e.
Ukoliko se pije urin i voda, ili samo urin - lo je urinsko
gladovanje. Ukol iko se uople ne uzima nikakva tenost
- l oj e s uvo" gladovanje.
Slabim i neodlunim osobama moe se dozvoliti
j edan izuzetak (samo j edan kod prvog gladovanja) za vreme
gladovanja u trajanju od 24 sata. U au destilovane vode
moe se dodali j edna kafena kaiica prirodnog meda ili
j edna kafena kaiica soka od limuna. Ti dodaci del uju kao
rastvarai toksinih materija i sluzi. To se radi iz razl oga
da bi voda bila ukusnija i bolje rastvarala sluz i toksine
materije.
Gladovanje u trajanju od 36 sati treba poeti posle
veere, gladovati ceo sledci dan i zavriti sa dorukom
treeg dana.
Gladovanje u trajanju od 42 sata poeti posle
veere, gladovati ceo sledei dan i zavriti uzimanj em hrane
u 12 sati treeg dana.
Sve preporuke za gladovanje u trajanju 36 i 42 sala
analogne su opisanom za gladovanje u trajanju 24 sata.
U zavisnosti od individualne konstitucije moet e
praktikovati kl asi no", urinsko ili suvo" gladovanj e u
trajanju 24, 36 ili 42 sata. nekoliko puta u druge povoljne
dane lunarnog ciklusa ili samo u dane Kkadai (dva puta
meseno).
Da bi izbacili toksine i neistou iz usne duplje,
natrljajte belim lukom koricu hleba, dobro je savaite i
ispljunite. Va j ezik e se oistiti i postati roze. Opor ukus
stimulie funkciju varenja u organizmu. Sada ste spremni
za uzimanje hrane.
Pri izlasku iz gladovanja prva brana treba da bude
salata od sveeg povra na bazi narendane argarepe i
narezanog kupusa (kao zain moe se koristiti l i munov
sok). Ta salata e u eludano-crevnom traktu delovati kao
metlica. To e postai rad eludano-crevnog trakta. Posle
salate treba da sledi j el o od barenog povra. To moe biti
kuvana cvekla, mal o dinstani kupus.
Ne treba izlaziti iz gladovanja sa hranom kao to su:
meso. ml eko. sir, maslac, riba, kao i orasi ili semena.
Kod sledeeg obroka hrane uz salatu od povra
(zimi povre mal o dinstati) jesti hleb od proklijalog zrna
(lica konstitucije Sl uzi"), a moe i supa od proklijalog zrna
(lica konstitucije Vetra").
Ukol iko izaete iz gladovanja sa sokom od argarepe
ili sokom od jabuke i evekle. to e vas proterati i dopunski
oistiti j etru i mokranu beiku od stare ui. Zamena za
sok u zi mskom periodu je odvar od trava s medom.
Ukol iko tokom prvog-drugog dana ne budete imali
spontanu stolicu ili je ona tvrda, u vidu orai a" i ozleduje
anus, namaite itavo telo. posebno oko krsta (slabina),
maslinovim uljem. Pre potrebe za stolicom uradite mikro-
klislir sa 100 grama obinog ili ukuvanog urina.
Ljudi konstitucije vetra"' treba da skrate rok gla-
dovanja na pola.
Ljudi sa izraenom konstitucijom sl uzi " mogu
due da gladuju, u zavisnosti od stepena izraenosti te kons-
titucije. to je ona jae izraena (tj. to je ovek deblji),
time ovek lake podnosi gladovanje. Za takve ljude nije
problem da gladuju 30-40 dana.
Reim gladovanja. Mravi ljudi starijeg uzrasta
najbolje je da gladuju u dane Ekadai - dva puta tokom
lunarnog meseca (trajanje lunarnog meseca u proeku je 29
dana). Gl adovati na vodi ili limunovoj vodi 24-36 sati. Dva
puta godinje gladovali, najbolje leti. po 5-7 dana.
Ljudi srednje lelesne konstrukcije takode treba da
gladuju u dane Ekadai po 36-42 sala na vodi. Tri puta
godinje - u prolee. leti i u jesen (u dane Velikog, Petrovog
i Uspenskog posta) mogu gladovati od 7 do 15 dana.
Ljudi koji su gojazni, krupni mogu gladovali svake
nedelje od 24 do 42 sata. Oni mogu gladovali na suvo - bez
vode. Jednom u tri meseca mogu gladovati ili po 3-5 dana
na suvo. ili sa vodom po 10-15 dana.
Treba imati na umu: to je ovek stariji, lime je
krae vreme gladovanja. St oj e hladnije godinje doba. time
su rokovi gladovanja krai. to je ovek mraviji, krai je
rok gladovanja.
Posle prethodnog ienja organizma leenje se od-
vija efikasnije.
LEENJE URINOM
U receptima za leenje mnogih oboljenja ja pre-
poruujem primenu urina - pijenje i spolja u vidu masaa,
obloga i ulrljavanja. Pri tom, treba da imale j asnu sliku -
kada, kako i kakav urin je najbolje upotrebljavali.
Vrste urina i njihove osobine
Vana osobina primene urina je u tome, to posto-
je mnoge vrste urina i svaka ima. pored optih. samo svoja
SVojstva, a shodno tome i odgovarajui uticaj na organizam.
Vrste urina su:
Prvi, srednji i poslednji deo mlaza urina pri mok-
renju.
Parni i neparni broj gutljaja urina.
Jutarnji, dnevni, veernji i noni urin.
Svee izluen. ohlaen, stari, veoma stari, ukuvani,
zamrznuti, zasien raznim materijama i aktivirani urin.
Urin novoroeneta, deji, muki i enski,
trudnica, ljudi zrelog doba, staraki urin.
Na kvalitet i sastav urina utie ishrana i emo-
cionalno stanje.
Prvi, srednji i poslednji deo mlaza urina
Postoji odreeni oblik energije koji stalno ..pot-
hranjuje" program razvoja ovejeg organizma i odrava
ga u stabilnom stanju. A. I. Vejnik je taj program nazvao
energijom vremena*' (hronalnom energij om). U sutini,
to je individualni potencijal ivotne snage ovcka. Svaki
ovek ima strogo odreenu koliinu te snage. Gubi t kom
ivotne snage ovek poinje da stari.
U mokranoj beiei ivotna energija se, odbijajui
se od zidova beike, koncentrie u centru. Zato je centralni
deo urina, koji se nalazi u mokranoj beiei, najvie zasien
i votnom energijom, koja je odgovorna za zdravlje i duinu
ivota oveka. Gubei tu energiju, sami m lim gubi mo i
ivot, ali ukoliko budemo vraali tu energiju (pijenjem urina
ili masaom), sami m tim proui emo sebi ivot. Pijenje
srednjeg mlaza urina drevni ljudi su nazivali tehni kom,
koja donosi uspeh".
U prvom i poslenjem mlazu urina sadri se mal o
ivotne energije. Jo vie, u njima mogu da se sadre tetne
energije, koje su izbaene iz centra beike napolje.
Parni i neparni broj gutljaja urina
Urin treba piti naiskap ili piti neparni broj gutljaja.
To je potrebno zbog toga, da bi se sauvala interferencija
(talasni efekat). Sutina interferencije sastoji se u l ome.
to se dva j ednaka talasa nailazei j edan na drugi, mogu
meusobno neulralisati ili pojaati. U prvom sluaju efekat
primene urina bie ravan nuli, a u drugom - poj aan.
Ukoliko ovek pije urin i prekida, sledei gutljaji usled
interferencije mogu meusobno da se neutral isu, a ukoliko
pije naiskap - nema nikakve neutralizacije.
Jutarnji, dnevni, veernji i noni urin
U zavisnosti od vremena dana ml az urina ima raz-
liite osobine.
Od 3 do 15 sati u naem organizmu preovlada-
va kisela faza, a od 15 do 3 (prema l okal nom vremenu) -
alkalna. Ukol i ko se koristi prva mokraa, ona bolje zarasla
rane, resorbujc tumore, normalizuje unutranju sredinu
organizmu. Zato je kod navedenih poremeaj a bolje koristili
tu vrstu mokrae.
Jutarnja mokraa je najkorisnija jer je zasiena
hormoni ma. Dva sata pre buenja aktivira se hi potal amus,
za njim hipofiza, pa zatim sve ostale lezde. Na primer,
vrhunac sekrecije glukokortikoida u nadbubrenoj lezdi.
aktivnost titaste lezde i pankreasa (guterae) najvea
je u rane jutarnje asove. Eto zato je j utarnj a mokraa
najkorisnija. Ni kada ne proputajte priliku da upotrebite taj
..honnonalni koktel". Taj urin posebno je dobar za upotrebu
kod enskih oboljenja (pijenje, tamponi ), jer on ublaava
bolove i bolje zarasla povreene sluzokoe polnih organa.
Jutarnji urin je kontrainikativan (zabranjen) kod
nekih vrsta tumora, izazvanih suvinom produkcij om hor-
mona u organizmu.
U drugoj polovini dana i uvee mokraa je zasiena
hranlj i vim materijama, produktima dnevnog metabol i zma.
Ona se moe koristiti kao hranlj ivi produkt. Uvee se lui
mokraa bolesti: nju treba koristiti rano ujutro (neparan broj
gutljaja) za vlastito leenje.
Aktivnost bubrega je promenljiva tokom dana.
Tako. u jutarnjim i dnevnim satima bubrezi lue vodu, elek-
trolite, produkte azotne razmene; nou - titronove kiseline,
amonij ak, j one vodonika. Prema tome, za zakiseljavanje
organizma bolje odgovara noni urin. koji se ugl avnom iz-
bacuje odmah posle sna
Zbog toga, to se u naem organizmu nai zmeni no
smenjuje aktivnost organa, to se odraava na kvantitet i
kvalitet sadraja materija u urinu. Na primer, ukoliko je
aktivna j etra (od 23 do 1 sat), u to vreme u urinu e biti vie
materija koje proizvodi jetra, njenih metabolita: ukoliko
je aktivan pankreas (od 9 do 11 sati), tada e biti vie
njegovih produkata i metabolita. Zato je radi normalizacije
funkcije nekog organa potrebno znati vreme njegovog
funkcionisanja. u lo vreme skupiti urin, aktivirati ga (na pri-
mer, drati ga izvesno vreme na tamnom i hl adnom mestu
ili ga dovesti do kljuanja i naglo ohladiti) i upotrebljavati
u vreme najvee aktivnosti tog organa. Na primer, boli vas
el udac. Vreme njegove najvee aktivnosti je od 7 do 9 sati.
Skupljate mokrau koja se izluila u to vreme. stavljate je u
friider na temperaturu 2-4 C i ostavljate da tu odstoji 3-4
dana, a zatim je upotrebljavate (podgrejanu do temperature
oko 37" C) s ciljem leenja eluca od 7 do 9 sati. ' Iako se
moe postupati sa svakim organom, dok se ne izlei.
Svee izlueni, odstajali, stari, veoma stari, ukuvani,
zamrznuti, ohlaeni, zasien raznim materijama i
aktivirani urin
Svee izlueni urin koristi se odmah po izbaci-
vanju iz organizma. Postoje dve vrste takvog urina: urin
zdravog i bolesnog oveka. Zdravom oveku preporuuj e
se da upotrebljava taj urin radi profilakse, odravanj a hor-
monal nog balansa na stabilnom nivou i s ciljem ekonomij e
energetskih i materijalnih resursa organizma. Bol esnom
- k a o univerzalan lek.
Odstajati urin. Pri hlaenju urin gubi niz svojstava,
to izaziva gubitak ivotne snage, toplote, tenokristalne
strukture itd. Rezultat je da urin gubi i niz korisnih svoj-
stava.
Odstojalim se smatra urin koji je odstojao mal o vie
od jednog sata posle izbacivanja iz organizma. U njemu
se postepeno gubi ivotna snaga. U prvom redu gubi se
svetlucanje (fluorescencija) i unutranja struktura se menja.
Ukol iko se koristi takav urin (pije, primenjuje za masau
itd.) on e prvo prema sebi privlaiti" energiju organi zma
s ciljem obnavljanja primarnog svetlucanja i strukture.
Odslojali urin moe se i treba ga prikupljati radi uku-
vavanja.
Veoma stari urin. Pojava mirisa amonij aka u urinu
je znak rastvaranja belanevina u njemu i promene kisele
pl l na alkalnu.
Veoma stari urin moe se primenjivati spolja kao
sredstvo za j aanj e i stimulisanje organizma, na raun
njegove promene pH sa slabokiselog na alkalni, za ras-
tvaranje raznih taloga kiselog porekla. Otar miris amoni -
jaka podstie Otvaranje pora na koi i bolje prodiranje urina
u oveji organizam. Dopunski, kao to su pokazali rezultati
istraivanja naunika, miris amonij aka moe stimulisati
radnu sposobnost oveka. Setimo se preporuka drevnih
lekara, da je slian urin (sa mirisom amonij aka) dobro
koristiti za etoksikaeiju - izbacivanje toksina iz organizma,
unitavanje glista, za ienje krvnih sudova, otklanjanje
zapuenja. otkidanja trulog tkiva, a sam miris amonij aka
slui kao sredstvo za izbacivanje toksina. Rezultat je da se
organizam isti.
Nekol iko naina pri me ne veoma starog urina
Za ienje debelog creva od prljavtine i parazita.
Primenjivati klistire sa jednim litrom starog urina, sa bla-
gim mirisom amonijaka. Urin treba da j e odstajao najvie
2-3 dana na temperaturi 20 C. Urin sa j aki m mi ri som ne
odgovara - moe izazvati opekotine na sluzokoi debel og
creva.
Za ienje krvnih sudova i odstranjivanje epova.
Stavljati obloge od stare mokrae. Ona se moe koristili za
ienje rana i drugih povrina na telu slavljenjem obloga
na obolela (povreena) mesla. Prvo treba primenili urin sa
blagim mirisom amonijaka, a zatim prema stepenu privika-
vanja - sa j ai m mirisom.
Za rastvaranje taloga soli takode stavljati obloge.
Sto se so due taloila, time treba primenjivati urin sa to
jaim mirisom. Da se ne bi izazvale opekotine, kou pret-
hodno treba namazati tankim slojem masl i novog ili sunco-
krelovog ulja.
Diuretik - urin ukuvan do jedne etvrtine prvobitne
zapremi ne. li drevnom indijskom tekstu ivatnbukaljpa
preporuuje se korienje ukuvanog urina. Ja sam ga naz-
vao diuretik povodom njegovog ponovnog otkria posle
nekoliko hiljada godina. Diuretik se dobija na sledei
nain: u emajliranu, staklenu, ali ne metalnu posudu sipati
400 grama bilo kog urina (sve, stari, deji, pomeani Ltd.),
slavili na vatru i kuvati sve dotle, dok ne ostane 100 grama
i lo je diuretik. Moete uzeti litar. dva itd. urina, ali pri
ukuvavanju treba da ostane jedna etvrtina prvobitne zap-
remine. Napominj em, najkvalitetniji diuretik se dobija od
urina sakupljenog tokom dana, a jo bolje - ukoliko je lo
urin deteta do 5 godina starosti.
Diuretik usled osmoze usisava i zadrava u sebi
ljaku (neistoe), vodu, sluz. parazite, ali pri tom nita ne
narauje, ve obrnuto, pomae da se obnovi. Rastereuje
se itav sistem za luenje. Efekat unutranje i spoljanje pri-
mene diurelika zapanjuje.
Diuretik menja svoj ukus i boju. Kod obinog ove-
ka on je veoma gorak, a gorak ukus ima posebna svojstva
da otki da". To se ispoljava u tome. to pri kontaktu diu-
retika. na primer, sa polipima u debelom crevu, elucu,
tumori ma itd.. elije tih parazilnih degeneracija odumi ru
i odvajaju se. a paraziti izlaze napolje. Kod mnogi h ljudi
posle prvih terapija klistiranja izlaze gliste, polipi i drugo,
koje ne uznemiravaju klistiri po Yokeru, sa rusom i drugim
ingreijentima.
Diuretik se moe i piti. ali se pri tom mora strogo
vodili rauna o ishrani. Ukoliko ovek svesno izmeni
ishranu i bude j eo kae. voe (suvo voe zimi), povre
(bareno zimi), med, ajeve od trava, orahe, bobove (pasulj.
graak Ltd.), u nj egovom urinu bie mi ni mal an sadraj soli.
Takav urin pri ukuvavanju nema gorak ukus i sadri mal o
soli. Ukus diuretika malo podsea na preni, boje meda, a
miris je sve. prijatan i podsea na balzam (kao tamj an). On
slimulie rad srca, a obzirom da ima zlatnu boju deluje na
..lamnif
1
patoloku energiju i izbacuje je iz organizma.
Zamrznuti urin
Pored ukuvavanja. urin se moe koncentrovati i za-
mrzavanj em.
Zamrzavanj e mokrae vri se u komori za zamrza-
vanje u friideru ili u zamrzivau. U komoru za zamrzavanj e
(zamrziva) stavlja se posuda sa prikupljenom mokraom
i zamrzava se sve dotle, dok u njoj ne ostane pola. j edna
treina ili j edna etvrtina tenosti, a ostatak se pretvori u led.
Da se u komori (zamrzivau) ne bi oseao miris mokrae,
posuda se moe prekriti celofanom i dobro zavezati.
Rezultat zamrzavanja je led. Koncentracij a mokra-
e bie dovolj na ukoliko se zamrzne od pola do tri etvr-
tine tenosti. Led se baca. a preostali teni deo, zasien
mineral ima, organskim materijama, posebnim kristalima j e
koncenlrovani deo mokrae. Ona se moe uvati u friideru
due vremena. Na nultoj temperaturi ona se moe uvati ne-
ograni eno.
Zamrznuta mokraa moe se primenjivati na razne
naine i u razliite svrhe. Za smanjivanje i normalizaciju
telesne temperature ona se koristi u hl adnom stanju stav-
j anj em obloga i pijenjem. U svim ostalim sluaj evima ona
se podgreva i kao takva primenjuje. Ne preporuuj e se
pogrejavati j e iznad 40-50 C - poinju da se raspadaju
prirodne materije.
Zamrzavanj em deje mokrae (od roenja do 10
godina), mokrae trudnica (do 3-5 meseci trudnoe, pa
i vie) i j ednostavno zdravih ljudi, mogu se pripremati
lekoviti hormonal ni kokteli", Sto je ete mlade, manje
meseci trudnoe, j ae j e izraen efekat podmlaivanj a na
organizam starijeg oveka.
Ohlaeni urin
Ako se svee izluen urin dri na hladnom (-3,-4C)
i t amnom mestu, tada se u njemu pod ulicajem nepovolj nih
uslova, takoe, stvaraju bioloki aktivne materije. Prema
tome. to je trea varijanta obijanja bioloki aktivnih materija
iz urina, ali je najbolja od njih - ukuvavanje urina.
Urin zasien raznim materijama
Dodavanj em u urin razliitih trava i njihovih sme-
sa omoguava da se dopunski povea sastav mikroel e-
menata u diuretiku, to odgovara za zasiivanje organiz-
ma mi kroel emenl i ma. Na primer, pri ukuvavanj u urina
u posudu sa urinom stavite dve kafene kaiice suvog
morskog kupusa. Takav urin koristi se u vidu obl oga za
pothranj ivanj e" organizma mineralima. Urin se moe
dodati i u vodu za kupku radi podmlaivanj a organizma.
Aktivirani urin
Proputajui urin kroz magnetotron, mi ga sami m tim
puni mo energijom, usled ega on postaje aktivniji. Ukoliko
bilo koji urin dovedemo do kljuanja, on tada menja svoju
unutranju strukturu, da bi kroz sebe propustio veliki tok
toplotne energije. Da bi se ta struktura zadrala, a zatim
njena poveana energija iskoristila za j aanj e organizma,
urin treba, posle dovoenja u stanje kljuanja, naglo ohla-
diti (na primer, ispod protone vode). Rezultat takvog
naglog hlaenja je da se steena super struktura zamrzava"
i moete je posle toga koristiti. Takav urin treba primeniti
odmah posle hlaenja (do temperature oko 36-37 C), inae
e se struktura brzo raspasti. Lekovitost aktiviranog urina je
nekoliko puta j aa i, za razliku od namagneti sanog, moe se
stalno primenjivati.
Namagnetisani urin
Najbolje je koristiti za spoljanj u upotrebu, za kupke,
s ciljem poveanj a opte energije organizma. To posebno
dobro odgovara u sluajevima kada su ljudi nepokretni,
dehidriram - on izjednaava opti potencijal organizma.
Naglo ohlaen sve urin
Koristi se za redovno pijenje i stavljanje obloga kod
razliitih oboljenja i poremeaja u organizmu.
Mogu se kombinovati razne vrste urina, to pove-
ava dejstvo takvog urina na organizam. Na primer, ukuvali
ste urin do j edne etvrtine prvobitne zapremi ne, naglo
ohladili, odmah propustili kroz magnetotron, natopili njime
pamunu tkaninu i stavili oblogu. Takav urin moet e naliti
u termos, u kome takav urin due vremena zadrava super
strukturu, i koristiti ga po potrebi za obloge.
Urin novoroeneta, deji, muki i enski,
trudnica, ljudi zrelog doba, staraki urin.
Urin novoroeneta
Zasien j e informacijama ivotnih procesa koji
se brzo odvijaju. Te osobine urina koriste se za spreava-
nje procesa trulenja i vrenja, kada je unutranja sredina
organizma prema alkalnoj strani i organizam iv trune.
Uri n novoroeneta j e lekovit. odlino pomae kod
gnojnih rana, koje dugo ne zarastaju, gangrene i drugih
slinih oboljenja. Moe koristiti kao prirodni diuretik za
odstranjivanje vika tenosti iz organizma, za smanjenje
pritiska cerebro-spinalne tenosti, unutranj eg lobanj skog
i onog pritiska, za leenje bubrega (posebno ako su
prisutne razne infekcije); za pojaanje probavni h procesa,
spreavanje raznih infektivnih oboljenja; rastvaranje tromba
u krvi, spreavanje i smanjivanje zgrunjavanja krvi, a moe
se primenjivati i u onkologiji (piti i stavljati obloge).
Deji urin
Nj egovo glavno preimustvo (urin deteta od j ednog
meseca do 12-13 godina) j e zasienost i muni m tel ima i
programom razvoja.
ovek koji eli da se izlei od infektivnih, virusnih
i tumorskih oboljenja, uporedo sa pijenjem dejeg urina,
radi podizanja imuniteta, treba da isti vlastiti organi zam na
elijskom nivou, koristei gladovanje na urinu, ovladavanj e
svojim oseanj ima, umom, da se pravilno hrani i da vodi
aktivni nain ivota. Kao dopunsko sredstvo za poveanje
imuniteta moe se koristiti sve deji urin za obloge i ma-
sae (utrljavanje).
Muki i enski urin
Ima svoje karakteristine osobine koje, u prvom
redu, zavise od koliine hormona, kao i od njegove
namagneti sanosti " muki m ili enskim komponent ama.
Zato se i preporuuje da se kao urinski donor" koristi
ovek istog pola. U redim sluajevima i za krae vreme
moe se koristiti i urin oveka suprotnog pola. Deji urin
(deleta od j edne do deset godina starosti) zbog mal og
sadraja hormona, koji su odgovorni za razliku polova,
mogu koristiti osobe suprotnog pola, ali ne due od 1-3
meseca. St oj e dele mlae - due se uzi ma urin i obrnuto,
to je starije - krae.
Urin trudnica
Posebno koristan i svojevrstan. Na sastav urina
i njegova svojstva utiu: rad maj inog organizma,
funkcionisanje materice kao organa za raanje ece,
placente i organizma deteta. Takvog unikatnog izbora
materija i zapi sani h" funkcija nigde nema.
Urin ljudi zrelog doba
Posebno od 18 do 30 godina, izbalansiran je po
energiji i hormonal nom sastavu. Nj ega je poeljno koristiti
za korekciju funkcija ovejeg organizma u uzrastu od 40
godina i starijem. Za leenje oboljenja primenjivati samo
vlastiti urin (setite se leenja nozoi ma). Ukol iko ste se
odluili da koristite urinskog donora za stimulaciju vlastitog
organizma, tada birajte ml adog, zdravog oveka istog pola i
vama sline konstitucije. Upoznajte se sa nj egovim nai nom
ivota, navi kama i ishranom. Osetite njegovo raspoloenj e
prema vama. Upoznajte ga sa situacijom.
Staraki urin
Najbolje odgovara ljudima tog uzrasta za leenje
vlastitih oboljenja i poremeaja (zbog toga, to ovek u tom
uzrastu ivi kao bespolno bie, sa smanj enim i muni tetom,
razbalansiranim hormonal ni m funkcijama itd.). Drugi ljudi
ga mogu koristiti samo u sluaju kada treba hitno aktivirati
luenje mokrae i slino.
Uticaj ishrane i emocional nog stanja na kvalitet urina
Urin j e najbolji posle uzimanja prirodnih produkata:
povra,voa, kaa, oraha, meda, ajeva od trava. U ishrani se
mogu j o upotrebljavati u manjim koliinama, pod usl ovom
pravilne kombinacije, meso, jaja, ml eko, krompir, mla
kravlji sir. Od rafiniranih, zasoljenih, neprirodnih produkata
i meovite ishrane dobija se lo urin. Ukoliko se u ishrani
upotrebljavaju produkti koji su bogati bel anevinama, one
se razlazu na mokraevinu i veu koliinu azotnih materija,
koje se dalje razlazu do amonijaka, koji urinu daje speci lian
miris. Zato j e dijeta j edan od veoma vani h faktora, koji
odreuju ukus i miris urina. Na osnovu vlastitog urina
odmah ete shvatiti kakvim produktima treba da se hranite
i kako da ih pravilno upotrebljavate. Bez te povratne veze
beskorisno je priati oveku o pravilnoj ishrani.
Dobar urin je kada se ovek 23 dana uzastopce
hrani hl ebom od proklijalog zrna bez ikakvih primesa
(zaina), povrem i voem.
Unikatni urin stvara se za vreme gladovanja. U to
vreme organizam prelazi na unutranju (endogenu) ishranu,
koristei masno tkivo, belanevine u organizmu, a po ste-
penu produavanj a gladovanja - prelazi na sintetiziranje
ami noki sel i na iz ketonskih tela, azota i ugljen-dioksida.
Zbog loga, to pri tom dolazi do jakog odvajanja neistoa
i urin se zasiuje njima, pa pijenjem tog urina (samo dnev-
nog, delimino dnevnog) j o vie se podstie to odvajanje
neistoa i na laj nain lece skrivena arita infekcija shodno
homeopatskom principu - slino deluje na slino. I to gla-
dovanje due traje, time se organizam bolje osl obaa od
laloga neistoa (ljake) koji se nalaze duboko u organizmu,
skoro do kolanog tkiva.
Pravilna ishrana
U procesu leenja posle ienja organizma od
ljake (neistoa) i parazita treba prei na pravilnu ishranu.
Konkretne preporuke za dijetu nalaze se u narednom
tekstu. Pored toga, treba imati j asnu predstavu o tome, kako
funkcioniLi pr obavni or gani .
Od 7 do 9 sati ujutro radi eludac - to je najbolje
vreme za uzimanje prvog obroka hrane.
Od 13 do 15 sati aktivno je tanko crevo - to je naj -
bolje vreme za uzimanje drugog obroka hrane.
Dalje se hranljive materije rasporeuju po orga-
nizmu i dolazi do unutarelijske probave.
Od 5 do 7 sati ujutro aktivira se funkcija luenja
organizma prazni se debel o crevo.
Svaki deo eludano-crevnog trakta izvrava svoju
funkciju. Ti delovi su izolovani j edan od drugog specijalnim
ventilima - slinklerima, koji proputaju hranu u j ednom
smeru, i me se vremenski koordinira proces probave.
Ta izolacija je neophodna zbog toga, to svaki deo
trakta ima svoju pH sredinu. Tako j e, na primer. pH sredina u
usnoj duplji alkalna, u elucu - kisela, u dvanaestopal anom
crevu za vreme probave hrane - neutralna, tu se lui u i
sok iz pankreasa (guterae), koji imaju alkalnu reakciju, da
bi se neutralisala kiselina koja dolazi iz eluca.
U peri odu izmeu uzimanja hrane pH sredina u
t ankom crevu je manje alkalna, a u debel om crevu - manj e
kisela.
Naunici su dokazali da u ovej em organi zmu
postoji stomani (trbuni) mozak i crevni hormonal ni
sistem. Nj ihova uloga je da se preko produkata, koji dos-
pevaju u organizam iz spoljanje sredine, prilagoavaj u
promenlj ivim uslovima te sredine. Na primer, za vreme
j ednog godinjeg doba u organizam dospevaju j edni hran-
ljivi produkti. Trbuni mozak na to reaguje stvaranjem odre-
enih hormona.
Nastupa drugo godinje doba, javljaju se drugi pro-
dukti, trbuni mozak na njihovu specifinost reaguje stva-
tanjem posebnog spektra hormona, koji prilagoavaju tkiva
i ceo organizam novim uslovima.
U vezi s tim, javlja se veoma vana preporuka za
ishranu-upotrebi j avaj te produkte koji su odgajani u regionu
vaeg prebivalita i samo prema godinjim dobi ma.
LEENJE VODOM
U mnogi m receptima, koje u navesti u daljem tek-
stu, preporuuje se upotreba protijeve, ..ive" i mrt ve"
vode.
Protijeva voda
Proces dobijanja protijeve vode u domai m uslovima
izgleda ovako: stavite posudu sa izvorskom vodom (pro*
kuvanom i ostojalom vodom ispod esme) u hladnjak
friidera ili zamrziva. im se na povrini i zidovima lonca
uhvati prvi led - zamrzla teka voda, lonac izvaditi, vodu
preliti u drugu posudu i vratiti u hladnjak (zamrziva). Led
iz prethodnog lonca baciti. ekati dok se voda u drugom
loncu ne zamrzne do polovinc-treine zapremi ne. zatim
izvadili lonac i prosuti vodu koja se nije zamrzl a - to je
laka voda sa primesama. Preostali led je prolijeva voda.
80% preiena, sa odabranim izomerima, najprijatnija za
tok biolokih procesa u organizmu. Otopite led i koristite
obijenu prolijevu vodu za pie i pripremanje hrane.
i va" i mrt va" voda dobijaju se met odom elek-
trolize. i va" voda se priprema na sledei nai n: sud
sa obi nom vodom pregraditi sa parcelom vrste cirade
i u svaku pregradu stavili po j ednu elektrodu, a zatim
prikljuili na j ednosmernu struju. Anodna voda se pri raz-
laganju molekula vode zasiuje kiseonikom i popri ma
kisela svojstva, njen pH dostie nivo 3-4. Na katodi, gde
se aktivno izdvaja vodonik, sredina postaje alkalna, pH se
podie do 10-11.
..Mrtva" voda j e kisela, ima odlina dezinlikuj ua
svojstva i primenjuje se kod raznih infekcija. i va" voda
je alkalna, pomae kod prekomerne kiseline u organi zmu.
Na primer, kod goruice, a podstie i normalizaciju kod su-
vinog negativnog potencijala tela.
Upozorenje. Pod elektrinim naponom svaki me-
tal oksidira, isputajui u rastvor svoje j one. Poelj no je
da elektroda anode bude izraena od istog grafita. U sup-
rotnom sluaju organizam e se zajedno sa vodom zasiivati
vikom j ona sa anode.
i va" i mrt va" voda moe se veoma uspeno
koristiti u raznim terapijama ienja - klislirima, ..Gest
koljke", ispiranju usta, vagine itd. Preporuuje se koristiti
te vrste vode za leenje enskih oboljenja.
Prvo se koristi mrt va" voda (ona zakiseljava orga-
nizam, unitava trule i obnavlja zdravlje). Kada se uniti
infekcija, primenili i vu" vodu da bi sluzokoe to bre
zarasle.
iva" i mrtva" voda
Tako j e, na primer, kod ginekolokih oboljenja pot-
rebno ispirali vaginu mrt vom" vodom 35 puta dnevno, a
krajem dana i vom' ' vodom.
Ta voda se na isti nain moe koristiti i kod klis-
tiranja. Kod disbaklerioza primeniti kiselu - ..mrtvu'* vodu.
Posle 2-3 klistiranja (jedno klistiranje dnevno) uraditi 1-2
klistiranja sa ..ivom" vodom. I tako nekoliko puta.
Priblino lako postupa se i kod kolitisa debel og cre-
va.
i va" i ..mrtva" voda mogu da se uvaju veoma
dugo. a da pri tom ne izgube svoja svojstva.
Ureaji za pripremanje i ve" i ..mrtve" vode pro-
daju se u apotekama.
Levitirana votla
Voda moe da postoji u nekoj zapremini (posudi)
ili u obliku povrine (razlivena po povrini). Prema l ome.
zapremina vode se moe predstavili kao neto, to se sastoji
iz vie slojeva. Ispostavlja se. to je vea povrina, time
su vee i energetske mogunosti vode. Prostim meanj em
vode moe se poveati njena povrina - jedan sloj vode
klie u odnosu na drugi, drugi - na trei itd. Voda zasiena
energijom na takav nain vrlo retko se susree u prirodi.
To je voda planinskih potoka, koja se vel i kom brzinom i u
vrtlozima sliva sa planina. Upravo takva voda. sa obiljem
mikrovrlloga u njoj. naziva se levitiranom. Ona u sebi sadri
ogromnu koliinu energije.
Levitirana voda, prema istraivanjima naunika,
podstie normalizaciju razmene materija i ima veliku spo-
sobnost prodiranja u porozne sredine. Pozitivna pomeranj a
u krvnoj slici obolelih registru" u se ve posle est neelja od
poetka redovnog pijenja levitirane vode po proraunu oko
litar i po dnevno.
Slina voda moe se dobiti i u domai m usl ovima.
Radi toga vodu ili napitak treba sipati u mikser i, menjajui
brzinu obrtanja, miksirati j e 20-40 sekundi.
Silieijuniska voda
O lekovitim svojstvima silicij uma saznalo se skoro
(nedavno), iako je bilo poznato da su nai pradedovi radi
oplemenjivanja vode oblagali dno bunara silicijumom.
Najee su koristili crni silicijum. koji moe da obnavlja
pitka svojstva ak i vode koja zaudara.
U teglu zapremine 3-5 litara (moe 10 i vie litara)
naliti vodu, koju upotrebljavate za pie. Stavite teglu na
svetio mesto (ali da nije direktno izloena suncu - to je
obavezan uslov! ). Ubacite na dno tegle pare silicijuma
(kakvo imate). Teglu prekrijte gazom.
Posle 2-3 dana silicijumska voda e biti spremna
za upotrebu. Ukoliko elite da je j ednostavno pijete, bolje
je da je prethodno skuvale, ohladite, a zatim u nju stavite
silicijum.
Silicijuinska voda poboljava lino oseanje, pove-
ava otpornost organizma na oboljenja, poboljava stanje
eludano-crevnog trakta, normalizuje razmenu materija,
ubrzava zarastanje malih rana na koi, u ustima, zaustavlja
krvarenje desni itd.
U prostoriji, gde se nalazi tegla sa silicij umskom vo-
dom, preiava se vazduh.
Kod leenja raznih oboljenja uporedo sa ie-
njem organizma, gladovanjem, urinoterapij om, pravilnom
ishranom preporuuj em da se koriste i lekovite trave.
U narednom tekstu izloeni su svi potrebni poda-
ci (prikupljanje, suenje, uvanje lekovitih biljki, stanja
litopreparata, teinska vrednost biljaka), koji e vam pomoi
da se pravilno koristite receptima navedenim u knjizi.
OPTI PODACI O
LEKOVITOM BILJU
Lekovito bilje Ireba prikupljati za vreme suvog i ved-
rog vremena. Trava (itava biljka sa stablom i listovima) i
evetovi prikupljaju se za vreme evetanja; korenje - uj es en
ili u prolee; plodovi - kada su potpuno sazreli.
Veinu biljaka treba suiti na t amnom i provetrenom
mestu. Korenje pre suenja, po pravilu, treba oprati u tekuoj
vodi i razrezati po duini.
Osuenu sirovinu uvati u papirnim kesama (kuti-
j ama) na suvom mestu.
Posebnu panju treba obratiti na pripremanj e, su-
enje i uvanje otrovnih biljaka, pridravajui se svih mera
predostronosti i pravila rada sa toksinim materijama.
Stanja fitopreparata
Lekovite biljke mogu se primenjivati kako u sveem
stanju, tako i (to se najee radi) u vidu lekovilih stanja.
Mast - meko lekovito stanje za spoljanju pri menu,
koje se sastoji od lekovitih materija u prahu i takozvane os-
nove (masti i dr.), pomeani h u odreenoj proporciji i prip-
remljenih prema receptima.
Napar - teno lekovito slanje, koje se priprema
odslojavanjem lekovite sirovine, prelivene kljualom vo-
dom, u termosu ili u rerni koja se hladi, u trajanju navede-
nom u datom receptu i posle toga procedi.
Ekstrakt - teno lekovito stanje. Razlikuju se hlad-
ni i vrui ekstrakt. Pri pripremanju vrueg ekstrakta siro-
vina se preliva odreenom dozom kljuale vode (navodi se
u receptu), kuva 15 minuta na pari u posudi zatvorenoj pok-
lopcem, posle ega se ostavlja da odstoji (ohladi) 45 minuta
i procedi kroz dva sloja gaze. Pri pripremanj u hl adnog
ekstrakta isitnjena sirovina se preliva odreenom dozom
prokuvane vode sobne temperature i ostavlja da odstoji
osam sati (ili kako je navedeno u receptu), a zatim pro-
cedi. Ekstrakti se upotrebljavaju u hl adnom stanju, uvaju
se u friideru najvie 3-4 dana i pred upot rebom dobro
promukaj u.
Tinktura - teno lekovilo stanje, koje u veini slu-
ajeva predstavlja ekstrakciju aktivnih materija iz lekovile
biljne sirovine odstojavanje iste u alkoholu ili alkoholu
razbl aenom vodom. U domai m usl ovi ma pri prema se
met odom kvaenja (natapanja): isitnjena sirovina se preli-
va u odreenom odnosu (prema receptu) al kohol om ili nje-
govim vodeni m rastvorom, posuda se zatvara i ostavlja na
tamno mesto da odstoji 7-10 dana uz povremeno mukanj e.
Posle odslojavanja tinkutra se procedi i stavlja u friider
da odstoji 2-3 nedelje, a zatim pro filtrira. Tinktura se uva
u zatvorenoj posudi na prohladnom i od sunca zatienom
mestu.
Odvar-teno lekovilo slanje. Pri pripremanj u odva-
ra isitnjena sirovina preliva se odreenom dozom kljuale
vode, ostavlja se da odstoji na pari (u vruoj vodi) 20-30
minula, hladi 10 minuta na sobnoj temperaturi i procedi
kroz dva sloja gaze. Odvari se uvaju u friideru najvie
3-4 dana i pre upotrebe se obavezno moraju promukal i .
Praak - tvrdo lekovito stanje za unutranju i
spoljanju primenu, koje se sastoji od j edne ili nekol i ko
lekovitih materija, isitnjenih u prah.
Svei sok dobija se met odom ceenja pod presom
isitnjene svee biljne sirovine. Doza za upotrebu je ista kao
doza tinklure, a moe se uvati ukoliko mu se doda odre-
ena koliina 20% alkohola.
Koncentrovani ekstrakt-lekovito slanje sa velikim
procentom ekstrakta iz biljaka. Razlikuju se retki ekstrakti
(1:1 na bazi etil alkohola), gusti i suvi. Dobijaju se pomou
rastvaraa (ekstragena) - voenih, alkoholno-voenih i
drugih. U domai m uslovima dobijaju se isparavanjem, u
zatvorenoj posudi, obinih ekstrala ili odvara, najee do
polovine prvobitne zapremi ne. Koncentrovani ekstrakti se
dobijaju, takode, i iz tinktura, isparavanjem dela alkohola.
Rok upotrebe i uvanja ovih ekstrakta je neto dui od obi-
nih ekstrakta i odvara, a naznaava se u kapima.
Eliksir - lekovito stanje, koje predstavlja opti ras-
tvor ekstrakta ili tinklure sa drugim lekovitim materij ama.
Emulzija - lekovito stanje, koje predstavlja sistem,
sastavljen iz dve tenosti koje se meusobno ne meaju, od
kojih se jedna lenost nalazi u drugoj u vidu malih kapi.
U narodnoj medicini prema tradiciji odreeno je
tako, da se na 20 kilograma telesne teine bolesnika uzima
jedna supena kaika smese trava i jedna aa vode. Na
primer, ako je bolesnik teak 60 kilograma, tada se za pri-
premanj e odvara uzimaju tri supene kaike smese trava na
tri ae vode.
Ukoliko se smesa trava odreuje u el ovima, tada
se za njenu pripremu postupa na sledei nain (na primer,
ukoliko se smesa sastoji iz navedenih trava): kantarion - 3
delft, nana - 2 dela, matinjak - 1 deo. Na primer, ukoliko
uzmete j edan deo od 30 grama, tada kantariona u smesi
treba da bude 90 grama, a matinjaka 30 grama.
Terapije leenja
U domai m uslovima lekoviti efekat ispoljavaju
sledee terapije, zasnovane na primeni lekovite biljne siro-
vine.
Inhalacija - nain unoenja u organizam lekovitih
sredstava ili bioloki aktivnih materija putem vazduhu kogu
udi emo. Primenjuje se Za profilaksu i leenje akutnih i hro-
ninih oboljenja gornjih disajnih puteva, bronhija i plua.
Obloge (komprese) - lekoviti vieslojni povez od
gaze ili druge tkanine u kombinaciji sa vatom, papi rom ili
vodonepropusnom folijom. Obloge od vieslojne gaze, pot-
rebne irine, natapaju se u vruem ekstaktu ili od varu, blago
iscede i stavljaju na bolna mesta. Preko njih se stavlja vodo-
nepropustljivi papir, zatim sloj vate i sve se umot a suvim
zavoj em. Obl oge se menjaju kada se osui gaza ili tkanina.
Kratkotrajne obloge - terapija leenja, koja se sas-
toji u tome, to se vieslojna gaza natapa u lekovilom ras-
tvoru, blago iscedi i slavlja na bolno mesto, s tim to se (za
razliku od obinih obloga) posle 2-3 mi nuta obl oga skida i
zamenjuje svezom.
Obloge sa parom - terapija leenja, koja se sastoji
u dugotraj nom zagrevanju bolnog mesta stavljanjem na
njega zagrej ane ipkaste (rastresite, peskovile) ili kuaste
materije. Pri upotrebi listova, cvetova ili trave (najee)
biljaka za obloge sa parom sirovinu dobro isitniti, umotati
u gazu. potopili na 1-3 mi nuta u lekoviti rastvor ili kljuaru
vodu i priviti na bolno mesto. gde drali dok se ne ohl adi.
Zati m skinuti oblogu, a na bolno mesto staviti vatu ili ga
umotali zavoj em. Tako ponoviti nekoliko puta dnevno.
Tabela 1
Teina nekih lekovitih biljaka
(Navedene teine nisu apsolutne, pa ih treba uzimati sa
popravkom plus-minus 0,9 grama za supenu i 0,2 grama
za kafenu kaiicu. - Pri medba prevodioca)
Supena Kafena
Naziv biljne sirovine kaika, kaika,
grama grama
Anis, seme 11,6 3,2
Bor, pupoljci 3,7 1,6
Breza, list 1,2 0,3
Breza pupoljci 11,5 4,3
Crvena delelina, cvetovi 1,7 0,7
iak, koren 11,5 4,0
Dani no. trava 3,4 1,2
Dinja, koren 7,0 2,8
Eukaliptus, 10 listova 2,5 -
Glog, cvetovi 3.0 0,5
Glog. plod 16,5 5,7
Grica, list 2,5 0,8
Supena Kafena
Naziv biljne sirovine kaika. kaika.
grama grama
Hajduka trava 2,8 0,9
Hmel j , iarke 1,0 0,3
Hrastova kora 6,0 2,5
Kamilica, trava 3,4
1,1
Kantar ion, trava 5,0 1,5
Kim, seme 9,6 3,3
Kiprej, trava 2,1 0,5
Klcka, plod 7,8 2,0
Kokotac, trava 2,2 0,9
Kopriva, trava 2,5 0.6
Korijandar 8,0 2,9
Kruina, kora 5,0 1,8
Lanilist, trava 3,0 0.8
Lipa, cvetovi 0,9 0,4
Majkina duica, trava 1,5 0.8
Malina, list 1,7 0.8
Maslaak, koren 11,6 4.1
Maslaak, trava 2.6 0.5
Meje groe, list 7.6 2.2
Mirodija, seme 5,1 2,2
Mora, seme 8,8 2,7
Nana, list 2,7 0,8
Nar, kora . 8,5 3,5
Neven, cvetovi 2,3 1,0
Naziv biljne sirovine
Supena
kaika.
grama
Kafena
kaika,
grama
Ooljen, 8,0 3,0
Oman, koren 11,8 4,1
Oskorua, plod 9,5 3.2
Ovas. zrno 14,0 5,2
Pasji trn. plodovi 14,0 5.0
Pelin, trava 2,5 0.8
Perun, list 1,7 0,6
Petrovac, trava 2,7 1,0
Podbel, list 1.4 0,5
Povrati, cvetovi 4,2 1,3
Rastavi, trava 1,1
0,6
Ribizla, list 1,4 0,5
Rusa. list 1,2 0,5
Rusomaa. trava 3,1 1,0
Ruta vica, trava 1,5 0,8
Smilje, cvetovi 1.5 0,8
Srenjak, koren 13.3 6,0
Srdaica, trava 5,0 1,4
Sremza, plod 12.0 4.6
Sunovraica, trava 5,5 1,5
Sipak, plod 15,5 4,5
umska j agoda, list 2,0 0,8
umski rumarin, grane 3,8 1,2
Troskot, trava 1,8 0,8
Supena Kafena
Naziv biljne sirovine kaika. kaika.
grama grama
Uljivac, trava 3,9 1,4
Vrani lova trava 2,8 0,9
Zi msko zelje, list 1,8
0,8
Zova. e veto vi 3,9 1,5
Zova, plodovi 15,0 5,3
alfija, trava 3.4
1,1
ilovlak (bokviea), list 1,2 0,3
RECEPTI I PREPORUKE ZA
LEENJE OBOLJENJA
ADENOIDITIS
Oteano disanje kroz nos asled uveanja krajnika.
Preporuke i saveti koje u navesti pogodni su i za
leenje polipa u nosu.
Preporuke:
Promeniti ishranu, naglo smanjiti produkte
koji stvaraju sluz: mleni, slatkie, masti, krob, belane-
vine. Vie jesti povra i j el a od njega. Moe se nabaviti i
pripremljeno povre. Svee povre u hl adno godinje doba
rashlauje oveji organizam, st oj e tetno. Kae od mono-
litnog zrna sa mi ni mumom pretopljenog maslaca. Jela sa
bel anevi nom uz garnir od povra.
Piti aj od trava sa medom ili kompot e od suvog
voa.
Vaan je pravilan redosled unoenja hrane: tonost
pre j ela, ne pijte mnogo posle j el a - to je j edan od uzroka
slabog varenja (gasi probavnu vatru) i stvaranja mnogo
sluzi usled slabo svarene hrane. Ne j edite nou. Ukol iko
imate potrebu za j el om, popijte neki kiselomleni napitak.
Oistili organizam od mikroparazita pomou
trojke'
1
, kerozina, biljnih otrova. Ili sprovesti kuru ienja
i protivparazilnog leenja. Tek posle toga moe se direktno
dejstvovali na kolonije mikroparazita. koje su stvorili
adenoidi ili polipi.
Recepti:
Fitoterapeut A. P. Semenenko preporuuje da
se oslobodite od adenoida i polipa na sledei nain: popi-
ti otrovni odvar od slatko-gorkog razvodnika (Solanum
dulcamara), a u nos ukapavati sve sok iz lukovice ciklame
{Cyclamen europaeum, C. adsharicum). Posle toga isprati
nos ekstraktom od ranilista (Belonica officinalis).
Jednu supenu kaiku pomoni ce (Solanum
nigrum) preliti sa dve ae kljuale vode i ostaviti da odstoji
2 sata. Piti po j ednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno.
Dve supene kaike j agoda (plodova) pomoni -
ce preliti aom vode, kuvati na slaboj vatri 7-8 minuta,
ostaviti da odstoji j edan sat i procediti. Pili po etvrtinu
ae 3-4 puta dnevno pre jela.
Supenu kaiku suvih isitnjenih listova pomoni -
ce preliti sa aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 2 sata
i procediti. Piti po 1-2 supene kaike 3 puta dnevno pre
jela.
Ukapali u nos po 1-2 kapi sveeg soka od krtole
(gomolja) ciklame i lei u postelju. Posle 10-15 minula
bolesnik poinje da kie, kalje i da se znoji, iz nozdrva mu
se lui velika koliina sluzi. To moe da traje nekol i ko sati.
Zatim nastupa san. Budi se, po pravilu, zdrav.
Supenu kaiku isitnjenih listova i korenja ranilista
prelili sa dve ae kljuale vode i ostaviti da odstoji. Popili
tokom dana.
Kompl eksno leenje:
Za odrasle: uvee, a zatim ujutro nalale popili po
50-100 grama ekstrakta od pomoni ce. Otprilike posle pola
sata-sat ukapati u nos 1-2 kapi soka od ci kl ame i lei u
postelju, prethodno se snabdeti marami cama za nos. i m
ponete da iskaljavate isperite nos ekstraktom ranilista i
pijte po 30-50 grama tog ekstrakta sve dok ne prestanete
kaljati (l.j. dok iz nosnog drela ne izae sva sluz, adenoidi
i polipi).
Za dear, u zavisnosti od uzrasta, doza je 2-5 puta
manja, nego za odraslog oveka.
Pomoni ca se moe zameniti sveim sokom
od starog krompira (30-50 grama), ekstraktom od duvana
(15-20 kapi na 100 grama vode). Ciklamu moete probati
zameniti starim (koji mal o mirie na amonij ak) uri nom ( 1 -
3 kapi). Ranilist - sa bilo kojim drugim sredstvom, koje
podslie iskaljavanje. Na jedan sat pre pristupanja leenju
dobro je ispariti noge. To e poboljati cirkulaciju u nosnom
drelu.
Butejko predlae da se oslobaanj e od pol ipa
i adenoida u nosnom drelu vri met odom zadrke disa-
nja. U organi zmu se nagomilava ugljenina kiselina, koja.
izjednaujui mnoge reakcije u organizmu, podslie njihovo
odvajanje (meto disanja prema Bulejku).
ADENOM PROSTATE
(hipertrofija prostate)
Oboljenje koje se javlja kod mukaraca starijih od
50-60 godina, us/ov/jeno poveanjem prostate. Pored pros-
tate uveane su i dodatne (periuretralne) lezde mokranog
kanala, iz kojih se razvija dobroudni tumor - adenom.
Simptomi: uestala potreba za mokrenj em na fonu
nedovolj nog izinokravanja. smanjenje polne potencije, pore-
meaj sna. Prema stepenu rasta adenoma - pojava zaostale
mokrae u mokranoj beici. to moe uzrokovati upalna
oboljenja bubrega ili akutnu anuriju (zadrku mokrae).
Uzrok bolesti: poremeaj meusobne veze lezda
unutranje sekrecije. izazvan slabljenjem hormonal ne fun-
kcije testisa i prostate sa starenjem organizma.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistili j etru.
Oistili bubrege.
Pridravati se aktivnog reima kretanja.
Borili se sa zatvorima, ne suzdravali se od potrebe
za mokrenj em.
Tokom dana piti dovoljnu koliinu tenosti.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuiti ljuta j ela, zaine
(poslednji obrok hrane, tenosti treba da bude na 2-3 sata
pre odlaska na spavanje).
Potpuno izbaciti iz upotrebe alkohol.
Pripremili i vu" i prolije vu vodu.
Uri no terapija.
Recepti:
Tokom 5-10 dana 4 puta dnevno na 30 mi nul a pre
jela piti po pola ae i ve" vode. Posle 3-4 dana poee da
se lui sluz, potreba za mokrenj em e se smanjiti, tumor e
nestati.
lsitniti na komadie duine 35 centimetara 100
grama osuene kore j asike (suiti je na bilo koji nain, ali
ne na suncu), sipati u staklenu flau zapremi ne pol a litra i
tu naliti 200 grama votke (rakije), tako da votka pot puno
prekrije koru (kora se odozgo moe pritisnuti neki m drv-
eetom). Flau zaepiti i ostaviti da odstoji dve nedelje na
tamnom mestu. Pobijeni ekstrakt procedili (koru iscedili) i
naliti u drugu posudu. Ta koliina je proraunata na 22,5
meseca redovnog leenja. Uzimati po 20 kapi ekstrakta j asi-
ke, sipati u 15-20 grama vode i pili 3 puta dnevno pre j ela.
Pauze nisu poeljne.
Jako izraeno prolivtumorsko dejslvo ima mra-
zovnjak (Helleborus caucasicum). Uzeti 50 mi l i grama pra-
ka mrazovnj aka, staviti na j ezik i popiti sa topl om vodom.
Uzimati svakog dana ujutro natate na 1-2 sata pre j ela.
Kura leenja traje od 1 do 6 ili 12 meseci, u zavis-
nosti od linog oseanja.
S ciljem profilakse preporuuje se uzimati mrazov-
njak tokom meseca u prolee i uj esen.
Piti urin. post oj e on zasien svim nozodi ma koje
proizvode bolesti, pa predstavlja izvanredan lekoviti mate-
rijal kojeg nam je priroda dala za leenje. U datom sluaju
na bolest e dejslvo vati nozo adenoma prostate.
Primcna balzama Gerasimova takode olakava
tok oboljenja, a vremenom ga i leci. Balzam Gerasi mova:
pola litra protijeve vode, pola litra votke (rakije), pola litra
meda, 200 grama zelenih oraha i 200 grama propolisa.
Orahe ubrati kada j e pun mesec (u t om peri odu oni
sadre veliki procenat joda i drugih mi kroel emenat a), dobro
isitniti noem ili u maini za mlevenje mesa. Propol is sitno
nastrugati noem. Sve sipati u staklenu leglu zapremi ne 3
litra i preliti sveim cvetni m (livadskim) medom, vodom
i votkom (rakijom), l egl u postaviti na t amno mesl o sa
stal nom t emperat urom vazduha od 35 do 40 C. Pri vioj
temperaturi unitavaju se fermenti. a pri nioj - usporava
se proces fermentizacije. Tegla treba da odstoji od 3 do 6
meseci. Uzi mati po j ednu kafenu kaiicu 1-3 puta dnevno
pre jela.
AFTE
Oboljenje sluzokoe usne duplje.
Na vrhu i kraju j ezika, rede na desni ma, ispod j e-
zika i ak u grkljanu, javljaju se mehuri i , napunj eni pro-
zranom tenou. Mehuri i pucaju, ostavljajui iza sebe
karakteristine bolne ive ranice.
Al te se razvijaju kao samostal no oboljenje ili kao
komplikacij a drugih akutni h oboljenja, posebno el udano-
crevni h oboljenja.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo (afle mogu biti komplikacij a
cl udano-crevnih oboljenja.
Oistiti ti j etru.
Ispirati usta sredstvima za dezinfekciju i spa-
ljivanje.
Recepti:
Svei m uri nom pola do dva mi nuta ispirati usta.
U sluaju j akog oteenja sl uzokoe usne duplje, posle
ispiranja svei m uri nom, u trajanju od j ednog minuta ispirali
usta uri nom ukuvani m do pol ovine ili etvrtine prvobi tne
zapremi ne. Za vreme takvog leenja promeni te dijetu, isk-
ljuite so iz ishrane, ograniite upotrebu bel anevi na.
Pregrt vrhova i listova svee trave crnog sleza
{Maha sylveslris) preliti u termosu sa klj ualom protij evom
vodom, ostaviti da odstoji 6-8 sati i time nekol i ko puta
dnevno ispirati usta.
ALERGIJA
Povi ena osetljivost organi zma na dejstvo nekih fak-
tora okol ine, koji se nazivaju al ergeni ma (hemijskih mat e-
rija, mi kroba i produkata njihove ivotne delatnosti, hran-
ljivih produkata, cvelni prah nekih vrsta biljaka i drugo).
