G

G, g etvrto slovo nae irilice, jedanaesto nae

latinice (G, g); kao skraenica: g=ipaia; muz.
Gpeti ton u dijatonskoj skali; fiz. g=
skraenica za gravitaciju; hen. Ga = galijum,
Gd=gadolinijum, Ge= germanijum.
gabarden (fr. gabardine) fina tkanina od
eljane vune ili pamuka: vunena tkanina se
upotrebljava za ogrtae, odela i enske
tkanine, a pamune za lake haljine i,
natopljena gumom, za kine ogrtae.
gabarit (fr. gabarit) kalup, model u prirodnoj
veliini ili umanjen, prema kome se neto
oblikuje.
gabion (fr. gabion) voj. ko koji se puni
zemljom za brzo podizanje grudobrana.
gabionada (fr. gabionnade) voj. grudobran od
koeva punjenih zemljom.
gabro (ital. gabbro) mm. krupnozrna erup-tivna
stena, tamnozelene boje.
gavaz v. kavaz.
gavan vrlo bogat ovek (po Tavanu, linosti iz
narodnih pesama i pria nemilosrdan
ovek, tvrdica).
gavijal (nlat. gavialis) zool. vrsta indijskog
krokodila sa uzanom i dugakom njukom.
gavota (fr. gavotte) starinski veseli ples sa
raznim figurama; muzika pratnja za taj
ples u 4/4 takta.
gavun (ital. gavone) zool. vrsta morske ribe,
Atherina hepsetus.
gagat (gr. gagathos) min. mrki ugalj, krt, kao
smola crn i votanog sjaja, vrsta crnog
ilibara; u preistorijsko doba upotre-bljavan
za izradu nakita.
gadolinij(um) hem. hemijski element, metal, hem.
znak Gd, redni broj 64, atomska masa 157,25;
pripada grupi retkih zemalja, lan-tanida.
gaeta (ital. gaeta) vrsta velikog amca na jedro.
gaa (fr. gage, ital. gaggio) zaloga, jemstvo;
plata, stalna nagrada, stalna zarada.
gairanje (fr. gage) davanje plate (ili: stalne
nagrade).
gaist(a) (fr. gagiste) plaenik, najamnik,
slubenik; prav. onaj koji dri zalogu,
primalac zaloge.
gaza (fr. gaze) providna i tanka materija od
pamuka ili svile, veo; vrsta gajtana od
zlatnog ili srebrnog tkiva i svile; dged. sterilna
providna tkanina za zavoje i previjanje rana.
gazal, gazel (arap. gazal, tur. gazel) vrsta
arapsko-persijske lirske pesme, poglavi-to
ljubavne, koju je naroito negovao persijski
pesnik Hafis.
gazela (arap. gazal, p. gazela, ital. gazzella) 1.
zool. afrika antilopa, stanovnik pustinje,
slina srni, ali od nje mnogo lepa i neto
manja; naroito se odlikuje velikom brzinom.
gazela (arap. gazal) 2. vrsta lirske ljubavne
pesme, sastavljena iz strofa od po dva stiha,
osobito esta u knjievnosti istonih naroda.
gazeta (ital. gazzetta, fr. gazette) dnevni list,
novine; fig. torokua, alapaa.
gazi (arap. gazi) ratnik, junak, vojnik musliman;
borac za veru; pobednik, osvaja (titula
muhamedanskih vladalaca i zaslunih
vojskovoa).
gazirati (fr. gazer) pokriti (ili: prevui) velom;
uviti (ili: uvijate) gazom.
gazifikacija pretvaranje vrstog goriva
(kamenog uglja, lignita, drveta) u gas za
gorivo.
gazolin hen. teni deo sirovog petroleuma,
kljua izmeu 7080S, slui za grejanje i
osvetljenje.
gaip (arap. ga'ib, tur. gayb, gayp) ono to je
nevidljivo, skriveno, tajno; duhovna stvar; gajb.
gajba (ital. gaibba) l. krletka, kavez, ivi- ,
narnik; 2. reetkast sanduk za prenoenje
voa, staklenih boca i druge robe.
gajde (arap. qai'da, tur. gayda) nuz. narodni
muziki duvaki instrument; sastoji se iz
konog meha, duvaljke kojom se duva u meh
i cevi kroz koju izlazi vazduh, stvarajui
zvuk; up. gadlje.
tajo (ital. gaio) muz. veselo, ivahno, ilo; up.
geman.
gajret (arap. gayra, tur. gayret) revnost, sr-
anost, plemenitost.
gajtan (gr. gaietann tur. gaytan, kaytan) 1.
pamuna ili svilena upredena ili pletena vrpca
za porubljivanje i ukraavanje odee; 2. dve
ili vie izolovanih ica za
160 galvanisati

sprovoenje elektrine struje, spletenih slino
vrpci; 3. fig. tanak mlaz.
gala (ital., fr., p. gala) sveani ukras;
dvorska, sveana nonja; sveanost, svean
obed itd. (pojavljuje se naroito kao sastavni
deo rei, npr. gala-predstava, gala-veera i
sl.); an gala (fr. em gala) ili in gala (ital.
in gala) u sveanom odelu, u paradnom
odelu.
galabija (arap.) beli ogrta kod Egipana,
Arapa i dr.
Galaksije (gr. gala mleko, galaxias) astr. Mleni
Put, Kumova Slama, na zvezdani sistem koji
se sastoji od vie desetina milijardi
najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda,
sistema zvezda, maglina, jata, kosmike
praine i dr.) rasporeenih u obliku ogromnog
spljotenog daska. Pored nae galaksije u
svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije
koje u proseku sadre mase od 1 do 100
milijardi Sunaca; dokle dopiru nai teleskopi
u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi
galak-sija.
galaktagoga (gr. gala, galaKtos mleko, ago
proizvedem) med. lekovita ili hranljiva
materija koja pomae luenje mleka.
galaktakratija (gr. gala, akratia neumerenost)
med. prekomerno gubl>enje mleka.
Galaktika (gr.) astr. v. Galaksije.
galaktit (gr. gala mleko, lithos kamen)
mleni kamen, mleni jaspis.
galaktiki (gr.) pr. od galaksije ili talak-tike.
galakto- (gr. gala, galaktos) predmetak u
sloenicama sa znaenjem: mleko, mleni.
galaktogen (gr. gala, genos roenje) hranljivi
preparat koji se izrauje od mlenog kazeina,
prijatna ukusa.
galaktografija (gr. gala, graphem) prouavanje
(ili: opisivanje) mlenih sokova.
galaktoza (gr. gala) vrsta eera koja se
dobiva od mlenog eera pomou razre-
enih kiselina.
galaktozidi v. glikozidi.
galaktologija (gr. gala, logia) nauka o mlenim
sokovima.
galaktometar (gr. gala, metron) instrument za
ispitivanje gustoe mleka, naroito za
utvrivanje stepena razreenosti mleka
vodom.
galaktometrija (gr. gala, metria) merenje
mleka, utvrivanje valjanosti mleka.
galaktopiometar (gr. gala, pion mastan,
metron) instrument za merenje masnoe
mleka.
galaktopira (gr. gala, rug vatra) med. mlena
groznica (kod porodilja).
galaktorea (gr. gala, rheo curim) med. bolesno
poveanje luenja mleka u dojke i njegovo
curenje i kad dete ne sisa.
galaktoskop (gr. gala, skopem gledati) 1. aparat
za ocenjivanje valjanosti i masnoe mleka
prema stepenu njegove prozirnost;
2. fini areometar za odreivanje speci-fine
teine putera.
galaktostaza (gr. gala, stasis zastoj) med.
zastoj mleka kod dojilja. galaktofag (gr. gala,
phagem jesti) mleko-jed, ovek koji se hrani
poglavito mlekom. galaktofora (gr. gala, phoreo
nosim) pl. med. sredstva za izazivanje mleka, tj.
koja pomau stvaranje mleka u organizmu.
galaktocela (gr. gala, kele) med. otok mlene
lezde sa mlenom sadrinom.
galakturija (gr. gala, uron mokraa) med.
mleni sastav mokrae (najee kod
trudnica i dojilja).
galalit (gr. gala, lithos kamen) hem. mleni
kamen, celuloidu slina vetaka materija
izraena od mlenog kazeina i for-
maldehida, tvrda, elastina i sjajna, moe
se bojadisati, te se upotrebljava za pravljenje
dugmeta, eljeva, klavirskih dirki itd.
galantan (fr. galant, ital., p. galante) usluan,
uglaen, fin; astan, utiv, pristojan;
prijatan, svidljiv, dopadljiv, ljubazan; ukusan,
doteran, lepo odeven; izdaan, koji je lake
ruke; galantan stil muz. svetovni stil u muzici
(za razliku od duhovnog ili crkvenog stila);
galantna bolest venerina bolest.
galanterije (fr. galanterie) predusretlji-vost,
uslunost, uglaenost, utivost, fino
ponaanje, naroito prema enskom polu,
udvaranje enama, aikovanje, la-skanje; trg.
radnja sa tzv. kratkom robom" (biuterija,
rukavice, lepeze, tape, maramice itd.).
galanterist(a) (fr. galanterie) trgovac ga-
lanterijskom robom; v. galanterija.
galantizam (fr. galante) nadriobrazovanje,
prividna uenost.
galantirati se (fr. galante) pokazivati se
dareljiv, izdaan, troiti ne tedei.
galantnost (fr. galante) izdanost, otmenost;
ljubaznost.
galvanizam fiz. nauka o elektricitetu i elektricitet
koji nastaje putem dodira (kontakta)
nejednakih elemenata (npr. bakra i cinka sa
kiselinom), elektricitet dobijen iz hemijske
akcije; pronalazak bolonjskog profesora
anatomije Luiija Galvanija (17371798),
koji ga je nazvao ivotinjskim
elektricitetom".
galvanizacija leenje elektrinom strujom
galvanske baterije; upotreba galvanske struje,
pomou usijane ice, kao sredstvo za
nagrizanje; pokrivanje slojem metala
pomou galvanskog elektriciteta; fig. ve-
tako oivljavanje.
galvanizirati uticati (ili: leiti) pomou
galvanske struje; pokriti (ili: pokrivati)
slojem metala pomou galvanskog
elektriciteta (obino se upotrebljava za ,,po-
cinkovati gvoe"); fig. vetaki oiveti.
galvanisati v. galvanizirati.
161 galizirati


