101 Ideja Za Inovativne Nastavnike

Zahvale
Autorima:
Mnika Burgetti
Erzsebet Csibi
Sndor Demen
Blint !arkas
Csaba !arkas
"zse# $ol%zer
Zsuzsa $orvth
Beta "arosievitz
"edlik &ktatsi St'di
!eren% (ter )ak
Andrs Mrton
Csaba Mura*Mszros
)szl &bu%h
Balzs (eth+
Sulinet Agen%,
Mar%ell Szab
Zsuzsa Szala,n -ah,
Attila -ak%s
Andrea -elek
(oglavle .E#ikasne tehnike za organiza%iu u/ena0 uredio e 1,2ng,vr 3itz4
5aslovna strana: Csaba Sarkadi6 78894
:ako su ulo;eni svi na<ori da se uvide eventualne gre=ke u izradi ove knige6 u slu/au bilo
kakvog nenamernog <revida izdava/i <ozdravlau va=e komentare i unie>e <otrebne
izmene <rvom <rilikom4
Uvod
(o=tovani edukatori6
-ehnologia ima <oten%ial da ukloni <re<reke za u/enike i edukatore svuda u svietu4
Dobar so#t?are i internet mienau na= <ristu< znanu4 :novativni na/ini <oduke i u/ena
nanovo de#inirau iskustvo u/ena i <odu/avana4 A i <rema u/eni%ima <ostoe nova
o/ekivana: <ored osnovnog znana6 <otrebno e da <oznau saradnu6 komuni%irane6
kori=tene in#orma%ia @ sve su to oblasti ti<i/ne za 7A4 viek @ te <ristu< instrumentima za
u/ene koi im <ribli;avau navedene oblasti4
Cil <rograma .(artneri u u/enu0 e da os<osobi =kole da <obol=au <ro%es u/ena
tako =to >e nastavnom osoblu omogu>iti da se razvia i <reuzme vode>u ulogu4 Zaedno sa
na=im <artnerima6 Mi%roso#tov tim za eduka%iu ;eli da vam se zahvali za anga;ovanost u
radu sa u/eni%ima i u odnosu <rema kontinuiranom usavr=avanu4 5adamo se da >e vam ova
kniga <omo>i da na<ravite <ozitivne <romene i svim u/eni%ima <omognete da ostvare svo
<uni <oten%ial4
S <o=tovanem6
Daniel Maly
Vii menader programa edukacije
Mi%roso#t
Sadraj
B3&D
SADCDA"
:4 E!:EAS5E -E$5:EE ZA &C1A5:ZAC:"B BFE5"A
Tradicionalna organizacija uenja
Frontalni rad sa razredom
Samostalni rad
Efikasne tehnike za organizaciju uenja: onstruktivna pedagogija
Diferencijacija u razredu
:zvori razlika izmeGu u/enika
&snovni <rin%i<i di#eren%irane organiza%ie u/ena
Cazli/iti nivoi di#eren%irane organiza%ie u/ena
&snovni <rin%ie za<osliti u/enike
Faze konstruktivnog obrazovanja
(re<oru/eni ti<ovi lek%ia
-i<ovi zadataka
Organizacija kooperativnog uenja
B/ene koe se zasniva na <roblemu
Eoo<erativna diskusia
Drama kao nastavna tehnika
Eoo<erativno u/ene <rema Eaganu
(edago=ki <roekat
!ore"enje tradicionalne pedagogije i konstruktivne pedagogije
Lini uslovi
Stanovi=te nastavnika
Stanovi=te u/enika
!itanje ispitivanja i ocjene
::4 ZADAC:
#eografija
!otogra#irane zvezdanog neba Hda se <oka;e kretane nebaI
(rikazivane <romene vodostaa na rie%i ili <otoku
Merene dnevnih <romena tem<erature zraka
Eori=tene so<stvenih #otogra#ia za izradu <rezenta%ie o neko zemli6 regii ili
nekim loka%iama koa ste <osetili tokom letnog ras<usta
:zrada internet strani%e za geogra#ski <rikaz lokalnog okru;ena
:zrada <anoa ili <ostera o vulkanima
(riku<lane in#orma%ia o narazorniim zemlotresima u <oslednih nekoliko
godina
(rikaz vertikalne <romene tem<erature zraka uz <omo> ra/unana i gra#i/kog
<rikaza
:zrada kalendara uz kori=tene #otogra#ia na<ravlenih tokom =kolske ekskurzie
:zraGivane karte =kolskog okoli=a
:lustra%ia stiena uz <omo> ?eb%ama i <roektora
:zrada karata
(ogled iz <ti/e <ers<ektive
3irtualna <oseta zoolo=kom vrtu
Mo zoolo=ki vrt
(omra/ene sun%a
1de i>i na odmor
3odosta
Atmos#era
Dom
1eolo=ki <eriodi
Album tem<eratura
Sun/ani sati
Ei=ni dan uJ
:zve=ta o vremenu
$iologija
Eori=tene sladova za ilustra%iu #aza kliana
(redstavlane bilnih vrsta koe rastu u va=em bli;em okru;enu
Merene <ulsa nakon ve;bana i <ravlene diagrama
Snimane zvuka <ti%a
:zrada =ema lana%a ishrane
(isane sastava o ;ivotu i radu slavnog nau/nika
Zelenilo
Sastavlane testa iz mor#ologie bilaka sa slikama
Do<unavane znana o evolu%ii /oveka
Snimane kratkog #ilma o ednom biolo=kom eks<erimentu
:zrada nale<ni%e za ve;banku iz biologie
Evolu%iski razvo bilaka i ;ivotina
(u=ene ubia

njievnost
&bavezna lektira
(ismeni sastav za doma>i rad
%iterarno putovanje
Bmetni/ka galeria B##izi
(oreGene renesansnog i baroknog stila
:gra iz kni;evnosti
Bmetni/ko <redstavlane
Divot slavnog <esnika
:stra;ivane motiva
(isane #usnota za neki stari klasik
!oto <ri/aKmini #ilmKblog
&ezik
Danrovi novinarstva
Dnevne novine
'atematika
.Mines?ee<er0 za razviane matemati/kih s<osobnosti
1ra#i/ko re=avane <roblema u obra/unskim tabelama Hn<r4 dolaze>i saobra>aI
.Eonstruisane0 <utem alata za %rtane
-rans#orma%ia #unk%ie sa anima%iom4
(oednostavlene algebarskih edna/ina @ Mi%roso#t edna/ine
&brada trigonometriskih #unk%ia na kom<uteru
Dokazivane geometriskih <ostavki u #ormi <rezenta%ie
Bud;et za =kolsku zakusku
Eori=tene #ormula generalno Hizra/unavane elemenata <ravouglog trouglaI
3erovatno>a @ analiza <roseka6 dis<erzie i distribu%ie kori=tenem CA5DHI
#ormule
Analizirane kom<letne induk%ie @ u<oreGivane rekurzivnih i eks<li%itnih #ormula
-rans#orma%ia #unk%ia
(rosti broevi
Bno=ene #ormula
Cate
(izika
(rezenta%ia konveksnog so/iva
(relamane svetlosti na so/ivu i re#leksia od ogledala
Zadatak: udalenost i vrieme
Evalua%ia rezultata merena Hn<r4 merene gratita%iskog ubrzana uz <omo>
a<arata za is<u=tane <redmetaI
Demontra%ia konstantnog ubrzana sa a<roksima%iom konstantnog kretana
Dinamika kretana talasa
)issaouseovi obras%i
Demonstra%ia strunih kola
Analiza kombiniranih kola
:zrada =ematskog diagrama stvarnog strunog kola
(i>e @ generi/ko re=ene <roblema u termodinami%i
Merene tem<erature vode u razli/itim <osudama6 <okrivenim i ne<okrivenim6 i na
razli/itim vrstama gria/a
&brada radioaktivnosti
&brada radioaktivnih ras<adnih nizova
&brada rezonan%ie H<risilna vibra%iaI
&brada kretana sa konstantnim ubrzanem
&brada matemati/kog klatna
&brada Bro?novog kretana
&brada <rakti/ne u<otrebe lan/anih reak%ia
5e?tonovi zakoni gravita%ie i kretane <laneta
)istorija
:zrada <osetni%a za historiske li/nosti
:zrada historiskih novena

Strani jezik
Biogra#ie
3o%abulaire de la %uisine
)es %uriosits de (aris
(lasti/na o<era%ia
Mo hi<ermarket
Fii e ovo horosko<L
!raznici
(razni/ni obi/ai6 <odizane meGukulturalne sviesti
)okalni #estival
:gra
)emija
Aditivi u hrani
Modeli molekula
*nformacione tehnologije
Bvodni video za Dan roditela
E!:EAS5E -E$5:EE ZA &C1A5:ZAC:"B BFE5"A
Tradicionalna organizacija uenja
(rontalni rad u razredu
&vo e na/e=>e kori=teni na/in <odu/avana u dana=nem obrazovanu u Bi$4
!unk%ionalan e <onavi=e u otkrivanu novih kon%e<ata ili <rezentiranu novih materiala
u/eni%ima4 -akvi /asovi <ru;au malo <rilike za uklu/ivane u/enika4 5adale6 zadr;avane
<a;ne razreda M8*M9 minuta takoGer <redstavla te;ak zadatak za nastavnika4 5astavnik e
izvor in#orma%ia a u/eni%i6 kao strana koa <rima in#orma%ie6 <rihvatau material4
Eomunika%ia e obi/no verbalna i ednosmerna6 i %il o e da se <ru;e Hi <rimeI in#orma%ie4
:nterak%ie izmeGu <oduke i u/ena su malobrone4
Samostalni rad
B ovom slu/au rad se mo;e obavlati samostalno6 u <arovima ili u gru<ama4 (oenta e
da u/eni%i rade samostalno4 Zada%i se ne <rave <rema <otrebama <oedina%a6 svi rade isti
zadatak4 Cazlike u karakteru i s<osobnostima u/enika se ne uzimau u obzir <ri izboru
zadataka4
Efikasne tehnike za organizaciju uenja:
Konstruktivna pedagogija
Eonstruktivna <edagogia e generi/ki termin4 5ie rie/ o metodi nego o <ristuem u
kognitivnom <ro%esu4 &va <ro%es razmi=lana takoGer zahtieva od u/enika da saraGue sa
drugima4 (oednostavlen i strukturiran nastavni <lan ne mo;e dati u/eni%ima takvo iskustvo
ali stvarne situa%ie mogu4
Stvarane kom<leksnog okru;ena za u/ene e od su=tinske va;nosti4 :zvor
in#orma%ia vi=e nisu knige i nastavni%i6 nego stvarni ;ivot4 B/eni%i imau <riliku da tra;e
re=ena za stvarne <robleme u situa%iama <o<ut ;ivotnih na razne na/ine sa razli/itim
tehnikama u gru<ama4 Eonstruktivna <edagogia zahtieva <osebne uslove za u/ene u koima
e u/eni%ima dozvoleno da meGusobno saraGuu i <oma;u edni drugima4 Mogu koristiti %ieli
niz instrumenata i izvora in#orma%ia za re=ene svoih <roblema i <ostizane %ileva4
5ekoliko <edago=kih metoda i tehnika u/ena Hkao =to e u/ene #okusirano na
<roblem ili u/ene zasnovano na <roektuI mogu se <rimenivati u u/ioni%ama u koima
<ostoe li/ni kom<uteri4 B/ioni%e koe su o<remlene kom<uterima mnogo su <rikladnie za
<rimenu modernih tehnika od tradi%ionalnih6 /ak i ako nema dovolno kom<utera za svakog
u/enika4 (od adekvatno organiziranim uslovima za u/ene i rad edan ili dva kom<utera su
dovolno da se <okrene koo<erativni kognitivni <ro%es4 -i<i/na soba sa :- o<remom6 sa
kom<aktnim <rostorom i ne#laksibilno <ostavlenim stolovima ne omogu>ava integra%iu
moderne in#ormati/ke i komunika%iske o<reme u obrazovni <ro%es4
+iferencijacija u razredu
!rontalni rad ne dae nastavniku <riliku da uzme u obzir razlike izmeGu <oedini/nih
u/enika4
Izvor razlika meu uenicima
* Cazlike u <ostoe>em znanu @ uvetovano <orodi%om Hre/nik6 sistem vriednosti6
znaneI
* Cazlike u kognitivnim s<osobnostima:
* (er%e<%ia H/emu se mo;e <odu/avati u/enik sa bilo kakvim invaliditetom6 n<r4
sle<o>om ili o=te>enem sluhaI
* (a;na
* (am>ene
* Cazmi=lane i ezik @ N vrsta inteligen%ie
"ezi/ko*verbalna
)ogi/ko*matemati/ka
3izuelna
MotornaKkineti/ka
Muzi/ka
:nter<ersonalna
:ntra<ersonalna
* B/eni%i sa razli/itim karakterima imau razli/it:
* stil u/ena
* motiva%iu
* stav
* interesovana
* dominantnu <olovinu mozga
* S<ol
* 5a%ionalno <orieklo4
Osnovni principi diferencirane organizacije uenja
Zbog ovih gore <omenutih razlika neizbe;no e da nastavni%i usvoe nov <ristuL
o Eako mogu do<rinieti da stav moih u/enika <rema =koli bude <ozitivniiL
"azliiti nivoi diferencirane organizacije uenja
(ormiranje grupa prema interesovanjima uenika
1ru<e se organizirau homogeno i u okviru gru<e svaki u/enik ima isti zadatak4
Flanovi gru<e ne morau neminovno saraGivatiO mogu im se dati zada%i koe vr=e
<oedina/no6 nezavisno edni od drugih4 B tom slu/au mogu se <raviti ve>e gru<e4
MeGutim6 ako zadatak zahtieva od /lanova gru<e da saraGuu6 u gru<ama ne bi trebalo
biti vi=e od P do 9 u/enika4 &va organiza%ioni oblik e osobito <rikladan za rad sa
talentovanom de%om ili u situa%iama kada neki u/eni%i treba tek da sustignu ostatak
razreda4
+iferencijacija prema sadraju
De%a se diele u homogene gru<e <rema s<osobnostima4 Budu>i da /lanovi gru<a
rade <oedina/no6 nema <otrebe imati male gru<e HP*9 /lanovaI4 Svaki u/enik radi svo
zadatak samostalno6 na delimi/no <ersonaliziran na/in4
,rganizacione grupe
* Saradna meGu /lanovima
* 1ru<e od P do 9 /lanova mogu biti organizirane homogeno ili heterogeno
* Flanovi gru<e rade isti zadatak
* Cad /lanova gru<e sa razli/itim s<osobnostima razlikue se sadr;ano
+iferencijacija u zahtjevima koji se oekuju od uenja
&va oblik di#eren%ia%ie omogu>ava integra%iu u/enika sa te=ko>ama u u/enu ili
drugim dis#unk%iama4 B/eni%i su <odieleni u gru<e <rema svoim s<osobnostima4
Zahtevi iz nastavnog <lana za ove u/enike su druga/ii od o<=tih zahteva za ostatak
razreda4 &vi u/eni%i rade zadatke samostalno ili u saradni sa drugovima iz gru<e4
Osnovni principi diferencijacije
!oznavanje razliitih metoda
Eako bi se ovi razli/iti obli%i ograniza%ie <okazali e#ikasnima6 nastavnik mora biti
u<oznat sa <omenutim kon%e<tima6 mora znati kako da ih koristi6 mora biti svestan
<rednosti koe donosi nihova <rimena6 i mora biti u stanu rie=iti <robleme do koih
mo;e do>i u toku <ro%esa <oduke4
!ristup
&va na/in <odu/avana mo;e biti zaista us<e=an ako nastavnik ima <od kontrolom
<ro%es u/ena na vi=e nivoa i dobro ga vodi4
-spekti diferencijacije
&rganiza%ione oblike uviek odreGue slede>e:
* Sadr;a <redmeta
* &brazovne <otrebe i metode <oduke
* :ndividualne <otrebe u/enika
(leksi.ilnost
Di#eren%ia%ia ne smie biti razlog za etiketirane ili selek%iu4 Svako treba da dobie
onoliko zadataka koliko e o<timalno za nega u odreGenom momentu4
,rganizacioni o.lici u uenju
#rupni rad
Uloga veliine grupa
5amana gru<a mora sadr;avati barem P /lana er bi mani bro <odrazumievao rad u
<arovima ili individualni rad4 :dealno6 gru<a ima M /lana6 er na ta na/in svaki /lan mo;e
imati svo mani zadatakO nadale6 gru<a se lako mo;e <odieliti u <arove6 ako bi se avila
<otreba4 1ru<e od vi=e od Q /lanova veoma e te=ko voditi6 i zato bi neki od u/enika mogli
odlu/iti da se ne uklu/uu u rad gru<e6 ili /ak da smetau drugima4
-spekti ure"enja homogeno i heterogeno organiziranih grupa
$omogeno organizirane gru<e karakterizira slede>e:
* B datom <redmetu u/eni%i su gotovo na istom nivou =to se ti/e nihovih s<osobnosti i
interesovana4
$eterogeno organizirane gru<e karakterizira slede>e:
* Cazlike izmeGu interesovana i s<osobnosti u/enika u datom <redmetu su izra;enie4
B ovom drugom slu/au moglo bi biti korisno dodieliti uloge da bi se osiguralo da svaki /lan
bude uklu/en u rad6 <rema so<stvenim s<osobnostima4 -a vrsta gru<nog rada o<ravdava
teoriu da u/eni%i edni od drugih nae#ikasnie u/e4
Uloge unutar grupe
E#ikasna saradna zasniva se na ednako <odeli rada i meGusobne odgovornosti4 -o
se mo;e <osti>i tako =to >e se <oedinim /lanovima gru<e dodelivati odreGene uloge
odnosno zada%i4
Dodjeljivanje zadataka i odgovornosti u grupi moe imati dvostruki efekat!