Ispoljavanje alergije je strogo individualno.
U alergijska oboljenja spadaju: bronhij alna astma,
koprivnjaa, alergijska kijavica, dermatitisi, alergija na le-
kove i hranu, alergijski artritis.
Faktori, koji podstiu razvoj alergije su: poreme-
aji funkcija nervnog i endokri nog sistema, traume mozga,
negativne emocije, smanjena funkcija nadbubreni h lezda.
Radi profilakse alergijskih oboljenja treba otkrili
alergcn i iskljuiti kontakt sa njim, sistematski trenirati
organi zam, inei ga otporni m na spoljanje uticaje.
Preporuke:
Oistiti creva obi ni m i ukuvani m uri nom.
Oistiti j etru.
Regulisati ishranu. Pri nepravilnoj ishrani uni
kanali se pune zgusnutom ui i uni m kamenj em, to pod-
stie razvoj alergije.
U dnevni obrok hrane ukljuiti povre, voe, kae,
hl eb od proklijale penice, orahe, suve kajsije.
Gladovanj e.
Praktikovati urinoterapiju.
Redovno istiti organizam.
Recepti:
Pre odl aska na spavanje namazati oteene delove
koe mr t vi m" (koji j e dve nedelje odstoj ao) uri nom. Ne
sapirati, moda e vas j ako pei - trudite se da izdrite.
Ozdravljenje obino nastupa posle 5-7 dana.
Svakog dana piti urin u 4 sata ujutro - po 150
grama.
Tokom 3 meseca trljati se sveim uri nom, a posle
toga j o mesec i po - diuretikom (po 50 grama).
Stavljati obloge sa sveim uri nom na glavu (sva-
kog drugog dana).
Kupke sa prokuvani m (toplim) uri nom za stopala
nogu (10 terapija).
Kafenu kaiicu suve trave pelina zakuvati sa
etvrtinom litra kljuale vode, ostaviti da odstoji 10 mi nuta i
procediti. Piti 3 puta dnevno po j ednu au. To e vam pomo-
i da se oslobodite od glista i najprostijih mi kroorgani zama
(protozoa), koji takoe izazivaju alergiju.
Svakog dana u 5 sati ujutro uzimati po j ednu
etvrtinu kaiice za senf praka mrazovnj aka sa aom
vode. Kura leenja - od 1 do 6 nedelja. Poto mrazovnj ak
odlino isti j etru, radi boljeg izbacivanja une ljake
(neistoa) iz organizma preporuuje se ujutro i uvee
piti vruu prokuvanu vodu. Za nekoga e to biti aa, a za
drugog pola litra (dozu odabrati individualno).
ANEMIJA (MALOKRVNOST)
Bolesno slanje koje se karaklerie smanjivanjem (u
odnosu na normalno slanje) mase krvi, broja crvenih krvnih
zrnaca i hemoglobina.
To oboljenje izaziva nedovolj no snabdevanj e va-
nijih organa, pre svega mozga, sa ki seoni kom i drugi m ma-
terijama.
Simptomi: bledilo koe, vrtoglavica, ponekad
nesvestica i astma.
Uzrok bolesti: znatan gubitak krvi, poremeaj u rep-
rodukciji krvi, prekomerno unitavanje krvi.
Preporuke:
U prvom redu odstraniti uzrok gubitka krvi.
U dnevni obrok hrane ukljuiti produkte bogate
belanevinama, vitaminima, gvodem i koji stimuliu stva-
ranje krvi (jetra, jaja, meso. kuvani pasulj, graak, voe,
povre).
Pre jela piti svee sokove - to poveava sposob-
nost organizma da asimiluje gvoete.
Ml ene produkte uzimajte odvoj eno od druge
hrane, poto velika koliina kalcij uma i fosfora, koja se sa-
dri u njima, spreava asimilaciju gvozda.
Ne smete piti kalu. aj i druge napitke sa opori m
ukusom odmah posle j ela - to takode spreava kvalitetnu
asimilaciju gvozda.
Hranu je najbolje pripremali u tucanoj (liveno
gvode) posudi, poto se pri kuvanju produkti ishrane obo-
gauju gvoem.
Prestati putiti, nikotin pogubno deluje na hemo-
globin, razlaui ga na belanevine i gvode.
ene. koje pate od anemije, treba da sprovedu
esl omesenu kuru leenja preparatima gvozda.
Za leenje koristiti lekovite trave, koje pobolj-
avaju sastav krvi i koje jaaju organizam.
Oe isti tili j etru.
Recepti:
Radi ienja krvi pomeali 50 miligrama praka
mrazovnj aka sa etvrtinom kafene kaiice meda i to pojesti
pre spavanja oko 22-23 sata.
U sokovniku pripremiti sok od argarepe, cveklc
i rotkve. Pomeati sokove u j ednaki m kol iinama i sipati u
flau, flau uvali na prohladnom i t amnom mestu. Uzimati
po jednu supenu kaiku pre jela. Pripremljene sokove treba
ispiti za nedelju dana, a zatim pripremiti nove. Kura leenja
sokovima traje 3 meseca.
Uzeti 400 grama nezasoljenog sala od svinjskih
iznutrica i est velikih antonovki j abuka (one sadre dosta
gvozda). Jabuke sitno izrezali, dobro izmeati sa salom i sta-
viti u rernu da se dinstaju na slaboj vatri.
Uzeti 12 umanaca (u njima se sadri mnogo gvoz-
da, koje se lako asimiluje) i au eera u kristalu i umutili
dok se ne stvori bela pena. Narendati silno 400 grama oko-
lade za kuvanje.
Kada se mast sa j abukama istopi, procediti je kroz
sito ili gazu, u nju dodati belu penu i okoladu, sve dobro
promeali.
Dobiete smesu koja se moe mazati na hleb. Pre-
poruuje se uz svako j el o uzimati tu smesu i uz to pili loplo.
skoro vrue ml eko.
laj recept posebno dobro odgovara ljudima sa ma-
njom telesnom teinom i ljudima, kod kojih je prepobuen
ivotni princip vetra". Pored oslobaanja od malokrvnosti.
pribavlja se telesna teina i poboljava lino oseanje.
[sitniti tri supene kaike trave kanlariona, dve
supene kaike kleke, dve supene kaike koprive, dobro iz-
meati. sipali u termos i preliti sa tri ae kljuale protijeve
vode. Posle odstojavanja uzimati po j ednu au 3 puta
dnevno u vruem stanju.
Sipak (plodovi). Pet supenih kaika isitnjenih
plodova preliti sa litrom protijeve vode. Kuvati da kljua
10 minuta i ostaviti da odstoji u termosu preko noi. Piti
kao aj u bilo koje doba dana.
Ekstrakt od ipka dobro isti sistem krvotoka i po-
boljava razmenu materija u organizmu. Zahvaljujui pri-
rodnom vitaminu C i drugim bioloki aktivnim materij ama
ipak se primenjuje kod malokrvnosti, oboljenja bubrega i
mokranog mehura, oboljenja j etre i kao tonizujue sredstvo
za j aanj e organi zma.
Radi sinteze hemogl obi na neophodno j e prirodno
gvode, zato upotrebljavajte sok od evekle u kome se, pored
gvozda, sadre soli kalcijuma, fosfora, vitamini grupe B, C,
P, fruktoza i glikoza. On se moe piti po etvrtinu ae sa
supenom kaikom meda 2-3 puta dnevno pre j ela.
Sok od rotkve sadri gvode, magnezi j um. kali-
jum. kalcij um i mnoge vitamine. Od davnina se preporuuje
kod malokrvnosti.
Uzimali po jednu supenu kaiku soka sa medom 3
puta dnevno pre jela.
Sok od argarepe sadri najbogatiji kompl eks
bioloki aktivnih materija: gvode, kobalt, bakar, kalcijum,
jod. brom i druge. Preporuuje se kod malokrvnosti, gast-
ritisa, za regulisanje razmene ugljenih hidrata itd.
Piti ga 3 puta dnevno po 100 do 500 grama, pre jela.
Moete uzimati i smesu sokova. Na primer, 50
grama soka od evekle i 150-250 grama soka od argarepe.
Sok od evekle i j abuka otklanja mal okrvnost i
nadoknauj e nedostatak hemoglobina. Uzeti 20-30 grama
soka od evekle i pomeati ga sa 150-200 grama soka od
j abuka. Piti odmah posle pripremanja 2-3 puta dnevno pre
j ela.
Sokovi se mogu piti po kurama ili stalno - kako
elite. Posebno ih je korisno piti u sezoni sazrevanja j ago-
dastog voa, ostalog voa i povra. Sve sokove pijte samo u
sveem stanju.
Beli luk je j edno od najboljih sredstava protiv
malokrvnosti. Ipak ga ne mogu svijesti. Takvim bolesnicima
preporuuj e se ekstrakt od 300 grama bel og luka. Oistiti
luk i oprati, prelili sa litrom istog alkohola i ostaviti da
odstoji tri nedelje. Piti po 20 kapi ekstrakta razmuenog u
etvrtini ae ml eka 3 puta dnevno.
Kod malokrvnosti moe se koristiti i pelin.
Uzmite teglu zapremi ne 3 litra i napunite je sveim pel i nom
ubranim u maju mesecu. prelijte pelin votkom (rakijom) ili
razblaenim apotekarskim al kohol om i ostavile da odstoji
dvadeset j edan dan na suvom i t amnom mestu. Temperatura
treba da bude neto via od sobne. Tri nedelje pijte po j ednu
kap ekstrakta sa naprstkom vode, ujutro natate. Po potrebi
posle dve nedelje pauze ponovite kuru leenja.
Pomeati 50 miligrama mrazovnj aka sa et-
vrtinom kal ene kaiice meda i to pojesti pre odl aska na
spavanje, oko 22-23 sata.
Takav nain uzimanja smese, pored ostalog, j aa
nervni sistem, normalizuje stolicu, isti mokrane kanale
od peska, normalizuje funkciju j etre i leci kona oboljenja.
Kura leenja traje od 1 do 6 meseci i vie. Mrazovnj ak se
moe primenjivati zajedno sa drugim travama.
Svakog dana u 5 sati ujutro uzeti po etvrtinu
kaiice za senf praka mrazovnj aka sa aom vode. Kura
leenja traje od 1 do 6 i vie nedelja. Sredstvo podslie
poveanje nivoa hemogl obi na u krvi.
Drevni recepti primene mrazovnjaka za ienje
krvi:
Mnogi ljudi (konkretno, reci druida) j edu svee
lie mrazovnj aka ili ga sue u hladovini, pretvaraju u prah
i meaju sa j ednakom koliinom eera. Smesu praka mra-
zovnjaka sa eerom treba uzimati najvie j ednom nedelj no,
poevi od sasvim male doze i postepeno dozu poveavati
do 4 grama. Zahvaljujui tome, mnogoboaki svetenici
doivljavali su duboku starost i nisu znali ni za unutranje,
ni za spoljanje bolesti.
Pomeati lie i koren mrazovnj aka sa raanim
branom i ispei raani hleb, ukusniji je od obinog raanog
hleba. [sitniti koren u praak i davati bolesniku po 2 grama,
a snanijim pacijentima i vie od 2 grama pre j ela. U drevna
vremena za pripremanje praka koristila se cela biljka, uzi-
mal o se po 2 grama praka. Leenje mrazovnj akom bilo je
veoma rasprostranjeno kod rimljana.
Originalni recept srenj evekovnog al hemi ara
Paraceljsa: isitniti koren mrazovnjaka i njime napuniti ja-
buku, obavezno ubranu nou. Ujutro tu j abuku ispei na
slaboj vatri, izvaditi iz nje sadraj i pretvoriti u prah. Uzi-
mali po 2 grama praka pre j el a (posebno se preporuuj e u
prolee i j esen). To sredstvo ne samo da isti krv, ve i leci
duevne bolesti, zarasla tkivo i produuje ivot.
ANGINA
Akutno infektivna oboljenje sa prvenstvenim otee-
njem nepanih krajnika. Uzronik - najee streptokoke.
Pojavu angine podslie hlaenje organizma, kao i
prisustvo hroni ne upale nepanih krajnika (lonzilitis).
Kaiaralna angina (najlaki oblik angine) poinje sa
neznatnim otokom krajnika. Sluzokoa drela postaje crve-
na. Osea se suvoa u grlu, a zatim se javlja bol pri gutanju.
Kod odraslih se neznatno poveava temperatura, dok kod
eee moe dostii i do 40 C. Oboljenje traje 3-5 dana.
Kod lakuname angine svi simptomi su izraeniji.
Temperatura se brzo poveava, javljaju se bolovi u grlu,
siomljenost, glavobolja. U udubljenjima krajnika (lakuna-
ma) stvaraju se gnojni epovi, koji izbijaju na povrinu kraj-
nika.
Folikularna angina javlja se obino iznenada: po-
veanjem temperature do 3 9^ 0 C, otrim bolom u grlu.
Ubrzo se javljaju bolovi (sevanje u kostima) u zgl obovi ma
i na leima, glavobolja, oseaj opte slabosti. Na oteklim i
pocrvenelim krajnicima vidi se velika koliina okruglih u-
tih taaka - nagnojenih silnih delova krajnika (folikule).
Flegmonozna anginagnojna upalatkivaokokrajni-
ka i stvaranje apscesa. Temperatura se poveava do 39-40
C, javlja se drhtavica i opta slabost. Bol u grlu (najee
sa j edne strane) brzo se pojaava, naglo se poj aava pri
gutanju, otvaranju usta, to esto prisiljava bolesnika da se
odrekne od hrane i pia.
Kod angine se mogu javiti komplikacije - oboljenje
zglobova, bubrega, srca.
Preporuke:
Sto vie pili lople napitke.
Ispiranje grla dezinfikujuim rastvorima.
Ispiranje grla sveim i ukuvani m uri nom.
Masaa sa ukuvani m uri nom.
Ispiranje nosa sveim urinom.
Likvidacija hroninih arita infekcije (zubi sa
karijesom, upala krajnika).
Recepti:
Ispirati grlo odvarima od listova j orgovana (Sy-
ringa vulgaris), podzemnog stabla sa korenj em zeje stope
(Geum urbanum).
Na samom poetku oboljenja angi na se uspeno
leci dai com od j asike. Lei na krevet i pritisnuti daicu
od j asi ke sa donjim delom eljusti na grudi (dovoljno je le-
ati oko j ednog sata dnevno).
Tokom 3-5 dana pet puta posle j el a ispirati grlo
mr t vom" vodom i posle svake terapije popiti etvrtinu ae
ive" vode.
Temperatura se sniava ve prvog dana, a treeg da-
na obino nastupa izleenje.
Radi sanacije usne duplje i krajnika pola-dva
mi nuta ispirati usta i grlo sveim uri nom. U sluaju j akog
oteenja sluzokoe usta i kod gnojnih krajnika (folikularna
angina) treba j edan minut ispirati grlo sveim urinom, a
zatim ukuvani m do j edne polovine, pa ak i j edne etvrtine
prvobitne zapremi ne (ukoliko je promenj ena ishrana i urin
nije zasien solima). Pre terapije zagrejati 50 grama unapred
pripremlj enog ukuvanog urina (moe se uvati u friideru)
do 37 C.
Fitoncidi iz kore j asike efikasno unitavaju strep-
tokoke, koje izazivaju anginu. Za pripremanj e odvara koristi
se kora debljine 2-3 centimetra. Ukuvava se u sl edeem
odnosu: dve treine kore j asike i j edna treina vode. Kuvati,
da kljua, 15 minuta, ostaviti da odstoji i ispirati grlo.
Ukoliko ne naete koru j asike, upotrebite koru ive
(vrbe).
Ispirati urinom nosnu duplju 1-2 puta dnevno,
pa i ee. Ukol i ko je urin prezasien solima i nadrauje
nosnu duplju razblaite ga toplom vodom. Moe se koristiti
i ukuvani urin - do polovine, treine, etvrtine.
Odj ednom ispiti 50-100 grama urina, da bi on
odmah dospeo u eludac. Ukol iko ne moete odj ednom,
pijete neparan broj gutljaja. Kod grozniavog stanja stvara
se urin velike koncentracije, kojeg je neprijatno piti. To se
moe popraviti pijenjem vee koliine protijeve, prokuvane
vode ili aja od trava.
Da bi smanjili visoku temperaturu, koja se obi no
javlja sa angi nom, koristite drevni savet - stavite obl ogu od
urina na puis.
Mazite oteene krajnike sa preienim kero-
zi nom.
Ispirajte grlo kerozinom. Sipajte u usta najvie
do dezertne kaiice preienog kerozina i ispirajte grlo.
Posle ispiranja grla ispljunite kerozin. Grlo ispirali nekoliko
puta dnevno.
Ispirali grlo sokom od evekle. U au soka od
evekle sipali supenu kaiku sireta (ali ne siretne kiseline)
i promeaj te. Dobij enim rastvorom ispirajte grlo 5-6 puta
dnevno. Posle ispiranja sok ispljunite. Ispiranje ponavljali
do potpunog ozdravljenja.
Uzimati ekstrakt bijele sabljice (Aloe arbores-
cens). U staklenu teglu zapremi ne pola litra narezati do po-
lovine tegle listove bijele sabljice i odozgo zasuti eerom u
kristalu. Teglu zatvoriti gazom i ostaviti da odstoji tri dana,
a zatim u teglu do vrha sipali volku (rakiju), zatvoriti gazom
i ostaviti da odstoji j o tri dana. Procediti i iscediti. Dobija
se slatko-gorki ekstrakt.
Uzimati po j ednu supenu kaiku 3 puta dnevno pre
j ela. Deci davati po jednu kafenu kaiku 3 puta dnevno pre
jela.
ARTRITIS
Grupa oboljenja zglobova injeklivnog porekla i/i ko-
la su izazvana poremeajem ishrane zglobova.
Artritis moe biti samostalno oboljenje ili kao ispo-
Ljavanje nekog drugog oboljenja.
Simptomi: bolovi, crvenilo, otoci, deformacij e, po-
remeaj funkcije zglobova, ograniena pokretljivost, pove-
anje telesne temperature - lokalno (koe iznad zgl obova) i
ople. Si mptomi raznih oblika artritisa susreu se u raznim
kombi naci j ama. Oboljenje j ednog zgloba - monoartrilis, ne-
koliko zgl obova - poliartritis.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo i jetru.
Oistiti organizam od soli i ljake pomou lovo-
rovog lista.
Promeniti ishranu (vegetarijanska dijeta, glado-
vanje, hranu pripremati na protijevoj vodi).
Za utrljavanje i masau koristiti sastave koji pod-
stiu rastvaranje soli u zglobovima.
Obavezno poseivati saunu ili primenjivati vru-
e kupke, posle ega odmah namazati oteene (bolesne)
delove tela uljem (masl inovim, pretoplj enim).
Primenjivati metode urinolerapije.
Gladovanj e.
Koristiti sredstva narodne medi ci ne.
Recepti:
Sastav za utrljavanje kod taloenja soli mora da.
ima razredujua, zagrevajua i smekavaj ua svojstva.
U flau zapremi ne pola litra staviti pare kam fora
veliine etvrtine kocke eera (ima razreduj ua svojstva),
naliti 150 mililitara terpentina (ima zagrevaj ua i prodirua
svojstva). 150 mililitara maslinovog ulja (ima smekavaj ua
svojstva) i 150 mililitara 70%-og alkohola (zagreva i
prodire).
Dobijeni sastav uvee pred spavanje u trlja vati na
bolesna mesta i trljati dok se to mesto ne osui, zatim zglo-
bove umotati vunenom tkaninom (ona dobro uva toplotu,
to podstie aktiviranje procesa rastvaranja soli). Pre upo-
trebe sastav obavezno promukati .
Kod bolova u kolenima uzeti 130 sveih cvetova
maslaka, prelili sa boi com kolonjske vode i ostaviti da
odstoji to due (40 dana). Dobij enim ekstraktom mazati
kolena. Moe se primenjivati i ekstrakt od suvih cvetova
masl aka (70 cvetova prelili sa 0,4 litra votke).
Umesto cvetova maslaka mogu se koristiti cve-
tovi nevena. Nai n pripreme i primene je isti.
Na upaljene zgl obove preko noi stavljati obloge
od starog i ukuvanog urina (nai zmeni no). Prethodno treba
bolno mesto dobro ispariti. St oj e stariji talog soli, time tre-
ba da bude i stariji urin.
Primenjivati kupke za noge sa podgrej anim uri-
nom. Trajanje terapije 15-20 minuta.
Nauka je davno ustanovila, da oveji dnevni
obrok hrane utie na oboljenja, kao stoj e artritis. Povremena
dijeta, a posebno gladovanje, mogu otkloniti si mptome tog
oboljenja.
Vegetarijanska dijeta. Na prvoj etapi (7-9 dana) u
dnevni obrok ukljuiti odvare od povra, sokove od povra,
ajeve od trava, beli luk. Na drugoj etapi (tri i po meseca)
upotrebljavati samo vegetarijansku hranu, odrei se mesa,
jaja, ml enih proizvoda, citrusa, rafinada, zaina, soli i
itarica koje sadre lepak. Posle etiri meseca u dnevni
obrok postepeno ukljuivali mlene proizvode (j ednom
dnevno).
Takvu dijelu drati godinu dana. Ve posle mesec
dana primetno e se smanjiti upala zglobova, smanjie se
otoci, izgubie se utrnulost ekstremiteta i drugi si mptomi ,
koji prate napade artritisa.
Svakog dana u 5 sali ujutro uzeti po etvrtinu
kaiice za senf praka mrazovnjaka sa aom vode. Kura
leenja traje od 1 do 6 i vie nedelja.
Za vreme leenja mrazovnj akom preporuuj e se
ujutro i uvee piti vruu prokuvanu vodu (od j edne ae do
pola litra - dozu birati individualno).
Tokom 2-5 dana 3 puta dnevno pre j el a piti po
pola ae mrt ve" vode. Bolovi brzo prestaju.
Piti sve urin (srednji mlaz) nekol i ko puta dnev-
no.
Uzeli 5 grama lovorovog lista, preliti sa 300 gra-
ma vode. kuvati 5 minuta i ostaviti da odstoji u termosu.
Procediti i ispiti u gutljajima tokom 12 sali (ne srne se odjed-
nom ispiti sve - moe se isprovocirati krvarenje). Posle
tri dana napraviti pauzu od neelju dana i ponoviti kuru
leenja.
Dolazi do energinog raslvaranja soli, bolovi u zglo-
bovi ma prestaju i oni postaju pokretljiviji.
Nekol i ko sali kuvati krompir, alim ga izgnjeiti,
ne vadei ga iz vode, i tokom dana pojesti idku (tenu)
kau.
Ujutro natate pojesti j edan sirov krompir. Zati m
j edan-dva krompira sa ljuskom (malo skuvana). Jesti bez
soli.
Tokom dana preporuuje se nositi sa sobom
jedan sve krompir. Ukol iko je ovek ozbiljno bolestan,
krompi r iznutra pocrni i na sebe privlai bolest. Krompi r
treba zakopati u zemlju, ali tako da na njega sluajno niko
ne nabasa.
ASTMA
Poremeaj frekvencije i dubine disanja, propraen
oseajem nedostatka vazduha.
Kod oboljenja srca astma se javlja pri fizikom
optereenju, a zatim i u stanju mirovanja, posebno u hori-
zontal nom poloaju, prinudavajui bolesnike da sedne.
Modana astma javlja se pri neposrednom (di rektnom) nad-
raaju disajnog centra (tumori, krvarenja itd.).
Recepti:
Sredstvo protiv astme i skoro eliksir mladosti.
Posebno pomae ljudima koji pale od gojaznosti i ljudima,
kod kojih je trom, mlitav organi zam". Sredstvo se sastoji
od 400 grama belog luka i soka iz 24 limuna.
Pri prema se na sledei nain: isitniti luk, iz limuna
iscediti sok, sve to pomeati i sipati u flau (teglu) sa irokim
grlom, zavezati l akom prozranom tkani nom i ostaviti da
odstoji 24-28 dana (jedan lunarni ciklus).
Uzi mati j ednom dnevno pred spavanje: j ednu kafe-
nu kaiicu smese razmutiti u pola ae vode i popiti. Pre
upotrebe sredstvo treba promukati.
ATEROSKLEROZA
Hronino oboljenje, karakteristino po zadebljanju
i gubitku elastinosti zidova arterija, suavanjem njihovog
otvora sa naknadnim poremeajem snabdevanja organa
krvlju.
Obi no je napadnut (makar i neravnomerno) itav
arterijski sistem organizma.
Razvoj bolesti uslovljen j e direktnim predispozi-
cijama, kao i individualnim osobi nama organi zma oveka.
Razvoj ateroskleroze podstiu: dijabetes, gojaznost, podag-
ra (kostobolja), kamen u ui i druga oboljenja. Ishrana
sa suvi nom koliinom ivotinjskih masti ima bitnu ulo-
gu kao faktor rizika pojave ateroskleroze, ali ne kao nje-
gov primarni uzrok. Razvoj ateroskleroze provoci ra slaba
fizika aktivnost. Vani uzroci su psi hoemoci onal na prena-
pregnutost, koja traumira nervni sistem, uticaj napregnutog
tempa ivota, buke, nekih specifinih uslova rada i drugo.
Preporuke:
Normal i zovati cirkulaciju energije u informaci-
ono-energetskom polju, uspostaviti funkciju srane akre.
Oistiti krv i odstraniti sva zaepljenja u krvo-
toku.
Oistiti debelo crevo.
Oistititi j etru.
Prei na vegetarijansku dijetu, piti sokove od po-
vra, sok od celera.
Smanjiti psihiko-emocionalno i fiziko optere-
enje.
Umcreno se baviti fiskullurom i sportom.
Potpuno se odrei puenja i alkohola.
Recepti:
Piti neparan broj gutljaja urina (50-100 grama)
2-3 puta dnevno.
Trljati telo sveim i ukuvanim uri nom do j edne
etvrtine.
Ekstrakt belog luka na bazi alkohola isti krvne
sudove od masnih i krenjakih taloga i ini ih elastinim.
Piti ga 3 puta dnevno na 30 minula pre jela. Poeti od j ed-
ne kapi i svaki naredni dan poveavati dozu za po j ednu
kap, dok ne doete do 15 kapi. Dalje piti po 15 kapi 3 puta
dnevno, dok ne potroite ekstrakt. Ekstrakt se moe ukapa-
vati u kompot , aj, ml eko (50 grama tenosti).
Nai n pripremanja ekstrakta: 350 grama oienog
belog luka dva puta propustiti kroz mainu za mlevenj e
mesa. Uzeti 200 grama mase (to vie soka), preliti je sa 200
grama 96%-og alkohola, posudu dobro zatvoriti i ostaviti da
odstoji 10 dana na sobnoj temperaturi. Posle toga procediti
i masu dodatno isccditi. Posle 2-3 dana nakon ceenja
ekstrakt j e spreman za upotrebu.
BELO PRANJE
Poveana koliina sadraja vagine ipromena njenog
karaktera. Uoava se kod mnogih ginekolokih oboljenja.
U zavisnosti od lokalizacije patolokog procesa razlikuje se
belo pranje: kanala za luenje, materice, grlia materice i
vagine.
Kod akutne upale sluzokoe polnih organa bolesni-
cima se preporuuj e pelin i posteljni rei m, kao i vegeta-
rijanska dijeta.
Preporuke:
Boriti se sa zatvorima.
Oistiti debelo crevo.
Oistititi jetru.
Regulisati ishranu, iskljuiti rafinirane proizvode.
Prei na vegetarijansku dijetu.
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Recepti:
Piti naiskap j ednom dnevno po 50-100 grama
sveeg urina. Kod svih enskih oboljenja posebno j e ko-
ristan jutarnji urin. on je najzasieniji hormoni ma.
Ispirati se svakoga dana j utarnj im uri nom, on
ublaava bol ove i podstie zarastanje oteene sluzokoe.
Preko noi stavljati u vaginu tampone natopljene
uri nom (u poetku sveim - svojim ili dejim, a kasnije
- diuretikom).
Primenjivati sedee kupke uz dodavanj e u vodu
500-1000 grama diurelika. Dopunski preko noi stavljati u
vaginu tampone sa raznim vrstama urina.
Sedee kupke primenjivati na sledei nain: sipati u
lavor do 2 litra zagrej anog urina i esti. Trajanje terapije je
od 15 mi nuta do j ednog sata. Posle toga istuirati se topl om
vodom bez sapuna i isprati.
Radi poveanja zapremine tenosti dozvolj eno j e
urin razblaiti vodom.
BEONA
Stalno zamuenje ronjae.
Beona je vezivno tkivo, koje se razvija kao rezultat
upalnih procesa u ronjai i njenih trauma izazvanih upa-
danj em nekih tvrdih estica ili hemijskih materija u oko.
Beona u zavisnosti od lokalizacije i vrstine (zadebljanja)
moe naglo da pogora vid. Najradikalnije je hirurko lee-
nje beone. ali u narodnoj medicini postoje sredstva, koja
poboljavaju vid i donekle podstiu resorpciju beone.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranje nosnog drela urinom).
Gladovanj e.
Recepti:
Jo od biblijskih vremena postoji j ednostavan,
efikasan i dostupan metod za odstranjivanje beone (one
mrene) sa ronjae pomou riblje (tukine) ui.
Najbolje je koristiti u tek ulovljene tuke. Kapnitc
samo jednu kap svee tukine ui na beonu. Naravno, od
toga e pocrveneti oko i potei e suze. To je normal na re-
akcija, strpite se. Beona e spasti (otpae sa ronj ae) pos-
le nekoliko minuta.
Moe se primenjivati i u drugih riba, ali je dejstvo
te ui mnogo j ae. Zbog toga nemojte suvie da riskirate.
U bakarnu posudu naspite 50 grama meda i 100
grama urina. Kuvajte sve dotle, dok ne ostane pol ovi na.
Smesu ukapavajte u oi - ponite od j edne kapi i post epeno
poveavajte do 5 kapi. To sredstvo moe se koristiti i kod
drugih onih oboljenja.
BLEFARITIS
Upala krajeva onih kapaka. Ohol janje je esto du-
gotrajno i uporno.
Najee se javlja kod ljudi sa sl abom i shranom, kod
dece - kod tuberkulozno-alergijskih oboljenja i poremeaj a
razmene materija. Oboljenje se esto javlja kod ljudi koji
pate od dalekovidosti i astigmatizma oiju.
Razvoj bolesti podstiu nepovoljni uslovi okol ine
(praina, vetar, dim).
Simptomi blefaritisa su razliiti, u zavisnosti od
oblika oboljenja. Za obini i krljutasti blefaritis karakte-
ristian je svrab, crvenilo onih kapaka, umor oiju, krljuti
i kraslice. Za gnojni - gnojne krastice ili mali irevi pored
trepavica.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranjem nosne duplje sveim uri nom).
Pridravati se dijete koja j aa organizam, u
dnevni obrok ukljuiti sokove od povra (prvenstveno od
argarepe) i produkte, koji sadre vitamin A.
Gladovanj e.
Recepti:
Svakog dana ispirati oi sveim toplim uri nom.
U svako oko pomou pipete ukapavati po 3-5
kapi sveeg urina. Terapiju ponavljati j ednom dnevno radi
profilakse, a u ozbiljnijim sluajevima moe ee do pot-
punog izleenja.
BOL U GRLU
Jedan od prvih simptoma oboljenja gornjih disajnih
puteva. Radi ublaavanja bola u grlu preporuuje se piti
u veim koliinama tople napitke i ispirati grlo blagim
dezin/ekcionim rastvorima od trava.
Recepti:
Ispirati grlo sveim urinom od pola do dva mi-
nuta.
Kod j ake upale krajnika treba ispirati grlo sve-
im urinom j edan minut, a zatim sa ukuvani m do pol ovine
ili j edne etvrtine (za vreme leenja iz dnevnog obroka
ishrane iskljuiti so i produkte sa bel anevi nama). Uri n se
ranije ukuvava i pre upotrebe podgrejava do temperature
oko 37 C.
Ispirali grlo odvarima od listova j orgovana (Sy-
ringe/ vulgaris), sreopuca (Gnaphalium sylvalicum), zeje
stope (odvar od podzemnog stabla sa korenj em).
Tokom 3^1 dana posle j ela ispirati grlo mr t vom"
vodom. Posle svake terapije popili etvrtinu ae i ve"
vode.
BOL U UIMA
Naj ee se javlja kao prvi simptom otitisa (upale
srednjeg uha). Za ublaavanje bolova primenjuju se razne
toplotne terapije (u domai m uslovima to su grejalice i
plava-ultravioletna svetlost).
Recepti:
Kod akutnog stadij uma bolesti bol ublaiti stav-
ljanjem toplih obloga na uho. najbolje sa kamforni m alko-
hol om razblaenim popol a sa vodom. Izbegavati promaj u i
suvino hlaenje.
Nekol i ko puta dnevno ukapavati po 5-10 kapi
raznih vrsta urina u ui. Moete isprobali sve vrste urina i
odabrati koji vam najbolje odgovara.
Stavljali u sluni kanal tampone, natopljene
urinom.
BOL U JETRI, SLEZINI, PODREBR1CI I
UNOJ KESI
Signalizira o upalnim procesima u lim organima,
pojavi holangilisa, holecislilisa i kamenja u lim organima.
Bolovi se mogu ublaili toplotnim terapijama, spaz-
molilicima, dijetom sa izbacivanjem iz ishrane produkata
koji sadre holesterin i pijenjem mineralnih voda.
Recepti:
Pili 2-4 puta dnevno po 50-100 grama urina.
Preko noi na deo tela oko j etre stavljati obl oge
od \amene tkanine, natopljene u diuretiku (odaberite za sebe
najbolji urin).
Piti u to veim koliinama j ak aj od ipka,
ukoliko nemate ipka pijte prokuvanu toplu vodu.
Uzeti etvrtinu ae maslinovog ulja i pomeati sa
etvrtinom ae soka od grejpfruta. Popiti uvee, najranije
2 sata posle j ela, ali pre toga se isklistirati, da bi se oistila
creva. Zatim lei u postelju na desni bok. Ujutro ponoviti
klistiranje. U sluaju potrebe leenje se moe ponoviti posle
45 dana.
Pomeati pola ae rasola od kupusa sa istom
kol iinom soka od sveeg paradajza i piti 3 puta dnevno
posle j ela. Istovremeno se mogu piti ekstrakti od lekovitih
trava.
Piti smesu mleka sa pivom: pola litra mleka po-
meati sa litrom piva i pili po j ednu do j ednu i po au smese
pre j ela.
Kafenu kaiicu zmijine trave (Veronica cha-
maedrys) preliti sa pola ae kljuale vode, ostaviti da od-
stoji, procediti i piti po etvrtinu ae 3 puta dnevno.
U narodu se kod oboljenja j etre uzi ma crna
rotkva, s vrha odsee noem 1.5 centimetar ispod listova
(odrezani vrh, osim listova ne bacati), izdubi se u sredini i
u udubljenje se sipa eer u kristalu. Uzi ma se odseeni vrh
i njime zatvara udubljenje. Rotkva se stavlja u iniju (tako
da poklopac*' rotkve bude odozgo) i ostavlja da odstoji 24
sata. Posle 24 sata u rotkvi se stvara sok, koga treba uzimati
po j ednu kai enu kaiicu 3 puta dnevno na 15 mi nut a pre
j ela.
BOL U ELUCU I CREVIMA
Glavni simptom oboljenja eludano-crevnog trak-
ta.
Uzrok bol ova moe biti gastritis, kolitis, entero-
kolitis, meteori zam. U prvom redu treba leiti glavno
oboljenje.
Recepti:
Za leenje eluca i dvanaestopal anog creva piti
2-3 puta dnevno po 100 grama sveeg urina. Postepeno uz
sve urin dodavali ukuvani urin do j edne polovine prvobitne
zapremi ne: na primer, 80 grama sveeg i 20 grama ukuvanog
urina, posl e 2 dana - 70 grama sveeg i 30 grama ukuvanog
itd. dok se ne posti gne odgovaraj ua kombinacij a i efekat.
Pored tih vrsta urina moe se koristiti deji i urin
aktivi ra n hladnoo m.
Mikroklistiri sa ukuvani m urinom do j edne etvr-
tine prvobitne zapremi ne - po 100 grama svaki drugi dan.
Iskljuiti iz ishrane produkte sa kvascem.
Ne jesti posle 16 sali.
BOL U BUBREZIMA I MOKRANOJ
BEICI
Javlja se kao glavni simptom oboljenja izazvanih
upalom (nefrilis, glomerulonefritis, kamen u burezima i
mokrai).
Recepti:
Piti po 50-100 grama svog, dejeg (deaka starog
8 godina) urina do potpunog izleenja.
Na deo tela oko bubrega stavljati obloge od
vunene tkanine, natopljene u urinu (individualno odabrati).
Obl oge drati 2 sata i due.
Oistiti debelo crevo.
Kod upornih bolova - gladovanje na uri nu
sa masaom celog tela u trajanju od j edan do tri sata. To
pomae da se organizam intenzivno zakiseljava i da se uni-
tavaju veoma otporne infekcije u bubrezima.
Pridravati se bioritmolokih preporuka u ishrani:
ne jesti posle 16 sati, piti samo odvare (ajeve) itd.
BOL U OIMA
Glavni simptom veine onih oboljenja. Radi
postavljanja tane dijagnoze treba se obratiti onom
lekaru (okulisti) i proveriti oni pritisak.
Recepti:
Ukapa vati pipetom po 3-5 i vie kapi urina u
svako oko.
Ispirati oi sveim, toplim j utarnj im uri nom (za
leenje je dobar deji ili aktivirani urin).
Moete se koristiti drevni m preporukama -
koristiti soli mokrae. Radi toga treba staviti urin na sunce
da se ispari i tal ogom leiti oi.
BRADAVICE
vrsti, bezbolni, breuljkasti poluloptasti vorii
sive boje, koji se izdiu iznad nivoa koe. Povrina im je
glatka. Ponekad imaju izrasline u vidu sise.
Mogu se nalaziti na raznim del ovi ma koe, ali se
najee susreu na dl anovi ma i stopalima. Izazivaju ih
virusi i zarazne su. Pojavu bradavica podslie stalno pritis-
kanje obue, traume i poveano znojenje nogu.
Preporuke:
Bradavice treba otklanjati kada je mesec u opa-
danju (od punog ka ml adom mesecu). Svoje dejstvo pro-
pratite mol i tvama ili bajalicama:
Majka Boja srdela je na balom kamenu, plakala,
derala se (vritala), radei. Koniu od svile, prekini se.
bradavice kod raba Bojeg (ime) otkini se".
Boriti se sa znojenjem nogu.
Koristiti metode urinoterapije: obloge, masae,
kompresc.
Oistili organizam od sluzi (ispiranjem nosne
duplje sveim uri nom).
Recepti:
Uklanjanje bradavica na j abuku ili krompir. Radi
toga na jabuci ili krompiru treba da bude ispupenje, kvrga,
slina bradavici. Samo sa takvim j abukama ili krompi ri ma
postiete 100% pozitivan efekat. Razrezati j abuku ili
krompir popol a. U nekim sluajevima savetuje se razrezati
j aki m koncem. Sa pol ovi nom na kojoj je ispupenje natrljati
bradavicu. U nekim sluajevima savelu ju da se trlja sa obe
polovine. Zati m sastaviti obe polovine i zavezati ih istim
koncem, kojim su razrezane. Zakopati j abuku ili krompi r u
zemlju, to dalje od kue. Kada j abuka ili krompi r istrune,
bradavice e spasti.
Na svilenom koncu u vazduhu vezivati vorove
iznad svake bradavice, izgovarajui pri tom: Tu ne
treba da ivite. Tu ne treba da budete. Moj a re je vrsta,
nepokoleblj iva". Sakriti taj konac u svee razrezan krompi r
i zakopati u zemlju, da niko ne zna. Kada krompi r istrune,
bradavice e spasti.
U nekim sluajevima dovoljno je zakopati samo
konac.
Uzeti ostatak stabljike sa korenj em od klasja
itarica ili poljske travice. Vrhom slamke nekol iko puta
ubosti bradavice, izgovarajui bajalicu ili molitvu. Posle
toga tu sl amku treba odmah zakopati na vlano mest o sa
korenom nagore. Posle nekoliko dana. kada sl amka istrune,
bradavice e spasti.
Savet Vange. Nakidati avornj aka (Delphinium
consolidu, D. elatuiu), osuili ga, isilni u prah i posipali
bradavice.
Jedna ena je uspeno otklonila bradavice kod
svoje unuke maui kou deteta mau protiv komaraca
(dimctilftalal).
Postoji drevni, provereni letnj i" melod
odstranjivanja bradavica. Radi toga treba uhvatiti zrikavca
i, drei ga za zadnje nogice. dati mu da zagri ze"
bradavice.
Koj e hvatao zrikavce zna da oni iz usta lue tenost,
koja podsea na j od. Tako se i govori: Zri kave, zrikave
- daj mi j oda". Ispostavlja se, da ta tenost ima svojstva da
otklanja bradavice.
Zrikavac iz usta izluuje tenost, slinu j odu, koja
ima svojstva da otklanja bradavice. Ukol i ko imate vie
bradavica, dovolj no je odstraniti samo j ednu. Priblino
posle nedelju dana ostale bradavice e potpuno nestati.
Uzmi te 9%-no sirce i ljusku od luka (fitoncid).
U boicu od 30-40 mil igrama natrpajte isitnjenu ljusku od
luka (punu boicu) i prelijte sa 9%-im siretom. Ostavite
boicu da odstoji 10-15 dana na t amnom mestu. Moete
je povremeno protresti radi boljeg meanja i isparavanja
aktivne komponente iz luka.
U rastvoru sireta natopile gazu ili pamunu tkaninu
i stavljajte na bradavice. Tu terapiju najbolje je primenjivati
preko noi.
Kau, da se tim nai nom leenja bradavice odstra-
njuju za 3-5 dana.
Postoji j ednost avan starinski nain otklanjanja
bradavica pomou gljiva. U tu svrhu mogu se koristiti bilo
koje gljive i u bilo kom stanju: svee, marinirane, zasoljene
i suve (prethodno ih raskvasiti).
Gljivu stavili na bradavicu i privrstiti. Da se gljiva
ne bi brzo sasuila, koristite celofan ili votani papir. Terapiju
j e najbolje primenjivati nou. Trebae vam nekol i ko noi
da odstranile bradavice.
Bradavice se mogu odstraniti, ukoliko se svakog
dana natapaju jakim ekstraktom od pelina ili nj egovim
sokom.
Radi odstranjivanja bradavica na licu natapati ih
sveim uri nom ujutro i uvee.
Jedan od mojih itatelja je svakog dana u 4, 7,
13 i 18 sati pio po 150 grama sveeg urina, oistio creva
klistiranjem sa ukuvanim urinom do j edne etvrtine
prvobitne zapremi ne. Tokom prve dve nedelje pri mene uri-
noterapije otpale su mu bradavice sa prstiju i na rukama
iznad zapea.
Drugi italac je tri meseca masirao ruke urinom
i odstranio 14 bradavica, od kojih su 8 bile veoma velike i
smetale su mu.
BRONHITIS
Upalna oboljenje bronhija sa oteenjem
sluzokoe.
Bronhitis se cesto javlja zajedno sa obolj enj em gor-
njih disajnih puleva. Razlikuje se akutni i hronini oblik
bronhitisa.
Naj ei simptomi akutnog bronhitisa su: opta
slabost, drhtavica, poviena temperatura tela (nije uvek)
i ugl avnom kaalj. Akutnom bronhitisu esto prethodi ka-
tar (upala sl uzokoe) gornjih disajnih putova, kaalj - u
poetku suv, ponekad sa sluzi koja se teko odvaja i koja
posle postaje sluzno-gnojna.
Isti si mptomi se obino uoavaju i kod progresije
hroni nog bronhitisa. Dalje se moe pojaviti astma, ues-
talost (ubrzani) pulsa, plavetnilo usana - sve je to rezultat
poremeaj a funkcija organa za disanje i krvotoka. Akutni
bronhitis traje od nekoliko dana do nekol iko nedelja, a
hronini - meseci ma, godinama, sa povremeni m prog-
res ij ama (recidi vima).
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, koja izaziva
sva pluna oboljenja.
Uri no terapija.
Gladovanj e.
Terapije sa toplotom.
Promeniti ishranu, potpuno iskljuiti hranu sa
krobom (hl eb. krompi r), ml eko, masti i nami rni ce sa kon-
cent rovanom bel anevi nom (jaja, meso).
Recepti:
Svakog dana u 5 sati ujutro uzeli etvrtinu kai-
ice za senf praka mrazovnj aka, sa aom vode. Kura le-
enja traje od j edne do est nedelja i vie.
Najbolji metod za leenje bronhitisa:
- piti 2-3 puta dnevno po 100 grama urina;
- umotavati grudni ko vunenom tkani nom, natop-
ljenom u diuretiku, drali 1-2 sala. da se bolesnik dobro
oznoji i oisti kroz kou;
- poeljno je gladovanje na urinu (duina glado-
vanja zavisi od stepena oteenja organi zma).
Navodi m primer leenja bronhitisa kod esto-
godinjeg deteta prema sledeem metodu:
Od 3 do 5 sati ujutro skupljali su srednji ml az deje
mokrae i dete je jednu nedelju svakog dana po j edanput
nai skap pilo po 50 grama mokrae.
Tri puta dnevno stavljali su mu obloge na grudi i
gornji deo leda i isto lako dete je 3 puta dnevno pilo ekstrakt
od korena slatkog drvceta. Posle nedelju dana dete j e
ozdravilo.
Kasnije su mu, pri pojavi prvih si mptoma kijavice,
ispirali nosnu duplju urinom i ponovo je pio svoju mokrau
sakupljenu od 3 do 5 sati ujutro. Bronhitis se vie nije
j avlj ao.
Radi leenja infekcije u pl ui ma i ienja pl ua
od sluzi 5-15 minuta udiite pare starog urina.
Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti
sa aom kljuale prolijeve vode i kuvati na slaboj vatri 10
minuta. Presuli u termos, ostaviti da odstoji 4 sata, procediti
i piti po supenu kaiku 34 puta dnevno pre jela.
Supenu kaiku suvog lia ilovlaka (bokvice)
sipali u termos. prelili sa dve ae kljuale vode i oslaviti
da odstoji 2 sata. Piti po supenu kaiku 4 puta dnevno pre
jela.
Kod napada kalja, u manj em loneu, pomeati 3
supene kaike sveih listova ilovlaka sa tri supene kaike
meda. Lonac dobro zatvorili i staviti na toplu plolnu da
odstoji 3-6 sati.
Dobijenu tenost u obliku sirupa piti po jednu kafenu
kaiicu pre jela. Odlian je za decu.
Anis, plodovi 1 deo
Podbel, lie 1 deo
Andelika (Archangelica officinalis),
cvet 1 deo
Crni slez (Malva sylveslris). cvet 2 dela
Samosej ka, cvet 2 dela
Majkina duica, trava 2 dela
Beli slez, koren 2 dela
Slatko drvce, koren 5 delova.
Supenu kaiku smese preliti sa aom namagneti -
sane protijeve vode. ostaviti da odstoji 2 sata, slavili na po-
rel, dovesti do kljuanja i sipati u termos. Pili po 50 grama
toplog od vara (iz termosa) 3-4 puta dnevno.
Vranilova trava 1 deo
Beli slez, koren 2 dela
Podbel, lie 2 dela.
Supenu kaiku smese preliti sa dve ae kljuale
protijeve vode i ostavili da odstoji u lermosu. Piti po 100
grama posle jela.
Sok od rotkve pomeati sa medom i piti po 1-2
supene kaike pre jela. Sok pripremati samo za j edan dan.
BRONHIJALNA ASTMA
A/ergijsko oboljenje, karakteristino po napadima
guenja koji se ponavljaju, usled spazma bronhi/a i otoka
sluzokoe.
U osnovi bolesti lei poveana osetljivost orga-
nizma, posebno tkiva bronhi ja. na razliite, obi no tetne
materije - alergene. Napadi astme mogu se j aviti i bez
dejstva alergena - usled vremenski h promena. hlaenja,
negativnih emocija.
Za vreme akutnog napada preporuuje se boles-
nika postaviti u polusedei poloaj, primeniti mu kupke sa
vodom ili slaicom za ruke i noge, obezbediti pristup sveeg
vazduha, istrljati ga oko srca mekom tkani nom, natoplj enom
u vodi sa siretom ili solju, izmasirati mu gornji deo tela.
Preporuke:
Oistili debelo crevo (klistiri sa sveim uri nom,
mikroklistiri sa diuretikom).
Oistili jetru.
Ukloniti psihiku stegu, kolj ku" u spoljanjim
manifestacijama ivota.
Gladovanj e na urinu.
Pijenje urina.
Trljanje i masiranje tela urinom.
Promcniti ishranu: iskljuiti hranu punu kroba, u
dnevni obrok ukljuiti suvo voe, hleb od proklijalog zrna
malo prosuen. instano povre bez ulja.
Promeniti mesto boravka i prei u kraj sa suvom
kl i mom.
Recepti:
Efikasno je kompl eksno leenje: gladovanje,
pijenje urina i trljanje urinom celog tela. Posle ozdrav-
ljenja treba produiti piti urin, baviti se laganim tranjem i
primenjivati terapije sa vodom.
Jedan od mojih drugova, koji je patio od bron-
hijalne astme (invalid II kategorije), koji se dugi niz godina
nije rastajao od aerozolnih lekova. potpuno je ozdravio
primenivi kompl eksno leenje.
U neki m sluajevima za ublaavanje napada
bolesti dovolj no je izvriti samo ienje organizma. Tako j e,
na primer, j edna ena dva puta po dve nedelje sa pauzom od
j ednog meseca istila debelo crevo pomou urina ukuvanog
do jedne etvrtine prvobitne zapremi ne. Napadi guenja
smanjili su se od 4-5 puta dnevno do j ednog napada - nou.
Posle ienja j etre napadi guenja prestali su sasvim, nije
bilo ak ni nagovelaja kalja, niti stvaranja sluzi.
Trideset sedmogodinji bolesnik pio je tri meseca
urin - do 1,5-2 litra dnevno, dvaput je na krae vreme
gl adovao (36 i 40 dana), za vreme kojih je pio samo urin.
Rezultat leenja je da je prestao da upotrebljava aerosolne
tekove.
U drugom sluaju oboleli od bronhijalne astme
popravio se za 4 dana urinskog gladovanja.
Najbolji metod za leenje svih plunih oboljenja
j e:
- pijenje po 100 grama urina 2-3 puta dnevno:
- umotavanj e grudnog koa vunenom tkaninom,
natopljenoj u iureliku (ukuvani urin do j edne etvrtine),
na 1-2 sata, s tim da se bolesnik obilno znoji i da se isti
kroz kou, da izbacuje si uz;
- poeljno je gladovanje na urinu (rokovi gladovanja
zavise od stepena oteenja organizma). Najbolje je piti
deji urin. zasien i muni m telima.
CIROZA JETRE
Hronino progresivno oboljenje, koje se karakterie
poremeajem arhitektonike jetre i oteenjem svih njenih
strukturnih elemenata.
Ispoljava se funkcionalnom manom (nedostatkom)
j etre, poveani m pritiskom u sistemu vratne vene, uvla-
enjem drugih organa i sistema u patoloki proces. Pri t om
je j etra rida, smeurana i zadebljana.
Uzroci su: virusni hepatitis i druga infektivna obolje-
nja, intoksikacije (medu kojima i al kohol om), nedovoljna
i s hr a na b e 1 a n e v i n a ma.
Bitnu ulogu u razvoju bolesti imaju poremeaj i krvo-
toka u j etri i autoimuni procesi.
Oboleli od ciroze j etre ale se na slabost, muni nu i
povraanje, pro live ili zatvore, naduvenost stomaka, svrab na
koi, malokrvnost. Za njih je karakteristina dugogodinj a
utica, uveana j etra i slezina. Bolest se razvija sporo, pro-
praena je povremeni m progresijama i ukoliko se ne leci
obino se posle 1-5 godina zavrava smru obolelog.
Preporuke:
ienje organizma.
Ograni ena dijela sa ograniavanj em masti.
Iskljuili upotrebu alkoholnih napitaka.
Recepti:
Uzeli po 10 grama: Irave rastavia, cvetova kan-
tariona, povratia, hajduke trave, cvetova kami l i ce, korena
ika, pl odova ipka, trave alfije, korena omana, trave tros-
kota, listova ika ubranih u maju i trave petrovca.
etiri supene kaike smese preliti sa litrom kljuale
vode, ostaviti da odstoji u zatvorenoj posudi 2-3 sata i piti
po treinu ae 2 puta dnevno na 30 minuta pre j el a.
Preko noi stavljati na telo oko j etre obl oge od
vunene tkanine, natopljene u diuretiku.
Masaa i trljanje tela urinom ukuvani m do etvr-
tine prvobitne zapremi ne.
Kod hroni nog hepatitisa, koji prelazi u cirozu
j etre preporuuj e se piti odvar od j ema.
Uzeti 3 kilograma j ema, mal o ga oprati, preliti sa
6 litara vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Posle toga staviti
posudu na vatru i kuvati dotle, dok ne ostane litar vode.
Skinuti sa vatre, ohladiti, procediti i mel asu iscediti. Pili po
etvrtinu ae 3 puta dnevno na jedan sat pre j el a.
Uzeti kilogram ovsa, oprati, preliti sa 10 litara
vode. posudu slaviti na vatru i kuvati dok ne ostanu 2 litra
vode u posudi. Procediti, dodati kilogram meda i 100 grama
masl aca i kuvati (da kljua) j o 10-15 mi nuta. Ohladiti i
uzimati po j ednu supenu kaiku 3 puta dnevno na j edan sat
pre j el a.
CISTA NA JAJNICIMA
Tumorska tvorevina, koja se javlja pri nago-
milavanju tenosti u upljini jajnika. Predstavlja dobro-
udni tumor.
Simptomi, neredovne, bolne ili prekinute mensl -
ruacije; bol u trbunoj duplji; uveanje trbune duplje;
poveanj e mase tela; bolovi pri pol nom aktu; poremeaj
probave ili oteenost; rast dlaka na licu.
Preporuke:
ienje organizma.
Pravilna ishrana.
Umereno fiziko optereenje.
Terapije sa parom.
Emoci onal na uravnoteenost.
Gladovanj e na urinu.
Boriti se protiv zatvora.
Recepti:
Gladovanj e na urinu kombi novati sa pijenjem
ekstrakla od pelina. Uzeti kai enu kaiicu suvog pelina,
preliti sa etvrtinom litra kljuale vode i ostaviti da odstoji
10 minuta. Piti 3 puta dnevno po j ednu oljicu ekstrakta.
ene konstitucije vetra** moraju oprezno da piju ekstrakt.
Ispirati se ekstraktom od pelina.
Piti j ednom dnevno naiskap po 50-100 grama
vlastitog urina.
Ispirati se sveim uri nom.
Preko noi stavljati u vaginu tampone, natoplj ene
u urinu - prvo u sveem. a zatim u diuretiku.
Na deo tela oko jajnika stavljati obloge sa uri-
nom.
Kod upornih sluajeva bolesti piti diurctik - 50
grama ujutro natate.
Kod j edne ene (ilateljke) pre est meseci
odstranjena je cista na desnom jajniku, ona se ponovo javi-
la, ali sa leve strane. Primenjivala je sledei metod: 10
dana gladovanja, pila je 4 puta dnevno po 75 grama toplog
(sveeg) urina. U poetku se cista smanjila na polovinu, a
kasnije je na lekarskom pregledu nisu otkrili.
OSTITIS
Upala mokrane heike, izazvana prodiranjem in-
jekcije n nju.
Prema toku bolesti moe biti akutni i hronini, pre-
ma karakteru lokalnih promena - kataralni, hemoragini
itd. Naj ee se susree akutni cislitis vezan za suvino hla-
enje organizma, uglavnom kod ena.
Ispoljavanja cistitisa su: bolovi u donjem elu sto-
maka i u krstima, uestalo i bolno mokrenje, luenje krvi pri
kraju mokrenj a. Tclesna temperatura obino j e normal na.
U mokrai se uoavaju belanevine, leukociti. eritrociti,
bakterije.