galvano (ital. galvano) predmet od bakra koji
je izraen putem galvanoplastike, naroito
takav klie.
galvanoglifija (Galvani, gr. glyphis zarez,
urez) izrada reljefnih crtea i bakrore-za na
metalno] ploi hemijskim sredstvima pomou
galvanizama (metoda prvi put primenjena
1856).
galvanografizirati (Galvani, gr. grapho)
izraivati tamparske ploe i slike pomou
galvanske struje.
galvanografija (Galvani, gr. graphia) izrada
tamparskih ploa na taj nain to se crte u
obliku paste (testa) utisne na metalnu plou,
zatim se pospe grafitom i onda,
galvanoplastikim putem, pobakri
galvanokaustika (Galvani, gr. kausis gorenje,
sagorevanje) hir. seenje ireva i iz-rataja
pomou galvanskom strujom usijane
platinske ice.
galvanomagnetizam (Galvani, gr. magnetes)B.
elektromagnetizam.
galvanometalurgija (Galvani, gr. metallur-gi'a)
izrada i dobijanje metala pomou galvanske
struje.
galvanometar (Galvani, gr. metron) fiz.
instrumenat za odreivanje pravca i jaine
galvanske, elektrine, struje; up. galvano-
skop.
galvanoplastika (Galvani, gr. plassein
obrazovati, uobliiti) postupak osnovan na
elektrolitikom taloenju metala: pre-
vlaenje metalom, galvanskim putem,
predmeta (od drveta, gipsa, voska i dr.), da bi
na taj nain postali bolji i trajniji; izrada
vernih otisaka u metalu od plastinih
predmeta (novca, medalja, plaketa i dr.).
galvanopunktura (Galvani, lat. punctura bo-
denje, bod) med. primena galvanizma u vezi sa
akupunkturom.
galvanoskop (Galvani, gr. skopeo
posmatram) fiz. instrument koji pokazuje
postojanje struje; up. galvanometar.
galvanostegija (Galvani, gr. stego pokrijem)
galvansko prevlaenje metalnih predmeta
drugim nekim metalom (npr. pozlaivanje
srebra, posrebravanje bakra, poniklavanje
gvoa itd.).
galvanoterapija (Galvani, gr. therapeia leenje)
med. leenje pomou galvanske struje i
nauka o tome.
galvanotehnika (Galvani, gr. technike)
prevlaenje predmeta metalom pomou
galvanske struje.
galvanotipija (Galvani, gr. typos lik, slika)
v. galvanoplastika.
galvanotropizam (Galvani, gr. tropos obrt)
bog. povijanje vodenih biljaka prema
elektrinoj struji.
galvano-faradizacija (Galvani, Faraday) med.
istovremeno pokretanje jednog miia ili
ivca galvanskom i Faradejevom, tj.
indukcionom strujom.
galvanohromija (Galvani, gr. hroma boja)
bojadisanje metala galvanskim putem.
galvaiska baterija fiz. spoj vie galvan-skih
elemenata, da bi se dobila jaa struja ili
vii napon; up. Voltin stub.
galvanska struja (po L. Galvaniju) istosmer-na
elektrina struja.
galvanski elektricitet fiz. istosmerna elektrina
struja koja tee izmeu dveju ploa
(elektroda) razliitih metala kad su u
kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po
L. Galvaniju, koji ga je otkrio).
galvanski elemenat fiz. sprava za proizvoenje
trajne elektrine struje putem hemijske
energije.
galgnhumor (nem. Galgenhumor) humor
oveka koga vode na veala; fig. usiljena
ala.
galenizam med. naela i nain leenja uvenog
starogrkog lekara Klaudijusa Gale-nusa.
galenika (nlat. galenica) pl. farm. v. galenski
lekovi.
galenisti pl. med. pristalice starogrkog lekara
Klaudijusa Galenusa (131200 n. e.) koji je
dugo vremena vaio kao najvei autoritet za
sve medicinske kole.
galenit (gr. galene olovna ruda) min najbogatije
olovna ruda, sulfid olova sa 86% olova i do
1% srebra.
galenski lekovi farm. lekovi spravljeni prostim
apotekarskim postupcima od droga i
hemikalija, a ne hemijskim putem (naziv po
starogrkom lekaru Galenusu, koji je prvi
skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove
vrste lekova).
galeonist(a) (ital. galeone vrsta velikog broda)
trgovac koji radi sa Amerikom.
galeot (p. galeote, ital. galeotto) vesla (ili:
robija) na galiji; up. galija.
galeota (ital. galeotta, p. galeota) mala galija
sa 1620 vesala; veoma brza ratna laa
srednje veliine; up. galiota.
galera (fr. galere, p. ital. galera, nlat. galea)
vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa
2550 veslakih klupa na kojima je veslalo
po 35 robova; robijaka laa.
galerija (nlat. galeria, ital. galleria) dugaka i
uzana prostorija koja je, zbog svojih dugih
zidova, naroito podesna za izlaganje
umetnikih dela; zbirka umetnikih dela,
naroito slika; dug hodnik, kori-dor;
pokriven balkon (u pozoritu, parlamentu); u
utvrenjima: pokriven hodnik; u rudnicima:
prokop; fig. sluaoci, gledaoci, publika (u
pozoritu, parlamentu i dr.).
galeta (ital. galletta) l. mornarski dvopek; 2.
ahura svilene bube.
Gali (lat. Galli) pl. ime najstarijih stanovnika
dananje Francuske (Galije), koji su bili
keltskog porekla.
galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem
vode i eera i na taj nai n
Galija 162 gamarologija


sadrinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7
procenata (pronalazak hemiara Lu-dviga
Gala, 17911863).
Galija (lat. Gallia) Francuska.
galija (ital., p. galera, nlat. galea, ital. dijal.
galia, arap. halijak) v. galera.
galijambus (lat. galli, gr. iambos) megr. kata-
lektini anaklastini tetrametar, nazvan po
tome to su svetenici boginje Kibele (gali) u
takvim stihovima pevali svoje pesme
prinosei rtve.
golijat (ital. galea) vesla na galiji; robi-ja;
galeot, galiot.
galiot (ital.) v. galeot, galija.
galiota (ital. galeotta) v. galeota.
galijun v. galion.
galikanizam (fr. gallicanisme) ideje i tenje
francuske crkve za to veom samo-
stalnou; tenja za nezavisnijim odnosima
prema papstvu.
galikanska crkva katolika crkva u Francuskoj
ukoliko je, u odnosu prema papi, uspela da
zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost.
galikanski (lat. gallicanus) francuski (izraz
koji upotrebl>ava jo samo katolika crkva u
Francuskoj); up. galski.
galikomanija (lat. Gallia, gr. mania) v.
galomanija.
galikus morbus (lat. gallicus morbus) galska
(francuska) bolest, tj. sifilis, vrenga.
galilej (po G. Galileju, znak gal) jedinica
ubrzanja u CGS-sistemu; l gal=l cm/s
2
.
galimatijas (lat. Gallus Mathiae, fr.
galimatias) zbrka od rei, nejasan i nera-
zuml>iv govor, rei bez smisla.
galina (lat. gallina) koko.
galion (ital. galeone) lom. vrsta starinske morske
lae; ratni i trgovaki brod na jedra u XVI i
HUP veku; sluio osobito za putovanja u
prekomorske zemlje.
galionizam ravnodunost prema religiji po
rimskom prokonzulu Galiju, Gallio, koji je
apostola Pavla uzeo u zatitu od Jevreja i za
koga se mislilo da je bio potpuno
ravnoduan i prema jevrejstvu i prema
neznabotvu).
galionist(a) ovek ravnoduan prema religiji; up.
galionizam.
galicizam (lat. Gallia, fr. gallicisme) osobenost
francuskog jezika, naroito s obzirom na
konstrukciju reenica i dr.; pri-menjivanje tih
osobenosti u nekom drugom jeziku; francuska
re u nekom tuem jeziku.
galicisti (fr. gallicistes) pl. pristalice francuske
knjievnosti u paniji (za razliku od
gongorista).
galoman (lat. Gallus, gr. mania pomama,
ludilo) preteran oboavalac svega to je
francusko.
galomanija (lat. Gallus, gr. mama) preterana
ljubav prema svemu to je francusko;
galikomanija.
galon (eng. gallon, nlat. galona) jedinica za
merenje tenosti i ita. U Engleskoj =
4,546 1, u SAD=3,785 1.
galoni (fr. galons, ital. galoni) pl. gajtani, iriti,
rojte; gajtani u boji na spoljanjem avu
akira.
galop (fr. galop, ital. galoppo) l. trk konja pri
emu se konj kree napred u skokovima; 2.
brza okretna igra (polka) u 2/4 takta.
galopada (fr. galopade tranje skokom) ja-
hanje u galopu, jahanje u trku; igranje
polke; v. galop.
galopen (fr. galopin) slue za trkaranje; onaj
koji objavljuje kurs na berzi; voj. ordonans-
oficir; spoljni konj u trojci".
galopira (fr. galoper) jahati u galopu (ili:
trku); trati u skokovima; igrati polku; fig.
raditi neto vrlo brzo, razvijati se vrlo brzo.
galo-romansko (l&~. Gallus, Romanus) ono to
je postalo spajanjem galskog i roman-skog
(duha, jezika itd.).
galofil (lat. Gallus, gr. philos prijatelj)
prijatelj Francuza i Francuske.
galofob (lat. Gallus, gr. phobos strah) onaj koji
se preterano plai Francuza; onaj koji mrzi
na Francuze i na sve to je francusko.
galofobija (lat. Gallus, gr. phobos) preteran
strah od Francuske, mrnja na Francuze i
sve to je francusko.
galone (fr. galoche, ital. galoscia, nlat.
galochia) kaljae, gornje cipele od gume za
sneg i vodu.
galski (lat. gallicus, fr. gallique) koji se tie
Galije ili Gala; francuski.
galski petao petao kao simbol Francuske, zbog
istozvunosti latinskih rei gallus (petao) i
Gallus (Gal).
tama (gr. gamma) ime treeg slova grke
azbuke (f =nae g"); muz. niz od osam
tonova, lestvica, skala; med. gama-globulin
belanevina krvnog seruma, s funkcijom
antitela; fiz. elektromagnetski zraci koji
potiu iz atomskog jezgra, nastaju u procesu
radioaktivnosti ili pri nukle-arnim
reakcijama, vrlo su prodorni.
gama-zraci (gr. gamma) fiz. elektromagnet-ni
treptaji kao Rendgenovi zraci, ali mnogo
krae talasne duine. Imaju ogromnu
prodirnost; njihovo dejstvo pokazalo se
najkobnijim na organizme u Hiroimi i
Nagasakiju, po eksploziji dveju atom-skih
bombi. Ne skreu pod uticajem mag-netnog
polja.
gamar (arap.) vrsta crvenog istonjakog vina.
gamarografija (gr. kammaros rakuac
obini, graphia, lat. gammarus) zool.
prouavanje (ili: opisivanje) ljuskara
(rakova).
gamarologija (gr. kammaros, logia) zool. nauka
o ljuskarima (rakovima).
gamane 163 garda


gamane (fr. gamache) pl. dokolenice, uvi-jai,
kamane.
gamba (ital. gamba) v. viola da gamba.
gambit (ital. dare il gambetto) otvaranje
ahovske partije u kojem se rtvuje peak
radi breg razvijanja figura i izvo-enja
kakvog veto smiljenog napada.
gambusija (nlat. gambusia) zool. vrsta veoma
sitnih severnoamerikih ribica koje raaju iv
rod i brzo se razmnoavaju; naroito su
znaajne kao sredstvo u borbi protiv malarije,
jer, unitavajui larve, spreavaju razvitak
komaraca, a time i prenoenje malarije.
gambusino (p. gambusino) pustolov koji
traga za zlatom, u Meksiku.
gamelan (mal.) javanski narodni orkestar;
sastoji se od velikog broja razliitih
instrumenata (drvenih zvona, bronzanih
ploa, bambusovih svirala i dr.).
gamen (fr. gamin) slue u kuhinji, egrt;
deran, ulini mangup, skitnica, bespri-zorni,
obeenjak, apkun.
gamet (gr. gametes) biol. spolna elica, jaje ili
spermatozoid kod ivotinja" jajna elica ili
polenovo zrno kod, biljaka; up. zigot.
gametogeneza (gr. genesis) biol. proces
stvaranja polnih elija kod vieelijskih
organizama.
gamogonija (gr. gamos brak, gone raanje)
biol. raanje putem spolnog oploavanja; supr.
agamogonija.
gamologija (gr. gamos brak, logia nauka)
nauka o braku, rasprava o braku.
gamonomija (gr. gamos brak, nomos) em.
prouavanje (ili: poznavanje) svadbenih
obiaja.
gang (eng. gang) razbojnika druina, banda; up.
gangster.
ganglija (gr. ganglion mrtva kost) zool. nervni
vor ili zadebl>anja kakva se nalaze na
zadnjim korenima lene modane; med.
mrtva kost, rskaviav izrataj.
ganglijski sistem zool. svi ivci u iva-nim
tkivima trbune duplje.
ganglionitis med. v. ganglitis,
ganglitis (gr. gagglion) med. zapaljenje iv-anih
vorova; ganglionitis.
gangrena (gr. gangraina, graino gloem,
jedem) med. truljenje mekanih delova tela,
vrsta izumiranja tkiva ili organa, iva rana,
vuac, gnjile.
gangrenescencija (nlat. gangraenescentia) med.
prelaenje u trule., razvijanje vuca.
gagrenescirati (nlat. gangraenescere) med.
prelaziti u truljenje, izazivati vuac na nekom
delu tela; fig. pokvariti, zaraziti; gangrenira ti.
gavgrevizovanje v. gangrenescencija.
gangrenizovati se v. gangrenescirati.
gavgreiirati v. gangrenescirati.
gangrenozan (nlat. gangraenosus) med. koji
boluje od vuca, gangrene, koji je u
truljenju, koji trune, gnjilean.
gangster (eng. gangster) lan razbojnike i
ucenjivake druine u Americi.
ganiluk (arap.-tur. ganilik) bogatstvo, obilje.
ganoidi (nlat. ganoidei) pl. zool. titonoe (vrsta
riba).
ganoin (gr. ganos sjaj) tvar od koje krljuti
ganoidnih riba, titonoa, imaju srebr-nast
sjaj.
gant (nem. Gant, fr. encant, ital. incanto) trg.
sudska prodaja zbog prezaduenosti,
licitacija; steaj.
garaa (fr. garage) mesto gde se sklanjaju
automobili, vagoni, amci; mor. pristajanje
broda u mestu podeenom za ukrtanje, da
bi se propustio drugi brod.
garansin (fr. garance) broni ugalj, preparat
izvaen iz korena broa, koji sadri istu
bojenu materiju.
garant (fr. garant, ital. guarento jemstvo)
jemac, jamac.
garantija v. garancija.
garantirati (fr. garantir) jamiti za koga ili to,
primati odgovornost za nekoga ili neto.
garantno pismo bank. pismena obaveza koju
banka daje svojim komitentima jamei, prema
treem licu, za izvrenje izvesnog posla, i
kojim se obavezuje da e ona sama dati
obeteenje za svog komitenta u visini iznosa
na koji glasi ,,garantno pismo" ako on sam
ne izvri obavezu.
garantovati v. garantirati.
garantol (fr. garant, lat. oleum ulje) hek.
preparat od gaenog krea za konzervi-ranje
jaja.
garancija (fr. garantie) jemstvo, osiguranje,
sigurnost.
garbin (ital. garbino) jugozapadni vetar na
Jadranu.
garbo (ital. garbo) pristojnost, utivost; kon
garbo (ital. con garbo) muz. pristojno.
gargalizam (gr. gargalismos) med. golicavost,
svrab, nadraenost koe.
gargarizam med. v. gargarizacija.
gargarizacija (gr. gargarismos) med. gr-
gljanje, grgotanje, ispiranje gue i usta
grgljanjem; gargarizam.
gargarizirati (gr. gargarizo) med. grgljati,
grgotati, ispirati usta i guu grgljanjem.
gargarizma (gr. gargarismos) med. voda za
ispiranje gue i usta grgljanjem.
gargija (tur. kargi) koplje.
gargujada (fr. gargouillade) cifrast, izuvi-jan
korak u plesu.
garguran (fr. gargouran) trg. vrsta tekih
istonoindijskih i kineskih svilenih tkanina;
gurguran.
gard (eng. guard, fr. garde) sp. odbrambeni
stav u boksu, maevanju i sl.
garda (fr. garde, ital., p. guardia) straa,
telesna straa jednog vladaoca; naroito
odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao
zasebna vojna jedinica; fig. odane i pouzdane
pristalice, npr. nekog politikog prvaka,
voe i sl.
gardedam
a
164
gasohemija