S edne strane to a/a <ostoe>e so%ialne s<osobnosti6 s druge strane stvara i
<obol=ava nove4
(o=to se od u/enika ne mo;e o/ekivati da na <o/etku mogu samostalno organizirati
gru<ni rad6 korisno e da uloge HvoGe time6 za<isni/ara6 %rta/a i izvestio%aI dodelue
nastavnik4 5a ta na/in s edne strane =tedite vrieme6 a s druge strane osiguravate da se
svakom detetu dodieli <osao koi navi=e odgovara negovim s<osobnostima4 MeGutim6
u/eni%i treba da dobiu <riliku da se oku=au i u novim ulogama4 H5<r4 u/enik koi obi/no
<reuzima vode>u ulogu mora nau/iti da iska;e <o=tovane i saraGue kada e neko drugi
glavni6 a stidlivi u/eni%i treba da <robau avno se obra>atiI4
:ako odreGene uloge nisu tako va;ne za u/enike u vi=im razredima6 i<ak mo;e biti
korisno dodieliti uloge koe su s<e%i#i/ne za <redmet kako bi se razvila odgovornost4
/aini formiranja grupe
1ru<a se mo;e #ormirati nasumi%e6 <rema li/nom izboru u/enika6 ili svesno <rema
izboru nastavnika4 &/igledno >e vam ova <osledni na/in omogu>iti da na naboli na/in
is<uniti svoe didakti/ke %ileve6 er u tom slu/au <ostoe svi uslovi za us<e=nu saradnu:
* S<osobnost i znane
* )i/ni a#initet
* S<olna ravnote;a
* 5a%ionalna zastu<lenost4
!rednosti grupnog rada
Dobro organiziran gru<ni rad duboko uti/e na karakter i sistem vriednosti u/enika:
* Zaedni/ko razmi=lane
* S<osobnost <rilagoGavana
* Saradna
* Argumenta%iaKuveravane
* (o=tovane <rema drugima6 tolerirane razli/itih mi=lena
* :skustvo <ri<adnosti gru<i
"ad u parovima
oncepti 0rada u parovima1 i 0parova koji zajedno ue1
* B toku rada u <arovima6 dva u/enika sa sli/nim s<osobnostima obavlau zadatak u
saradni4 -o e homogeni <ar4
* B slu/au <arova koi zaedno u/e6 edno diete e slabiih s<osobnosti od drugog4
B/enik bolih s<osobnosti delue kao .nastavnik0 H<odu/ava dok u/iI4 -o e
heterogeni <ar4
2ta tre.a uzeti u o.zir pri formiranju parova
B idealnom slu/au u/eni%i su nakloneni edan drugom i <oma;u se4
Tipovi parova
Eoo<erativni <arovi mogu vr=iti nekoliko #unk%ia H/itane6 <isane6 broane6
razmi=laneI4
/aini formiranja parova
(aru se mo;e dodieliti da zaedno radi stalno ili <rivremeno6 ili <ak samo na ednom
<redmetu Hn<r4 matemati/ki <aroviI4
Cad u <arovima ili gru<ni radL
:skustvo <okazue da u/eni%i u dobi izmeGu Q i A8 godina nae#ikasnie rade u dobro
organiziranim <arovima Hvidi gore navedenoI u koima dva /lana ednako saraGuu4
Individualni rad
oncept individualnog rada
Svaki u/enik ima razli/ite s<osobnosti i individualan stil u/ena4 &va /ineni%a se
mora uzeti u obzir6 osobito u slu/au u/enika sa osobito slabim ili osobito razvienim
s<osobnostima4 (lan koi se <ravi da bi se razvile s<osobnosti <oedinih u/enika zove se
individualiza%ia4 &vo e <osebno korisno za rad sa nadarenom de%om ili u situa%iama kada
neki u/eni%i treba da sustignu ostatak razreda4
"azlike izmeu samostalnog i individualiziranog rada!
Samostalni rad mo;e se izvoditi individualno6 u <arovima i u gru<ama4 1lavno e da
u/eni%i rade samostalno4 B slu/au individualiza%ie zadatak e osmi=len tako da odgovara
<otrebama <oedin%a4
+jelimino individualizirani rad
* Svi u/eni%i koi su na sli/nom nivou rade isti zadatak samostalno4
* Cazlike izmeGu delimi/no individualiziranog rada i gru<nog rada: delimi/no
individualiziran rad se izvodi samostalno6 bez saradneO dok gru<ni rad karakterizira
saradna4
Diferencirana obrada materijala sa tabelama
Eako na<raviti tabelu za <ro%es u/ena koi se odvia na P razli/ita nivoaL
HR6 RR6 RRRI
/ivo 3
* lake
* jednostavnije
* manje informacija
* vie slika i prikaza
* za.avnije
* ve4a veliina slova
ako je potre.no ili
pak rijei mogu .iti
podijeljene u slogove
5ivo 7
-abela koa se vodi za
.<rose/nog0 u/enika Hu
skladu sa didakti/kim
%ilevima konkretne lek%ie
mo;e se koristiti za
<rezenta%iu6 is<ravku6
ve;bane6 sumirane6 itd4I
Eoristi e %ieli razred u
#rontalnom radu4
5ivo P
* tee
* kompleksnije
* vie informacija
5uglavnom ver.alno6
* tei7 sofisticiraniji
rjenik
* moda manja
veliina slova
$ripremanje zadataka koji %e zaposliti uenike
B/eni%i koi rade razli/ite zadatke u razli/itim organiza%ionim obli%ima naravno
nikada ne>e zavr=iti <osao u isto vrieme4 .(razni hod0 do koga u tom slu/au dolazi e ne=to
od /ega mnogi nastavni%i zaziru4 Cil ovog modula e da vam <ru;i neke <rimere za kratke
zadatke i <oka;e kako da na<ravite sli/ne zadatke6 da biste mogli s<rie/iti takav <razan hod i
iskoristiti ove <auze za razvo u/eni/kih s<osobnosti ili <ak <omo>i im da nadoknade
zaostatke u radu4
Tipovi vje.i da se zaposle uenici
* :nteresantne ve;be6 igre kao dodatak novim materialima S briga za talente
* Zabavne ve;be za dodatnu <raksu S sustizane ostatka razreda
* "ednostavne6 kratke ve;be za <rose/ne u/enike za obradu datog materiala
Vje.e kojima se zapoljavaju uenici tre.ale .i .iti
* Eratke Hda ne zahtievau <uno vremenaI
* Sa asnim ste<enom te;ine Htako da dau stvarni ose>a <ostignu>aI
* Zabavne i interesantne Hmotivirau>e za u/enikeI
(aze konstruktivnog o.azovanja
* $obuivanje interesa: Biranem teme koa <obuGue interes u/enika6 <a /ak i one
mo;e izazvati su<rotna mi=lena4
* Formiranje grupa: Stvarane raznolikosti unutar gru<a Hs<osobnosti6 s<ol i na%ionalno
<oriekloI
* "azvoj tima: :znala;ene zaedni/kih osobina i stavova koi a/au koheziu u gru<i
* &iranje teme: Cazred dieli datu temu na mane dielove i svaka gru<a ima so<stvenu
T<odtemuT tako da e <otreban rad svih kako bi se do=lo do rezultata
* Dalja podjela date teme: 1ru<a dale dieli <odteme tako da e svaki /lan odgovoran
za svou Tmini temuT4
* 'laboriranje podteme: B/eni%i samostalno <riku<lau i elaborirau material
so<stvenih mini tema4 Dozvoleno im e da edan drugom <oma;u tako da svako ima
<ravi ose>a <ostignu>a4
* Flanovi razgovarau o svoo <odtemi u gru<i4
* $riprema zajednikog izvje(taja u grupi: Flanovi gru<e ras<ravlau6 uveravau i
<oma;u edan drugom u toku zaedni/kog rada4
* Izvje(taj grupe o podtemi: 1ru<e izve=tavau razred o rezultatima svoga rada4
,cjena:
o 1ru<e o%enuu izve=tae o mini temama
o Cazred o%enue izve=ta
o 5astavnik o%enue izve=tae i <roekte gru<e
o $regled rezultata rada!
Eako su <oedini u/eni%i do<rinieli <ro%esu u/ena u gru<iL
$reporueni tipovi asova
* &brada novog materiala
* (raksa
* :s<ravke6 o%ena6 diagnosti/ko merene
)ipovi zadataka
* Zada%i re=avana <roblema za gru<e
* Ereativni zada%i
* Zada%i <ra>ena i istra;ivana
* Argumenta%ia6 diskusia
* (rovera6 o%ena
,rganizacija kooperativnog uenja
Cil koo<erativne <edagogie e da koristi metode koima <ro%es u/ena <ostae
so%ialna aktivnost4 (oenta e u saradni u/enika kao gru<e ednakih4 (ostoe brone
koo<erativne metode obrazovana i u/ena Hmetoda <roekata6 diskusie6 u/ene zasnovano na
<roblemu ili o<serva%ii6 itd4I4 Mo;ete na>i manu ili ve>u kolek%iu koo<erativnih tehnika6
ve;bi i <re<oruka za svaku od ovih metoda4 5ema edne is<ravne koo<erativne metode nego
nekoliko koo<erativnih tehnikaO =tavi=e6 <ostoe stotine ve;bi i tehnika koe su ovih dana
dostu<ne4 -ako da se ne morate odlu/iti za edan ili drugi metod zauviek6 mo;ete izabrati
re=ene koe e <rikladno u dato <edago=ko situa%ii6 te <rimieniti drugu tehniku u drugo
situa%ii4
*enje zasnovano na problemu
&sim <reno=ena znana6 %il ove tehnike e razviane s<osobnosti u/enika u <ogledu
re=avane <roblema i saraGivana4 B/ene zasnovano na <roblemima tra;i od u/enika
samostalno istra;ivane6 s<osobnost da uvide su=tinu stvari6 te odreGeno <oznavane
in#orma%ione tehnologieO %il e istovremeno da se te s<osobnosti dale razviu4 5astavnik
igra ulogu koordinatora ili savetnika4 B/ene zasnovano na <roblemu <odu/ava u/enike kako
da u/e4 B/eni%i u/e koo<erativno u gru<ama6 tra;e>i re=ena za <robleme stvarnog svieta4
:stovremeno u/e kako da nae#ikasnie koordinirau so<stveni <ro%es u/ena4 1lavna <oenta
ove metode e da se so<stvene ve=tine koriste za sti%ane znana umesto da slu;e kao
<riemnik za gotovo znane4 B razredima u koima u/eni%i koriste ta metod6 u/eni%i shvatau
da u/ene <ostae <ro%es <otrage za znanem4 B/eni%i razviau kriti/an na/in razmi=lana6 =to
im omogu>ava da <ove;u in#orma%ie o koima su /itali sa svrhom u kou ih mogu iskoristiti4
Bs<e=nost re=avana <roblema i us<e=nost <ro%esa u/ena zavisi od e#ikasne aktivnosti
u/enika u =koli i van ne4 CaGene zadataka u gru<i =tedi vrieme a i razvia dru=tvene i
verbalne s<osobnosti /lanova gru<e4
B/ene zasnovano na <roblemu e nova tehnika koa koristi konstruktivne <edago=ke
metode za <rezentirane novih materiala u obliku <roblema koi zahtieva re=ene4
Osnovni koraci za primjenu ove metode!
aI De#ini%ia zadatka
bI Strategie za tra;ene in#orma%ia
%I De#ini%ia <ristu<a <oda%ima i in#orma%iama HgdeI
dI B<otreba in#orma%ia i re=avane <roblema
eI Sinteza
#I &%ena
+ooperativna diskusija
&vo e dobar na/in za razvo komunika%ionih i retori/kih s<osobnosti u/enika4
B toku diskusie svi u/esni%i imau <riliku da govore H<od uslovom da se <o=tuu
<ravilaI4
Faze te,nike su sljede%e!
aI Moderator diskusie dae kontroverzne izave vezane za temu4
bI Ce/eni%e se <okazuu u <rostorii4
%I Svaki u/enik stoi is<od edne od izava6 u skladu sa so<stvenim mi=lenem
odnosno ose>aem4
dI 5akon organizirana gru<a za diskusiu6 moderator odreGue vremenski rok za
<riku<lane argumenata za4
eI 5akon <riku<lana argumenata6 svaka gru<a bira svog glasnogovornika4
#I 1lasnogovorni%i sede za stolom i dobiau tzv4 ;etone za diskusiu HP*Q komada6
zavisno od vremena i broa u/esnikaI4
gI Flanovi gru<e stoe iza svoih glasnogovornika i takoGer dobiau ;etone4 !unk%ia
ovih ;etona e da u/eni%ima u <ozadini omogu>i da se uklu/e u diskusiu4
Alternativno6 /lanovi gru<e mogu dati svoe ;etone glasnogovorniku ako e nemu
<onestalo negovih a ima o= argumenata da iznese4
hI Ako glasnogovornik iznese edan od svoih argumenata6 mora staviti ;eton na
sredinu stola4 Detoni odreGuu bro izava4 "edan argument nosi edan ;eton4
Eoriste>i ovu tehniku nastavnik ne samo da kontrolira du;inu diskusie nego i u/i
u/enike da svoe argumente #ormulirau <re%izno i kon%izno4
Drama kao te,nika poduavanja
Ereativna drama e <oku=a <ersonaliza%ie znana4
Elu/ni kon%e<ti su uloga i identi#ika%ia4 -o zna/i da u/eni%i igrau uloge i da
<oku=avau zamisliti =ta bi radili u odreGeno ulozi ili situa%ii4 Zavisno od zadatka mogu biti
oni li/no u odreGeno situa%ii ili morau igrati neki lik sa odreGenim osobinama4 Ali /ak i u
ovom drugom slu/au6 u/enikova li/nost ulazi u interak%iu sa likom sa koim treba da se
identi#i%ira4 -ako6 u idealnom slu/au6 mogu razumeti <roblem kroz so<stveno iskustvo4
"azliite situacione vjebe trae razliite nivoe empatije- Npr-!