Preporuke:
Gladovati 36-42 sala jednom u dve nedelje (u
dane f kadai ).
Jednom u 3-4 meseca gladovati 7-14 dana. Posle
gladovanj a pravilno se hraniti.
Pridravati se dijete, koja ne sadri soli. kon-
centrovanu belanevinu (meso. mla kravlji sir. sir. riba,
pasulj i slino), preieni krob (krompir. peciva od finog
brana) i veslake eere (kolai, bombone, slatki napici
lipa kole i slino).
U dnevni obrok hrane ukljuili svee povre, svee
isceene sokove od povra i kae od monolitne prekrupe.
Piti sok od kljukve (moe se zasladiti samo sveim
sokom od j abuka).
Konlrolisati emocije.
Normalizovati stolicu, oistiti svoj organizam,
leci li se pelinom.
Recepti:
Radi ispiranja patogenih bakterija iz mokrane
beikc svakog dana pijte 4 6 aa svee isceenog soka od
argarepc.
Idile u toalet u odreenim vremenski m razma-
cima. Zapamti l e, da je tetno suvie dugo zadravati mok-
rau, kao i beskrajno mokriti. Smatra se, da izmeu mokre-
nja treba da proe 3-4 sala.
Mokranu beiku ispraznite potpuno. Radi toga
treba mokrili u ueem stavu. Kada vam se uini daj e mok-
renje zavreno, sagnite se i snano pritisnite na deo tela oko
mokrane beike (neto iznad venerinog breuljka). Zatim
ustanite i ponovo sedite (unite) - pokuajte da se j o jed-
nom i/mokrile.
Ukoliko intimni odnosi izazivaju cislitis, tada
primenilc bolji nain ispiranja - izmokrile se pre i posle
po Inog akta.
No primenjujte kupke sa penom, ne koristile sa-
pun sa velikom koliinom aromatinih dodataka. Oni sue
kou, smanjuju kiselost vagine i mogu da nadrauj u ulaz
u mokrani kanal, pa polni organi i mokrani kanal ene
ostaju bez zatite protiv infekcije.
Za ublaavanje peenja u mokranom kanalu u
periodu progresiranja cistilisa 2 puta dnevno pijte po 300
grama svee iscedenog soka od argarepe (moe i kombi -
nacija sokova od j abuke i evekle). Leti j edite lubenice U
neogranienim koliinama.
IR NA ELUCU I
DVANAESTOPALANOM CREVU
Hronino oboljenje, koje se karakterie stvara-
njem gnojnih defekata na zidovima eluca i/ili dvanaesto-
palaenog creva.
Javlja se u svakom starosnom dobu, ali najee kod
mukaraca od 25 do 50 godina starosti.
Prema najrasprostranjenijoj teoriji, gnojna rana (ir)
se javlja usled dejstva varenja eludaenog soka na sluzo-
kou (pepliki ir). Kod ira na elucu u veine bolesnika
produkcija el udanog soka i njegova kiselina su uveani.
Vanu ulogu u nastajanju bolesti imaju naslednost, pore-
meaj racionalnog reima ishrane, zloupotreba ljute hrane,
alkohola, puenje, nervno-psihika prenaprezanja. U neki m
sluajevima razvoju oboljenja prethodi gastritis.
Veliina ira je do 5-6 milimetara u preniku. Naj -
ee postoji j edan ir. ali ponekad i dva istovremeno (po
jedan na elucu i dvanaestopal anom crevu).
(il avne tegobe kod oboljenja su: povremeni bolovi
ispod pobratka, povezani sa uzimanjem hrane; u nekim
sluajevima bol se javlja posle pola sata-sat nakon jela,
u drugim - 2-4 sata posle jela ili natate (..gladan bol "),
koji se javlja posle uzimanja hrane). Bol j e propraen goru-
icom, koja se otklanja pomou sode bi karbona. Mogui
su: munina, povraanje, zatvori. Ponekad oboljenje due
vremena protie bez simptoma. Karakteristina j e periodi-
nost toka bolesti: nai zmeni no smenjivanje perioda pro-
gresije (najee u prolee i u jesen) i remisija (poputanj a
bolesti). Komplikacije su prodiranje ira u okolne organe
- prostatu, j etru, unu kesu ili une kanale.
Pri unitenju celog zida eluca usled gnoj nog pro-
cesa ili zida creva nastupa probijanje ira u trbunu duplju,
propraeno otrim (kao no) bolom u stomaku i razvoj em
peritonitisa.
Druga opasna komplikacija - gnojni krvotok usled
unitenja zidova krvnih sudova u okolini ira. to se ispoljava
kroz iznenadnu slabost, nesvesliee. krvavo povraanje (..ka-
feni tal og"), tenu tamnu stolicu (kao katran), akutnu ane-
miju.
Kod hroninih viegodinjih ireva uoava se inten-
zivno razrastanjc zadebljanog tkiva od oiljaka na nj ihovim
krajevima. Kod obine lokalizacije ira lo moe dovesti
do stenoze oiljaka sa poremeaj em evakuacije hrane iz. e-
luca.
Recepti:
U dnevni obrok hrane ukljuiti smese sokova
od belog kupusa i argarepe (100 grama soka od kupusa i
200 grama soka od argarepe). Piti po 100 grama 2-3 puta
dnevno pre j ela.
Uzeti 30-40 grama brezovih pupoljaka, preliti sa
j edni m litrom 70%-og alkohola i ostaviti da odstoji nedelju
dana.
Piti 3 puta dnevno po 15-20 kapi ekstrakta na kaiku
vode.
Kiica, trava 20 grama
Nana, lie 80 grama.
Dve kafene kaiice smese preliti aom kljuale
vode, ostaviti da odstoji j edan sat i procediti. Piti po j ednu
au 3 puta dnevno na 30 minuta pre jela.
Svakog dana ujutro natate piti sve urin.
Kisela svojstva urina unitavaju gnojne procese u
elucu, j er ir na elucu j e destruktivni (raspadni) proces,
izazvan trulenjem, nedovolj nom ishranom i nedovolj nom
energijom zagnoj enog dela. Pri tom urin ne srne biti mnogo
slan, pa zbog toga iz ishrane za vreme leenja iskljuite
kuhinjsku so, j edil e vie povra i kae, pijte svee iscedene
sokove.
DEPRESIJA (MELANHOLIJA)
Bolesno slanje pri kome ovek ima oseaj tuge,
potitenosti, bezizlaznog oaja, svojstveno nizu psihikih
oboljenja.
Depresija se esto javlja kao reakcija na teku i-
votnu situaciju, kod mnogih psihikih oboljenja, neuroza,
kao i pri duem uzimanja nekih lekova (aminazin) i fizikih
oboljenja.
Preporuke:
Treba stvoriti dovoljno j aku motivaciju, koja
podstic na aktivnosti.
Ponite neto da radite.
Napravite plan j ednostavni h poslova za 2-3 nede-
lje i metodski ih odradujte.
Odloite donoenje odluka od kojih umnogom za-
visi va dalji ivot, sve dotle, dok ne izaete iz depresije.
Izbegavajte samou. Optenje sa prijatnim ljudima
poboljava raspoloenje.
Uite se da sami podiete raspoloenje. Pozitivne
emocije daju organizmu snagu.
Posebnu panju poklonile fizikim vebama, po-
sebno na sveem vazduhu: hodanje, brzo hodanje, badmi ng-
ton i slino, daju odlian efekat.
Iz ishrane iskljuite produkte koji sadre kofein i
rafinirani eer.
Iskljuite iz upotrebe puenje i alkohol.
Hranite se produkti ma koji postiu uravnotei-
vanje prepobuenog ivotnog principa vetar".
Kontrastno tuiranje, vrue kupke, trljanje tela
masl i novi m ili drugim uljem, mirna situacija brzo e vam
povratiti snagu i izvesti vas iz depresije.
Recepti:
Za kupke koristite eterska ulja od iglice (Ge-
ranium pratense), lavande, majorana, matinjaka, pomo-
rande, rue, mandari ne, kamilice, alfije, kedra i bora. Za
oputanje miia i otklanjanje bola koristite ulje za masau
i u njega dodajte etersko ulje od maslaka.
Gl avno sredstvo - eliksir od kamilice. Koristi se
kod emoci onal ne napregnutosti, stresova, nesanice i pore-
meaja varenja hrane na nervnoj bazi.
Primenjujte eliksir od masl aka kao sredstvo za
oputanje miia, od rastavia - protiv fizike iscrpljenosti,
od enjienja - za jaanje endokrinog i i munog sistema, od
blagovanja (Hyssopus officinalis) - za savladavanje oseaja
krivice i otklanjanja emoci onal ne blokade.
Da bi smirili nervni sistem pomae noenj e slede-
ih minerala: kvarca roze boje, ilibara, ametista, tirkiza.
Za oputanje koristile tople kupke sa dodavanj em
j ednog litra ukuvanog urina u njih.
DERMATITIS
Upalni proces na koi, kojeg izazivaju spoljanji
naclraivai.
Krpeljev dermatitis
Recepti:
Stavljali obloge sa diurelikom (ukuvani urin do
j edne etvrtine prvobitne zapremi ne).
Jo bolje je stavljati obloge sa starim urinom. On
primorava krpelja da izae.
Klistiranje urinom.
Mazati lice sveim urinom i piti jutarnji urin.
Gladovanj e na urinu i vodi.
Taj kompl eks mera (obloge, klistiranje, gladovanje)
potpuno lci krpeljev dermatitis.
DIJABETES
Hronino oboljenje, koje se karakterie poremea-
jem svih vrsta razmene materija, u prvom redu, ugljenih
liidrata usled apsolutnog ili relativnog (ee) nedostatka u
organizmu hormona pankreasa (guterae) - insulina.
Za pojavu oboljenja veliku ulogu ima nasledni fak-
tor. Osim toga, dijabetes se moe javiti kao rezultat traume,
upalnih procesa, skleroze sudova pankreasa, infekcija,
intoksikacija, psihike traume, prekomerne upotrebe uglje-
nih hidrala, prejedanja.
Tipini simptomi dijabetesa su: iznuravajua ed,
nezasitan (vuj i") apetit i luenje vee koliine mokrae,
koja u sebi sadri eer, kao i sadraj eera u krvi; ponekad
- opta slabost, mravljenje (ili debljanje), ukus gvozda u
ustima, teko zarastanje rana, svrab koe i sklonost koni m
oboljenjima. Progresija dijabetesa j e dijabetina koma.
Preporuke:
* U osnovi dijabetesa lei j ako prepobudivanj e i-
votnog principa vetra". Zato u organi zmu treba stvoriti
povoljne uslove za normalizaciju nervnog (imajui u vidu
ivotni princip vetra") i endokri nog sistema. Radi toga
treba uspostaviti normal nu sredinu u organizmu, oistiti ga
na svim nivoima: krv, debelo crevo, vezivno tkivo.
* Promenili karakter, loe navike, koje unitavaju
organizam.
* Ne urite sa uzimanj em lekova - oni e od vas, na
kraju krajeva, napraviti invalida, koji nije ni kome potreban.
S obzi rom daj e dijabetes prepobudivanj e i votnog principa
vetra", treba postupati na sledei nain.
* Emoci onal no se smiriti i oistiti spoljanje mani-
festacije ivota.
* Izvriti sve glavne terapije i enj a-debel o crevo,
krv, j etra i, ukoliko je potrebno, bubrege pomou urina.
* Posebnu panju poklonili ishrani, koja stimulie
ivotne principe ui " i sluzi". Hrana mora biti prirodna.
* Pridravajte se dnevnog rasporeda - sve radile u
skladu sa bi ori tmovi ma organizma. Mot orno optereenj e
(kretanje) do oseaja blagog znojenja.
* Pijte urin - to spreava prekomerno izbacivanje
mi neral ni h soli iz organizma.
* Dopunski primenjujle terapije, koje gue vel ar" -
lople kupke i mazanj e koe masl inovim uljem. Primenjujte
Sank Prakal anu 1-3 puta nedeljno sa manj om kol i i nom
tenosti (polovinu norme - oko 1,5-2 litra).
* Na samom poetku oboljenja moe se gladovati
na urinu do 7-14 dana. U neki m sluaj evima to pomae da
se pankreas brzo oporavi. Izlazak iz gladovanj a vriti sa ki-
selim ml ekom.
Recepti:
Pijenje urina 6-7 puta dnevno.
Masiranje (trljanje) ukuvani m uri nom.
Stavljanje obl oga sa ukuvani m uri nom preko
noi na stomak.
Kuvanje na protijevoj vodi.
U poetni m stadijumima moe se primenjivati
Sank Prakalana, dodajui u zasoljenu vodu diuretik ili akti-
virani urin. Preporuuj e se primenjivati ank Prakal anu
j ednom u tri dana do potpunog izleenja. Opta kol iina
tenosti u tim sluaj evima kree se od 3 do 4 litra. Proporcij a
zasoljene vode i urina je priblino sledea - na 3 litra vode
500 grama urina.
Seme ovsa smanjuje nivo eera kod dijabetesa.
au ovsa preliti sa 5-6 aa kljuale vode i kuvati
na slaboj vatri (da ne iskipi) 50-60 mi nuta. Procediti i piti
po elji u bilo koje doba dana i u bilo kojoj koliini. Odvar
uvali u friideru.
Uzeti 10 grama suve trave kiice i preliti je sa
litrom kljuale vode. Ostaviti da odstoji j edan sat i procediti.
Piti u topl om stanju po j ednu au na sat pre j el a.
Jedan mukarac izleio se od dijabetesa gl ado-
vanjem (nekol iko puta po 20 dana), pijenjem sveeg urina i
klistiranjem sa diurel ikom. Za vreme gladovanj a pio je urin i
protijevu vodu. Sada ne upotreblj ava so, eer u ishrani, sam
pee hleb od proklijale penice i brana sa ljuskom dodajui
mu surulku i suncokretovo ulje, kae kuva na vodi, pije aj
od trava u kombinaciji sa ipkom, j ede peeni krompir. luk,
beli luk. Prilagodio je nain ivota svojoj konstituciji.
U neki m zaputenim sluajevima dovoljno je piti
ujutru urin i moe se izleili od te podmukl e bolesti.
Jedna ena je poboljala stanje i smanjila eer
u krvi tako, to je 5 rneseci ujutro pila sve urin (srednji
ml az), a uvee - ukuvani. Meuti m, daj e ona oistila svoj
organizam, primenila terapije za smanjenje ivotnog princi-
pa vetra" u organizmu, ona bi se potpuno izleila.
Jo j edan interesantan metod izleenja dijabetesa.
Rano ujutro piti urin svog detela i odmah posle t oga-s vee,
tek pomuzeno, ml eko.
Na takvo kompl eksno leenje - ml ekom i uri nom
- ukazuje i Avicena u Kanonu Ickarske nauke.
Takvo leenje odgovara ljudima, koji mogu da
asimiluju ml eko. Urin podslie stimulaciju funkcija pan-
kreasa (guterae), aktivira njene fermente. Tek pomuzeno
ml eko - idealna hrana (u maloj koliini), koja se probavlja
(vari) ugl avnom na raun vlastitih fermenata. Uz to
neobrano ml eko, najsveije mleko posebnom energijom,
koja se sadri u njemu, podslie obnavljanje strukture, a
shodno lome, i funkcija pankreasa.
EKCEM
Akutno ili hronino nezarazno upalna oboljenje
koe, nervno-alergijske prirode. Karakterie se raznoobraz-
nim ospama, oseajem peenja, svrabotn i sklonou ka
recidivima.
Pojavu ekcema podstiu raznovrsni spoljanji (me-
haniki, hemijski, termiki) i unutranji (oboljenja j etre,
bubrega, eludano-crevnog trakta, endokrinog i nervnog
sistema) faktori.
Jedan od glavnih si mptoma ekcema je svrab, koji
stalno naruava mir (spokojstvo) i san bolesnika. Ekcem
najee napada otkrivene delove koe - lice, vrat, ake
ild.
Preporuke:
Oistili debelo crevo.
Oistili j etru.
Boriti se protiv zatvora.
Dijeta sa ograni enom upotrebom kuhinjske soli.
Recepti:
Tokom 3-5 dana primenjivati sledeu terapiju:
oboleli deo koe natopiti mr t vom" vodom, saekati da se
osui, posle ega ga 5-6 puta dnevno natapati i vom" vo-
dom. Ekeem se leci za 3-5 dana.
Svakog dana piti po 50-100 grama sveeg urina
(neparan broj gutljaja).
Na obolela mesta utrljavati stari urin.
Jedan od itaoca pisao mi j e, daj e izleio ekcem
sleeim metodom: istio je debelo crevo klistirima sa
zaMselj enom vodom i diuretikom (urinom ukuvani m do
j edne etvrtine prvobitne zapremi ne), a zatim je istio j etru
i bubrege. Krvne sudove je oistio ekstraktom od belog
luka. redovno sisa zejtin, j ednom dnevno kontrastno
tuiranje, j ednom nedeljno - sauna. Gl adovanj e u dane
posta - dugotraj no i po 36-42 sata j ednom nedeljno. 1 Irani
se odvoj eno. ienje debel og creva i j etre u drugoj fazi
l unarnog meseca prolo j e veoma dobro. Izbacio j e dronjke,
dugake bele vrpce i mnogo zelenog kamenja. Posle toga
poboljalo mu se lino oseanje.
ENCEFALITIS
Grupa upalnih oboljenja mozga, izazvana, uglav-
nom, virusima, bakterijama i drugim patogenim mikro-
organizmima.
Razlikuju se primarni i sekundarni eneefalitisi.
Primami eneefalitisi izazivaju se prodiranj em u mo-
zak neurotropnih virusa (epidemijski, krpeljev, eneefalit
komarca i eneefalit. izazvan virusima difuznog liaja).
Sekundarni eneefalitisi su posledica oboljenja mozga
pri optoj ili lokalnoj infekciji, na primer, kod reumati zma,
gripa, malih boginja, ospica, rubeole i drugih. Upalni proces
moe da napadne prvenstveno belu ili sivu materiju mozga
(lo banjske nerve i drugo).
Recepti:
Kod krpeljevog eneefalitisa slerilizujte mokra-
u bolesnika i pricem (injekcijom) ubrizgajte ispod koe
bolesnika. Leiti se do potpunog ozdravljenja.
Umesto injekcije mogu se stavljati obloge sa mo-
kraom na deo tela oko bubrega, stalno ih obnavljajui im
se osue.
ENDOMETRITIS
Upala sluzokoe unutranjeg dela materice.
Izazivaju ga: stafilokoke, streptokoke, gonokoke i
crevni bacil. Tok bolesti j e akutan: poviena temperatura,
bolovi u donj em delu stomaka, a moe biti i uzrok nep-
lodnosti.
Preporuke:
Izbegavati stresove.
Fizika aktivnost.
Odrei se hormonal ni h preparata protiv zaea.
ienje organi zma.
Leenje pel inom (trojkom*").
Kure gladovanja na urinu po 7-14 dana.
Smanjiti upotrebu masti i ulja.
Redovno se baviti fizikim vebanj em.
Mcdi taci ona ginekoloka masaa i emoci onal no-
Voljna molivisanost za ozdravljenje enske polne sfere.
Recepti:
Posle ienja creva i j etre primeniti kombi no-
vano leenje: gladovanje na urinu sa pijenjem odvara od
pelina u trajanju 7 i vie dana.
Kafenu kaiicu suvog pelina preliti sa etvrtinom
litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 10 mi nuta. Piti 3 puta
dnevno po j ednu oljicu (ljudi sa prepobudcni m ivotnim
principom vetra" treba da oprezno primenjuju pelin).
Ekstraktom pelina moe se ispirati ujutro i uvee.
Preko noi stavljati u vaginu tampone, natopljene
uk u van im urinom.
EROZIJA GRLIA MATERICE
Defekt epiteta sluzokoe vaginal nog tie la grlia ma-
terice.
Razlikuju se uroena, stvarna i lana erozija.
Uroena erozija obino se javlja u dej em uzrastu i
ne zahteva leenje.
Stvarna erozija javlja se kao rezultat upalnih procesa
pod ulicajem patogene mikrollore (gonokoke, streptokoke,
tri homonade, gljivice kvasca itd.).
Lana erozija zavisi od upal nog procesa, koji ju je
izazvao. U tom sluaju treba lciti glavno oboljenje.
(ilavni simptom oboljenja j e: gnojno i gnoj no-sluzno
belo pranje.
Preporuke:
Oistili debel o crevo.
Oistiti jetru.
Boriti se protiv zatvora.
Iz ishrane iskljuiti produkte koji stvaraju sluz
(krob, eer).
Gladovanj e na urinu.
Oistili organizam od patogenih mi kroorgani zama
pomou pelina i trojke".
Izbegavati stresne situacije, konlrolisati emo-
ci onal no stanje.
Recepti:
Ispirali vaginu mr t vom" vodom. Mrt va" voda
brzo unitava trulenu sredinu. Kada se uniti infekcija,
za ubrzano zarastanje sluzokoe vagine i grlia materice
koristiti i vu" vodu.
Poznati su primeri izleenja erozije grlia mate-
rice prema sledeem metodu. Ujutro se ispirati sveim
toplim urinom, a preko noi stavljati tampone natopljene
u vlastitom odstoj alom (starom) urinu. Osi m toga. treba
svakog dana piti urin. Potpuno ozdravljenje nastupa posle
10-15 dana.
Tamponi se mogu stavljati i sa sveim ili dejim
urinom. Sve urin ima protivupalno i prolivbolno dejslvo.
I tek posle loga treba primenjivati tampone sa ukuvani m ili
starim uri nom, koji odvaja odumrl o tkivo.
Jedna od itateljki izleila je eroziju materice
pomou aktiviranog dejeg urina. Ona je prvo sakupila deji
urin, zatim gaj e zagrevala do kljuanja i naglo ohladila do
temperature tek pomuzenog mleka (oko 37 C) i time se
ispirala.
FARINGIT1S
Akutna ili kronina upala sluzokoe grla.
Ispoljavanje akutnog faringitisa: suvoa u grlu, ose-
aj peenja, grebanja (golicanja"'), bol pri gutanju, poseb-
no kada se guta pljuvaka, temperatura tela normal na ili
poviena do 37 C.
Uzroci hroninog faringitisa su: esto ponavljanje
akutnih oboljenja grla. hronino oboljenje nosa i maksil arnih
sinusa, krajnika (tonzila), dugotrajni nadraaj sluzokoe
grla pri puenju, zloupotrebi alkoholnih napitaka, uticaja
praine, tetnih gasova i suvinog hlaenja.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Gladovati 24 sata (od doruka do doruka).
Iz dnevnog obroka hrane iskljuiti ljute zaine i
zaprke.
Sanacija nosne duplje dezinfekujuim rastvorima.
Uljne inhalacije.
Recepti:
Ispirati nosnu duplju sveim urinom.
Ispirati grlo nekoliko puta dnevno sveim uri-
nom u trajanju od nekoliko minuta.
Kod oseaja suvoe u grlu podmazi vati zadnji
zid grla bilo kojim biljnim uljem (radi toga 2-3 puta dnevno
ukapavali ulje u nos).
Ispirati grlo sokom od cvekle.
FIBROM
Dobroudni tumor, koji se razvija iz vezivnog tkiva.
Fibrom materice j e zadebljano miino tkivo na zi-
dovi ma materice. Veliina fibroma moe biti od veliine
zrna graka do koarkake lopte. Moe se razvijati j edan
ili nekoliko fibroma. Smatra se, da oko 99% fibroma ima
dobroudnu prirodu, nije rak. Krupni fibromi mogu defor-
misati oblik materice i promeniti raspored unutranjih or-
gana, to veoma snano utie na njihovo normal no funkci-
onisanje. Fi brom materice ima oko 20% ena starijih od 35
godina.
Preporuke:
Izbegavati abortuse.
Ne uzimati hormonal ne preparate protiv zaea.
Gladovanj e na urinu u trajanju od 7-14 dana.
ienje organizma (posebno j etre).
Obavezno oistiti spoljanje manifestacije ivota
pomou disanja.
Borili se protiv zatvora.
Ograniiti upotrebu masti i eera. Ti produkti,
koji stvaraju sluz. postiu stvaranje tumora i cisti.
U dnevni obrok hrane ukljuiti kae od monol i tni h
zrna (posebno od proklijalih zrna), sok od cvekle sa sokom
od j abuka, ili samo cveklu, beli luk, hleb od proklijalog zrna,
odvare i ekstrakte, koji poboljavaju rad j etre (ekstrakt od
kiice, kantariona i tel.).
Ne upotrebljavali meso ivotinja. Hormoni , koji
se sadre u mesu ivotinja, su prvenstveno proizvod estro-
gena. koji provocira stvaranje libroida.
Ne upotrebljavajte alkoholne napitke (alkohol je
tetan za j etru, a jetra neutralizuje viak estrogena).
Ograniite upotrebu kafe, napitaka i produkata
koji sadre kofein (okolada).
Redovno radite fizike vebe i terapije za elienje
organizma, da bi se oslobodili suvine telesne teine, smanji-
li nivo estrogena u organizmu i poveali imunitet.
Recepti:
Svakog dana ujutro piti po 50-100 grama sveeg
urina.
Ispirali se sveim urinom.
U vaginu stavljati tampone, natopljene ukuvanim
urinom, a pri ukuvavanju urina u njega staviti pelin.
Radi ienja organizma od patogeni h mikro-
organi zama primeniti kuru leenja troj kom".
Ukol iko ste imali abortuse, svakog dana pred spa-
vanje treba traiti oprotaj od neroenog deteta. Ukoliko
vam bude oproteno, o tome ete saznati u snu.
Uzimati po kurama od 23 nedelje preieni
kerozin. Piti po j ednu kafenu kaiicu ujutro natale.
Svakog dana ujutro u 5 sati uzeti po etvrtinu
kaiice za senf mrazovanj aka sa aom vode. Kura leenja
- od 1 do 6 nedelja i vie.
FURUNKUL (IR)
Akutna gnojno-nekrotina upala kesice dlake i okol-
nog vezivnog tkiva, izazvana gnojnim bakterijama, uglav-
nom, zlatastim stajilokokama.
Pojavu furunkula podstiu neistoa i mi krol raume
koe, poveano znojenje i luenje masti, poremeaj raz-
mene materija i slino. Po pravilu, furunkuli se javljaju kod
ljudi koji su slabi, preleali neko oboljenje, koji pate od avi-
tami noze.
Pri lokalizaciji furunkula na licu mogue su teke
komplikacij e (gnojni meningitis, sepsa).
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistili jetru.
Odravati linu higijenu.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuili eer i masti.
Mleno-biljna dijeta.
Reeepti:
Urin pomae kod furunkula kako u poetnom sta-
dij umu, tako i pri leenju skrivenih furunkula.
i m se pone razvijati krupni furunkul, treba
blago utrljavati urin na upaljeno mesto 3-4 puta dnevno i
ee u trajanju od 10 minuta. Posle utrljavanja ne sapirati
urin.
Mogu se stavljati obloge od urina, privrstili
ih flasterom i redovno tokom dana preko flastera natapati
urinom. Dovoljna su 2-3 dana da furunkul splasne.
GAJMORITIS
(MAKS1LARN1 SINUSITIS)
Upala sluzokoe (kao i kotan ih zidova) gajmorove
(maksilarne) upljine, esto iskomplikovana (progresirana)
gripom, akutnom kijavicom, malim boginjama, velikim ka-
Ijom i drugim infektivnim oboljenjima.
Simptomi: oseaj pritiskanja i naprezanj a u obole-
lim sinusima, sluzno-gnojne izluevine iz nosa, glavobolja,
neuralgini bolovi na elu, slepoonieama, j agodi noj kosti,
eljustima i zubima.
Preporuke:
Oistiti organizam.
Zagrevanj e.
Urinoterapija.
Iz ishrane iskljuiti namirnice koje stvaraju sluz:
ml ene proizvode, testa sa mastima.
Gladovanj e.
Recepti:
Da bi oistili maksilarne i eone upljine od
presovane sluzi-pihtija u njima (bilo koja prehlada stvara
bujicu sluzi, koja se lui kroz maksilarne i eone sinuse;
sluz del i mi no izlazi, ali j edan sloj sluzi ostaje, koji se,
po principu pihlija, postepeno pretvara u kserogel - tvrdu
koricu), treba po redosledu proi sve etape ienja: pret-
voriti stvrdnutu sluz u tenu, izbaciti tenu sluz iz maksi-
larnih sinusa.
Razblaivanje sluzi. Smekavanj e - zagrevali glavu
na bilo koji nain. Najbolje je lo raditi pomou lokalnih
kupki sa parom ili vodom. Terapija traje 5 minuta, a zatim
treba isprati (oplaknuti) glavu prohl adnom vodom. Pot-
rebno je uraditi seriju takvih zagrevanja (3-5 puta), sa naiz-
meni ni m ispiranjem prohl adnom vodom.
Radi to uspenijeg rastvaranja sluzi u vodu se mogu
dodavali razne materije, biljke:
1. Pare mentol a imaju sposobnost da razreuju pre-
sovanu sluz, da je ine tenom i izbacuju iz maksil arnih
sinusa. Radi toga treba mentol u zrnu rastvoriti u loncu
sa kljualom vodom i nad njim se napariti, pokrivi glavu
pekirom i diui kroz nos. Terapija traje sve dotle, dok se
rastvoreni mentol isparava.
Nekol i ko takvih terapija dovoljno je da se razredi
sluz.
2. Skuvati krompir sa ljuskom, izliti vodu i napariti
se iznad vrueg krompira.
3. Propolis (ekstrakt sa al kohol om). Skuvati vodu u
loncu, u nju sipati pola kafene kaiice ekstrakta propolisa i
napariti se nad loncem.
4. Izglaati sa j edne strane disk od ebonita (prenik
110 milimetara, debljina 10 milimetara). Primenjuje se da bi
se nj egovim trljanjem po koi stvarao elektrini potencijal,
koji, usled razliitog potencijala estica sluzi, odbija estice
sluzi j ednu od druge i time postie razredivanje sluzi.
I/glaanom siranom ebonitnog diska gladiti se po
licu (elu, obrazima, podbratku) u smeru kretanja kazaljke
na satU. Za j ednu sekundu napraviti j edan krug preko lica.
Seansa traje 10-15 minuta. Raditi dva puta dnevno - ujutro
i uvee.
5. Crna rotkva na raun svojih j akih prodiruih,
razredujuih. drobeih i dezinfikujuih svojstava moe is-
poljiti j ak lekoviti efekat kod maksilarnog sinuzitisa, pod-
stiui izbacivanje sluzi.
Jednu crnu rotkvu srednje veliine samleti u maini
za meso. Dobijenu melasu stavljati na maksilarne (nosne) i
eone sinuse. Odozgo povezati pekirom.
Posle izvesnog vremena poinje dejstvo rotkve,
koje se osea kao j ako peenje (peckanje). To ukazuje da
su isparijive materije rotkve poele da deluju - zagrevaju,
razreduj u i deziniikiiju.
Terapija traje 10-15 minuta. U krajnjoj meri, toliko
vremena treba i strpi ti. da bi dolo do potrebnog dejstva. Kod
dece, s obzirom na njihovu nenu kou, terapiju skratiti.
Obi no je dovoljno primeniti 2-5 takvih terapija
(jedna dnevno) da bi se oslobodili gnoja u maksilarnim
sinusima.
U dane kada se primenjuje leenje crnom rotkvom
savetujem da ujutro i uvee ispirate nos vlastitim uri nom i
da ga ukapavate po 5 kapi u nos. To e podstai bolje luenje
sluzi i gnoja.
Urin se moe zameniti sa topl om zasolj enom vo-
dom.
Izbacivanje sluzi. Posle prevoenj a pihtijaste sluzi
iz tvrdog u teno stanje (ak i delimino), nju treba odstraniti
kroz sitastu kost, koja se nalazi u gornjem nosnom kanalu i
del i nosnu upljinu od mozga.
Radi toga treba isprali nosnu duplju takvom te-
nou, koja bi privlaila gnoj i sluz na sebe, a isto tako lako
prolazila kroz sitastu kost i rastvarala kserogel. Najbolji
i najdostupniji je topa) vlastiti urin. On se moe zameniti
morskom vodom ili j ednostavno slanim rastvorom vode.
Ispiranje se vri na sledei nain: zatvoriti j ednu
nozdrvu, a drugom uvlaiti tenost u nosnu upljinu i
ispljuvavati kroz usta. To isto uradili i sa drugom nozdr-
vom.
Navedene terapije primenjuju se do potpunog
ienja maksil arnih sinusa i normalizovanj a vida, sluha i
oseaj a mirisa.
ienje maksilarnih i eonih sinusa pomou
zvuka. eoni i maksilarni sinusi iste se i izgovaranjem
razliitih zvukova, koji izazivaju vibracije u glavi. Takve
vibracije dobro rastresaj u" sluz, ugruke i stimuliu ishranu
tkiva.
Na primer, udahnite i izgovorite 5-6 puta: En-N-N-
N. Dalje izgovarajte isto toliko puta: Em-M-M-M.
Posle takve vibracione gimnastike isperite nosnu
duplju urinom ili zasolj enom vodom. Moe se ispirati i sa
topl om vodom sa dodavanj em rastvora Lngol a (2-3 kapi na
200 grama vode).
GASTRITIS
Upalna oboljenje sluzokoe eluca.
Razvoj gastritisa uslovljen je ekzogeni m (dugo-
trajni poremeaj ishrane, prejedanje, j ednol i na ishra-
na, zloupotreba alkohola, puenje i druge intoksikacije i
infekcije) i endogeni m (funkcionalni poremeaji nervnog
sistema, nervno-relleksivni ulicaj od razliitih obolelih
organa creva, eluca i drugih) faktorima.
Razlikuju se sledei oblici gastritisa: akutni i "iro-
nini, arini i difuzni, sa povienom ili smanj enom kise-
linom, hipertrofini, atrolini, erozivni i polipozni.
Akutni gastritis favlfa se usled prejedanja, uzimanja
grube, teko svarljive, masne, ljute, suvie hladne ili suvie
vrue hrane, zloupotrebe alkohola, trovanja luinama ili ki-
selinama, uzimanj a lekova koji nadrauju.
Hronini gastritis karakterie se hroninim upal-
nim procesom sluzokoe eluca sa njegovim postepenim
alroliranj em.
Preporuke:
Dijeta.
Gladovanj e.
Urinoterapija.
Recepti:
Gastritis sa smanjenom kiselinom
Ekstrakt pelina. Osuenu i sitno narezanu travu
pelina prelili sa 70%-im alkoholom u odnosu 1:5. ostaviti
da odstoji 21 dan i procediti. Piti j ednom dnevno po 20
grama.
Uzeti po 20 grama kore od pomorande, listova
grice. trave pelina, trave babinog zelja (Cnicus benedict us).
trave kiice i tu smesu preliti sa litrom kljuale vode.
Ostavili da odstoji 4 sata i procediti. Piti po j ednu au 3
puta dnevno pre j ela.
Supenu kaiku meda rastvoriti u ai tople (37
C) vode i piti polako 3 puta dnevno na 10-15 mi nuta pre
jela.
Gastritis sa povienom kiselinom
Supenu kaiku meda rastvoriti u ai tople (37
C) vode i piti 3 puta dnevno na sat i po pre j ela.
Hronini gastritis
Jednu kafenu kaiicu suve isitnjene kore ive
(vrbe) preliti aom prokuvane i ohlaene vode, ostaviti da
odstoji 2 sata i procediti.
Piti po 2 supene kaike 2-4 puta dnevno pre jela.
GINGIVITIS
Oboljenje desni, koje ima upalni, distrofini i drugi
karakter.
Gingiviti se javlja pri uticaju nepovolj nih spolja-
njih faktora (intoksikacija olovom, manganom, bi zmutom
i drugi m) na tkivo desni, a moe se javili i kao ispoljavanjc
poremeene lokalne ili opte reakcije organizma.
Ispoljava se kroz hiperemiju, otok, krvarenje desni,
bol, peenje, neugodan zadah iz usta.
Preporuke:
Ispiranje usta rastvorima, koji imaju protivupalno
ejstvo.
Higijena usne duplje.
Uzdravanj e od jake i ljute hrane.
Recepti:
Ispirati usnu duplju urinom.
Stavljanje obloga sa ukuvanim uri nom na desni.
Pregrt sveih vrhova i listova crnog sleza sipali u
termos, preliti sa pola litra kljuale protijeve vode i ostaviti
da odstoji 6-8 sati. Procediti i ispirali usta nekoliko puta
dnevno.
GLAVOBOLJA
Jedem od najrasprostranjenijih oblika bolesnih sla-
nja. Cesto se javlja uz oboljenja unutranjih organa, trova-
nja, razne nervne i psihike poremeaje.
Ukol iko se glavobolja javlja kao rezultat j akog fizi-
kog umora, poremeaja nervnog sistema, tada je za njeno
otklanjanje dovoljno regulisali spavanje, ishranu, reim
rada i odmora.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranjem nosne duplje sveim uri nom).
Boriti se sa zatvorima.
Gladovanj e.
Recepti:
Popiti pola ae mrt ve" vode. Glavobolja pro-
lazi posle 30-50 minuta.
Piti po 100 grama srednjeg ml aza urina.
Stavljati obloge sa urinom na glavu.
Glavobolju otklanja tvrdi jastuk-valjak. Jastuk
treba da bude dugaak koliko je irina ramena, a debljinu
treba odabrati tako da vam bude udoban. Jastuk se stavlja
ispod vrata tako. da trei i etvrti vratni prljen lee na
j astuku, a potiljak i telo budu u istoj ravni.
GLOMERULONEFRITIS
Akutni difuzni glomerulonefritis je opte oboljenje
organizma sa prvenstvenim oteenjem bubrega.
Glavni uzrok bolesti j e infekcija streptokokama
(angina, arlah, pneumonij a itd.). kao i prehlada i suvino
hlaenje organizma. Bolest podstiu hronina upalna arita
- karijes zuba, hronini tonzilitis, maksilarni sinuzitis.
Osnovni simptomi su: nemo, opta slabost, glavo-
bolja, otok lica, krvava mokraa, bolovi u slabinama, pove-
an arterijski pritisak.
Preporuke:
Iz ishrane iskljuiti slano i ljuto.
Sto vie piti sokove i jesti povre i voe.
Recepti:
Ekstrakt od velikih crnih bubavaba (sa brko-
vima). Mogu se koristiti i obini rii, ali je efekat leenja
sa crnim bolji. Na mesta gde se skupljaju insekti uvee na
pod postaviti staklene teglice, iznutra ih namazati slatkim,
eernim sirupom ili medom, a spolja od vrha teglice do
dna prisloniti neki tapi. Bubavabe se po tapiu penju
na teglu, upadaju unutra i ne mogu izai. Ujutro ih presuti
u au i u nju naliti mal o votke, oprati u votki bubavabe
(najbolje ih je uzimati pincetom) i prebaciti u drugu leglu,
napunj enu do polovine votkom (rakijom) ili al kohol om.
Potrebno vam je oko pola tegle bubavaba, ali nivo votke
(rakije) ili al kohol a mora da bude iznad sloja bubavaba.
Bubavabe moete skupljali nekoliko dana uzastop-
ce i stavljati u teglu sa votkom. Posle toga teglu zatvorili
pokl opcem i ostaviti na prohladno mesto da odstoji 15 dana.
Ekstrakt procediti kroz nekoliko slojeva gaze, a bubavabe
baciti. Ekstrakt treba da bude l amnobraon boje.
Piti sve sve dotle, dok analiza mokrae ne bude nor-
mal na, tj. u njoj ne bude belanevina. Doze: deci - po j edna
kafena kaiica 3 puta dnevno pre j ela, odrasl i ma - po jedna
supena kaika 3 puta dnevno pre j ela.
(Devoj ica moj e poznanice j e tokom itave kure
leenja popila lilar i po ekstrakta. Svi si mptomi oboljenja
su nestali. Za vreme leenja majka j oj j e davala hranu bez
soli. j el a je dosta povra i voa i pila sokove. Na klinici
Tomskog medi ci nskog instituta tim met odom izleen je 18-
godinji deak. Imao je velike otoke, ascitis, telesna teina
mu se poveala do 120 kilograma. Pekari su mu svakog
dana ispumpavali tenost, ali se ona ponovo nagomil aval a.
Deak j e izleen ekstraktom od crnih bubavaba.)
GLUVOA (GUBITAK SLUHA)
Recepti:
U mojoj praksi postoje sluajevi izleenja glu-
voe ispiranjem uiju, nosa i grla urinom.
Sluh se moe obnoviti ukapavanj em po 5-10
kapi urina, nekoliko puta dnevno, u nos. Isprobajte sve vrste
urina i odaberite koji vam najbolje odgovara.
Jedan ovek star 58 godina na taj nain izleio se od
gluvoe. Istina, on j e j o oistio creva ukuvanim urinom,
oislio j e j etru, dva puta dnevno j e pio po 150-200 grama
urina, masirao se ukuvanim urinom i primenj ivao urinske
kupke (litar starog urina na kadu vode).
GLJIVINA OBOLJENJA KOE
Zarazna oboljenja, izazvana patogenim gljivicama,
koje kao paraziti ive na ronatom sloju koe, dlakama i
noktima oveka.
Cesto obolevaju sluzokoe i unutranji organi. Do
inlieiranja dolazi pri tesnom kontaktu, preko predmeta line
higijene.
Recepti:
Kod gljivinog oboljenja stopala na koi tre-
ba stvoriti kiselu sredinu, tada gljivice prestaju da se raz-
mnoavaj u. Radi loga treba oko tri dana 2 puta dnevno is-
trljati stopala diuretikom (ukuvanim uri nom).
Oboleli delVi koe mogu se istrljati sveim
uri nom i piti jutarnji urin.
Gljivino oboljenje nokata na nogama.
Jedan mukarac je izleio takve gljivice, koje su ga
muile 10 godina. Nokat mu je potamneo. raslojavao se i
j edva se drao na prstu. Prao je noge u vlastitom urinu i
natapao je nokat, koji se klatio, urinom koji se ispario do
polovine prvobitne zapremine na suncu. Dve takve terapije
bile su dovoljne da se infekcija pod nokt om uniti. Nokat je
ovrsnuo i postao normal an.
GOJAZNOST (LIPOMATOZA)
Suvino taloenje masnog tkiva u ovejein orga-
nizmu usled pojaane ishrane pri nedovoljnoj aktivnosti
miia. Oboljenje u ijoj osnovi lei pre ovi adiv arije procesa
sinteze i nagomilavan/a masti nad procesima njenog raz-
laganja (raspadanja).
Jedan od osnovnih mehani zama razvoja gojaznosti
je poremeaj koordinacije razmene masti i ugljenih hidrala.
to dovodi do njihovog pojaanog pretvaranja u salo.
Znaaj nu ulogu ima naslednost (konstiluciono-po-
rodini faktor).
Goj aznost moe biti posledica nekih oboljenja
cenlralno-nervnog sistema, lezda unutranje sekrecije (pre
svega - hipol al amuska disregulacija), poremeaj a razmene
materija, kao i nepotovanja reima ishrane i kretanja.
Susree se kod svih uzrasta, pri emu esto poinje
u dej em uzrastu.
lspoljava se kroz znatno poveanje telesne teine na
raun nagomilavanj a sala u potkono-masnom vezivnom
tkivu, trbunom salu, izmeu zidova, oko srane kese i
srane kapsule.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Gladovanj e na urinu.
Vegetarijanska dijeta.
Terapija sokovima.
Aktivniji nain ivota.
Recepti:
Svakog dana piti po 50-100 grama sveeg urina.
Trljanje i masaa tela diuretikom (urinom uku-
vanim do j edne etvrtine prvobitne zapremi ne).
Mikroklistiri sa diuretikom.
Primeniti kompleksno leenje: piti j utarnj u sred-
nju porciju (mlaz) urina. Ujutro i uvee trljati se ukuvani m
urinom. Kupke ujutro i uvee. Trljanja masl inovim uljem.
Gladovanj e na urinu. ienje j etre i creva. (Masaa, klisti-
ranje diuretikom, gladovanje na urinu snano posliu mr-
avljenje kod ljudi konstitucije vetra".)
Piti sok od beloglaviastog kupusa (kupus po-
j aava ivotni princip vetra").
Svakog dana 2-3 puta dnevno popiti po pola ae
soka od argarepe.
GORUICA
Neprijatan oseaj peenja du jednjaka.
Gorui ca je vezana za ubacivanje kiselog sadraja
eluca u j ednj ak, kao i za poremeaj motori ke j ednj aka,
eluca i dvanaesl opal anog creva. Uoava se kod nekih
oboljenja - gastritisa, holecistitisa, ira na elucu (kod
poveane kiseline el udanog soka), kao i kod ni za nervnih
poremeaj a. Kod zdravih ljudi goruica se j avlj a u sluaju
kada ne podnose neke hranljive produkte.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Promeniti ishranu radi smanjenja kiselosti elu-
danog soka.
Recepti:
Popiti pola ae i ve" vode. Gorui ca prestaje.
Mnogi itaoci piu da kod goruice piju vlastiti
urin i da im to odlino pomae. Urin normalizuj e funkciju
eluca, to dovodi do normalizacije kiselosti u njemu.
GREVI
Spontani napadi grenja miia, koji se karakteriu
krajnjim stepenom njihovog naprezanja.
Grevi miia esto se javljaju usled dehidracij e
organi zma. Zato treba piti vie tenosti, posebno pre, za
vreme i posle fizikog naprezanja.
Recepti:
Praak i odvar od korena pelina, i skopanog u
j esen. Praak uzimati po j edan gram 3 puta dnevno pre
j ela, a ekstrakt ili odvar - po j ednu supenu kaiku 3 puta
dnevno.
Profilaktikim kurama u prolee i u j esen uzi-
mali mrazovnj ak: 50 miligrama praka mrazovnj aka popiti
sa toplom vodom. Uzimali j ednom dnevno, ujutro naraste
na 1-2 sala pre j ela.
Uzeti 50 miligrama praka mrazovnj aka, pome-
ati sa etvrtinom kafene kaiice meda i pojesti pre odlaska
na spavanje, oko 22-23 sata.
GREVI U BUBREZIMA
Otri steui bolovi (grevi) u slabinama i ispod
dijafragme, uslovljeni grevitim kontrakcijama glatke mus-
kulature bubrene karike, njenih aica ili mokranog
kanala pri iznenadnom prekidu oticanja mokrae.
Grevi u bubrezi ma najee se javljaju pri zatva-
rani u mokrani h kanal a kamenj em ili nagomi l avanj em mok-
ranih soli.
U trenutku napada greva bolesnik ne moe da
sedi na mestu, sve vreme menja poloaj tela. Mokrenj e je
uestalo i bolno. esto se javljaju muni na i povraanj e.
Preporuke:
Mleno-biljna dijeta.
Obi l no piti (lipov aj, voni sok od kljukve).
Recepti:
Jednu kaienu kaiicu suvog lia od breze sipati
u termos, preliti sa aom kljuale protijeve vode i ostaviti
da odstoji 20-30 mi nuta. Piti kao aj 3-4 puta dnevno
natate. Dej stvo ekstrakta pojaava se, ukoliko se pije u top-
lom stanju sa j ednom kaiicom meda.
Uzeti 69,5 grama pelina, potopiti ga na 24 sata u
vodu, skuvati, procediti. Dodati 353 grama eera i kuvati
dok se ne zgusne. Pili po j ednu dezertnu kaiku 3-4 puta
dnevno.
Na deo tela oko bubrega stavljali obloge (vunena
tkanina, natoplj ena u urinu).
I (vi
GREVI U CREVIMA
Oboljenje funkcionalnog karaktera, koje se jo na-
ziva nervozom creva. ee se susree kod ena.
Uzrok greva u crevima je nestabilnost nervno-
endokri nog sistema, izazvana premorom, nervni m potre-
sima.
Bolovi se lokalizuju u donj em delu stomaka i imaju
napadni karakter, propraeni su met eori zmom, luenj em
vrstih opni. Napad traje od nekoliko mi nuta do nekol i ko
dana i obi no se zavrava prolivom. Kada nemaju napad
greva bolesnici pate od spastinih zatvora, nesani ce i
razdraljivosti.
Preporuke:
Oistiti spoljanjc manifestacije ivota.
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Boriti se protiv zatvora.
Izbegavati prekomerno umaranje i nervne pot-
rese.
Dijeta sa ograniavanje ugljenih hidrata i pro-
dukata sa kvascem.
Recepti:
Uzeli 69,5 grama pelina, potopili ga na 24 sata u
vodu, skuvati, procediti. Dodati 353 grama eera i kuvati
dok se ne zgusne. Piti po j ednu dezertnu kaiku 3-4 puta
dnevno.
165
Jednu kafenu kaiicu suvog pelina preliti sa
etvrti nom litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 10 minuta.
Piti 3 puta dnevno po j ednu oljicu, kao aj.
Piti sve (ili aktiviran hl adnoom, deji) urin 2-3
puta dnevno, po 50-100 grama.
Pili 45 puta dnevno ekstrakt od listova pelina i
alfije, uzetih u j ednaki m koliinama.
Dve supene kaike smese preliti aom kljuale vode
i ostaviti da odstoji 2 sata. Piti po j ednu supenu kaiku. Za
vreme leenja piti teni odvar od rie.
GREVI U JETRI
Jedan od glavnih simptoma kamena u jetri.
Bolovi se javljaju u desnoj podrebrici i ire se na
eeo stomak, imaju napadni karakter. Napadu greva esto
prethodi muni na i oseaj teine u desnoj podrebri ci .
Preporuke:
Iskljuiti iz ishrane masnu hranu, ljuta j ela i
alkoholne napitke.
Ne puiti.
Radi spreavanja napada oistiti debelo crevo i
j etru.
Radi ublaavanja bolova - tople terapije, terapije
sa parom u sauni.
Recepti:
Uzeti u j ednaki m del ovima lie alfije, plodove
kleke i travu pelina. Dve supene kaike smese preliti sa pola
litra vode, kuvati 10 minuta na slaboj vatri, procediti i doliti
kljuale vode do pola litra. Piti 3 ae odvara dnevno.
Uzeti 100 grama pelina i potopiti ga na 24 sata u
bunarskoj vodi. Kuvati ga 30 minula na slaboj vatri u dobro
zatvorenoj posudi. Dodati 400 grama eera ili meda i
kuvati j o 1520 minuta. Uzimati po j ednu dezertnu kaiku
sirupa 3-4 puta dnevno na 30 minuta pre j ela.
Na deo tela oko j etre stavljati obloge, natopljene
u urinu.
GRIP
Akutno zarazno virusno oboljenje oveka, koje
napada organe za disanje, nervni, a ponekad i srano-
vaskularni sistem.
Prenosi se vazduni m putem - kapljicama. Karakte-
rie se glavobolj om, visokom temperaturom, drhtavi com,
oseajem lomljenja u zgl obovi ma i miiima, kalaralnim
poj avama. Opasan j e ukoliko se iskomplikuj e.
Preporuke:
Gladovanj e.
Urinoterapija.
Recepti:
Tokom 8-12 dana ispirati nos i usta mr t vom"
vodom, a uvee popiti pola ae i ve" vode.
i m uoite da ste oboleli od gripa, prekinite da
uzimate hranu, pijte urin i sa njim ispirajte grlo.
Za leenje koristite recepte koji se preporuuj u
za leenje prehlade, bronhitisa i kijavice.
GROZNICA
Opta reakcija organizma na patogeno dejslvo
(infekciju, traumu i drugo). Karakterie se poveanjem
temperature tela, pramenom razmene materija, krvotoka
itd.
Recepti:
Sok od pelina. Sve pelin isitniti, iscediti sok i
biljku osuiti na suncu. Uzimati po 4,4 grama.
Popiti odj ednom 50-100 grama urina.
Da bi se smanjila visoka temperatura tela na mes-
ta gde se osea puis (zapea ruku, glenjeve nogu, elo, a
najbolje - oko bubrega) stavljati obloge sa uri nom. Moe se
polivati hl adnom vodom, tuirati prohl adnom vodom.
GUBITAK APETITA
Najee je vezan za bolesno ili oslabljeno stanje
oveka.
Preporuke:
Oistiti creva klistiranjem sa sveim urinom i mik-
rokl isti rima sa ukuvani m urinom do j edne etvrtine prvo-
bitne zapremi ne.
Oistiti jetru.
Osloboditi se od glista i protozoa pomou pelina i
troj ke".
Sprovesti kuru lekovitog gladovanja.
Recepti:
Ekstrakt pelina. Osuenu, sitno izrezanu, travu
pelina preliti sa 70%-im alkoholom u odnosu 1:5, ostaviti
da odstoji 21 dan na t amnom mesti i procediti.
Uzimati po 20 grama j ednom dnevno za poveanj e
apetita posle preleanih iscrpljajuih oboljenja.
Uzeti 50 grama pupoljaka breze, preliti sa 500
grama votke (rakije) i ostaviti da odstoji 10 dana. Uzimati
po pola do j edne kafene kaiice sa 50 grama vode 3 puta
dnevno na 15-20 minuta pre jela.
Vino od kiice [Erythraea centaurium) je popu-
larno sredstvo za pobuivanje apetita. Travu preliti sa belim
vinom, dodati u to nastrugane kore od limuna i ostaviti da
odstoji dve nedelje. Preporuuje se piti po au vina pre
j ela.
Piti neparan broj gutljaja sveeg urina. Usled
osmoze urin uvlai vodu u upljinu creva i sami m tim
isti zidove dvanaestopal anog creva. To se ispoljava kroz
poboljanje apetita i normalizaciju telesne teine. Uri n pod-
stie normalizaciju mikroflore, a to vas oslobaa od upornih
isbakterioza i oboljenja, vezanih za njih.
GUAVOST
Uveanje litne lezde u obliku tumora.
Uoava se kod bazedove bolesti, kao i kod zl oudni h
tumora titaste lezde i upalnih promena na lezdi. Moe se
pojaviti i usled smanjenja funkcije luenja hormona titaste
lezde pri nedovolj nom unoenju j oda u organi zam.
Poremeaj funkcije titaste lezde izaziva pore-
meaj razmene materija u organizmu, kao i poremeaj psi-
he. Spolja se oboljenje ispoljava i zmenama kontura vrata,
buljookou, lupanjem srca, drhtanjem prstiju ruku, pove-
anom razdraljivou, naglim oscilacijama raspoloenja.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Pot puno ienje organizma od ljake (neis-
toa).
Obogaivali hranu produktima koji sadre veli-
ki procenat j oda. U salate, bareno povre i kae dodavati
ml eveni morski kupus.
Aktivni nain ivota.
Recepti:
Radi leenja organizma i pothranjivanja mi kro-
el ementi ma primenjivati urinske mikroklistire sa po 20-50
grama urina, u koga dodavati odvare od trava, morski kupus
i druge ingreijente. Ukoliko je doza vea, tada oni podstiu
izbacivanje neistoa iz organizma.
Piti srednju porciju (mlaz) urina i svakog dana
trljati telo urinom ukuvani m do j edne etvrtine prvobitne
zapremi ne.
Na mesto guavosti stavljati svezu koru od
hrasta.
HEMOROIDI
Cvornovalo proirenje vena pravog creva, koje se
prvenstveno javlja oko anusa.
Od hemoroi da obino obolevaju ljudi srednjeg i
starijeg uzrasta, mukarci 3 puta ee od ena.
Razvoj bolesti podstiu faktori, koji izazivaju pove-
ani pritisak i zastoj krvi u venama male karlice i venozni m
spletovima pravog creva (hronini zatvori, dugotraj no
stajanje za vreme rada, tumori na karlici i u trbunoj duplji,
ciroza j etre; kod ena - nepravilan poloaj materice, trud-
noa).
U poetnom stadij umu bolesti na anusu se osea
svrab, peenje, toplota, a ukoliko postoji upala - bol.
Preporuke:
Leenje moe biti lokalno (direktno dejstvo na
hemoroi dne vorie) i opte (normalizacija krvotoka, otkla-
njanje portalne hipertonije, ienje j etre 4-8 puta).
Iskljuiti zatvore (u sluaju potrebe - male doze
prirodnih purgativa ili mikroklisliri sa uljem, mleno-uljni,
sa sveim uri nom).
Mazanj e hemoroidnih voria uljem od pasjeg trna
(Hippophae rhamnoic/es) ili stavljanje tampona natopljenih
u tom ulju.
