ORI 1

Simbolike logike (34 poena)

1. (2 poena) Objasnite vezu izmeu propozicione i predikatske logike.
Propoziciona logika predstavlja najjednostavniju simboliku logiku, a predikatska logika, ili logika prvog reda predstavlja
proirenje propozicione logike. Obe logike predstavljaju simbolike logike. Formule logike prvog reda koje ne sadre
varijable i kvantifikatore mogu se tretirati kao formule propozicione logike.
2. (4 poena) Neka su date sledee oznake:
(1) P(X) = X je prost broj
(2) Q(X) = X je racionalan broj
(3) R(X) = X je realan broj
GREATER(X,Y) X je vee od Y

Iskaite reenicama srpskog jezika sledee formule:
(1) (X)(Q(X)->R(X))
Svaki racinalan broj je i realan broj
(2) (AX)P(X)
Postoji prost broj
(3) (X)(AX) LESS(X,Y)
Za svako X postoji X, takvo da je X<Y
3. (4 poena) Objasnite ulogu koncepta logike posledice u procesu izvoenja novih znanja u propozicionoj i
predikatskoj logici
Formula G je logika posledica formula F1,F2,...,Fn ako i samo ako za svaku interpretaciju I za koju je
F1F2...F3 istinito i G je takoe istinito.
4. (3 poena) Objasnite kako se sprovodi postupak rasuivanja u predikatskoj logici.
Izraunavanje odgovora u predikatskoj logici izvodi se korienjem dva mehanizma: 1.Ujedinjavanje i
2.Rezolucija. Ovim mehanizmima kreira se stablo pretraivanja. Ujedinjavanje je proces menjanja dva terma sa ciljem da se
ti termovi uine identinim. Procedura rezolviranja se svodi na pojednostavljivanje zadatog cilja korienjem ujedinjavanja
sve dok ne dobijemo prazan cilj.
5. (2 poena) Navedite tipove simbola koje predikatska logika koristi u konstrukciji atoma.
Predikatska logika (logika prvog reda) dozvoljava korienje sledea etiri tipa simbola u konstrukciji atoma :
Pojedinacni simboli ili konstante, promjenljivi simboli (varijable), funkcijski simboli, predikatski simboli.
6. (3 poena) Objasnite Skolemove funkcije.
Skolemovim funkcijama se eliminiu egzistencijalni kvantifikatori iz formule. Neka je F dat u prefisknoj normalnoj
formi (Q1x1)...(Qnxn)M, gde je M dat u konjuktivnoj normalnoj formi. Ako je Qr egzistencijalni kvantifikator u prefiksu
(Q1x1)...(Qnxn), 1rn, tada su mogua dva sluaja: 1.Nema univerzalnog kvantifikatora koji se pojavljuje pre Qr. Tada se
uvodi knstanta c koja je razliita od svih konstanti koje se javljaju u M i svako xr iz Matrice M se zamenjuje tom konstantom
i brie se iz prefiksa. 2.Postoji neki univerzalkni kvantifikator pre Qr. Ako su Qs1...Qsm svi kvantifikatori pre Qr u prefiksu,
uvodimo novi m-dimenzionalni funkcijski simbol f, razliit od svih simbola u matrici M i svako xr se zamenjuje tim simbolom i
brie se (Qrxr) iz prefiksa
7. (4 poena) Objasnite potrebu za primenom postupka unifikacije i opiite postupak unifikacije.
U postupku dokazivanja pomou rezolucije, esto je potrebno unificirati dva ili vie izraza, tj nai supstituciju koja
e vie izraza uiniti identinim. Supstitucija naziva se unifikatorom skupa {E1,...,Ek} ako i samo ako je E1 = E2 = ... =
Ek. Za skup {E1,...,Ek} se kae da je unifibilan ako i samo ako za njega postoji unifikator
8. (4 poena) Objasnite princip rezolucije.
Osnovna ideja principa rezolucije sastoji se u tome da se proveri da li skup S sadri praznu klauzulu []. Ako skup
S sadri [], tada je skup S nezadovoljiv. Ako S ne sadri [], sledei korak je provera da li se [] moe izvesti iz S.