aI "ednostavne ve;be za <obol=ane em<atie
bI Dileme6 odlu/ivane
%I Zaedni/ke odluke
dI :zrada s%ene
eI Dramatiza%ia <oznatih <ri/a
#I :gre situa%ie
gI Simula%ia
hI Slika s%eneKgru<a #otogra#ia
iI SuGene
I S<or
'jesto drame u procesu uenja
"avla se <itane ne samo u vezi sa dramom nego bilo koom tehnikom zasnovano na
aktivnosti: da li treba da <rethodi ili radie da sliedi <rezenta%iu nove teme od strane
nastavnika H<od uslovom da u okviru /asa uo<=te dolazi do <rezenta%ieIL (rema
tradi%ionalnom gledanu6 drama e samo igra koa treba da <o/ne tek nakon =to se zavr=i
ozbilni <osaoO =tavi=e6 nemogu>e e ne=to odglumiti <rie nego =to u/eni%i ne nau/e /ineni%e4
5ekad e to ta/no6 nekad nie4 B mnogim slu/aevima .gluma0 vi=e nie interesantna kada
u/eni%i ta/no znau kako se o/ekue da glume4
S druge strane6 ako u/eni%i odglume odreGenu situa%iu6 mogu ste>i li/no iskustvo o
novoste/enom znanu4
+ooperativno uenje prema +aganu
.Eoo<erativno u/ene0 od dr4 S<en%era Eagana obavleno e AUV94 godine HSan
Clemente6 CA: Eagan (ublishingI4 &va kniga e nakom<letnia i nanovia kolek%ia
koo<erativnih tehnika4 Eniga se odnosi ni na ednu drugu metoduO <oznata e kao Eaganova
metoda4 Cie/ e o kolek%ii zasnovano na metodi a sortirano uglavnom <rema
s<osobnostima4 Eaganova metoda zasniva se na koo<era%ii i <odrazumieva <oku=a da se
individualne razlike uzmu u obzir4
(ro%es <odu/avana i u/ena ima dvostruki %il:
* .ilj datog predmeta! razviti kognitivne s<osobnosti zasnovane na nastavnom
materialu4
* Socijalni cilj! (rvo6 u/eni%i dobiau obaveze4 Drugo6 nastavni material se u/i u
razli/itim organiza%ionim obli%ima6 koe se zasnivau na saradni6 tako da se razviau i
so%ialne s<osobnosti u/enika4
B/ene zasnovano na saradni e navi=i nivo u/ena u gru<i4 B ovom organiza%ionom
obliku /lanovi gru<e u veliko meri se oslanau edno na drugo6 a kao <osledi%a toga
u/eni%i takoGer usavr=avau i so%ialne s<osobnosti6 dok savladavau materiale koi su
<ovezani striktno sa <redmetom koi e u <itanu4 5astavnik ne o/ekue Hodnosno ne tra;iI
od u/enika da <oseduu te s<osobnostiO umesto toga6 nastavnik omogu>ava nihov
razvo6 koriste>i razli/ite koo<erativne tehnike4
Za razliku od Eagana6 tradi%ionalni gru<ni rad zahtieva mane tiesnu saradnu6 a
us<eh ne zavisi neminovno od do<rinosa svih u/esnika4
&rganiza%ia <ro%esa u/ena ima Q klu/nih elemenata4
#rupa
* Eoo<erativna gru<a sastoi se od P*Q stalnih /lanova4 (ostoi aka koherentnost meGu
/lanovimaO oni znau6 <rihvatau i <odr;avau edan drugog4
* Cie/ e o heterogeno ureGeno gru<i: <rema s<osobnostima6 s<olu6 bliskosti i
na%ionalnom <orieklu
* 5a/ini #ormirana gru<a: nasumi/ni ili namerni
* &dgovornosti u gru<i6 n<r4
* Za<isni/ar e odgovoran za is<ravnost govora4
* &soba koa <rati vrieme zadu;ena e da se zadatak zavr=i u roku4
* &soba koa e zadu;ena za rad osigurava da svaki /lan svo <osao uradi
dobro6 i odr;ava e#ikasnu komunika%iu unutar gru<e4
* 1lasnogovornik e odgovoran za kontakt sa nastavnikom6 izve=tava o radu
koi e gru<a obavila te <rezentira zavr=eni zadatak4
* (odela zadataka unutar gru<e6 organiza%ia rada6 de#ini%ia tehnike koa >e se koristiti
Hn<r4 .okrugli sto06 .rota%ia rie/i06 .mozaik06 itd4I
Upravljanje razredom
* B/ioni%a se mora urediti tako da u/eni%i mogu lako kontaktirati /lanove gru<e4
-rebalo bi imati konven%ionalni znak ili simbol Ho koem se razred <rethodno
dogovorioI za kontrolu buke u toku rada gru<e4
* Eako bi <ostoali uslovi za nesmetan i us<e=an rad6 mesto za instrumente i loka%ia
za rad nikad se ne bi trebali mienati4
/amjera saradnje
-ri su na/ina da se razvie i sa/uva namera u/enika da saraGuu:
* Cazviane zaedni%e Hgru<a6 razredI
* Eoo<erativni zada%i
* B<otreba sistema nagraGivana i evalua%ie
Spremnost za saradnju
5ekoliko aktivnosti mo;e se iskoristiti za razvo dru=tvenih s<osobnosti:
* Slu;iti kao uzor
* Zaedni/ka inter<reta%ia
* (reuzimane razli/itih uloga
* &<serva%ie
* Davane <odr=ke drugima
* BtvrGivane odnosno dodelivane du;nosti
,snovni principi uenja zasnovanog na saradnji
Ako se ne is<o=tuu svi slede>i <rin%i<i6 ne dolazi do koo<erativnog u/ena4 Fetiri su
osnovna <rin%i<a H<rema S<en%eru EaganuI:
aI (aralelne interak%ie: MeGu u/eni%ima <ostoi vi=estruka interak%ia u toku <ro%esa
u/ena4 -ako e vrieme aktivnog u/e=>a svakog <oedinog u/enika du;e no =to bi bilo
u toku tradi%ionalnog /asa4
bI )i/na odgovornost: Svaki u/enik mora zavr=iti svo dio <osla kako bi do<rinio radu
gru<e4 (oedina% e odgovoran gru<i4 Flanovi gru<e znau koliko e ko do<rinio6 a
svaki <oedina% e odgovoran za odreGeni dio zadatka4
%I Eonstruktivna samostalnost: (oedina/ni razvo i razvo gru<e <ozitivno >e uti%ati
edan na drugog6 ako razvo ednog u/enika tra;i od drugih da se razviu6 ukoliko
us<eh edne gru<e zna/i us<eh druge gru<e u isto vrieme4
dI "ednako u/e=>e: B/eni%i u/estvuu u radu <rema svoim s<osobnostima4 -a %il mo;e
se <osti>i <odelom rada ili dodelom zadataka4
Tehnike
Svaka od koo<erativnih tehnika ima svoe mesto6 er e svaka od nih <rikladna za
druga/iu situa%iu4
Stvari koe treba imati na umu <ri izboru tehnike:
* 3rieme odreGeno za rad
* &bilk aktivnosti
* -i< lek%ie
* Sadr;a
* Mera meGusobne <ovezanosti
B skladu s gore navedenim6 evo nekih <rimera koo<erativnih tehnika namenenih za
u<otrebu za razli/ite aktivnosti:
a/ Tehnika za formiranje grupe
Ljudski mozaik: nasumi/na tehnika za #ormirane gru<e4 Slike se izrezuu u onoliko
komada koliko e /lanova u gru<i4 Svako dobia komad slike4 B/eni%i morau meGusobno
zameniti slike4 Svako se mora zamieniti barem ednom4 &nda morau na>i edno drugo da
kom<letirau sliku4 5a ta na/in gru<e se #ormirau nasumi/no6 ali ako za<i=ete imena u/enika
na <oleGini komada sluike6 ova tehnika se mo;e koristiti i za svrsishodno #ormirane gru<e4
b/ Tehnika koja tre.a da pomogne o.radi nove teme
Intervju u 0 koraka
5astavnik dae /lanovima karte sa slovima A6 B6 C6 D4 Svako dobia razli/it tekst i
ve;bu4
Svaki /lan gru<e /ita svou ve;bu i svo tekst6 i <ravi bile=ke4
89 B/enik :-; govori u/eniku :$; o svom tekstu6 dok u/enik :<; govori u/eniku
:+; o svom tekstu4
=9 :$; govori :-; a :+; govori :<; o /emu su /itali4
>9 Ogovaranje: :-; govori :<; i :+; =ta e /uo od :$;6 onda :$; govori =ta e /uo
od :-;4 Zatim :<W <onavla =ta e /uo od :+; a :+; <onavla =ta e /uo od :<;4
Flanovi gru<e <rave bile=ke ili slu=au druge tako da se svo /etvoro u<oznau sa
svakim od odlomaka4
c/ Tehnika za sumiranje i sistematizaciju
Okrugli sto
&va tehnika e dobra za:
* <ri<remu <rezenta%ia
* <roveravane da li su u/eni%i razumeli odreGene in#orma%ie
* razmenu mi=lena
* <roveru u/enika
* ve;bane
Flanovi gru<e koriste list <a<ira i olovku4 "edan od nih ne=to na<i=e i dodae <a<ir i
olovku osobi sa svoe lieve strane4 (a<ir i olovka se dale ednostavno dodau6 zato se tehnika
zove Xokrugli stoW4
d/ Tehnike za ocjenu i evaluaciju
Slanje vjebe 1 kontrola kvaliteta i evaluacija u grupi
Svaka gru<a =ale <itane drugima H<rema dogovoruI a nakon nekog vremena =ale i
ta/an odgovor4 1ru<e same sebe <roveravau4
(rema Eaganu mo;emo govoriti o koo<erativno <edagogii samo <od uslovom da su
sva /etiri <rin%i<a <risutna u tehni%i4
$edago(ki projekat
Slo;eno6 obi/no <itane iz svakodnevnog ;ivotaO de#inirane %ileva i zadataka
<ovezanih sa obradom tog <itanaO <lanirane radnog <ro%esa i rezultataO <rezentirane
rezultata4
Metoda <roekta e <osebna edini%a u/ena koa se usredsreGue oko <roblema4
Zadatak nie samo da se rie=i ili izabere <roblem6 nego da se otkriu navi=e mogu>i
as<ekti koi su organski <ovezani sa datim <roblemom u stvarnom ;ivotu4 Svaki <roekat e
edinstven i beskraan6 er <roblemi nisu a<straktni kon%e<ti nego dolaze iz stvarnosti4
5ema dva identi/na <roekta er u/eni%i koi u/estvuu u nima6 nastavni%i i okolnosti
su razli/iti4
Metoda <roekta zahtieva svesno <lanirane aktivnosti u/enika4 (lanirane mora biti
na dva razli/ita nivoa4 (rvi nivo ti/e se %ielog <ro%esa6 u toku koeg nameravamo <renieti
odreGeno znane i razviti odreGene s<osobnosti4 Drugi nivo zna/i <lanirane individualnih
<roekata6 =to zahtieva motiva%iu i <omo> od nastavnika4
3a;no e da verbalne s<osobnosti ovde nisu dominantne6 i da u/eni%i sa razli/itim
s<osobnostima ednako u/estvuu u re=enu <roblema koi su zaedno izabrali4
:ako se razlike izmeGu uloga nastavnika i u/enika zadr;avau6 koo<erativni karakter
ove metode osigurava se /ineni%om da e vode>a uloga nastavnika krane nenametliva6 i da
nastavnik delue samo iz <ozadine6 a da se <roekat izvodi kroz zaedni/ko <lanirane6
delovane i evalua%iu4
3eliko obile zadataka dae u/eni%ima <riliku da u/estvuu u radu na mnogo razli/itih
na/ina4 B/eni%i mogu izabrati svo dio <osla <rema svom raniem iskustvu6 talentima i
ambi%iama6 bez <osebnog metodolo=kog u<litana nastavnika4
Metoda <roekta <revazilazi okvire tradi%ionalnog obrazovana i =kole4 !okusira se na
<roblemima svakodnevnog ;ivota i oslana se na iskustvo u/esnika4
"adni proces projekta:
a/ Birane tema i razgovor o nima
b/ Birane i dodelivane <odtema
c/ Birane kanala komunika%ie He*mail6 #orumI
d/ (lanirane strategie komunika%ie Hu/estalost <reno=ena in#orma%ia6 rokovi za
izve=tae o mini*temamaI
e/ Cazgovor i <rezenta%ia o mini*temama u gru<ama
f/ (ri<rema <rezenta%ia u gru<ama: Xza=ivaneW izve=taa o mini*temama
g/ (rezenta%ie gru<a
,/ Eomentari6 evalua%ia:
* 'valuacija u grupama: mini*teme
* 'valuacija u razredu: evalua%ia gru<nih <rezenta%ia
!ore"enje tradicionalne pedagogije sa konstruktivnom
pedagogijom
%ini uslovi
Stanovi(te nastavnika
&d su=tinske e va;nosti da nastavnik zna va;nost saradne i di#eren%ia%ie4
? !oznavanje sadraja organizacionih o.lika
&ve razli/ite metode mogu us<e=no koristiti samo oni nastavni%i koi su u<oznati sa
kon%e<tima6 <ravilima kori=tena6 <rednostima i eventualnim te=ko>ama6 i koi su s<remni
re=avati <robleme koi se mogu <oaviti u toku <ro%esa <oduke4
? Stav
5astavnik ne bi trebao da se <ostavi kao Xizvor svih in#orma%ia i znanaWO nastavnik
bi trebao biti u <ozadini i indirektno kontrolirati aktivnosti u/enika4
Eoo<erativni i di#eren%irani na/in rada ne bi trebao biti te;ak ili is%r<luu>i zadatak za
nastavnika4 &va na/in <oduke mo;e biti e#ikasan samo ako nastavnik dobro kontrolira
stvari i u stanu e voditi <ro%es <oduke na vi=e nivoa4
? *skustvo poduke
(rilagoGavane znana s<osobnostima va=ih u/enika tra;i od nastavnika <uno iskustva
i teoretskog znana4
&snova ove metode e aktivno u/e=>e u/enika u toku <ro%esa <oduke i u/ena6 stoga se
rad nastavnika sastoi uglavnom od <lanirana lek%ie6 organiza%ie i obezbeGivana
<otrebnih instrumenata4
? Stvari koje tre.a imati na umu kada razmatrate kooperativnu metodu
&rganiza%ione oblike treba birati <rema sadr;au i metodolo=kim <otrebama
obrazovana kao i <otrebama u/enika4
? (leksi.ilnost
Di#eren%ia%ia ne smie biti razlog za etiketirane ili selektivnost4 Svako treba da obavi
onu koli/inu rada koa e nao<timalnia za nega u datom momentu4
)ipovi pedago(ki, zadataka u procesu uenja
-spekti (rontalni as ooperativni as
Stil pripreme Cazmotriti temu:
* )ogi/ki <lan /asa
* HAudioI vizuelna <omagala
* (itana6 mogu>i odgovori
* (rovera logi/ke strukture
/asa
* (lanirane ednosmerne
interak%ie
Cazmotriti temu @ kako e
obraditi koo<erativnom
metodom:
* (odela u /etiri diela
* Eoi dielovi mogu da se
obrade individualnoL
* (isane tektova
* (ravlene vizuelnih
<omagala
* (ri<rema sredstava
Hku<ovina <a<ira za
zamotavane6 markeraI
* !otoko<irane
* (lanirane multilateralnih
interak%ia
* (roveriti da li <lan /asa
is<unava /etiri osnovna
<rin%i<a
Vrijeme pripreme 3erovatno mane 3erovatno vi=e
'ogu4nost dalje 3erovatno >e se u <ot<unosti 3erovatno >e se samo neki
primjene mo>i <onovo iskoristiti elementi mo>i <onovo
iskoristiti Htekstovi6
<omagalaI
!oetak asa Motiva%ia: na neki na/in
<obuditi interes u/enika
(regru<isati name=ta6 ako e
<otrebno Hako soba nie
ureGena za koo<erativno
u/eneI
!ormirane gru<a
Motiva%ia: zasniva se na
raniem znanu u/enika
(odela zadataka6 dodela
du;nosti: ko e zadu;en za
=taL
!omo4 u toku asa &ba=nene6 <itane6 odgovor
#rontalno6 zaedni/ka
diskusia
(omo> malim gru<ama i
<oedin%ima Hli/ni stilI
retanje nastavnika Malo kretana6 mo;e biti
sta%ioniran na u<adlivom
mestu <ored table
5astavnik =eta meGu
gru<ama6 sagine se <rema
u/eni%ima6 mogu zaedno i
raditi
#las Svako bi trebalo da mo;e da
ga /ue6 tako da mora biti
glasan
1ovori tihoO li/ni ton
Udaljenost !ormalna 5e#ormalna
/ajpotre.nije oso.ine *Dobre retori/ke s<osobnosti
*E#ikasna komunika%ia da
zadr;i <a;nu u/enika
*Biti dobar u odr;avanu
dis%i<line
*Biti brz i duhovit na
odgovoru
*-a/nost
*S<osobnost da dae
oba=nena
*(okazue nadarenost da
XglumiW
*Stalna kon%entra%ia Hne
smie re>i ni=ta neta/noI
*Dobre organiza%ione
s<osobnosti
*Fvrsto>a
*Dobar ose>a za vrieme
*Dobre s<osobnosti
komunika%ie
*Mogu>nost da se <rilagodi
<orukama koe dobia od
u/enika
*&soba otvorenog uma
*Ereativnost @ osobito u
organiza%ii i aktiviranu
u/enika
Evaluacija *Evalua%ia <ostignu>a
<oedina%a Husmeni testovi6
<isani testoviI
* Evalua%ia <ona=ana
%ielog razreda
Evalua%ia razli/itih gru<a6
niz metoda za o%enu
individualnih i gru<nih
<ostignu>a
Cazvo so%ialnih s<osobnosti
Stanovi(te uenika
&sim sti%ana znana6 u/eni%i imau <riliku ve;bati em<atiu6 samostalno razmi=lane6
str<lene6 toleran%iu6 odgovornost i <omagane drugimaO nadale6 <obol=avau s<osobnost
komunika%ie6 s<osobnost saradne6 organioza%ione s<osobnosti te usvaau <ozitivan i
kreativan stav4
* Eao <osledi%a toga6 odgovornost nastavnika e u <a;livo <ri<remi i voGenu /asa6
te u izboru teme i na<rikladnie metode <oduke4
-o bi se trebalo mani#estovati u indirektno kontroli i <ersonalizirano <omo>i6 tako da
nastavnik u svakom momentu mo;e <osvetiti <a;nu onim u/eni%ima koima e to u tom
momentu na<otrebnie4 :stovremeno u/eni%i koi rade u <arovima ili gru<ama stalno imau
<riliku da o%enuu i analizirau so<stveni rad i rad svoih kolega4 5a ta na/in e takoGer
mogu>e vr=iti di#eren%ia%iu unutar gru<a4
Dva razliita naina uenja trae uenike sa razliitim karakterima
(rontalna poduka ooperativno uenje
5e smeta mu da ga kontrolirau Samostalan
:ma sklonost ka nate%anu :ma sklonost da saraGue s drugima
-ih :ma dobru s<osobnost komunika%ie
&bra>a <a;nu na samog sebe Dobar organizator
:ma samokontrolu Zna se suzdr;ati
Eon#ormist Ereativan
Str<liv6 mo;e <osvetiti <a;nu nastavniku Str<liv6 mo;e <osvetiti <a;nu kolegama
Stvari <rihvata rezignirano -olerantan
&soba koo nedostau idee :ma ini%iativu
&dgovoran za sebe &dgovoran za druge
Ambi%iozan Deli <omo>i
"azlike izmeu tradicionalne i konstruktivne pedagogije!
Tradicionalna onstruktivna
/astavnik Sudia6 govornik6 eks<ert -rener6 instruktor6 eks<ert6
ona koi u/i
Uenik (asivan6 slu=ala%6 ona koi
re<rodukue
Aktivni u/esnik6
konstruktivan
Sadraj (odielen na teme6
a<straktan6 sveobuhvatan
:ntegriran6 interdis%i<linaran6
autenti/an
Evaluacija Selektivno kvali#i%irane Diagnosti/ka6 zasnovana na
<ort#oliu
,kruenje za uenje 3eliki kora%i6 malo
interak%ie6 malo izvora
in#orma%ia6 mnogo
instruk%ia
Mali kora%i6 <uno interak%ie
+idaktiki Didakti/ki trougao:
nastavnik6 u/enik i tema
Didakti/ki <oligon @
nastavnik6 kolege iz razreda6
medii6 dis%i<lina
Pitanje testiranja i ocjenjivanja
B slu/au konstruktivnih metoda u/ena6 o%enivane od strane nastavnika kao i
samoo%enivane u/enika karakterizira isti%ane <ozitivnih strana6 nagla=avane <ostignu>a4
De#eren%iran6 izvodiv zadatak6 koi uzima u obzir individualne s<osobnosti i ve=tine6
omogu>ava u/eniku da u/i bez neus<eha4 B isto vrieme ne trebamo zaboraviti konkretni
ka<a%itet svakog od u/enika4 5aime6 do koe e mere iskoristio svoe s<osobnosti da izvr=i ta
zadatakL
1re=ke se razmatrau i is<ravlau zaedno4 (ravlene gre=ke smatra se dielom
<ro%esa u/ena4 -o de%i dae neku vrstu sigurnosti a u/enike oslobaGa stresa4
* toku procesa ocjenjivanja2 nastavnik treba!