Sedee prohladne kupke ili pranje prohl adnom
vodom posle delekacije.
Zagrevanj e anusa.
Pranje vlastitom mokraom posle delekacij e.
Regulisati ishranu, isljuiti ljuta i slana j ela,
alkohol.
Pojaana terapija sokovima.
Pri mena sredstava, koja smi ruj u" ivotni princip
vet ra" (zagrevanje, okaivanje itd.).
Izbegavati suvino hlaenje i dehidraciju or-
gani zma.
Recepti:
Jednu kafenu kaiicu praka slaice staviti u usta
i drati u ustima dok se ne zgrudva i resorbuje. Istovremeno
staviti u anus tampon od vate, natopljen u prokuvanom sun-
cokretovom ulju.
etiri supene kaike slaice rastvoriti u tri litra
kljuale vode. Naliti u kolu (lavor) i esti iznad toga. Umotal i
se ebetom do poj asa i sedeti 10 minuta. To ponoviti 2-4
puta.
U emajlirani lonac sakupiti svu svoju mokrau
od j ednog mokrenja. Postaviti lonac na vatru i dovesti do
kljuanja. Skinuti lonac sa vatre i postaviti ga na mesto
gde ete vriti zagrevanje (na primer, u koru ili lavor). U
mokrau nasuti 1 supenu kaiku sode bikarbona i esti.
Umotati se ebetom. Sedeti 10 minuta.
Isprali hemoroi dne vorie toplim uri nom, a
zati m na njih stavljati od 3 do 5 puta pamune ili vunene
obl oge natopljene u soku od belog luka ili razbl aenom nas-
truganom bel om luku.
Mogu se primenjivati sedee tople kupke sa do-
davanj em u vodu soka iz 5 renjeva enjaka u trajanju od
10 minuta.
Ako su hemoroidi unutranji, treba oistiti reanj
belog luka, namazati ga uljem (masl acem ili biljnim uljem
- zej tinom) i ubaciti ga u pravo crevo.
Moete 2-3 renja enjaka isitniti (islucati),
pomeati sa vruim maslacem i od te smee napraviti svece
(naliti istopljeni masl ac u konusne oblike od folije i staviti
u friider). Posle svakog vrenja nude te svece stavljajte u
anus.
Uvlaili analni otvor 8-10 puta uzastopce (ta
veba se naziva mula-bhandha: mula - koren, bandha -
skupljanje). Ta veba otklanja zastoj krvi i moe se raditi
stojei, leei, sedei ili u hodu.
Uzeli 5 grama praka od cvetova (sa drkom)
hajduke trave i 5 grama listova mal i ne i pomeati ih sa
50 grama sveeg maslaca. Maslac prethodno treba rastopili
na vodenoj pari. U rastopljeni masl ac sipati sitno isitnjene
trave (poeljno u prahu) i dobro promeati. Dobij enu smesu
uvati u friideru.
Uvee pred spavanje smesom namazati anus. Tu
terapiju primenjivati svakoga dana dok se ne potroi sme-
sa.
Posle trodnevne pauze leenje mazanj em ponovi ti .
Za vreme tog leenja poeljno je ujutru natate popiti
au svee surutke, a tokom dana pojesti 5-10 komada plo-
dova kleke, skuvanih u prelopljenom masl acu i osueni h u
toploj rerni.
Zagrevanj e anusa parama stipse (alauna), koje
imaju j aka koagul aci ona svojstva. Naliti u emajlirani lonac
(erpu) dva litra vode i kuvati dok ne prokljua, a zatim u
kljualoj vodi rastvoriti 45 grama stipse i dobijeni rastvor
kuvati 15-20 mi nuta na blagoj vatri. Skinuti sa vatre, pok-
lopiti lonac drveni m pokl opcem sa otvorom u sredini (ili
zamotati krajeve lonca debelim peki rom), esti na pokl opac
i 20-30 mi nuta zagrevati anus na pari rastvora stipse.
Posle toga preporuuje se namazati anus vazel i nom
i uzeti bilo koji biljni purgativ. Koagul aci oni i skupljajui
efekat stipse je toliko j ak, da moe izazvati zatvor i j ako
stezanje (skupljanje) pravog creva. Pri mena ulja vlazi i sma-
njuje to j ako dejstvo.
Zagrevanj e vriti najvie j ednom nedelj no. Obi no
su tri zagrevanja dovoljna da bi se postigao vidljiv lekoviti
efekat.
Za vreme tog leenja piti vodu u kojoj su se 30 mi -
nuta kuvali isti opiljci od gvozda.
Za vreme leenja iz ishrane izbaciti svee ml eko i
crni aj (crni aj moe se zameniti zel eni m ajem, a j o
bolje ajem od trava).
U litar i po mleka staviti 4 velike glavice crnog
luka, kuvati (da kljua) na slaboj vatri 15-20 minul a, skinuti
sa vatre, lonac zatvoriti drvenim pokl opcem sa otvorom i
nad parom iz lonca zagrevati anus 20-30 minula.
Svakog j utra 2-7 dana ispirati naprsline mrt-
vom" vodom, a zatim stavljati tampone sa i vom" vodom,
menjajui ih im se osue. Za 2-3 dana prestaje krvarenje i
naprsline zaraslaju.
HEPATITIS
Akutna clifuzna upala jetre, izazvana jiltrirajuim
virusom
Karakterie se uveanjem j etre i slezine, luenjem
tamne mokrae i bezboj nog ekskrementa, oteenj em
el udano-crevnog trakta, nervnog i srano-vaskul arnog
sistema.
Hepatitis obino poinje sa optom slabou orga-
ni zma, neznatni m povienjem temperature, smanj enj em
apetita, prolivom i bol ovi ma u desnoj podrebrici. U t ei m
sluaj evima bolest prolie u akutnom obliku (slanju) i uvek
j e propraena uticom.
Preporuke:
Ogranieni reim, fiziko i psihiko mirovanj e,
iskljuivanje hrane koja nadrauje i lekova (osim apsol utno
indikativnih).
Oistili debelo crevo. j etru i tene sredine (krvotok,
limfolok).
Sisanje biljnog ulja (zejtina) ujutro natate i klis-
tiranje l i munovi m sokom ili siretom od j abuka. Uvee se
moe vriti i deomol orno ienje j etre - oko 15-20 mi nuta
zamiljati, kako ona vibrira. podrhtava i skuplja se.
Posle j el a disati kroz desnu nozdrvu. Takvo disa-
nje izaziva u organi zmu stvaranje toplote, telesne vatre",
to podstie bolju probavu i pomae bolesnoj j etri.
Redovno gladovanje (jednom neeljeno ili u dane
Ekadai) po 24-36 sati.
Urinolerapija.
Umest o soli koristiti mleveni osueni morski ku-
pus.
Pili ekstrakte i od vare (ajeve) kako od smesa,
tako i poj edinanih lekovitih biljaka. Oni se mogu koristiti
kao dopunsko ili osnovno sredstvo za leenje.
Spokoj na atmosfera, tiha, oputajua muzi ka, od-
mor, krae etnje ujutro i uvee pred spavanje.
Koliinu tenosti ne ograniavati, najbolje je uno-
siti je pijenjem sveih sokova od voa, povra, j agodastog
voa, uzimanj em kompota, ekstrakta od ipka, ekstrakta i
odvara od raznih trava pripremljenih sa protij evom vodom.
Koliina hrane treba da bude umerena (jesti 3-4
puta dnevno). Na primer, prvi obrok hrane ujutro - svee
isecden sok, drugi - salata i kaa. trei - voe i mlad kravlji
sir, etvrti - odvari od trava sa medom i semenke.
Zabranj eno je j esti: teko rastvorljive masti (gove-
e, ovje, guje, svinjsko salo i drugo), lososa, ekstraktivne
materije (odvare od ribe. mesa, gljiva, buljone i predjela
od njih), produkte bogate holesterinom (mozak, riblje ulje,
j etru, srce, bubrege itd.), prena j ela, kakao, suvomesnal e
proizvode, konzerve, zaine i ljute dodatke j el i ma (luk. beli
luk, senf, papriku, jako sirce i drugo), suvie slanu hranu,
al kohol ne napitke, kolae sa masni m kremom, sladoled i
druga hladna j ela i napitke.
Karakter dijete moe se bitno menjati u zavisnosti
od teine stanja obolelog, oblika oteenja j etre i osobenosti
individualne konstitucije.
Recepti:
Zilovlak - bokvica
(Plantago major) 20 grama
Vodopija (Cichorium intvbus),
koren 30 grama
Kanlarion (Hypericum perforatum),
stabljika s liem 40 grama
Smilje (Xeranthemum annum),
cvetovi 40 grama
Neven (Calendula officinalis),
cvetovi 40 grama
Kamilica (Chamomi/la recutita),
cvetovi 10 grama
Kruina (Rhamnus frangura),
kora 30 grama
Dve supene kaike smese preliti sa pola litra svee
vode i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro kuvati da kljua
5 minuta, ostaviti da odstoji 30 minula i procediti. Uzimati
po 3/4 ae 15 minuta pre jela.
Smilje, cvetovi 60 grama
Kanlarion, trava 50 grama
Kopilnjak (Asarum europaeum),
trava 30 grama
Lan (Linum usitatissimum),
seme 20 grama
Rusomaa (Capsella bursa-
pastoris med.), trava 20 grama
Nana (Mentha arvensis),
lie 30 grama
Jetreni aj (Pedicn/uris comosa),
trava 40 grama
Hajduka trava (Achillea
millefolium), trava 30 grama
ipak, plodovi 50 grama
Uzeti 2-3 supene kaike smese, preliti sa 3 ae
kljuale vode, ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati
po pola ae 2 puta dnevno 15 minuta pre jela mesec dana.
Napraviti pauzu od dve nedelje i kuru ponoviti.
Mrtva kopriva (Lamium album).
trava 50 grama
Breza, pupoljci 50 grama
Jasika (Popu/us tremu/a),
kora (zamena iva. vrba) 40 grama
Kantarion. trava 30 grama
Dve supene kaike isitnjene smese uvee preliti sa
pola litra svee vode i ostaviti da odstoji preko noi. Ujutro
kuvati dok ne prokljua, ostaviti da se ohladi i procediti.
Uzimati po 1/4 ae 15-20 minuta pre jela.
Stavite u sredinu od hleba 3-4 ive vake i
progutajte. Posle toga 4 sata nita ne piti. U vai ma se (obi-
no se koriste oveje) sadri materija, koja. prema miljenju
nadrilekara. ubija uzronike utice i hepatitisa.
Kafenu kaiicu zmijine trave (Veronica ehama-
edrv.s) sipati u au kljuale vode. ostaviti da odstoji 30
minuta i procediti. Piti po etvrtinu ae 3 puta dnevno.
HEPATITIS HRONINI
Gl avna namena lekovitog bilja u leenju hroni nog
hepatitisa j e: poboljati odvajanje ui i sekreciju fermenata,
clovati protiv upale i alergijskih reakcija, otkloniti spazme.
U tu svrhu mogu se korisitili ekstrakti i odvari (ajevi) od
smesa trava. Ekstrakte je najbolje pripremati u termosu (2-3
supene kaike isitnjene smese na pola litra vode), piti ih pre
j ela u toplom stanju - 3-4 puta. Trajanje leenja - najmanje
pola godine. Posle svaka 2 meseca napraviti voneelj nu
pauzu.
Recepti:
Plodovi moraa i kima, kora od kruine, lie
nane - po 10 grama, hajduka trava i trava kiice - po 20
grama. Supenu kaiku smese preliti litrom kljuale vode,
ostavili da odstoji 2 sala na toplom mestu i procediti. Piti po
etvrtinu eae 3 puta dnevno pre jela.
Piti sirup od pelina: 100 grama trave potopiti u
bunarsku vodu i ostaviti da odstoji 24 sata, zatim pola sata
kuvati na slaboj vatri u dobro zatvorenoj posudi, dodati 400
urama eera ili meda i j o kuvati 15-20 minuta.
Uzimati po j ednu dezertnu kaiicu sirupa 3-4 puta
dnevno na pola sata pre jela.
Kantarion 40 grama
Troskot 20 grama
Vodopija (cikorija) 30 grama
Smilje 40 grama
Kamilica, cvetovi 10 grama
Kruina, kora 30 grama
Neven, cvetovi 30 grama
Uzeti uvee 20 grama smese, preliti je sa 400 mili-
litara svee vode. ostaviti da odstoji preko noi i ujutro
kuvati da kljua 5-7 minuta. Piti po 3 ae dnevno.
Selen (Levisticum officinale),
koren 50 grama
Jagoda umska (Fragaria veseo),
lie 50 grama
uti lica (Genista tinetoria),
trava 30 grama
Vresak. cvetovi 30 grama
Uzeti 30 grama isitnjene smese, preliti je litrom
vode, ostaviti da odstoji 30 minula, stavili na vatru i kuvati
da kljua 2 minuta, ostavili da odstoji 2 sata i procediti.
Uzi mati po etvrtinu ae 3 puta dnevno jedan sat posle
jela.
Uzeti 4 grama semena ili listova selena. preliti ih
sa 150 mililitara hl adne vode (moe se j edna kal ena kaiica
semena prelila sa 150 mililitara kljuale vode) i ostavili da
odstoji 3 sata. pa procediti. Uzimati po j ednu supenu kaiku
4 puta dnevno.
Rastavi, trava 10 grama
Kantari on, cvetovi 10 grama
Povrati [Tanacetuiu vulgare) 10 grama
Haj duka trava, trava 10 grama
Kamilica, cvetovi 10 grama
iak (Arctium lappa), koren 10 grama
ipak, plodovi 10 grama
alfija, trava 10 grama
Oman (Inula helenium), koren .... 10 grama
Troskot, trava 10 grama
iak, listovi ubrani u maju 10 grama
Petrovac (Agrimonia eupatoria),
traVa 10 grama
Uzeti 4 supene kaike smese na litar kljuale vode,
ostavili da odstoji u zatvorenoj posudi 2-3 sata. Uzi mal i po
j ednu treinu do polovine ae 3 puta dnevno kod hroni nog
hepatitisa.
Uzeti 40 grama isitnjene zelene ovsane slame,
preliti sa litrom vode, kuvati da kljua 5-6 minuta, procediti.
Uzimati po pola ae 30^10 minuta pre j ela najmanje 3 puta
dnevno tokom 20-25 dana.
Uzeli 3 kal ene kaike podzemnog stabla sa
korenjem mladih izdanaka ili trave pargle (Asparagus
officinalis), ostavili da odstoji u ai kljuale vode,
procediti i piti po 2-3 supene kaike pre j el a kod hroni nog
hepatitisa.
Kamilica, cvetovi 20 grama
Jagoda umska, plodovi 20 grama
ipak, latice (cvelni listii) 20 grama
Rastavi, izdanci 30 grama
Bela breza, lie 10 grama
Smilje, cvetovi 30 grama
Neven, cvetovi 15 grama
Mrtva kopriva, trava 15 grama
Uzeti 2 supene kaike smese. preliti sa 3 ae
kljuale vode, ostaviti da odstoji 3 sata i uzimati po 150
grama 3 puta dnevno 30^10 minuta pre j ela.
Uzeti 3 kal ene kaiice isitnjene trave krasulj-
ka (llcllis perennis). prelili sa j ednom i po aom hl adne,
prokuvane vode, ostaviti da odstoji 2-3 sata i procediti.
Uzimati po pola ae 3 puta dnevno pre j el a kod hroni nog
hepatitisa.
Ukol iko se pojave j aki bolovi ispod desnog
rebra, na to mesto staviti vruu oblogu i popiti pola ae
masl i novog ulja.
Uzeti 3 kilograma j ema, oprati ga od praine,
prelili sa 6 litara vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Zati m
staviti na vatru i kuvati sve dotle, dok ne ostane j edan litar
vode. Skinuti sa vatre, ohladiti, procediti i iscediti. Uzimati
po etvrtinu ae 3 puta dnevno j edan sat pre j ela.
Uzeti j edan kilogram ovsa, oprati ga, preliti sa
10 litara vode, staviti na vatru i kuvati dok ne ostanu 2 litra.
Procediti. dodali j edan kilogram meda i 100 grama maslaca i
kuvati j o 10-15 minuta. Skinuti sa vatre i ohladiti. Uzimati
po jednu supenu kaiku 3 puta dnevno j edan sat pre jela.
Ukol iko beonjae poute i pojavi se blago utilo
na koi, tada treba istovremeno sa uzimanj em ekstrakta,
radi poboljanja raspoloenja, primenjivati tople klislire sa
ovarom od cvetova kamilice (2-3 puta nedelj no).
Kod hroninog hepatitisa narodna medicina
preporuuje da se uzima kljukva sa medom. Kljukvu
(Oxycoccus palustris) treba isitniti (izgnjeiti) i pomeati
sa medom (da ukus bude kiselo-sladak). Uzimati po j ednu
supenu kaiku 3 puta dnevno.
Ukol iko nemate kljukvu, moete uzeli sok od kartopa
(Viburnum opitim) sa medom. To je kvalitetna zamena.
Sibirski narodni lek kod hroni nog hepatitisa:
iziendati crnu rotkvu i iscediti sok kroz gazu. Dobro izmeati
j edan litar soka sa 400 grama tenog meda. Uzi mati po 2
supene kaike 3 puta dnevno pre j ela i pred spavanje.
Na jetru blagotvorno deluje smesa sledeih so-
kova:
Sok od cvekle 300 grama
Sok od rena 300 grama
Sok od limuna 300 grama
Prirodni med 300 grama
Sve dobro izmeati da bi se rastvorio med. Uzi mati
po j ednu supenu kaiku 30 minula pre j ela. Kada se potroi
sva smesa napraviti pauzu od mesec dana, a zatim pripremiti
sledeu porciju. Ukupno treba uzeli 3 porcije.
Pelen, trava 10 grama
Smilje, trava 20 grama
Ristavi, trava 20 grama
Kukuruzna stigma (svila) 20 grama
Breza, listovi 10 grama
Mirodija, seme 10 grama
Zova, cvetovi 10 grama
Sipak, plodovi 200 grama
Dve supene kaike isitnjene smese preliti sa 2 ae
kljuale vode, ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti.
Uzimati po pola ae 3 puta dnevno pre j el a u toplom
stanju tokom 2-3 nedelje. Zatim napraviti pauzu od 7 dana
i ponoviti kuru.
Smilje, cvetovi 50 grama
Neven, cvetovi 20 grama
Rusa, trava 20 grama
Kamilica, cvetovi 20 grama
Kantarion, cvetovi 30 grama
Breza, ml ado lie 30 grama
Kopriva, lie 20 grama
Zilovlak (bokvica), lie 20 grama
Sipak, plodovi 200 grama
Dve supene kaike smese preliti sa pol a litra
kljuale vode, ostaviti da odstoji j edan sat na toplom mestu
i procediti. U/imati po pola ae 3 puta dnevno 30 minul a
pre j el a tokom mesec i po dana. Zatim napravili pauzu
od dve nedelje. Taj ekstrakt je koristan kod intenziviranja
(progresije) oboljenja.
Lekovita gimnastika sastoji se iz j ednostavnih
vebi: hodanje u mestu, savijanje tela napred i u siranu, kru-
enje lelom. unjevi, odbijanje od zida (za ljude koji su
j ako slabi) ili poda. blago masiranje tela oko j etre.
Leenje vodom. Kod intenziviranja hroni nog he-
patitisa svakoga dana treba primenjivati kupke za smirenje
(35-36 C).
Radi zasienja organizma energijom i ispiranja
ljake (neistoa) veoma j e dobro kontrastno tuiranje, po
10-15 kontrasta (vrua voda 40-45 C - 30-60 sekundi,
hladna voda 15-20" C- o k o 5 sekundi). Terapiju primenjivati
23 puta dnevno. Veoma je dobro ukoliko se 10-15 minuta
pre kontrastnog tuiranja u kou utrlja stari urin.
Radi otklanjanja svraba koe primenjivati uobi-
ajene kupke (36-37 C) u trajanju 15-20 minuta svakoga
dana ili svakog drugog dana.
Odl i no pomae ako se dva puta dnevno operu noge
u prohladnoj vodi.
Terapija medom. Jetra ima potrebu za mi kro-
el emenl i ma, koji se u dovoljnim kol iinama sadre u medu.
Med daje energetski materijal jetri, ublaava u njoj i uni m
kanalima upalni proces, a ujedno je i dobro sredstvo za
izbacivanje ui.
Med j e indikativan kod hroninog hepatitisa, kamena
u ui i posle odstranjivanja une kese. Pri prepisivanju
meda bol esni ci ma sa oboljenjem j etre i uni h kanala treba
imati u vidu procenat kiseline u el udanom soku. Tako. na
primer, kod hroninog holecistilisa i gastritisa sa uveani m
procentom kiseline med treba uzimati 3 puta dnevno 1,5-3
sata pre j ela.
Pripremanj e: supenu kaiku meda rastvoriti u ai
tople vode (37 C) i popiti odj ednom. Treba piti svakoga
dana tokom 1,5-2 meseca, 2 kure godinje - u prolee i u
j esen.
Mumijo. Za leenje i obnavljanje funkcije j etre
predlae se uzimati mumij o.
Uzeti 15 grama mumijo i rastvoriti u 500 mili-
litara (pola litra) kljuale vode temperature 60-70 C. Za
kuru leenja potrebno je 60 grama. Kura leenja traje 21
dan. Leenje se poinje sa uzimanj em 30 kapi, post epeno
poveavaj ui dozu do 60 kapi. Tako piti 7 dana. Dalje uzi-
mati po jednu kafenu kaiicu 2 puta dnevno 30 mi nuta pre
jela. Uz to piti voni sok. mleko ili mineral nu vodu.
Mumij o poboljava asimilaciju u probavnom kanalu,
upijanje kiseonika i luenje ugljenine kiseline u tkivima
jetre, eluca i debel og creva. Obnavlja se disajni koeficijent
u j etri i smanjuje sadraj eera u krvi. Poveava se koliina
nukleinskih kiselina.
Uzeli 3 grama mumijo i rastvoriti u 3 litra kljuale
vode. Uzimati 3 puta dnevno po j ednu au na pola sata pre
j ela 10 dana, a zatim napraviti pauzu od 5 dana. Leili se do
ozdravljenja.
Zbog loga, st oj e virusnu infekciju veoma teko
izbacili iz organizma, preporuuj em da se posle leenja he-
patitisa pristupi j ednogodinj oj kuri leenja kavkaskim mra-
zovnj akom (Helleborus cauasicum). Ta biljka je otrovna
i deluje na patogene gljivice, viruse i mi krobe, koji ive
u krvi. 1 imII i meduelijskoj tenosti. Samo j ednogodi nj a
kura primene mrazovnj aka moe garantovati, da j e raznim
infekcijama u organizmu doao kraj. Osim toga. mrazovnj ak
podstie razmenu materija i obnavlja funkciju j etre.
Treba ga uzimati uvee, na 2-3 sata pre spavanja.
Upravo u to vreme on najpovoljnije deluje na j etru.
Doza: pola kaiice za senf sa kafenom kai i com
meda.
HERPES
Virusno oboljenje, koje je karakteristino po ospama
na koi i shtzokoama sa grupisanim mehuriima.
Savremena medicina smatra, da se moet e oslobo-
diti ospi, otkloniti progresiju oboljenja, poveati imunitet,
ali da se ne moete potpuno izleiti.
Izvor infekcije je bolestan ovek ili nosilac virusa.
Virus se prenosi kontaktnim putem. Razvoj oboljenja pod-
stie suvino hlaenje organizma, smanjenje imuniteta,
hipovitaminoza. Herpes se esto javlja na fonu drugih infek-
tivnih oboljenja (grip, penumonija, malarija i drugih).
Kao samostal na oboljenja postoje prosti herpes
(takozvana groznica) i difuzni herpes (difuzni liaj).
Preporuke:
Izbegavati stresne situacije.
Dijeta.
Ne praviti odj el a kult. Hraniti se pravilno.
Iskoreniti glupe navike i sklonosti, koje slabe
organizam.
Redovno istiti organizam.
Fiziko optereenje.
Kompl eksno leenje: urinoterapija, gladovanj e,
pravilna ishrana, elienje.
Recepti:
Primenjivati j ake fitoncide, kerozin, ekstrakt od
duvana, mrazovnjak, urin. Sva ta sredstva deluju na virus
herpesa koji je zaseo duboko u organizmu. Veliku ulogu
imaju doze i trajanje leenja.
Pre odlaska na spavanje uzeti kaiicu za senf
mrazovnj aka sa kafenom kaiicom meda.
Pola godine piti kerozin u 6-nedeljnim kurama sa
pauzama.
Starim urinom mazati ospe herpesa u akutnom
stadij umu. One brzo prolaze.
Gladovanj e u dane Ekadai po 24-48 sati.
Uzeti dve kafene kaiice cvetova meduni ke
(Filipendula ulmaria, F. hexepeterala) i j ednu kafenu
kaiicu cvetova nevena, sipati ih u litarsku teglu i preliti
sa pola litra votke (rakije). Teglu zatvoriti polietilenskim
pokl opcem i ostaviti da odstoji mesec dana na t amnom
mestu uz povremeno mukanje, a zatim procediti.
Kod ospi herpesa na usnama - na bolno mesto stav-
ljati vatu natopljenu u ekstraktu meduni ke i nevena, drati
1520 mi nuta 23 puta dnevno. Ukoliko je herpes uzeo
maha, dopunski piti ekstrakt - kafenu kaiku ekstrakta na
100 grama kljuale vode 3 puta dnevno. Ekstrakt odl ino
pomae i kod gripa (u istoj dozi).
Kod difuznog herpesa natopiti pamunu tkaninu
u ekstraktu i stavljati na mesta sa ospama i piti po j ednu
supenu kaiku ekstrakta razblaenog u 200 grama vode 3^
puta dnevno.
Uoeno j e, ukoliko se leenje pone na vreme, di-
fuzni herpes se moe izleiti za nedelju dana.
HIPERTONINA BOLEST
Oboljenje srano-vaskularnog sistema, iji je glavni
simptom povien krvni pritisak.
Uzroci nastanka hipertonine bolesti vezane se za
funkciju centralnog nervnog sistema. Razvoj bolesti podsti-
u: nervna prenapregnutost, nepovoljna ivotna situacija,
suvina ishrana (posebno masnom mesnom hranom) i slabo
pokretan nain ivota.
Preporuke:
Dovolj no dug san.
Dugotraj an boravak na vazduhu.
Izbegavati stresne situacije.
Naui ti se oputanju, primenjivati autogeni tre-
ning, da bi se oslobodili svakodnevne napregnutosti.
Normal i zovati kapilarni krvotok terapij ama sa
vodom. One ne samo da oputaju, poboljavaju kapilarni
krvotok, ve i podstiu ienje organizma.
Fizike vebe do lakog znojenja u vidu etnji,
tranja, obine gimnastike (posebno atletske), takoe po-
boljavaju kapilarni krvotok i smanjuju arterijski krvni
pritisak.
Pravilna i racionalna ishrana, ugl avnom svezom
hranom (salate, voe, klice).
Povremeno gladovati. Gladovanj e upravo podstie
ienje organi zma na nivou vezivnog tkiva i poveava
opti energetski potencijal organizma.
Oistiti j etru i debelo crevo.
Trudite se da ne j edete posle 18 sati. Ukol i ko pre
spavanja imate neodoljivu elju da j edete, popijte sve sok,
odvar od trave ili au j ogurta (kiselog ml eka).
Urinoterapija. Obzi rom da urin ima blago diu-
retino svojstvo on izbacuje suvinu vodu iz organi zma,
podstie otvaranje kapilara i rezultat toga je smanjenje
arterijskog pritiska.
Recepti:
Tokom dana 2 puta piti po pola ae mr t ve"
vode.
Raditi vebe za disanje, vezane za nagomi l a-
vanje ugljenine kiseline u organizmu, koja podstie ot-
varanje krvnih sudova i oputanje miia: met od Butejka,
metod Streljnikove, ritmiko disanje j oga, disanje koje isti
spoljanje manifestacije ivota (opis tih metoda moete
nai u moj i m knjigama).
Jedna ena se izleila od hipertonije na sledei
nain: potpuno je oistila organizam, a zatim je svakog
dana pila po 2-3 gutljaja urina, umival a se njime, ispirala
oi, ui i nos.
Mnogi itaoci poboljali su svoje stanje i pot-
puno se izbavili od hipertonije gladovanj em, pijenjem uri-
na, masaom sa ukuvani m urinom i potpuni m ienj em
organizma. Uspeh svih tih terapija obavezno treba potkrepiti
pravil nom ishranom i pravilnim nai nom ivota.
Poveanj e krvnog pritiska esto je povezano
sa postepeni m zagaenj em organizma, gubi tkom elasti-
nosti krvnih sudova, posebno arterija, poj avom koljke
u spoljanjim manifestacij ama" zbog j aki h emoci onal ni h
preivljavanja.
Jedan 60-godinji mukarac pokuao j e da popravi
svoje stanje urinoterapij om (uradio j e mnogo mikroklistira
sa obi ni m i ukuvani m o j edne etvrtine uri nom, ve 11
meseci to radi), gladovanj em (po 5, 7 i 12 dana) i ienj em
organizma (5 puta je istio jetru).
Rezultat je da mu se pojavio otok srca, otok plu-
a,otok j etre, eluca i nogu. Poeo je da se j ako zadi hava
i kalje. Pritisak je progresirao. Morao je lei u bolnicu.
Uradio je analize, koje su ukazivale na srane mane sa raz-
vojem srane astme.
Komentari sau greke tog oveka.
Prvo, bolest je zaputena. Sa samoizl eenj em je tre-
balo poeti mnogo ranije, dok j e j o imao j ak ivotni poten-
cijal. U starosti je on opao.
Drugo, tako ogromno ienje organi zma u tom sta-
rosnom uzrastu trebalo je vriti postepeno i blago. Piti svee
isceene sokove, pripremati hranu na protijevoj vodi, pose-
ivati vlanu saunu 2-3 puta nedeljno i redovno etati. To
omoguava da se povea cirkulacija u organi zmu i izbace
neistoe, da se stimulie energija organizma.
Tree, on nije promenio ishranu. Jednom reju,
njegov nain ivota ostao je kao st oj e i bio. Pijenje urina u
dat om sluaju mal o koristi. A ukoliko j e uzrok poveanog
pritiska na emoci onal noj bazi, tada sve to je radio na taj
uzrok ne deluje. To, s t oj e oistio creva i j etru je dobro, ali
tim terapijama nije oistio tene sredine u organizmu.
etvrto, trebalo je primenjivati metode za oputanje
i smirivanje organizma: relaksaciju, autogene treninge. Za-
tim probati disanje prema Streljnikovoj, metod ienja spo-
ljanjih manifestacija ivota.
Peto, otoci su izazvani time, stoje primenjivao sred-
stva, koja poveavaju ivotni princip vetra" gladovanje,
klistire sa uri nom. Ustvari, gladovanjem u trajanju od 5
dana nije se mogl o postii to, stoje taj ovek eleo. Trebalo
j e mnogo due gladovati - 20-30 dana.
esto, psihika stega ili energetska koljka", koja
se nalazi u grudima tog oveka je posledica preivlj enog
j akog uzbuenj a. Upravo u tom delu organi zma stvorili su
se glavni otoci.
HIPOTONIJA
Smanjenje arterijskog pritiska ispod 105/65 mili-
metara ivinog stuba kod mukaraca i 95/60 kod ena usled
smanjenja tonusa srano-vaskularnog sistema.
Javlja se slabost, vrtoglavica, glavobolja, pospanost,
mlitavost, umor, sklonost nesvestici.
Leenje se ugl avnom svodi na opte j aanj e orga-
nizma, uz pri menu ekstrakta lekovitih biljaka.
Preporuke:
Vodene terapije.
Fizike vebe.
Recepti:
Dva pula dnevno piti po pola ae ..ive" vode.
Pritisak se normalizuj e.
Piti ujutro urin, to aktivira ivotnu snagu orga-
ni zma i podslie ivotni tonus.
HOLECISTITIS
Upala une kese (ineluira).
(lesto se javlja kod kamena u ui (takozvani kameni
holecislitis), posle virusnog hepatitisa i drugih infektivnih
oboljenja. Takoe se javlja ukoliko u organi zmu postoji
hronina arina infekcija (na primer, tonzilitis) ili parazitno
oboljenja (na primer, opistorhoza).
Razvoj bolesti podslie zastoj i promena sastava
ui. Cesto se holecistitis kombinuje sa holangitisom. Moe
biti akutan i hronini.
Poetak bolesti j e akutan. Coveka uznemirava in-
tenzivan bol u desnoj podrebrici, koji se pojaava pri kre-
tanju, kaljanju, u poloaju tela na desnom boku. Bol se
prenosi (reflektuje) na desno rame, desnu lopaticu, ponekad
i na deo tela oko srca. Javlja se potreba za povraanj em i
povraanj e, temperatura tela se poveava.
Preporuke:
Ogranieni reim, fiziko i psihiko mirovanje,
iskljuili hranu i lekove (osim apsolutno indikativnih) koji
nadrauju.
Oistiti debelo crevo, jetru i tene sredine
organizma.
Sisati biljno ulje (zejtin) ujutro natate i primenji-
vati klistire ienja sa limunovim sokom ili j abukovhn
siretom. Uvee se moe primenjivati i eomotorno ienje
j et re-zami sl i l i kako ona vibrira, podrhtava, vri kontrakcije
u trajanju 15-20 minuta.
Posle j ela disati kroz desnu nozdrvu. Takvo disanje
podstie stvaranje toplotc u organizmu, aktivira telesnu
vatru", to doprinosi boljoj probavi i pomae bolesnoj
j etri.
Redovno gladovanje (jednom nedeljno ili u dane
Ekadai po 2436 sali).
Urinoterapija.
Umest o soli upotrebljavati suvi morski kupus.
Ekstrakti i ovari kako od smesa, tako i od poje-
dinih lekovilih biljaka. Mogu se koristiti kao osnovno ili
dopunsko lekovito sredstvo.
Mirna situacija, tiha, oputajua muzika, odmor,
krae etnje ujutro i uvee pred spavanje.
Ne ograniavati koliinu tenosti, najbolje je piti
svee sokove od voa, povra, j agodasl og voa, kompote,
ekstrakt od ipka, ovare i ekstrakte od trava pripremljene
na protijevoj vodi.
Broj dnevnih obroka hrane ne srne biti veliki (3-4
puta dnevno). Na primer, prvi obrok hrane ujutro - svee
isceden sok, drugi - salata i kaa, trei - voe i mlad kravlji
sir, etvrti - od vari od trava sa medom i semenke.
Zabranjuju se: teko rastvorljive masti (govee,
ovje, guje, svinjsko salo i drugo), losos, ekstraktivne
materije (orbe od ribe, mesa, gljiva, buljoni i predjela
od njih), produkti bogati holesterinom (mozak, riblje ulje.
jetra, srce, bubrezi itd.). prena j ela. kakao, suhomesnati
proizvodi, konzerve, mirodije i ljuti zaini (luk, beli luk,
slaiea, biber, ljuta paprika, j ako sirce i drugo), suvie slana
hrana, alkoholni napici, kolai sa masni m kremom, sladoled
1 druga hladna jela i napici.
Karakter dijele moe se bitno menjali u zavisnosti
od teine stanja obol el og. oblika oteenja j etre, osobi na
individualne konstitucije.
Dijeta sa iskljuivanjem jaja. slatke pavlake i
masti.
Recepti:
Koren idirola, cvetovi smilja, trava kiice - po
2 grama. Smesu preliti sa 2 ae vode i ostaviti da odstoji
preko noi. Ujutro kuvati 5 minuta i procediti. Piti po pola
ae 3-4 puta dnevno nakon j ednog sata posle j el a.
Trava kantariona, koren masl aka - po 40 grama,
cvetovi smilja - 15 grama, trava stee, trava gr ke, cvetovi
kami l i ce, trava kiice - po 10 grama. Jednu kafenu kaiicu
smese preliti aom kljuale vode, ostaviti da odstoji j edan
sat i procediti. Pili ujutro i uvee po 200 mililitara pre j ela.
Piti po 50-100 grama urina 2-4 puta dnevno.
Preko noi stavljati na deo tela oko j etre obl oge
od vunene tkanine, natopljene u diuretiku (najbolje je da
sami odaberete vrstu urina).
to vie piti j ak odvar (aj) od ipka. Ukoliko ne-
male ipka, tada jednostavno pijte toplu prokuvanu vodu.
etvrtinu ae maslinovog ulja pomeati sa
etvrtinom ae soka od grejpfruta. Popiti uvee, najranije
2 sata posle jela. uz prethodno klistiranje, da bi se oistila
creva. Zatim lei u postelju na desni bok. Ujutro ponoviti
klistiranje. U sluaju potrebe moe se ponovili leenje posle
4-5 dana.
Pomeati pola ae rasola od kupusa sa istom
kol iinom soka od sveeg paradajza i piti 3 puta dnevno
posle j ela. Moe se uzimati istovremeno sa ekstraktima od
lekovitih trava.
Piti smesu ml eka sa pi vom: pola litra ml eka po-
meati sa litrom piva i piti po 1-1,5 au pre j ela.
Kafenu kaiicu zmijine trave (Veronica
chamaecirys) prelili sa aom kljuale vode, ostaviti da
odstoji pola sata, procediti i piti po etvrtinu ae 3 puta
dnevno.
U narodu kod oboljenja j etre uzimaju crnu
rotkvu, od reu je na 1,5 centimetar ispod lia, u sredini
izdube, sipaju eer u udubljenje, pokriju sa odrezani m
vrhom i stavljaju u iniju, lako da pokl opac" bude odozgo.
Posle 24 sala u udubljenju se stvori sok, kojeg treba uzimali
po j ednu kafenu kaiicu, 3 puta dnevno na 15 minuta pre
j el a.
INVAZIJA GLISTA
Crvi iz grupe hebninata, koji parazitiraju u orga-
nizmu oveka i ivolinja.
U oveji organizam dospevaju ukoliko je slaba
lina higijena, pri kontaktu sa ivotinjama, pri upotrebi
slabo obraenog mesa ivotinja i riba. Izazivaju oteenje
el udano-crevnog trakta, organa za disanje, central nog
nervnog sistema, sistema za reprodukciju krvi, alergiju i
drugo.
Oboljenje treba da dijagnostikuje samo lekar, pa se
i leenje vri u skladu sa preporukama lekara.
Preporuke:
Zapamti te, da u zdravom probavnom traktu glis-
tama nema mesta!
Klistiri za ienje.
Preporuena narodna sredstva za izbacivanje glis-
ta veoma oprezno koristiti, j er su neka od njih kontraindi-
kativna kod odreenih oboljenja (trudnoa, menstruacija,
teka oboljenja sa groznicom, oboljenja eludano-crevnog
trakta).
Recepti:
Uzeti 2 supene kaike hrastove kore i preliti sa
200 mililitara kljuale vode. Ostaviti da odstoji 4-6 sati,
procediti i popiti natate.
Uzeti po 2 supene kaike kore kruine i cvetova
kamilice, preliti sa 200 mililitara kljuale vode, ostaviti da
odstoji 4-6 sati, procediti i popiti natate.
Natate pojesti nekoliko listova zelenog kiseljaka
(Rumex acetosa).
Kupke sa ekstraktom od anisa isteruju mnoge
gliste.
Najbezopasnije sredstvo od svih sredstava protiv
glista je seme od bundeve, pa ga treba jesti.
Piti po 100 mililitara ekstrakta od pelina ujutro i
uvee pre jela. Aktivna komponenta j e pelinovo ulje. Ono
paralizu je nervni sistem glista.
Kod kolitisa i gnojnih rana izazvanih glistama (to
se skoro uvek deava kod invazija glista) osim sredstava za
izbacivanje glista treba uzimati i sredstvo za opte j aanj e
organizma i zarastanje rana: uzeti supenu kaiku suvog
korenja koprive, preliti sa aom kljuale vode, dinstati na
slaboj vatri 15 minuta i ostaviti da odstoji 30 minuta.
Uzimati po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno.
Za oslobaanje od otrica klistirati se ekstraktom
pelina (posle ienja creva) sa belim lukom. Radi toga
treba uzeti au ekstrakta i u njoj skuvati glavicu belog luka
srednje veliine.
Za oslobaanje od askarida, otrica koristi se osu-
eni cvetovi sa peteljkama od citvara (Artemisia cina).
Osuene cvetne koarice istucati u stupi (a van u) i
uzimati (posle ienja creva) u smesi sa eerom, slatkim,
medom, sirupom po 5 grama citvarnog semena (za odrasle)
3 puta dnevno na 1.5-2 sata pre j ela, tokom 2 dana.
Posle poslednjeg uzimanja (drugog dana) uvee
uzeti purgativ.
Kod vlasoglava uzimati gust odvar od smese trave
kiice, cvetova smilja i povratia - u j ednaki m delovima.
Za izbacivanje solitera:
Ujutro natate pojesti dve pune supene kaike
semena bundeve i posle j ednog sata uzeti j aku dozu purga-
tiva. Praksa pokazuj e, da vrlo brzo izlazi ceo soliter.
Neki narodni lekari (nadrilekari) preporuuj u da
se za vreme uzimanja semena bundeve pije ml eko, a drugi
da se seme zasladi eerom. Seme se, po elji, moe samleti
u maini za meso (mikseru), ali voditi rauna o tome da
saml evenog semena ne bude manje od dve pune supene
kaike, poto mnogo zrna ostaje u maini.
Pojedite 10 renjeva belog luka i uz to pijte vrue
ili toplo ne pasterizovano mleko.
Jedite ujutro to vie belog luka (to vie, lim
bolje). Posle dva sata uzmite purgativ.
Ujutro natate uzeti beli luk sa mari ni ranom
hari ngom. Odlino izbacuje solitera.
IIJAS
Oboljenje nervnih zavretaka sakrumsko-slabin-
skog dela kimene modine, uglavnom nerva stranjice
(ishijalgusa).
Uzroci: hlaenje tog dela tela, infekcija od okolnih
organa.
Si mptomi : otar bol pri pokretanju podi gnute noge,
pri sagibanju glave prema grudima u l eeem poloaju sa
ispruenim nogama i drugi.
Bol j e propraen oseajem utrnulosti koe, puzanja
mravi ". Miii bolne noge gube tonus, postaju mlitavi.
Recepti:
Tri puta dnevno pre j el a popiti po tri etvrtine
ae i ve" vode.
Bol prolazi tokom dana, ponekad posle 20-40 mi-
nula.
Na bolna mesta stavljati obloge sa di ureti kom
(urinom ukuvani m do j edne etvrtine prvobitne zap-
remine).
Stavljali glinene obloge (kataplazije), ukuvane u
urinu.
Za leenje koristiti recepte, koji se preporuuj u
za radikulitis.
KAMEN U BUBREZIMA (LITIJAZA)
Oboljenje, koje se karakterie stvaranjem kamenja
u bubrenim karticama ili njihovim aicama iz materija,
koje se sadre u mokrai.
Poremeaj fiziko-hemijskog sastava mokrae do-
vodi do taloenja kristala i amorfnih soli, koje u kombinacij i
sa organskom bazom (ugruci krvi, fibrin, elijski detritus,
bakterije i drugo) stvaraju kamenje. Kamenj e moe biti u
j ednom ili oba bubrega, vie kamenja ili poj edi nano, malo
ili u obliku velikog korala.
Jedan od uzroka oboljenja su gnoj no-upalni proce-
si, posebno pielonefritis, rede - oboljenje lezda unutranj e
sekrecije, konkretno, hiperfunkcija lezda oko titaste lez-
de itd. Veliki znaaj imaju nain ivota, ishrana, kao i osobe-
nosti tla i vode za pie.
Karakterie se bol ovi ma u slabinama, napadi ma bub-
renih greva.
Preporuke:
Gladovanj e.
Urinotcrapija.
Sok od domae kruke kao diuretino sredstvo.
Sok od krastavaca - najbolje diuretino sredstvo.
Sok od peruna.
ee j esti dinju, poto ona isti mokrane kanal e
i izbacuje kamenj e.
Recepti:
Uzeti j ednu kafenu kaiicu osueni h listova
breze (sakupiti u rano prolee), preliti sa aom kljuale
protijeve vode i ostaviti da odstoji u termosu 2030 mi nuta.
U neki m sluaj evima doza brezovog lia moe se poveati
do j edne dezertne kaike.
Pili kao aj 3-4 puta dnevno natate. Dej stvo ekstrak-
ta se pojaava, ukoliko se pije u topl om stanju sa j ednom
kai i com meda. Leiti se dok ne nastupi olakanje (krene
pesak, to ukazuje na resorpciju kamenj a u bubrezi ma), ali
najvie mesec dana (da se ne stekne zavisnost). Napravi ti
pauzu od 23 meseca i ponoviti kuru leenja.
Jednu au ovsa preliti sa 5-6 aa kljuale vode
i kuvati na slaboj vatri 50-60 mi nuta, paziti da ne iskipi.
Procediti i piti u neograni eni m koliinama.
Odvar uvati u friideru, poto na topl om brzo ukis-
nc.
Uzeti 50 miligrama mrazovnj aka u prahu, pome-
ati sa etvrtinom kafene kaiice meda i pojesti pred spa-
vanje oko 22-23 sata. Kura leenja traje 6-12 meseci. Le-
enje j e namenj eno ienju mokranih kanala od peska.
Uzeti 100 grama pelina, potopiti u hl adnu vodu
i drati 24 sata, a zatim kuvati 30 mi nuta na slaboj vatri u
dobro zatvorenoj posudi. Posle toga dodati 400 grama ee-
ra i kuvati j o 15-20 minuta. Uzi mati po j ednu dezertnu
kaiku sirupa 3-4 puta dnevno na 30 mi nuta pre j el a.
U 50-70 grama sveeg urina nakapati 5 kapi
jelovog ulja, a zatim 1-2 minuta snano mukati da se kom-
ponente dobro izmeaju. Popiti u j ednom gutljaju (vodili
rauna da smesa ne dodi rne zube; da bi zatitili zube pret-
hodno isprati usta biljnim uljem, zej tinom).
Uzimati 5-7 dana smesu urina sa j el ovi m uljem 3
puta dnevno na 1520 mi nuta pre jela. Napraviti pauzu od 2
do 3 dana i kuru leenja ponoviti. Uraditi ukupno 2-5 kura
leenja. Po potrebi leenje ponoviti posle pauze od 1 do 2
meseca.
ienje bubrega i izbacivanje kamenj a e biti
mnogo bre ukol iko na deo tela oko bubrega svakog dana, u
trajanju 1-A sata, budete stavljali obloge od vunene tkani ne,
natopljene u diuretiku.
Starinski (drevni) recept. Protiv probadanj a u
slabini, bolova u leima i protiv litijaze (kamena u bubregu)
pomae so iz j aree mokrae. Ujutro rano treba uhvatiti
j are za nos i dobro ga stegnuti, da bi se ivotinja uplaila
i pomokril a. Mokrau sakupiti i ostaviti je da odstoji, da
prokisne. Zati m je ispariti (evaporirati), so prikupiti i
rastvoriti u maloj koliini kljuale vode. Uzimati po 20-25
kapi dnevno.
KAMEN U UI
Oboljenje, koje se karakterie stvaranjem kamenja
u unoj kesi, rede u unim kanalima.
Prema sastavu razlikuje se j ednorodno (holesterin-
sko, pi gmentno, krenjako i belaneevinasto) i meso vito
kamenj e. Broj kamenja, njihova teina i oblik variraju u
irem opsegu.
Simptomi oboljenja mnogo zavise od propratnih
upal nih promena u unoj kesi (holecistitis) i uni m kana-
lima (holangitis), kao i od kretanja kamenj a kroz une
kanale, izazivajui pri tom une (jetrene) greve i uticu.
Glavni si mptom su napadi otrih bol ova u desnoj
podrebrici sa karakteristinim refleksnim bol om u desnoj
lopatici, takozvani j etreni " gr. To je esto propraeno pov-
raanj em, drhtavicom, povienjem telesne temperature; pri
pipanju j etre osea se j ak bol. Trajanje napadaj e od neko-
liko sati do nekoliko dana. Posle napada u ekskrementu
bolesnika ponekad se nalazi uno kamenj e.
Preporuke:
Oistili debelo crevo.
Oistiti j etru.
Terapija sokovima.
Odvoj ena ishrana: iskljuiti iz dnevnog obroka
produkte, koji sadre holesterol, i ljuta jela.
Vie se kretati, j aati trbune miie.
Iskljuiti al kohol ne napitke.
ee poseivati parne saune i primenjivati vrue
kupke.
Recepti:
Uzeti j edan kilogram krompira, dobro ga oprati,
izrezati okca i kuvati ga sa ljuskom u 6 litara vode sa pok-
loplj enom posudom. Kada voda prokljua, kuvati j o 4 sata
na tihoj vatri. Rezultat je da e se krompi r posle tako dugog
varenja jako raskuvati. Izgnjeiti ga, da se od njega dobije
teno pire i ostaviti da se ohladi preko noi. Pre nego to
izgnjeite krompi r treba ga malo posoliti.
Tokom noi iz gustog pirea iscedie se tenost,
priblino oko 3 litra. Ujutro paljivo izliti odstojalu vodu
U prethodno pripremljene tegle od tri litra i zatvoriti ih
polietilenskim pokl opcem. Za rastvaranje kamena u ui
potrebna je ta voda, a pire se moe baciti.
Krompi rova voda moe se uvati u friideru.
Nainprimene: pre upotrebe krompirovu vodu mal o
pogrejali. Uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno na
30-40 minula pre j el a tokom 40 dana. Ukoliko j e koliina
vode nedovolj na - skovati j o krompira. Ukol i ko prokisne
- ne pijte, pripremite novi odvar.
Krompi rova voda ne samo da drobi i izbacuje kame-
nje i pesak iz une kese, ve i leci jetru i pomae kod vo-
dene bolesti.
Sa nekoliko proiavajuih klistira oistiti elu-
dano-crevni trakt. Posle toga pristupiti terapiji sa soko-
vima.
Za vreme terapije sa sokovima svakoga dana piti po
deset-dvanaesl aa vrue vode. U svaku au iscediti sok
od j ednog limuna. Osim toga. poeljno j e svakoga dana piti
po litar i po smese sokova od argarepe, evekle i krastavaca
(u j ednom obroku popiti 480 grama soka - 300 grama soka
od argarepe i po 90 grama soka od evekle i krastavaca).
Posle dva do tri dana terapije sa sokom javie se
grevi koji traju 1015 minuta. Krajem nedelje moe doi
do krize ienja. Mogu se javiti j aki bolovi, koji ukazuju na
prolazak kamenj a kroz mokrane i une kanale. Posle toga
prestaju svi bolovi i rastvoreno mokrano kamenj e izlazi sa
mokraom u vidu sitnog peska. uno kamenj e izbacuje se
sa ekskrementom kroz anus.
Gl adovati 24 sala (pili samo vodu). Posle 24 sata
gladovanja treba uraditi klistir za ienje. Nakon j ednog
sata posle klistiranja popiti jednu au masl i novog ulja
i au kiselog soka (na primer, sok od mahovi ce, sok od
limuna, grejpfruta itd.). Pili treba j edno za drugim (ulje,
pa sok). Ukoliko vam se pojavi muni na, treba da leite i
sisate limun. Ne preporuuje se piti vodu. U sluaju j ake
edi moe se popili gutljaj slane vode, ali je bolje savladali
ed i uople ne pili vodu.
Nakon petnaest minuta posle uzimanja masl i novog
ulja sa kiselim sokom treba popiti au i po nekog purgativa.
Posle 15 mi nuta (ili kada zaelite) nakon toga moete piti
vodu.
Ukol iko vas prolera, tada pogledajte da li su izali
kamenii. Oni su boje smaragda ili prljavo-braon.
Poeljno je produiti sa gladovanj em i uzimanj em
ulja sa kiselim sokom i purgativa sve dotle, dok iz j etre ne
izae svo kamenje. Nisu retki sluajevi, kada je za rastva-
ranje svog kamenja potrebno primenjivati terapiju 5-7 dana.
Kao i u prvom sluaju, pri izlasku kamenj a mogu se
javiti j aki bolovi - trpite.
Pre poetka izbacivanja unog kamenj a treba uradili
rentgenski snimak, da bi znali koje je veliine kamenj e,
koliko ga je i gde se nalazi. Kada se izbaci kamenj e nije
suvino da se ponovi rentgenski snimak da bi se uverili da
vie nema kamenja.
Kamenj e u ui moe se postepeno i bezbol no
rastvoriti dui m i redovni m pijenjem soka od evekle. Pri
t ome se uno kamenj e rastvara postepeno i bezbol no.
Uzeti nekoliko glavica evekle (teine od 800 do 1000
grama), dobro ih oprati i oistiti, staviti u lonac (erpu) od
pel litara i preliti sa tri litra protijeve vode. Posudu zatvoriti
i dovesti do kljuanja, a zatim dugo kuvati na blagoj vatri,
tako da voda kipi. Za to je obino potrebno 5-6 sati. Rezultat
je da se dobija gust sirup, a cvckla postaje bela. Odvar izliti,
a cveklu izrendati i iscediti kroz gazu u drugu posudu. Zati m
oba odvara sjediniti. Dobiele oko litar i neto vie sirupa.
Nain upotrebe: piti po tri etvrtine ae sirupa
nekoliko puta dnevno. Pre upotrebe sirup podgrejati. Moe
se piti 30 minuta pre j ela i u pauzama izmeu obroka -
nakon 1-2 sata posle jela.
Kod bolova u desnoj podrebrici na deo tela oko
j etre staviti zagrevajuu oblogu i popiti pol a ae masli-
novog ulja.
Pili sve sok od ugasa (Nasturtium officinale)
- po j ednu kafenu kaiicu 3 puta dnevno.
Samleti u maini za meso au semena od ko-
noplje, pomeati sa tri ae sveeg, nepasterizovanog ml eka
i kuvati dok ne ostane j edna aa. Dobijeni odvar procediti
dok je j o topao i piti ga natate pet dana po j ednu au
dnevno. Posle deset dana pauze ponoviti.
Za to vreme ne preporuuje se uzimali nita ljuto.
Za vreme prolaska unog kamenj a kroz une
kanale mogui su bolovi, ali ih treba trpeti.
Posle godinu dana ponoviti kuru leenja i, kako
tvrde mnogi narodni lekari, neizbeno ete se izleiti.
Uzimati masl i novo ulje na pola sata pre j ela.
Poeti od polovine kafene kaiice i doi do kafene oljice,
poveavajui dozu postepeno.
ienje masl i novi m uljem traje od dve do tri ne-
delje.
Za leenje kamena u ui piti 3 puta dnevno po
50-100 grama urina (odj ednom) pre j ela. Istovremeno se
klislirati sa di ureti kom (ukuvanim uri nom).
Rastvorili j ednu supenu kaiku meda u ai tople
vode (37 C) - lo je j edna doza. Piti polako 3 puta dnevno
(3 doze) na 10-15 minuta pre jela. Kura leenja traje 1,5-2
meseca i najbolje je to raditi u prolee i uj esen.
KAALJ
Jedan od karakteristinih simptoma oboljenja
organa za disanje.
Javlja se kod upale sluzokoe disajnih puteva (grk-
ljana, bronhija) i plunog tkiva (upala plua, tuberkuloza,
bronhijalna astma). Kaalj moe biti i alergijskog porekla.
Razlikuje se vlani (sa luenjem sluzi) i suvi kaalj.
Oseaj golicanj a", grebanj a" u grlu pri upali grla esto
izaziva muni promukl i " suvi kaalj. Kod upale grkljana
kaalj moe biti grudni ", lajui", kod upale glasnih i c a -
promukao (pitav), kod velikog kalja - napadi kalja. Radi
otklanjanja i ublaavanja kalja pre svega treba delovati na
glavnu bolest, koju on prati.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranje nosne duplje urinom).
Oistiti debelo crevo.
Gladovanj e na urinu.
Piti ekstrakte i odvare (ajevc) od lekovitih trava,
koje podstiu iskaljavanje.
Stavljati obloge na grudni ko.
Recepti:
Ukapavati u nos po 3-5 kapi urina.