gardedama (fr. garder uvati, dame) pra-tilja,
drubenica nekoj enskoj osobi prilikom
izlazaka.
garde la ren (fr. gardez la reine) u ahu: eh
kraljici!
gardeiija vot. tropska azijska biljka Garde-nia
florida iz fam. Rubiaceae, koja se gaji zbog
mirisnog cveta.
garderoba (fr. garderobe) soba ili orman gde se
uva odelo ili rublje; u pozoritu: soba gde
se glumci oblae; svi kostimi pozorita;
odeljenje gde posetioci ostavljaju eire,
gornje kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj
dvorani itd.); sve odelo i sve rublje jedne
osobe; nunik, zahod.
garderobar v. garderoba.
garderobarka (fr. garderobiere) uvarica
garderobe.
gardina (nlat., ital. cortina, fr. courtine, nem.
Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa.
gardist(a) (fr. garder uvati) vojnik koji slui u
gardi, telesni straar; pratilac.
gard-kot (fr. garde-cote) obalski brod; uvar
obale.
gardn-parti (eng. garden-party) sastanak
drutva u bati, sveanost koja se proslavlja u
bati, gradini.
garmon (fr. garmond) tip. vrsta tampar-skih
slova srednje veliine (od 10 taaka) iz kojih
se obino slau knjige (naziv po francuskom
peatorescu Claude Gara-mond, 1499
1561).
garmond til. v. garmon.
garnet (eng. garnet) mor. vitlo sa uetom za
utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara.
garnizon (fr. garnison) voj. posada, vojska
koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj
boravi vojska.
garnizonirati (fr. garnison) voj. biti u gar-nizonu.
garnijerit min. ruda nikla, silikat nikla i
magnezijuma (po francuskom geologu Garni
jeu).
garnir (fr. garnir) dodatak povra uz neko
mesio jelo.
garnirati (fr. garnir, ital. guarnire) snab-deti,
ukrasiti; ulepa izgled jela time to se oko
njega ukusno stave razni dodaci (perun,
salata, krompir, pirina i dr.); zainiti.
garnirung (nem. Garnierung) ukraavanje jela,
naroito mesa, raznim povrem i sl.; up.
garnirati.
garnitura (fr. garniture) oprema, sprema,
pribor; ukras, nakit, dodatak; izvestan broj
istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno
(kuni i kuhinjski pribor, nametaj, dugmeta i
dr.); teh. sva orua koja su potrebna za jednu
vrstu posla; svi delovi odela i ostalih stvari
koji su potrebni jednom vojniku.
garota (p. garrotte, fr. garrotte, ital.
garretto) zavrtanj za davljenje, sprava kojom
se nekada izvravala smrtna kazna u paniji i
njenim nekadanjim kolonija-ma; smrtna
kazna davljenjem.
garoteri (fr. garrotteurs, eng. garrotters) pl.
vrsta opasnih ulinih razbojnika, naroito u
Londonu, koji svoj pljakaki posao poinju
time to svoje rtve prethodno davljenjem
onesveste.
garotirati (fr. garrotter) udaviti pomou garote;
opljakati rtvu koja se, pomou zamke
baene na vrat, prethodno onesvesti (u
Engleskoj i Sev. Americi).
garofal v. garofan.
garofan (ital. garofano) bog. karanfil.
garoon (i. garrocha, garrochon) malo koplje
kojim su naoruani borci s biko-vima.
garson (fr. garcx>n, nlat. garcio) mladi, deko,
deak; momak, bear, neenja; konobar,
kelner; pomonik, kalfa.
garsonirati (fr. garconner) ponaati se kao
muko, biti mukobanja; biti odan pede-
rastiji.
garsonjera (fr. garconniere) devojka koja se
ponaa kao mukarac, mukobanja; mali
jednosobni (retko dvosobni) stan, obino bez
kuhinje; momaki stan, momaka soba.
garter-orden (eng. garter) uveni engleski
orden podvezice".
gas fiz. i hem. plin, telo koje, zbog stanja svojih
molekula, nema ni samostalnog oblika niti
stalne zapremine, vazdua-sto telo, telo koje
tei da se neogranieno iri (re prvi upotrebio
1610. ho-landski hemiar i fiziar J. B.
Helmont, + 1644, prema grkoj rei chaos
nered).
gas-automat (gr. chaos, automatos) naprava
za automatsku prodaju svetleeg gasa.
gas-generator (gr. chaos, lat. generator)
naprava za proizvoenje goreeg gasa od
kamenog uglja i drugih gorivih materija.
gas-dinamo (gr. chaos, dynamis sila) fiz. vrsta
dinamomaine koja se pokree pomou gasne
maine.
gasifikacija (nlat. gasificatio) fiz. obrazovanje
(ili: stvaranje) vazduha (gasa), razvijanje
vazduha; pretvaranje u vazduasto (ili:
gasovito) telo, uplinjavanje, upli-njenje.
gas-koks (gr. chaos, eng. coaks) koks koji se
dobiva pri spravljanju svetleeg gasa,
upotrebljava se za gorivo.
gaskonada (fr. gasconnade) hvalisavost,
razmetljivost, razmetanje.
gasmotor (gr. chaos, nlat. motor) teh. maina
koja se kree sagorevanjem izvesne mea-
vine gasa i vazduha.
gasometar (gr. chaos, metron) fiz. sprava za
merenje koliine gasa koji struji; sprava za
primanje, uvanje i isputanje gasova,
naroito gasa za osvetljenje; gasara.
gasohemija (gr. chaos, chemeia) hemija o
gasovima.
gasteralgija 165 gastrostomija

gasteralgija med. v. gastralgiJa.
gasteranaks med. v. gastranaks.
gasteropoda pl. zool. v. gastropoda.
gastralan (gr. gaster trbuh, nlat. gastralis) anat.
koji pripada trbunoj duplji, trbuni, eludani,
stomani.
gastralgija (gr. gaster, algos bol) med. bol u
elucu, nervozno oboljenje eluca, gr u
elucu; gasteralgija.
gastranaks (gr. gaster, apah gospodar) med.
varanje, probava hrane u elucu, probavna
delatnost eluca.
gastrektazija (gr. gaster, ektasis proirenje)
med. proirenje eluca.
gastrenteritis (gr. gaster, enteron crevo) med.
zapaljenje eluca i creva.
gastrenterian (gr. gaster, entera creva) koji
se tie eluca i creva.
gastrepatitis (gr. gaster, epar jetra) med.
zapaljenje eluca i jetre.
gastrepatian (gr.) koji se tie eluca i jetre.
gastrizam (gr. gaster) med. pretrpavanje eluca
hranom.
gastrilog (gr. gaster, logos) onaj koji moe da
govori iz eluca, tj. koji moe, ne pokreui
usta, da govori tako da izgleda kao da mu
glas dolazi iz daljine.
gastrilogija (gr. gaster, logi'a) vetina go-
vorenja iz eluca.
gastrimargija (gr. gastrimargia) prodrlji-vost,
prekomerna jenost.
gastritis (gr. gaster) med. zapaljenje eluca,
eludana groznica.
gastricizam (gr.) med. bolesno stanje eluca,
pokvarenost eluca, ravo varenje, rava
probava.
gastrian (gr. gastrikos) stomani, koji se tie
varenja, naroito eluca; gastrine bolesti one
koje kode i smetaju varenju; gastrina
groznica grozniavi katar stomaka.
gastro- (gr. gaster) predmetak u sloenica-ma
sa znaenjem; eludac, eludani.
gastroadenitis (gr. gaster, aden lezda) med.
zapaljenje eludanih lezda.
gastrobrozis (gr. gaster, brosis razjedanje)
med. razjedenost (ili: probuenost, pro-
grizenost) eluca.
gastrodijafanija (gr. gaster, diaphaneia
providnost) med. prosvetljavanje eluca radi
utvrivanja eludanih i trbunih oboljenja i
poremeaja.
gastrodinija (gr. gaster, odyne bol) bol u
elucu, gr eluca.
gastroenteritis med. v. gastrenteritis.
gastroenterolog (gr. gaster eludac, enteron
crevo, utroba, logos re, govor) lekar
specijalist za bolesti creva i utrobe uopte.
gastroza (gr. gaster) med. opti naziv za sva
oboljenja eluca.
gastrozofija (gr. gaster, sophfa mudrost)
vetina pametnog i razboritog jedenja dobrih
jela.
gastrokriza (gr. gaster, krisis) med. napad
bolova u elucu, praen povraanjem (kod
suenja kimenjae).
gastrolater (gr. gaster, latreno oboavam) onaj
koji slui elucu tj. koji ivi da jede i pije;
gastroman.
gastrolatrija (gr. gaster, latreia) sluenje
elucu, shvatanje da se ivot sastoji u jeu i
piu; up. gastromanija.
gastrolit (gr. gaster, lithos, logia) sve ono to
se odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to
je s tim u vezi; takoe: gurman-luk,
sladokustvo.
gastrologija (gr. gaster, logi'a) sve ono to se
odnosi na kuvanje, kuvarsku vetinu i to je s
tim u vezi; takoe: gurmanluk, sladokustvo.
gastromalacija (gr. gaster, malakia mekoa)
med. razmekavanje eludanog zida.
gastroman v. gastrolater.
gastromanija (gr. gaster, mania) preterano
uivanje u jelu i piu.
gastromantija (gr. gaster, manteia prorica-nje)
proricanje po elucu (nain proricanja kod
starih Grka po figurama trbu-astih, vodom
napunjenih i sveama opkoljenih aa).
gastronom (gr. gaster, nomos zakon)
sladokusac, gurman, onaj koji voli dobra jela;
vetak u spremanju finih jela.
gastronomija v. gastrologija.
gastropatija (gr. gaster, pathos bolest) med. opti
naziv za sve bolesti eluca.
gastroplikacija (gr. gaster, lat. plicatio) med. v.
gastrorafija.
gastropoda (gr. gaster, piis noga) pl. zool.
puevi, tj. ivotinje koje se kreu na trbuhu,
odnosno pomou mesnatog organa na trbuhu,
koji se zove stopalo"; gasteropoda.
gastroptoza (gr. gaster, ptosis pad) med. spa-lost
(ili: sputenost) eluca, spad eluca.
gastroragija (gr. gaster, regnymi prsnem,
puknem) med. krvarenje iz eluca.
gastrorafija (gr. gaster, raphe av) med.
operacija koja se sastoji u ivenju eluca radi
smanjivanja njegove zapremine;
gastroplikacija.
gastrorea (gr. gaster, rheo teem, curim) med.
povraanje sluzi iz obolelog eluca; pre-
komerno luenje eludanih sokova.
gastroskop (gr. gaster, skopeo gledam) med.
aparat za pregledanje eluca time to se
njegova unutranjost osvetli. gastroskopija
med. ispitivanje eluca i
utrobe pomou gastroskopa. gastrosofija v.
gastrozofija. gastrospazmus (gr. gaster,
spasmos gr) med. gr u elucu.
gastrostenoza (gr. gaster, stenos uzan) med.
suenost eluca.
gastrostomija (gr. gaster, stoma usta) med.
otvaranje rupice na elucu.
gastrotrmija 166