* 5e samo da o%enue nego da evidentira #azu razvoa
* &%ieni <obol=ane u/enika u <oreGenu sa negovim raniim <ostignu>ima
* :stakne do koe mere e u/enik iskoristio svoe s<osobnosti
As<ekti o%enivana su kom<leksni i #okusirau se na razvo li/nosti u/enika a ne
toliko na <redmet4
)i aspekti ukljuuju ocjenjivanje:
* !aktora koi uti/u na <ro%es u/ena
* 5ivoe razli/itih tehnika u/ena
* S<osobnosti komunika%ie i /itana
* S<osobnosti ra/unana i matemati/ke s<osobnosti
* Bmetni/ke i kineti/ke s<osobnosti
: nava;nie karakteristike u/enikovog
* emo%ionalnog ;ivota
* i dru=tvenih odnosa4
::4 ZADAC:
Geografija
(otografiranje zvjezdanog ne.a
Ako va=i u/eni%i #otogra#irau zvezdano nebo sa #otoa<aratom <ostavlenim na stalak6
a vrieme eks<oziture e <ostavleno na A*7 sata6 onda se ono =to izgleda kao kretane
zviezda mo;e divno ilustrirati4 Dobro e u sredinu <ozi%ionirati zviezdu Severna/u 6 da
se <oka;e da ova zviezda ostae ne<okretna6 =to zna/i da e Zemlina osa trenutno
okrenuta ka ovo daleko zviezdi4 &no =to izgleda kao kretane zviezda na sli%i >e se
<okazati u obliku malih kon%entri/nih krugova4 &va vrsta slike nabole se mo;e na<raviti
u oblastima koe su daleko od svetala grada: tokom no>nog <utovana ili tokom =kolskih
ekskurzia4 )eti se kasnie smrkava ali su vremenski uslovi boli nego zimi6 kada se
ovakve #otogra#ie mogu na<raviti ve> u 9 ili Q sati <o<odne4 !otogra#ie se mogu
is<rintati ili <okazati u <roek%ii u razredu4
!reporueni soft@are:
Aa forografiranje u odre"enim vremenskim intervalima sa @e.camom: 3ebcam )imers,ot
,ttp!44do5nload-microsoft-com4do5nload45,istler4Inst all46437$4'N8*S4)imers,ot$o5erto9Setup-e:e
Aa ure"ivanje fotografija i pravljenje slajdova: $,oto Stor9 0
,ttp!44555-microsoft-com 4do5nloads4details-asp:;Famil9ID<=6>??@6A8aBBC8D=b08b0fD8
Af00C?6af=clEDispla9Lang<en/2
Aa izradu filmova od fotografija i video materijala: Fovie Faker 6
G3indo5s Fovie Faker 6-@ dio je 3indo5s 7$ Service $acka 6/
Aa izradu prezentacija: $o5er$oint
!rikazivanje promjene vodostaja na rijeci ili potoku
Ako u blizini <ostoi neki vodeni tok6 makar i mani <otok6 onda se <romena
vodostaa mo;e lie<o ilustrirati <oreGenem #otogra#ia na<ravlenih iz istog ugla4 Eada
<ravite slike6 <azite da to bude sa istog mesta i <od istim uglom4 Zbog klime u na=o
zemli @ na grani%i suhe i vla;ne kontinentalne @ vodosta se stalno miena: mo;ete videti
nizak6 sredni i visoki vodosta6 kao i <o<lave6 zato >e na<raviv=i samo nekoliko
#otogra#ia va=i u/eni%i i<ak biti u stanu <rikazati velike razlike4 Ako se na<ravi <uno
slika @ <od istim uslovima @ onda >e nihovo <roi%irane brzim tem<om edne iza druge
imati #as%inantan e#ekat4
Aa forografiranje u odre"enim vremenskim intervalima sa @e.camom: 3ebcam )imers,ot
,ttp!44do5nload-microsoft-com4do5nload45,istler4Install46437$4'N8*S4)imers,ot$o5erto9Setup-e:e
Aa ure"ivanje fotografija i pravljenje slajdova: $,oto Stor9 0
,ttp!44555-microsoft-com4do5nloads4details-asp:;Famil9ID<=6>??@6A8aBBC8D=b08b0fD8
Af00C?6af=clEDispla9Lang<en/2
Aa izradu filmova od fotografija i video materijala: Fovie Faker 6
G3indo5s Fovie Faker 6-@ dio je 3indo5s 7$ Service $acka 6/
'jerenje dnevnih promjena temperature zraka
Ako ne nadolazi nova vremenska #ronta6 dnevna tem<eratura zraka redovno se
miena: nahladnia e zora a nato<lie rano <o<odne Hoko AM488*A9488 satiI4 -o se mo;e
razumeti i <okazati ako u/eni%i mere tem<eraturu svaki sat <od istim uslovima Hn<r4 u
seniI4 B/eni%i mogu <riku<lati <odatke dok se nalaze u kam<u6 na =kolsko ekskurzii ili
<ak kod ku>e vikendom4 Samo <riku<lane in#orma%ia no>u mo;e biti <roblemati/no6 ali
u/enike mo;ete zamoliti da se smenuu kako bi ovo radili nekoliko no>i4 Sa <riku<lenim
<oda%ima6 mogu se na<raviti diagrami a ako su dostu<ni <oda%i iz razli/itih godi=nih
doba6 onda bi i <oreGene godi=nih doba bilo <ou/no4
Aa izradu ta.ela: ':cel
oritenje sopstvenih fotografija za izradu prezentacije o nekoj zemlji7
regiji ili nekim lokacijama koje ste posjetili tokom ljetnog raspusta
Danas sve vi=e ludi <ravi #otogra#ie6 tako da uviek ima neki u/enik koi e na<ravio
<uno #otogra#ia @ /ak i ako e to uz <omo> roditela @ tokom ras<usta4 Eoriste>i te
#otogra#ie i skenirane karte6 u/eni%i mogu na<raviti <rezenta%iu o <oznatim mestima ili
/ak li/nim iskustvima4 5a<ou/nie e ako se to uradi u<ravo kada razred u/i o odreGeno
zemli ili regii6 ali takoGer se mo;e uraditi i kao nagrada nakon testa444
Aa izradu @e. stranica: Front$age
*zrada internet stranice za geografski prikaz ueg zaviaja
B;i zavi/a mo;e biti okrug6 mesna zaedni%a ili susedstvo6 ili <ak obli;na <rirodna
#orma%ia Hn<r4 ezero6 mo/vara6 <lanina ili uvala444I4 (ri<rema internet strani%e mo;e se
na<raviti koriste>i bilo koi model za to6 =to e danas veoma dostu<no6 ili <ak mo;ete
u<otriebiti so<stveni dizan i <oznavane in#orma%ione tehnologie4 Ako %ieli razred
na<ravi ednu internet strani%u na koo <rezentira odreGeno geogra#sko okru;ene6 onda
gru<e treba da meGusobno <odiele as<ekte nene izrade6 a edna gru<a bi <reuzela
standardiza%iu6 ali ako svaki tim <ravi svou internet strani%u @ /ak i ako e o istom
mestu @ onda svaki tim treba da imenue ednog /lana koi >e biti odgovoran za zadatak
<riku<lana i snimana materiala4
*zrada panoa ili postera o vulkanima
(ano se mo;e <raviti individualno6 ali imau>i u vidu korist kou donosi saradna i
<odela rada6 mo;da e bole da se radi u malim gru<amaO tako e i e#ikasnie i br;e4 &va
tema e zaista =iroka6 tako da bi e timovi trebali ili samostalno suziti na neku manu temu6
ili mogu birati iz <ostavlenih <odtema Hn<r4 ti<ovi vulkanskih stiena6 vulkanska
aktivnost6 eru<%ia 3ezuva444I4 :ako u knigama6 novinama i na internetu ima <uno
in#orma%ia o vulkanima6 mo;e do>i do <roblema <ri <riku<lanu i <rezentiranu
in#orma%ia6 zvog ograni/enog <rostora na <anou4 -o zna/i da treba na<raviti selek%iu
maneg broa slika i teksta4 S<ektakularne slike i so<stveni gra#i/ki <rikazi i ilustra%ie
<ove>avau vriednost ovakvih <anoa4
Aa izradu karata: 3ord2 $ublis,er
!rikupljanje informacija o najrazornijim zemljotresima u posljednjih
nekoliko godina
(oda%i o narazorniim zemlotresima u <oslednih nekoliko godina ne mogu se na>i
samo u knigamaO sada se naa;urnie in#orma%ie nalaze na internetu4 Samo edna stvar bi
mogla biti <roblem: razli/iti izvori <onekad imau razli/ite in#orma%ie444 :<ak za nadati se
da ne>e biti <revi=e razlika4 Dok <riku<lau <odatke6 u/eni%i >e morati oti>i na dosta ?eb
strani%a6 i skakati s edne na drugu4 (riku<lene in#orma%ie mogu se sortirati na vi=e
na/ina: <rema =teti naneseno imovini6 brou stradalih6 ili /ak <rema datumu ili regii4
Mogu se izraditi dobro ureGeni gra#ikoni i baze <odataka4
Aa izradu ta.ela i dijagrama: ':cel
!rikaz vertikalne promjene temperature zraka uz pomo4 raunanja i
grafikog prikaza
&va vrsta zadatka @ u koo se <rati <romena tem<erature zraka6 dok zrak mo;e biti
sta%ionaran ili se dizati6 iznad ta/ke na koo se stvara rosa ili is<od ne @ <onekada
<redstavla <roblem za u/enike4 1ra#i/ki <rikaz mo;e rie=iti ova <roblem6 budu>i da su
<ostu<ak ra/unana i gra#i/ke ilustra%ie zaedno izra;anii6 osobito ako <ostoi <rilika da
se u razredu na<ravi <roek%ia i zaedno razgovara o svakom koraku4
*zrada kalendara uz koritenje fotografija napravljenih tokom kolske
ekskurzije
Eoriste>i #otogra#ie na<ravlene tokom letnog odmora6 =kolske ekskurzie ili izleta6
gru<a izraGue ilustrovani kalendar4 B/eni%i mogu nau/iti da koriste <rograme za
ureGivane kalendara6 ili <ak mogu sami izraditi dizan i %ieli kalendar6 bez ovih
<rograma4 5aboi kalendar odnosno kalendari @ ako ima dovolno sredstava @ mogli bi se
is<rintati i uvezati i onda koristiti u <raksi4
Aa izradu dokumenata: 3ord2 $ublis,er
*zra"ivanje karte kolskog okolia
Bz <omo> kom<uterskih <rograma6 gru<a izraGue kartu susedstva =kole4 (oda%i se
mogu dobiti merenem6 ali takoGer se mogu koristiti i stare karte i #otogra#ie na<ravlene
iz zraka ako su dostu<ne4 5aravno6 morau se is<uniti uslovi za <ravu kartu6 n<r4 karta
mora biti <re%izna6 detalna6 uredna6 mora da bude naveden i omer6 itd4
Aa crtanje: $aint
*lustracija stijenja iz pomo4 @e.cama i projektora
(ri <okazivanu osobina stiena %ielom razredu6 edna o<%ia mo;e biti da se koristi
?eb kamera <rilagoGena za to4 5a ta na/in bilo bi sigurno da svaki u/enik mo;e
nesmetano da vidi <rimerke4 Bzor%i se mogu <okazati iz raznih uglova6 i mo;ete <okazati
ti<i/ne dielove6 <relomlenu <ovr=inu6 minerale i #osile4 5aravno6 to ne mo;e zamieniti
<riliku da se komad stiene uistinu dr;i i u ru%i4
*zrada karata
:zradite kartu <uta od va=e ku>e do =kole Hili dio <uta6 ako ;ivite ako dalekoI koriste>i
$aintY Stavite uzvi/nike na mesta koa su <osebno o<asna sa stanovi=ta saobra>aa4
Aa crtanje: $aint
!ogled iz ptije perspektive
(osetite ?ebsite -erraserverY
,ttp!44555-terraserver-com
(otra;ite satelitske snimke va=eg gradaY (oku=ate ozna/iti svou ku>u6 =kolu6 i <ut
koim idete izmeGu nihY
Aa crtanje: $aint
Virtualna posjeta zoolokom vrtu
(ri<remite =etnu zoolo=kim vrtom uz <omo> karte koa se nalazi na internet strani%i
va=eg lokalnog zoolo=kog vrta4 :zaberite habitat koi ;elite <redstavitiY 5aGite livade ili
kaveze koi imau ;ivotine koe ;ive u habitatu koi ste izabrali4 :zmienite silku sa
(aintom6 i ozna/ite <ut koi treba <ratiti4
Aa crtanje: $aint
'oj zooloki vrt
:zradite <rezenta%iu Xsvog so<stvenog zoolo=kog vrtaW sa $o5er$ointomY (otra;ite
slike6 zvuke6 kratke video za<ise na internetuY Eoristite lokalni ?eb <retra;iva/ ili lokalni
?eb katalog6 gde >ete sa samo ednim klikom <rona>i s<e%ialne zvuke i video za<ise4
arte
:zradite karte o ;ivotinama u 3orduY 5a svako karti6 <ored slike ;ivotine6 na<i=ite
nenu taksonomsku klasi#ika%iu6 habitat6 <rose/nu visinu i te;inu6 te nenu brzinu4
(otra;ite <odatke na internetuY 3eli/ina karata treba da bude <rikladna i za igru4
:s<rintate svoe karteY
!omraenje sunca
:zradite model <omra/ena sun%a ili mese%a sa $o5er$ointomY (otra;ite slike i
<odatke na internetuY Za anima%iu u<otriebite individualnu anima%iuY
#dje i4i na odmor
!ormirate gru<e od tri ili /etiri u/enika u razredu4 :zaberite oblast ili turisti/ku
atrak%iu gde biste rado <utovali4 5aGite in#orma%ie o tom mestu na internetu6 i
na<ravite V*minutnu <rezenta%iu6 koa uklu/ue slede>e: =ta biste videli6 kakva e
istoriskaKgeogra#skaKbiolo=ka va;nost tog mesta6 koliko bi to ko=talo6 kako biste do=li
dotle6 itd4
Vodostaj
(otra;ite in#orma%ie o vodostau neke rieke u <oslednih <et godina na internetuY
Eo<irate <odatke za <rvi i <etnaesti dan svakog mese%a u ':cel6 i na<ravite gra#ikonY
B<oredite gra#ikone u razredu4 Za=to se vodosta razli/itih rieka miena razli/itoL Eoi su
bili <eriodi ili godine sa navi=e ili namane <adavinaL Zta e uzrok togaL 5a<ravite
<rezenta%iu zasnovanu na va=im gra#ikonimaY
-tmosfera
5a<ravite <rezenta%iu sa anima%iama da biste <okazali koi se <ro%es odvia ako
=tetni gasovi Hn<r4 C!CI dos<iu u gorne sloeve atmos#ere4 Bklu/ite edna/inu koa se
odnosi na tu reak%iu4
+om
5a<ravite #otogra#ie i kratke video snimke va=eg doma digitalnim a<aratomY
(riku<ite in#orma%ie o s%enama na tim #otogra#iamaY 5a<ravite <rezenta%iu od M do Q
minuta o svom domu6 uz <omo> $roducera i $o5er$ointaY 5ara%ia se mo;e na<raviti uz
<omo> ednostavnog mikro#ona6 /ak i naknadno4
Aa pretvaranje prezentacije u film: $roducer
,ttp!44555-microsoft-com4do5nloads4details-asp:;Famil9Id<@&0.>AD?8F.>?8DF==8=D&.8
>CD=@=DAC'>0Edispla9ing<en
#eoloki periodi
5a<ravite kom<arativnu tabelu ili bazu <odataka iz razli/itih geolo=kih <erioda4
Bklu/ite nekoliko as<ekata H=to vi=e to boleI4 &sim lek%ia6 kao koristan izvor mo;e
<oslu;iti En%arta En%,%lo<edia6 koa sadr;i mnogo in#orma%ia o #lori6 #auni i onome =to
se dogaGalo u odreGenim <eriodima4
Aa prikupljanje podataka: 'ncarta ,ttp!44encarta-msn-com4default-asp:
-l.um temperatura
5a<ravite album koi sadr;i geogra#ske6 biolo=ke i so%ialne karakteristike odreGene
klimatske zone4
Sunani sati
Za=to su neki dani du;i od drugihL Za=to se godi=na doba smenuuL Za=to se
Amerikan%i bude u razli/ito doba od nasL
(osetite ,ttp!44555-amn,-org4education4resources4rfl45eb4antarctica4seasonal-,tml
kako biste <ogledali ili na svom kom<uteru s<asili video koi <okazue okretane Zemle4
Aa gledanje videa: Internet ':plorer2 Huick)ime $la9er
ini dan u999
B/eni%i #ormirau gru<e i gledau turisti/ke ?eb strani%e nihovog glavnog grada Hili
nekog maneg <oznatog grada u svoo zemliI6 koi nude <rograme i <rikazuu <oznate
loka%ie4 (riku<lau in#orma%ie o loka%iama i mogu>im aktivnostima4 3erovatno >e
na>i <uno in#orma%ia koe bi bile <rikladne za vanske obilaske za turisti/ke gru<e <o
sun/anom vremenu4 Ali ovoga <uta nihov e zadatak da naGu one koe bi <onudili
turistima <o ki=nom danu u tom gradu4
(rave s<isak loka%ia i aktivnosti6 <riku<lau slike6 karte i druge in#orma%ie o nima4
Eoriste>i te stvari6 izraGuu letak na kome se nalazi <lan <uta6 ma<e6 <odsetni%i6 slike6 itd4
)etak bi trebao biti <rikladan za distribuirane <ravim turistima6 tako da treba da bude
in#ormativan6 asan i atraktivan6 i da nudi =iroku le<ezu aktivnosti4
Eada zavr=e6 organizirau Xsaam turizmaW u razredu6 gde <oku=avau <rodati svoe