Svakog dana naiskap pili po 50-100 grama sve-
eg urina i ispirati grlo sveim ili ukuvani m uri nom do polo-
vine prvobitne zapremi ne.
Masirati grudni ko ukuvanim uri nom.
Anis, plodovi 1 deo
Podbel, lie 1 deo
Anelika, cvetovi 1 deo
Crni slez, cvetovi 2 dela
Samosej ka. cvetovi 2 dela
Majkina duica, trava 2 dela
Beli slez, koren 2 dela
Slatko drvce, koren 5 delova.
Supenu kaiku smese sipali u au namagnelisane
protijeve votle i ostaviti da odstoji 2 sala. Posle loga kuva-
ti dok ne prokljua i sipali u termos. Piti po 50 grama top-
log odvara (iz lermosa) 3-4 puta dnevno.
Supenu kaiku pupoljaka bora preliti aom klju-
ale protijeve vode, ostaviti da odstoji u termosu oko sat i
procediti. Piti po 1-2 gutljaja pri napadima kalja.
Supenu kaiku suvih listova ilovlaka (bokvice)
sipati u termos i preliti aom kljuale vode. Ostaviti da
odstoji 2 sata i procediti. Piti po j ednu supenu kaiku 4 puta
dnevno pre jela.
Urezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga me-
dom. Otvor zatvorili odrezanim parcelom rotkve i ostavili
da odstoji 4 sala. Dobijeni sok sipali u au (posudu) i pili
po j ednu supenu kaiku pre jela. Sok od rotkve podstie
intenzivno izbacivanje sluzi i leci kaalj za vrlo kratko
vreme.
Vebe. koje podstiu leenje kalja (Sahaa-
pranaj ama-3). esti na stolicu i ispraviti kimu. Uradili
ravnomeran, ali snaan - do oseaja blagog napinjanja -
udisaj kroz nos. Zatim pri zadrki disanja istegnuti uvis vrat
i pritisnuti pobrakom na udubljenje ispod vrata. Posle
loga moete izdahnuli kroz nos. Izdisaj treba da traje due
od udisaja. Vebali 2-3 minuta.
KATARAKTA
Trajno zamuen/e onog soiva ili njegove kapsule,
koje izaziva smanjenje jasnoe vida.
Razlikuju se tri stadijuma zamuenj a onog soiva:
poetna katarakta, skoro zrela i zrela katarakta. Rokovi nje-
nog sazrevanja su razliiti, u proeku od tri do pet godina.
Katarakta se obino javlja na oba oka, ali naj ednom
oku sazreva neto ranije, nego na drugom.
Preporuke:
Oistili organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranje nosne duplje urinom).
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Uzimati vitamine (posebno C i B
2
).
Fiziki se ne prenaprezati i ne podizali terete.
Ne primenjivati vrue kupke.
Gladovanje na urinu.
Recepti:
Nekol i ko puta dnevno pi petom ukapa vati po 3-5
kapi urina u svako oko.
Ukapavanj e se moe zameniti obinim ispiranjem
oiju urinom ujutro. Primenjujuei taj metod mnogi itaoci
su se izleili od tog ozbiljnog oboljenja.
Da bi otklonili uroenu kataraktu, treba gladovati
na urinu, stavljati na oi obloge od urina, ukuvanog urina sa
medom u bakarnoj posudi.
U bakarnu posudu sipati 50 grama meda i 100
grama urina. Kuvati sve dotle, dok Se ne ukuva do polovine
prvobitne zapremi ne. Smesa se koristi za stavljanje obloga
na oi ili za ukapavanje u oi (po 5 kapi).
Piti sok od peruna u kombinaciji sa drugi m
sokovi ma (argarepa - 7, celer - 5, endivija (Cichorium
endivia) - 2, periin - 2 dela). Osim toga, upotreba sokova
podstie leenje ivih rana na ronjai, konjuktivitisa, oflal-
m i je.
KIJAVICA (RINITIS)
Upala sluzokoe nosa.
Moe biti samostalno oboljenje ili si mptom akutnog
katara gornjih disajnih puteva, gripa i drugih infektivnih
oboljenja, traume sluzokoe.
Kao samostal no oboljenje akutna kijaviea se javlja
ee za vreme vlanog i hladnog godinjeg doba. faktori
predisponiranosti su: opte i lokalno hlaenje organizma,
mehaniki ili hemijski nadraivai. Po pravilu, akutna
kijaviea zavrava se izlcecnjem. Komplikacije (oboljenje
maksilarnih sinusa, upala srednjeg uha) se javljaju veoma
retko.
Kroni na kijaviea javlja se kao rezultat viekrat-
nog bolovanja od akutne kijavice i ispoljava se stalnim
gustim izluenjima iz nosa. poremeajem disanja kroz nos i
poremeaj em ula mirisa.
Alergijska kijaviea je lokalno ispoljavanje alergije
pod dej stvom praine, cvetnog praha u periodu cvetanja
biljaka i drugog. Tok kijavice je u vidu napada kijavice. Za
vreme napada javljaju se: svrab u nosu, esto kijanje. obilne
vodnjikave luevine. zapuenosl nosa.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranje nosne duplje urinom).
Oistiti debelo crevo.
Oistili j etru.
Gladovanj e na urinu.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuili produkte sa
velikim sadrajem ugljenih hidrata i kroba.
Recepti:
Ispirali nos sveim urinom.
Sutina terapije sadri se u sl edeem: umrkavati
urin as j ednom, as drugom nozdrvom iz ae, a najbolje
iz mal og ajnika sa uskim grliem. Prema tome, slavile gr-
li ajnika u nozdrvu i polako, smireno uvucite u nos to
vie urina. Otvorite usta i pustite da tenost polako istee.
Terapiju ponovite nekoliko puta. Na kraju paljivo i dobro
proistite nos, da bi odstranili ostatke urina.
Ukapavaj le u nos po 3-5 kapi sveeg urina.
Na maksilarne sinuse stavljajte urinske obloge.
I Ironina kijavica leci se ekstraktom od oraha sa
kerozi nom. Piti po 2-3 kapi tokom 1-3 nedelje.
Za pripremanj e ekstrakta samleti ml ade orahe i poto-
pili u kerozin u odnosu 1:10. Ostaviti da odstoji 2-3 meseca
na t amnom mestu, uz povremeno mukanje. Ekstrakt treba
da bude l amnobraon.
KILA
Ispadanje ispod koe organa trbune duplje kroz
defekte na prednjem trbunom zidu.
Naj ee se kila javlja oko pupka i pazuha, rede
- po srednjoj liniji stomaka iznad pupka.
Pojavu kile podstie smanjenje elastinosti trbunih
miia (ee kod starijih), uroeni defekti zidova miia,
izvrene operacije, esti poroaji, razni faktori koji povea-
vaju pritisak u trbunoj duplji (jako naprezanje kod zatvora,
dugotrajni muni kaalj, podizanje velikog tereta), ivotne
traume.
Recepti:
Kila ispod pazuha uspeno se leci cepani com od
j asike. U tu svrhu treba svakog dana na kilu stavljati cepa-
nicu od j asi ke i drali 30 minuta. Posle tri meseca kila e
nestali.
Cepani ca se priprema na sledei nain: uzeti cepa-
nicu od j asi ke prenika oko 8 centimetara i dui ne 15-30
centimetara, skinuti koru i dobro obraditi. S j edne strane
cepanicu treba potpuno otesati radi udobnijeg korienja.
KLIMAKS
Prelazni period od pol ne zrelosti do starijeg uzrasta.
Kod ena se ispoljava kroz poremeaj menstrual -
nog ciklusa u 45-54. godini starosti (najee u 47. godini
Starosti) i u proeku traje 15-18 meseci. Kod vie od pol o-
vine ena klimaks prolazi bez problema i nije propraen
bolesnim stanjima.
Kod mukaraca klimaks obino nastupa i zmeu 50
i 60 godina starosti. Manje je izraen, ali traje due.
Uporeo sa poremeaj em menstrual nog ciklusa kod
nekih ena se uoavaju pojave takozvanog klimakterinog
sindroma - navala krvi u glavu, vruina (temperatura),
crvenilo koe, lupanje srca, znojenje i posle toga hladna
drhtavica, glavobolja, nesanica, umu uima i brzo umaranj e.
.Javljaju se nervno-psihiki poremeaji: uzbuenost, uzne-
mirenost, plaljivost, razraljivost. Kod neki h se javlja
veliki apetit, usled ega moe doi do gojaznosti. Kod mu-
karaca klimaks j e propraen smanjenjem polne strasti, slab-
ljenjem erekcije.
Preporuke:
Izbegavati emocional ne stresove, j aka preivlja-
vanja i uzbuenja.
Ograniiti upotrebu kale, okolada, drugih produ-
kata ishrane koji uzbuuju, kao i poslastica.
U dnevni obrok hrane ukljuili produkte sa vi-
sokim sadrajem bioloki aktivnih materija (hleb i supa od
proklijalog zrna, svee iscedeni sokovi - do litra dnevno).
Umercno bavljenje fiskulturom i sportom (to
pomae da se stvore nedostajui hormoni, poboljaju proce-
si cirkulacije i organizam dopuni energijom).
Regulisali odmeren nain ivota (uzimanj e hrane
U vreme aktivnosti eluca i creva; pranjenje za vreme aktiv-
nosti debelog creva; rad i odmor kada je za to povoljno
vreme).
Ne odricati se seksa. Redovni polni snoaji odra-
vaju tonus miia karlice.
Spreavati dehidraciju organizma (ne primenjivati
sredstva za pranje koja sue kou, odrei se histaminskih
preparata, boriti se protiv zatvora). To se posebno odnosi na
ene konstitucije ..vetra".
Recepti:
Redovno pili ekstrakte od trava, koje sadre pri-
rodne eslrogene (slatko drvce). To je najefikasnije sredstvo
protiv navala krvi u glavu i ne izaziva sporedne efekte.
Za vreme navala (priliva) krvi u glavu prekinite
pri vremeno posao, sedite, opustile ruke i noge. Omogui l e
navali (prilivu) da kroz va organizam proe kao talas.
Umivali se i trljati telo sveim uri nom.
Ispiranje i pranje spoljanjih polnih organa sveim
urinom normalizuj e sluzokou. Meutim, urin ukuvan do
jedne etvrtine prvobitne zapremine i stari urin, naprotiv,
sue sluzokou.
Kod hormonalnih poremeaja 2-3 puta dnev-
no pili po 50-100 grama vlastitog urina ili urina deteta-
mladia.
Isitnjeno korenje pelina preliti hl adnom vodom
iz bunara, ostaviti da odstoji 2 sata, kuvati da kljua 10
minula, procediti i dodati u vodu za kupku (36-37 C).
Kupke primenjivati uvee. Kura leenja - 12-14 kupki.
KOLITIS
Upala debelog creva.
Uzroci: infekcija, grubi poremeaj ishrane, intok-
sikacije. Razlikuje se akutni i hronini kolitis.
Kod akutnog kolitisa uoava se opla slabost,
gubitak apetita, spaslini bolovi u stomaku i proliv. Kod
akutnog kolitisa infeklivnog porekla moe se poveali i
telesna temperatura. Sadraj pranjenja creva je u vidu kae
ili tean sa pri mesom sluzi, a u teim sluajevima - sluz sa
primesom krvi. Akutni kolitis moe prei u hronini.
Kod hroninog kolitisa uoava se smanjenje apetita,
munina, opta slabost. Tupi ili spazmatini bolovi u stomaku
esto se javljaju pred ili posle delekacije. Poremeaj stolice
- esto se nai zmeni no smenjuju zatvori i proliv. Moe se
javiti oseaj nauvenosti u stomaku, kranje i stvaranje
vee koliine gasova. Kod proliva stolica je 34 puta
dnevno, esto u vidu kae ili tena, a u teim sluajevima
- sa pri mesom sluzi i sukrvice.
Recepti:
itaoci dele sa mnom iskustvo leenja te boles-
ti. Jedan od njih se dugo muio od spazmati nog kolitisa
i savet je naao kod jogista. To je veba - asana Zmi j a"
- veoma j ednost avna i efikasna. Ujutro natate, sedei na
stolici, popijte dve ae vrue vode, ali da vam ne pri usne.
Odmah posle loga leite na tepih, licem okrenuti m nadol e.
pete i vrhove nogu sastavite, ruke savijte u laktovima, dla-
novima se uprite u pod, a podbradak da vam dodiruje tepih.
Slika 2. - Asana Zmij a".
Sprovesti nekoliko 7-8-dnevnih gladovanj a na
urinu sa mikroklistirima (za mikroklistire koristiti diuretik).
Leci se gnojni kolitis.
Jednu kafenu kaiicu suve isitnjene kore ive
preliti aom ohl aene prokuvane vode i ostaviti da odstoji
2 sata. Piti po 2 supene kaike 2-4 puta dnevno pre j ela.
Za leenje eludano-crevnog trakta piti sve urin
ujutro natate i pre j el a - 2-3 puta dnevno po 100 grama.
Uzeti 69,5 grama pelina, potopiti ga na 24 sata u
vodu, skuvati, procediti. Dodati 353 grama eera i kuvati
dok se ne zgusne. Piti po supenu kaiku 2-3 put a dnevno.
Kod kolitisa i drugih oboljenja creva 4-5 puta
dnevno piti ekstrakt od listova pelina i alfije, uzetih u
j ednaki m koliinama.
Dve supene kaike smese preliti aom kljuale
vode i ostaviti da odstoji 2 sata. Piti 4-5 puta dnevno po
j ednu supenu kaiku. Za vreme leenja piti teni odvar od
rie umesto aja.
Slatko drvce (Glycyrrhiza
glabra), koren 10 grama
Rusa, trava 20 grama
Kantarion, trava 20 grama
Nana (menta), lie 20 grama
Kamilica, cvetovi 10 grama
Uzeti 2 supene kaike smese, preliti sa pola litra
kljuale vode, ostaviti da odstoji 30 mi nuta, kuvati da kljua
1-2 minuta, ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati po
100 grama 2 puta dnevno pre jela.
Kantarion, trava 20 grama
Kruina, kora 20 grama
Smilje, trava 20 grama
Navedene trave pomeati i preliti sa j edni m litrom
kljuale vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, popiti tokom
dana u pet obroka (piti 20-25 dana).
KOLPIT1S
Upala sluzokoe vagine.
Javlja se pri inficiranju vagine razni m mikroorga-
ni zmi ma (gonokoke, strepio- i stafilokoke), gljivicama; pri
poremeaj u razmene materija, nedostatku hormona u orga-
nizmu, kao i usled hemijskih i mehani ki h trauma.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Boriti se protiv zatvora.
Promeniti ishranu, ograniiti upotrebu slatkia, be-
lanevina i krobne hrane.
Oistiti organizam od patolokih mi kroorgani -
zama pomou pelina i trojke".
Gladovanj e na urinu.
Recepti:
Piti j ednom dnevno naiskap po 50-100 grama
vlastitog urina.
Ispirati se sveim urinom.
Kod infektivnih oboljenja vagine savetuj em da
se vre kontrastna ispiranja: prvo ispiranje sa starim (4-7-
dnevni m) urinom, toplom ili zamrznutom vodom. Druga
varijanta: prvo ispiranje sa starim urinom, drugo - sa ukuva-
nim. Trea varijanta: prvo - sa starim uri nom, drugo - sa
dejim uri nom. Varijanti moe biti vie.
Prvo ispiranje sa starim urinom potrebno je zbog toga,
da bi se j akom al kal nom sredinom oistila sl uzokoa vagine
i ubili tetni mikrobi, gljivice. Drugo ispiranje podslie
normalizaciju kiselosti vagine i leenje sluzokoe.
Preko noi stavljati u vaginu t ampone, natoplje-
ne uri nom (prvo vlastitim sveim ili dejim, a zati m diu-
retikom).
Primenjivati vrue sedee kupke uz dodavanj e u
vodu 500-1 000 grama diurelika.
Kod upornih sluajeva oboljenja piti diuretik
- 5 0 grama ujutro natate.
Gladovanje na urinu kombinovati sa pijenjem
ekstrakta od pelina (leiti se 7 i vie dana).
Kafenu kaiicu suvog pelina preliti sa etvr-
tinom litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 10 mi nuta. Piti
3 puta dnevno po j ednu oljicu.
Upozorenje. Ljudi saprepobueni m ivotnim princi-
pom vetra" moraju oprezno da upotrebljavaju ekstrakt od
pelina.
Ispirati se odvarom od pelina.
Umotavati cvetie pelina (oni nisu vei od glave
ibice) u loptice od hleba i gutati pre ili posle jela.
KONJUKTIVITIS
Upala vezivne opne oka - konjuklive.
Konjuktivitis je najrasprostranjenije oboljenje oi-
j u. Prema klinikom toku razlikuju se akutni i hronini ko-
njuktivitis.
Akutni konjuktivitis ispoljava se gnojnim izluevi-
nama iz oiju, crvenilom (hiperemijom) konjuklive onih
kapaka i one j abui ce, ponekad lakastim krvarenj ima is-
pod konjuktive i otocima.
Hronini konjuktivitis protic sa umercno izrae-
nim promenama konjuklive. U prvom planu su subjektivni
oseaji - oseaj zagaenosti oiju, bojazan od svetlosti.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranje nosne duplje urinom).
Gladovanj e na urinu.
Izbegavajte j aku svetlost, dejstvo direktnih sun-
evih zraka.
Recepti:
Ukapavali u oi po 3-5 kapi sveeg urina.
Ukapavanj e se moe zameniti ispiranjem oiju
sveim uri nom.
U sloenijim sluajevima stavljali obl oge sa sve-
im urinom na oi i gladovanje. Za leenje oiju odl ino
odgovara deji i aktivirani urin.
Moete koristiti drevne preporuke - primenjivati
mi nske soli. Radi toga treba drati urin na suncu da se ispari
i tal ogom ispirati oi.
Rane i povrede oka najbolje je leiti medom,
rastvorenim u malo prokuvanom urinu deaka. Tim ohl ae-
ni m rastvorom, to ee, ispirati oi. Med i mokraa su
odlian antiseptik. Osim toga, u njima se sadri neophodan
materijal za zarastanje rana. Uz to oni pojaavaju j ednu od
funkcija ui ", koja je odgovorna za vid.
KOZMETIKI DEFEKTI KOZE
Tamne pege
Pri tamnjenju koe lica prhnenjuje se ekstrakt od
niadora sa sveim urinom od deaka. Potamnjenje koe is-
poljava se pojavom pigmenata na koi. Da bi ih odstranili,
treba da primenile isparljive. nagrizajue, resorbujue mate-
rije. Ni ador je upravo pogodan za to, a mokraa deaka
postic normalizaciju razmene materija u koi.
Oiljci
Mirzakarim Norbckov i Larisa Fontina razradili
su i sa uspehom primenjuju efikasan melod. pomou kojeg
se ovek moe sam osloboditi raznih ogrebotina i oiljaka.
Na hiljade njihovih uenika uspeno su izleili oiljke.
Zatvoriti oi i opustiti se. Zamisliti deo tela oko
oiljka i u mislima ga poeti zagrevati, obuhvatajui oiljak
sa svih sirana i iznutra. Misaono zagrevanje postepeno treba
dovesti do maksi mal no mogueg, to jasnije zamiljajui na
mestu oiljka kako neto gori. pl amen aparata za autogeno
varenje, dugu elektrinog varenja: zamisliti kako taj pl amen
spaljuje, odstranjuje Ikivo oiljka.
Uz j asno zamiljanje vatre (plamena) zamisliti kako
vas tu neto pecka (pee). Oiljak se topi i nestaje.
Dopunski izazvati oseaj pojaane cirkulacije krvi na
tom mestu. stvaranje novog, mladog tkiva na mestu oiljka.
Jasno zamiljajte kako vam j e koa glatka, nena, elastina,
roze boje. Drugi m recima, na tom mestu zamiljajte sliku
mlade koe, ml adih elija.
Kada izazovete maksi mal no j asnu i intenzivnu sliku
resorpcije i obnavljanja oiljka, tu sliku treba izvesno vreme
zadrati u svojoj svesti, da bi organizam za to vreme mogao
da reaguje na oiljak. Radi loga je potrebno da se mi saono
koncentriete u trajanju od 1 do 5 minuta.
Peenje, svrab, trzanje (grenje), ubadanje, eanje
za vreme rada na oiljku ukazuju na si mpt ome promene i
nestajanja oiljka.
To je prvi deo rada na oiljku.
Drugi deo j e analogan prvom, ali se umest o toplo-
te izaziva hladnoa. Na mestu oiljka treba da izazovete
oseaj ledene hl adnoe, skoro do gubitka osetljivosti. Kada
oseaj hl adnoe dopuni te oseaj em peckanj a, na mest u
oiljka treba da oseate golicanje, grebanje, peenj e. to su
ti oseaj i j ai , lime e se uspenije resorbovati oiljak.
Nestanak oiljka moe se ceniti kao realno podml a-
divanje organi zma.
Postupak odstranjivanja oiljka poeljno j e pri me-
njivati za vreme energetski j akih dana po l unarnom kalen-
daru.
Mladei
Bioloki aktivne materije, koje se nalaze u pla-
centi, podstiu resorpciju mladea.
O tome sam saznao iz pisma moj e itateljke. Re-
cept je j ednostavan, ona gaj e nasledila od majke, a sastoji
se u sl edeem: kada joj se otelila krava ona je pl acentom
(postelj icom) trljala mlade, stavljala placentu na ml ade,
sapirala ml ade i ponovo stavljala placentu. Ona je bila
pol upi smena ena, i ne mislim daj e to radila prema nekom
specij alnom metodu ili postupku. Natrljala, stavila kao
oblogu, saprala. Ukol i ko j e imala sl obodnog vremena - j o
j ednom j e stavila placentu na ml ade.
Na ml ade treba staviti pare placente odmah posle
teljenja krave. To treba raditi kada izlazi mesec i uz molitvu.
U to vreme, kada se ta ena leila, nije bilo friidera i
placentu su uvali u koli, u bunaru.
KRATKOVIDOST
Karakerie se slabim vidom na daljinu. Cesto pro-
gresira, ispoljavajui se naglim pogoranjem vida, otea-
nim itanjem, pojavom muica ispred oiju.
Preporuke:
Dijeta koja j aa organizam sa ukljuivanjem pro-
dukata bogatih, pre svega, vitaminom A (argarepa, spana,
zeleni luk, kajsije, crna ribizla, sir, ml eko, j etra morski h
ivotinja).
Raditi specijalne vebe za j aanj e oiju.
Ljudi koji imaju velik stepen kratkovidosti treba
da izbegavaju teak fiziki rad.
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu.
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Gladovanj e na urinu.
Recepti:
Ima dosta primera obnavljanja vida posle neko-
liko kura lekovitog gladovanja na urinu (2, 6, 8, 10 dana)
uz istovremeno stavljanje obloga sa diuretikom (urinom
ukuvanim do j edne etvrtine) na nosnu kost.
Jednom dnevno ukapavati po 3-5 kapi urina u
oi. Za leenje je dobar deji i aktivirani urin.
Stavljati na oi obloge sa sveim uri nom.
Radi ienja mozga, obnavljanja vida, ula mi-
risa, uma (pamenj a) nekoliko puta dnevno ukapavati u nos
po 5-20 kapi raznih vrsta urina.
Tokom dana pojesti 1-2 kafene kaiice j agoda
(plodova) l i munovca kineskog {Schizandra ehinemis).
Da bi korigovali oslabljeni vid, potrebno je raditi
sledeu vebu.
Nalcpite na prozorsko staklo, neto nie ispod nivoa
oiju, malu markantnu (upadljivu) lepu marku (veliine
oko 3x3 centimetra) ili nalepnicu (poeljno zelene boje).
Na ulici iza prozora u daljini odaberite neki objekat - drvo,
deo kue ili neto drugo, st oj e prijatno za gledanje.
Stanite ispred prozora tako, da izmeu vaih oiju i
nalepljene slike rastojanje bude oko 2025 centimetara. To
je pri prema za vebu. Sutina vebe sastoji se u treniranju
aparata za akomodacij u. Treba gledati oko 3-5 sekundi
blizu na sliku, a zatim 3-5 sekundi u daljinu na odabrani
objekat, to ponoviti do 100 puta.
Obavezan uslov: treba gledati bez naprezanj a, ne
mirei, mi rno i slobodno. Vebati treba svakog dana do
potpunog obnavljanja otrine vida.
KRVARENJA
Uzroci krvarenja mogu hiti traume sa mehanikom
povredom zidova krvnih sudova, patoloke promene sasta-
va krvi ili promene na samom zidu ki'vnog suda, oboljenja
unutranjih organa.
U zavisnosti od mesta krvarenja razlikuju se spo-
ljanja i unutranja krvarenja, a kod unutranjih - oigled-
na i skrivena. Svako krvarenje je opasno zbog toga, to
se smanjivanjem koliine krvi koja cirkulie kroz krvotok
remete (naruavaju) svi procesi razmene u organizmu.
Recepti:
Koagul aci ona svojstva ive (vrbe) koriste se za
spreavanje krvarenja kod ena. Za to je najbolji odvar od
iarki ive (iz kojih se pojavljuju listii). One se odl ino
vide zimi i uj esen, kada opadne lie.
Uzeti 9 iarki, preliti ih sa litrom vode i kuvati
na pari (u vreloj vodi) 30 minuta. Piti kao aj, bez ograni-
enja.
Uzeti j ednu kafenu kaiicu suve isitnjene kore
ive, preliti sa j ednom aom kljuale vode, ostaviti da od-
stoji 2 sata i procediti. Piti po 2 supene kaike 2-4 puta
dnevno.
Sve sok od pelina podstie zaustavljanje spolja-
njih krvarenja.
LARINGITIS
Upala sluzokoe grla.
Razlikuju se akutni i hronini laringitis.
Akutni laringitis najee je prouzrokovan infekci-
j om i javlja se kod gripa, akutnih respiratornih oboljenja i
drugih oboljenja. Moe biti i simptom infektivnih obolje-
nja, kao to su male boginje i arlah. Ispoljava se kroz ose-
aj suvoe, golicanju u grlu, a zatim se javlja suvi kaalj.
Hronini laringitis je posledica ponavljanja akut-
nog laringitisa. Faktori koji ga podstiu su: puenje i upot-
reba alkohola. Glavni simptomi hroninog laringitisa su:
poremeaj govora i suvi kaalj.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu (ispiranje nosne duplje urinom).
Gladovanj e na urinu.
Pridravati se reima ulanja.
Zabranjuje se puenje i upotreba al kohol nih na-
pitaka.
Recepti:
Ispiranje nosne duplje sveim uri nom.
Ispiranje usta sveim urinom u trajanju od
nekoliko minula.
Udisati pare starog urina 10-15 minuta.
Uzeti 2 supene kaike soka od evekle, 250 mi-
lilitara kefira (jogurta), j ednu kafenu kaiicu sirupa od
ipka, sok od pola limuna i to sve izmeati. Piti 2-3 puta
dnevno.
Tokom 3-5 dana 5 puta dnevno posle j el a ispira-
ti grlo mrt vom' ' vodom. Posle ispiranja popiti po etvrti-
nu ae ive"' vode.
Kod laringitisa u bilo kom stadij umu pomae is-
piranje grla urinom u koga dodali prstovet afrana. Tu je urin
dezinfekciono sredstvo, a afran podstie obnavljanje tkiva,
oteenog boleu, i ujedno obnavlja krv. Ta kombinacij a,
meusobnog pojaanja, podstie efikasnost leenja.
L1AJ
Oboljenje koe razne etiology e, koci koga su glavni
elemenal ospe silni vorii koji svrbe i ne transform isu
se u druge ospe.
Razlikuju se crveni ravnomerni, mehurasti, roze,
ljuspasti, u vidu mekinja i raznobojni liajevi.
Mokri (mehurasti) liaj. Ispoljava se iljato izasutim
voriima, rasporeenim po grupama na upaljenoj koi.
Izaziva ga filtrirajui virus, a prenosi se poljupcem i pol nim
snoajem.
Crveni ravnomerni liaj esto se javlja u vezi sa
nervno-psihikim preivlj avanj ima. I spolj ava se u vidu si tni h
crveno-plavih voria, koji j ako svrbe, u ijem se centru
nalazi ulegnue slino pupku. vorii su rasporeeni po
grupama, prvenstveno na pregibnim povri nama podlaktica,
na glenjevima, boni m stranama tela, gol eni cama i pol ni m
organima. Crveni liaj esto napada sluzokou usne duplje,
stvarajui mreaste bele pege (mrlje), koje podseaju na
komadi e ipke.
Roze liaj obino se javlja u prolee ili u j esen,
uzronik je nepoznat. Posle preleanog roze liaja stvara
se imunitet. Oboljenje poinje u akutnom obliku, poj avom
roze pega na telu, vratu, udovima i veoma retko na licu.
Centar pege poinje da uti, poprima braon nijansu i poinje
da se ljuti. Krajevi pega uokvireni su crveno-roze boj om.
Kod roze liaja zabranj eno je prati telo sapunom, sve dok se
liaj pot puno ne izgubi.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Radi profilakse i leenja oboljenja oistiti debel o
crevo.
Oistiti j etru.
Recepti:
N. Kurenov navodi sledei recept. Natrljati liaj
preseenim popol a kimiom (vrsta groa bez semenki ) ili
suvim groem. Kao to praksa pokazuje, liaj, dobijen od
ivotinje, prolazi posle prvog trljanja.
Tokom 3-5 dana oboleli deo koe natapali
mr t vom" vodom i ostavili da se osui, posle ega 5-6 puta
dnevno natapali i vom" vodom. (Ujutro natapati mr t vom"
voom, posle 10-15 minuta i vom" vodom i j o 5-6 puta
tokom dana i vom" vodom.) Liaj se leci za 3-5 dana.
Uzeti u usta 50 miligrama praka mrazovnj aka
i popiti sa toplom vodom. Uzimati j ednom dnevno ujutro
natate na 1-2 sala pre j ela. Kura leenja traje od 1 do 6-12
meseci. S ciljem profilakse tokom j ednog meseca u prolee
i u j esen uzimati mrazovnjak.
Kod difuznog liaja gladovati i piti mokrau.
Ukoliko je mokraa gorko-slanog ukusa (to ukazuje na j aku
zagaenost organizma; usled gladovanja izbacuje sc ljaka
i soli sa uri nom), tada piti najvie 3-5 gutljaja mokrae. U
tom sluaju ona e delovati kao homeopatsko sredstvo na
uzrok oboljenja. Za vreme leenja pritie mazati urinom,
to e ublaiti bol.
LUPUS
(lokalna tuberkuloza koe)
Najtei i veoma est oblik tuberkuloze koe.
Uzronik (bacil tuberkuloze) moe da prodre u o-
veju kou kroz mesta gde je oteena, ali mnogo ee - iz
unutranjih organa i limfnih vorova, koji su ranije bili zah-
vaeni tuberkul ozom.
Tok i simptomi bolesti zavise od aktivnosti uzroni -
ka, puteva njegovog prodiranja, lokalizacije procesa, opteg
stanja organizma i zato mogu biti veoma raznovrsni.
Crveni lupus ispoljava se u j asno ocrtani m mrlj ama
roze ili bleocrvene boje. Povrina tih mrlja je zadebljana,
oroavela i ljuti se. Obi no se javlja na otvoreni m del ovima
tela.
Crveni sistemski lupus javlja se posle insolaeije,
hlaenja i ozraavanj a organizma rendgenski m zracima.
Ispoljava se kao ospa na j agodi ni m svodovi ma i zidu
nosa. Ospa se moe javiti po el om telu u vidu eriteme,
koprivnjae, purpure (pelioze), voria. Upalni proces
postepeno obuhvata serozne opne i sve organe. Tok bolesti
j e progresivan.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Oistiti debel o crevo diuretikom.
Oistiti j etru.
Prei na odvojenu ishranu, normal izovati vreme
unoenj a hrane u organi zam: ujutro i u podne, nikakve ui-
ne. U dnevni obrok uneti proklijalu penicu i hleb od prokli-
j al og zrna.
Pili protijevu vodu i hranu pripremati na protijcvoj
vodi.
Pariti se u sauni (banji), primenjivati kupke sa
j el ovi m uljem.
Gl adovanj e.
Pridravali se biorilmova.
Kategoriki se zabranjuje boravak na suncu.
Recepti:
Deji crveni lupus leci se koreni i ma ml ade
ive (stare do dve godine). Korenii se pripremaj u u rano
prolee, kada pupoljci tek poinju da bubre (to je trenutak
buenja rveta). Oprane korenie ive osuiti u rerni dok
ne ponu mal o da krkaju. Pre upotrebe ih isitniti i preliti sa
kljualom vodom u odnosu j edna supena kaika isitenjenog
korenja na au kljuale vode. Ostavili da prenoi i ujutro
dovesti do kljuanja. Piti po dve supene kaike na svaka
dva sata.
Kura leenja traje 29 dana (lunarni ciklus). Leenje
je najbolje poeti sa mladim mesecom.
Za vreme leenja odvarom od korenia ive
preporuuje se ujutro uzimati po j ednu supenu kaiku sme-
se za j aanj e. Za pripremanje smese uzeti supenu kaiku
heljdine prekrupe, dva renja suene kajsije, 10 j agoda
suvog groa, dve suve ljive, j ezgru oraha, ajnu kaiicu
mea. reanj limuna, kafenu kaiicu preprenih kostiju od
krupne rogate stoke, pet supenih kaika hladne, otopljene
vode. Sve lo sipati u porculansku solju (posudu), dobro
izmeati i ostaviti da odstoji preko noi na topl om mestu,
solju obavezno poklopiti.
Takav dodatak hrani moe se uzimali godinama.
Svakog dana piti po 100-150 grama sveeg uri-
na.
MALARIJA
(povratnu groznica, movarna groznica)
Grupa bliskih oboljenja, koja prenose malarini ko-
mari. Jednoelijski organizmi (plazmodije) od zaraenog
komarca dospevaju u oveju krv, a putem krvi u j etru, gde
se bespolno razmnoavaju i dospevaju u krv kao mlai pa-
raziti, koji prodiru u eritrocite.
Posle loga javljaju se napadi groznice, za vreme ko-
j ih se nai zmeni no smenjuju drhtavica, temperatura i zno-
jenje. Kasnije se javlja glavobolja, lomljenje u miiima
1 zgl obovima, uveavaju se slezina i jetra, dolazi do mal o-
krvnosti.
Recepti:
Popiti odj ednom 50-100 grama urina.
Sok od pelina. Sve pelin isilniti, iscediti sok i
biljku osuiti na suncu. Uzimati po 4.4 grama.
Protivmalarijsko dejstvo ima kora ive. Jednu
kafenu kaiicu suve isitnjene kore ive preliti aom hl adne
prokuvane vode. ostavili da odstoji 2 sata i procediti. Piti po
2 kafene kaiice 2-4 puta dnevno pre jela.
l fzimati 3 puta dnevno pre j ela po 1 gram praka
od kore ive.
MAMUZE NA PETI
Kotana izraslina na delti peine kosti.
Postepeno na j ednom delu kosti izrasta kotani ip
(ukalj, mamuza), koji pri hodanju i fizikom optereenj u
izaziva bolove u donjim ekstremitetima. Mamuza se obino
stvara na tabanima, ali se deava, da se pojavi i na zadnjoj
povrini petne kosti.
Bolesnici se ale na bolove raznog intenziteta oko
pete (sa njene donje sirane) pri fizikom optereenj u. Pri
pritiskanju odreenog dela petne kosti osea se bol. koji se
pojaava kada se slupalo savija nadole.
Preporuke:
Potpuno ienje organizma od soli i ljake (nei-
stoa).
Dejstvo kiselom i alkalnom sredinom na zagaene
elove stopala.
Recepti:
Uvee na pete stavljati obloge sa urinom (pod-
stie oksidacione procese, koji unitavaju mamuze).
Danju u arape sipati travu vi li ne kose (Cuscii-
ta europaea), obui arape na noge i tako hodati ceo dan
(stvara alkalnu sredinu, tj. postie ispiranje soli).
U 200 grama obinog kerozina sipali 10 grama
ljute crvene paprike i ostaviti da odstoji dve nedelje.
Namoi ti vunenu tkaninu veliine 10 x 10 centi-
metara, malo iscediti i staviti na petu. Preko loga navui
kesu od celofana (plastinu kesu), a zatim arapu.
Vreme terapije - prema linom oseanju. Ponite sa
20-30 minula, a zatim produujte vreme terapije.
Posle terapije operite nogu sa sapunom i topl om
vodom i u petu ulrljajte malo meda.
Kerozin ima ulogu rastvaraa, a ljuta paprika pove-
ava njegovu aktivnost. Zahvaljujui l ome kerozin prodire
u mamiizu i brzo rastvara soli.
Taj recept se pokazao kao veoma efikasan.
U zavisnosti od osetljivosti koe koliina ljute pap-
rike se moe poveavati ili smanjivali.
Skuvati neoien krompir srednje veliine, isil-
niti ga (izgnjeili) dok je vru i pomeati sa j ednom kafenom
kaiicom kerozina. Brzo slaviti na pare najlona, staviti na
petu sa mamuzom i zaviti zavojem. Preko zavoja navui
arapu.
(Tu kerozin deluje kao odlian organski rastva-
ra. Krompi r slui za zagrevanje, smekavanj e i upijanje
rastvorene soli.)
Navedenu terapiju najbolje je raditi uvee i drali
preko noi. Ujutro oprati nogu toplom vodom.
Obl oge se stavljaju sve dotle, dok se mamuza ne re-
sorbuje (splasne). Za to je obino potrebno od 3 do 10 tera-
pija (noi).
uvajte se da kerozinsko pi re" ne dospe na nemi
kou - moe se pojaviti opekotina.
Piti odvar, koji izbacuje ljaku (neistoe). U
sastav takvog odvara ulaze: j el ove iglice, ljuska od crnog
luka i plodovi ipka.
Uzeti 5 supeni h kaika isitnjenih j el ovi h iglica (po-
eljno mladih iglica), 2-3 supene kaike isitnjenih plodova
ipka i 2 supene kaike ljuske od luka (odvar od ljuske
luka leci pielonefritis), preliti sa 0,7 litara vode, dovesti do
kljuanja i kuvati na slaboj vatri 10 mi nuta. Posudu dob-
ro zamotali i ostavili da odstoji preko noi . Procediti i piti
umesto vode tokom dana od pola do litar i po dnevno. Lee-
nje traje etiri meseca.
Ukol i ko vas ne uznemiravaju bubrezi, nije obavez-
no dodavati ljusku od luka.
MASNO TKIVO (LIPOM)
Dobroudni tumor od masnog tkiva.
Pri pipanju veoma podsea na nagomi l anu masno-
u u pot konom vlaknastom vezi vnom tkivu kod goj aznih
ljudi. Povrina lipoma je glatka, ravna, ponekad sa udublje-
njima (pregibima), r umor polako raste i moe biti velikih
razmera.
Kaj u licu protiv uljevu i masnog tkiva
Namai te ricinusovim uljem uljeve na kosti-
ma, l i pome, ali ni u kom sluaju nemoj te utrljavati ulje,
niti masirati njime. Tupom stranom noa nacrtajte na ne-
poelj nom izrastaju krst. Prvo nacrtajte vertikalnu liniju,
a zatim sleva nadesno - horizontalnu. Koncentriite se i
izgovarajte u sebi: Divlje-barsko, meni sasvim nepot rebno!
Zavrti se, uvrti se, u tamni vihor pretvori se, obleti oko ljudi,
obuhvati zveri, po stepama projuri i u viru se ut opi ".
Kau, da je ta bajalica veoma efikasna. ulj evi i li-
pomi nestaju bez traga. Preporuuj em da se prema t ome od-
nosite krajnje ozbiljno.
MASTOPATIJA
Difuzne ili vornovate promene tkivu mlene lez-
de, izazvane poremeajem hormonalne ravnotee u organi-
zmu.
Oboljenje se najee javlja kod mladih ena. u
ijem pol nom ivotu postoje odstupanja (poremeaji men-
strualnog ciklusa, abortusi, oboljenja jajnika itd.).
Glavni si mptomi su: oticanje i bolovi u ml eni m
l ezdama (doj kama) u premenstrualnom periodu; luenje
iz bradavica serozne ili sukrvine tenosti; pri pipanju u
l ezdama se uoavaju mali vorii i uveani delovi lezde,
blago bolni pri pritiskanju.
Preporuke:
Ograniili upotrebu kale i drugih napitaka koji sa-
dre kofein.
Ograniiti upotrebu kuhinjske soli i produkata koji
su njom zasieni (slana riba i slino). Umest o soli koristiti
suvi morski kupus.
Ne puiti.
Iz ishrane iskljuili ivotinjske masti.
Ne j edite suvie hladne produkte (sladoled) i ne
pijte ohl aene napitke.
Nemoj te se nervirali, izbegavajle emoci onal ne
stresove. Negativne emocije koe (spreavaju) stvaranje
hormona i slabe organizam.
Vitamini A, E, grupe B, j od i selen ublaavaju
bolove u ml eni m lezdama.
Prolilaktiki istite organizam (u prolee i u j e-
sen).
Kako sami da proverite mlene lezde (dojke)
Pregled je najbolje vriti ispred ogledala. Opustite
ruke, zatim ih podignite iznad glave. Paljivo pogledajte, da
li ima nekih promena u veliini, obliku i obrisima svake od
mlenih lezda. Proverite. da li ima naboranih del ova koe,
uubljenja na koi i promena u njenoj strukturi. Paljivo
stiskajui bradavice, pogledajte, da nema nekih luenja iz
njih.
Posle spoljanjeg pregleda ml enih lezda ispitaj-
te ih prstima. Podignite j ednu ruku uvis. Isprueni m prsti-
ma, opipajte svaki deo mlene lezde - da nema ispupenja
ili zadebljanja. To isto uradile i sa drugom ml enom lez-
dom.
Leite na lea, stavile j astuk (ili presloeni pekir)
ispod levog ramena, a aku stavite ispod glave. Desnom ru-
kom, sastavivi prste i drei ih ispruene, paljivo opipajte
levu dojku, ne pritiskujui suvie j ako. Uradite prstima
krune pokrete, poevi od gornjeg kraja dojke i spiralno
pomerajte prste prema bradavici. Ispitajte svaki deo dojke.
Na isti nain ispitajte i desnu dojku. Ispitajte deo tela ispod
pazunih uubljenja, gde se takode nalazi tkivo ml ene
lezde.
Ovakvu samoproveru mlenih lezda treba vrili
najmanje j ednom u mesecu.
Recepti:
Radi zakiseljavanja unutranje sredine organi zma
svakog dana piti po 50-100 grama sveeg urina (srednji
mlaz).
Kod hormonal nih poremeaja 2-3 puta dnevno
pili po 50-100 grama vlastitog urina ili urin ljudi mlada-
lakog uzrasta.
Stavljati obloge sa sveim uri nom ili diuretikom
na ml ene lezde.
Udno terapiju kombinovati sa gladovanj em. Uko-
liko budete redovno gladovali po 3642 sata u dane Ekadai
(j ednom u dve nedelje). mastopatija e sama nestati za 36
me see i.
METEORIZAM
Naduvcnost stomaka usled suvinog nagomilava-
nju gasova u prohavnom traktu.
Meteori zam je esto simptom vie oboljenja (uobi-
ajeni zatvori, neuroza, hronini kolitis, peritonitis, nepro-
hodnost creva i drugih). Razvija se usled upalnih procesa u
crevima.
Ispoljava se oseajem teine i naduvenosti u stoma-
ku, podrigivanj em, tucanjem, napadima grevitih bolova.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistili j etru.
Odstranili psiholoku stegu (..koljku"') u crevima
ienjem spoljanjih manifestacija ivota.
Regulisati ishranu (izbaciti iz. ishrane slatkie,
ml eko. kupus).
Recepti:
Za leenje eluano-crevnog trakta 2-3 puta
dnevno natale na 30 minuta pre j ela piti po 100 grama sve-
eg urina. U sve urin postepeno dodavati urin ukuvan do
polovine prvobitne zapremine. Na primer: 80 grama sveeg
i 20 grama ukuvanog; posle 2 dana - 70 grama sveeg i 30
grama ukuvanog itd.. dok ne dobijete odgovarajuu kombi -
naciju i postignete efekat leenja.
Klistiranje sveim urinom, a zatim mikroklistir
sa diuretikom.
Stavljati urinske obloge na stomak.
Suvu travu kiice samleli u prah i uzimati po 1.5
gram dnevno na j edan sal pre jela.
Uvee uzeti 2 supene kaike kiice i sipati u ter-
mos. a zatim preliti sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da
odstoji do j utra. Ujutro procediti i piti po 100 grama 4 puta
dnevno na 30 minuta pre jela.
U avgustu (uoi cvelanja) iscediti sok pelina i
pili 3 puta dnevno po j ednu supenu kaiku sa medom.
Jednu kafenu kaiicu suve trave pelina preliti
sa etvrtinom litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 30
minula. Piti po 1-2 supene kaike 3 puta dnevno.
MITESERl
Zajedniki naziv za razne kone ospe, koje sit esto
povezane sa poremeajem funkcije lojnih lezda.
Razlikuje se nekoliko vrsta mitesera.
Obini, ili mladalaki, miteseri javljaju se u periodu
polnog sazrevanja, a lokalizuju se na licu, grudi ma i leima.
Izgledaju kao roze vorii, koji dostiu veliinu zrna graka,
ponekad sa lojnim epovima (komeoniiria). esto se gnoj e.
Za njihov nastanak od znaaja su hormonal ni poremeaj i,
infekcije, naslenc predispozicije.
Crveni i roze miteseri javljaju se najee kod ena
starijih od 40 godina i karakteriu se poj avom na koi lica
trajnih proirenja malih krvnih sudova (kapilara) i crvenih
voria, ponekad nagnojenih.
Profesionalni i medikamentozni miteseri javljaju se
usled kontakta sa produktima nafte, uzimanja preparata sa j o-
dom, bromom, hormonalnih i drugih preparata.
Preporuke:
Oistiti creva.
Oistili j etru.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuili produkte sa
velikim sadrajem ugljenih hidrata.
Mleno-biljna dijeta.
Recepti:
Redovno se umivali vlastitim j utarnj im toplim
urinom. On je bolji od vode, sapire prljavtinu, masti, ostat-
ke znoja i oroal og sloja koe i uz to zasiuje kou mi ne-
ralnim materijama. Posle umivanja urinom saekajte da se
urin upije u kou, a zatim umijte lice prohl adnom vodom.
Posebno su korisna urinska umivanja osobama
sa suvom koom.
Ne srne se umivali niti suvie hl adnom, niti suvi-
e topl om vodom. Koa na licu to ne podnosi. Jednom ne-
deljno treba se umivati sapunom. Sapun sui kou, a urin je
ini el astinom i titi j e.
Ljudi, koji imaju masnu kou, poeljno je da se
umivaju ujutro i uvee sa neki m toaletnim sapunom. On pod-
suuje kou i i ni j e normal nom. Ujutro je najbolje umivati
se prohl adnom vodom. Ona osvcava. Uvee se umivajte
kontrastnom vodom - naizmenino toplom i prohl adnom.
Slino umivanje stimulie krvne sudove, to povoljno utie
na kou lica.
Ukoliko imate crne mifesere, tada umivajte lice
mekom spuvom ili tamponom od vale, natopile ih dobro
penom od sapuna, a zatim istrljajte lice ukuvani m uri nom.
Ukol iko imate normalnu kou, umivajte se dva
puta dnevno - ujutro i uvee. Ali je bolje da sapunom
umivate lice uvee, da bi koa preko noi obnovila svoja
zatitna svojstva.
Urinoterapija na fonu gladovanja, izazivajui
snano ienje organizma i stimulaciju izgubljene snage,
podstie obnavljanje organizma i oslobaa ga od mitesera.
Jer miteseri su simptom toga, daj e krv zagaena i da ljaka
(neistoe) izlaze napolje kroz kou.
Mnogi itaoci mi piu o tome. da su se oslobodili
crvenih mitesera posle svakodnevnog umivanja svei m
toplim uri nom.
Crveni miteseri esto svedoe o tome. daj e koa
izgubila svoja zatitna svojstva, dolo je do pomaka prema
trulenoj strani. Urin normalizuje zatitnu funkciju koe,
poveava njenu kiselost, i lo je obino dovolj no za njeno
izleenje.
MUCANJE
Poremeaj govora u vidu zadrke zvukova, slogova
i njihovog ponavljanja usledgrenja miia motornog apa-
rata za izgovaranje rei.
Javlja se obino u detinjstvu posle preplaenosti
(straha), infekcija, intoksikacije i drugih uzroka.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Ojaati nervni sistem.
Pili odvare od trava, koje imaju smirujue dej -
stvo.
Primenjivati kupke sa ekstraktima od trava.
Odrei se puenja, alkohola i napitaka koji uzbu-
uju.
Recepti:
Ukoliko mucale (zamuckujete), probajte da ura-
dite sledeu vebu.
Uzmite neki tekst i ponite da ga itale naglas pre-
ma sledeem metodu: ravnomerni udisaj, mala zadrka
disanja, ravnomerni izdisaj. Sutina metoda je u l ome. io
poinjete govorili tek kada ponete izdisali. govorite samo
pri izdisaju, sa smekom na usnama, ne urei i ne napreui
se. i m osetile da ste izdahnuli skoro sav vazduh, uutite,
napravite krau zadrku disanja, zatim - udisaj, i ponovo
poinjete govoriti tek sa poetkom sleeeg izdisaja, isto
tako ne urei, slobodno, radosno i sa blagim smekom na
usnama, sa oseajem ubeenosli i smirenosti.
Da bi postigli potpun uspeh u obnavljanju normal nog
govora treba vetaki da izazivate oseaj dobrote prema
ljudima, ukoliko se on ne javlja sam po sebi. dok vam lo ne
prede u naviku: trudite se da uvek budete u takvom slanju.
Govorite uvek sa osmehom.
Prilikom primenjivanja tog metoda bolesnika treba izolovati
od svih na oko mesec dana. St oj e mogue manje sa njim
razgovarali. Osim j ednog oveka, sa njim niko ne srne biti.
Odrastao ovek moe biti sam. Uvee piti aj eve sa travama
koje smiruju (koren od odoljena - Valeriana officinalis, srda-
ica - Peonorus cardiaca, matinjak - Melissa officinalis,
nana - Mentha piperita i druge) i, naravno, nema puenja, ni
alkohola, nieg to uzbuuje (ostali ajevi, kala. okolada
itd.). Glavno j e - strpljenje. Navedeni vremenski period od
mesec dana dovoljan je da proe mucanje.
NAPRSLINE NA NOGAMA
Recepti:
U vodi sa sapunicom isparili noge. saprati ih
toplom vodom i, ne briui ih, potopili noge u zagrejanu
mrt vu" Vodu. Trljajui delove nogu sa izrastaj ima, odstra-
nili odumrl u kou. isprali noge u podgrejanoj vodi i dobro
obrisati.
Stavljati obloge sa ukuvanim urinom na noge. Za
to vam je potrebno 200 grama urina ukuvanog do etvrtine
pr vobi tne zaprem ine.
Pamunu salvetu predvostruili, natopiti u urinu,
blago iscediti i stavili oko nogu. Preko toga navui poli-
elilensku kesu, a zati m suve arape. Obl oge stavljati preko
noi.
Ujutro skinuli ..urinske arape", a noge oprali u top-
loj vodi. Koa na stopalima moe se blago istrljati plavcem
(pl ovucem).
To je veoma korisna terapija, j er zdrave noge su
pola zdravlja.
NEFRITIS
Akutna upala bubrega.
Razlikuju se akutni i hronini nefritis.
Akutni ncfriiis moe bili samostalno oboljenje, koje
se, po pravilu, javlja u periodu ozdravljenja od angine ili
laringitisa. Ponekad ima karakter epidemij skog oboljenja
(najee u ratno doba uticaj hlaenja organizma i drugi h
uslova). Ispoljava se iznenadnim razvojem otoka i ast mom
(rezultat prepunjenosti vaskularnog sistema zadranom
tenou), mal om koliinom mokrae sa pri mesom belan-
cvina i krvi u njoj.
Hronini nefritis esto se susree kao samostal no
oboljenje. Pri tom godi nama i desetinama godina kod boles-
nika moe da preo vlada va arterijska hipertonija.
Preporuke:
Normal izovati ishranu, pridravajui se biorit-
molokih preporuka (ne jesti posle 16 sati, samo piti odvare-
ajeve).
Oistili debelo crevo mi nski m klislirima.
Odstranili kolj ku" oko bubrega, ienj em spo-
ljanjih manifestacija ivota.
Za vreme intenziviranja (progresije) bolesti -
stroga dijeta sa ogranienjem soli, tenosti i ivotnih belan-
evina (mesa).
1/.begavati suvina hlaenja organizma.
Recepti:
Pili po 50-100 grama sveeg urina odj ednom pre
jela. 3 puta dnevno.
Na deo tela oko bubrega stavljati obloge od vu-
nene tkanine, natopljene u urinu (individualno odaberite
urin: deji, aktivirani, diuretik i slino). Obl oge drati naj-
manje dva sata.
U teim sluajevima - gladovanje na urinu sa
masaom celog tela u trajanju od I do 3 sata. Taj postupak
omoguava da se zakiseli organizam i unite veoma otporne
injekcije u bubrezima.
Uzeti 100 grama pelina, potopiti u bunarsku
vodu. ostaviti da odstoji 24 sata i zatim kuvati na slaboj
vatri u dobro zatvorenoj posudi. Posle toga dodati 400
grama eera ili meda i kuvati jo 15-20 minul a. Uzimati
po j ednu dezertnu kaiku 3-4 puta dnevno na 30 mi nuta pre
jela.
Uzeti 30-40 grama brezovih pupoljaka, preliti sa
litrom 70%-og alkohola i ostavili da odstoji nedelju dana.
Uzimali po 15-20 kapi na kaiku vode 3 puta dnevno.
Jednu au semena ovsa prelili sa 5-6 aa
kljuale vode i kuvati na slaboj vatri 50-60 mi nuta (paziti
da ne iskipi). Procediti i piti bez ogranienja. Odvar uvati
u friideru.
Piti odvar od ljuske crnog luka.
NEKONTROLISANO MOKRENJE
(ENUREZA)
Bolesno slanje, pri kojem bolesnik ne osea potre-
bu za mokrenjem i mokraa se lui spontano.
Nekontrolisano mokrenje moe biti stalno ili samo
nou (enureza). Stalno nekontrolisano mokrenje javlja se
kod oboljenja centralnog nervnog sistema.
Preporuke:
Ne pijte previe tenosti.
Izbegavajle alkohol, napitke i lekove koji sadre
kofein. To su diuretici, koji mogu pojaati nekontrol isano
mokrenj e.
Jedite vie prirodnu hranu, koja sadri celulozu.
Prestanite da puite.
Oslobaajte se suvine lelesne teine.
Redovno praznile mokranu beiku, ne dozvolile
da se prepuni.
Trenirajte mokranu beiku, potrudite se da idete
u toalet u odreenim vremenskim razmaci ma.
Recepti:
Supenu kaiku mirodije preliti aom kljuale
vode, ostaviti da odstoji 2-3 sala i sve ispili odj ednom (piti
jednom dnevno).
Skromna kuna biljka muhogon' ' (plektranlus
- Pleelranlhus fruticosus) isleruje iz kue (stana) muve
i moljce. Ta biljka se moe koristili za leenje enureze
(nonog mokrenja) kod dece bilo kog uzrasta.
Pregrt listova biljke preliti kljualom prolijevom
vodom i kuvati na slaboj vatri oko 4CM-5 mi nuta. Dobijem
odvar sipati u kadu, u kojoj se pred spavanje kupa dete.
Odvar pre upotrebe treba da bude svee pripremljen.
Upozorenje. Voda za kupanje ne srne biti toplija od
29-30 C. Vreme kupanja u kadi - 20-30 minuta.
Leite na krevet, opustite se i zamislite sliku
bubrega, mokrani h kanala i mokrane beike. Zamiljajte
kako tenost puni mokranu beiku, kako se ona puni sve
vie i vie. Istovremeno prinesite uz uho navijen budilnik i u
trenutku, kada je mokrana beika ..prepuna", tj. kada treba
da idete u toalet, ukljuite budilnik i odmah se probudi t e".