gastrotomija (gr. gaster, temno seem) med.
operativne otvaranje eluca radi od-
stranjivanja raznih stranih tela (ira, raka i
dr.)
gastrofil (gr. gaster, philos prijatelj.) lju-bitelj
eluca = gastrolater.
gastrocela (gr. gaster, kele) med. prodor (ili:
prosutost, kila) eluca.
gastrula (lat. gastrula) visa. trei stepen u
razvitku ivotinjskog jajeta, drugi stepen u
razvitku blastoderma.
gater (nem. Gatter) teh. u strugarama: main-ska
viestruka okvirna testera sa vie seiva (do
10), koja balvan jednovremeno raseca u vie
dasaka.
gatirati (nem. gatten, gattieren) razne vrste
ruda, pre topljenja, izmeati tako da se
dobije povoljnija prosena sadrina i lake
izvri topljenje.
gatmetje (fr. gate-metier) trg. onaj koji kvari
cenu robi dajui je jevtinije; fig. oljar, rav
radnik, rav zanatlija, majstor-kva-ri.
gatofobija (lat. catus maka, gr. phobos
strah) bolestan strah od maaka.
gatre (nem. Gater) gvozdene ipke u reetki
prozora; giter.
gaudeamus (lat. gaudeamus) budimo veseli,
veselimo se! (poetak i naslov poznate stare
studentske pesme Gaudeamus igi-tur . . .").
gaudijum (lat. gaudium) radost, veselje,
uivanje.
gaulajter (nem. Gau upa, oblast, Leiter
voa, upravnik) pokrajinski voa, upski
stareina bive Hitlerove nacionalso-
cijalistike stranke u Nemakoj.
gaus fiz. po matematiaru i astronomu K. Fr.
Gausu (17771855) nazvana jedinica jaine
magnetnog polja.
gauo (i. gaucho) pl. gaui, seljaci jahai u
lampama, naroito argentinski koji se bave
stoarstvom i ive nestalnim pa-stirskim
ivotom, obino u slubi velikih odgajivaa
stoke (potomci su panaca i gotovo svi
mestici); naroito su poznati kao odlini
jahai.
gaf (fr. gaffe) l. greka, nesmotrenost;
glupost; 2. gvozdena motka sa kukom za
privlaenje amca obali.
gairati (fr. gacher) praviti malter, gasiti kre;
ravo slikati, drljati; sman-drljati, upropastiti
neto ravim radom; prodati (ili: prodavati)
ispod cene, dati u bescenje.
gvajak (p. guayaco, nlat. Guaiacum officina-le,
sanctum) bot. drvo koje raste u tropskim
krajevima June Amerike i Indije, visoko do
15 t; sadri smolastu materiju od koji se
dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se
ranije upotrebljavale kao lek protiv
reumatizma i sifilisa); smola toga drveta.
gvajakol (p. guayaco, lat. oleum ulje) farm.
materija koja se dobiva od smole gvajaka,
najvaniji sastojak kreozota; lek protiv
tuberkuloze plua.
gvako (p. guaco) bot. biljka u Novoj Granadi,
slui kao protivotrov od zmijskog ujeda.
gvanako (p. guanaco) zool. vrsta lame-kami-le
u Junoj Americi, ivi jo i sad u divljem
stanju.
gvano (p. guano) izmet od morskih ptica,
ptije ubrivo, utosmea i zemljasta masa,
upotrebljava se kao odlino sredstvo za
ubrenje, zbog ega se, kao trgovaki artikl,
od 1840, vozi u Evropu i Sev. Ameriku sa
malih ostrva Junog mora; huano, tuzno.
gvaraia (p. guarana) farm. mrka pasta koja se
spravlja od semena junoamerike biljke
Paullinia sorbilis i slui kao lek protiv
glavobolje, a razreena u vodi kao pie za
okrepljenje, slino kafi i aju.
gvarani novana jedinica Paragvaja (1
gvarani = 100 santimosa).
gvaranin (p. guarana) hi. alkaloid koji se
nalazi u gvarani; up. kafeni.
gavarapo (p. guarapo) prevreo sok eerne
trske, pivo Junoamerikanaca.
gvardijan (ital. guardiano, nlat. guardianus)
uvar, straar; nastojatelj u franjeva-kim i
kapucinskim manastirima; zastupnik
biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj).
gvardinfante (ital. guardinfante) uvar deteta",
iroka enska gornja haljina koja ini da se
ne primeuje trudnoa.
gva (ital. guazzo, fr. goauche) slik. slika
raena vodenim bojama koje su pomeane
sa gumom i sa neto meda.
Gvelfi (ital. Gueffi) v. Gibelini.
gvineja (eng. guinea) raniji engleski zlatnik u
vrednosti od 21 ilinga, nazvan po zlatom
bogatoj Gvineji (Afrika), zato to su prvi
zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje;
vrsta pamune indijske tkanine; med. vrsta
groznice koja vlada u Gvineji i koja je slina
tzv. utoj groznici.
gvint (nem. Gewinde) meh. loza (na zavrtnju, u
navrtnju), uvojak.
Gea (gr. ge) mit. Zemlja", kosmoloko
boanstvo starih Grka.
gebri (pere. gabr) pl. svetenici oboavao-ci
vatre, magi; oboavaoci vatre uopte,
pristalice staropersijske religije Zara-tustrine,
larslukod muhamedanaca: nevernici,
krivoverci.
geg (eng. gag) l. poz. ala u slici, s
neoekivanim, neobinim, paradrksalnim, a
esto i fantastinim obrtom dogaaja koji nas
nezadrivo nagone na smeh. 2. fig. prevara,
la, podvala, smicalica.
gedal (tur.) rat protiv nevernika, sveti rat"
muhamedanaca.
geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski)
jezik; sauvao se do danas u crkvenoj
liturgiji.
gein (gr. ge zemlja) agr. crnomrki glavni
sastojak zemlje oranice.
geistika 167 generalni guverner


geistika (gr. ge) nauka o zeml>i i poznavanju
zemlje, opisivanje vrstih masa sa Zemljine
povrine.
gejzir (isl. geysir) geol. vreo izvor koji izbacuje
mlaz vode na mahove u veliku visinu, na
Islandu, u Sev. Americi i Novom Zelandu.
geja (jap. geischa) vrsta igraice i pevaica u
japanskim ajdinicama.
gekoni zool. guteri koji proizvode zvuk (,,gek,
gek").
gelazmus (gr. gelao smejem se) smeh, smejanje,
naroito grevit smeh.
gelacija (lat. gelatio) mrnjenje, smrnja-vanje,
ghtijanje, stezanje.
gelender (nem. Gelander) ograda na
stepenicama, mostu i sl.
geloskopija (gr. gelao smejem se, skopeo
gledam) psih. promatranje (ili: prouavanje)
smeha.
gelsonimo (ital. gelsonimo) kico, fifi-ri; po
tome: kerekterna uloga na italijanskoj
pozornici.
gem (eng. game) sp. deo odigrane igre u tenisu;
zbir poena u igri tenisa.
gem (ma. gem) zool. nesit, pelikan.
tema (lat. gemma, nem. Gemine) skupocen
dragi kamen sa urezanim figurama, naroito
omiljen ukras u staro vreme; lep dragulj
(bela zvezda) u skandinavskoj kruni.
gemacija (nlat. gemmatio) bog. pupljenje, iste-
rivanje pupoljke; doba pupljenja.
gemeli (lat. gemelli) pl. blizanci.
gemza (nem. Gemse) zool. divokoza, vrsta anti-
lope, velika kao koza, teka 40-45 kg, ivi
u Alpima.
geminata (lat. geminare udvostruiti) lingv.
udvojeni suglasnik, npr. u nemakom: kom-
men, francuskom: immence.
geminacija (lat. geminatio) udvajanje, udvo-
struavanje; dvojnost, udvojenost, postojanje
udvoje, po dva; fig. zbliavanje, zblienost.
geminirati (lat. geminare) udvojiti, udvaja-ti,
udvostruiti, udvostruavati.
gemit (nem. mischen, gemischt) ono pggo je
pomeano, smesa; naroito: razne vrste
preraevina od mesa u narezu.
gemogliptika (lat. gemma, gr. gtypho reem,
urezujem) vetina bruenja dragog kamenja.
gemula (lat. gemmula pupolji, dem. od gemma
pupoljak) zool. zametao telace u slat-
kovodnih spuvi; klica koja pomae raz-
mnoavanje; nevidljiva klica u elijama
organizama koja se, po Darvinu, dobiva
nasleem.
gen (gr. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne
jedinice naslee, nasledne supsten-ce;
hemijsku grau gena ine vei ili manji
delovi makromolekula dezoksiribo-
nukleinske kiseline, a kod nekih mi-
kroorganizama (virusa) i ribonukleinske
kiseline; pl. ledi.
geng (eng. gang) razbojnike druina; up.
gangster.
genge (fr. guinguet) trg. vrsta tkanine od kamilje
dlake.
genealog (gr. genea pokolenje, rod, logos)
rodoslovac, poznavalac (ili: prouava-lac)
rodoslovlja.
gevealogija (gr. geneelogie) rodoslov, rodo-
slovlje, nauka o postanku, poreklu i razvitku
porodica.
genealogist(a) v. genealog.
gsnealoki (gr. genea, logos) koji se odnosi na
rodoslovlje, postanak, poreklo, rodo-slovni.
geneza (gr. genesis) roenje, postanak,
poreklo, stvaranje; praistorija; Septuaginta:
prva knjiga Mojsijeva, Knjiga postanja.
gevezimantija (gr. genesis roenje, manteia
proricanje) proricanje sudbine deteta iz
naroitih okolnosti pod kojima je roeno.
geier;- at. genera) pl. v. genus.
general ,.at. generalis) najvii vojniki in
ispod marala, u svim vojskama ima vie
stepena i rodova; eneral.
generalat (nlat. generalatus) generalski in;
vojni okrug koji spada pod jednu generalnu
komandu; vie zapovednitvo; eneralat.
generali ja (lat. generalia) pl. prav. okolnosti i
pitanja opte prirode (za razliku od
specijalnih okolnosti i pitanja); opti podaci.
generalizacija (nlat. generalisatio) uopta-vanje,
uoptenje; uoptenost.
generalizirati (nlat. generalisare, fr.
generaliser) uoptavati, uoptiti; prime-niti
(ili: primenjivati), uopte na sve sluajeve
bez izuzetka; generalisati.
generalisati v. generalizirati.
generalisim (nlat. generalissimus) voj. vrhovni
zapovednik, glavnokomandujui vojske.
generalisti (lat. generalis) pl. hriani koji
nee da budu pripadnici nijedne od postojeih
hrianskih veroispovesti.
generalitet (lat. generalis) optost, javnost; voj.
svi generali jedne vojske.
generalne proba (lat. generalis, probare) poz.
glavna proba.
generalne punomo prav. punomo koja se ne
izdaje samo za jedan pravni posao ili vie
pravnih poslova, nego kojom se jedno lice
ovlauje da zastupa prava drugog lica u
svima datim sluajevima.
generalni (lat. generalis) opti; glavni, vrhovni;
rodni, koji se tie roda (za razliku od
specijalnog).
generalni vikar (lat. generalis, vicarius)
opunomoeni zastupnik biskupa u njegovoj
administrativnoj vlasti.
generalni guverner (lat. generalis, fr.
gouverneur) u bivoj Rusiji: visok dosto-
janstvenik kome je bilo povereno da
samostalno upravlja u vie gubernije; voj.
general koji za vreme rata, komanduje svima
vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine
(Nemaka).
generalni prokurator 168 genikuliran