<rograme Xmu=teriamaW4 Ako e <rikladno6 i drugi razredi se mogu <ozvati na saam da bi
bio realnii4
Dale mogu>nosti:
* Ako e mogu>e6 gru<a koa e X<rodalaW navi=e karata za svou turu organizira <ravu
<osetu tom gradu6 zasnovanu na so<stvenom <rogramu4
* Ako su le%i dovolno dobri6 u/eni%i >e mo;da hteti da ih <onesu u lokalni turisti/ki
ured da ih tamo <oka;u4
Aa do.ijanje informacija: Internet ':plorer
*zvjetaj o vremenu
5au/iti i koristiti vokabular vezan za XvriemeW4
B/eni%i gledau kartu svoe zemle ili neke zemle u koo se govori engleski i Hako e
zemla dovolno velikaI birau regiu4
B <arovima ili gru<ama6 na internetu tra;e a;uriranu vremensku <rognozu za tu regiu6
=to e mogu>e <re%izniu4
,ttp!44555-5eat,er-com4
,ttp!445eat,er-9a,oo-com4
,ttp!44555-bbc-co-uk45eat,er4
,ttp!44555-cnn-com43'I)J'"4
Mo;da >e edan <ar ili gru<a odlu/iti da <riku<la in#orma%ie o stanu na <utevima u to
zemli6 druga o tome kako vreieme koe <redstoi uti/e na zdravle4
Eoriste>i <riku<lene in#orma%ie <rave $o5er$oint <rezenta%iu6 a onda gru<e
naizmeni/no <redstavlau izve=ta o vremenu <red %ielim razredom4
Aa do.ijanje informacija: Internet ':plorer
iologija
oritenje slajdova za ilustraciju faza klijanja
B/eni%i treba da <rate kliane bilke Hna <rimer grahaI A8 dana6 na<rave dobre
#otogra#ie od <o/etka kliana do ni%ana <rvih <ravih listova4 Seme se treba <ostaviti ili na
<ovr=inu ili is<od veoma tankog sloa zemle4 "edna slika na dan bit >e dovolno4 Ako su
<ode=enost #otoa<arata Hugao gledana6 brzina okida/aI i svetlosni uslovi isti svakog dana6 od
ovih slika se uz <ravi so#tver mo;e na<raviti lie< .#ilm04 Ako imate .#ilmove0 raznih vrsta
bilaka6 mo;ete na<raviti analizu razlika u klianu4
!reporueni softver:
Aa slikanje predmeta u odre"enim vremenskim intervalima sa Be.cam?om: 3ebcam )imers,ot
,ttp !44 do5nload -microsoft -com 4do5nload 45,istler 4Install 464 37$ 4'N 8*S 4)imers,ot$o5erto9Setup -e:e
Aa ure"ivanje fotografija i pravljenje slidesho@a: $,oto Stor9 0
,ttp!44555-microsoft-com4do5nloads4details-asp:;Famil9ID<=6>??@6A8aBBC8D=b080fD8
Af00C?6af=c@EDispla9Lang<en /
Aa pravljenje filmova od fotografija i videa: Fovie Faker 6
G3indo5s Fovie Faker 6-@ je dio 3indo5s 7$ Service $ack 6/
Aa prezentacije: $o5er$oint
!redstavljanje .iljnih vrsta koje rastu u vaem .liem okruenju
Zadatak u/enika e da <redstave nekoliko bilnih vrsta koe rastu u bli;em okru;enu
H=kolsko dvori=te6 obli;na =uma6 livadaI4 -e=ko e u edno sli%i <redstaviti /ak i ednu bilnu
vrstu6 a kamo li veliko drvoY (rema tome6 u/eni%i treba da na<rave seriu slika svake bilke da
bi <redstavili oblik bilke6 list6 i <o mogu>nosti %viet i seme4 5alak=i na/in za <rezenta%iu
e <roi%iranem slika na ekran4
!reporueni softver:
Aa ure"ivanje slika i pravljenje slidesho@a: $,oto Stor9 0
Af00C?6af=c@EDispla9Lang<en/2
'jerenje pulsa nakon vje.anja i pravljenje dijagrama
5akon =to u/eni%i izmere sebi <uls nakon razli/itog broa /u/neva @ na <rimer6 na
<o/etku6 u sredini i na krau /asa @ dobieni <oda%i se mogu analizirati na nekoliko razli/itih
na/ina4 5a <rimer6 mogu se razvrstati i utvrditi <rose/ne vriednosti <rema tome da li <oti/u
od #izi/ki aktivne ili neaktivne osobe4 &dnos izmeGu <ulsa u/enika i koli/ine #izi/ke ve;be
mo;e se <redstaviti gra#i/ki <omo>u kom<uterskog so#tvera4 &ve gra#ikone mo;ete =tam<ati
ili <roi%irati <omo>u <roektora4
!reporueni softver:
Aa o.raunske ta.ele i dijagrame: ':cel
Snimanje zvuka ptica
(ostoi samo edna stvar koa e te;a od <re<oznavana zvuka <ti%a: snimane istog4
5imalo nie lako #iltrirati zvukove iz <ozadine4 -ehni/ki uslovi Ho<remaI mogu biti veoma
zahtevni Hna <rimer s<e%ialni mikro#onI6 te se stoga <re<oru/ue da se ove <ti%e .love0 kada
se /uu samo nihovi zvu%i4 Snim%i morau biti dovolno dugi da bi se ona ko ih bude slu=ao
mogao u izvesno meri u<oznati sa melodiom i tonom6 barem na nivou <re<oznavana4
Bkoliko u/eni%i na/ine takvu kolek%iu6 <ostoi =ansa da u dogledno vrieme nau/e ne samo o
graGi6 <ona=anu i na/inu ;ivota odreGene <ti%e nego da takoGer <re<oznau i nen <ev4
!reporueni softver:
Aa snimanje zvuka: Sound "ecorder
Aa presluavanje snimljenog zvuka: 3indo5s Fedia $la9er
*zrada ema lanaca ishrane
(otrebno e <rvo istra;iva/kim radom sastaviti lana% ishrane @ ako se nie <osudio iz
nekog ud;benika @ a onda ga treba gra#i/ki <rikazati <omo>u odgovarau>eg so#tvera4 -a
<rikaz treba da bude asan 6 a oznake treba koristiti na dosledan na/in4 (osebno mo;e biti
te=ko ras<orediti <oedinosti kada se izraGuu =eme mre;a ishrane4 -u e mogu>e <rimeniti
nekoliko is<ravnih re=ena4 Ako =emu <roektuete na ekran6 <ro%es i sve veze u okviru lan%a
ishrane lako se oba=navau4 Brisanem naziva <oedinih ;ivotina sa =ema mo;ete na<raviti
vrlo zanimliv zadatak da se lana% dovr=i4
!reporueni softver:
Aa prezentaciju: $o5er$oint
!isanje sastava o ivotu i radu slavnog naunika
-ema rada mogu biti: istra;iva/i6 doktori6 <utni%i4 5ate;i ali i nasigurnii na/in
<riku<lana <odataka e izvr=iti istra;ivane u bibliote%i6 er iako na internetu ima dosta
<odataka6 ti <oda%i /esto nisu <rovereni i stoga su /esto ne<re%izni6 a <onekad i <ogre=ni4
(rema tome6 sastav za /ie <isane se koriste samo izvori sa interneta ne mora biti i nu;no
naboli4 :<ak6 sa interneta mo;ete <reuzeti vrlo kvalitetne diagrame i slike4 Dobar sastav e
<re%izan6 ta/an i lako se /ita6 lako e razumliv i shvatlivO on treba da izgleda <rivla/no za
/itao%a da bi ga mogao * ako ne ba= <ro/itati od kori%a do kori%a * a onda barem <relistati4 B
<ro%esu <isana sastava6 u/enik u/i kako na<isati uvod6 mo;da i <ogovor6 kako <rirediti ta/nu
bibliogra#iu i urediti sadr;a6 <odieliti tekst u <oglavla6 uba%iti diagrame i slike6 na<raviti
kori%e i na>i odgovarau>e na/ine za uvezivane4
!reporueni softver:
Aa pisanje dokumenata: 3ord2 $ublis,er
Aelenilo
Dati zadatak u/eni%ima da na<rave kru;ne diagrame koi >e ilustrirati <ro%entualni udio
<rirodnog zelenila u nihovo zemli4 Mogu se koristiti statisti/ki <oda%i4 B/eni%i mogu birati
iz nekoliko vrsta diagrama4 (ored ta/nosti <odataka6 takoGer e veoma va;na i izra;anost4
5akon ko<irana <odataka u (o?er(oint mo;ete analizirati diagrame zaedno sa u/eni%ima4
Sladovi se mogu animirati6 ako mo;ete <ostaviti zaedni/ke kategorie4
5a <rimer =ume: bor6 hrast6 bukva6 itd4
!reporueni softver:
Aa ta.elarne prikaze 5spreadsheets6: ':cel
Sastavljanje testa iz morfologije .iljaka sa slikama
5akon =to su u/eni%i na<ravili veliki bro #otogra#ia izvesnih dielova bilaka @
<osebno listova i %vetova6 mada su i koriene6 stablike i semena takoGer dobri za ovu svrhu
@ od=tam<ati ili <roektirati ove #otogra#ie i na<isati <itana koa idu uz nihO u/eni%i mogu
meGusobno u<oreGivati svoe znane o mor#ologii bilaka4 3oditi ra/una da su odreGeni
dielovi bilaka asno <rikazani na #otogra#iama4
!reporueni softver:
Aa pisanje dokumenata: 3ord2 $ublis,er
+opunjavanje znanja o evoluciji ovjeka
:stra;ivana <revedena u <osledne vrieme u ovo oblasti <onudila su veliki bro
razli/itih hi<oteza i in#orma%ia6 i da biste bili u<oznati s nima od su=tinskog e zna/aa da
<ro=irite svoe znane i #ormirate mi=lena6 te e stoga <riku<lane nanoviih in#orma%ia
veoma edukativan zadatak za u/enike4 &sim nau/nih /lanaka6 nihov nava;nii izvor treba da
bude internet4 Material koi <riku<e <oedina/ne gru<e mo;e biti <redmet us<oredbi i
diskusie4
Snimanje kratkog filma o jednom .iolokom eksperimentu
:ma eks<erimenata koi se ne mogu izvesti u u/ioni%i ili za vrieme traana =kolskog
/asa4 B tom slu/au se mogu na<raviti kratki #ilmovi koi <okazuu klu/ne momente ovih
eks<erimenata6 tako da u/eni%i mogu videti sve #aze odgovarau>ih <ro%esa4 -akav bi6
re%imo6 bio eks<eriment koim se dokazue <ostoane habitua%ie HnavikavanaI6 =to
<redstavla naednostavnii oblik u/ena4 5akon izvesnog vremena6 ;ivotine se navikavau
na razli/ite <odra;ae i ne>e reagirati ne<otrebno4 &va eks<eriment se mo;e izvesti sa
eskargo*<u;em: =to vi=e ku%amo od sto <u; >e se mane sku<lati od straha4 B #ilmu e
dovolno snimiti kontrak%ie6 u/eni%i ne morau /ekati da se ;ivotina <onovo o<usti4
!reporueni softver:
Aa ure"ivanje fotografija i slidesho@ prikaz: $,oto Stor9 0
Af00C?6af=c@EDispla9Lang<en
, ttp!44555-microsoft-com4do5nloads4details-asp:;Famil9ID<=6>??@6A8aBBC8D=b08b0fD8
A f00C?6af=c@EDispla9Lang<en
*zrada naljepnice za vje.anku iz .iologije
(ored okvira na ud;beniku6 <ersonalizirana nale<ni%a e u stvari ono =to odra;ava
li/nost i6 naravno6 kreativnost nenog vlasnikaY 5ale<ni%a kou <rave u/eni%i treba6 koliko e
mogu>e6 da na neki na/in uue i na sadr;a materiala koi se u/i u tom razredu iz tog
<redmeta te =kolske godine4
!reporueni softver:
Aa izradu naljepnica: 3ord $ublis,er
Evolucijski razvoj .iljaka i ivotinja
5a<raviti =emu evolu%ie Hnekih vrstaI ;ivotina6 <rikazuu>i razvo do dana=nih dana6
koriste>i organiza%isku =emu (o?er(ointa4 Zemu mo;ete obogatiti radi <ove>anog interesa
ilustra%iama6 kartama6 zvu%ima6 itd4 sa En%arta en%iklo<edie4
!reporueni softver:
!uenje u.ija
B/eni%i /itau i slu=au /lanak o tome kako <u=ene ubia na adresi
,ttp!44555-cdlponline-org4inde:-cfm;fuseaction<activit9@EtopicID<0Estor9ID<@B>
&ni razgovarau o /lanku i nastoe <rovesti istra;ivane na ?eb strani%ama i u
so<stvenom okru;enu kako bi utvrdili koe =tetne i negativne <osledi%e <u=ene ima <o
ludsko tielo ili dru=tvo4
/ekoliko informativnih stranica:
,ttp!44555-arc,ive-official8documents-co-uk4document4cmD@4D@>>4contents-,tm
,ttp!44librar9-t,inkKuest-org4@>0AB4
,ttp!44ne5s-bbc-co-uk464,i4,ealt,40B===0A-stm
&ni sa/inavau <rezenta%iu u (o?er(ointu ili <ri<remau strani%u na koo
<rezentirau svoe zaklu/ke uz <omo> nastavnika4
!reporueni softver:
Aa prikupljanje informacija: Internet ':plorer
Aa izradu @e. stranice: Front$age
Knji!evnost
,.avezna lektira
Za obaveznu lektiru u/eni%i morau na<raviti <rezenta%iu sli/nu reklamnom Wtraileru[
za #ilm4 (rezenta%ia se mo;e snimiti video kamerom ili mo;e biti i u (o?er(ointu sa
automatskim vremenskim sekven%ama i nara%iom4 W-railere[ treba <rezentirati u u/ioni%iY
!reporueni softver:
!ismeni sastav za doma4i rad
Sve vi=e nastavnika <odsti/e svoe u/enike da <ismene sastave <redau u =tam<anom
#ormatu6 a <onekad i <utem e*maila4 Ako nastavnik dobie sastav u obliku do% #ala6 onda se
mogu na<raviti u=tede na =tam<anu4 (ored toga6 is<ravak se mo;e uraditi <omo>u #unk%ie za
lektorisane teksta koa <ostoi u \ordu Hona e iznenaGuu>e multi#unk%ionalna i korisnaI6 a
u/enik mo;e dobiti is<ravlen sastav kao #al i odmah mo;e asno videti kakve e gre=ke
na<ravio4 Mnogi u/eni%i <ostavlau svoe <ismene radove na internet6 i mnogi ludi se koriste
nima4 (ostavlane is<ravlenih i kategoriziranih sastava na internet ili mo;da na =kolsku
internet strani%u korisno e za svakoga4
Varijacija:
Ako =kola us<ostavi S(-S i \SS sistem6 onda se <ismeni zada%i mogu <redati i
is<raviti <utem ovog sistema6 budu>i da e u ovom sistemu lako dozna/iti kom<eten%ie6 da e
ugodan za u<otrebu6 da se mo;e kontrolirati6 da e asan i edinstven4 Mogu>e e veoma lako
urediti da u/eni%i mogu gledati <ismene radove koe su na<isali drugi u/eni%i u %ilu u/ena iz
gre=aka drugih ili <osuGivana idea4 H&##i%e ]( ili 788P e <ogodan za ova zadatakI4
!reporueni softver:
Aa pisanje pismenog rada: 3ord
%iterarno putovanje
Eoristiti <okretne streli%e za obile;avane na karti nazna/aniih mesta u ;ivotu
slavnog <esnikaY Eada <okretna streli%a doGe do ednog od ozna/enih mesta6 klik mi=om bi
trebao otkriti <rezenta%iu sa slede>im in#orma%iama: kada e <esnik i=ao tamo6 =ta e tu
radio6 te slike u vezi sa <esnikovim ;ivotom konkretno u tom mestu4
!reporueni softver:
Aa prezentaciju: $o5er$oint
Umjetnika galerija Uffizi
Erenite na virtuelni obilazak umetni/ke galerie B##izi u !iren%iY 5a>i >ete mnogo
slika sa bibliskim sadr;aem4 &daberite V slika i na<ravite <rezenta%iu u (o?er(ointuY (ored
svake slike treba da se nalazi i ta/an izvor za <ri/u Hn<r4 5ovi zavet6 Drugo evanGele <rema
MateuI6 kao i kratak sadr;a same <ri/eY :s<od slika mora da se nalazi odgovarau>i kratki
%itat iz Biblie4
Be. stranica umjetnike galerije Uffizi na engleskom jeziku:
555-virtualuffizi-com4uffizi
!reporueni softver:
!ore"enje renesansnog i .aroknog stila
Skinuti sa interneta #otogra#iu statue (ieta od MikelanGela i 3izia svete -ereze od
BerniniaY Staviti slike ednu <ored druge tako da izmeGu nih ima dosta <rostora za
is<isivane komentara4 5a<raviti internet strani%u4 Elikom mi=a na edan dio Hglava6 tielo6
ruka6 nogaI tiela ;ena HMarie i svete -erezeI6 u <rostoru za komentar treba da se <oave
ti<i/ne osobine stilova4
5a <rimer: (ieta HglavaI u <ozi nagnuta <rema dole6 mirna6 tu;no li%e6 itd4
!reporueni softver:
*gra iz knjievnosti
(ri<remiti igru iz kni;evnosti: <re<oznavane %itata iz dela <oznatih <esnikaY (rvo
treba da se <oavi %itat6 a onda nakon deset sekundi6 P o<%ie4 :gra/ mo;e odgovoriti klikom
mi=a na ednu od P o<%ie4 3eselo ili tu;no li%e mo;e biti oznaka za is<ravan6 odnosno
<ogre=an odgovor4 :gra treba da sadr;i deset %itata6 a na krau treba da se <rika;e uku<an
rezultat igra/a4
!reporueni softver:
Umjetniko predstavljanje
5a>i umetni/ku sliku ili statuu slede>ih likova iz gr/ke mitologie6 i na<raviti
<rezenta%iu ili izraditi ?eb strani%u u koo <ored slika treba da stavite neku <ri/u koa se