Zahvaljujui tom metodu mnogi su se izleili.
Ruski narodni lekari od pamti veka smatrali su
daj e najsigurnije sredstvo protiv nekontrol isanog mokrenj a
smesa dve trave - kantariona i kiice. One se uzimaju u j ed-
nakim koliinama, pripreme i piju kao aj.
Kod estih potreba za mokrenj em preporuuj e se iz
ishrane iskljuiti diuretine produkte (celer, lubenice, prez-
relo groe i parglu) sve dotle, dok se mokrenj e pot puno
ne normalizuj e.
Specijalne vebe za jaanje sfinklernog miia
mokrane beike. Za vreme mokrenja potrudite se da stegnete
miie, koji steu mokrani kanal i zaustavljaju mokrau.
Ukoliko uspete da makar i u znatnoj meri usporite isticanje
mokrae, znai, da koristite potrebne miie. Naui te se
da ih spontano steete. Za vreme mokrenja snagom volje
napreite miie i zadravajte isticanje mokrae. Dok izbro-
j ite do tri ", a zatim produite sa mokrenj em. Posle toga
ponovite sve ispoetka. Da bi postigli potrebne rezultate tre-
ba da uradite najmanje 100-200 vebi dnevno.
NEPLODNOST
Odsustvo trudnoi' kod ena u uzrastu kada ena
moe da rada deeu.
Najei uzrok su upalna oboljenja unutranjih pol-
nih organa i njihove anomalije. Neplodnost moe biti veza-
na i sa oboljenjem mukarca.
Preporuke:
Nauite da se konlroliete. Preivljavanja ostav-
ljaju vori e" u spoljanjim manifestacijama ivota, koji
remete rad po Inog aparata.
Obratite panju na rad creva, borite se protiv zat-
vora.
Blagovremeno leite upalna oboljenja polnih orga-
na.
Recepti:
Ukol i ko je neplodnost rezultat oboljenja polne
sfere ene preporuuje se ispiranje uri nom (sveim, a zatim
ukuvani m). ienje debelog creva, stavljanje tampona,
natopljenih sveim ili ukuvanim urinom, u vaginu preko
noi.
Ukoliko je neplodnost izazvana poremeaj em
hormona ili nedorazvijenocu polnih organa - masirati telo
urinom (diuretikom), piti urin (3-4 puta dnevno po 100
150 grama) i primenjivati sedee urinske kupke.
Kod upornih sluajeva, posle promene ishrane, piti
ujutro natate po 50 grama diuretika.
ene koje imaju jedno dete. a drugo i pored velike
elje ne mogu da rode. radi stimulacije funkcije raanja
treba da gladuju na urinu 2-4 nedelje.
Neke ene zatrudne, ali ne mogu doneti plod
do kraja - spontani pobaaj. U tom sluaju treba potpuno
oistili organizam. Zatim nekoliko puta dnevno masirali telo
aktiviranim urinom (diuretikom), ujutru natate redovno
uzimati proklijalu penicu ili hleb od proklijalog zrna.
Radi dopune nedostajue gravitacione energije
u ishrani upotrebljavajte kosti od kokoi i kunia (pitomog
zeca), pripremljene na uobiajeni nain (kuvanje. predenje).
Veoma vaan uslov je da ih dobro savaete. Takvo l eenj e"
treba poeti u zimsko vreme, kada je gravitaciona energija
Zemlje najjaa. Svakog dana treba pojesti po 50-150 grama
kotanog tkiva.
Veoma je efikasan urin aktiviran hl adnoom, on
neverovatno snano stimuli.e organizam. Priprema se tako
to se urin ostavi da odstoji 4-5 dana na t amnom mestu pri
temperaturi 2^1 C. Najbolje ga je primenjivati spolja, u
vidu masae.
U davna vremena sposobnost za raanje su prove-
ravali na sleei nain: ena je trebala da se pomokri na
svee listove topole. Ukoliko posle tri dana listovi ostanu
zeleni, smatralo se da ena moe da rada.
Nepl odnost polnog partnera moe se odrediti
stavljanjem zrna soiva (lee) u urin. Ukol iko soivo, potop-
ljeno u urin. proklija, mukarac je sposoban da proizvodi
potomstvo, a ukoliko ne proklija - on je neplodan.
Odravanje listova topole u sveem stanju (tri
dana) u enskom urinu ukazuje na normal an ivotni poten-
cijal ene. Ukoliko je laj potencijal smanjen ena nema
dovoljno energije za normalnu trudnou.
NEPRIJATNI ZADAH IZ USTA
Moe biti uzrok oboljenja eludano-crevnog trak-
ta ili usne duplje (parodontoza, gingivitis). Posle odstranji-
vanja glavnog oboljenja taj simptom iezava.
Recepti:
Za odstranjivanje neprijatnog zadaha iz usta pri-
premili ekstrakt od j ednakih delova pelina, listova nane
i alfije. Uzeti j ednu supenu kaiku smese. preliti sa 200
mililitara kljuale vode, ostaviti da odstoji j edan sat i proce-
diti. Ispirati usta nekoliko puta dnevno, kao i posle svakog
jela.
Sveim uri nom nekoliko minuta ispirati usta 2-3
puta dnevno.
Utrljavati urin u desni radi dezinfekcije usta.
Radi leenja eluca pili po 100 grama sveeg
urina ujutro natate i pre jela 2-3 puta dnevno. U sve. urin
postepeno dodavati ukuvani urin do polovine prvobitne
zapremine.
NESANICA
Kod nesanice ovek dugo ne moe da zaspi ili se
budi znatno ranije od uobiajenog, a san mu se preko noi
vie puta prekida u duim intervalima. U drugim sluajevi-
ma sanje dugotrajan, ali nedovoljno dubok.
Nesani ca moe biti izazvana raznim oboljenjima op-
teg karaktera, esto j e propraena poremeaj em krvotoka
ili nervnog sistema, napadima kalja, astme. Epi zodna nesa-
nica moe se javiti i kod zdravih ljudi pri premorenosti ili
psihikoj uzbudcnosti.
Preporuke:
Svakog dana proetati pre spavanja.
Spavati na lanenim aravima leti i vunenim tam-
ne boje zimi (zagreva).
Pri izboru posteljine imali u vidu individualnu
konstituciju. Ljudima konstitucije ui " odgovara pos-
teljina koja hladi, ljudima konstitucije vetra" posteljina
koja zagreva i vlazi, a ljudima konstitucije sl uzi " posteljina
koja zagreva i sui.
Veerajte najkasnije do 17 sati (hrana sa mesom i
bel anevi nama uzbuuje organizam, a sa povrem i voem
smiruje).
Pre spavanja provetrite prostoriju i spavajte sa za-
l a m nj e n i m prozori m a.
Povremeno odimite prostoriju mi omi ri si ma, tam-
j anom (Bosve/ia car I eri i).
Korisno je u spavau sobu obesiti ikonu i pre spa-
vanja se obavezno pomoliti.
Uvee ne pijte kafu, aj, al kohol ne napitke i ne
puite pre spavanja.
Luk, koji se j ede u veoj koliini pre spavanja,
utie na dobar, krepak i zdrav san.
Recepti:
Spavajte obnaeni (goli) ili u lakoj spavaici.
Telo treba da se odmori od odee.
Pred spavanje stavite na domali prst prsten sa
amel istom - podstie da brzo zaspite.
San podstie zagrevanje tela, pa je korisno pre
spavanja isparili noge.
U postelju stavite toplu grejalicu (lermofor) ili
flau sa vodom.
Leei u postelji, dlanom zatvorile nos i podiile
u dlan. Topli vazduh zagrevae nos, to podstie da bre
zaspite.
Skinite sa sebe pokriva i tako odleite izvesno
vreme dok vam ne postane hladno. Zatim se pokrijte -
zagrevanje e izazvati prirodan san.
Pre spavanja ispijte au toplog ml eka ili vode sa
kai enom kaiicom meda (med zagreva organizam).
P* Neki ma pomae da brzo zaspe ukoliko se na sat
vremena pre odlaska na spavanje poliju kol om hladne vode
(istuiraju).
Brojite od 100 unazad do j edan. Zamislite da su
brojevi napisani kredom na tabli (zamiljajte da ih briete
krpom).
Koncentriite panju na disanje i potrudite se da
ga bez napora produile - polako ravnomerno udahni te i
isto tako izdahnite. To smiruje, oputa i podslie san.
Da bi se oslobodili od misli o vanim posl ovima,
koncentriile se na neki deo tela, organ i leite ga, izazivaju-
i nai zmeni no u njemu loplotu, golicanje i hl adnou. San
e brzo nastupiti.
Ljudima, koji pate od nesanice i esto se bude
nou, preporuuj e se da spavaju okrenuti smerom sever-
ing. Ukol iko plan slana ne omoguava da se tako okrene
krevet, tada treba spavati sa glavom okrenutom na istok.
Uzglavlje kreveta ne srne da bude u uglu. LIglovi
upijaju energiju, pa ete posle sna biti umorni .
Krevet j ednom siranom treba da nal et e uz zid, to
daje ovek u osl onac", oseaj zatite.
Preko noi postavite na uzglavlje au vode.
Smatra se da za vreme sna oveja dua putuje, a ujutro se
vraa. Ona treba da ude u lelo ista, sapravi sa sebe svu
..neistou" u ai sa vodom. Vodu ujutro prolijte.
Uzeli 15 grama suvih cvetova j agorevine (Pri-
nuda veris), preliti ih sa aom kljuale vode, kuvati 15
mi nuta na slaboj vatri, ohladiti i procediti. Piti po au odvara
pre spavanja. Posle nedelju dana san se normalizuj e.
Smirujue deluju i produkti koji imaju izrazilo
sladak ukus. na primer, sok od groa. Treba ga popili po
j ednu au ujutro natate. Posle izvesnog vremena san se
normalizuj e.
Uoeno j e, a ukoliko pored kreveta postavite
dralinjak-krvavac (Geranium sanguineitm), podslie se
san.
Proliv nesanice efikasan je odoljen. Jednu petinu
flae od pola litra napuniti isitnjenim korenj em odoljena,
preliti sa 70%-i m al kohol om ili vol kom (rakijom) i ostaviti
da odstoji na tamnom mestu od dve (za alkohol) do etiri
nedelje (za votku). Ekstrakt mirisati pred spavanje. U po-
etku napraviti samo nekoliko duih udisaja kroz nos i
postepeno produavati terapiju do nekoliko minuta. Pare
ekstrakta odoljena poboljavaju lino oseanje i lece
nesanicu. Moe se koristili i apotekarski ekstrakt odoljena.
Za poboljanje sna preporuljivo je koristiti
j astuke napunj ene raznim travama. Tako, na primer, za ljude
sa poveani m arterijskim pritiskom odgovaraju osueni
listovi breze, majkine duice, srdaice, nane, sedefa (Ruta
graveolens) i matinjaka. Ljudi sa niskim krvnim pritiskom
treba da upotrebljavaju listove breze, korenje omana i divlje
rue, seme korijandra. Kod nesanice i nervne uzbuenosti
napunile j astuk osuenim odoljenom.
Treba da znate da se organizam pri disanju kroz
desnu nozdrvu zagreva, a pri disanju kroz levu nozdrvu
hladi. Da bi veslaki izazvali hlaenje, treba lei na desni
bok. To automatski izaziva prvenstveno disanje kroz levu
nozdrvu, a to znai, izvesno hlaenje organizma. Moe se
vatom zapuiti desna nozdrva - to poj aava efekat hlaenja.
Primena tog metoda omoguava vam da brzo zaspete leti,
kada su sparne noi.
Zimi radi zagrevanja organizma treba spavati na le-
vom boku i vatom zapuiti levu nozdrvu.
Ukoliko je nesanica izazvana prilivom krvi u
glavu, tada je dobro na listove nogu stavljati obl oge o
slaice ili narendanog rena. Istovremeno se preporuuj e piti
rasol o slanih krastavaca sa medom (jedna supena kaika
meda na au rasola o krastavaca).
NEURODERMITIS
Najtee oboljenje iz grupe dermatoza sa svrabom.
Karakterie se jakim svrabom sa naknadnim promenama
na koi (zadebljanje, grubost, naglaeni reljef koe itd.).
Usled eanja moe doi do vlaenja koe. Neuro-
dermitis se najee lokalizuje na vratu, lakatnim i pod-
lakatnim j amicama, i oko medice (perineuma). Uzroci neuro-
dermilisa mogu biti nervno-endokrini poremeaj i, intoksi-
kacije, poremeaji rada j etre, probave, procesa razmene.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Oistiti creva.
Oistiti jetru.
Promeniti ishranu (iskljuiti ljuto, slano, kiselo).
Terapija sokovima (redovno piti svee iseecn
sok od argarepe, kao i sok od celera pomean sa sokom od
j abuke ili evekle).
Gladovanj e na urinu.
Recepti:
Svakog dana piti po 50-100 grama sveeg urina
(srednji mlaz).
Natapati oteene delove koe urinom.
U nekim sluajevima za potpuno izleenje neuro-
ermitisa dovolj no je odstraniti zatvor. Dolazi do ienja
organi zma i koa poinje da se obnavlja.
Jedna ena bolo vala je od difuznog neurodermitisa
vie od 20 godina. Posle dvomesene specijalne pri preme
gladovala je na urinu 24 dana (primetno poboljanje tek od
22. dana gladovanja). Posle izlaska iz gladovanja koa se
konano oistila.
OPADANJE KOSE
Oboljenje uslovljeno, u prvom redu, poremeajem
funkcije lezda unutranje sekrecije, tekim infektivnim
oboljenjima i stresovima.
Najei uzrok opadanja kose je seboreja koe na
glavi ispod kose.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Oistiti debelo crevo.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuiti hranu koja sa-
dri veu koliinu ugljenih hidrata i masti.
Uzimati u veoj koliini voe, povre i svee
iscedene sokove.
Recepti:
Masaa dela glave sa kosom starim uri nom. Stari
urin deluje na koren kose bioloki aktivnim materijama, kao
i otrinom (nagrizajuim dejstvom) amonijaka, koji dopun-
ski slimulie kou glave.
Snano utrljavati urin u kou glave i stavljali ob-
loge sa urinom u prvoj i treoj fazi lunarnog ciklusa, kada
organizam uvl aci " sve unutra, kada se skuplja.
Istovremeno sa utrljavanjem i obl ogama piti po
100-150 grama jutarnjeg urina (srednji mlaz) - to ini kosu
blistavom, jaa koren kose, oslobaa je o peruti i daje kosi
prirodnu boju.
Pri mazanju kose urinom dopunski se moe
koristiti ulje od repice.
Jo j edan metod odravanja kose, koji je uspeno
primenjivala j edna ena. Ona je prvo oko 15-30 minula u
koren kose utrljavala stari urin. Kada je dobro natopila kosu
urinom, stavljala je polietilensku kapicu i glavu umotavala
pekirom. ' l ako je hodala 30 minuta o j ednog sata i
alim isprala kosu toplom vodom, bez sapuna. Posle toga
je isprala kosu umancel om i ponovo toplom vodom bez
sapuna. Kosu je osuila pekirom i uvezala ga oko glave.
Posle suenja, oeljala je kosu i lako je ponavljala j ednom
u 10-14 dana. Kosa j oj je postala neuobiaj eno lepa.
OPEKOTINE
Povrede koe, sluzokoe, kao i tkiva ispod koe us-
led visokih temperatura, dejslva hemijskih materija, elektri-
ne struje i jonizujueg zraenja na kou.
Klasifikacija opekotina prema ocenaina dubine pato-
lokih promena u tkivu:
* prvi stepen - crvenilo i otok;
* drugi stepen - stvaranje mehuria;
* trei stepen - nekroza koe (suva ili vlana sa
rastapanjem odumrl og tkiva);
* etvrti stepen - ugljenisanje koe i tkiva ispod
nje.
Recepti:
Ukoliko postoje mehurii (vodeni) treba ih pro-
bosti, oteeni deo koe natopiti mr t vom" vodom, a posle
5 mi nuta i vom" vodom. Zati m tokom dana 7-8 puta
natopili i vom" voom. Terapiju primenjivati 2-3 dana.
Za lo vreme opekotine zaraslaju.
Jedna ena je za dan i po ukuvani m urinom iz-
lei la opekotinu od otvorene vatre na ruci. Umesto mehuri a
i zagnoj ene rane - osuena tamnocrvena pokorica. Radila je
sleee: stavila je oblogu i sanj om hodala dan i no, a zatim
j e j ednostavno natapala oteene elove koe uri nom.
OSPE
Osnova oboljenja su alergijske reakcije organizma
na uticaj spoljanjih faktora (hrane, lekova, aerozola itd.).
Naj ee obolevaju ljudi, koji su skloni alergijskim
oboljenjima i koji su prethodno bolovali od koprivnj ae,
ekcema, neuroerm i li sa.
Bolest se moe javili u bilo koje vreme posle dos-
pevanja alergena u organizam (o nekoliko sati do neko-
liko meseci) i karakterie se akutnim poetkom: ospe su
propraene povienom temperaturom i naglim pogoranj em
opteg stanja organizma.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo (dokazano je da kona
oboljenja sede" u crevima).
Oistiti j etru.
Kod upornih sluajeva oboljenja treba oistiti
spoljanje manifestacije ivota.
Gladovanj e na urinu.
Promeni te ishranu, iskljuite hranu sa krobom,
slatkie i preite na odvojenu ishranu.
Recepti:
Masaa ili trljanje tela sveim, aktiviranim ili
ukuvani m urinom do j edne etvrtine prvobitne zapremi ne.
Posle suenja ponoviti terapiju j o nekol i ko puta i oprati
telo topl om vodom bez sapuna, a zatim prohl adnom vodom.
Telo masirati ili mazali sve dok se koa potpuno ne oisti.
Terapiju je najbolje primenjivati u drugoj i etvr-
toj fazi lunarnog ciklusa, kada organizam izbacuje iz sebe
ljaku i druge neistoe.
Radi j aanj a imuniteta piti 1-2 puta dnevno po
50-100 grama dejeg urina.
Lokal ne kupke ili opte kupke sa uri nom.
Jedna od itatelj ki je za dva i po meseca izleila
uporne alergijske ospe na vratu, od kojih je patila vie od 5
godina.
Leila ih je na sledei nain: svakog dana ujutro i
uvee trljala je vrat urinom (posle toga nije sapirala). Posle
tri dana sapirala je kou toplom, a zatim prohl adnom vodom
i ponavljala terapiju. Tako je radila do potpunog izleenja.
OSTEOHONDROZA
Grupa prvenstveno upalnih oboljenja ispod hrska-
vice dugih cevaslih kostiju skeleta i apofiza kratkih kostiju
skeleta, koja se javljaju usled specifine gnojne infekcije
kostiju i zglobova.
Provocirajui faktori: hronine mi krotraume pri fi-
zikim prenaprezanj ima i oboljenja izazvana prehl adom.
U teim sluajevima osteohondroza moe da napad-
ne sve kosti i zglobove.
Preporuke:
Radi izleenja kime pomou fizikih vebi treba
resiti nekoliko zadataka:
Usporiti patogeni proces: oslabiti pritisak na
meuprljenski disk, deblokirati meuprljenski segment,
ojaali tetive i miie i na taj nain smanjiti intenzitet
degenerativno-dislrolinih procesa;
Aktivirati reakcije leenja, ubrzati rast zdravog
kol agenog tkiva u meuprlj enskom disku, ojaati kotano
tkivo, poboljati krvotok, aktivirati rast miinog korzeta;
Povremeno istiti hrskavice i tetive od patogeni h
taloga, koji na njih dospevaju sa hranom.
Recepti:
Klasifikacija vebi za leenje ki me:
Vebe za ekompresiju raznih delova ki me. To
moe biti veanje na razboju, na vedskoj steni.
Za vratni deo - nakloni glavom u razne strane, kru-
enja; za grudni deo - zgibovi na razboju; za slabinski deo
- podizanj e nogu uvis na vedskoj steni, naklon nogama
desno-levo i kruenje.
Vebe za poboljanje pokretljivosti bl okiranog
segmenta ki me na bilo kom delu ki menog stuba. U tu
kategoriju vebi spada postepeno istezanje blokiranog
segmenta njihanjem (ljuljanjem), nakl oni ma i kruenj em.
U poetku to treba raditi oprezno, a zatim ampl itudu
poveavati.
S obzi rom da kima pridrava tonusna (obez-
bedujii dugo odravanje kimenog stuba u j ednom polo-
aju) i motorna (obezbeduju sagibanja, razgi banja, okretaje
kime) miina vlakna, treba raditi kako di nami ke, lako
i izometrijske vebe. Za vratni deo ki me odgovaraj u
nakloni i okretanja sa spoljanjim optereenj em (vlastitim
rukama, sa tegovi ma itd.). Za grudni deo - razna snana
savijanja napred-nazad, ulevo-udesno, j oga poza Zmij e'
1
,
most, kao i ljuljanje leei na stomaku - j oga veba Luk".
Za slabinski deo korisni su razni nakloni. Tonusne lene
miie odlino trenira poza Zrikavca".
Da bi dobro nahranili krvlju tetive i mi i e leda, da
ih izleimo, isperemo iz njih ljaku (neistoe), treba stvo-
riti j ak krvolok. U tu svrhu odgovaraju vebe za krupne
miine grupe: podizanje tegova sa umerenom teinom do
10 puta zaredom, nakloni kroz specijalnu klupu - omiljena
veba dizaa tegova, koja im pomae da zalee ak i veoma
teke traume slabinskog dela kime. I, na kraju, zgibovi
na razboju. Tonusna vlakna eele kime dobro se treniraju
vebom pod nazi vom Zlatna ribica", koja se veba po 5-
20 sekundi. Pri kraju vebanja obavezno uradite vebu za
j aanj e trbune presije (trbunih miia). Bez toga e va
trening za ki mu biti nepotpun.
Plivanje u toploj vodi razliitim stilovima omo-
guava da se lako i bezbolno postave" svi prljenovi na
svoja mesta i da se obnovi njihova meusobna pokretljivost.
U vodi oveje telo gubi teinu, a u toploj vodi se miii
oputaju i oslobaaju pritisnute i zablokirane meuprlj en-
ske diskove.
Ljudi koji pate od progresivne ostehondroze treba
veoma oprezno da koriste hladnu vodu. Hladna voda moe
dopunski izazvali miine spazme i iskomplikovati (prog-
resirati) bolest.
Vebe za razvijanje optimalne gipkosti ki me. U
tu kategoriju spadaju asane j ogista i druga istezanja. Prepo-
ruujem da od svake klasifikacije izaberete po 1-2 vebe.
Imaete kompl eks vebi, koji e vam omoguiti da svestrano
ojaate kimu. Prema stepenu uvebanosti uslonjavajle
vebe i poveavajte optereenje.
Opla duina trajanja vebanja lakvog kompl eksa
vebi treba da bude najmanje 10 i ne vie od 30-40 minuta.
Da bi sami razradili meduprlj enske diskove omo-
guavaju vam razne vibracione vebe - vi brogi mnasti ka
Mikulina, hodanje, tranje. Ritmina grenja, koja se jav-
ljaju za vreme tranja, primoravaju meuprljenski disk da
se nadima, to jest da upija (apsorbuje) okolnu tenosl, to
znatno poboljava njegovu ishranu i ujedno trenira resorna
svojstva. Bez slinih treninga, nalazei se u j ednom poloaju,
diskovi gube te kvalitete.
Preporuuj em da se pridravate reima pijenja i da
ne dehidrirate organizam bez posebne potrebe. Dehidracija
veoma snano utie na stanje hrskavinog tkiva, tetive i
zglobnu tenost.
Povremeno vriti dubi nsko ienje organiz-
ma gladovanj em. Pomou gladovanja moe se kvalitetno
istiti hrskavi no tkivo od tetnih materija. Tako, na primer,
trodnevno gladovanje naglo poveava gipkost ki me, a
sedmodnevno j o vie.
OSTEOPOROZA
Postepeno smanjivanje kotane mase, koje izaziva
krlost i lomljivost kostiju. Uglavnom oholevaju ene.
Preporuke:
Redovno se baviti sportom, to spreava gubitak
kotanog tkiva. Preporuuje se tranje, tenis, hodanj e, atlet-
ska gimnastika i druge vrste sporta, koje nisu vezane sa
velikim rizikom traumiranja.
Upotrebljavati hranu bogatu kal ci j umom, magne-
zij umom, borom, kao i vitaminima D (pivarski kvasac) i
C. Prethodno oistiti j etru, j er se hranlj ive materije nee
asimilovati.
Izvori kaleijuma. kao i vitamina i mi neral ni h mate-
rija su: povre sa zel enim listovima, orasi i semenke. mono-
litno ml eko (pomuzeno), vajcarski sir i neke druge vrste
sireva.
Ni vo kaleijuma u organizmu smanjuju puenje,
alkohol, eer i druge veslake poslastice (bombone, oko-
lada, vakae gume i slino), masti, suvomesnati proizvodi
i sirevi, slatki i hladni bezalkoholni napici.
Ne uzimali nikakve lekove i materije, koje ote-
avaju asimilaciju kaleijuma u organizmu.
Ne trati na duge staze.
Prekinuti sa svim terapijama elienja organi zma,
od kojih oseate hladnou.
Normalizovati san, ne raditi u nonim smenama.
Recepti:
ienje organizma pomou raznih terapija.
ienje od patogenih mi kroorgani zama pomo-
u pelina ili troj ke".
Radi leenja eludano-crevnog trakta i likvida-
cije disbakterioze svakog dana piti po 50-100 grama sveeg
urina.
Mikroklistiri sa diuretikom.
PARALIZE, PAREZE
Poremeaj motornih funkcija kako centralnog, lako
i perifernog porekla.
Uzroci su razni procesi u modanoj kori, ili povre-
da povratnog nerva. esto se javljaju posle nekih akutnih
infekcija (grip).
Si mptomi i tok bolesti zavise od stepena oteenja
j ednih ili drugih miia. Leenje treba usmeriti na otkla-
njanje uzroka oboljenja.
Recepti:
Praak i odvar od korenja pelina, i skopanog u
j esen, primenjuje se kod paraliza, pareza i greva. Praak
uzimati 3 puta dnevno po j edan gram pre j ela, a ekstrakt ili
odvar - po j ednu supenu kaiku 3 puta dnevno.
Uzeti 50 miligrama mrazovnjaka i popiti sa top-
lom vodom. Uzimati ga j ednom dnevno ujutro natate na
1-2 sata pre jela. Kura leenja traje od 1 do 6 (12) meseci.
Uzeti 50 miligrama mrazovnj aka i pomeati ga sa
etvrtinom kafene kaiice meda i to pojesti pred spavanje,
oko 22-23 sala.
PARAPROKTITIS
Upala vezivnog tkiva oko pravog creva. Cesto se
komplikuje stvaranjem gnojnih ranica. Posle spontanog
prskan/a gnojnica esto ostaju fistule.
Recepti:
Primenjivati mikroklistirc sa gustim ekstraktom
od sveih cvetova nevena i piti sibirsko kameno ulje.
Jo je Avicena ukazivao, kako se pomou uri-
na lece fistule. Uzeti deju mokrau i stalno je meati u
ol ovnom avanu (stupi), dok se ne zgusne i ne isui, a zatim
je upotrebljavati. Mokrano ulje" je j edna od varijanti
ukuvanog urina.
O tom nainu oslobaanja od fistule u anusu
pisao mi je j edan italac (on je tipina konstitucija vetra":
48 godina, visina 187 centimetara, teina 75 kilograma). On
je morao da se dobro pomui, pre nego je postigao eljeni
uspeh.
Pre svega on je odluio da se oslobodi od 25-
godinjih zatvora: prestao je da upotrebljava purgative,
oslobodio se straha da ide u toalet bilo gde van kue. Bez
obzira na slabost, glavobolje, strane bolove pri defekaciji,
odluio je da riskira (elei da izbegne operaciju), poevi
sa mikroklistirima sa ukuvani m uri nom, tamponi ma sa njim
i pijenjem ujutro natate po 100 grama sveeg urina.
Prvo se normalizovala stolica, ali tri nedelje su ga
muili jaki bolovi. I tek posle mesec dana oni su se stiali,
prestao j e da izlazi gnoj, curila j e samo krv. Probl em j e
bio u tome, kako postaviti tampon na fistulu. I bolesnik je
izmislio napravu: uzeo je uplju plastinu cevicu prenika
12 milimetara i duine 70 milimetara, glatko zavarenu
poluloptom naj ednom kraju i otvorenu na drugom kraju.
Zatim je du cevice u duini 40 milimetara urezao otvor. U
cevicu je stavljao natopljeni tampon i cevicu je uvodio u
anus sa urezani m otvorom prema fistuli. Za uguravanj e vate
u cevicu napravio je od drveta neto to podsea na ipku
za ienje puke. Ubrzo je mogao da ostavlja cevicu u
anusu preko noi.
Posle dva meseca uspeo j e da otkloni sve bolove,
samo mu j e j o fistula krvarila. Tada j e zameni o ukuvani
urin sa sokom od aloje, a na tampon je poeo da nanosi
mast od meda sa propolisom radi ubrzavanja zarastanja
rane. Posle nedelju dana bol j e prestao.
Za svo vreme leenja hranio se povrem i voem,
kaama, nije j eo meso i trudio se da primenjuje principe
odvojene ishrane.
PARODONTOZA
Sistemsko oteenje tkiva oko zuba paraclonta, ko-
je se ispoljava progresivnom atrofijom alveolnih izraslina
(zubnih elija).
Simptomi - krvarenje iz desni, lepljiva pljuvaka,
ujutro naslage na zubima.
Preporuke:
Higijena usne duplje.
Urinoterapija.
Recepti:
Uzeli j ednu kafenu kaiicu suve isitnjene kore
ive. prelili aom ohlaene prokuvane vode, ostaviti da od-
stoji 2 sata i procediti. Ispirati usta 2-3 puta dnevno.
Ispirati usta sveim urinom nekoliko puta dnev-
no.
Utrljavati urin u desni nekoliko puta dnevno.
Na delove desni napadnute parodontozom stav-
ljati obloge (aplikacije), dobro natopljene u starom ili sve-
em urinu. Trajanje leenja je individualno za svakog o-
veka.
PIELONEFRITIS
Upala aino-karlinog sistema i parenhime bub-
rega.
Razlikuje se sekundarni (njemu prethode druga obo-
ljenja bubrega i mokranih kanala) i primarni; akutni i hro-
nini; jednostrani i dvostrani pieloncfritis.
Poinje sa iznenadnim podizanj em telesne tempera-
ture, optom slomljcnou, muni nom, povraanj em, inten-
zivnim bol om u slabinama. Cesto se javlja uestalo i bolno
mokrenj e.
Preporuke:
Normal i zovati ishranu u skladu sa bi ori l mom (ne
jesti posle 16 sati).
Mleno-biljna dijeta.
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Obilno piti tenosti s ciljem ispiranja mokrani h
kanala.
Gladovanj e na urinu.
Recepti:
Tri puta dnevno pre j ela piti po 50-100 grama
sveeg urina odj ednom.
Na deo tela oko bubrega stavljati obl oge od vu-
nene tkanine, natopljene u urinu (deji, aktivirani, diuretik
- sami odaberite).
U teim sluajevima - gladovanje na urinu sa
masaom celog tela u trajanju od 1 do 3 sala.
Piti odvar od ljuski crnog luka.
Uzeti 30-^tO grama brezovih pupoljaka, preliti ih
sa litrom 70%-og al kohol a i ostaviti da odstoji nedelju dana.
Uzi mati 3 puta dnevno po 15-20 kapi na kaiku vode.
Neki itaoci izleili su pielonefritis na sledei
nain: pili su urin bez ogranienja, klistirali se sa 250 grama
diuretika. Prethodno su oistili debelo crevo.
PLEURITIS
Upala pleure (plune maramice) kod tuberkuloze,
pneumonije, reumatizma i drugih oboljenja.
Si mptomi : bol u grudnom kou, povezan sa disa-
njem, kaalj, poviena telesna temperatura, astma.
Razlikuje se suvi (fibrozni) i egzudativni (gnojni)
pleuritis.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi.
Oistiti debelo crevo.
Gladovanj e na urinu.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuiti hranu sa kro-
bom, koj a stvara viak sluzi.
Obl oge na grudni ko.
Recepti:
Jedna ena imala je teak oblik pleuritisa, na-
gomilalo se mnogo sluzi u grudnom kou. Pri meni l a je sle-
dei met od leenja: poela je da pije urin od sina i brzo
se oporavila. Urin j e, prvo, izvrio opte zakiseljavanje
organizma, tj. odstranio j e infekciju, drugo, zadej stvovao j e
i muni m telima ml adog organizma.
Devoj ica od godinu i po dana bolovala je od
pleuritisa. Leili su j e bez uspeha. Uvidevi da se lekari ne
mogu izboriti sa boleu, babaj e odnela dete kui i izleila
svojim sredstvima: tri puta dnevno pojila je devojicu
toplim sveim urinom, a to joj je ostajalo urina stavljala je
obloge (na rebarca").
Pleuritis u tom uzrastu je rezultat pogrene ishrane
hranom koja sadri mnogo kroba. Urin j e del ovao na viak
vode kao diuretino sredstvo, a obloge - kao zagrevaj ue
sredstvo.
Piti 2-3 puta dnevno po 100 grama urina (najbolje
j e piti deji, zasien i muni m telima).
Umotavati grudni ko vunenom tkani nom, na-
topljenom u diuretiku, tako, da se bolesnik dobro preznoji i
da se oisti preko koe, da se sluz (lajm) rastvori i izbaci.
Za rastvaranje sluzi i boljeg izbacivanja lajma
uzimati ekstrakte od lekovitih trava (vidi u poglavlju o
Pneumonij i).
PNEUMONIJA (UPALA PLUA)
Upalni proces u alveolama, plunom tkivu, bron-
hi o l ama.
Izazivaj u je virusi, pneumokoke i stafilokoke i drugi.
Akutna upala plua moe bili libro/na - sa oteenj em dela
plua, i znenadni m poetkom oboljenja, vi sokom t empe-
raturom, bol om u grudnom kou pri disanju.
Poetak arine pneumoniae manje j e akutan, esto
se javlja kao progresiranje bronhitisa, gripa i drugih obo-
ljenja. Bol esnika uzncmirava slabost, drhtavica, bol u grud-
nom kou, suvi kaalj.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi.
Gladovanj e na urinu.
Boriti se protiv zatvora.
Hrana bogata vitaminima (u tenom stanju), isk-
ljuiti produkte sa krobom.
Obi l no pili tenosti.
Masaa, motorna aktivnost.
ZagrevaJLie obloge na grudni ko.
Ekstrakti i od vari od lekovitih trava, koji imaju
iskalj avaj ue dej stvo.
Recepti:
Popili odjednom 50-100 grama sveeg urina
(srednji ml az).
Kod visoke temperature stavili oblogu sa uri nom
na puis.
Trljanje grudnog koa vunenom tkani nom, na-
topljenom u diuretiku.
Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana. pre-
liti sa 200 grama protijeve vode i kuvati na slaboj vatri 10
minuta. Ostaviti da odstoji u lermosu 4 sata i procediti. Piti
po j ednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno pre j ela.
Supenu kaiku suvih listova bokvice (ilovlaka)
sipati u termos, preliti aom kljuale vode, ostaviti da od-
stoji 2 sata i procediti. Piti po j ednu supenu kaiku 4 puta
dnevno pre j el a.
Kod napada kalja uzeti 3 supene kaike sveih
listova bokvice i pomeati sa tri supene kaike meda. erpu
sa smesom dobro zatvoriti i slaviti na toplu ringlu (poret)
i drati na toploj ringli 3-6 sati. Uzi mati po j ednu kafenu
kaiicu sirupa pre j ela. Sredstvo j e dobro za decu.
Supenu kaiku pupoljaka (iarkica) od bora
prelili aom kljuale protijeve vode, ostaviti da odstoji u
lermosu oko j edan sat i procediti. Pili po 12 gutljaja kod
napada kalja.
Supenu kaiku suvih cvetova crne zove preliti
u l ermosu sa pola litra kljuale protijeve vode, ostaviti da
odstoji j edan sat i procediti. Pili uvee po 100-200 grama u
toplom slanju. Moe se malo zasladili medom.
Anis, zahvaljujui svojim posebni m isparljivim
svojstvima, razbij a" ugruke sluzi i podstie njeno izba-
civanje iz organi zma. Obi no se primenjuje u smesi sa dru-
gim biljkama.
Anis, plodovi 1 deo
Podbel , lie 1 deo
Andelika. cvetovi 1 deo
Crni slez, cvetovi 2 dela
Samoscj ka, cvetovi 2 dela
Maj kina duica, trava 2 dela
Beli slez, koren 2 dela
Slatko drvce, koren 5 del ova.
Supenu kaiku smese sipati u au namagnel i sane
protijeve vode i ostavili da odstoji 2 sata. Posle toga kuvati
dok ne prokljua i sipali u tennos. Piti po 50 grama loplog
odvara (iz termosa) 3^1 puta dnevno.
Vranilova trava ima posebna eterska ulja, ko-
ja razmekavaju sluz i podstiu njeno izbacivanje iz orga-
nizma. Zato ona predstavlja j ako sredstvo za iskaljavanje.
Koristi se sama ili u smesi sa drugim biljkama.
Vranilova trava 1 deo
Beli slez, koren 2 del a
Podbel, lie 2 dela.
Supenu kaiku smese sipati u termos, preliti sa dve
ae kljuale prolijeve vode i ostaviti da odstoji. Pili po 100
grama posle j ela.
Kartop (Viburnum opuhis). Ukus gorak, opor
- antagonist sluzi. Odlino sredstvo za iskaljavanje.
Primenjuje se odvar od cvetova i plodova. Radi poj aanog
dejslva moe se dodavati med. au pl odova prelili litrom
Vrtie protijeve vode (moe se namagnel isati) i kuvati 10
minula. Sipati u termos, dodati tri supene kaike meda. Pili
po 100 grama puta dnevno.
Rotkva ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi.
Iseedili sok iz rotkve, pomeati sa medom i uzimali po 1-2
supene kaike pre j ela. Sok pripremali samo za j edan dan!
uvati u friideru u dobro zatvorenoj posudi.
Urezati u rotkvi udubljcnje i napuniti ga medom.
Otvor zatvoriti odrezani m paretom rotkve i ostaviti da
odstoji 4 sata. Dobijeni sok sipati u au (posudu) i piti po
j ednu supenu kaiku pre jela.
Narezali svezu rotkvu na vrlo tanke kriice (6-8
komada). Svaku kriicu preliti livadskim medom. Sok koji
se stvori piti po supenu kaiku svakog sata.
Podsetnik. Zbog toga, to navedene biljke imaju le-
kovita svojstva j er su pune elerskih ulja, koja se brzo ispa-
ravaju, pripremljene ekstrakte i sokove treba uvati u dobro
zatvorenim posudama, ne prelivati ih suvie i ne cediti. Upo-
trebljavati tokom dana, a sledeeg dana pripremiti novi.
au zrna od ovsa (bolje neopranog) preliti sa
pola litra ml eka. uz meanje. ukuvati na pari na slaboj vatri
do polovine prvobitne zapremine. Ukuvani ovas protrljati
kroz sito dok se ne dobije aa tene kaice (boje kafe sa
ml ekom). Kaicu popiti u jednom obroku pre j el a. Takvu
lekariju treba pripremali 3 puta dnevno.
Melasa od zrna ovsa moe se isprati ml ekom kroz
silo i popili (u leim sluajevima). Ostatak mel ase bacili.
Priblino posle nedelju dana poee ienje pl ua
od sluzi. To se ispoljava u vidu j akog i dugotraj nog kalja
(po 20-30 mi nuta). Kod ljudi, koji ozbiljno boluju od
pneumoni j e. moe se luiti zelena sluz (lajm) u vidu preso-
vanih paria.
PODAGRA (KOSTOBOLJA)
Hronino oboljenje, izazvano poremeajem razme-
ne materija.
Karaklerie se taloenjem mokrani h soli u kostima,
hrskavicama i tetivama. Razvija se postepeno. Propraeno je
j aki m bol ovima, posebno nou. Koa oko obolelog zgloba
otekne, postaje tamnocrvena, poveava se temperatura.
Podagra najee napada velike prste na nogama,
rede - male zgl obove na laki.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Oistiti zglobove od soli pomou l ovorovog lista.
Stroga dijeta, hranu pripremati na prolije voj vodi.
Vrue obl oge na obolele zglobove, lekovite kup-
ke.
Recepti:
Urin odlino isti organizam od soli, obnavlja
izgubljenu pokretljivost zglobova. Na obolele zgl obove
stavljali obl oge sa diuretikom ili vrlo starim urinom (raditi
lo nai zmeni no).
Piti urin nekoliko puta dnevno.
Uzeti j ednu kafenu kaiicu isitnjene kore ive,
prelili sa aom ohl aene prokljuale vode, ostavili da od-
stoji 2 sata i procediti. Pili po 2 supene kaike 2-4 puta
dnevno.
Kupka sa koronom pelina. Isitnjeno korenje pe-
lina preliti vodom, ostaviti da odstoji 2 sata, zatim kuvati da
kljuca 10 minula i procediti, Odvar sipali u kadu (36-37 C).
Kupku primenjivati uvee. Kura leenja - 12-14 terapija.
POLIARTRITIS
Istovremena ili naizmenina upala nekoliko zglo-
bova.
Ispoljava se bolovima u zglobovima, lokalnom nate-
enou, hiperemij om koe. Mogua je nepokretljivost i de-
formacija zglobova.
Preporuke:
Potpuno oistili organizam od soli i ljake u skladu
sa biolokim ritmovima.
Stroga dijeta sa ograniavanj em ugljenih hirata,
kuhinjske soli i tenosti.
Obl oge na obolele zglobove, suva toplota.
Poseivati saunu ili primenjivati vrue kupke, pos-
le ega odmah namazati zglobove masl inovim uljem ili pre-
lopljenim masl acem.
Recepti:
Resorpciju soli u obolelim zgl obovi ma podstiu
obloge sa di ureti kom ili starim urinom (nai zmeni no).
Pili nekoliko puta tokom dana po 50-100 grama
urina.
Na bolne zglobove savetujem da stavljate glinu,
ukuvanu u urinu (stavljati u vruem stanju). Glina, kuvana
u urinu, bolje odstranjuje otrove. Preko gline staviti tka-
ninu ili votani papir, pa to sve umotali suvom tkani nom i
privrstili.
Krompi r pripremljen na poseban nain pomae
da se izlei deformiui poliartritis (recept Alme Nekse).
Treba dugo kuvati neoieni krompir (sa ljuskom), zatim
ga izgnjeili. ne izli vaj ui odvar. i tokom dana pojesti tu
tenu kau.
Druga varijanta upotrebe krompira kod reuma-
tizma i poliartritisa. Tu varijantu su od davnina primenjivali
cigani. Ona se sastoji u sledeem: ujutro natate pojesti j edan
sve krompir. Zatim j edan-dva krompira (mal o prekuvana),
skuvana sa ljuskom, pojesti bez soli.
Ceo dan nositi sa sobom j edan sve krompir. Uko-
liko je ovek ozbiljno bolestan, on iznutra pocrni i pri ma na
sebe bolest. Taj krompi r treba zakopati u zemlju tako, da do
njega sluajno neko ne dode.
Koristili recepte, koji su preporueni za leenje
artritisa.
POLIPI
Dobroudnu tvorevine iz epiteta sluzokoe (usne
duplje, materice, eluca i dr.).
Mogu da se stvaraju ive rane i da krvare. Razmat-
raju se kao stanje pred oboljenjem od raka i podleu odstra-
njivanju.
Preporuke:
Promeniti ishranu, ograniiti upotrebu produkata
koji stvaraju sluz, slatkia, kroba i belanevina. Korisna su
jela od povra, monolitne kae sa mi ni mumom pretoplj enog
maslaca, belanevinasta j el a sa garniram od povra, ajevi
od trava sa medom ili kompoti od suvog voa.
Pridravati se pravilnog redosleda unoenja hrane:
piti tenosti pre jela, ne piti mnogo posle j el a (to je j edan
od uzroka slabog varenja i stvaranja obilja sluzi usled slabo
svarene hrane).
Ne j esti nou. Poslcdnji obrok hrane treba da bude
najkasnije do 1819 sati.
Oistiti organizam od parazita pomou troj ke",
kerozina i biljnih otrova.
Tek posle takve pripreme namenski delovati na
kolonije mikroparazita, koji stvaraju polipe ili adenoi de.
Recepti:
Postoji efikasan metod oslobaanja od polipa i
adenoida primenom samo j edne terapije (metod filolerapeuta
iz Bclgorodske oblasti A. P. Semenenka). Pacijent treba da
pije otrovni odvar od razvodnika (Solanum dulcamara), da
ukapava u nos sok isceden iz lukovice ciklame, a zatim da
ispira nos ekstraktom od ranilista (vidi Adenoi ds).
Za oslobaanje od polipa, raznih neoplazmi u e-
lucu i tankom crevu preporuuje se piti urin ukuvan do j edne
etvrtine prvobitne zapremine i deji urin. Ipak to treba
primenjivati oprezno, prvo poeti sa sveim uri nom, poste-
peno dodavati ukuvani i prei na ukuvani urin. Na primer,
prvog dana treba popili 90 grama sveeg i 10 grama ukuva-
nog urina i tako postepeno poveavati koliinu ukuvanog
do prihvatljive doze ili do postizanja rezultata. Za vreme
pijenja urina ne upotrebljavati slanu, rafiniranu i vetaku
hranu. Svi produkti moraju biti prirodni.
Mnogi itaoci su mi pisali o tome, kako im je
dete prolo bez operacije pri odstranjivanju polipa iz nosa.
Metod leenja: ukapavati su u nos deteta sve urin toliko
puta dnevno, koliko je dete mokrilo. Kura leenja - dve
nedelje.
Ima mnogo primera, kada su se polipi na j ednj aku,
elucu i crevi ma odvajali (otkidali) i izlazili napolje zajedno
sa sluzi, kamenj em i ljakom posle osnovnog ienja
debelog creva, j etre i gladovanja na urinu. Proces leenja
j e, po pravilu, dugotrajan.
Jedna od itateljki izbacila je polipe iz materice
na sledei nain: narendala je nepotpuno dozrele pl odove
japanske j abuke kaki (Diospyros kaki) i stavljala na polipe
(leenje je vreno u poliklinici). Za deset seansi polipi
su nestali, posle nekoliko dana izaao je koren polipa iz
materice.
To j e interesantan recept zasnovan na koagulaci-
onim (opori m) svojstvima j apanske j abuke kaki. Mislim da
se moe primenjivati i za leenje drugih pol ipa - u nosu
i slino. to se tie mehani zma leenja. j apanska j abuka
kaki vee za sebe" patogenu energiju, koja lei u osnovi
polipa.
POREMEAJ MENSTRUALNOG CIKLUSA
Ispoljava se neredovnou, odsustvom (amenore-
ja), preobilnou (menoragija), bolnou (algodismenore-
ja) menstruacije.
Poremeaji (nercdovnost)menstrual nogcikl usa mogu
biti izazvani stresovima, promenama vremena, nedostatkom
ishrane ili sna, prekomerni m fizikim optereenj em. U ti m
sluajevima menstruaeija poinje ranije ili kasnije u odnosu
na uobiajeni termin, propraeena je glavoboljom, oseaj em
priliva krvi u glavu, razdraljivou.
Uzrok amenoreje su akutne i hronine infekcije, in-
toksikacije, oboljenja endokrinog sistema, upalni procesi
polnih organa.
Menoragija i algodismenoreja javljaju se kod nedo-
razvijenosti polnih organa, nepravilnog poloaja materice,
estih poroaja, upalnih oboljenja i tumora u materici.
Menoragija moe izazvati simptome malokrvnosti.
Preporuke:
Potpuno ienje organizma u skladu sa bio-
rilmovima.
Umereno bavljenje sportom.
Izbegavati emoci onal ne stresove i prenaprezanj a.
Promeniti ishranu (vegetarijanska dijeta).
Boriti se protiv zatvora.
Izbegavati suvina hlaenja organizma i dugo-
trajno zadravanje na suncu.
Recepti:
Piti po 50-100 grama sveeg urina (srednji
mlaz).
Ispirati se sveim urinom.
Stavljati urinske obloge na donji deo stomaka.
Radi lakeg izbacivanja krvi za vreme mens-
Iritacije piti odvar od brezovih listova ili pupoljaka.
Sipati u termos j ednu kafenu kaiicu brezovih
pupoljaka, preliti sa pola ae kljuale vode i ostaviti da
odstoji 1-2 sata. Piti po 2 supene kaike 3 puta dnevno.
Odvar od mladih listova breze: 10 grama na au
vode.
Kod amenorej e, dismenorej e piti ekstrakt od
pelina - po j ednu supenu kaiku 3 puta dnevno.
enama, koje pate od poremeaj a menstrual nog
ciklusa, najbolje pomau sedee kupke sa podgrej anim
urinom deaka u koji dodati istucani beli luk. Da bi se j avila
menstruacija potreban je visoki potencijal ivotne energije
organizma, koji bi je podstakao na to. Takav potencijal
postoji u mokrai deaka, a dodavanj em bel og luka on
postaje t opao". Kao rezultat unoenja u organizam ene
topl ote" i energije podstie se normalizacija tog ciklusa.
Pored loga. navedena kombinacija unitava bakterij-
ske infekcije, koje mogu biti uzrok poremeaj a.
PREHLADA
Hlaenje organizma ili njegovih pojedinih delova,
usled ega se javljaju neka oboljenja (grip, upala plua,
katari gornjih disajnih puteva, reumatizam i druga).
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu.
Oistiti debelo crevo.
Gladovanj e na urinu najmanje 24 sata.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuiti produkte sa
krobom i produkte sa velikim sadrajem belanevina (hleb,
meso, slatkie, masti).
topl otne terapije.
Ekstrakti i ovari od lekovitih trava.
Kod prvih si mptoma prehlade prekinuli sa svaki m
uzimanj em hrane. Umest o velike koliine vode piti tano
onoliko, koliko elite.
Recepti:
Kod prvih si mptoma gripa, prehlade t okom dana
8-12 puta ispirati nos i usta mrt vom" vodom, a uvee popili
pola ae i ve" vode. Do kraja dana bolest e nestati.
Radi profilakse oboljenja izazvanih prehl adom
ispirati nos sveim urinom 1-2 puta dnevno i ee. Ako
je urin dosta koncentrovan solima i narauje nosnu duplju
- razblaiti ga toplom vodom. Radi pojaanja efekta mogu
se koristiti razne vrste ukuvanog urina: do pol ovine, j edne
treine, etvrtine, kako razblaeni sa sveim uri nom, tako i
bez njega.
Radi leenje infekcije, koja je dospel a u plua, i
ienja plua od sluzi preporuuje se 5-15 minuta udisati
pare starog urina.
Isitniti i pretvoriti u kaicu 100 grama belog
luka. preliti sa 500 grama maslinovog ili suncokretovog
ulja, ostaviti da odstoji nedelju dana i procediti. Ekstraktom
ispirati usta kod prvih simptoma prehlade.
Ujutro piti po 50-100 grama sveeg urina (odjed-
nom ili neparan broj gutljaja).
Ukol iko je ovek gadljiv i ne moe da pije urin, mo-
e da stavlja obloge od sveeg ili starog urina na grlo, st oj e
efikasno kod angine.
Kod prehlade dobro su se pokazali i mikroklistiri,
posebno su korisni za malu decu.
U sloenim ili tekim sluajevima primenjivati
gladovanje na urinu, pri emu piti sav urin. Posle 5 dana
potpuno ete ozdravili bez ikakvih komplikacija.
Preko noi stavljati oko vrata ogrlice (girlande)
od belog luka, a u j astuk stavljati renjeve belog luka. Pored
toga. preko dana na glavi nositi turban (kapu), u koj em
sakriti renjeve belog luka.
Islrljali sokom od belog luka krevet bolesnika; na
vrata i prozore stana (kue), lakode privezati glavice belog
luka.
Supenu kaiku suvih cvetova zove preliti u termo-
su sa pola litra kljuale protijeve vode, ostaviti da odstoji
oko j edan sat i procediti. Piti uvee po 100-200 grama u
toplom stanju. Moe se mah) zasladiti medom.
PROLIV
Poremeaj funkcije creva sa pojavom tenih uesta-
lih pranjenja.
Moe se pojaviti kod suvie snane peristaltike cre-
va, zbog oboljenja eluca, jetre, upale sluzokoe creva.
Preporuke:
Dijeta.
Izleiti eludano-crevni trakt urinoterapijom.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuiti svee povre i
voe, kao i j ako gazirane napitke. Preporuuje se jesti dobro
ukuvanu kau od rie sa mal om koliinom morske soli i pre-
topljenim masl acem.
Ne piti posle jela.
Recepti:
Najbolja pomo - gladovanje i strogo mirovanj e.
Da bi se izbegla dehidracija organizma (posebno, ukol iko
ivite u dravi sa topl om kl i mom) piti otopljenu, protijevu
ili magneti sanu vodu. Ukoliko vam je teko da gladujete,
tada u vodu dodajite limunov sok.
Moe se jesti kuvana ria ili piti odvar od rie. Posle
prestanka proliva postepeno produite sa pijenjem urina.
Popiti pola ae mrt ve" vode. Ukol i ko za sat
vremena ne prestane proliv, leenje ponoviti. Bol u stomaku
prestaje posle 20-30 minuta.
Jednu kaienu kaiicu isitnjene kore ive preliti
aom ohl aene prokuvane vode, ostaviti da odstoji 2 sata
i procediti. Piti po dve supene kaike 2^4 puta dnevno pre
jela.
Pregrade izmeu jezgri od 200 grama oraha pre-
liti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji 23 dana. Uzi -
mati 3-4 puta dnevno po 6-10 kapi razmueni h u 50 grama
tople vode (aica za rakiju).
im proliv pone da prestaje, odmah prestati sa uzi-
manjem kapi, da ne bi dolo do zatvora.
PROSTATITIS
Akutna ili kronina upala prostate, izazvana injek-
cijom gonokokama, stajilokokama, streptokokama, baci-
lom tuberkuloze.
Simptomi akutnog prostati tisa su: peenje u mokra-
nom kanalu, uestalo i bolno mokrenje, primese gnoja u
mokrai. Mogue j e poveanje lelesne temperature, otri
bolovi u medici (perineumu). akutna zadrka mokrae. Kod
apscesa prostate svi patogeni si mptomi j o su izraeniji.
Hronini prostatitis moe biti rezultat (ishod) akut-
nog prostatitisa ili da se razvija kao samostal no oboljenje.
Karakterie se optom slabou, tupim bol ovi ma u medici
(perineumu) i oko slabina i krsta, poremeaj em polne funk-
cije, uestalim mokrenj em.
Preporuke:
Odstranili koljku" oko prostate, ienjem spo-
ljanjih manifestacija ivota.
Oistili debelo crevo.
Normal i zovati krvotok i unutranju sredinu orga-
nizma.
Gladovanj e na urinu najmanje dve nedelje.
Recept i :
Uzeti 100 grama osuene kore j asi ke (suiti na
bilo koji nain, samo ne na suncu), isilniti na parie dui-
ne 3-4 centimetra, sipati u staklenu teglu zapremi ne pola
litra, preliti sa 200 grama votke (kora se moe sabiti pomo-
u tapia), teglu dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji na
t amnom mestu dve nedelje.
Dobijenu tamnobraon tenost (oko 100 grama) izliti
u drugu posudu. Uzimati po 20 kapi ekstrakta od j asi ke na
15-20 grama vode 3 puta dnevno pre jela. Kura leenja traje
22,5 meseca.
Tokom 5-10 dana 4 puta dnevno na 30 mi nuta
pre j el a piti po pola ae i ve" vode.
Svakog dana piti po 50-100 grama sveeg urina
(srednji ml az).
Koristiti recepte, preporuene za leenje adeno-
ma prostate.
PSORIJAZA
(krlj utasti liaj)
Hronino recidivno nezarazno oboljenje koe.
Na pojavu psorijaze utiu nervno-psihike traume,
poremeaji razmene materija i funkcija endokrinih lezda.