generalni prokurator (lat. generalis, procu-
rator) vrhovni dravni pravobranilac u
Francuskoj; glavni pravobranilac kod nekog
vieg suda; predsednik svih dravnih
pravobranilaca jedne drave.
generalni sekretar (lat. generalis, secreta-rius)
titula stalnih poslovoa u velikim trgovakim
i poljoprivrednim preduzei-ma; glavni
sekretar partije u Francuskoj; efovi
kancelarija u ministarstvima i prefekturama.
generaltab (lat. generalis, nem. tab) voj.
odabrani oficiri iz svih redova vojske, sa
potpunom strunom spremom, koji su
dodeljeni, kao pomonici i savetnici, viim
komandantima.
generativan (nlat. generativus) koji slui
raanju, stvaranju, koji je u vezi sa ra-
anjem, stvaranjem; proizvodan, tvoraki,
rodilaki.
generator (lat. generator) raan, rodilac,
proizvoa, stvaralac; fkz. sprava za
proizvoenje gasova elektriciteta; dina-
moelektrini generator maina za
proizvoenje elektriciteta indukcijom.
generatriks (lat. generatrix) roditel>ica,
stvaralica, stvoriteljka, pramajka; mat. taka,
linija ili povrina koja svojim (zamiljenim)
kretanjem proizvodi liniju, povrinu ili telo.
generacija (lat. generatio) raanje,
proizvoenje, postajanje; narataj, pokolenje,
koleno, svi ljudi koji ive u isto vreme i istih
su godina; jedan oveji vek (obino period od
ZO godina).
generacio ekvivoka (lat. generatio aequivo-sa)
biol. raanje bez semena, prastvaranje,
samozaee, postanak ivih bia iz mrtvih
(anorganskih) tvari, materija (uenje koje se
oslanja na injenicu da u sastavu organske
sulstancije nema nikakvih elemenata koji se
ne bi mogli nai i u sastavu anorganske
jedinstvo materije kao i na uenje o
razvoju uopte)
gsneracionizam (lat. generatio) teoloka teorija
po kojoj dete dobiva duu" od svojih
roditelja u vreme zaetka.
generacio spontanea (lat. generatio sponta-pea)
biol. v. generacio ekvivoka.
gsnerifikacija (nlat. generificatio) log.
obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova.
generian (lat. genus rod, fr. generique) koji
pripada rodu ili se odnosi na rod, rodni;
generiki.
generiki (lat. genus, fr. generique) v.
generian.
generozan (lat. generosus) plemenit, veliko-
duan; izdan, dareljiv.
generozitet (lat. generositas) plemenitost,
blagorodnost, velikodunost; izdanost,
dareljivost, podatljivost.
genetiv (lat. genetivus) gram. v. genitiv.
genetika (gr. gignomai raam se, rodim se)
nauka o nasleu.
genetian (gr. genetikos) fil. koji se odnosi na
postanak (genezu), koji se tie istorije
postanka i razvitka biljaka i ivotinja; koji se
tie naslea i nauke o nasleu.
genetiar (gr. genetikos od genesis postanak,
raanje) strunjak za genetiku.
genetika definicija log. ona koja odreuje pojam
time to izlae put i nain na koji jedan
stvarni ili zamiljeni predmet postaje.
genetika metoda fil. metoda koja ide za tim da
proui i shvati jednu stvar u njenom postanku
(za razliku od deskriptivne metode, koja
opisuje stvar kao gotov proi-zvod, tj. onakvu
kakva je sad).
genetika psihologija psihologija razvia,
zajedniko ime za ivotinjsku, deju i
socijalnu psihologiju.
genetiki ininjering (gr. bios, eng. engineering)
oblast primenjene biologije koja, koristei
rezultate molekularne ge-netike, biohemije,
biofizike i citologi-je, direktno utie na
formiranje i prenoenje naslednih osobina;
bioininjering.
genetlijakon (gr. genethlios roendan) pesmB o
roendanu; pesma za uspavljivanje dece,
uspavanka.
genetliolog (gr. genethlios dan roenja,
logos) vetak u proricanju dana i asa
roenja.
genetliologija (gr. genethlios dan roenja,
logia) proricanje dana i asa roenja.
genijalan (lat. genialis) koji je po svojim
uroenim duhovnim osobinama izvanredno
jak, velik duhom, stvaralaki izvanredno
darovit; up. genije.
genijalitet (nlat. genialitas) v. genijalnost.
genijalnost (lat. genius duh) duhovna osobina i
odlika jednog genija, velika stvaralaka snaga
duha, izvanredna darovitost; genijalitet.
genije (lat. genius, fr. genie) ovek uroene
snage duha, koja dolazi do izraaja kao
originalna mo shvatanja (intuicije),
kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja.
genijus (lat. genius) genije; duhovna osobenost,
karakter, oznaka, obeleje; u grkoj i
rimskoj mitologiji geniji su nia krilata
boanstva (aneli).
genijus loci (lat. genius loci) duh zatitnik nekog
mesta; osobenost nekog mesta koju mu daje
njegov duh zatitnik; opti duh koji vlada u
nekom mestu i daje mu svoje obeleje.
genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh
otadbine.
genijus seku li (lat. genius saeculi) duh vremena
ili veka, osobenost javnog miljenja nekog
doba.
genikulacija (lat. geniculatio) kleanje,
izraavanje potovanja kleanjem.
genikuliran (lat. geniculatus) savijen u obliku
kolena, kolenast, vornovat.
geniografija 169 geoizoterme


geniografija (lat. genius, graphia) opisivanje
duhova, uenje o duhovima boan-stvima.
geniologija (lat. genius, gr. logi'a) nauka o
velikim, genijalnim ljudima i o biolo-kim i
sociolokim elementima koji uslovljavaju
njihovu pojavu.
genioplastija (gr. geneion brada, plasso
obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se
sastoji u krpljenju, popravljanju ozle-da na
bradi putem autoplastije.
genitalan (lat. genitalis) koji se tie spol-nih
organa, spolni.
genitalije (lat. genitalia, gignere raati) pl. biol.
spolni organi, organi koji slue rasploavanju.
genitet (gr. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fine
artikulacije pojedinog glasa.
genitiv (lat. genitivus) gram. drugi pade koji
obino znai pripadanje neemu, deo neega
ili poticanje od neega.
genitura (lat. genitura) roenje, raanje;
proizvoenje, stvaranje; oplodio seme; itanje
sudbine po konstelaciji zvezda u asu
roenja, nativitet.
genom (gr. genos) biol. ukupan potencijal
naslednih osobina (genetskih informacija) koji
se prenosi na potomstvo.
genoplastika (lat. gena obraz, gr. plasso
obrazujem, uobliujem) med. operacija koja se
sastoji u popravci oteenog oblika obraza i
usta.
genotip (gr. genos, typos) biol. skup svih
naslednih osobina koje jedan organizam sadri
i koje pod odreenim uslovima dovode do
razvia jedne odreene indivi-due
(organizma). Svaka individua ima jedan
jedini, neponovljivi i specifini genotip.
genocid (gr. genos pleme, narod, lat. caedere
ubijati, cecidi ubio sam) unitavanje naroda ili
plemena.
gens (lat. gens) rod, koleno, porodica; vrsta, rod;
pleme, narod.
gentilizam (lat. gens, gentis) neznabotvo,
mnogobotvo.
genualni (lat. genu koleno, genualis) koji se tie
kolena, kolenski.
genuinitet (lat. genuinus, nlat. genuinitas)
istinitost, stvarnost, tanost, vernost,
nepatvorenost.
genus (lat. genus) rod; gram. rod.
genufleksija (nlat. genuflexio) kleanje;
klanjanje, poklon pred kim; ponizno oda-
vanje potovanja, poniznost.
gencijanin (lat. gentiana) hem. gorka materija
koju sadri u sebi gencijana, lincura.
geo- (gr. ge) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: zemlja, zemaljski.
geobiologija (gr. ge, bi'os ivot, logia) nauka o
ivotu Zemlje.
geoblasti (gr. ge, blassios klica, izdanak) pl.
bot. biljke iji prvi klicini listii (kotiledoni) pri
klijanju ostaju pod zemljom.
geobotanika (gr. ge, botanike) biljna geogra-
fija.
geogenija (gr. ge, gignomai) v. geogonija.
geognozija (gr. ge, gnosia) nauka o sklopu i
grai Zemlje kao vasionskog tela koje se
sastoji iz anorganskih masa, naroito o
sastavu i grai vrste Zemljine kore;
geognostika.
geognost (gr. ge, gnostes) poznavalac (ili:
prouavalac) sastava i grae vrste Zemljine
kore; pr. geognostiki.
geognostika v. geognozija.
geogonija (gr. ge, gignomai postajem) postanak
Zemlje, nauka o postanku, obrazovanju i
razvitku zemlje; geogenija.
geogonist(a) (gr.) naunik koji prouava
postanak Zemlje.
geograf (gr. ge, graphos) poznavalac (ili:
prouavalac) geografije.
geografija (gr. ge, graphia) zemljopis, nauka o
poloaju, kretanju, veliini, obliku i ivotu
Zemlje i njene povrine, same po sebi i s
obzirom na oveka; bioloka geografija
prouava rasprostranjenost i znaaj biljnog i
ivotinjskog sveta na Zemlji; matematika
geografija ili astronomska geografija prouava
Zemlju kao nebesko telo i nain njenog
predstavljanje na kartama; politika
geografija prikazuje drutvene i dravne
odnose na Zemlji; fizikalna ili fizike
geografija opisuje prirodne oblike i pojave na
Zemljinoj povrini.
geografski (gr. geographikos) zemljopisni, koji
spada u geografiju; geografske duina
(longituda) nekog mesta je luk uporednika
(paralela) toga mesta od poetnog podnevka
(meridijana) u pravcu istoka (potona) ili u
pravcu zapada (zapadna duina); geografske
irina (latituda) nekog mesta je podnevaki
(meridijanski) luk toga mesta od polutara
(ekvatora) u pravcu severa (severna), ili u
pravcu juga (juna irina).
geodezija (gr. ge, daiein deliti, podeliti) grana
primenjene matematike koja odreuje oblike i
povrine velikih delova Zemljine povrine i
oblik Zemlje kao celine; zemljomerstvo, tj.
kartografsko pri-kazivanje povrine Zemlje.
geodet (gr.) ovek sa potpunom geodetskom
spremom i kvalifikacijama, zemljomer.
geodinamika (gr. ge, dynamis sila) geol.
nauka koja prouava pojave koje se danas
deavaju na Zemlji, sile koje te pojave
izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu
odravanje, stvaranja i menjanja Zemljine
kore; up. dinamika geologija.
geoid (gr. ge, eidos vid, oblik) istinski oblik
Zemlje, geometrijsko telo gotovo istovetno sa
Zemljinim sferoidom, ali mu je povrina u
svakoj taki upravna na pravac tee.
geoizoterme (gr. ge zemlja, i'sos isti, jednak,
thermos topao) linije ili povrine koje
geokarpija 170 geofizika