odnosi na ta lik4 :s<ri/ati <ri/e stilom koim se <ri/au mitoviY )ikovi su: Eron6 (osedon6
Atena6 Ahil i &dise4
!reporueni softver:
Civot slavnog pjesnika
5a<raviti <rezenta%iu ili ?eb strani%u o nekom slavnom <esniku sa slikama6
biogra#skim <oda%ima i %itatima iz <esama4 Citati ne treba da budu samo na<isani6 nego da se
mogu i /uti ako se klikne mi=em6 mo;da sa muzi/kom <ozadinom4
!reporueni softver:
*straivanje motiva
(rovesti istra;ivane motiva broda i vrta u kni;evnosti i drugim vrstama umetnostiY
5a<raviti tabelu sa rezultatima istra;ivana u koo >e biti uklu/ene sliede>e stvari:
B koim delima Hkni;evnim ili drugimI se <oavlue ta motivL @ autor6 ta/an
naziv dela i datum nastanka
Eako tuma/ite zna/ene motiva u tom delu6 koi e osnovni sadr;a motivaL
Earakteristi/an odlomak H%itat ili slikaI iz dela
-abela mora biti ureGena hronolo=kim redomY
!isanje fusnota za neki stari klasik
5a<isati #usnote za <rvo <oglavle nekog starog kni;evnog klasikaY 5a<isati
oba=nena sa ilustra%iama za <omove za koe smatrate da se rietko koriste ili su zastareli4
-e rie/i treba da budu nazna/ene <rstom6 a klikom na <rst <oavlue se balon sa
oba=nenemY
!reporueni softver:
Aa pisanje fusnota: 3ord
(oto priaDmini filmD.log
Eada u/eni%i /itau kni;evna dela <rilagoGena raznim uzrastima6 obi/no samo
usvaau novi vokabular6 razgovarau o delu ili nekad rade testove ili <i=u <ismene sastave o
nima4 Dobra idea bi bila da se sa <ri/om radi ne=to vi=e od samo gore nabroanih aktivnosti4
Lerzija @! B/eni%i birau nava;nie <rekretni%e u <ri/i i <omo>u #oto*a<arata
sa/inavau #oto <ri/u o delu4 Mogu koristiti kostime i s%enogra#iu da bi <ri/u
u/inili ;ivlom4 Mogu igrati uloge likova iz <ri/e i <ersonalizirati ;ivotine6 bilke6
itd4
5akon zavr=etka6 stavlau sve slike u (o?er(oint i <rezentirau ih %ielom
razredu4 HAko rade u razli/itim gru<ama6 mogu <rezentirati razli/ite idee6 razli/ite
<ri/eI4
Lerzija 6! B/eni%i <i=u s%enari <rema knizi i dodieluu sebi razli/ite uloge:
re;iser6 kamerman6 asistent i glum%i4
Bz <omo> nastavnika snimau s%ene <rema s%enariu i sastavlau #ilm6 zasnovan
na knizi4
5akon =to zavr=e sa #ilmom6 mogu organizirati =kolsko #ilmsko <o<odne ili
#estival na kome mogu <rikazati #ilm4
Lerzija 0! (rie nego <ro/itau knigu6 u/eni%i birau likove4 Eako /itau knigu6
oni se stavlau u ulogu svoga lika i vode blog o onome =to im se dogaGa6 o /emu
razmi=lau i =ta ose>au4
5akon =to svi <ro/itau knigu6 razred otvara blogove6 /ita ih i razgovara o tome
koliko se razlikuu od originalne <ri/e4
-drese za .logove: ,ttp!44555-blogger-com4start2 ,ttp!44555-blog5ise-com4
!reporueni softver:
Aa ure"ivanje slika: Ficrosoft Office $icture Fanager
Aa pisanje dokumenata: 3ord
"ezik
Canrovi novinarstva
(rona>i na internetu <rimere viesti6 izve=taa6 intervua i kriti/kih osvrta u =tamete o<isati osobine konkretnog ;anra sa <rimerima iz
izabranog teksta4 Cie=iti zadatak na na/in da e analiza ti<ogra#ski odvoena od originalnog
teksta4
!reporueni softver:
Aa izradu dokumenata: 3ord
+nevne novine
Zamislite da ste urednik dnevnih novinaY 3a= zadatak e da <lanirate ednu od
osnovnih strani%a ednog od va=ih izdana @ naslovnu stranuY Date naziv va=im novinamaY
Dizanirate naslov i navedite koe sve druge in#orma%ie treba da budu sadr;ane na to
strani%iY &zna/ite i mesto za slikeY : kona/no6 na<ravite strani%u <rema <lanu koi ste
<ri<remiliY
!reporueni softver:
Aa pripremu pu.likacija: $ublis,er
Mate#atika
0'ines@eeper1 za razvijanje matematikih sposo.nosti
Skoro svima e <oznata igra zvana .mines?ee<er06 ali samo nekima su malo vi=e
<oznate mogu>nosti u vezi sa ovom igrom4 (o/etni%i obi/no <oku=avau da us<ostave status
<ola izvla/e>i zaklu/ke iz broeva u okolnim <olima6 =to nie ba= naus<e=nia strategia4
Da bi u;ivao u igri6 igra/ mora izvla/iti zaklu/ke na osnovu vi=e in#orma%ia4
Bzeti u obzir tvrdne i zaklu/ke u naredna dva gra#i/ka <rikaza:

&na koi <ronaGe vi=e tragova bi>e br;i igra/4 (ri de#iniranu tragova mo;emo <oasniti
kon%e<t <otrebnih i dovolnih uslova4 5a osnovu igre se mo;e na<raviti mnogo ve;bi4 !ino e
igrati .mines?ee<er0 <rvog dana nakon du;eg ras<usta6 zadni dan <rie ras<usta6 na stoti /as6
a u test se mo;e uklu/iti i .s%reenshot0 igre4
#rafiko rjeavanje pro.lema u o.raunskim ta.elama
5npr9 dolaze4i sao.ra4aj6
(rimer zadatka: <as ugleda ze%a koi e V8 m daleko i <o/ine da ga tera4 Dvie
;ivotine <o/nu da tr/e u isto vrieme i u istom smeru4 Ze% sko/i A8 <uta u sekundi a <as
sko/i U <uta u sekundi4 Ze% ska/e V8 %m u dalinu6 a <as A metar4 Eoliko vremena treba <su da
uhvati ze%aL
(redstaviti re=ene na obra/unsko tabeli6 sa diagramom udalenostKvrieme4 (robati
na>i o<>e re=ene4 Eako <rvobitna udalenost6 skokovi u sekundi i du;ina skokova mienau
rezultatL 5a<isati re=ene koriste>i <arametre za udalenost i skokove u sekundi4 Bnieti
vriednosti u diagram4
!reporueni softver:
Aa sainjavanje o.raunskih te.ela: ':cel
9I Zbog tvrdne MI i broa A iznad ovde nema mine
MI Zbog broa 7 i tvrdne PI dva <ola sa strana sadr;e mine
7I Druga A dokazue da samo edno od ova tri <ola sadr;i minu
AI Dona A*i%a <okazue da edno od <ola sadr;i minu
PI (rema tome6 tre>e <ole odozdo nie mina
AI Znamo za tri mine koe okru;uu <ole M6 tako da edno od ova dva <ola sadr;i minu
7I (rema tvrdni AI ovde nema mine
PI Zbog tvrdne 7I i A4 iznad <ola u sredini6 <ole s lieva sadr;i minu
MI -vrdne PI i 7I <okazuu da ovo <ole nie mina
0onstruisanje1 putem alata za crtanje
,ffice sadr;i ugraGen alat za %rtane6 koi se mo;e koristit u Bordu7 !o@er!ointu i u
EEcelu9 &va alat e vektorski gra#i/ki alat6 tako da se <oedina/ni elementi mogu
trans#ormirati kao =to smo nau/ili ranie: re#leksia6 transla%ia6 %entralna re#leksia6 re#leksia i
trans#orma%ia <o sli/nosti6 vertikalna srodnost4 (ri %rtanu raznih oblika6 iskoristiti nihovu
<ravilnost6 odnosno %entralnu simetriu4 5akon =to se ovo nau/i6 u/eni%i mogu zavr=avati
ednostavnie konstruktivne zadatke na kom<uteru da bi iskoristili nau/eno znane u <raksi4
&ednostavniji zadaci:
5a%rtati saobra>ani znak Hn<r4 znak za slieanu od 788^4
Transformacija funkcije sa animacijom9
B%rtati <rethodno nau/enu #unk%iu na liniski H]_I gra#ikon4 Cie=iti #unk%iu
<arametri/ki Hn<r4 9<aG:8u/
6
Mv/2 koriste>i oko 78 re#erentnih ta/akaO <arametri bi trebali biti
u re#eren%iranim >eliama4 !iksirati razmeru ose _ i <ratiti <a;livo kako se izgled diagrama
miena modi#ika%iom <arametara4 Cadi lak=e modi#ika%ie <arametara6 unieti s%rollbar sa
izbornika (orms9
!reporueni softver:
!ojednostavljenje alge.arskih jednaina F 'icrosoft jednaine
(oednostaviti algebarsku edna/inu korak <o korak4 5a<isati koe <ravilo e kori=teno
u svakom koraku4 Bviek ko<irati <rethodnu edna/inu i onda uraditi <otrebne modi#ika%ie4
H&vo <oma;e da shvatite logiku matematike4 (ored toga6 ko<iranem se izbegavau gre=ke u
radu i ti<ogra#ske gre=keI4
!rimjer:
a:M a9
G
6: 169
:
6
1 6:9 M 9
6
a:
6
M 6a:9 M a9
6

,.rada trigonometrijskih funkcija na kompjuteru
Slede>a tabela e <ogodna za <rou/avane trigonometriskih #unk%ia4 B kolonu sa
ste<enima unieti vriednosti koe /ine kom<letan krug H8`*PQ8`I4
:zra/unati vriednosti <omo>u #ormula6 ali samo koriste>i S*/5 6 i <,S5 6
#unk%ie4 5emote koristiti ugraGene #unk%ie za <retvarane ste<eni u radiane4
5a<ravite liniski diagram koriste>i stepene7 tg i ctg vriednosti4 5a <rvom
diagramu koristiti markere koi obuhvatau udalenost izmeGu dvie ta/ke za
uno=ene #unk%ie4 5a drugom diagramu nemote koristiti markere ali <ove;ite
ta/ke liniama4 5a oba diagrama6 maksimalne i minimalne vriednosti ose 9 treba
da budu A86 odnosno @A86 maksimalne vriednosti ose : treba da budu PQ8`6 bez
kori=tena ikakvog rastera4
(ro=iriti tabelu sa novom kolonom koa sadr;i vriednosti sin
H
E I cos
H
E9 5a<raviti
diagram i za ovu kolonu4
$tepen %adijan $in &os Tg &tg
8 84888888 84888888 A4888888 84888888
A 848ANM9P 848ANM97 84UUUVMV 848ANM99 9N47VUUQAQP
7 848PMU8N 848PMVUU 84UUUPUA 848PMU7A 7V4QPQ79P7V
P 84897PQ8 84897PPQ 84UUVQP8 84897M8V AU48VAAPQQU
M
9
848QUVAP
848VN7QQ
848QUN9Q
848VNA9Q
84UUN9QM
84UUQAU9
848QUU7N
848VNMVU
AM4P88QQQ7Q
AA4MP8897P
: : : : : :
!reporueni softver:
+okazivanje geometrijskih postavki u formi prezentacije
5a<raviti <rezenta%iu radi demonstrirana geometriskih <ostavki4 &bavezno krenuti sa
<ostavkom i onda i>i <rema zaklu/ivanu4 (rezenta%ia treba da se sastoi skoro u %elosti od
matemati/kih simbola6 i samo mininalno od teksta6 ne=to <o<ut niemog #ilma4 HAko se
zadatak ne rie=i us<e=no6 onda ili u/enik ne zna kako .dokazati0 <ostavku ili se lako mo;e
utvrditi sa koim dielom u/enik ima <ote=ko>aI4
!reporueni softver:
$udet za kolsku zakusku
5a<raviti bud;et za zakusku na =kolsko <riredbi4 $leb6 hladno meso6 sir i krastava%
se <rodau u <aketima koi sadr;e vi=e od koli/ina koe su <otrebne za edan sendvi/ Hn<r4
edno <akovane hleba sadr;i 79 kri=ki6 <akovane sira sadr;i A8 komadaI4 5a<raviti tabelu
<omo>u koe >e se izra/unati sasto%i koi su <otrebni za6 re%imo6 988 sendvi/a4 5eka to budu
sendvi/i od sira6 od hladnog mesa i sendvi/i koi sadr;e i meso i sir4 (oku=ate vi=ak svesti na
namanu mogu>u meru4
Sugerirate %ienu za sendvi/e4
HEoristiti diagrame ili <rograme za iznala;ene re=ena da bi se do=lo do naboleg
mogu>eg re=enaI4
oritenje formula generalno 5izraunavanje elemenata pravouglog
trougla6
&tvoriti tabelu u Ea%elu za izra/unavane <arametara <ravog trougla4 (arametri su:
du;ina triu strani%a i dva ugla Hosim ugla od U8 ste<eniI4 -abela treba da izra/una bilo kou
tre>u vriednost ako su zadate druge dvie4 B svako #ormuli <ozivati se samo na zadate
vriednosti4 HZadatak se sastoi od <et dielova6 <od uslovom da ne <ravite razliku izmeGu dva
kraka: dva kraka6 edan krak i hi<otenuza6 krak i ugao <ovezan s nim6 krak i ugao nasu<rot
nemu6 hi<otenuza i ugao na noI4
1eneralnie re=ene se mo;e dati kori=tenem sinusne i kosinusne teoreme4
!reporueni softver:
Aa izradu o.raunskih ta.ela: ':cel
Vjerovatno4a F analiza prosjeka7 disperzije i distri.ucije koritenjem
J-/+56 formule
B edno srednevekovno igri igra/ ba%a /etiri ko%ki%e4 :znos na koi se kladi
udu<lava se ako e zbir /etiri ko%ki%e mani od U ili ve>i od AU4 Ako e zbir izmeGu U i AU6 on
gubi o<kladu4 5a<ravite tabelu u EEcelu koriste>i #unk%iu <roizvolnih broeva4 Simulirate
sto o<klada4 (ratite ishod4 Eoe su =anse za <obeduL 5a<ravite kalkula%ie i izradite
diagrame za <redstavlane broa <oavlivana <oten%ialnih zbirova4
!reporueni softver:
-naliziranje kompletne indukcije F upore"ivanje rekurzivnih i eksplicitnih
formula
:zra/unati zbir <rvih n <rirodnih broeva koriste>i rekurzivne #ormule Huviek dodate
naredni bro zbiruI
S
n
<S
n8@
M n
:zra/unati broeve koriste>i nau/enu eks<li%itnu #ormulu4
S
n <
nGn/ M @/
6
Transformacija funkcija
(omo>u <lotera #unk%ia mogu>e e unieti #unk%iu i nene trans#ormirane #unk%ie u
edan diagram4
*skustva: Mogu>e e lako vizuelizirati /etiri vrste trans#orma%ie4
!rosti .rojevi
:grati ovu igru u gru<ama od 7 ili P u/enika4 Eoa gru<a mo;e na>i ve>i <rosti broL
5a<raviti takmi/ene sa P vrste gru<a4
5a <a<iru6 koriste>i kalkulator Hmetoda #iltra%ie <osve>ena AristoteluI
5a<isati <rogram koi ra/una <roste broeve Hkoriste>i va= omileni <rogramski ezikI
(otra;iti na internetu strani%u koa sadr;i listu <rostih broeva H<ohraniti urlI
: kona/no u<orediti rezultate4 Za=to su <oedini metodi s<oriKbrziL Eoliko su rezultati
<ouzdaniL
Unoenje formula
Eoristiti #unk%iu automatskog <o<unavana i ko<irati #ormule da bi se dobili izvorni
<oda%i za diagrame i na%rtati diagrame sa /arobnakom za diagrame zbog lak=e analize
raznih #unk%ia4
*skustva:
B/eni%i su u;ivali u radu4
&va tehnika /ini uno=ene i analizu #unk%ia br;im6 lak=im za razumievane4
!reporueni softver:
Jate
Eoristiti (M-HI #ormulu za izra/unavane mese/nih rata ot<late zama za odreGeni
iznos nov%a Hn<r4 A EBCI6 u uslovima <romenive sto<e i vremena ot<late4 B koem slu/au
e kra>i ili du;i rok <ovolnii za vasL
*skustvo: )ako6 s<ektakularno6 iznenaGuu>e
Sugestija za doma4i zadatak ili pitanje za test: (oku=ati na<raviti sli/ne kalkula%ie
za =tednu za <enziu4
VarijacijaDdalje aktivnosti: 3riedi razmotriti <roblem <enzie
'izika
!rezentacija konveksnog soiva
5a<raviti slidesho? za <rezenta%iu slike kou <roizvodi konveksno so/ivo kada e
udalenost <redmeta od so/iva ve>a nego ;ari=na udalenost a mana od dvostruke ;ari=ne
udalenosti4 Slidesho? treba da sadr;i slede>e sladove:

aI (rvi slad treba da bude naslovni slad4 5aslov e .Stvarane slike konveksnim
so/ivom06 a <odnaslov e .ako e udalenost <redmeta izmeGu ;ari=ne udalenosti i
dvostruke ;ari=ne udalenosti04
bI Drugi slad treba da sadr;i diagram koi <rikazue osnovnu osu6 ;ari=ne ta/ke H!I6
dvostruku ;ari=nu udalenost H7!I6 konveksno so/ivo6 <redmet i udalenost <redmeta4
5aslov slada treba da bude .Eoveksno so/ivo04
%I 5aslov tre>eg slada treba da bude .Stvarane slike konveksnim so/ivom04 Staviti isti
diagram na slad4 &nda anima%iom s lieva dodavati zrake svetla6 one koi <utuu
<aralelno glavno osi i one koi <rolaze kroz %entar H&I6 onda sliku HEI i udalenost
slike HkI4
dI 5a osnovu ilustra%ie na slede>o strani%i6 na/initi <rezenta%iu o tome kako konkavno
so/ivo #ormira sliku4
!reporueni softver:
!relamanje svjetlosti na soivu i refleksija od ogledala