Ospe kod psorijaze mogu se j aviti na bilo kom delu
koe, najee na laktovima, kolenima, oko krsta i na delu
glave sa kosom. U nizu sluajeva obolevaju nokti, ija
povrina podsea na naprstak.
Kod nekih bolesnika ospe su propraene oticanj em i
bol ovi ma u zgl obovi ma (takozvana artropatska psorijaza).
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Gladovanj e na urinu.
Promeniti ishranu, regulisati vreme unoenja hra-
ne u organizam - ujutro i u podne, bez raznih uina.
Recepti:
Gladovanj e na urinu kombinovati sa trljanjem
obolelih del ova koe urinom - 3 puta dnevno po j edan sat.
Na taj nai n od psorijaze su se izleili mnogi itaoci.
Svakog dana piti po 100 grama j utarnj eg urina.
Ponekad je za izleenje psorijaze dovolj no neko-
liko puta oistiti j etru i creva, utrljavati ukuvani urin u telo.
Prema podacima Armstronga, psorijaza spada
u oboljenja koja se uspeno lece gladovanj em na urinu i
dejstvom urina kroz kou.
Uzeti 100 grama brezovih pupoljaka, preliti sa
pola litra votke (rakije), ostaviti da odstoji 10 dana na tam-
nom mestu, uz povremeno mukanj e. Procediti i 2-3 puta
dnevno utrljavati na bolna mesta.
RADIKULITIS
Najee oboljenje perifernog nervnog sistema, ko-
je se javlja usled oboljenja (oteenja) zavretaka nerava
kimene modine.
Uzroci radikulitisa su: traume, poremeaji razmene
materija, mnogobroj na oteenja zavretaka nerava, intok-
sikacije.
U zavisnosti od stepena oteenja zavretaka razliku-
j u se: gornji vratni, vratno-ramcni, sakrumski radikulitis.
Svi oni po svom toku mogu biti akutni i hronini.
Slabinsko-sakrumski radikulitis najee se susree.
Oboljenje se javlja na bazi degenerativnih procesa u medu-
prljenskim diskovima, tetivama, zgl obovi ma ki me i ima
tendencij u razvoja u hronini radikulitis sa recidivima.
Karakterie se intenzivnim bolom, koji je, ugl avnom,
koncentrisan oko slabina i sakruma (krsta) sa refleksijom na
spoljanju-zadnju povrinu bulina, gol enice, stopala j edne
ili obe noge, pojaava se pri kretanju, kaljanju, kijanju, ho-
danju.
Preporuke:
Potpuno ienje organizma od soli i ljake.
Zabranj eno je podizati, prebacivati i prenositi ve-
e terete.
Umereno bavljenje fiskulturom, plivanjem (ali ne
za vreme progresije oboljenja), pri emu potpuno iskljuili
vebe za trbune miie.
Za vreme progresiranja bolesti kontraindikativni
su skokovi, podskakivanj a i tranje, koji optereuj u medu-
prljenske diskove.
Spavati na tvrdom krevetu.
Izbcgavati suvina hlaenja organi zma; isklju-
iti nepovolj ne uslove rada (niska temperatura vazduha pri
velikoj vlanosti).
Recepti:
Na bolna mesla stavljati obloge od vunene tka-
nine, natopljene u diuretiku ili vrlo starom urinu (menjali ih
nai zmeni no).
Natapati u urinu gazu presloenu u nekoliko slo-
j eva i stavljati na bolne delove lea. Preko gaze stavili vo-
tani papir ili celofan (najlon), pa se umotati pekirom i vu-
nenim alom i tako lei u krevet. Ujutro se istuirali toplom
vodom bez sapuna.
Piti nekoliko puta dnevno po 50-100 grama uri-
na.
Tri puta dnevno pre j el a popiti po tri etvrtine
ae i ve" voe. Piti samo danju. Ponekad bol prolazi za
20-40 mi nuta.
Glinenu kataplaziju (oblogu), zameanu sa uri-
nom (stari, ukuvani, deji) staviti u platnenu vreicu i nositi
oko pojasa (slabina). Kataplazije primenjivati u drugoj i
etvrtoj lai lunarnog meseca, kada sve iz organizma ide
napolje.
Koren rena oprati, oistiti, samljeti u maini
za meso. dodati vlastiti urin, promeati - dobie se smesa
slina pavlaka. Smesu staviti na pamunu tkaninu u vidu
lepinje debljine j edan centimetar i slaviti na bolno meslo.
Oseae se peenje, kao pri stavljanju obloga sa slaicom,
treba trpeti koliko moete. Terapiju primenjivati uvee do
potpunog ozdravljenja.
RAK
Zloudni (umor na epitelnom tkivu.
Pojavi raka obino prethode patoloki procesi, koji
su objedinjeni poj mom predtumorsko slanje.
Karakteristino svojstvo raka je sposobnost pre-
rastanja u susedna (okolna) zdrava tkiva i njihovo unita-
vanje (infiltracioni rast). Pri tom se esto povreduj u krvni
ili limfni sudovi. elije raka raznose se po organi zmu krvo-
tokom i, ugl avnom, limfotokom i taloe se u raznim orga-
nima i tkivima. Rezultat je da se stvaraju sekundarna arita
(metastaze).
Za pojedine vrste raka karakteristino je metasta-
zi ran je u odreeni m organima. Na primer, rak plua, prosta-
te, dojke ili titaste lezde esto metastazira u kostima.
Bez obzira na to, to zloudne tvorevine ine obo-
ljenje, koje se teko leci ak i metodi ma savremene medi ci ne,
u narodu postoji niz preporuka i recepata za leenje raka
korienjem, uglavnom, lekovitih svojstava biljaka.
Preporuke:
Gladovanj e u kombinaciji sa urinoterapijom.
Potpuno ienje organizma.
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Medi taci one vebe, motivacije za smirivanje.
Razne fizike vebe.
Konlrastna polivanja.
Ne smete se prejedati, ne treba brzo j esti, ne srne
se j esti uvee, posle j ela ne pili nita, pravilno kombi novati
produkte ishrane.
Recept i :
Utrljavati u kou- stari urin (sa blagim mi ri som
amonij aka).
Utrljavati u kou urin ukuvan do etvrtine prvo-
bitne zapremi ne. kao i urin deteta do tri godi ne starosti u
trajanju od 2 sata.
Gladovanj e i 42-dnevna kura prema Broj su uz
primenu klistira za ienje. Pri gladovanju 24 puta dnev-
no klistirati se sveim urinom i njegovim varij antama (sta-
ri, ukuvani, deji). Ukoliko se primenjuje 42-dnevna kura
prema Broj su, tada se treba 6-8 puta dnevno klistirati sle-
deim sastavom: u 1,5-2 litra tople vode (38 C) dodati
100 grama odvara od zelene kafe (neprene), 34 kafene
kaiice l i munovog soka i 200 grama soka od cvekle.
Primenjivati terapiju sokovima, zahvaljujui e-
mu e organizam dobij ali prirodni vitamin A i gvode, iji
se delicit javlja kod tumorskih oboljenja, kao i oksidacione
lermente.
Najbolji su sokovi od cvekle i argarepe. Na
primer, svee isceen sok od argarepe efikasno resorbuje
(splanjava) tumore i gnojne rane raka. Naveu nekoliko
reeepata sokova na bazi argarepe (teina je data u uncama;
1 unca = 28,3 grama):
* argarepa - 13, cvekla - 3 (najjai sok kod onko-
lokih oboljenja);
* argarepa - 7, j abuka - 6, cvekla - 3;
* argarepa - 10, cvekla - 3, krastavac - 3;
* argarepa - 10, spana - 6.
Glinene kataplazije. Glina mora biti ista, leplji-
va i dobro prosuena na suncu. Isuenu glinu isitniti u prah,
sipati u posudu (ne dozvoljavajui nikakav dodir sa metal-
nim predmeti ma), glineni praak preliti aktiviranom vodom
tako, da voda potpuno prekrije glinu. Ostavili da odstoji ne-
koliko sati, uz povremeno meanje. Dobie se masa konzis-
tencije pavlake.
Na prethodno namoenu prirodnu tkaninu naneti
sloj gline debljine 2-4 centimetra, staviti na bolno mesto i
privrstiti. Oblogu drati najvie do tri sata. Obl oga se ne
srne ponovo koristiti, najbolje je zakopati je u zemlju.
Tokom dana treba staviti po 2-3 aplikacije (obloge),
u teim sluajevima - ee.
Efekat e biti mnogo bolji ukoliko se glina zamesi
sa urinom, a jo bolji - urinom ukuvanim do j edne etvrtine
prvobitne zapremi ne.
Jedna ena se izleila od raka dojke tako st oj e osam
dana (danju i nou) stalno na grudima drala glinenu kata-
plaziju. obnavljala je im je osetila da se glina osuila i
da je vrua. Bez obzira na lo, to na samoj dojci nije bilo
nikakvih gnojnih rana, svaki put, kada je odvajala glinu sa
dojke, na njoj je bila vea koliina gnoja. Posle osam dana
ena se izleila, ne pribegavajui hirurkoj operaciji.
Upotrebljavajte med, citruse, sok od kruke (pola
do jedne ae sa j ednom supenom kai kom meda 3 puta
dnevno), sok od plodova kartopa (treina-etvrtina ae sa
medom u odnosu 1:1 - 3 - 4 puta dnevno pre j el a). Posebno
je korisno povre - cvekla, argarepa, kupus, karfiol, soja,
bobovi, peen krompir, beli luk.
Salata za ienje krvi: krupno narendali cveklu, ar-
garepu, iseeni kupus - u j ednaki m delovima. Zai n: med,
kiseli sok (pomoranda, limun, grejpfrut) ili narendana
kisela j abuka, ili j edna supena kaika j abukovog sireta.
Sveza kalij umova ..supa": smesa sokova od povra
sa velikim sadrajem kalij uma - argarepa (7 delova), celer
(4 dela), perun (2 dela) i spana (3 dela). Tu s upu" piti 2
puta dnevno pre jela.
Pri leenju onkolokih oboljenja lakoe se koristi
praak mrazovnjaka.
Poetnu dozu (50 miligrama ili etvrtina kaiice za
senfna vrhu noa) praka mrazovnjaka preliti sa 50 grama
kljuale vode sobne temperature. Po potrebi dozu poveati
posle 15 dana do 150 miligrama (pola kaiice za senf) i
pridravati se te doze.
Pre upotrebe promukati (promeali), da bi i talog
dospeo u organizam. Uzimati j ednom dnevno - ujutro nata-
te. na j edan sat pre jela.
Kura leenja traje 6-12 meseci.
..Suvi" obrok (jedanput dnevno). Ujutro natate,
na 1-2 sala pre jela. slavili u usta 50 miligrama praka
mrazovnj aka i popiti sa toplom vodom.
Kura leenja traje od 1 do 6 ili 12 meseci .
Radi profilakse mrazovnjak je najbolje uzimati u
meseni m kurama u prolee i u j esen.
Ekstrakt od pelena sa al kohol om primenjuje se
kao protivlumorsko sredstvo kod raka materice i eluca.
Pili 3 puta dnevno pre jela po 20-25 kapi sa vodom.
Odvar od trave kiice primenjuje se spolja kod
raka dojke (mlene lezde).
Jedna ena izleila se od raka jajnika na sledei
nain: pila je dnevnu porciju urina; po 15-20 minuta trljala se
ukuvani m urinom; stavljala je obloge, kataplazije, ubacivala
urinske t ampone u vaginu i primenjivala mikroklistire.
Druga ena je 10 dana gladovala, pila 4 puta
dnevno po 75 grama sveeg urina i potpuno se izleila od
ciste na jajnicima.
Varijante programa za borbu protiv tumora
Prva varijanta
Prvi korak na putu prema zdravlju treba da bude
ujedinjenje sa Prirodom, privremena izolacija, da vas nita
ne bi uznemiraval o. Napustite grad. otputujte u selo. Suma,
polja, reka, j ezero treba da smire vau psihu, da vas uspoko-
je. Treba da se oseate da ste deli Prirode i da upijate njene
lekovite sile. Gl avno je vero vati u nepoznam (nedostupnu)
i neiscrpnu sposobnost svog organizma za samoobnavljanje
uz pomo prirodnih sila.
Posle toga ponite da radite prema sledeem prog-
ramu:
* Oistiti spoljanje manifestacije ivota od kolj ke".
Najbolje je vebati ujutro i uvee po 30-45 minuta.
* Redovno (od 2 do 6 puta) istiti debel o crevo
klistiranjem sa ukuvanim urinom, vodom sa sokom od evek-
le itd.
* Redovno fiziko optereenje, kako sa tegovima,
tako i bez njih. Intenzitet umeren, a trajanje 1,5-2 sata.
Gl avno je - terati krv da tee celog dana. Kao varijanta fizi-
kog optereenja mogu se radili vebe disanja prema Strelj-
nikovoj, vebe iz sistema Nii ja.
* Kontrastna polivanja 2-4 puta dnevno po 11 i vie
ciklusa u seansi. ee biti obnaen (go) u toploj prostoriji.
To pojaava ienje organizma kroz kou.
* Pili dovoljnu koliinu sokova na bazi argarepe i
evekle. Piti vlastiti urin 3-5 puta dnevno po 100 grama.
* Pridravati se reima ishrane.
* Ukol i ko je potrebno - stavljati razne aplikacije-
adsorbente na obolela mesta.
Druga varijanta
Ta varijanta je tea. ali i efikasnija. Dal eko od sve-
tovne sujete ponite da gladujete na urinu. Redovno se u
trajanju od 2 sata masirajte sa starim ili ukuvani m uri nom,
a u teim sluajevima - dva puta dnevno. istite spoljanje
manifestacije ivota, menjajte svoju linost, karakter pomo-
u molitvi, pratanja i blagoslova. Radite fizike vebe,
kontrastna polivanja. Posle 15-25 dana gladovanja (to due,
tim bolje) pravilno izaite iz gladovanja, upotrebljavajui
produkte koji unitavaju onkologiju (cvekla, argarepa,
kupus, soivo-lea, sokovi itd.) i slimuliu ivotnu snagu
organizma (mumij o, leuzeja - Leusea carlhamoicks i sli-
no). Posle 20-40 dana obnavljanja (rekonvalescencij e),
ukoliko j e potrebno, ponovo gladovanje uz navedeni
program. Ukol iko ne od prvog, tada od drugog, ukoliko
ne od drugog, tada od treeg puta (glavno je - upornost
i istrajnost) gladovanje i vaa duhovna snaga okonae sa
onkologij om i uiniti organizam zdravim.
U procesu leenja raka itaoci postavljaju sledea
pitanja:
* Mogu li se piti mokraa i lekovite trave (gavez,
rusa) ili kako to naizmenino primenjivati? Moe li se piti
neto drugo?
Odgovor: Mogu se piti lekovite trave i urin. Evo ne-
kih lekovitih biljaka koje nisu tetne.
Nourak (Chamaenerion angustifolium). Koriste se
cvetovi sa peteljkama i lie biljke. Sakupljaju se u fazi cve-
lanja (u j ul u), sue pri temperaturi 105 C u trajanju od 5
minula, a zatim dosuuju na prozorskoj dasci. Zakuvavaj u
sc kao obini aj u sledeem odnosu: j edan deo zel enog
aja i dva dela nourka.
Dobro deluje na imuni sistem, a kod raka plua
moe da otklanja metastaze.
Neven (Calendula officinalis). Primenjuje se kao
aj: 2 kafene kaiice cvetova na 2 ae kljuale vode,
procediti i pili tokom dana.
Lekovito dejstvo nevena zavisi od ute materije u
njemu, koja ispoljava isto dejstvo na organizam, kao pri-
rodne boje, koje se sadre u soku evekle, kanlariona.
Bokvica (Plantago major). Primenjuje se kod raka
plua i eluca. Nain primene: istu koliinu sitno iseckane
bokvice i tamnog (umskog) meda pomeati i ostavili da
odstoji tri nedelje na toplom mestu, posle ega dobij enu
tenost piti 3 puta dnevno po j ednu supenu kaiku.
Ljubiica (Viola odora/a). Poznata je kao sredstvo
za iskaljavanje. U literaturi se opisuju sluajevi izleenja
raka j ezi ka i raka grkljana pomou ljubiice. Nain pri mene:
pregrt listova ljubiice zakuvati sa dve ae kljuale vode i
ostavili da odstoji 24 sata. Ekstrakt podeliti na dva j ednaka
dela. Jedan deo popiti tokom dana, a sa drugim del om se
uvee napariti. To ponavljali svakog dana.
aga (brezova gljiva). Osuenu agu preliti hl adnom
protijevom vodom, ostaviti da odstoji 4 sata, izrendati ili
samleti u maini za meso. (Vodu ne bacati ve je ostaviti
za kasnije.) Dobijenu masu prelili sa pel del ova protijeve,
namagnetisane vode i ostaviti da odstoji 2 dana. Posle toga
tenosl izliti, ostatak iscediti, iscedenu teenost sipati u vodu,
u kojoj je ranije bila potopljena aga.
Pili po jednu au na pola sata pre j ela.
Rok uvanja ekstrakta je najvie etiri dana.
Moe li bolesnik sam sebe masirati ili to mora
obavezno raditi neko drugi?
Odgovor: bolesnik treba sam sebe da masira, j er to su
pokreti, a to znai, poboljanje cirkulacije krvi, aktiviranje
procesa oksidacije i slino.
Koliko vremena treba da proe posle masae da bi
se saprala mokraa?
Odgovor: posle 5-10 minuta.
Za vreme ukuvavanja mokrae stvara se pena i
talog. Treba li ih odstraniti?
Odgovor: ne treba odstranjivati, samo paziti da pena
ne iskipi na plolnu poreta (ringlu). Meuti m, kada se ohla-
di, koristi se samo prozrani deo ukuvanog urina.
Da li je potrebno zatititi ruke gumeni m rukavi-
cama ili neim drugim za vreme masae obolelih od raka?
Odgovor: Moe i bez zatitnih sredstava. Masaa
sa urinom dopunski titi ruke masaera. Ali poeljno je da
bolesnik sam sebe masira nekoliko puta svakog dana. Za
njega je to dobro.
Moe li se gladovati, ako bolujete od raka?
Odgovor: Treba, i to pre ponete to da radile, lim
bolje za vas. Osim gladovanje treba proi sve etape ienja,
j er ete tada gladovanje poneti mnogo lake i bre postii
pozitivne rezultate, nego kada gladujete bez prethodnog
ienja organizma.
RANE
Mehanike povrede tkiva teta sa naruavanjem e-
lavi tost i koe i sluzokoe.
Razlikuju se rane od vatrenog oruja, od posekoti-
na. od uboda, ra/.derane i druge. Ciste rane (neinficirane)
zaraslaju direktnim srastanjem njihovih krajeva. Rane sa
veim defektom tkiva, kao i inficirane rane (gnojne) zara-
slaju stvaranjem granulacionog tkiva sa naknadni m stva-
ranjem oiljaka.
Preporuke:
Potpuno ienje organizma i urinoterapija pod-
stiu brzo zarastanje svih vrsta rana.
Recepti:
Rastvorili med u urinu deaka, koji pomal o kipi.
Ohl aeni m rastvorom ispirali rane. Med i mokraa su odli-
ni anliseptici.
Gnoj nu ranu isprali mrtvom*' vodom, a posle 3
5 minula ivom"' vodom, zatim 5-6 puta dnevno natapati
samo i vom" vodom.
Za 5-6 dana rana zarasta.
Stavljali obloge sa odvarom od brezovog lia ili
pupoljaka.
Odvar od pupoljaka: sipati u termos kafenu kaii-
cu brezovih pupoljaka, preliti sa pola ae kljuale vode i
ostaviti da odstoji 1-2 sala. Pili po 2 supene kaike 3 puta
dnevno i stavljati obloge na ranu.
Odvar od mladih listova breze: 10 grama ml adi h lis-
tova breze preliti sa aom vode, kuvati 30 minuta, ostaviti
da odstoji j edan sat i procediti.
Ispirati rane ekstraktom od brezovih pupoljaka
sa al kohol om. Za pripremanje ekstrakta uzeli 30-40 grama
brezovih pupoljaka, preliti ih sa jednim litrom 70%-og
alkohola, ostaviti da odstoji 7 dana i procediti.
Da bi iz rane izvukli gnoj i druge tetne materije,
savetujem da sa mokraom primenile i glinu. Za leenje je
dobra svaka glina: bela. uta. crvena.
Glinu treba razmutiti u ohl aenom ukuvanom urinu
(do j edne etvrtine), dok se ne dobije masa slina pavlaci.
Na ranu staviti mokru pamunu tkaninu, a preko nje glinu
pomeanu sa urinom, debljinom sloja 1-1,5 centimetar,
Sve to prevezali, da bi se dralo na rani i vrsto prilegalo
uz nju. im se glinena aplikacija (obloga) ugreje, treba je
zameniti.
Za vreme zagrevanja glina aktivno asimiluje, upija,
isti. im se zagreje, taj proces se prekida i moe se odvijati
u obrnutom smeru. Tako treba raditi do ozdravljenja.
RANE OD LEANJA
Odumiranje mekog tkiva kod oslabljenih i teko
obolelih ljudi, koji su due vremena nepokretni.
Naj ee se stvaraju na krstima (sakrumu), zadnjici,
petama i lopaticama.
Recepti:
Nasuti u termos j ednu kafenu kaiicu brezovih
pupoljaka, preliti sa pola ae kljuale vode i ostaviti da
odstoji 1-2 sata. Ekstraktom trljati obolela mesta.
Uzeli 10 grama brezovog lia, preliti aom
kljuale vode i ostaviti da odstoji 1-2 sala. Trljati obolela
mesta.
Uzeli 30-40 grama brezovih pupoljaka, preliti sa
litrom 70%-og alkohola i ostaviti da odstoji nedelju dana.
Ekstraktom natapati obolela mesta.
REUMATIZAM
Infektivno-alergijsko oboljenje, koje se karakterie
rasprostranjenim oboljenjem vezivnog tkiva sa prvenstve-
nom lokalizacijom procesa u srano-vaskularnom sistemu.
Za razvoj oboljenja odluujuu ulogu imaju prele-
ane infekcije (angina, faringilis, arlah i druge) i predis-
pozicije organizma.
Uoene su razne varijante toka reumati zma. Kod
akutnog ili predakutnog toka i bl agovremeno primenj ene
terapije obino nastupa potpuno izleenje. Kod dugotraj nog
i latentnog (prikrivenog) toka reumokarditisa mogu se po-
javili srane mane.
Kod dece reumatizam ima tei tok, nego kod odras-
lih: j ae su izraene upalne promene, ee se javljaju sra-
ne mane.
Preporuke:
ienje organizma od soli i ljake.
Piti odvare, koji izazivaju znojenje.
Gladovanj e.
Recepti:
Proleni pupoljci ive (maljave kuglice), zasiene
bioloki aktivnim materijama i fitoncidima, pomau kod
mnogi h oboljenja i posebno kod reumatozni h oboljenja sra-
nog miia.
Za leenje srca, oteenog reumati zmom, pupoljci
ive se pripremaj u u rano prolee, sue i od njih se pri prema
odvar. Piju se kao aj.
Anis, plodovi 20 grama
Pelin, trava 20 grama
Grica (Menyanthes trifoliata),
lie 30 grama
Bela vrba (Salix alba), kora 30 grama
Lipa, cvet 30 grama.
Supenu kaiku smese preliti aom kljuale vode,
ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Piti po 2 ae eks-
trakta dnevno.
Slatko drvce, koren 40 grama
Lipa, cvet 60 grama.
Supenu kaiku smese preliti aom kljuale vode,
ostaviti da odstoji 30 minuta i procediti. Piti po 2 ae eks-
trakta dnevno.
Ujutro natate pojesti j edan sirov krompir, neto
kasnije - j edan-dva krompira, skuvana sa ljuskom (pojesti
bez soli).
Uzeti 30-40 grama brezovih pupoljaka, prelili
sa j edni m litrom 70%-og alkohola i ostaviti da odstoji 7
dana. Ekstraktom trljali obolela mesla. Istovremeno sa
utrljavanjem piti po 15-20 kapi na kaiku vode.
Zgl obove, obolele od reumatizma, ibati ivovim
pruem, natoplj enim u kerozinu.
Jednu kafenu kaiicu suve isitnjene kore ive
prelili aom ohlaene prokuvane vode, ostaviti da odstoji
2 sata i procediti. Piti po 2 supene kaike 2-4 puta dnevno
pre jela.
SINDROM HRONINOG UMORA
Karakterie se stalnim oseajem jakog umora, bolo-
vima u miiima, grozniavim stanjem, pospanou i depre-
sijom, koji traju mesecima, a ponekad i godinama. Radna
sposobnost je upola smanjena.
Preporuke:
Razmotrili nain ivota.
Oistili organizam od ljake.
Primeniti nekoliko kura leenja od parazita.
Nai n ivota uskladiti sa bi ori tmovi ma Prirode.
Recepti:
Pravilno se hraniti - u skladu sa bi ori tmovi ma
organizma, uzimali hranu odreenim redosl edom (tenost
- pre j ela, alim salata ili dinstano povre, posle toga -
monol i tna kaa ili j el o sa bel anevi nom) i kombi novano.
Iz dnevnog obroka iskljuiti razne stimulalore
i rafinirane produkte (aj, kalu, bombone, eer, kol ae,
maslac i slino).
U dnevni obrok ukljuiti prirodnu svezu hranu,
svee isceene sokove od povra i voa.
Svakog dana vebati fizike vebe.
Radi dopunjavanja ivotne snage primenjujte
razne terapije elienja organizma. Za ene je najprih-
vatljivije kontraslno tuiranje (topao ml a z - 3 0 - 5 0 sekundi,
prohladan - 5-8 sekundi i tako nai zmeni no 5-10 puta);
j ednom nedeljno - sauna sa vlanom parom (ona ne samo
da oputa organizam, ve i delimino izbacuje ljaku-
neistoe iz njega).
Jedanput nedeljno treba gladovati po 36^12 sata.
To stimulie imunu zatitu (poveava aktivnost leukocita),
isti organizam, trenira ivotnu snagu organi zma (poveava
njen potencijal), otklanja stresove, poboljava voljne
osobine.
Nemoj te se rasplinjavali u svakodnevnom radu.
Od svih poslova odaberite najvanije i reavajte ih.
Naui te se odricanju od neega, bez ega moete
proi. Rasporedite energiju i vreme na poslove, koje oba-
vezno morate da uradite.
Koristile emocionalno-voljne motivacije za dopu-
nu ivotne snage, obnavljanje i podmladivanj e organizma.
Ni u kom sluaju ne dozvolite da padnete u
depresiju (melanholiju) i ne alite se. Misli o umoru i alost
j o e vas vie deprimirali. Sauvajte opti mi zam.
SKLEROZA
Zadebljanje vezivnog tkiva nekih organa ili tkiva.
Kod skleroze organa dolazi do odumiranj a funkcio-
nalno vanih elemenata njegove parenhi me i njihova zame-
na sazrelim, ponekad grubo vlaknastim vezivnim tkivom,
esto sa taloenjem amiloida, hialina, krenjaka u njemu.
Uzroci odumiranj a elemenata parenhi me kod skle-
roze mogu biti upale, obino hronine (tuberkuloza, reuma-
tizam, sifilis i druge), poremeaji krvotoka (venozni zastoj),
promene koje nastaju starenjem, poremeaji razmene i
drugi.
Skleroza moe biti arina i difuzna.
Razraslo vezivno tkivo moe se smeuravati, to iza-
ziva deformaciju organa - cirozu, pri kojoj je ravnomerno
zadebljanje i smanjenje organa propraeno promenama na
njegovoj povrini (neki delovi se nai zmeni no isteu i iz-
diu - zrnasti bubreg", breuljkasta j etra").
Preporuke:
Jednim od glavnih uzroka skleroze smatram infi-
ciranje dojeneta od sirane odraslih ljudi (posebno njemu
bliskih) - njihovim virusima, mikrobima.
Samounilavajui nain ivota: umesto prirodne
ishrane dojeneta - ml ene smese, a kasnije - vetaki pro-
dukti i kombinacija produkata koji se meusobno ne podu-
daraju. Posledica - u organizmu se si vara trulena sredina.
Promeniti ishranu.
Redovno istili organizam od ljake, soli, pato-
genih mikroorgani zama.
Sauvali veru u brzo ozdravljenje, odravali i
podsticati unutranju radost.
Recepti:
Za ienje organizma najbolje je primenjivati takve
otrove, koji deluju na irok krug patogenih mi kroorgani zama,
virusa i gljivica:
Karbolna kiselina. Njen rastvor ima izraena
baktericidna svojstva u odnosu na vegetativne oblike mikro-
organizama: hemolitike streptokoke, difterijske bacile itd.
Salicilna kiselina. Nemajui mirisa i bez, slino
karbolnoj kiselini, j ako izraenih otrovnih svojstava, ona je
brzo poslala najbolje antisepliko sredstvo (izdvojili su je iz
kore ive).
Preparati od kore ive (Salix alba) imaju protiv-
upalno. preznojavajue. koagulaciono. antisepliko. smi-
rujue i proti vmalarijsko dejstvo, sniavaju telesnu tempe-
raturu, zaustavljaju krvarenja, ublaavaju bolove i podstiu
zarastanje rana. Upravo to je i potrebno kod leenja skleroze
mozga.
Jednu kafenu kaiicu suve isitnjene kore ive preliti
aom ohl aene, prethodno prokljuale vode, ostavili da
odstoji dva sata i procediti. U/imali po dve supene kaike
24 puta dnevno pre jela.
Uzimati po j edan gram praka od kore ive 3 puta
dnevno pre jela. To je najbolja varijanta za leenje skleroze.
Kura leenja traje 2 nedelje. Napraviti pauzu od nedelju
dana i ponoviti kuru leenja. Primenili 3-5 takvih kura.
Kada zavrite sa kurama leenja prakom od kore
ive odgladujte 7-10 dana radi izbacivanja suvine koliine
salicilne kiseline iz organizma.
Za vreme leenja konlroliile lino oseanje. Ukoli-
ko se pojave neki sporedni simptomi, smanjite dozu praka
ili prekinite uzimanj e praka.
Kerozin (preien) ima dezintikuj ua svojst-
va i zahvaljujui tome unitava razne mi kroorgani zme u
el udano-crevnom traktu, unim kanalima, kao i u krvi.
Zato se moe koristiti za leenje skleroze.
Primana. Piti ujutro natate po pola do j ednu kafe-
nu kaiicu kerozina. Kura leenja traje 2 nedelje. Napra-
viti pauzu od nedelju dana, ponoviti i tako 3-5 kura. posle
ega odgladovati od 3 do 7 dana za izbacivanje suvinog
kerozina iz organizma (kerozin obino sam lako izlazi).
Obini preieni (svetli) kerozin prodaje se u fla-
ama i namenj en je za osvetljenje. Moe se koristili i kero-
zin za avione. Ne preporuuje se upotreba kerozina koji se
koristi kao raslvara.
1-kstrakl od nikotina lakode se moe koristili za
leenje skleroze.
Kao izvor" nikotina (sirovinu) preporuuj e se
koristiti duvan iz j edne kutije cigareta. Sav duvan sipati
u istu teglu zapremine 200 mililitara, prelili al kohol om
(vOtkom, rakijom) do samog vrha, dobro zatvorili leglu
poklopcem i drati u friideru dve nedelje pri emu svakoga
dana protresti teglu. Posle dve nedelje ekstrakt procediti kroz
nekoliko slojeva gaze. Obino se dobija oko 150 mililitara
prozranog ekstrakta duvanabraonkasto-zel ene boje, koji je
spreman za upotrebu (protiv raka i protiv parazita). Ekstrakt
je poeljno uvali u friideru.
Pri leenju skleroze (za unitavanje mikroparazila)
treba svakog dana ujutro natate. na j edan sat pre j ela, popiti
ekstrakt uvana sa al kohol om koji sipati u 100 mililitara
prokuvanc vode sobne temperature. Pri tom j e veoma vano
pridravati se eme uzimanja preparata. Tokom 42 dana
dozu postepeno poveavati od 1 do 13 kapi dnevno, piti est
dana po 13 kapi, a zatim obrnutim redosl edom smanjivati
dozu i dovesti je do prvobitne (1 kapi).
Sema uzimanja preparata:
1,2. i 3. dana 1 kap
4, 5. i 6. dana 2 kapi
7, 8. i 9. dana 3 kapi
10. 11. i 12. dana 4 kapi
13. 14. i 15. dana 5 kapi
16. 17. i 18. dana 6 kapi
19, 20. i 21. dana 7 kapi
22, 23. i 24. dana 8 kapi
25, 26. i 27. dana 9 kapi
28. 29. i 30. dana 10 kapi
31, 32. i 33. dana 11 kapi
34, 35. i 36. dana 12 kapi
37. do 42. dana 13 kapi
Zati m dozu treba smanjivati - po j ednu kap svaka
tri dana.
Upozorenje: ekstrakt duvana j e j ak otrov. Nije doz-
voljeno predoziranj e. Na llaicu sa otrovom nalepite etiketu
sa natpisom otrov.
S ekstraktom nikotina ne smeju se uzimati nikakvi
drugi preparati, niti ekstrakti.
Najefikasnije sredstvo protiv svih parazita je
- visoka temperatura. Ukoliko 2-3 puta nedeljno idete u
saunu, posle saune pijete svee iseedene sokove od argarepe
i evekle (200 grama soka od argarepe + 20-30 grama soka
od evekle) ili od j abuka i evekle (200 grama soka od j abuka
4 20-30 grama soka od evekle). moete znatno suzbiti
ivotnu aktivnost patogenih mikroba i poveati i munu za-
titu organi zma. To e se uspeno odraziti na proces leenja
skleroze.
Kljukva (Oxycoccux paluslris) se moe koris-
titi kao dodatak ishrani uz bilo koji od navedenih metoda
leenja skleroze.
U lekovite svrhe koriste se plodovi kljukve. Oni
sadre mnogo ursolove kiseline, koja j e po fiziolokom
dejstvu bliska hormoni ma.
Kljukva se koristi kao prolivskorbutno, protivupal-
no. diuretino, inseklieidno i proti vmi krobno sredstvo.
Takode se primenjuje za leenje oboljenja bubrega, mok-
ranih kanal a i mokrane beike, kod smanj ene sekrecije
el udanog i pankreatskog soka, kod oboljenja izazvanih
prehl adom, angine, povienog krvnog pritiska, gl aukoma,
reumati zma, bronhitisa, Adisonove bolesti, anemij e i kao
profilaktino sredstvo koje spreava stvaranje kamenj a u
bubrezi ma.
Kljukva se zabranjuje (kontraindikativna) kod ira
na elucu i dvanaestopal anom crevu.
Kljukva je i dragocen prehrambeni produkt, koji se
upotrebljava u sveem stanju. Korisni su svezi sokovi od
pl odova kljukve. Piju se pre jela po j edna aa (23 supene
kaike pl odova kljukve na 200 grama vode i j edna supena
kaika meda).
Moe se koristiti Trakciono gladovanj e na uri-
nu. Ono ne samo da suzbija razne upalne i infektivne
procese u organizmu, ve i obnavlja sve to je bolest na-
inila u organizmu. O tome, kako se primenjuje frakei-
ono gladovanje, opisano je u mnogi m mojim knjigama
(Gladovanje itd,).
Smese od trava, koje se mogu koristiti za leenje
skleroze
Sraeiea 100 grama
Imela (I heum album) 100 grama
Gl og. cvetovi 100 grama
Dve supene kaike smese uvee sipati u termos i
prelili sa 2 ae kljuale vode. Ujutro procediti i u/imali po
100 grama 4 puta dnevno.
I Iclja (b'ago/ivruiu
escu/eutum). cvetovi 75 grama
Gl og. cvetovi 75 grama
Nana 100 grama.
Dve supene kaike smese uvee sipati u termos i
preliti sa 2 ae kljuale vode. Ujutro procediti. podeliti na
4 dela i popiti tokom dana.
SRANE MANE
Stalne nepravilnosti grade srca, koje naruavaju
njegovu funkciju.
Razlikuju se uroene i steene srane mane.
(roene su rezultat poremeaja pri formiranju srca
i krupnih krvnih sudova u prvoj polovini unutarutrobnog
razvoja ploda, emu doprinose intoksikacije i neka oboljenja
majke (na primer, ospice) u prvoj polovini trudnoe. Leenje
je hirurko.
Steene srane mane su rezultat sranih oboljenja
posle roenja, najee reumokardilisa, rede-at eroskl eroze,
septikog endokarditisa, sifilisa. One se ispoljavaju kroz
nedostatke sranih zalistaka koji se vrsto ne sastavljaju
prilikom zatvaranja; suavanje (stenoze) otvora sranih
pretkomora i komora ili otvora magistralnih krvnih sudova;
kombinacij u tih mana. Mogue je izolovano oteenje
jednog sranog zalistka. ali isto tako i oteenje nekoliko
sranih zalistaka. Naj ee se javljaju mane levog pret-
komorsko-komorskog aparata sranih zalistaka (takozvane
mitralnc srane mane).
Srane mane mogu due vremena da traju bez ikak-
vih si mptoma, a kasnije dolazi do nedostataka krvnih su-
dova.
Preporuke:
Otkloniti psiholoku stegu oko srca ienj em spo-
ljanjih manifestacija ivota.
Oistiti debelo crevo.
Dijeta.
Izbegavati tea fizika optereenja.
Iskljuiti puenje i upotrebu alkoholnih napitaka.
Recepti:
Pili vlastiti urin.
Trljati telo urinom. Najbolje je to radili oko podne
o 11 do 13 sati po lokalnom vremenu. U to vreme aktivan
je kanal srca i terapija je najefikasnija.
Stavljali mi nske obloge (diuretik) na segmente
koe, povezane sa srcem.
Obavezno svakog dana jesti hleb od proklijalog
zrna ili 2-3 kaike proklijale penice.
Prpfiiaktike kure za jaanje srca sprovoditi sre-
di nom leta, kada je srce najsposobnije za samoobnavlj anj e.
STENOKARDIJA
(ANGINA PEKTORIS)
Oblik ishemijskog oboljenja srca; napadi bolova
koji steu u centru ili levoj polovini grudnog koa sa iradi-
jacijom u levu ruku. oseaj straha i slabost. Napadi se jav-
ljaju pri fizikom optereenju, uzbuenju, rede - u stanju
mirovanja, i traju obino nekoliko minuta.
Preporuke:
Potpuno ienje organizma radi normalizacij e
cirkulacije energije u informaciono-energetskom polju, ob-
navljanje funkcije srane akre, odstranjivanja zaguenja u
krvotoku.
Dijetetska ishrana sa ograniavanj em produkata,
koji sadre holesterin.
Umerena motorna aktivnost.
Profilaktine kure gladovanja.
Recepti:
Posle ienja creva i j etre 2-3 puta dnevno piti
po 50-100 grama urina (neparan broj gutljaja). Materije,
koje se sadre u urinu, stimuliu srani mii i rastvaraju
trombe u sistemu krvotoka.
Masaa i trljanje tela urinom.
Mukarac star 53 godine bol ovao je od steno-
kardije. Preleao j e infarkt miokarda. Prema mom met odu
poeo j e da primenjuje urinoterapiju. istio j e debel o crevo,
dva puta je istio j etru, pio je urin i trljao se nj ime. Dol o
je do znatnog poboljanja zdravlja: normal i zovao se san,
prestali su zatvori, u rukama se pojavila snaga, pojaala se
potencija. Posle 4 meseca ublaili su se bolovi u grudi ma.
Nana, lie 30 grama
Srdaica, trava 30 grama
Odoljen, koren 20 grama
Hmel j , iarke 20 grama.
Piti po pola ae ekstrakta 3 puta dnevno.
Odoljen, koren 30 grama
Srdaica, lie 30 grama
Haj duka trava 20 grama
Anis, plodovi 20 grama.
Piti po treinu-etvrlinu ae ekstrakta 2-3 puta
dnevno kod bolova u srcu.
STOMATITIS
Upala sluzokoe usne duplje i njene distrofine pro-
mene.
Uzroci: povrede raznog karaktera, avi tami noze, di-
jabetes, srano-vaskularna oboljenja, nervna oboljenja, obo-
ljenja sistema krvotoka, organa za probavu; postojanje akut-
nih i hroninih infekcija, intoksikacija; inficiranje parazit-
ni m gljivicama.
Preporuke:
I ligijena usne duplje.
Recepti:
Nakidaj te, otprilike pregrt, sveih vrhova i lis-
tova crnog sle/a. stavile u termos od pola litra i prelijte klju-
alom prolijevom vodom. Ostavile da odstoji oko 6-8 sali,
procedi te i ispirajte usta nekoliko puta dnevno.
Bol obi no prolazi uvee prvog dana leenja. Pot-
puno ozdravljenje nastupa posle 2-3 dana. Ukol i ko nemate
svee trave moete koristili osuenu (jedna supena kaika
trave na au vode).
Stomatitis kod male dece dobro je leiti medom.
U tu svrhu umoiti prst u med i medom dobro namazati
usnu duplju deteta.
Kao to j e poznato, med spreava razmnoavanj e
gljivica i bakterija, koje izazivaju stomatitis.
Deci sa alioznim slomatitisom dati da sisaju
mokre pelene, posl e spavanja. Starijoj deci preporuuj em
da ispiraju usnu duplju urinom.
SVRAB
Patoloko stanje, koje se javlja koci konih obo-
ljenja, alergije, oboljenja lezda za unutranju sekreciju
(dijabetes), poremeaja razmene materija (podagra, gojaz-
nost), kod glista, oboljenja jetre, zloudnih tumora.
Svrab se poj aava nou, podstie ljude da se eu,
ponekad izaziva furunkule i apscese.
Preporuke:
Oistiti creva.
Oistiti j etru.
Regulisati ishranu, isljuiti hranu sa ugljenim hid-
ratima. alkohol i ljuta j ela.
Opte kupke (36-37" C) u trajanju 15-20 minul a,
svakodnevno ili svakog drugog dana.
Boriti se protiv zatvora.
Recepti:
Uzeli 50 mi l i grama praka mrazovnj aka, pomeati
sa etvrtinom kal ene kaike meda i pojesti pred spavanje,
oko 2223 sata.
Staviti na j ezik 50 miligrama praka mrazovnj aka
i popiti sa toplom vodom. Uzimati j ednom dnevno ujutro
natate. na 1-2 sata pre doruka. Kura leenja traje od 1
do 6-12 meseci. Kod konih oboljenja u svrhu profilakse u
prolee i uj esen uzimati tokom j ednog meseca.
Posle ienja creva utrljavati urin na del ove
koe gde vas svrbi (masae, obloge).
Poznavaoci tvrde, da nikakva druga tenosl ne
pomae kod svraba na telu, kao urin, posebno ukoliko se u
njega doda soda (bikarbona). Tim sredstvom lece se gnojni
irevi i uga na glavi, bazaliomi prekriveni ivim ranama,
posebno na polnim organima.
UGA
Zarazno oboljenje koe, izazvano parazitiranjem
krpelja uge.
Do zaraze dolazi pri direktnom kontaktu sa boles-
nikom, preko predmeta i odee. Posle 7-10 dana nakon
inficiranja izmeu prstiju, na bonim strancima prstiju, na
pregibima gornjih ekstremiteta, prednjim boni m del ovi ma
tela (kod dece esto po itavom telu) javljaju se izasuti
pravi ili povij eni pojase vi duine do 1 centi metar (takozvani
ugavi put).
Bolesnika uznemirava j ak svrab, posebno nou i
kada je toplo. Uz to se esto javljaju gnojna oteenja koe.
Recepti:
Na obolele delove koe stavljati obloge sa sve-
im uri nom - ujutro i uvee.
Pripremiti mast od listova omana isitnjenih u
prah ili j ednogodi nj eg pelina u odnosu 1:3. Mast nanositi
na obolele delove koe ujutro i uvee t okom 7-8 dana.
Pelin, trava 10 grama
Kleka, plodovi 15 grama
Oman, koren 20 grama
Bor, pupoljci 20 grama
Breza, pupoljci 15 grama.
Uzeti 3 supene kaike isitnjene smese, preliti sa
pola litra kljuale vode, kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji
j edan sat i procediti. Natapati obolele delove koe 2-3 puta
dnevno t okom 7-8 dana.
Ujutro i uvee mazati mesta koja svrbe sa bre-
zovom smol om.
TONZILITIS
Upala krajnika (tonzila), najee nepanih.
Tonzilitis se ispoljava kroz bol, peckanje u grlu,
suvou sluzokoe usta. Cesto j e propraen optom slabou
i glavoboljom, ponekad se pri gutanju ima oseaj da se u
grlu nalazi neko strano telo.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi, posebno
glavu.
Ispirati grlo dezinfekcionim rastvorima.
Iz dnevnog obroka iskljuiti ljutu hranu.
Piti dosta toplih napitaka.
Gladovanj e na urinu 24 sata (od doruka do do-
ruka).
Recepti:
U 200 grama soka od cvekle rastvoriti supenu
kaiku sireta (ali ne siretne kiseline). Dobij enim rastvorom
ispirati grlo 5-6 puta dnevno.
Teglu od pola litre napuniti do polovine listovima
bijele sabljice (Aloe arborescens) i presuti sa eerom u
kristalu. Grli legle povezati gazom i ostaviti da odstoji 3
dana. Zatim u teglu naliti votku (rakiju) i ostaviti da odstoji
j o 3 dana. Procediti i ostatak dodatno iscediti. Pili po j ednu
supenu kaiku 3 puta dnevno pre jela. Deca - po j ednu
kafenu kaiicu 3 puta dnevno pre jela.
Nekol i ko puta dnevno ispirati usta svei m uri-
nom. Urin se moe zameniti limunovim sokom.
Za bolje ienje vie odgovara smesa koja se sastoji
od 90-60% sveeg i 1040% starog (4-7 dana odstoj alog),
ili ukuvanog ili zamrznutog urina.
Za vreme ispiranja preporuuje se drati to due
urin u ustima - 10-20 minuta.
Lekoviti koktel: 2 supene kaike soka od evekle,
250 mililitara kefira (jogurta), j edna kafena kaiica sirupa
od ipka i sok od pola limuna.
Piti neparan broj gutljaja urina natate i ispirati
nos. Primenjujui taj metod mnogi su izleili hronini ton-
zilitis.
Koristiti recepte, preporuene za angi nu.
TRAHOMA
Hronino virusno oboljenje oiju: konjuktiva crve-
ni, zadebljava se, stvaraju se sivkaste folikule, koje se za-
tim raspadaju i ostavljaju oiljke.
Ukol i ko se ne leci izaziva upalu ronj ae, stvaranje
beone i slepilo.
Preporuke:
Oistiti organizam od patol oke sluzi, posebno
glavu.
Gladovanj e na urinu.
Iz dnevnog obroka hrane iskljuili produkte sa
velikim sadrajem kroba i ugljenih hidrata.
Radi unoenj e u organizam vi tami na A piti svee
iscedene sokove (najbolje od argarepe).
Recepti:
Za leenje su potrebni: limun, vata i drveni tapi
veliine drvceta ibice. Uzeti limun, ibicu i pare hi dro-
skopne vate. Vatu omotati oko vrha ibice, sa koje pret hodno
ostrugati sumpor, odrezati vrh l imuna i iz njega nacediti do
dvadeset kapi soka u aicu za rakiju. Vatu umakati u sok i
mazati one kapke. Prvi put namazati samo spolja, svakoga
dana j ednom dnevno, dva-tri dana zaredom. Treeg dana
namazati ne samo spolja, ve paljivo saviti one kapke i
namazati ih iznutra.
Da bi se unutranji deo onih kapaka dobro pod-
mazao, treba mirkati. Obi no je dovolj no oko 7 dana da bi
se bolest potpuno izleila.
Tri puta dnevno polivati itavu glavu j aki m ekstraktom
od listova i ml adih izdanaka crne ribizle (ekstrakt treba da
bude toplo-vru). Taj ekstrakt piti kao aj nekol i ko puta
dnevno: to ee, tim bolje.
Praksa pokazuje, da se lece svi skoro slepi ljudi od
te bolesti.
Dobro sredstvo je topao sve urin. Ispirati oi pri
svakom mokrenju. Odlino pomae.
TROMBOFLEBITIS
Upala zidova vena sa stvaranjem tromba, koji zapu-
ava otvore vena.
Uzroci tromboflebitisa su: infekcija, traume vena,
usporen krvotok i poveana koagulacija krvi.
Razlikuje se tromboflebitis povrinskih (este vari-
kozne promene) i dubokih vena. Naj ee obolevaju vene
donjih ekstremiteta i male karlice, rede uplje, vratne,
j etrene vene. Bolest se ponekad javlja kao komplikacij a
(progresija) posle poroaja, raznih operacija, infektivnih
oboljenja, zl oudni h tvorevina (neoplazmi).
Najopasnija progresija tromboflebitisa j e otkidanje
tromba (ili njegovog dela) i dospevanje u pl unu arteriju.
Poetak bolesti je akutan. Javlja se crvenilo, bol,
zadebljanje du vena, poveava se telesna temperatura.
Kod oboljenja dubokih vena javljaju se j aki bolovi u ekstre-
mitetima.
Recepti:
Divlji (konjski, magarei) kcsten(Aescnlushippo-
caslanum) leci ak i tee oblike tromboflebitisa. Za leenje
se uzi ma utozel ena ljuska ploda divljeg kestena. Da bi se
ta ljuska skinula, suve plodove treba drati u vodi 12 sati.
Ljuska nabubri i moe se lako skinuti noem.
U emajlirani lonac (erpu) nalijte 200 grama hladne
protijeve vode i u nju stavite dva grama ljuske od plodova
divljeg kestena (otprilike dva kestena srednje veliine), do-
vedite do kljuanja i kuvajte 10 minuta na slaboj vatri. Ski-
nite sa vatre i ostavite da odstoji oko 6 sati.
Pijte na 30 minuta pre j el a 3 puta dnevno po j ednu
supenu kaiku. Kura traje 12 dana.
Ukol iko se tromboflebitis ne povue, tada posle de-
setodnevne pauze ponoviti kuru leenja.
Radi profilakse odvar se moe piti j ednom u tri me-
seca. To je posebno korisno za starije ljude.
Ljudi, koji su primenjivali odvar od ljuske divljeg
kestena, kau, da bolovi prestaju prvih 12 sati. Posle 23
dana splanjava otok, a zatim potpuno nestaje.
Kod tromboflebitisa pomae i gljiva muhomor
(muhara). Od nje se pravi ekstrakt sa votkom (rakij om).
Uzeti 3-4 muhomora sa crvenim eiriima i belim
lakama na njima (Amarita muscaria), isitniti ih i prelili
sa pola litra votke (rakije) ili alkohola. Ostaviti da odstoji
na t amnom mestu tri dana i uvati u flai sa zatamnj eni m
staklom.
Uzimati 3 puta dnevno po j ednu kafenu kaiicu eks-
trakta pre jela.
Poznavaoci tvrde, daj e ekstrakt muhomora dovolj-
no piti 2-3 nedelje, da bi se izbavili od tromboflebitisa.
Radi profilakse tromboflebitisa preporuuj e se piti
ekstrakt 2-3 dana u toku meseca.
Urin pomae da se otklone ak i grozdovi " vena
na nogama. Radi toga j e potrebno stavljati urinske obl oge
na obolele delove nogu. Smatram, daj e za to najbolji stari
urin (odstajao 4-7 dana), ali treba probati i druge vrste
urina.
Obl oge se stavljaju preko noi do potpunog ozdrav-
ljenja, a moe i po kurama od nekoliko dana. Ujutro mesta
gde su stavljane obloge oprati toplom vodom. Za vreme le-
enja mogue je da urin nadrauje kou - namazati uljem od
pasjeg trna. Povremeno se mogu praviti pauze ili stari urin
zameniti sveim, ukuvanim, da bi se alkalno nadraivanje
neutralizovalo kiselim.
TUBERKULOZA
Infektivna oboljenje sa stvaranjem specifinih upal-
nih promena, koje esto imaju oblik malih kvrga, prvenstve-
no u pluima i limfnim vorovima, i sa predispozicijama
ka hroninom toku bolesti.
Glavni izvor irenja oboljenja je oboleli ovek. Pre-
noenje infekcije - vazduno-kapljinim putem.
Razvoj bolesti podstiu: slabljenje organizma u
vezi sa nedostatkom kvalitetnih ivotnih belanevina i vita-
mina (vitamina C) u hrani; nepovoljni radni uslovi i profe-
sionalna tetnost po zdravlje; neka oboljenja (dijabetes,
hronini bronhitis, alkoholizam i druga); starosne osobi ne
organizma (deca i stariji ljudi u veem stepenu su podloni
oboljenju).
Simptomi: odsustvo apetita, poveano zamaranj e.
Mravljenje, esta prekomerna znojenja nou; kaalj - suvi
ili sa laj mom, u nizu sluajeva iskaljavanje krvi ili samo
neznatna primesa krvi u lajmu (ispljuvku), poviena telesna
temperatura.
Preporuke:
Oistiti organizam od patoloke sluzi.
Kvalitetna ishrana sa velikim sadrajem vitamina.
Iz dnevnog obroka iskljuiti produkte koji stvaraju
sluz (ml eko. krobove).
Terapija sokovima.
Gladovanj e na urinu.
Recepti:
Radi zakiseljavanja sredine organi zma svakog
dana 3 puta dnevno piti po 50-100 grama sveeg urina.
Utrljavanje urina u kou i gladovanje uz isto-
vremeno pijenje uri napouzdano sredstvo za zakiseljavanje
organizma i spreavanje bilo kojeg patol okog procesa,
izmeu ostalog i tuberkuloznog.
Mogu se pripremiti soli na bazi urina (Amrit-
kala) i upotrebljavati ih za pothranjivanje organi zma mi ne-
ralima. Da bi se pripremilo jako sredstvo za leenje, urin
treba sakupljati nou - od 22 sala do izlaska sunca. Ishrana
mora biti ugl avnom biljna. Kada mokrile, okrenite se licem
prema Istoku, da bi ml az urina presecao magnetno polje
zemlje.
Ponite da sakupljate urin na poetku l unarnog cik-
lusa i zavrite sa zavretkom lunarnog ciklusa. Uri n uvajte
u staklenoj posudi. Za prikupljanje urina bie vam potreb-
no oko 30 dana (zavisi od lunarnog meseca). Posl e toga
prikupljeni urin sipajte u iroku posudu (emaj liranu) i sta-
vite na sunce da se potpuno ispari. Za to e vam trebati oko
mesec dana.
Dobij enu so koristiti na sledei nain: j edan gram
te soli razmutiti u 100 grama kljuale vode. Rastvor se
moe piti ili se njime trljati. Upotrebljava se za vreme dok
traje oboljenje ili u svrhu profilakse. Moe se pomeati sa
medom.
UJEDI
Ujedi psa, zmije, insekata u veini sluajeva opasni
su za oveka. Da bi se smanjio bol kod ujeda, ubrzalo zara-
stanje rane, narodna medicina predlae sledea sredstva.
Recepti:
Ukol i ko se posle ujeda insekta pojavi veliki otok,
crvenilo, oseaj peenja, svrab, bol. na taj deo tela stavljati
svezu mokrau. Posle 30-40 minuta prestaje bol i oseaj
svraba. Posle 3-4 sata na mestu ujeda nema nita.
enu je ubola osa. Pojavio se otar bol i otok. Na
mesto uboda odmah j e stavila ukuvani urin (diuretik). Posle
1520 mi nuta od uboda nije nita ostalo, iako su ranije
kod nje u slinim sluajevima bolovi trajali po 2-3 sata, a
tragovi uboda (ujeda) bili vidni 2-3 dana.
UMOR NOGU
Bolesno stanje donjih ekstremiteta posle dnevnog
optereenja, dugog hodanja, dugog stajanja na nogama.
Recepti:
Ukoliko su vam noge umorne, pre svega uradite
toplu kupku. To e omoguiti da ih rasteretite i poboljate
krvotok u njima.
Na umorne noge dobro deluju kupke sa ukuvani m
urinom. Mogu se namoiti sokne u ukuvanom urinu i obui
na noge, a preko toga navui kesu od celofana. Terapija
u trajanju 3-4 sata sa takvim obl ogama otklanja umor.
Ukol i ko se obloge ostave na nogama preko noi, tada e
spasti stara koa i pojavie se nova - ml ada i zdrava.