9. (4 poena) Objasnite postupak dedukcije odgovora na pitanja tipa DA i NE primenom predikatske
logike.
Poznate injenice su aksiomi a pitanje je zakljuak teoreme.
10. (4 poena) Objasnite postupak dedukcije sekvencijalnog niza (bez grananja) primenom predikatske
logike.


Pretrage (33 poena)
1. (2 poena) Navedite formalnu reprezentaciju pretrage u prostoru stanja.
Prostor stanja je graf (V,E). V je skup temena (vorova), E je skup ivica (linkovi/lukovi). Svaka ivica je usmerena
od jednog temena ka drugom. Svako teme je struktura podataka koja sadri: Opis stanja sveta; Eventualno dodatne
informacije kao to su: Link na roditeljsko teme, Naziv akcije kojom je generisano to teme, Ostale evidencijske podatke
2. (2 poena) Navedite strukturu podataka vora u prostoru pretrage.
Struktura podataka vora sadri: Opis stanja sveta; Eventualno dodatne informacije kao to su: Link na roditeljsko teme,
naziv akcije kojom je generisano to teme, ostale evidencijske podatke.
3. (2 poena) Objasnite ta je pretraga prostora stanja.
Pretraga prostora stanja je proces traenja reenja u prostoru stanja tako to se eksplicitno izraava deo
implicitnog grafa prostora stanja koji je dovoljan da sadri cilj. Inicijalno V={S}, gde je S poetno teme. Zatim se S razvija,
generiu se njegovi naslednici i ta temena se dodaju u V a pridruene ivice se dodaju u E. Proces se nastavlja dok se ne
pronae ciljno teme
4. (1 poena) ta je osnovna karakteristika slepe pretrage ?
Strategija koja vorove ureuje bez ikakvog specifinog domenskog znanja.
5. (4 poena) Objasnite pretragu prvi u irinu i pretragu prvi u dubinu.
BFS red FIFO se koristi za listu vorova. Uklanja spreda, dodaje od pozadi. Jedan vor se proglasi kao trenutni
(na poetku je to startni vor), a u listu vorova se upisuju svi oni koji slede posle njega. Zatim se sa vrha liste uzima vor i
on se proglaava kao trenutni, a svi koji slede posle njega se upisuju na dno liste. Ovo se ponavlja dok se ne doe do
ciljnog vora.
6. (1 poena) ta je osnovna karakteristika voene pretrage ?
Voene pretrage koriste domensko znanje da bi odredile koji put je najbolji za nastavak pretrage.
7. (3 poena) Navedite definiciju heuristike funkcije h(n).
Voene procene (pogaanja) zvane heuristike, koriste se kao pomo prio izboru putanje. Svo domensko znanje
koje se koristi u pretrazi kodirano je u heuristikoj funkciji h.
Definicja: koristi specifino domensko znanje na odreeni nain. Izraunljiva je iz tekueg opisa stanja. Ona procenjuje:
povoljnost vora n, koliko je bliz vor n cilju, cena putanje sa minimalnom cenom od vora n do ciljnog stanja.
h(n) >= 0 mora da vai za sve vorove osim ciljnog, h(n) = 0 je za ciljni vor, a h(n) = inf. vai za orsokak.
8. (3 poena) Objasnite ta je dominantna heuristika i emu ona slui.
h*(n) stvarna cena putanje sa minimalnom cenom od vora n do cilja.
Ako je h1(n)<=h2(n)<=h*(n) za svako n koje nije cilj, h2 dominira nad h1. h2 je bolja heuristika nego h1. A* koji koristi h1
razvija najmanje onoliko vorova koliko i A* sa h2 (najee vie). Kae se da je A* sa h2 bolje informisana nego A* sa h1.
9. (2 poena) ta je razlika izmeu pohlepne pretrage i algoritma A ?