5a<raviti slidesho? o zakonima <relamana svetlosti4 (okazati gde se #ormira slika
ako e <redmet iza A!6 u okviru 7!6 izmeGu ! i 7 !6 na ;ari=no ta/ki ili u okviru ;ari=ne
du;ine4 :skoristiti /ineni%u da neki dielovi diagrama ostau neizmeneni6 tako da mo;ete
<raviti sladove <omo>u #unk%ia ko<irana i modi#ika%ie4
H5a<omena: Mo;ete lako demonstrirati kako se <ona=au zakoni o <relamanu
svetlosti <romenom loka%ie <redmeta i <utane zrakaI4
!reporueni softver:
Aadatak: udaljenost i vrijeme
Bi%iklista kre>e na <ut da <ronaGe <riatela4 (olaze>i iz sta%ionarne <ozi%ie6 on se
kre>e stalnim ubrzanem HaI u <eriodu od t
@
a onda nastavla vo;nu konstantnom brzinom u
<eriodu t
6
<rie nego <o/ne da ko/i4 Brzina zaustavlana e dvostruko mana od ubrzana4
:zra/unati brzinu i udalenost koa e <reGena svake naredne sekunde <omo>u tabele u Ea%elu6
a onda na<raviti diagram sa odnosima brzinaKvrieme i udalenostKvrieme da bi se ilustrirao
kinemati/ki as<ekt kretana4
Ht
@
< C sN t
6
< ABsN a < @m4s
6
/
5a/in re=avana ovog zadatka zavisi o starosno dobi i koli/ini kom<uterskog znana
u/enika4
#eneralizacija zadatka: 5eka sto<a ubrzana bude variabilna4 :zra/unati brzinu uz
<omo> 3f5 6 #unk%ie6 tako da mo;ete <ostaviti traane ubrzana6 konstantnu brzinu i brzinu
zaustavlana kao <arametre4 B slu/au zaustavlana6 trebate biti <a;livi da <redmet ne <o/ne
da se kre>e unazad4
!reporueni softver:
Evaluacija rezultata mjerenja 5npr9 mjerenje gratitacijskog u.rzanja uz
pomo4 aparata za isputanje predmeta6
:zvesti nekoliko seria eks<erimenata sa a<aratom za is<u=tane <redmeta Hn<r4
izmeriti vrieme koe e <otrebno da A8 lo<ti%a <adne 9 <utaI4 (riku<iti <odatke u tabeli u
koo e navedena i visina <adana4 :zra/unati vrieme koe e <otrebno da lo<ti%a <adne i
gravita%isko ubrzane na osnovu ovih <odataka4 De#inirati <rosek i rasi<ane4
!reporueni softver:
Aa pravljenje ta.ela: ':cel
+emontracija konstantnog u.rzanja sa aproksimacijom konstantnog
kretanja
3oz <odzemne ;elezni%e za A minutu <ostigne ubrzane od 78mKs4 :zra/unati brzinu
voza na <o/etku svake naredne sekunde4 Bmesto konstantnog ubrzana6 analizirati kretane
kad bi se voz kretao konstantnom brzinom u traanu od svake sekunde4 :zra/unati udalenost
kou voz <reGe na ova na/in u svako sekundi6 i udalenost od <o/etne ta/ke na krau svake
sekunde4 (rikazati na diagramu <reGenu udalenost i <roteklo vrieme4
(rilagoditi a<roksima%iu <reGene udalenosti tako =to >ete smaniti vremenske
intervale4 De#inirati #unk%iu vremena u odnosu na udalenost kada e ubrzane konstantno4
:zra/unavanem vriednosti6 testirati rezultate a<roksima%ie sa rezultatima #unk%ie i u<orediti
koliko su blizu4
!reporueni softver:
Aa izradu o.raunskih ta.ela i dijagrama: ':cel
+inamika kretanja talasa
Eada se sagledava kretane talasa sa stanovi=ta edne /esti%e6 kretane e uzrokovano
susednim /esti%ama koe vr=e silu edna na drugu6 dok bi /esti%a ;elela nastaviti kretane u
<rvobitnom smeru4 :mau>i ovo na umu6 modelirati kretane talasa4
5a<raviti model =to e mogu>e ve>eg broa razli/itih #aza talasa Hnamane A888I4 5a
<o/etku neka <omerane svake /esti%e bude nula H<ozi%ia ravnote;eI6 osim dvie u sredini6
/ie <omi%ane e razli/ito od nule4 Za narednu #azu Hi svaku slede>uI6 svaka /esti%a se mo;e
o<isati <omo>u <rethodnog <omerana i udaleno=>u od susednih /esti%a4 De#inirati #unk%iu
<omo>u koe >e se o<isati ova odnos i koristiti ga za izra/unavane ostalih #aza4 5a<raviti
diagram nekih #aza i stana nekih /esti%a da bi se videlo koliko #unk%ia odra;ava stvarno
kretane talasa4
!reporueni softver:
%issajouseovi o.rasci
:zra/unati sinus i kosinus svakih 9 ste<eni i unieti rezultate na liniskom diagramu
tako da e horizontalna osovina kosinus a vertikalna osovina sinus Htrebali biste dobiti sliku
krugaI4 Modi#i%irati #unk%ie tako da su argumenti nihovi so<stveni vi=ekratni%i Hn<r4 %os76
sinPI4 3ideti kako se slika miena <ri razli/itim vriednostima4 &basniti za=to se slika krivi
kada vriednosti <ostanu velike4
!reporueni softver:
+emonstracija strujnih kola
5a<raviti <rezenta%iu zasnovanu na <rilo;enim slikama radi ilustra%ie <rekida/a
<ovezanih seriski6 <aralelno i alternativno4
aI 5eka <rvi slad bude naslovni slad sa naslovom .(ovezivane <rekida/a06 a sami
date <odnaslov4
bI 5a drugom sladu <rikazati sliku sli/nu sli%i is<od lievo4 5eka se <rekida/ na
desno strani zatvori tako da se zatvori struno kolo i u<ali siali%a <omo>u
anima%ie4 &vom sladu date naslov .Seriska veza04
%I 5a tre>em sladu treba da bude slika kao slika is<od lievo4 Eao i kod <rethodnog
slada6 trans#ormirati sliku tako da doni <rekida/ zatvori struno kolo i u<ali se
svetlo <omo>u anima%ie4 &vom sladu date naziv .(aralelne veze04
dI 5a /etvrtom sladu <rikazati sliku kao =to e ova is<od lievo4 -rans#ormirati sliku
kao i ranie Hkolo e zatvoreno6 svetlo se <aliI sa anima%iom4 Dati naslov sladu
.Alternativne veze04
!reporueni softver:
Aa izradu vektorskih grafikih dijagrama strujnih kola i prezentacije: $o5er$oint
-naliza kom.iniranih kola
Duga/ak hodnik e osvetlen sa dva reda svetilki Hu svakom redu ima 9 svetilkiI4
5a obe strane hodnika nalaze se <rekida/i za oba reda svetilki4
&vo e te;ak zadatak er mi ne znamo uviek odakle <olaze ;i%e koe izlaze iz zida4
:stra;iti =ta bi se dogodilo ako se ;i%e zamiene Hkoa svetla se <ale na izvesnim <ozi%iama
<rekida/aI4 (riku<iti <odatke u tabeli u EEcelu i izvu>i zaklu/ke koi se mogu utvrditi na
osnovu tabele4
+ati zadatak ueniku pored se.e: dati mu rezultate H<ozi%iu <rekida/a i stane
svetalaI edne konek%ie koa e <obrkana a negov zadatak e da naGe gde e gre=ka4
!rimjer:
!reporueni softver:
Aa izradu strujnih kola: $aint
Aa izradu vektorskih grafikih dijagrama strujnih kola: 3ord ili $o5er$oint
*zrada ematskog dijagrama stvarnog strujnog kola
Svetlo mikrotalasne <e>ni%e e u<aleno ako e a<arat u #unk%ii ili ako su vrata
otvorena4 5a<raviti diagram ras<oreda svetala6 <redstavlau>i dugme za <alene i vrata
simbolima <rekida/a4
!reporueni softver:
Aa izradu strujnih kola: $aint
Aa izradu vektorskih grafikih dijagrama kola: 3ord ili $o5er$oint
!i4e F generiko rjeenje pro.lema u termodinamici
(i>a se trebau slu;iti na 9`C4 MeGutim6 ona su /esto na druga/iim tem<eraturama
kada se slu;e6 tako da e nekima <otrebno da se doda led tem<erature od *A8`C4 5a<ravite
tabelu u kou mo;ete unieti s<e%i#i/nu to<lotu6 masu i tem<eraturu a6 koa >e obra/unati
koli/inu leda koi e <otreban da se dostigne tem<eratura od 9`C4 Bzmite <osudu za <ravlene
leda i <ro%ienite veli/inu ko%ke leda4 Bnesite u tabelu #unk%iu koa vam na osnovu koli/ine
leda u ko%ki i <otrebnih koli/ina leda govori koliko vam treba ko%ki leda4
!reporueni softver:
Aa o.raunske ta.ele: ':cel
Stane <rekida/a Za<a;ana
Cil
Svetlo A Svetlo B Svetlo ASvetlo B
'jerenje temperature vode u razliitim posudama7 pokrivenim i
nepokrivenim7 i na razliitim vrstama grijaa
:zmeriti tem<eraturu iste koli/ine vode u isto vrsti <osude na razli/itim vrstama
gria/a svake naredne minute do dostizana ta/ke klu/ana4 :zvr=iti ista merena sa
<okrivenom <osudom4 Bnieti rezultate na diagram i analizirati krivule4 Btvrditi u/inak
gria/a i izra/unati nihovu e#ikasnost4
!reporueni softver:
,.rada radioaktivnosti
-reba naglasiti korisne e#ekte kori=tena radioaktivnih izoto<a u medi%ini4 Zbog toga
se sugerirau slede>e teme:
Bloga izoto<skih obile;iva/a u biologii
Bloga izoto<skih obile;iva/a u zgusnuto materii i nau%i o materialu
B %ilu kori=tena mogu>nosti mre;e na organiziran na/in6 <oku=ate slede>e:
Ako se radi o razredu od P8 u/enika6 na<ravite timove od Q
Svaki tim treba da imenue izve=ta/a koi >e <rezentirati temu
(rezenta%ie se trebau dr;ati <red %ielim razredom
Svaki tim treba da na<ravi <rezenta%iu od namane A8 sladova iz dodielenih
tema
(rezenta%ie treba da obuhvatau <itana i odgovore6 re=avane kri;alke6 slike i
bibliogra#iu
1ledao%i HrazredI treba da o%iene rad svoih =kolskih drugova
(rezenta%ie treba <ostaviti na =kolski server6 tako da su dostu<ne svima4
orisna @e. stranica:
,ttp!44555-safet9-ubc-ca4rad4calc4calcframe-,tm
,.rada radioaktivnih raspadnih nizova
B/eni%i imau <roblema oko razlikovana radioaktivnih ras<adnih nizova4 5ima e
<rili/no te=ko shvatiti razli/ite <omove4 (rema tome6 korisno e <rikazati anima%ie i
simula%ie koe su dostu<ne na netu za obradu ove teme4
oristan @e. site:
,ttp!44eundp-digitalbrain-com4bjaro-eundp45eb4&omlasiOsorok4linkek4;backtoEverb
:nteraktivna simula%ia se mo;e raditi u manim gru<ama kao =to e o<isano6 a onda se o tom
mo;e razgovarati4 Ako imate vremena6 mo;ete <ri<remiti razgovor ili koristiti druge metode
rada na tu temu4
(ri obradi ove teme6 <otrebno e imati na umu slede>e interesantne /ineni%e:
Zbog ravnote;e u ras<adnim nizovima mogu>e e dati <ro%enu <olu;ivota merenem
kon%entra%ie individualnih /lanova4 H&vo e odgovor na <itane Wkako se zna da
uranium ima <olu;ivot od M69 miliardi godinaL[I
&basniti za=to u <rirodi <ostoe radioaktivni elementi /ii <olu;ivot e mnogo kra>i od
starosti Zemle4
Bzmite u obzir #enomen <rirodne radioaktivnosti i /ineni%u da ve>ina radioaktivnosti
koa se nalazi oko nas <oti/e od elemenata koi se <rirodno nalaze na Zemli4
Da bi se ova kon%e<t u/inio interesantniim <oku=ate <rikazati slede>e anima%ie u razredu:
,ttp!44p,9sics-u5stout-edu4p,9sapplets4a8cit94p,9sengl4decseries-,tm
,.rada rezonancije 5prisilna vi.racija6
(okazati u/eni%ima da <ostoi mno=tvo <rimera sila koe <eriodi/no deluu na
sisteme u na=em svakodnevnom ;ivotu4
!rimjer: 1urane auta iz ru<e na <utu4
B ovo situa%ii6 auto se lula na<ried nazad i u na<ovolniem trenutku voza/ <riti=>e
<a<u/i%u za gas da bi <omogao autu da iziGe iz ru<e4 Bkoliko e #rekven%ia <ritisaka na auto
ista kao osnovna #rekven%ia auta6 omer zamaha <ostae sve ve>i i ve>i6 =to <oma;e da auto
iziGe iz ru<e4 Sila koom se stvara vibra%ia naziva se Wsila induk%ie[ a <ro%es se naziva
induk%ia4
Most na rie%i -a%oma u SAD sru=io e vetar /ii su naleti6 na nesre>u6 imali istu
#rekven%iu kao i osnovna #rekven%ia mosta4 -o e razlog =to se am<lituda lulana mosta6
koa e bila sasvim mala u <o/etku6 <oste<eno <ove>avala6 sve dok se most nie sru=io4 Zbog
toga e zabraneno voni%ima da mar=irau kada <relaze <reko mosta er bi sila kou vr=e
udar%i nihovih sto<ala na most mogla stvoriti rezonan%iu4 Ako <oka;ete u/eni%ima =ta se
desilo mostu na rie%i -a%oma videt >e za<anuu>i <rimer rezonan%ie koi e nemogu>e
simulirati u u/ioni%i4 &vde mo;ete na>i video snimak Hu m<eg #ormatuI:
,ttp!44555-enm-bris-ac-uk4researc,4nonlinear4tacoma4tacoma-,tml
,ttp!44555-enm-bris-ac-uk4researc,4nonlinear4tacoma4tacnarr-mpg
5a slede>o adresi se nalazi interaktivna simula%ia #orsirane vibra%ie4 (rie nego odgledate
simula%iu6 <odielite razred u tri gru<e4 Svaka gru<a treba da dobie razli/it zadatak4 5a
krau6 nakon gledana simula%ie6 svaka gru<a bira izve=ta/a koi o<isue rezultate6 nakon
/ega svako u/estvue u diskusii o tome =to su videli na slede>im diagramima:
Elonga%ie <obuGiva/a i rezonatora kao #unk%ie vremena
Am<lituda os%ila%ie rezonatora koa zavisi od ugaone #rekven%ie <obuGiva/a
!azna razlika izmeGu os%ila%ia <obuGiva/a i rezonatora koa zavisi od ugaone
#rekven%ie <obuGiva/a
,ttp!44555-5alter8fendt-de4p,@De4resonance-,tm
,.rada kretanja sa konstantnim u.rzanjem
&va tema <ru;a savr=enu <riliku da se <oka;e kako se teoretsko znane mo;e
<rimeniti u stvarnom ;ivotu4 5ikada nie <rerano da se u/eni%i <o/nu <ri<remati za
svakodnevno vozarene i s<re/avane nesre>a4
3rieme reak%ie voza/a igra zna/anu ulogu u s<re/avanu saobra>anih nesre>a4 Ako
voza/ mo;e reagirati na vrieme na neo/ekivani dogaGa i <ritisnuti ko/ni%u na vrieme6 onda
>e se nesre>a verovatno izbe>i6 ili >e se barem umaniti nene <osledi%e4
(ri merenu i utvrGivanu vremena reak%ie6 mo;emo u <raksi <rimeniti zakone
#izike4
Da bi se shvatio zna/a vremena reak%ie6 <redla;emo da svaki u/enik individualno
izvr=i slede>u simula%iu:
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54ntnujava4vie5topic-p,p;t<66D Gmjerenje vremena
reakcije/
Bz <omo> simula%ie u/eni%i mogu izmeriti svoe so<stveno vrieme reak%ie i
<ro%ieniti odreGene vriednosti4 5a <rimer6 mogu <ro%ieniti koliko dugo Hako e dato
vrieme ko/enaI i koliko vremena bi trebalo da se zaustave na auto<utu u slu/au da se desi
ne=to neo/ekivano4
:mati na umu da vrieme ko/ena zavisi o kvalitetu <odloge4 5a <rimer6 u zimskim
uslovima6 koe#i%ient trena izmeGu to/ka na automobilu i zaleGene <odloge mnogo e mani4
B simula%ii mo;ete varirati brzinu i koe#i%ient trena4 :zmenom <arametara miena
se i vrieme ko/ena6 =to takoGer zavisi od koe#i%ienta trena4 Simula%ia e savr=en <rimer
kako se teoretsko znane mo;e u<otriebiti u <raksi4 (ostae asno da e ono =to se u/i
<rimenivo u svakodnevnom ;ivotu4
B/eni%i mogu izmeriti so<stveno vrieme reak%ie <omo>u naredne simula%ie6 samo
=to sada na auto<utu ima A8 automobila4 &ni mogu videti kako mogu izbe>i nesre>u u
slu/au da doGe do sudara <rvog vozila4 &va simula%ia e dobar model onoga =to se dogaGa
veoma /esto u stvarnom ;ivotu4
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54P,5ang4 Gvrijeme reakcije i sudar/
!reciznije: ,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54ntnujava4vie5topic-p,p;t<66?