Ukol i ko se za vreme pranja noge masiraju et kom,
to odl i no otklanja umor i j aa noge. Nasapunj aj te etku
i masirajte noge odozdo nagore. Ukoliko imate proirene
vene takva masaa se ne srne radili.
Korisno je bosi m nogama kotrljati oklagiju ili ho-
dati po rosnoj travi.
UPALA DESNI
Karakteristina za mnoga stomatoloka oboljenja,
propraena upalnim i alrofinim promenama u parodontu
(parodontoza, gingivitis, stomal it is).
Recepti:
Svei m urinom ispirati usnu duplju u trajanju od
pola do dva minuta.
Nekoliko puta dnevno urinom masirali desni.
Pregrt (aku) vrhova i listova sveeg crnog sleza
sipati u termos, preliti sa pola litra kljuale protijeve vode i
ostaviti da odstoji 68 sati. Procediti i ispirati usta nekol i ko
puta dnevno.
Stavljati obloge sa ukuvani m uri nom na desni.
UPALA JAJNIKA
Javlja se kao rezultat irenja infekcije iz materice,
kanala za luenje ili metastaznim putevima kod drugih
upalnih oboljenja.
U akutnom stadij umu karakterie se otrim bol om,
vi sokom temperaturom i uveanim j aj nicima. Kasnije se
javlja gnoj no belo pranje i bol u preponama.
Preporuke:
Va/.dune i sunane kupke.
Vegetarijanska, mleno-biljna dijeta.
Iskljuiti alkoholne napitke i ljuta jela.
Izbegavati hlaenje organizma.
Oistiti debel o crevo.
Oistiti jetru.
Recepti:
Svakog dina ujutro isprati se sveim urinom.
Preko noi stavljati u vaginu t ampone, natopljene
sveim urinom ili diuretikom.
Primenjivati vrue sedee kupke sa dodavanj em
u vodu 500-1000 grama diuretika.
Na deo tela oko jajnika stavljati obl oge od vu-
nene tkani ne, natopljene u diuretiku.
UPALA MODANE OPNE ILI KIMENE
MODINE
Recepti:
Supenu kaiku maka i supenu kaiku korena od
gaveza (Symphytum officinale) sipati u termos i preliti sa
dve ae kljualog mleka. Ostaviti da odstoji najmanje 2
sata i piti tokom dana. Kura leenja traje 2-3 nedelje.
Med 100 grama
Aloja 50 grama
Oman, koren 50 grama
Ranilisl (Beloniea officinalis),
trava 50 grama
alfija, trava 50 grama.
Smesu preliti sa dva litra belog vina i kuvati (da
kljua) na pari (vodi) j edan sat. Skinuti sa vatre, ostaviti
da odstoji j edan sat i procediti. Piti poj edi ni supenu kaiku
3-4 puta dnevno na 30 minuta pre j ela.
Upala modane opne
Beli slez, koren 100 grama
iak, koren 100 grama
Lobaznik, koren 100 grama
Kopriva, koren 75 grama
Perunika (Iris), koren 75 grama.
Tri supene kaike smese trava sipali u emajlirani
lonac, preliti sa 3 ae hladne vode, stavili na slabu vatru i
kuvati 30 mi nuta sa poklopljenim loncem. Skinuti sa vatre i
popiti u toku dana.
alfija 100 grama
ilovlak, list 75 grama
Majkina duica 75 grama
Matinj ak 75 grama
Lipa, cvetovi 75 grama.
Dve supene kaike smese trava uvee sipati u termos
i preliti sa dve ae kljuale vode. Ujutro procediti i piti 4
puta dnevno po 100 grama.
Upala kimene modine
Supenu kaiku sveih cvetova loze groa uvee
sipati u termos i prelili aom kljuale vode. Ujutro procediti
i piti 4 puta dnevno po 50 grama na 30 minuta pre j ela.
UPALA VAGINE
(KOLPITIS, VAGINITIS)
Javlja se koci inficiran/a vagine raznim mikroor-
ganizmima, poremeaja razmene materija, nedostatka
hormona u organizmu, kao i usled kemijske ili mehanike
traume.
Karakterie se pojavom sluzno-gnoj nog ili gnoj nog
belog pranja, oseaj cm teine u donjem delu stomaka, bol o-
vi ma u vagini.
Recepti:
Gladovanj e na urinu.
Svakog dana piti 100-150 grama sveeg urina.
Radi uspostavljanja kisele sredine u vagini ispi-
rati se sveim ili ukuvani m urinom.
Gladovanje na urinu kombinovali sa pijenjem
ekstrakta od pelina. Jednu kaienu kaiku suve trave preliti
sa etvrtinom litre kljuale vode i ostaviti da odstoji 10
mi nuta. Piti 3 puta dnevno po j ednu kafenu oljicu t okom
1-7 dana.
Upozorenje. Ljudi sa prepobudeni m ivotnim prin-
cipom vetra" treba oprezno da upotrebljavaju pelin.
Dva puta dnevno - ujutro i uvee ispirali se eks-
traktom od pelina.
Cvetie pelina (oni su veliine glave ibice) uba-
civali u kuglice hleba i lo gutali pre ili posle jela.
VAGINALNE INFEKCIJE
Ispo/javaju se u vidu svraha, peenja i belih iz-
iuevina iz vagine, koje podseaju na mladi kravlji sir.
Uzroci oboljenja: gljivica Candida albicans, gnojni
mikroorganizmi, na primer, trihomonade. Vaginalne infekcije
mogu izazvati i neke hemijske materije.
Rizik razvoja gljivine infekcije vagine poveava
se pri postojanju bilo kog faktora, koji slabi organi zam
ene. U takve faktore spadaju: menstruacija (posebno njen
zavretak), nizak nivo hormona estrogena u periodu meno-
pauze, stresovi, emoci onal na preivljavanja, korienje
oralnih sredstava za kontracepciju ili kortikosleroida, koji
izobliavaju normalni hormonalni fon organizma.
Preporuke:
Nosi te donje rublje od pamuka.
Leti izbegavajte da nosite hula hop arape i drugu
odeu koja pri lee uz telo.
Ne hodajte dugo u mokrom kupaem kostimu,
poto topla i vlana sredina pogoduju razvoju gljivica.
Ne j edi te mnogo slatkog, to moe promeni ti pIT
vagine i stvoriti uslove za razmnoavanj e gljivica.
Veoma oprezno upotrebljavajte antibiotike, a na-
jbolje je da ih se odreknete.
Uzdravaj te se od polnih snoaja za vreme leenja
gljivine infekcije.
Svakog dana pijte j ogurt, on smanjuje verovat-
nou ponavljanja infekcije.
Posle izlaska iz kade, tuiranja ili kupanj a dobro
obriite kou oko polnih organa suvim peki rom.
Upotrebljavajte lini pribor za toaletu (pekir,
sapun, liku od lipe i slino).
Naui t e da se borite protiv stresova i ne budite
previe emoci onal ni .
Recepti:
Radi uspostavljanja kisele sredine u vagini sva-
kog dana se ispirajte pricem sa sveim ili ukuvani m uri-
nom.
Jednom dnevno pijte naiskap po 50-100 grama
vlastitog urina (urin delujc kao oksidant i kao homeopat sko
sredstvo).
Redovno 3-4 puta godinje gladujte na urinu po
5-10 (ponekad i vie) dana.
Gladovanj e na urinu kombi novati sa pijenjem
ekstrakta od pelina. Jednu kafenu kaiicu suve trave pre-
lili sa etvrtinom litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 10
minula. Pili 3 puta dnevno po j ednu oljicu za kafu.
Ekstraktom od pelina ispirati se dva puta dnevno
- ujutro i uvee.
VARIKOZNO PROIRENJE VENA
Pramena na venama, koja se izraava kroz njihovo
irenje u vidu kesica, poveanje duine, stvaranje vijuga i
ugruaka u vidu vorova.
Razvoj oboljenja podstie oteano oticanje krvi us-
led tromboze vena, zatvora, pritiskanja vena mal e kartice
t umorom ili materi com kod trudnica. Varikozno proirenje
vena esto se javlja kod ljudi sa ravnim stopalima. Ponekad
se varikozno proirenje vena javlja kod ljudi, koji se bave
tekim fizikim posl om (kovai, radnici na utovaru), ili kod
ljudi koji dugo stoje (kuvari, frizeri, kelneri i slini).
Oboljenje se razvija postepeno, prvenstveno se ote-
uju potkone vene. Cesto j e propraeno otoci ma ekstre-
miteta, a isto lako esto izaziva pojavu trolinih gnojnih
rana (ireva).
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Oistiti j etru.
Oistiti spoljanje manifestacije ivota.
Gladovanj e.
Regulisali ishranu, iskljuiti rafinirane proi zvode.
Prei na vegetarijansku dijetu.
Povremeno gladovati od 7 do 14 dana.
itati emocionalno-volj ne motivacij e za ozdrav-
ljenje vena i nogu.
Sa hranom uzimati neophodne materije za j aanj e
zidova vena.
Raditi specifine fizike vebe za normalizacij u
krvotoka u venama nogu, male karlice i slino.
ee drati noge u podi gnutom poloaju, da bi
krv oticala.
Ne stojite i ne sedite dugo naj ednom mestu, vie
se kreite.
Odrecite se upotrebe alkohola i puenja.
Borite se sa suvinom telesnom tei nom.
Nosi te komotnij e rublje, koje ne oteava kretanje
krvi.
Recept i :
Supenu kaiku svee ubranog lia i cvetnih gla-
vica pelena (Artemisia absinthium) paljivo isilniti u stupi
(avanu). Supenu kaiku dobijene kaice pomeati sa istom
kol i i nom kiselog ml eka i naneti ravnomerni m slojem na
gazu, koju zatim stavili na delove nogu sa proi reni m ve-
nama. Oko gaze omotali celofan i lo uvrstiti elastinim
zavoj em. Obl ogu drati na nozi dok se potpuno ne osui.
Leenje traje 3^4 dana. Posle nekoliko dana kura leenja
moe se ponoviti.
Kada su uzrok proirenja vena mikroparaziti,
koji ive u krvi i na zidovima vena, preporuuj e se koris-
titi muku paprat (Dryopteris filix-mas schott.). Radi toga
treba isitniti i pretvoriti u kaicu svee ubrani nadzemni deo
muke paprati, supenu kaiku te kaice pomeati sa istom
kol iinom kiselog ml eka i tu smesu ravnomerno naneti na
gazu. Gazu sa nanesenom smesom staviti na del ove nogu
(tela) sa proi reni m venama, umotati u celofan i uvrstiti
elastinim zavoj em. Drati dok se gaza potpuno ne osui.
Za leenje varikoznog proirenja vena koriste
se sazreli plodovi paradajza. Paradajz izrezali na krii-
ee i staviti na del ove tela sa proirenim venama, umotati
u celofan i uvrstili elastinim zavoj em. Posle 3^4 sata
promeniti oblogu.
esto se varikozno proirenje vena komplikuj e
krvarenj em iz ispucalih (isprskalih, puknutih) venozni h
voria. U lom sluaju treba naduvene vene i vene koje
krvare oprati mr t vom" vodom, zatim natopiti pare gaze
i vom " vodom i staviti na bolesne del ove vena.
Popiti pola ae mrt ve" vode, a posle 2-3 sata poeti
piti po pola ae i ve" vode 4 puta dnevno u razmaci ma
od 4 sata. Tako raditi 2-3 dana. Naduvene vene se resorbuju
(splanjavaju), a rane zaraslaju.
Kod varikoznog proirenja vena dobro poma-
e vibrogimnasl ika Mikulina: podii se na vrhove prstiju
nogu tako, da se pete odvoj e od poda za j edan centi metar i
naglo ih spustiti na pod. Ponoviti 20 puta. Napraviti pauzu
od 10 sekundi. Kod svake vebe uraditi najvie 60 pokreta.
Preporuuj e se ponavljati vebe tokom dana 3-5 puta za
j edan mi nut. Vebe raditi smireno, ne urei.
Specijalne fizike vebe kod vari koznog pro-
irenja vena na nogama:
1. Lei na leda, podii i slaviti noge na stolicu, tabure
ili ih upreti u zid. Pripodii se, zadrati se u t om poloaju 5
sekundi i opustiti se. U tom poet nom poloaju skupljati i
ispruati noge.
2. Lei na leda, ruke ispruiti ni zt cl o. Nogama raditi
kao da vozite bicikl. Disanje spontano. Ponavljati vebe sve
dok ne osetite cirkulaciju krvi u nogama.
3. Lei na leda, podii noge uvis pod pravim ugl om,
zadrali ih u tom poloaju oko jednog minuta i polako
spustiti. Vebu uraditi 5-10 puta.
4. Zauzeti stav etveronoke. Savivi ruke u
laktovima telo pribliiti podu i visoko podignuti desnu
nogu. Zadrati se u tom poloaju 3-5 sekundi i vratiti se u
poetni poloaj . To isto ponoviti sa levom nogom. Vebu
uradili po 4-6 puta sa j ednom i drugom nogom.
5. Lei na leda. ruke staviti ispod glave. Podigavi
noge vriti pokrete makazi ca" u vertikalnoj i horizontalnoj
ravni. Vebati dok se ne pojavi izrazit oseaj zamora.
6. Lei na stomak, ruke priljubiti uz buline. Podig-
nuti desnu nogu st oj e mogue vie, zadrati je u tom polo-
aju 2- 3 sekunde i spustiti. To ponovili sa levom nogom.
Ponoviti 4-10 puta sa j ednom i drugom nogom.
Da bi spreili pojavu komplikacij a, treba od-
straniti faktore koji ometaju normalan krvotok. Ukol iko
tokom radnog dana morate dugo da sedite, tada obolelu
nogu treba postaviti u horizontalni poloaj. Preporuuj e se
posle 1-1,5 sat scdenja malo proetali. Dobar efekat leenja
postie se umotavanj e noge elastinim zavoj em (zavoj treba
postaviti ujutro, ne Listajui iz posteljine).
VITILIGO
Poremeaj pigmentacije, koji se ispoljava odsust-
vom normalnog pigmenta na pojedinim defovima koe.
Obi no poinje u ml aem uzrastu (ee kod ena)
pojavom belih pega na koi razne veliine i oblika. Pege se
postepeno ire, slivaju j edna u drugu, stvarajui prostrane
delove mleno-bele boje. Kosa na obolelim del ovi ma sedi.
arita viti liga mogu se pojaviti na bilo kom delu koe.
Bolesnici nemaju nikakvih subjektivnih oseaja.
Preporuke:
Oistiti spoljanje manifestacije ivota od kolj -
ki".
Izbegavajte dui boravak na suncu.
Oistiti j etru (najmanje 5-7 terapija).
Primenjujte metode urinoterapije (mazanj e, ob-
loge).
Jedile, st oj e mogue vie, perun. celer, papriku,
kupus, zeleni luk, spana, limun, j abuke i drugo voe. Pijte
ekstrakt od ipka, sok od argarepe, pastrnjaka i krompira u
odnosu 1,5:1:1.
Recepti:
Istucati 2 supene kaike semena pastrnjaka (Pasti-
naca saliva) i preliti aom kljuale vode. Ekstrakt popiti za
j edan dan.
Razmutili j ednu kafenu kaiku praha boraksa
(prodaje se u apoteci) u pola ae tople vode i utrljavati u
pege (leenje traje dugo).
Utrljavati u pege 3%-ni borni alkohol. Za to vre-
me j esti to vie cvekle i argarepe.
Mazati pege sokom od svee smokve ili sredi nom
od dinje.
Utrljavati u pege urin ili stavljati obloge na njih.
Sami isprobajte, koji urin vam bolje odgovara - sve, stari,
ukuvani.
Detelina 100 grama
Vi 1 ina kosa 75 grama
Lemna (Lcmna minor) 100 grama
Astragal (Astragalus danicus) 100 grama
Kantarion 100 grama.
Tri supene kaike smese uvee sipati u termos i pre-
liti litrom kljuale vode. Ujutro procediti i piti 4 puta dnev-
no pre jela.
Svakoga dana uvee mazati pege j aki m rastvo-
rom mangana.
Mazati oteene delove koe urinom.
Na oteene delove koe stavljati obloge sa diu-
retikom.
Piti po 100-150 grama sveeg j utarnj eg urina
(srednji mlaz).
VRTOGLAVICA
Oseaj poremeaja stabilnosti i prividnog okreta-
nja okoline.
Moe biti propraena gaenjem, povraanj em, nes-
veslicom. umom u uima, smanjenjem sluha. Cesto je
simptom oteenja vestibularnog aparata, modanog stuba,
malog mozga, modane kore, neuroza, hipertonije.
Recept i :
Kod sistematske vrtoglavice dobar efekat se postie
uzimanjem morskog kupusa u prahu. Jednom dnevno, pred
ruak, uzeti jednu kafenu kaiicu praka.
Joga veba irasana"" (stoj na glavi) podstie
snabdevanj e krvlju glave i na raun loga pomae da se oslo-
bodite vrtoglavice nervnog porekla.
ZATVOR
Zadrka pranjenja creva u trajanju duem od dva
dana.
Karakteristini su tupi bolovi u donj em delu stomaka,
propraeni naduvenou creva i slabim izbacivanjem
gasova.
Uzrok zatvora: organske promene creva. hemoro-
idi, tumori , suavanje creva izazvanih oiljcima, kolitis i
drugi. Zatvor se javlja kod slabo pokretljivog nai na ivota,
nepravilne ishrane, kod slabljenja opteg tonusa organizma,
posle preleanih teih oboljenja.
Razlikuju se alonini i spaslini zatvori. Aloni-
ni zatvori javljaju se zbog slabljenja miia creva usled
malokrvnosti, mravljenja, sedeeg naina ivota i nere-
dovnog j ela. Spaslini zatvori javljaju se kod dugotraj nih
spazama miia creva usled psihikih preivljavanja, hro-
ninih profesionalnih trovanja, puenja.
Slika 3. - irasana - stoj na glavi.
I evo - mcdupo/c za vcbanje. Desno - krajnji poloaj : 1
- kako pravilno zauzeli poetni poloaj: 2 - kako pravilno
prei iz poetnog u krajnji poloaj: 3 - krajnji poloaj
asane.
Preporuke:
Oistiti debelo crevo.
Regulisati ishranu.
Terapija sokovima.
Fizioterapija.
Stvaranje uslovnog refleksa za pranjenje creva.
Odstraniti psihogene uzroke zatvora.
Ograniiti uzimanje lekova sa purgalivnim ej-
stvom.
Ne zloupotrebljavati klistiranje.
Alimentarni zatvor
Ne praviti due pauze izmeu obroka hrane.
Ograniiti upotrebu mesni h i ribljih supa, meki h
sorta mesa, ribe, belog hleba. keksa, kakaoa, kaa od rie i
griza, krompir pirea.
Upotrebljavati produkte sa veim sadrajem celu-
loze (crni hleb, med, kaa od heljde, supe od povra, kupus,
krastavci, cvekla, j abuke, ljive).
U dnevni obrok ukljuiti kefir koji je odstojao dva
dana, kiselo ml eko, kumi i druge kiselomlene produkte.
Od napitaka preporuuju se svee iscedeni sokovi,
gazirana hladna voda, mineral na voda zasiena ugljen-
dioksidom.
Atonini zatvor
Upotrebljavajte produkte koji e vas proterati:
svee ljive, suve ljive, smokve, sokove od cvekle i spa-
naa. ljive jesti natate i tokom dana.
Hranu dobro savakati.
Vebe za stomane miie, hladan tu, hladna trlja-
nje i polivanja stomaka, stiskanje stomaka rukama.
Preporuuju se sledee vrste sporta: hodanje, laga-
no tranje, plivanje i j ahanj e.
Spastini zatvor
Upotrebljavati biljnu hranu, koja sadri celulozu,
samo u vidu kaa.
Zainjavali hranu slatkom pavlakom, masl acem i
maslinovim uljem, radi smanjivanja spazama creva.
Povre i voe kuvati i u takvom stanju j esti.
Zabranjuju se hladni napici (posebno gazirani),
dok su korisni aj, kala sa slatkom pavlakom (l agom).
Posteljni reim, grejalice (termofor), zagreva-
j ue obloge, tople sedee kupke. Zabranjuje se masaa i
gimnastika.
Topli uljni i mleno-uljni kl isti ri.
Recepti:
Atonini zatvor
Ujutro uzeli 2 supene kaike mekinja, preliti ih
kljualom vodom i ostaviti da odstoji. Kada se ohladi izliti
vodu, a gusti (mekinj e) pojesti natate.
Obi no se posle 5 dana poboljava probava, a posle
10 dana normalizuj e stolica.
Uzi manj e mekinja dobro je kombi novati sa klis-
t i rima.
Kao prirodno purgalivno sredstvo kod atoni ni h
zatvora moe se koristiti aj od kore kruine (Rhamnus
frangula). Upravo su tako ranije i radili: 15 grama kore
kruine preli val i su sa pola litra kljuale vode i pili kao
aj.
Spastini zatvor
Uzeti litar vode i u nju sipati j ednu supenu kaiku
lana. Kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti kuvati 20
minuta na slaboj vatri. Ohladiti. Naliti u Bsmarhovo lone
(ili termofor zapremi ne 2 litra) i tu dodali 2 supene kaike
ulja od slaice (ono zageva i smekava. i me spreava
spazam debel og creva). Zamena za ulje od slaice pri prema
se na sledei nain: uzeti 200 grama masl i novog ulja i u
njega dodati j ednu kafenu kaiicu praka od slaice i dobro
promeati.
Navedena smesa (oko j ednog litra) klistiranjem se
unosi u debelo crevo uvee pred spavanje.
Drugog dana radi se sve islo, ali sa litar i po vode i
j ednom i po supenom kaikom semena lana.
Treeg dana sa 2 litra vode i 2 supene kaike seme-
na lana. (Nemoj te zaboravili da nalijete ulje od slaice 2
supene kaike).
etvrtog dana treba napraviti pauzu.
Od petog do sedmog dana klistiranje se nastavlja
sa istom koliinom kao treeg dana, a osmog dana treba
napraviti pauzu.
Od devetog do jedanaestog dana primenj ivati
klistire, kao treeg dana.
Dvanaestog dana pauza.
U zavisnosti od situacije i zdravstvenog stanja, klis-
tiranje se moe ponoviti j o 3 dana, ili 6 dana, ili svih 12
dana.
Supenu kaiku istucanog lanenog semena (moe
se zameniti semenom od ovsa. j ema ili listovima crnog
sleza) preliti sa etiri ae vode. kuvati dok ne prokljua,
procediti. dodati j ednu supenu kaiku soli i/ili dve supene
kaike ulja od lana ili konoplje.
Navedene komponente imaju oputajue i prodi rue
dejstvo. Tenost za klistiranje mora biti topla.
Takvo klistiranje preporuuje se i ljudima, koji tek
poinju da iste creva i pri tom imaju probl ema sa prol askom
vode u creva. Preporuuj em da se prvo rai ri " debelo crevo
pomou tih klistira, a dalje da se primenjuju obini klistiri
za ienje sa dva litra vode ili urina.
Kod upornih zatvora moe doi do mehani kog
zatvaranja creva, pa u tom sluaju klistiri nisu efikasni. Tada
treba pomou prsta ili kafene kaiice izvui ekskrementne
mase iz pravog creva, a zatim uraditi mikroklistir.
Jednom-dva puta dnevno uzimati po j ednu supe-
nu kaiku elea, pripremljenog od zrelih plodova zove, skri-
vanih bez eera. U mesto eera moe se koristiti med.
Piti vodu u kojoj su se dugo kuvale ljive ili ovas.
Piti 4-5 puta dnevno sok od rotkve, rasol od kupusa u top-
lom stanju, kiselo ml eko (jogurt) i aj od suvih vianja i
j abuka.
Kod proktogenog zatvora (zastoj ekskremen-
la u pravom crevu) preporuuje se masaa pravog creva i
mikroklistiranje ukuvanim urinom.
Kod di skine likih zatvora dobro je na stomak stav-
ljali obloge sa toplim urinom ukuvanim do j edne etvrtine
prvobitne zapremi ne i klistirati se toplom vodom. Korisni
su mleno-uljni mikroklistiri uvee. Mogu se primenjivati
topli klistiri sa sveim urinom, ali se pri tom mora vodili
rauna o reakciji organizma.
Kod veoma upornih zatvora na karlicu i stomak
treba stavljati vlane urinskc poveze (obloge). Prvi obrok
hrane obavezno treba da sadri grubu vlaknastu hranu, raz-
liite salate (argarepa, kupus). Korisno je redovno tranje
uj utro.
Slatko za proiavanje. Od j ednog kilograma
sorbila. kilograma bilo kakvih j agodastih plodova ili j abuka
skuvati obino slatko. Uzimati po 1-2 kal ene kaiice tog
slatkog. Ukoliko je dejstvo slabo - poveajte dozu, ali op-
rezno (stolica moe biti veoma obilna i bolna).
Uzeti 500 grama peteljki (drki) revnika, 200
grama eera, koru od limuna, prstohvat dumbira [Zingiber
officinalis) ili suvog groa. Peteljke (drke) oprati, oistiti
i izrezati na komadi e. Uzeti 1/4 litre vode i prokuvati sa
eerom, korom od limuna i umbirom. Kada voa proklju-
a dodali revnik i kuvati dok sc parii revnika ne skuvaju.
Vodili rauna da se revnik ne prekuva i raspadne. Ohladili i
piti.
Kontraindikacije. Ove preparate ne treba davati
niti prepisivati obolelim od podagre (kostoholje) i lilijaze
bubrega (kamena u bubrezima) sa oksalatnim kamenjem.
Zato to revnik moe izazvali krvoprolie iz vena pravog
creva, njegova prime na se ne preporuuje ljudima koji pate
od hemoroida.
Kod mlitave peristaltike creva i poremeaj a mo-
torne funkcije eluca uzeti 30 listova vranilove trave, preliti
sa litrom kljuale vode i oslavili da odstoji. Piti kao aj po
pola ae 2-3 puta dnevno.
Pritiskanje stomaka za uspeno ienje orga-
na trbune duplje i jetre.
Leei, da biste se bolje opustili, pritiskajte svaki
deo stomaka, koristei za to etiri ispruena prsta ruke ili
pesnicu (slika 5). Moete poeli od j etre. Poni mo paljivo
da pritiskamo rukom to dublje prema j etri. Ako se pojavi
bol, drite pritisnutu ruku sve dok se bol ne izgubi. Ako ne-
ma bola, tada, pritisnuvi prstima na maksi mal nu dubi nu vr-
imo vibracione pokrete, kao ekiem koji odskae, teei
da prodremo to dublje.
Dalje premel amo ruke na dvanaestopal ano crevo,
el udac, tanko crevo i ponavljamo sve radnje. Na taj nai n
pritiskamo itav stomak. Jedno pritiskanje sa vibracij ama
zauzi ma oko pola minuta. Za itav stomak potrebno j e oko
5-7 minula.
Slika 4. - Pritiskanje stomaka rukama.
Na slici prsti j edne ruke priliskaju, a druga ruka
pomae da se taj pritisak pojaa.
Pritiskanjem stomaka i zvodi mo specijalnu, dubo-
ku masau unutranj ih organa. To pobolj ava snabdevanj e
trbune duplje krvlju, smanjuje zastoj i si mpt ome portal ne
hipertonije. To j e odlina priprema pre i deomotornog ie-
nja organa trbune duplje.
Ukoliko se za vreme pritiskanja stomaka pojave bo-
lovi, to j e znak daj e zastojni, patoloki proces portabl e hiper-
tonije dovolj no duboko prodro. Pri daljem pritiskanju i gnje-
enju, usled poveanog pritiska, koji se javlja u trbunoj
duplji, otvara se veliki broj krvnih sudova, si mptomi por-
talne hipertonije se smanjuju i iezavaju.
Drevni mudraci su preporuivali da se pritiskanje
stomaka radi ujutro, kao varijanta j ednostavne i efikasne
posteljne gi mnasti ke.
Radi profilakse zatvora i normalizacij e stolice
primenjivati klistire sa urinom ukuvanim do j edne etvrtine
prvobitne zapremi ne - po 100 grama svakog drugog dana.
Ukoliko ukuvani urin ne odstrani zat vor -nj egov uzrok je u
spoljanjim manifestacijama ivota. Treba oistiti spoljanje
manifestacije ivota.
Upozorenje. Nemoj te zloupotrebljavali veoma kon-
centrovane klistire sa ukuvanim uri nom. Oni snano stimu-
liu energiju organizma i kod ljudi, koji boluju od hemo-
roida, mogu izazvati ispadanje hemoroi dni h voria. Nj iho-
va umerena primena, naprotiv, leci hemoroi de.
Jedna od mojih italeljki izleila je uporne zatvore
prema sl edeem metodu: Sedam dana j e gladovala na urinu.
Posle svakog mikroklislira sa ukuvani m urinom izlazila j e
na ulicu da lagano tri (ubrzano hodanj e). Rezultati su poeli
da se postiu petog dana leenja. Sedmog dana nastupil a
je reakcija ienja (1,5 aa braon tenosti), posle koje je
uradila klistiranje sa dodavanj em ekstrakta od ruse (sedefa).
Posle izlaska iz gladovanja produila je sa mikrokl istirima.
Zatvor j e potpuno izleila.
ZNOJ EN JE
Znojne lezde, koje se nalaze u koi, stalno lue
znoj. Pri poveanja temperature vazduha poveava se i
luenje znoja. To je zakonita prirodna reakcija organizma,
koja pomae da se odrava normalna lelesna temperaturo,
vodeni i slani halans.
Opte znojenje se esto pojaava u klimaksu, a zno-
jenje ruku i nogu - u mladalakom uzrastu. Prekomerno
znojenje moe biti izazvano i nizom oboljenja.
Poveam) znojenje je ipak najee rezultat nepri-
dravanja elementarnih higijenskih pravila.
Preporuke:
Svakog dana se tuirati topl om vodom, noge pre
spavanja oprati sapunom.
Kupke za noge sa odvarom od lekovitih biljaka,
koje imaju antiseptiko dejstvo i sue.
Recepti:
Svakog j utra dobro napraiti prakom borne kise-
line izmeu prstiju i tabane nogu. Uvcc oprati noge toplom
vodom. Nestaje neprijatan miris i znojenje.
Kora od hrasta ima koagulaciona i taninska (ta-
vi) svojstva i na raun toga sui kou. Koru hrasta isitnili
u praak i taj praak svakog dana sipati u arape sve dotle,
dok se znojenje nogu ne smanji na polovinu. Tada prekinuti
terapiju. Noge normalno treba da se malo znoj e.
Kod j akog znojenja nogu primenjivati kupke
za noge sa odvarom od hrastove kore (50-100 grama na
litar vode). Kuvati na slaboj vatri 20-30 minuta. To je j ae
sredstvo od praka.
Hladna voda ima dejstvo suenja, pa se zato pre-
poruuje svaki dan prati noge hl adnom vodom. Za vreme
hl adnog godinjeg doba ne preporuuje se uvee prati noge
hl adnom vodom, poto se moe pogorali san.
Provereno sredstvo protiv znojenja - praak od
stipse. Sipati ga u arape sve dotle, dok se ne normalizuj e
znojenje nogu.
Noge se mogu prati rastvorom od peene (pr-
ene) stipse. Uzeti pelinu kafene kaike ili na vrhu noa
peene stipse, razmutili u ai vrue vode i natapati mesta
na koi sa poveanim znojenjem.
Za smanjenje znojenja nogu i smekavanj a koe
moe se koristiti j ak odvar od ovsene sl ame. Primenjivati
kupke za noge sa njim u trajanju po 15-20 minuta.
Kod znojenja nogu dobro pomau urinske
arape". Pamune arape natopiti u urinu ukuvanom do
j edne etvrtine prvobitne zapremine i navui na noge. Preko
toga stavili celofansku (najlon) kesu, pa j o j edne suve
arape. Tako hodati 2-4 sata. Isprati noge toplom vodom
bez sapuna. To znatno poboljava slanje koe, a otklanja i
umor.
Ta terapija takode ini suvu kou na stopalima
normal nom.
ZUBOBOLJA
Najee se javlja zbog oteenja zuba od karijesa
i naknadnih upalnih procesa mekog tkiva i nadkosnice
zuba sa stvaranjem gnojnih rana (gnojanica).
Preporuke:
Posle svakog uzimanja hrane isprati usta topl om
vodom. Redovno istiti zube, najmanje dvaput godinje
ii kod stomatol oga radi profilaktikog pregleda i leenja
zuba.
Radi spreavanja oteenja emajla na zubi ma ne
j edite mnogo vruu i hladnu hranu. tetna je i suvie kisela
hrana, kao i upotreba velike koliine eera.
Zubi se ne smeju podvrgavati raznim traumira-
j ui m optereenj ima: gristi tvrdo, otkidati konac zubi ma i
slino.
Hrana treba da sadri dovoljnu koliinu kaleiju-
ma.
Recepti:
Ispirati usnu duplju mr t vom" vodom u trajanju
5-10 mi nuta.
Leenje zuba ekstraktom od iirota i ekstraktom
propolisa.
Uzeti pola ae korenja idirota, preliti sa pola litra
volke (rakije) i ostaviti da odstoji nedelju dana. Odvoj eno
od toga u pola litra volke (rakije) sipati 10-20 grama sitno
narendanog propolisa i, takoe, ostaviti da odstoji nedelju
dana.
Pomeati po j ednu kafenu kaiicu ekstrakta idirota
i propolisa, sa smesom ispirali usta oko tri mi nuta. Leenj e
traje oko mesec dana.
Iirot ublaava bolove u korenu zuba, a propolis
pl ombira sve mi kropukoti ne i ubija mikrobe. Zahvaljujui
lome prestaju bolovi u zubima i oni se ak obnavljaju.
Dopunski se preporuuje uzimati j ednom dnevno za
vreme j el a po 0,1 gram praka od samljevenih zuba (svinje,
krave, konja itd.).
Da bi ispali ili odstranjeni zubi ponovo narasli,
potrebno je zaejstvovati svest i pomou nje aktivirali prog-
ram rasta zuba u spoljanjim manifestacijama ivota. Radi
toga treba blago ekati, golicati hrastovim ili brezovi m
tapiem po 20 mi nuta dnevno (to ee, tim bolje) desni na
mestu ispalog zuba. Najvanije j e, da se u mi sl i ma vratite u
detinjstvo i da j asno predstavite sebe u tom uzrastu, osetite
kako vam rastu zubi. Terapija se primenjuje u trajanju 20-30
minuta pre spavanja, moe i ujutro. Ukoliko uspele da j asno
i opipljivo u mislima vi di te" proces rasta zuba, tada e on
realno izrasti. Proces takvog rada vremenski se pokl apa sa
procesom rasla zuba - oko 2-3 meseca.
Skumpina [Cotinus coggygria, Rhus cotinus) efi-
kasno odstranjuje razne infekcije iz usta i podstie leenje
zuba. Kafenu kaiicu osuene skumpine preliti aom klju-
ale vode i kuvati na slaboj vatri 5 minuta. Odvar ostaviti da
odstoji, procediti i sa toplim odvarom ispirati usta. Ne srne
se gutati - moe doi do jakog spazma creva.
Jedna aa odvara proraunata j e na dva dana lee-
nja. Pre svake upotrebe odvar podgrejati.
U trajanju 2-3 minuta ispirati usta urinom, tera-
piju ponoviti 5-6 puta sa malim pauzama. Posle toga staviti
na zub vatu, natopljenu u urinu. Moete probati razne vari-
j ante urina (stari, diuretik, deji) i zadrati se na urinu koji
vam najbolje pomae.
Za j aanj e zubnog emajla treba uri nom ispirati
usta 30 minuta. Moe se koristiti urin ukuvan do pol ovine
prvobitne zapremi ne, kao i urin zasien solima morskog
kupusa. Pri dugotraj nom ispiranju usta dopunski se ispolja-
va lekovito dejstvo na ceo organizam preko aktivnih zona
ukusa, koje se nal aze na j eziku.
Uzeti 50 grama pupoljaka breze, preliti sa 500
grama votke (rakije) i ostaviti da odstoji 10 dana. Kod
intenzivnog bola na bolesni zub stavljati vatu, natoplj enu u
tom ekstraktu.
Bajalice protiv zubobolje
Bajalice treba izgovarali uverljivo (ubedlj ivo), si-
gurno, tri puta, sedam puta, devet puta, a u neki m sluaj evima
49, pa i 81 put. Tu veliki znaaj ima magija brojeva.
Oj mesee, mesecoviu, srebrnih rogova, zlat-
nih noica. Sidi mesee, utei moju zubobolju, odnesi zlo
(nesreu) pod nebesa, moja tuga nije mala, nije tegobna,
a tvoja mo je velika. Ne mogu da podnesem tugu. Evo ti
zub, evo dva, evo tri, evo etiri, svi su tvoji - uzmi : uzmi
moju tugu. sakrij od mene zubobolju. Amen, amen, amen. "
I dem ni ulicom, ni putem, ve po pustim uli-
icama, po j arugama, po kanalima. U susret mi ide zec. Oj
zee, zee, gde su ti zubi? Daj mi svoje, uzmi moj e. Idem
ni puti em, ni putem, ve kroz tamnu umu, vlanu borovu
umu. U susret mi ide sivi vuk. Oj vue, sivi vue, gde su
li zubi? Evo li moji zubi, daj mi svoje. Idem ni po zemlji.
ni po vodi, ve preko istog polja, preko cvelne livade. U
susret mi ide stara baba. Oj stara babo, gde su ti zubi ? Ti
uzmi vuje zube, daj meni svoje ispale. Mol i m za vrste-
veoma vrste zube kod raba Boijeg (i me), za svaki dan, za
svaki sat, na veki vekom. "
Na moru. na okeanu. na ostrvu, na Bujan u stoji
saborna apostolska crkva, stoji mati Preista Bogorodi ca
i prepodobni Antipije. iscelitelj zuba. On umolj ava i moli
sluge Boj e za raba Bojeg (ime), da vas, sluge Boj e, ne
bole zubi. U ime Oca i Sina i Svetoga duha. Ami n, ami n,
ami n" (bajati iznad mal og vora ili rotkve).
Ukoliko imate pl ombe na zubi ma i bez uzroka
oseate razdraljivost, depresiju, uznemi renost, nesani cu,
optu slabost organi zma - to vam ukazuje na trovanje i vom.
Zameni t e amal gamske pl ombe sa kerami ki m ili pl asti ni m.
Premda i one nisu bezopasne. Neke vrste plastike unitavaju
tvrda tkiva i zubnu sr, izazivaju pulpitis. Drugim recima,
umesto blaga moete dobili j o vee zlo. Zato se, pre nego
pl ombi rate zub, zainteresujte od kakvog materijala da stavite
pl ombu i da li taj materijal ima sertifikat da je bezopasan.
U suprotnom plombirani zub moe brzo da ugine i da se
raspadne. A najstranije u tome j e, to e uginuli pl ombi rani
zub bili stalni izvor infekcije u vaem organizmu.
ULJEVI
Ogranieno zadebljanje oroavelog dela koe.
Javljaju se kod dugotrajnog traumiranja nogu tes-
nom obuom. uljevi mogu biti u vidu vorova i ploasti,
kao da su naslagani i nabijeni. Smetaju pri hodanj u, esto
izazivaju bol i peenje.
Recepti:
Uvee slavili oblogu sa di ureti kom na stopala:
obui arape natopljene u urinu, umotali preko toga celofan
(najlon kesu) i preko toga navui suve arape. Ujutro isprati
noge topl om vodom, a zatim hl adnom.
Redovno primenjivati tople urinske kupke za
noge sa 500-1 000 mililitara urina.
UTICA
Obojenost tkiva ovejeg organizma utom bojom
usled suvinog nagomilavan/a unog pigmenta u krvi
- bilirubina i produkata njegove razmene.
utica najee prati kamen u ui i hepatitis.
Preporuke:
Terapije ienja organizma.
Preduzimanj e zdravstvenih mera.
Pridravanje reima ishrane i dijele.
Koristili preporuke j ogista.
Recepti:
Veronika {Veronica officinalis),
trava 30 grama
Zej a loboda (Hieracium pilosella),
trava 40 grama
Neven, cvetovi 40 grama
Divlja verbena (Verbena
officinalis), lie 20 grama
Vresak (Calluna vulgaris),
trava 30 grama
Breza, majski listovi 30 grama
Rusa (Chelidonium majus),
trava 20 grama
Sipak, plodovi 40 grama.
Uzeti 4 supene kaike (uvrene) isitnjene smese,
prelili litrom svee vode, ostaviti da odstoji 30 mi nuta, pos-
taviti na vatru i dovesti do kljuanja, kuvati 1-2 mi nuta,
skinuti sa vatre, dobro poklopili i ostaviti da odstoji 2 sata,
a zati m procediti. Uzimati po j ednu au 3-4 puta dnevno.
Ta smesa preporuuj e se i kod hroni nog hepatitisa.
Razliak (Centaurea cyanus), cvetovi - 30 grama.
Uzeti kafenu kaiicu cvetova, preliti sa aom kljuale
vode, ostaviti da odstoji jedan sat i procediti. Piti po pola
ae 2-3 puta dnevno na 30 minula pre j el a.
Sikaviea (Silybum marianum). Ta trava je veoma
korisna za j etru. Ona sadri blage l itoncide, koji povolj no
ulicu na j etru i njene funkcije. Pomou nje leci se hepatitis,
ciroza j etre, utica, kolitis, holecistitis, upala unih kanal a.
Ona iz organi zma izbacuje toksine i radijaciju. Predl aem
daj e upotreblj avate za leenje j etre.
Recept j e j ednostavan: uzimati po j ednu kai enu
kaiicu semena (celog ili samlevenog) sikavice 2 puta dnev-
no, ujutro i uvee, pre jela. Za j ednu kuru leenja potrebno
vam je 100 grama sikavice. Posle pauze od 1-3 nedelje kura
se moe ponoviti.
Proseno su potrebne dve kure leenja da bi se j etra
normalizovala.
Preporuke j ogista kod leenja utice i hepatitisa
(prema Svami Sivanande).
Ove preporuke mogu se koristiti kao samostal no le-
enje ili kao dopuna opisanim mel odi ma leenja.
Leenje se sastoji u primeni terapija koje iste i j aa-
ju organizam, kao i regulisanju ishrane.
* Uj utro, i m se oboleli od utice probudi , treba da
uradi terapiju ienja pod nazivom Sahaa-basti-krijja".
Njena sutina je sledea: popiti specijalni rastvor, a zatim
ga pomou posebnih vebi prolerati kroz probavni trakt i
izbacili iz organizma. Voda ispira raspadnutu u i sluz iz
eluca i tankog creva, zatim dospeva u debel o crevo i raz-
reduje njihov sadraj, koji se izbacuje iz organizma zajedno
sa ekskrementom i otrovnim materijama. Jogisti tvrde, da
ni j edan poznati purgaliv. nikakav klistir nisu u stanju da
to urade lako nekodljivo i tako efikasno, kao to to ini
Sahada-basti-krijja.
U toj terapiji limunov sok i stovremeno predstavlja
lek i dijetetski produkt, poto ima neko purgativno dejstvo.
On smesi daje prijatan ukus i sadri izvesnu koliinu kaleiju-
ma, koji je apsolutno potreban za odravanje zdravlja.
Rastvor se priprema na sledei nain: pola ae li-
munovog soka (u naim uslovima moe se uzeti bilo koji
prirodni kiseli produkt-namirnica - kljukva, kartop, malina
i slino) i kai enu kaiicu soli (prvenstveno uzeti morsku
nerafiniranu so, j er so spreava asimilaciju vode i ti me olak-
ava njen prolazak kroz probavni trakt), preliti sa 1.5 litar
iste (protijeve ili izvorske) tople vode i dobijenu smesu
ispili.
Da bi se voda provela kroz probavni kanal, treba
odmah uraditi sledee vebe: lei na leda i vebati Viparita-
karani (opis vebe sledi) 4-5 minuta, zatim Maj urasanu
- 3-4 puta i Padahastasanu - 4-5 puta. Taj, ko nije u
stanju da veba Maj urasanu. neka 5-6 puta odveba Salab-
hasanu. U narednih pet minula javlja se velika potreba za
deiekacij om.
U zavisnosti od individualne konstitucije, uzrasta i
stanja creva, neki ljudi, moda, treba navedeni m vebama
da dodaju j o Bhudangasanu, Ardha-akrasanu i Dhanu-
rasanu. Zaj edno sa prethodnim vebama one daju dobre
rezultate.
Opi saemo navedene vebe u j ednost avnom obli-
ku.
Viparila-karani. Lei na pod na lea, ispod glave ne
srne se nita stavljati. Noge ispruiti, ruke niz telo, dl anove
priljubiti uz pod. Polako podizati noge priblino do ugla od
30 stepeni i zadrati ih u t om poloaju. Opirui se rukama
o pod, podii noge u vertikalni poloaj i u tom poloaju
se zadrati nekoliko sekundi. Produiti podizati noge,
savijajui ih prema sebi", odvojivi karlicu od poda.
Uhvatiti rukama slabine (krsla), a laktove osloniti
na pod. Pridravajui telo na rukama ispraviti Irup. Gl ava
lei na podu, lea su ispravljena, noge ispruene vertikalno
uvis (zauzeti poloaj prikazan na slici 5).
Vebu treba zavravati paljivo i bez urbe. Radi
toga treba saviti noge prema glavi, ruke spustiti i priljubiti
dl anovi ma na pod i, oslanjajui se rukama o pod, veoma
polako i paljivo - kimeni prljen za prlj enom - spustiti
trup (telo) na pod. Opustiti noge i mal o odleati na leima,
opuslivi itavo telo.
Slika 5. - Zavrni poloaj Viparita-karani, u kome
se treba zadrati 2-5 minuta.
Tokom vebe zadrava se slaba Mul abandha (kon-
trakcija miia anusa). Te kontrakcije ne dozvoljavaju da se
energetsko polje oveka podie uvis.
Lekovito dejstvo. Klasini traktati o Jogi tvrde, da
vebanje Viparita-karani-mudre odrava ml adost u telu.
Koa se ne smeurava i kosa ne sedi due vremena. Ta
veba ispoljava snaan blagotvorni uticaj na strukture, koje
spadaju u Visma-granthi. Visma" - oznaava deo vrata, a
grant hi " - energetski vor finog tela. Re je o stimulaciji
energetskog vorita u predelu vrata. Na materij alnom nivou
u to vorite spadaju titasta i paratitasta (paratireoidna)
lezda, krajnici i druge tvorevine u vratu. Smatra se, da lue-
nja lezda Visma-granthi ima glavni znaaj u borbi protiv
oboljenja i podslie ouvanje zdravlja, snage i mladosti.
Stanje tih lezda direktno se odraava na rad svih ostalih
lezda za unutranju sekreciju. Eto zato ta veba otklanja
zatvore, slabo varenje, anemiju, poveava apetit i opti
ivotni tonus organizma.
Usled stimulacije energije kretanja i energije vatre
u strukturama spoljanjih manifestacija ivota Viparita-
karani-mudra podstie neutralizaciju i unitavanje virusa,
toksina i une ljake u organizmu.
Preokrenuti poloaj tela u Viparita-karani-mudri
otklanja deo optereenja u sistemu krvotoka, koji mora da
savladava silu tee pri prolasku krvi u donje delove tela.
Krv se sliva u organe trbune duplje i gornje del ove tela,
posebno u vrat i glavu. Krvni sudovi nogu se odmaraj u.
Zato se mozak i titasta lezda dopunski snabdevaju i obilno
ispiraju svezom krvlju.
* Salabhasana. Lei na pod licem okrenuti m pre-
ma podu, istegnuti kimu, podbradak spustiti na pod, ruke
ispruili niz telo. Stegnuti ruke u Vadra-mudru simbol
munj e (pesnice sa velikim prstima uvueni m u pesni cu).
Staviti pesnice vertikalno na pod sa velikim prstima nadol e.
Ruke u laktovima mogu se malo saviti. Udahnuti i uz lagano
izdisanje odgurivati se rukama od poda, isteui i podiui
nazad-uvis to vie desnu nogu. Udahnuti i spustiti nogu.
Isto uraditi sa l evom nogom. Ponoviti j o dva puta. Zat i m
podii obe noge. Sema disanja ista. Ponoviti j o dva puta sa
obe noge.
Prema slepenu uvebanosti broj ponavljanja vebe
moe se poveali.
Slika 6. - Zavrni poloaj u alabhasani. Laka
varijanta.
Ko nema snage da podigne obe noge odj ednom, ne-
ka u poetku trenira samo sa naizmeninim podizanj e desne
i leve noge. Snaga e se pojaviti sa praksom.
Upozorenj e! Pri vebanju alabhasane vri se pri-
tisak na plua i srce, zbog ega se ova veba strogo zabranjuje
licima sa slabim pluima i sranim poremeaj ima.
Ukol i ko terapija nije uspela. Ukol i ko creva ne pro-
rade posle primene Sahada-basli-krijja, treba se jedan do
dva dana uzdrati od uzimanja hrane, j er to ukazuje na lo,
da j e dvanaestopal ano crevo zablokirano slabo svarenim
ostacima hrane. Posle gladovanja uraditi Sahada-basti-
krijja.
Posle defekacije i umivanja - Sahada-danda-
dhauti - ienje sadraja eluca pomou ccvice. Ta tera-
pija kod utice stvarno ima arobno dejstvo.
Radi toga se preporuuje uzeli dezinfekovanu e-
ludanu sondu, zagrejati istu vodu i piti je sve dotle, dok
se potpuno ne napuni eludac. Malo se nagnuti napred i
potruditi se da potpuno progutate sondu - kroz nju treba da
se izlije sadraj eluca.
Naravno, to zahteva odreeni trening, naviku i samo-
kontrolu. Kod veine ljudi, im kraj sonde ue mal o dublje
u grlo, moe se javiti potreba za povraanj em. Ne treba
oajavati. Posle nedelj u-dve upornih pokuaja sonda e
doi do eluca.
Kada se kraj sonde nade u elucu, saekajte dok sa-
draj eluca ne iscuri napolje. Preporuuj e se ne uriti sa
izvlaenjem sonde, ve saekati 5-7 minula, da bi eludac
konano iscedio iz sebe ostatke vode i sluzi. Smatra se, da
e u tom sluaju doi i do ienja pankreasa (guterae).
Preporuuj e se da se terapija ponovi . Posle toga iz-
vui sondu i dobro je oprati toplom vodom i sapunom.
Lekovito dejstvo. Jogisti kau. da ta terapija ienja
otklanja i spreava poremeaje u jetri, naruavanje kiselosti
el udanog soka. nevarenje razliitog porekla, zatvore,
greve, neuralgije, leukodermiju, gubu (lepru), kona obo-
ljenja, kataralne poremeaj e i ak tuberkulozu.
Po zavretku te terapije ne preporuuj e se uzi mati
hranu narednih 20-30 minula. Posle toga najbolje j e pojesti
riu skuvanu u vodi sa malo pretopljenog maslaca ili neku
drugu laku neutralnu hranu. Ne preporuuje se upotreba ni-
ega ljutog, tvrdog, slanog, gorkog i kiselog.
Jogisti ukazuju, da prvo ispiranje (Vamana-dhauti)
isti samo eludac, a drugo (Sahada-danda-dhauti) iri
efekat ienja iri efekat ienja dubl j e" - na pankreas
(guterau) i dvanaestopalano crevo. Ti me se ispoljava i
efekat ienja na j etru, unu kesu i une kanale.
Sve j oga vebe za ienje treba da se vebaju ujutro
na prazan eludac.
* Kupanje. Ono sledi po zavretku Sahada-danda-
dhauti. Jogisti preporuuju da se vodena terapija primenjuje
na sledei nain. Prvo treba prohl adnom vodom namoi ti
ake ruku. oprati glavu, isprati oi i lice. Zat i m udobno
esti u kadu, zagnjurivi u vodu donji deo tela do pupka na
nekoliko minuta. Posle toga politi vodom gornji deo tela i
zavriti kupanje.
Voda za kupanje treba da bude prijatno prohl adna
leti i mal o topla zimi.
Tuiranje. Obino polivanje ili tuiranje j ogisti
preporuuju da se vri na sledei nain.
Prvo pol i vati glavu, zatim dvatri minuta ml az vode
usmeriti na pupak i polne organe i deset sekundi do mi nuta
- na stranjicu i zadnji deo karlino-bedrenog zgloba. Posle
toga poli vati ostale delove tela, trljajui ih i polivajui
prema individualnim potrebama.
Posle tople vode telo obrisati pekirom dok se ne
osui. Meuti m posle prohladne vode telo se ni kada ne
brie! Jogisti preporuuju da se mokro telo snano istralja
mokri m rukama, poevi od stomaka. Zati m, stresti telo i
obui se. Smatra se, da se tako moe u telu sauvati snaga
vode".
Pripremiti smesu od j edne ae vrue vode, j edne
ae vrueg prokuvanog mleka i 2 supene kaike soka od
mladih izdanaka hmelja. Smesu popiti u topl om stanju
tokom dana.
Zimi se umesto izdanaka hmelja mogu uzeti 2
supene kaike isitnjenih iarki hmelja, potopiti ih preko
noi u smesu mleka sa vodom (1:1) i smesu popiti tokom
dana.
Kura leenja traje 10-12 dana.
Jedna ena je izleila kerku, staru 5 godina,
od utice na sledei nain: davala j oj je da pije njen urin,
stavljala obl oge od urina na deo tela oko j etre, umotaval a
puis na ruci gazom, natopljenom u urinu, i 3 dana nije
davala devojici nita da j ede - samo urin i vodu. etvrtog
dana utica je nestala, temperatura je spala, bol u boku je
nestao. Lekari su konstatovali da je zdrava.
PREGLED
LEKOVITOG BILJA
Anis (Anisum vulgare)
Bor (Pinus svlvestris)
Breza {Betula pendula)
Crvena detelina (Trifolium pratense)
iak (Arctium lappa)
Dani no (Viola tricolor)
Dinja (Sanguisorba officinalis)
Eukaliptus (Eucalyptus globulus)
Gl og (Crataegus sanguined)
Gl og
Griea (Menyanthes trifoliaia)
I lajduka trava (Achillea millefolium)
I Imclj (flumulus lupulus)
I Irastova kora (Ouerccus robur)
Idirot (Acorus calamus)
Kamilica (Chamomilla recutita)
Kanlarion (Hypericum perforatum)
Kim (Carum carvi)
Kiprej (Chamerion angustifolium)
Kleka (Juniperus communis)
Kokotac (Melilotus officinalis)
Kopriva (Urtica dioica)
Korijandar (Coriandrum sativum)
K r u i na (R hamni is frangula)
Lan i list (Linaria vulgaris)
Lipa (IVia cordata)
Majkina duica (Thymus serpyllum)
Malina (Rubus idaeus)
Masl aak (Taraxacum officinale)
Meje groe (Arctostaphylos uva-ursi)
Mirodija (Antehum graveolens)
Mora (Foeniculum vulgare)
Nana (Mentha piperita)
Nar (Punica granat um)
Neven (Calendula officinalis)
Odoljen (Valeriana officinalis)
Oman (Inula helenium)
Oskorua (Sorbus aucuparia)
Ovas (Avena saliva)
Pasji trn (Hippophae rhamnoides)
Pelin (Artemisia absinthium)
Pcrun (Petroselinum crispum)
Petrovac (Agrimonia eupatoria)
1
}
od be 1 (Tussilago far fara)
Povrati (Tanacetum vulgare)
Raslavi (Equisetum arvense)
Ribizla (Ribes nigrum, R. rubriim)
Rusa (Che lido ni um maj us)
Rusomaa (Capse/la bttrsa-pastoris)
Rulavica (Gnaphalium uliginosum)
Smilje (Xeranthemum annum)
Srenjak (Polygonum bistortd)
Srdaica (Leonorus cardiaca)
Sremza (Primus padus)
Sunovraica (Bidens cernua)
Sipak (Rosa maja I is)
umska j agoda (Fragaria vesca)
umski rumarin (Ledum palustre)
Troskot (Polygonum aviculare)
U iji vac (Pedicular is comosa)
Vranilova trava (Origanum vulgare)
Zi msko zelje (Pirola rotundifolia)
Zova (Sambucus nigra)
alfija (Salvia officinalis)
Zilovlak (Planlago major)