Pohlepna pretraga koristi kao evaluacionu funkciju f(n)=h(n), sortirajui vorove u listi po rastuim vrednostima
f. Ideja je da se za razvoj odabere vor za koji se veruje da je najblii ciljnom voru (sa najmanjom vrednou f)
Pretraga A kao evaluacionu funkciju koristi f(n) = g(n) + h(n), gde je g(n) minimalna cena puta od startnog vora do
tekueg vora n. Izraz g dodaje komponentu prvi u irinu evaluacionoj funkciji. vorovi na granici pretrage rangiraju se po
procenjenoj ceni reenja, gde je g(n) poznata cena od startnog vora do vora n, a h(n) je procenjena cena od vora n do
cilja
10. (3 poena) ta je razlika izmeu algoritma A i algoritma A* ?
Algoritam A* koristi istu evaluacionu funkciju kao i algoritam A, uz dodatno (krucijalno) ogranienje: za sve
vorove n u prostoru pretrage vai h(n)<=h*(n), gde je h*(n) stvarna cena putanje sa minimalnom cenom od vora n do
cilja. Cena do najblieg cilja se ne precenjuje. Kada vai h(n)<=h*(n), h je dopustiva. Dopustiva heuristika garantuje da
vor na optimalnoj putanji ne moe da izgleda tako loe da nikada ne bude uzet u razmatranje.
11. (4 poena) Objasnite parcijalne pretrage i kompletne pretrage.
Parcijale pretrage trae ciljni vor i na osnovu toga konstruiu putanju od startnog do ciljnog stanja. To su BFS,
IDS, UCS, Greedy, Algoritam A... One su dobre za male prostore ili za ilustracije pravih problema.
Kod kompletne pretrage svaki vor je reenje. Lukovi su od jednog reenja do drugog. Pretraga se svodi na nalaenje boljeg
reenja. Koriste se operatori koji transformiu jedno reenje u drugo. Koristi se evaluaciona funkcija f(n) za mapiranje
svakog reenja na broj koji odgovara kvalitetu tog reenja. Moe u svakom trenutku da se zaustavi i da ima neko reenje.
12. (4 poena) Objasnite algoritam simuliranog kaljenja i nain na koji on poboljava postupak pretrage.
Prvo intenzivno istrauje a zatim se smiruje. Kompletna je i optimalna ako su parametri temperature i hlaenja
dobro odabrani. Mora se izvriti procena parametara: Poetna temperatura mora da bude dovoljno visoka da se izie iz
lokalnog optimuma, ali ne previsoka, da se ne bi vrila sluajna pretraga prostora; ema hlaenja je obino
eksponencijalna; Temperatura zaustavljanja.
Ovaj algoritam je brz, jer se u svakoj iteraciji generie samo jedan sused i ne ispituje se celo susedstvo za nalaenje
najboljeg suseda. Obino nalazi dobro reenje za vrlo kratko vreme.
13. (2 poena) Navedite kriterijume za evaluaciju postupka pretrage.
Kompletan algoritam e nai reenje uz pretpostavku da je prostor stanja povezan graf i da je faktor grananja konaan
Optimalan algoritam e nai reenje sa minimalnom cenom
Vremenska sloenost
Meri se za najgori i prosean sluaj
Izraava se brojem razvijenih vorova i/ili ciljnih testova
Prostorna sloenost
Meri se maksimalnom veliinom liste vorova u toku pretrage


Genetski algoritmi (33 poena)
1. (3 poena) Navedite primere dva problema u kojima se za reavanje mogu koristiti genetski algoritmi.
Objasnite kako se ti problemi reavaju primenom genetskih alogoritama.
?????
2. (3 poena) Objasnite evolutivni ciklus.
Iz populacije se selekcijom biraju dva roditelja. Modifikacijom gena roditelja dobijamo potomke. Potomke
evaluiramo i ukoliko su oni bolji od roditeljskih jedinki, vraamo ih u populaciju, u suprotnom se briu. Ponovo se vri
selekcija i ceo postupak se ponavlja.
3. (2 poena) Navedite osnovne genetske operatore.
Inicijalizacija, selekcija, ukrtanje, mutacija
4. (3 poena) Objasnite emu slui i kako se implementira operator mutacije.