Sugerirani linkovi u okviru ove teme:
,ttp!44555-sc,ulp,9sik-de4
Za <okretane simula%ie <otrebna e "ava A4M4
,.rada matematikog klatna
(ri obradi matemati/kog klatna6 nemote <ro<ustiti da izvr=ite osnovnu demonstra%iu
kou e lako na<raviti4 H(ri/vrstite malu lo<ti%u na edan kra du;eg kono<%a i gurnite lo<ti%u
malo tako da ne ode daleko iz stana ravnote;eI4
:z ovog eks<erimenta u/eni%i mogu izvu>i slede>i zaklu/ak: tielo se kre>e
konstantno oko svoe <olazi=ne ta/ke u oba smera4 Slede>e /ineni%e se takoGer u #ormi
diskusie mogu utvrditi u vezi sa kretanem tiela:
5akon ednakih vremenskih <erioda6 kretane se <onavla4
Eretane e uviek simetri/no do odreGene ta/ke
:zvoGene eks<erimenta nie dovolno da bi u/eni%i videli kako odbiane6 brzina6
linearno ubrzane6 sila i energia zavise od vremena u slu/au klatna4 B svrhu ilustra%ie6
<oku=ati izvesti slede>u simula%iu:
,ttp!44555-5alter8fendt-de4p,@De4pendulum-,tm
Za vr=ene simula%ie <otrebna e "ava A4M4
Slede>a simula%ia e interaktivnaO u/eni%i mogu sami odrediti du;inu kono<%a4
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54P,5ang4 Gklatno/
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54ntnujava4vie5topic-p,p;t<6>
+rugi linkovi:
,ttp!44555-avmz-uni8siegen-de4Pvolker4projects4$fI4308s,ort4samples-,tml
,ttp!44555-df-uba-ar4Pdgomez4mec4links-,tml
,.rada $ro@novog kretanja
Za ovu temu e <otrebna <roektna metoda4 Bzeti dva /asa od <o M9minuta za
realiza%iu ovog <roekta4 (rimenom ovog metoda6 u/eni%i mogu do;iveti zadovolstvo
tra;ena i nala;ena6 kao i otkri>a6 a da se istovremeno udube u temu4 (odieliti razred u tri
gru<e4
1ru<a WA[ Hu koo svaki /lan dobia <oedina/ni zadatakI treba da radi na slede>em u
kabinetu in#ormatike:
(riku<iti in#orma%ie o botani/aru Cobertu Bro?nu HANNP*AV9VI i na<raviti kratku
<rezenta%iu u (o?er(ointu6 kou >e realizirati na drugom /asu4
*zvor: ,ttp!44555-brianjford-com45bbro5na-,tm
Analizirati simula%iu Bro?novog kretana na slede>im adresama:
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54P,5ang4
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54ntnujava4vie5topic-p,p;t<D@
,ttp!44intro-c,em-okstate-edu4@0@DFBB4Laborator94#L$-,tm
5a drugom /asu6 edan od u/enika treba da demonstrira simula%iu6 nakon =to
<reuzme sa interneta bes<latnu verziu i analizira e4
,ttp!44555-p,9-ntnu-edu-t54ntnujava4vie5topic-p,p;t<D6
1ru<a WB[ treba da izvede slede>i eks<eriment6 utvrdi za<a;ana6 razgovara o
zaklu/%ima i na<ravi <rezenta%iu4
Eksperiment:
E3: Staviti ko%ku =e>era u vreo /a6 bez mie=ana4 (ratiti =ta se dogaGa4
EK: Staviti malo kalievog <ermanganata na dno <razne <osude i <a;livo nasuti u nu
vodu4 (ratiti =ta se dogaGa4
1ru<a WC[ treba da izvede slede>i eks<eriment6 utvrdi za<a;ana6 razgovara o
zaklu/%ima i na<ravi <rezenta%iu4
Eksperiment:
E3: Staviti ka< mlieka na slad mikrosko<a6 videti kako izglada <od uve>anem od
A888 <uta4 5akon izvesnog vremena6 usmeriti to<ao zrak iz su=ili%e za kosu u o<=tem smeru
slada4
EK: Ea<nuti malo kristal oda ili ednu ka< broma u <osudu6 za/e<iti e i videti =ta se
dogaGa4
5akon zavr=etka zadatka u toku drugog /asa6 izve=ta/i gru<a treba da:
(rikazu <rezenta%iu o Cobertu Bro?nu
(rika;u simula%iu
&basne rezultate eks<erimenata i <rezentirau svoe zaklu/ke
5a krau /asa6 nastavnik treba da sumira nava;nie as<ekte ove teme4
(roizvod <roektne metode e da <rezenta%ie6 snimleni <rogrami sa interneta i
simula%ie treba da budu dostu<ne avno na intranetu u =koli4 B/eni%i su uzeli aktivnog u/e=>a
u otkrivanu i u/enu o ovo temi6 tako da e <roektna metoda bila us<e=na4
!reporueni softver:
,.rada praktine upotre.e lananih reakcija
B obradi ove teme6 na= e zadatak da se stavimo u ulogu ekolo=kog edukatora i da
damo u/eni%ima in#orma%ie o nuklearno energii4
Svesnost u/enika e va;na sa mno=tva razli/itih gledi=ta6 er oni <redstavlau
genera%iu budu>nosti6 koi >e imati izbor da odgovorno dau svo glas za ili <rotiv nuklearne
energie4
H(rema istra;ivanu6 u/eni%i na /asovima #izike dobiau veoma malo in#orma%ia o
nuklearnim elektranama4 B mnogo slu/aeva6 nastavni%i ednostavno <ot<uno is<u=tau iz
<rograma atomsku #iziku zbog nedostatka vremena4 Budu>i da ova tema nie <okrivena6
u/eni%i nikada nemau <riliku da u/e o nuklearnim elektranama u =kolamaI4
Sa ekolo=kog stanovi=ta siguran rad nuklearne elektrane e kom<leksan <osao4 B/eni%i
obi/no veruu da su nasigurnie one elektrane koe su namane o<asne <o okoli=4
Stav u/enika <rema nuklearno energii u mnogome zavisi od toga da li vole #iziku6 te
stoga mislim da e ako va;no da dobiu asnu sliku o tom <itanu4
!ro.ajte sljede4u simulaciju:
,ttp!44555-ida-liu-se4P,er4npp4demo-,tml
/e@tonovi zakoni gravitacije i kretanje planeta
Slavna slika iz 5e?tonove knige <okazue da isti zakoni vriede za <redmete na
Zemli kao i za nebeska tiela4 Zto sna;nie u horizontalnom smeru ba%imo <redmet sa neke
visoke <lanine6 on >e dale odleteti4 (od uslovom da e <o/etna brzina dovolno velika6
krivula <utane ba/enog <redmeta sliedi zakrivlenost Zemline <ovr=ine6 i ba/eni <redmet
>e se vratiti na <e/etnu ta/ku4 Ako se izmaknemo6 Wkamen[ >e <releteti iznad nas i nastavit
>e da ide oko Zemle4 HAko zanemarimo e#ekat ot<ora zrakaI <utem ove metode mo;emo
lansirati satelite u Zemlinu orbitu4 Ako <o/etna brzina <reGe odreGenu grani%u6 <redmet >e
iza>i iz <odru/a Zemline gravita%ie i ne>e se vratiti4 Mogli biste na%rtati ovu sliku na tabli6
ali mnogo e uzbudlivie ako de%a eks<erimenti=u sa razli/itim <o/etnim brzinama i sami
izvla/e zaklu/ke i %rtau ih na tabli4 Anima%ia na slede>em ?eb siteu mo;e biti korisna:
,ttp!44galileo-p,9s-virginia-edu4classes4@B=N4moreOstuff4Ipplets4ne5t4ne5tmtn-,tml
(o/etna brzina Wkamena[ se mo;e <ostaviti4 &va <rogram is%rtava <utanu kretana4
)ansirane i <ad <rate odreGeni e#ekti4 Demonstra%ia e instruktivna i zabavna4
Vje.e:
B/eni%i mogu utvrditi brzinu kretana u <o/etno #azi i orbitalnu brzinu metodom
<oku=aa i gre=ke4 Sigurno >e uvideti da brzina koa e mana od orbitalne brzine mo;e biti
Wus<e=na[O <redmet >e kru;iti oko Zemle eli<ti/nom <utanom6 kao u slu/au brzine koa e
izmeGu <rve i druge kosmi/ke brzine4 5aGite ;ari=ta eli<se4 Zta odreGue brzinu u orbitiL
(istorija
*zrada posjetnica za historijske linosti
:zraditi <osetni%u za neku veliku historisku li/nostY (ronaGite moderne <osetni%e na
internetu6 a onda izaberite neku zanimlivu historisku li/nost i <oku=ate izraditi sli/nu
<osetni%u sa negovim <oda%ima6 statusom i <ro#esiomY
!reporueni softver:
*zrada historijskih novina
;ELe@itnessM
$istoria u #ormi dnevnih novina4
Brediti6 na<raviti <relom i od=tam<ati so<stvene historiske novine koriste>i viesti iz
davnih vremena4 5ovine treba da budu sli/ne novinama WE,e?itness[4 Svako izdane treba da
se bavi ednim historiskim <eriodom i treba da sadr;i doma>e6 meGunarodne ili mie=ane
viesti4 Eoristiti Mi%roso#t (ublisher u va=o =koliY
/a primjer za sadraj izdanja od N stranica:
A naslovna strana sa kratkim viestima i <regledom sadr;aa
A strani%a o doma>im viestima i stranim <oslovima
A strani%a o ekonomii
A strani%a o nau%i
A strani%a o kulturi sa to< listom i listom bestsellera
A strani%a sa ekskluzivnim intervuom sa nekom velikom li/no=>u iz tog <erioda
A strani%a kratkih <riloga u boi: stvari od o<>eg interesa6 s<ort6 oglasi6 vremenska
<rognoza
A <osledna strani%a: kratke viesti6 <regled narednog izdana
Du;ina6 naslovi i subekti iz ovog <rimera mogu se slobodno mienati4 Flan%i mogu biti
ilustrirani6 ali nemote <retr<avati strani%u4 Strani%e treba da budu veli/ine AM6 a veli/ina
slova neka bude A86 -imes 5e? Coman4 (ored naslova6 svaki /lanak mo;e da sadr;i edan
<odnaslov <rema <otrebi4 Flan%i treba da budu odvoeni edan od drugog #inom liniom4
!reporueni softver:
Aa izradu novina: $ublis,er
$trani jezik
$iografije
B/ene o ;ivotu slavnih osoba i o<isivane ne/ieg ;ivota u svrhu ve;bana u<itnih
oblika4
5astavnik <ri<rema <itana o ;ivotu neke slavne osobe4 5ivo ezika i te=ko>a <itana
mogu se <rilagoditi nivou znana i uzrastu u/enika4
B/eni%i odgovarau na <itana tako =to in#orma%ie tra;e na internetu4 Slede>e strani%e
sadr;e veliki bro biogra#ia slavnih li/nosti Hod historiskih do dana=nih slavnih li/nostiI4
,ttp!44555-biograp,9-com4
,ttp!44555-infoplease-com4people-,tml

5akon =to odgovore na <itana6 %ieli razred <roverava ta/nost odgovora4
Slede>i korak e <odieliti u/enike u gru<e6 izabrati neku li/nost o kome ;ele da naGu
vi=e in#orma%ia Hnastavnik bi mogao dati u/eni%ima neka imena da birau da bi ubrzao i
kontrolirao tu aktivnostI4 B/eni%i <retra;uu internet da bi na=li in#orma%ie o to li/nosti i
<ri<remili <itana o nemu ili no4 : kona/no6 oni =tam<au <itana6 menau ih i <oku=avau
da na nih dau odgovore4 (itana se mogu rotirati <o razredu6 a u/eni%i mogu glasati o tome
koa su nainteresantnia ili nabola <itana4
!reporueni softver:
Aa traenje informacija: Internet ':plorer
Voca.ulaire de la cuisine
Timski rad: u/eni%i tra;e na internetu u gru<ama od 7*M re%e<te za ti<i/na #ran%uska
ela4 &d ovih re%e<ata oni treba da sastave <uni obrok4 "edna osoba iz svakog tima ustae i
imenue sastoke za elo Hedno elo <o osobiI6 onda oba=nava i <okazue gestikula%iom
kako se <ri<rema4 5a krau ostali treba da <ogode koe elo e nihov =kolski drug na<ravio4
-im koi ima nave>i bro ta/nih odgovora e <obednik4
!redloeni doma4i ili naredni zadatak:
B/eni%i treba da za<i=u re%e<t za neko elo koe mogu <ri<remiti sami Hto mo;e da
bude i obi/ni sendvi/I4
+alje varijacije:
(odela uloga u slede>o ve;bi: u/eni%i su u restoranu i sva nihova ela iz doma>eg
zadatka su na elovniku ali sa #iktivnim imenima4 1ost ne <oznae ta ela tako da ih konobar
mora obasniti6 itdJ
%es curiositOs de !aris
B/eni%i tra;e znamenita mesta i atrak%ie u (arizu Hna #ran%uskomI i bile;e
va;neKzanimlive /ineni%e4 &ni treba da skinu sa interneta slike i tekstove koi se odnose na
ovu temu4 B drugo <olovini /asa6 u/eni%i <odnose izve=ta razredu4
Svi oba=navau kako su <roveli istra;ivane H=ta e bila klu/na rie/LI i kakvi su
zaklu/%i4 B/eni%i razmenuu meGu sobom zanimlivie ?eb adrese4
!rijedlog za doma4i zadatak ili procjenu znanja
Za naredni /as svi u/eni%i treba da <ri<reme edan zbirni dokument u \ordu sa
slikama i <oda%ima koi su <reuzeti sa interneta u toku /asa6 zaedno sa so<stvenim
bile=kama4 Za <ro%enu znana6 mo;ete <ri<remiti <itana sa slikama i /ineni%ama o koima
e razgovarano na /asu6 a na narednom /asu u/eni%i mogu sami odgovoriti na <itana4
+alje mogu4nosti:
Eao nastavak aktivnosti na ovu temu6 u/eni%i mogu tra;iti in#orma%ie i slike o svom
rodnom gradu i <revesti <reuzeti tekst na #ran%uski ezik4 Za <revod e dozvoleno kori=tene
ednoezi/kih i dvoezi/kih re/nika na internetu4
!lastina operacija
Za ve;bane re/nika u vezi sa izgledom i o<isi sa slikama4
B/eni%i tra;e slike slavnih i <oznatih osoba na internetu6 ili koriste so<stvene digitalne
#otogra#ie za ovu aktivnost4 &ni <ohranuu edan <rimerak originalnih #otogra#ia Hako ;ele
raditi ovu aktivnost o##line6 a mogu ih i od=tam<atiI4
Verzija 3
B/eni%i u (aintu <reureGuu slike tako da ih e te=ko <re<oznati Hn<r4 <rodu;iti nos6
dodati nao/ale i brkove6 itd4I4
B/eni%i rade u <aru tako =to edan u/enik <okazue sliku drugom u/eniku koi
<oku=ava da otkrie o koo se li/nosti radi4 Ead <ogode6 <ogledau originalnu sliku i
u<orede e sa izmenenom slikom6 te nabroe koe su razlike meGu nima4
Verzija K
B/eni%i u <arovima mienau sliku u (aintu kao =to e o<isano ranie ali ne <okazuu
ih edan drugom4 "edan u/enik o<isue sliku drugom u/eniku koi <ogaGa ko e na
sli%i4 Bkoliko ne otkrie ko e na sli%i u zadatom vremenu Hna <rimer P minuteI6
mienau uloge i <onavlau aktivnost4 B/enik koi otkrie ko e na sli%i e <obednik4
Verzija H
B/eni%i rade u <arovima i koriste istu sliku4 "edan u/enik miena sliku u (aintu i dae
u<utstva drugom u/eniku o tome =ta treba da miena na svoo sli%i4 Drugi u/enik
<rati u<ute Hmo;e <ostavlati i <itanaI4 5a krau u<oreGuu dvie slike i u<oreGuu
koliko su sli/ne ili razli/ite edna od druge4
Verzija 8
B/eni%i mogu na>i dosta #otogra#ia na adresi ,ttp!44555-doctor5arp-com4 gde ih
takoGer mogu i mienati i =tam<ati ili ih slati edan drugom <utem elektronske <o=te4
!reporueni softver:
Aa traenje slika: Internet ':plorer
Aa ure"ivanje slika: Ficrosoft $aint
'oj hipermarket
B/eni%i tra;e ?eb adrese hi<ermarketa4 Sa/inavau listu onoga =to se u nima <rodae6
koe odele imau6 itd4
Diele se u gru<e i dizanirau so<stvene hi<ermarkete4 Eoriste (aint ili #unk%iu za
%rtane u \ordu za izradu tlo%rta hi<ermarketa4 -akoGer <rave reklamnu bro=uru ili
home<age4
5akon zavr=etka6 <lanirau i <romo%iu svoga hi<ermarketa u;ivo i realizirau e <red
%ielim razredom6 istovremeno <redstavlau>i i tlo%rt hi<ermarketa i bro=uru6 odnosno
home<age4
!reporueni softver:
Aa pri.avljanje informacija: Internet ':plorer
Aa izradu homepage?a: Front$age
Piji je ovo horoskopQ
Aa uenje pridjeva
B/eni%i otvarau ?eb strani%e i tra;e so<stveni horosko<4
,ttp!44,oroscopes-astrolog9-com4
,ttp!44555-,oroscope-com4
B/eni%i sa/inavau dvie liste <rideva: <ozitivne i negativne4 Ako ne znau neku rie/6
mogu ih <otra;iti u re/niku ili <itati nastavnika4
Verzija 3
5akon =to zavr=e sa listama6 <regledavau ih i birau <rideve za koe smatrau da im
odgovarau4 (i=u svoe ime i ove <rideve na male karti%e i dau ih nastavniku4
5astavnik mie=a karti%e i /ita <ridev sa <rve karti%e4 B/eni%i <ogaGau koeg od
u/enika o<isuu <ro/itani <ridevi4 (rvi u/enik koi <ogodi is<ravno mo;e /itati
slede>u karti%u6 itd4
Verzija K
B/eni%i na karti%u u<isuu <rideve za koe misle da im odgovarau6 ali bez navoGena
svoga imena4 5akon toga6 <o/inu rotirati karti%e u razredu i /itati <rideve4 (ogaGau
ko bi mogla biti osoba na karti%i i <i=u neno ime na <ozadini karti%e6 zatim e dodau
slede>em u/eniku4 Eada su sve karti%e bile kod svakog u/enika6 <regledau svaku
karti%u i razgovarau o tome da li su nihovi odgovori bili ta/ni4
Verzija H
B/eni%i na karti%u u<isuu <rideve za koe misle da im odgovarau6 ali bez navoGena
svoga imena na nima4
Svaki u/enik dobia karti%u6 /ita <ridev6 ide <o razredu i <oku=ava da <ronaGe
u/enika kome <ri<ada karti%a tako =to drugim u/eni%ima <ostavla <itana4 Eada
u/enik naGe vlasnika karti%e6 seda na svoe mesto Hali i dale mu mogu <itana
<ostavlati u/eni%i koi stoeYI4 :gra e zavr=ena kada svi budu sedili u svoim
klu<ama4
!reporueni softver:
Aa izradu dokumenata: 3ord Gbila bi dobra ideja koristiti 3ord procesor i printer za kartice tako da
uenici ne mogu prepoznati rukopis drugi, uenika/
Praznici
!raznini o.iaji7 podizanje me"ukulturalne svijesti
B/eni%i rade intervue sa <orodi%ama i roGa%ima da bi otkrili kakvi obi/ai se gae u
vezi sa izvesnim <razni%ima Hn<r4 roGendani6 Bo;i>6 Bskrs6 itd4I4 Dobieni material donose u
razred i u manim gru<ama razmenuu in#orma%ie4 5akon toga nastoe <riku<iti na/e=>e
obi/ae o koima sa/inavau listu i o<isuu Wti<i/ne[ <razni/ne obi/ae svoga naroda u #ormi
kratkog sastava ili <rezenta%ie4
5akon toga6 u/eni%i birau dr;avu u koo se govori %ilni ezik iKili druge dr;ave i
tra;e u knigama6 na internetu6 itd4 kakve obi/ae gae ludi koi ;ive u tim dr;avama4 5a
osnovu in#orma%ia do koih su do=li6 u/eni%i u gru<ama sastavlau zanimliv kviz <omo>u
koeg <orede razli/ite kulture i razli/ite obi/ae4 Svaka gru<a re=ava kviz koi su <ri<remile
druge gru<e4
+o.ra adresa odakle se moe poeti pretraga:
,ttp!44555-,olida9s-net4
!reporueni softver:
%okalni festival
B/eni%i <regledavau internet adrese nekih lokalnih #estivala da bi shvatili ve>e
dogaGae4
,ttp!44555-festivalcit9-,u4englis,
,ttp!44555-roskilde8festival-dk4
,ttp!44555-eif-co-uk4
Bz <omo> nastavnika oni <o/inu diskusiu o tome kakav organiza%iski <osao e
<otreban za #estival6 birau temu za lokalni #estival Hto mo;e biti i =kolski #estivalYI i birau
ulogu za sebe4
B/eni%i razmatrau %ieli #estival i izraGuu <ostere6 bro=ure i radio i -3 oglas u %ilu
reklamirana <rograma4
Eona/no6 u/eni%i mogu organizirati %ieli #estival za %ielu =kolu4
!reporueni softver:
Aa prikupljanje informacija: Internet ':plorer
(e#ija
-ditivi u hrani
Sve vi=e i vi=e dobiamo in#orma%ie o aditivima koi se koriste u <ri<remi hrane kou
edemo4 Za=to ne biste zatra;ili od u/enika komad /okolade ili neko osve;avau>e e i onda
zaedno <roverili na internetu =ta ste ta/no <oeliL Zta sadr;i u sebi hrana sa oznakama EP886
EM8N6 EMA8 ili EUM7L
'odeli molekula
(rou/avanem organske hemie susre>emo mnogo interesantnih molekula koe bi bilo
dobro detalnie <ogledati4 Bilo bi zanimlivo uzeti molekule u ruku i <regledati ih iz svakog
ugla4 5a internetu e mogu>e <rona>i mnogo PD rota%ionih modela6 i uz <omo> nih %ieli
razred @ ili /ak i vi sami6 kod ku>e @ mo;e <regledati molekule4 -rebat >e vam <oseban
<la,er6 koi >ete <reuzeti sa interneta6 da biste mogli gledati neke od modela4
*gra
5a slede>em linku mo;ete na>i 78 igara4 &ne <okrivau nekoliko tema Hionska
edinena6 kom<leksni ioni6 <eriodni sistem elemenata6 <$I u raznolikim obli%ima Higre
memorie6 ve=ala6 test6 igra <ri<aanaI4 :gre su na engleskom eziku ali za mnoge e <otrebno
samo osnovno znane ezika4
,ttp!44555-Kuia-com4s,ared4c,em
/apomena: 5a ovo adresi ima o= igara koe se odnose i na druge teme H#izika6
geogra#ia6 astronomia6 engleski6 itd4I4
)nfor#acione tehnologije
Uvodni video za +an roditelja
(redstavi svo razred kratkim #ilmom koriste>i \indo?s Movie Maker 74 B/eni%i u
razredu treba da na<i=u neke in#orma%ie o sebi6 i dobro to uve;bau4 Snimite sva/ii uvod
Hoko 9*A8 sekundiI i na<ravite #ilm <omo>u raznih tranzi%ia i e#ekata4 Coditeli mogu videti
rezultat na ekranu kom<utera ili <omo>u <roektora4
!reporueni softver:
Aa pravljenje filmova od fotografije i videa: Fovie Faker 6

101 Ideja Za Inovativne Nastavnike

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

101 Ideja Za Inovativne Nastavnike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Zahvale

You might also like