spajaju mesta jednake temperature zemljita
ili unutranjosti Zemlje.
geokarpija (gr. ge, karpos plod) vot. osobina
nekih biljaka da svoje opraene cvetove zari
ju u zemlju i tako ih zaseju.
geolit (gr. ge, lithos kamen) vetaka smola;
upotrebljava se, kao zamena roine, za izradu
dugmeta.
geolog (gr. ge, logos) poznavalac (ili:
prouavalac) sastava i grae Zemlje, onaj
koji se bavi geologijom.
geologija (gr. ge, logia) nauka o postanku,
sastavu i grai nae Zemlje, kao tela koje je
sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni
delovi geologije su geognozija i geogonija.
geomagnetizam (gr. ge zemlja, Magnes, lithos)
magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam.
geomagnetika (gr. ge zemlja, Magnes) nauka
koja prouava magnetska polja Zemlje.
geomant (gr. ge, mantis prorok, vra) tobonji
poznavalac geomantije, naroito kod
Arabljana.
geomantija (gr. ge, manteia proricanje) pro-
ricanje po takama, nasumce napravljenim u
zemlji, i po njihovom broju, poloaju i
slikama koje sluajno predstavljaju, ili po
slici koju dobijemo kada na neku plou ili sto
bacimo nasumce aku zemlje.
geometar (gr. ge zemlja, metron mera)
poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi
bavi merenjem zemlje, zemljomer.
geometrija (gr. geometria zemljomerstvo) deo
matematike koji se bavi prouavanjem
osobina i meusobnih odnosa prostornih
oblika tj. geometrijskih tela, povrina, linija
i taaka.
geometrijski (gr. geometriks) koji se tie
geometrije, koji spada u geometriju; v.
progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni
koren iz proizvoda dva broja (UBs); up.
aritmetika sredina.
geometriar (gr. ge zemlja, metron mera) onaj
koji se bavi geometrijski; up. geometar.
geomehanika (gr. ge, mechanike) mehanika
vrstih tela.
geomicin antibiotik proizveden od mi-
kroorganizma Streptomyces xanthophaeus;
deluje protiv gram-negativnih bakterija.
geomontografija (gr. ge, graphia, lat. morvs,
montis breg) vetina izraivanja reljef-nih
karata u vie boja od presovane hartijske
mase.
geomorfologija (gr. ge, morphe oblik, logia)
nauka koja prouava kako se stvarao i
preinaivao reljef Zemlje energijom
unutranjih, terestrinih i solarnih sila i
njihovim kombinovanim dejstvom.
geonom (
t
r. ge, nomos zakon) poznavalac
(ili: prouavalac) vrsta, obraivanje i
iskoriavani zemlje. geonomija (gr. ge,
nomfa) nauka o vrstama
zemlje i o nainu obraivanja i iskori-
avanja zemlje.
geoplastika (gr. ge, plastike) reljefno pri-
kazivanje Zemljine povrine. geopolitika (gr.
ge, politike) razmatranje politikih pitanja sa
geografskog gledita, tj. imajui u vidu celu
Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na
drutveni i politiki ivot. geoponija (gr. geo-
ponos trud) obraivanje
zemlje, zemljoradnja.
georama (gr. ge, horama pogled, prizor)
gorostasni geoplastini reljefni globus, potpuno
slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (gr.
georgeo obraujem zemlju, lat. georgica) pl.
idiline pesme, naroito pesme o zemljoradnji
(Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet,
slian rui, donet pre sto godina iz Meksika
(nazvan po botaniaru Georgiju).
georgofil (gr. georgos zemljoradnik, philos
prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj
poljoprivrede. geoskop (gr. ge, skopeo
gledam) posmatra
Zemlje; v. geoskopija.
geoskopija (gr.) posmatranje (ili: prouavanje)
Zemlje, naroito u meteorolokom pogledu.
geostatika (gr. ge, statizo stavim, postavim)
nauka o ravnotei (statici) vrstih tela.
geotektonika (gr. ge, tektonike) kol. nauka
koja prouava kako su stene u kori Zemljinoj
rasporeene i na koji nain sklapaju celu njenu
graevinu.
geotermika (gr. ge, thermos topao) geol. deo
geologije koji ispituje toplotna stanja koja
vladaju u dubini Zemlje. geotermika energija
unutranja toplota nae planete, koja se moe,
pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku
snagu za dobivanje elektrine energije.
geotermometar (gr. ge, thermos, metron)
sprava za odreivanje Zemljine temperature na
raznim takama njene dubine. geotropizam
(gr. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa
da pod uticajem Zemljine tee zauzmu
izvestan odreen pravac prema vertikali; on
moe biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu
dejstva tee (koren), negativan, kad organ raste
suprotno pravcu dejstva tee (stablo), i tran-
sverzalan, kad raste upravio na pravac tee
(list i neka podzemna stabla). geotroposkop
(gr. gr, tropos okret, smer,
skopeo gledam) v. giroskop. geofag (gr. ge
zemlja, fagin jesti, derati) onaj koji jede
zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku,
u Sibiru), zemljoder. geofagija (gr. ge,
fagem) jedenje, gutanje
zemlje, zemljoderstvo; up. geofag. geofaktori
(gr. ge, lat. factor inilac) pl. geogr. inioci od
kojih zavise geografske pojave i promene na
povrini Zemlje. geofizika (gr. ge, physike)
nauka o fizikim pojavama u unutranjosti
Zemlje, naroito o njenoj temperaturi, gustoi,
nje-
geofon 171 germanofob


nom magnetizmu i o telurskim pojavama u
vazduhu.
geofon (gr. ge zemlja, phone glas) geoaku-
stiki detek,tor, aparat za primanje zvukova
koji prolaze kroz slojeve Zemlje; slui npr.
pri prouavanju zvukova ili za otkrivanje
zatrpanih osoba.
geohemija (gr. ge, cheo teem, istiem,
chemeia) nauka koja prouava raspored
hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj
kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u
prostoru i vremenu (glavni elementi su:
vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum,
gvoe, kalcijum, kalijum, natrijum,
magnezijum).
geohidrograf (gr. ge, hudor voda, graphos)
prouavalac vode na Zemljinoj kori.
geohidrografija (gr. ge, hudor, graphia) deo
fizike geografije koji ispituje i prouava
vodu na Zemljinoj kori.
geohozija (gr. ge, choo sipam, naspem,
zaspem) med. zemljano kupatilo, leenje time
to se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka,
noga i dr.).
geohronologija (gr. ge zemlja, chronos vreme,
doba, logos re, govor) grana istorijske
geologije koja se bavi prouavanjem starosti
Zemlje; geokronologija.
geocentrizam (gr. ge, lat. centrum sredi-te)
astr., fil. nekadanje pogregpno shvatanje da je
Zemlja sredite cele vasione i da oko nje
krue sva ostala nebeska tela; supr.
heliocentrizam.
geocentrian (gr. ge, lat. centrum sredite) fil.
naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao
sredite vasione i za astro-nomsko
odreivanje mesta koje se upravlja prema
sreditu zemlje (geocentrizam); koji se tie
sredita Zemlje.
geocentrinost v. geocentrizam.
geociklika (gr. ge, kyklos krug) fiz. maina koja
oigledno prikazuje kretanje Zemlje oko
Sunca; geociklika maina.
geociklian (gr.) koji prikazuje kretanje Zemlje
oko Sunca.
gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma
brza grabljive ivotinja iz plemena maaka,
dosta slina psu, moe se obuiti i lovu, ivi
u Aziji i Africi.
gepek (nem. Gepack) prtljag.
geranij(um) (nlat. geranium, gr. geranos
dral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na
vrsta; tek. dizalica.
gerant (lat. gerans) v. erant.
gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu
isitniti i time je pripremiti za topljenje.
gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i
oistiti od prljavtine.
gerbulura (nlat. garbellare) neisti i oteeni
delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta
od pogoene cene zbog neistoe robe.
gerijatrija (gr. geron starac, iatrefa leenje)
med. nauka koja prouava starost u svim
njenim oblicima.
gerila (p. guerilla mali rat) naoruane ete
seljaka i pastira u paniji koje su, prilikom
neprijateljskih upada ili unutranjih borbi,
ratovale na svoju ruku; partizani.
geriljero (i. guerrillero) voa gerile.
gerla (eng. girl) devojka, naroito devojka
vitka, okretna i odana sportu; igraica u grupi,
baletna igraica.
gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo ue na velikim
brodovima.
germa (nem. Germ) kvas, kvasac.
Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i
Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa
u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci,
Holanani, Flamanci, veani, Norveani i
Anglosaksonci; up. Nemci.
germanizam (lat. Germani) osobenost nemakog
jezika s obzirom na sklop i red rei;
vladavina (ili: mo) nemakog duha,
nemake kulture i politike sile.
germanizacija (fr. germanisation) ponema-
vanje, nemenje, ponemenje.
germanizirati (fr. germaniser) nemiti, po-
nemiti, ponemavati; upotrebljavati u
govoru ili pisanju nemake izraze ili oblike
napravljene u duhu nemakog jezika.
germanizovati v. germanizirati.
Germanija (lat. Germania) rimski naziv za
Nemaku; deo Evrope izmeu Severnog
mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko
doba bio naseljen germanskim plemenima;
Nemaka predstavljena u obliku ene koja
titi.
germanist(a) naunik koji se bavi prouavanjem
nemakog jezika, nemake knjievnosti,
nemakih starina i istorije Nemaca.
germanistika nauka koja prouava jezike
germanskih naroda (naroito nemaki),
knjievnost, starine i istoriju.
germanitet (lat. germanitas) roeno bratstvo,
roeno sestrinstvo.
germanoman (lat. Germani, gr. mama) onaj
koji preterano voli Nemce i sve to je
nemako.
germanomanija (nem. Germani, gr. mani'a
ludilo) preterana, slepa ljubav prema
Nemcima i svemu to je nemako.
germanofil (lat. Germani, gr. philos) onaj koji
voli Nemce, nemaki jezik, nemaku kulturu
itd.
germanofilija (lat. Germani, gr. phileo volim)
ljubav prema Nemcima i onome to je
nemako.
germanofob (lat. Germani, gr. phobos
strah) onaj koji se plai Nemaca, "koji mrzi
Nemce.
germanofobija 172 Gibelini


germanofobija (lat. Germani, gr. phobeo
bojim se) strah od Nemaca, mrnja na
Nemce i sve to je nemako.
germanski (lat. germanicus) svojstven Germa-
nima, koji pripada Germanima, nemaki;
germanski jezici, jezici germanskog porekla
(gotski, gornjonemaki i donjonema-ki,
holandski, anglosaski, nordijski ili
skandinavski jezici).
germinalan (lat. germinalis) vot. klini, koji
spada u klice ili se odnosi na klice, spolne
delove, npr. germinalna selekcija spolno
odabiranje.
germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija,
koji proklijava, koji nie, koji izaziva
klijanje.
germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje,
proklijavanje; vreme klijanja.
gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati,
proklijavati, micati.
gerok (nem. Gehrock) pripijen ulini kaput sa
dugim leevima; vojniki kaput, koporan.
gerokomija (gr. geron starac, komeo negu-
jem) med. vetina negovanja starih ljudi;
naroito: podmlaivanje preivelih staraca u
neposrednoj blizini mladih osoba.
gerokomij(um) v. gerontokomijum.
geromarazmus (gr. geron starac, maranein
gasiti, slabiti) med. staraka slabost, sta-raka
iznemoglost.
geromorfizam (gr. geron, morphe oblik) med.
boranje koe, zboravanje, zbrkavanje.
geronti (gr. geron) pl. u herojskom periodu
grke istorije: najstariji ili najplemenitiji
predstavnici naroda, kod Homera knezovi;
docnije, naroito u dorskim dravama:
lanovi gerusije, vea staraca, koje je, pored
kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast.
gerontokomij(um) (gr. geron, komeo negujem)
dom staraca, zavod za negovanje i zbrinja-
vanje starih ljudi; gerokomij(um).
gerontokratija (gr. geron, kratia vlada) vlada
jednog saveta (vea) sastavljenog od
najstarijih ljudi senata.
gerontologija (gr. geron starac, logi'a) nauio
ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava
i oboljenja koja se javljaju kod starih
osoba.
gerontofilija (gr. geron starac, phileo volim)
med. postojanje spolnog prohteva (ili:
nagona) za starijim osobama suprotnog spola.
gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gra-
matici: pridevski upotrebljen particip futura
pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba
dodati.
gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj
grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao
zavisni; padeni oblici participa futura
pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi
imenicom, npr.: venia legendi, dozvola
itanja).
gerusija (gr. gerusia) vee staraca u staroj
Sparti; senat, dravni savet u novoj Grkoj.
gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo
na licu (fasadi) graevine ispod krova,
iznad vrata itd., pervaz, opivni-ca; up. sime.
geslo (e. heslo) osnovno naelo, krilati-ca,
lozinka, parola, mogo, ivotna deviza.
gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi
celim telom ili samo rukom pri govoru;
junako delo; delo koje neko uini ne
spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep
gest), ili nedopadanje (ruan gest) kod
drugih.
gestacija (lat. gestatio) med. noenje, trudnoa,
bremenitost, zdetnost; vreme trudnoe (ili:
bremenitosti, zdetnosti).
gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri
govoru mae, mlatara rukama, koji pravi
testove; opsenar, varalica.
gestikulatorski (lat. gesticulari) izraen (ili:
iskazan) pokretima (ne govorom).
gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje
pokreta pri govoru celim telom, naroito
ramenima i rukama; opsenarstvo, glu-
mljenje.
gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri
govoru, mahati, mlatarati rukama.
gestikulisati v. gestikulirati.
gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav.
primanje nasledstva.
gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s
trudnoom (povraanje, prekomerno lu-
enje pljuvake, goruica i dr.).
geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum)
visoka antropozofska kola za duhovne
nauke u Dornahu (vajcarska), koju je
osnovao voa antropozofskog pokreta Ru-
dolf ta j ner.
geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija
kojom se postie visoki vakuum u
elektronskim cevima.
geto (ital. ghetto) deo varoi koji su, u Italiji,
Nemakoj i dr., vlasti odreiva-le Jevrejima
za stanovanje; ovaj deo varoi bio je, u
srednjem veku, sasvim odvojen od drugih
delova.
geuziodisforija (gr. geysis ukus, dysphoreo
teko podnosim) med. bolesni nadraaj ivaca
od ukusnih, prijatnih stvari.
geumatika (gr. geyma okuane) nauka o ukusu;
geustika.
geustika (gr.) v. geumatika.
gefirofobija (gr. gephyra nasip, most, phobos
strah) med. bolestan strah od prelaska preko
mosta ili preko neke vode.
gefrajter (nem. Gefreiter) vojni stareina
najnieg ina (izmeu redova i kaplara) u
austrougarskoj ili nemakoj vojsci.
Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u
srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije
nemakih careva, za razliku od Gvelfa, koji
su pripadali papinoj parti-
gibon 173