Na sluajan nain perturbuje kandidatsko reenje. Mutacija slui da se simuliraju efekti greaka koje se deavaju
sa malom verovatnoom u toku dupliciranja. Mutacija je sluajna. Za svaki bit koji se kopira u novu populaciju dozvoljavamo
malu verovatnou greke
5. (3 poena) Objasnite emu slui selekcija i opiite osnovne postupke selekcije.
Replicira najuspenija reenja iz populacije proporcionalno njihovom relativnom kvalitetu. Primenjujemo selekciju
proporcionalnu prilagoenosti metodom ruleta. Svakoj individui se dodeljuje deo ruleta. Svaka jedinka ima svoj kvalitet. to
je vei kvalitet, jedinka ima vie ansi da bude izabrana.
6. (3 poena) Objasnite operatore ukrtanja za GA sa realnim vrednostima.
Ukrtanje dkomponuje dva odvojena reenja i zatim na sluajan nain kombinuje njihove delove da bi formirala
novo reenje. Recimo da smo selekcijom dobili dva roditelja R1=1111010101 i R2=1110110101. Za svaki par se na sluajan
nain odabira taka ukrtanja. Recimo da je to ovde 2. Bitovi prvog roditelja od take ukrtanja se zamenjuju bitovima
drugog roditelja od take ukrtanja i obrnuto, tako da nakon ukrtanja imamo: P1=1110110101 i P2=1111010101.
7. (3 poena) Objasnite specifinosti operatora mutacije za permutacije.
Normalni operatori mutacija vode do nedopustivih reenja. Zbog toga se moraju menjati najmanje dve vrednosti.
Parametar mutacije sada odrava verovatnou da se neki operator primenjuje jednom na ceo string umesto na pojedinanu
poziciju.
8. (3 poena) Navedite i objasnite modele populacije.
SGA (Simple Genetic Algorithm) koristi generativni model: svaka individua preivljava tano jednu generaciju;
ceo skup roditelja zamenjuje se potomcima.
Suprotni su Steady-State modeli: jedan potomak generie se za svaku novu generaciju; jedan lan populacije zamenjuje se
potomkom.
Generacijski Gap: zamenjuje se deo populacije. 1.0 za GGA, 1/pop_size za SSGA
9. (2 poena) Objasnite popularizaciju zadataka i paralelizaciju podataka u paralelnim genetskim algoritmima.
Paralelizam zadataka je karakteristika jednopopulacionog modela i odnosi se na paralelno raunanje vrednosti
kvaliteta. Genetski operatori se izvravaju kao i kod tradicionalnog, sekvencialnog genetskog algoritma
Paralelizam podatak se odnosi na viepopulacione modele. Cela populacija se izdeli na manje celine i nad tim manjim
celinama se izvrava genetski algoritam. Nad tim manjim, podpopulacijama je lake vriti postipak genetskog algoritma, jer
ima manje jedinki, te se postiu bolje performanse.
10. (4 poena) Objasnite globalni paralelni genetski algoritam.
Globalni paralelni genetski algoritam pripada jednopopulacijskom modelu. Jedan procesor oznaen kao gospodar
uva u svojoj memoriji celu populaciju. Taj procesor nad celom populacijom vri operatore selekcije, ukrtanja, inverzije i
mutacije. Vie podreenih procesora oznaenih kao sluge su zadueni iskljuivo za evaluaciju novih jedinki. Genetski
operatori se izvravaju sekvencijalno, dok se postupak evaluacije jedinki vri paralelno.
11. (4 poena) Objasnite distribuirani paralelni genetski algoritam.

Osnovno obeleje Distribuiranih paralelnih genetskih algoritama jeste podeljena populacija. On deluje nad vie
manjih populacija ili ostrva. Genetski algoritmi se izvravaju na vorovima. vorovi su najee umreeni raunari. Vie
genetskih algoritama paralelno deluju nad potpopulacijama i svakih Mi iteracija meusobno razmenjuju dobijena reenja.
Razmena jedinki naziva se migracijom. Naziva se jo i krupno-zrnasti genetski algoritam ili ostrvski genetski algoritam.