ji. Borba izmeu ovih dveju partija trajala je
gotovo kroz ceo srednji vek.
gibon zool. antropoidni majmun, ivi u ju-
goistonoj Aziji, odlikuje se naroito veoma
dugim rukama.
gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. ig.
gig (eng. gig) 2. lak i uzan amac, naroito za
komandanta ratnog broda; sp. irok i dosta
teak kolski amac, vrsta jole, sa metalnim
drkama za vesla izvan amca; lake otvorene
dvokolice sa jednim konjem.
gigant (gr. gigas) gorostas, din, div.
giganteskan (gr. gigas, ital. gigantesco, fr.
gigantesque) v. gigantski.
gigantizam (gr. gigas) ampon. veliina tela koja
znatno premaa prosenu veliinu oveijeg
tela; up. makrosomija.
gigan ki rafi ja (gr. gigas, graphi'a) opisivanje
ili istorija dinova; tip. postupak pri
tampanju velikih plakata kada se normalan
autotipski slog odtampava znatno uvean.
gigantologija (gr. gigas, logia) nauka o dino-
vima uopte, a naroito u ivotinjskom i
biljnom svetu.
gigantomahija (gr. gigas, machia boj) boj
giganata (omiljen predmet umetnikog pri-
kazivanja).
gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih
gmizavaca (najvee kopnene ivotinje na
Zemlji); iveo u mezozoiku.
gigantosteologija (gr. gigas, osteon kost, logia)
zool. nauka o kostima gorostasnih ivotinja.
gigantociti (gr. gigas, kytos) pl. med. v. ma-
krociti.
gigantski (gr. gigas) gorostasan, orijaki,
divovski, dinovski, ogroman rastom i
veliinom; giganteskan.
gigerl (nem. Gigerl) kico, gizdavac, onaj koji
preteruje u doterivanju, tako da esto ostavlja
utisak budale.
gidon (fr. guidon) barjai (za ravnanje i
davanje signala); mor. trouglasto bar jae;
muica, nian na puci; ruice, upravlja na
velosipedu.
gijotina (fr. guillotine) v. giljotina.
gijoe (fr. guilloche) rad u vijugavim arama;
crte izraen u vijugavim arama; izukrtana,
isprepletana ara; up. gijo-irati.
gijoirati (fr. guillocher) metalne povrine
ukrasiti simetriki graviranim linijama (pri
tampanju hartija od vrednosti, meninih
formulara i dr.); vijugavo iarati, ukrasiti
isprepletenim arama.
gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni
savez trgovaca ili zanatlija u zapadno]
Evropi, esnaf, udruenje, drutvo, orga-
nizacija uopte.
gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; optinski
dom u Londonu.
giltati (nem. gelten) vredeti, vaiti; gilta vredi,
vai (kod pogodbi, opklada).
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J.
I. Guillotin-y nazvana sprava za izvrenje
smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena
1792. za vreme francuske revolucije); gijotina.
giljotinirati (fr. guillotiner) izvriti smrtnu
kazugu (ili: pogubiti) gilotinom.
giljotomanija (fr. guillotine, gr. mania) strast
za izvravanjem smrtne kazne.
gimkana (gr. gym skra. gymnazo vebam,
ind. khana igralite) sp. takmienje u
savlaivanju raznih neoekivanih, alji-vih
prepreka.
gimnaestrada (od gimnastika i estrada)
meunarodna gimnastika priredba; odrava
se svake etvrte godine od 1953. god.
gimnazija (gr. gymnasion) prvobitno, kod starih
Grka: mesto gde su mladii i odrasli goli
(gymnos = ro) vrili telesna vebanja; docnije:
sredite celokupnog duhovnog ivota; danas:
srednja kola, tj. kola izmeu osnovne i
visoke, koja priprema uenike za univerzitet.
gimnazijarh (gr. gymnasi-archos) nadzornik,
upravnik gimnazije kod starih Grka.
gimnazista) (gr. gymnasion) ak gimnazije.
gimnastika (gr. gymnastike) kod starih Grka:
vetina telesnog vebanja (skakanja,
skretanja, rvanja i plivanja); danas: vetina
telesnog vebanja radi higijen-sko-estetskih
ciljeva.
gimnastiar (gr. gymnazo vebam) onaj koji se
bavi gimnastikom, vebom.
tamniki (gr. gymnikos) koji se tie telesnog
vebanja ili pripada telesnom ve-banju.
gimnoptera (gr. gymnos, pteron krilo) pl. zool.
golokrilci, insekti sa golim krilima.
gimnosofisti (gr. gymnos go, nag, sophos
mudar) naziv za indijske i druge istone
asketske filozofe.
gimnosperme (gr. gymnos go, sperma seme) pl.
vot. golosemenice, biljke sa ogolienim
semenovim pupoljiem, npr. bor, jela,
smra, kleka i dr.
ginander (gr. gyne ena, apeg ovek, mu)
dvospolnik, hermafrodit.
ginandrija (gr. gyne, aner) vot. osobenost
monokotilnih bil>aka iji su praniki sudovi
srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina
ena koje imaju muki izgled i muko
dranje; pr. ginandrian.
ginandroid (gr. gyne sena, apeg ovek, eidos
lik, izgled) med. enska osoba s nekim
mukim osobinama.
ginandromorfizam (gr. gyne ena, apeg
ovek, mu, morphe oblik) fizol. pojava kod
osoba koje imaju grudi razvijene kao u sene,
a u isto vreme izraene brkove i bradu.
gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina
engleska, prvobitno istonoindijska pru-gasta,
karirana i arena pamuna tka-nina.
gingivitis 174


gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni.
gine- (gr. gyne) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: ena, enski.
ginekizam (gr. gynaikismos) enstvenost,
ensko draganje i ponaanje uopte (u strahu,
ljubavi i dr.).
ginekokratija (gr. gynaikokratia) vlast (ili:
vladavina) ena, nadmonost ena u odnosu
prema mukarcima.
ginekolog (gr. gyne, logos) med. lekar-speci-
jalista za bolesti enskih spolnih organa.
ginekologija (gr. gyne, logia) med. nauka o
osobenostima enskog tela i o njegovim
funkcijama, a naroito o bolestima enskih
spolnih organa.
ginekoloki (gr. gyne, logikos) koji se tie
bolesti enskih spolnih organa i njihovog
leenja; ginekoloki institut zavod za
poraanje i za leenje bolesti enskih spolnih
organa.
giiekoman (gr. gyne, mania ludilo) ovek lud
za enama, preterani enskar.
ginekomanija (gr
1
, gynaiko-marua) strast ju-
renja za enama, ludilo za enama, preterano
enskarstvo.
giiekomast (gr. gyne, mastos dojka) muka-rac
kod koga su dojke razvijene potpuno kao
kod ene, tako da lue, u nekim
sluajevima, ak i mlenu tenost.
giiekomorfan (gr. gyne, morphe oblik) po
obliku slian eni, enskog oblika.
ginekofob (gr. gyne, phobos) enomrzac.
ginekofobija (gr. gyne, phobeo bojim se)
mrnja na ene.
ginekofonian (gr. gyne, phone glas) koji ima
enski, tj. tanak glas.
gineologija v. ginekologija.
gineceja (gr. gynaikeia) med. meseno pranje
kod ena; ginecija.
gineceum (gr. gynaikeion, lat. ginaeceum)
odeljenje za ene u unutranjosti kue starih
Grka i Rimljana; est naziv enskih srednjih
kola; bog. ukupnost enskih spolnih organa
kod angiosperma (skrivenosemenjaa).
ginecizam (gr. gynaikismos) v. ginekizam.
ginecija (gr. gynaikeia) med. v. gineceja.
ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog.
drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz
porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini
i Japanu esto ga sade pored hramova kao
ukras).
ginus (gr. ginnos, lat. ginnus) zool. ivotinja,
bastard koji se dobije ukrtanjem mulca i
kobile.
gipira (fr. guipure) ipka kod koje su crtei i
pojedine figure ispupeni zbog toga to se
radi debelim koncem (svilenim, zlatnim,
srebrnim); ispupen vez.
gips (gr. gypsos) t. sadra, kalcijumov sulfat
sa vodom u vodi teko rastvor-ljiv.
gipsovati (gr. gypsos) uiniti da vino pomou
gipsa postane bistrije i plamenije; biljke,
naroito leptirnjae, posuti gip-som u prahu
da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti)
gipsom.
gipsoteka (gr. gypsos sadra, theke koveg)
muzej ili odeljenje muzeja sa modelima
vajarskih radova izlivenih u gipsu.
girandol(a) (fr. girandole) svenjak koji ima
dva ili vie krakova; irandola.
giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, me-
tiljavost.
giri (lat. gyri, gr. gyros) pl. znat. zavijuci,
vijuge, naroito vijuge na povrini mozga,
modane vijuge.
girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac
od lia i cvea; vrea, loza; niska dragog
kamenja.
girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske
tkanine u raznim bojama.
girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast.
girom (gr. gyroma) stvar u obliku tanjira ili
inije; bog. inijast plodonoa kod biljaka.
giromantija (gr. gyros, manteia) gatanje iz
kruga koji napravi onaj to tata.
girometar (gr. gyros, metron) fiz. aparat za
merenje brzine obrtanje, naroito kod ro-
tacionih maina.
giroskop (gr. gyros, skopein) fiz. aparat za
oigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja
okree oko svoje osovine.
girostat (gr. gyros, statikos) fiz. naprava koja
prikazuje dinamiku obrtnog tela.
gitara (p. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra)
muz. instrument sa est do deset ica, koji su
Mavri doneli u paniju; danas u celoj
Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju
pri pevanju.
gitarist(a) (fr. guitariste) svira u gitaru.
giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi,
gaba, podagra; 2. koliina rude ili uglja to se
odjednom metne u pe.
gie (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u
velikim vratima, naroito u tvravama,
zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozore sa
zatvorom (u vratima, zidu i dr.); alter.
gladijator (lat. gladiator, gladius ma) onaj
koji se bori za platu, profesionalci borac,
borac u areni; kod Rimljana: borci, obino
robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u
cirkusima meusobno borili i bili vrlo rado
gledani.
gladiola (lat. gladius ma) bog. sabljiica,
ukrasna biljka, slina perunici, Gladio-lus
illyricus.
glazba (e. hlasba) muzika.
glaze (fr. glace) uglaan, sjajan; smrznut; svila
protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog
konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-titnih
sredstava na rukama i grudima; glaze koa
najfinija sjajna koa za izradu rukavica (glaze
rukavice); glaze karti-
glazirati 175 glikopenija


ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo
vor bio glase. '
glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem.
glasieren) postakliti, predmetima
napravljenim od zemlje, koe i dr. dati sjajan
izgled; jela prevui glazurom, ostaklicom
(npr. peenje gustim sosom, kolae belan-
cetom, eerom i dr.); glasirati.
glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gle, ca-
klina, ostaklica; fig. spoljanji sjaj.
glajhtrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmi-
slena (ili: jednosmerna) struja; glajh-trom-
motor elektrini motor koji pokree
jednosmislena struja.
glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku ira,
irast.
glandula (lat. glandula) med. lezda, vratna
lezda, obino krajnik.
glandularan (nlat. glandularis) lezdani.
glandulozan (lat. glandulosus) lezdovit,
lezdan.
glandulozitet (nlat. glandulositas) lezda-vost,
lezdovitost.
glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost.
glanca (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj,
naroito koi; glancati sv blistati se, sjajiti se.
glase (fr. glace) v. glaze.
glasija (fr. glacis) fort. kod utvrenja, naroito
stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili
skrivenog puta, koji se blago sputa prema
strani s koje se oekuje napad.
glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili:
prouavalac) ledenih bregova, lednika,
gleera.
glasirati (fr. glacer) v. glazirati.
glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s
kristalnom vodom (Na
2
SO
4
X 10H
2
O), gorkog
ukusa; upotrebljava se za ienje i
isterivanje drevnih glista (po pronala-zau
Johanu Glauberu, 16041668).
glaukom (gr. glaykos plavkast, plavozelen)
med. zelena mrena, opasna ona bolest koja se
sastoji u poveanom pritisku u unutranjosti
one jabuice (nazvana po tome to zenica
pri tom esto izgleda zelenkasta).
glaukoma (gr. glaykos) med. v. glaukom.
glaukomatian med. v. glaukomatozan.
glaukomatoza (gr. glaykos) med. postojanje
(ili: razvijanje) zelene mrene u oima; v.
glaukom.
glaukomatozan (gr.) med. koji boluje od zelene
mrene u oima; glaukomatian; v. glaukom.
glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom.
glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u
razvitku Zemlje.
glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada
ledenom dobu.
glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat
sastavljen od borne kiseline, boraksa,
glicerina i dr. (slui za odravanje mesa,
mleka itd. u sveem stanju).
glaciolog (lat. glacies led, gr. logos re, govor)
naunik koji prouava geoloke probleme
ledenih doba.
glaciologija (lat. glacies led, gr. logia) geol.
nauka koja izuava lednike u prolosti i
sadanjosti.
glediija vot. drvo slino bagremu, sa jakim
trnovima po stablu, Gleditschia triacant-
hos, koje se esto sadi kao iva ograda, a
varijetet bez trnova kao ukrasno drvo.
glena (gr. glene) zenica, gledee; znat. aica (na
kosti).
glenitis (gr. glene) med. zapaljenje zenice.
glenoidan (gr. glene, eidos) blago uduben,
koritast, slian aici (kost).
gleukometar (gr. gleykos slatko vino, ira,
metron) sprava za ispitivanje vina, naroito
za odreivanje eerne sadrine u slatkom
vinu; glikometar.
gleer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik,
veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od
snega regelacijom (ponovnim
smrnjavanjem) u blizini polova i po
visokim planinama.
glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa
eerom, cimetom i korom od limuna (kao lek
protiv nazeba).
glikemija (gr. glykys sladak, halma krv) med.
prisustvo eera u krvi.
glikiskop (gr. glykys sladak, skopeo gledam)
hem. instrument za odreivanje koliine
eera u nekoj materiji.
glikogen (gr. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni
hidrat, skrobu slina, bezbojna, bezu-kusna i
bezmirisna supstanca u ivotinjskom telu,
naroito u miiima i jetri, vana rezervna
materija ivotinjskog tela, postaje iz suvika
groanog eera u krvi.
glikoza (gr. glykys sladak) hem. groani eer;
glukoza, dekstroza.
glikozidi (gr. glykys sladak) hem. jedinjenja
eera sa biljnim i ivotinjskim, veinom
kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom
materija koje izazivaju vrenje, lue eer;
glukozidi.
glikozurija (gr. glykys sladak, uron mokraa)
med. privremena pojava eera u mokrai (a
ne hronina kao kod eerne bolesti).
glikoliza (gr. glykys sladak, lysis rastapa nje)
razlaganje (razgraivanje) eera.
glikometar (gr. glykys, metron) v. gleukometar.
glikoneus (lat. glyconeus) metr. antiki kata-
lektiki stih koji se sastoji od tri tro-heja i
jednog daktila, nazvan po nekom grkom
pesniku Glikoiu.
glikopeksija (gr. glykys sladak, pexis
gruanje) med. nagomilavanje eera u krvi.
glikopenija (gr. glykys sladak, penia
oskudica) med. nedostatak eera u krvi.
glikohalofite 176 glorifikator


glikohalofite (gr. glykys sladak, hals so, phyton
biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i
suvim zemljitima.
glikohol (gr. glykys sladak) hem. amino--
siretna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od
proizvoda raspadanja belanevina; gusta
bezbojna tenost sladunjava ukusa.
glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica,
ispitiva struje, elektrina sijalica punjena
plinom, slui za ispitivanje prisustva struje u
elektrinom strujnom kolu.
gliom (gr. glia) med- izrataj u mozgu i
kimi, nekad i u ivcima mozga ili kime,
nastaje bujanjem elija ivanog tkiva; vrsta
tumora.
glipti (gr. glyptos) pl. figure izraene u metalu
ili kamenu.
gliptika (gr. glyptos u drvetu, kamenu re-zan)
vetina pravljenje ili urezivanja figura u
kamenu ili metalu; plastine umetnost,
kamenorezaka vetina, vajar-stvo; glifika.
gliptognozija (gr. glyptos, gnosis) poznavanje
izvajanog (rezanog) kamenja.
gliptografija (gr. glyptos, graphein) opisivanje
vajarskih dela, naroito izvajanog (rezanog)
kamenja.
gliptodon (gr. glyptos izrezak, urezan, gra-
viran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih
bezubih sisara u koji spadaju dinov-ske
ivotinje iz amerikog kvartara.
gliptoteka (gr. glypton, theke) zbirka izvajanog
(rezanog) kamenja; takoe: zbirka vajarskih
dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu).
glisada (fr. glissade) klienje maem pri
maevanju; klienje nogom pri plesu; ali/,
klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka,
tociljajka.
glisando (ital. glissando) muz. v. glisato.
glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan,
sumnjiv, tugaljiv.
glisato (ital. glissato) muz. blago prevlaei; brzo
prevlaei gornjom stranom prsta preko
donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato.
gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni amac s
ravnim dnom koji pri veoj brzini klizi po
povrini vode.
glisikato (ital. glissicato) v. glisato.
glif (gr. glypho) apx. udubena, ulebljena pruga
(u zidu, stubu i dr.).
glifanon (gr. glypho dubem, reem) rezbar-sko
(ili: kamenorezako) dleto, duba.
glifika (gr. glypho) v. gliptika.
glifiki (gr. glypho) rezbarski, vajarski,
kamenorezaki.
glifogen (gr. glypho dubem, reem, genos) teh.
sredstvo za nagrizanje elika.
glifografija (gr. glypho, graphia) teh. vetina
izraivanja ispupenih slova ili ploa
galvanskim putem za tampanje kao drvorez
(jedan deo galvanoplastike).
glicerin (gr. glykys sladak) hem. itka, sirupasta
i bezbojna tenost, prirodni sastojak masti,
slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3).
glicinija (gr. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz
fam. leptirnjaa, puzavica s ljubiastim
cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis.
glicifag (gr. glykys sladak, phagos koji jede)
onaj koji voli da jede slatkie, sladokusac,
oblaporac.
glob (lat. globus) geogr. v. globus.
globalan (lat. globus, fr. global) celokupan,
ukupan.
globozan (lat. globosus) loptast, kuglast,
grudvast; sastavljen od loptica, zrnast;
globulozan.
globozitet (lat. globosistas) loptastost.
globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i
zavojite okamenotine pueva.
globoid (lat. globus, gr. eldos vid, oblik) lopti
slino telo, na polovima spljotena lopta.
globtroter (eng. globetrotter) ovek koji,
sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta,
putnik oko sveta.
globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belanevina
koje se ne mogu rastvarati u istoj vodi, nego
u razblaenim sonim rastvori-ma (kiseline
koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i
semenju).
globulozan (nlat. globulosus) v. globozan.
globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte;
astr. lopta na ijoj je povrini prikazana
prividna nebeska lopta; Zemljina lopta,
Zemljin ar; glob.
globus imperijalis (lat. globus imperialis)
carska jabuka (kao jedan od simbola
dravne, kraljevske vlasti).
globus histerikus (lat. globus hystericus) med
bolesno oseanje histerinih osoba kao da im
se jednjakom, od eluca ka gui, penje neka
lopta.
glorija (lat. gloria) slava; ast; sjaj; u katolikoj
crkvi: aneoska himna koja poinje sa Gloria
in excelsis Deo (Slava vo vinjih bogu); kod
Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od
ibriima i konca; svetao krug oko svetiteljske
glave, oreol; um. slika otvorenog neba s
bogom i anelima.
glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta,
ast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic
transit gloria mundi) tako prolazi slava
ovoga sveta.
glorijet(a) (fr. gloriette) kuica, mali paviljon u
vrtu.
gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeleje
boanskih i svetih lica u hrianskoj
umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili
oko celog tela (aureola. oreola); fig. siuna
sujeta, tatina u malim stvarima, bedna slava.
glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-liati,
fr. glorificateur) onaj koji nekoga
glorifikacija 177


ili neto slavi i velia, slavilac, uzno-silac.
glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje,
proslavljanje, velianje, oboavanje, uzdi-
zan>e hvalama.
glorifikovati v. glorificirati.
glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veliati,
uzdizati hvalama.
glosa (gr. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno:
tamna, nejasna re koju treba protumaiti;
zatim: tumaenje, objanjenje; u obinom
ivotu: pokudna ili zlobna primedba; poet.
pesma od etiri strofe ija poslednja etiri reda,
itava zajedno, daju samu za sebe razumljivu
slikovanu strofu; napomena, primedba
(naroito sa strane u knjizi).
glosalgija (gr. glossalgia) med. bolest jezika i
sluzokoe usta, kao posledica oboljenja
simpatikog ivanog pribora; glosodi-nija.
glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um).
glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena
tkanina iz Norvia (Norwich) u Engleskoj.
glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa pri-
medbama, napomenama; renik u kojem su
objanjena znaenja rei, naroito zastarelih i
nepoznatih; renik.
glosator (nlat. glossator) onaj koji objanjava
nejasne rei; pisac renika; pisac napomena u
knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski
tumai dela Corpus juri civilis.
glosem (gr. glossa jezik) nejasna re kojoj je
potrebno objanjenje; samo to objanjenje;
glosema.
glosema (gr.) v. glosem.
glosirati (gr.) radi objanjavanja dodavati
nekom tekstu napomene, beleke; praviti
glose; objanjavati, tumaiti; fig. praviti
pokudne, pakosne primedbe; davati koncu
sjaj.
glositis (gr.) med. zapaljenje jezika, upala jezika.
gloso- (gr.) predmetak u sloenicama sa
znaenjem: jezik, jezika.
glosograf (gr. glossa, graphem) pisac glosa.
glosografija (gr.) anat. opisivanje jezika; pisanje
glosa.
glosodinija (gr. glossa, odyne bol) med.
glosalgija.
glosolalija (gr. glossa, laleo tepam) lete. osobena
pojava religioznog ushienja, koja se sastoji u
govorenju nerazumljivim glasovima bez
uea svesti; govorenje stranim jezicima; up.
glotolalija.
glosoliza (gr. glossa, lysis) med. v. glosople-gija.
glosolog (gr. glossa, logos) gram. znalac jezika,
poznavalac jezika.
glosologija (gr. glossa, logia) anat. nauka o jeziku;
gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v.
glotologija.
glosomanija (gr. glossa, mania) strast za
govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija.
glosomantija (gr. glossa, manteia) prori-canje
(ili predskazivanje) prema obliku i sastavu
jezika.
glosonomija (gr. glossa, nomos zakon) nauka o
jezikim zakonima; up. gramatika.
glosoplegija (tr. glossa, plege udar, rana) med.
uzetost jezika; glosoliza.
glosoragija (gr. glossa, regnymi pucam,
prsnem) med. krvarenje jezika.
glososkopija (gr. glossa, skopeo) med. pregled
(ili: ispitivanje) jezika.
glosospazmus (gr. glossa, spasmos gr) med.
gr u jeziku.
glosotomija (gr. glossa, temno seem, reem)
hir. razuivanje (ili: seenje) jezika.
glotis (gr. glossa jezik) anat. glasnica.
glotisedem (gr. glossa, oidao oteknem, na-
bubrim) med. v. larinksedem.
glotognija (gr. glotta jezik, gone roenje) liigv.
poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi
pitanjem porekla i razvitka jezika.
glotograf (gr. glotta jezik, grapho piem)
aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naroito
pevanoga.
glotolalija (gr. glossa, laleo govorim) govorenje
stranim jezicima; up. glosolalija.
glotologija (gr. glossa, logia) nauka o jeziku, o
jezicima, up. lingvistika.
glotomanija (gr. glossa, mama) strast za
govorenjem stranim jezicima.
!

glukoza (gr. glykys) hem. v. glikoza.
glukozidi (gr. glykys) v. glikozidi.
gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tenost u
ivotinjskim telima; hem. smea vie
hemijskih tela, svi proteini iz penice; od
njega zavisi kakvoa hleba.
glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od
ivotinjskih kostiju i ila.
glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za
slepljivanje, sraivanje.
glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je,
spaja, srauje.
glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, sle-
pljivanje, lemljenje.
glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv.
gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog
kriljca, po sastavu meavina kvarca,
feldspata i liskuna.
gnatoneuralgija (gr. gnathos, vilica, obraz,
neuron ivac, algos bol) med. bol lica, obraza.
gnatospazmus (gr. gnathos, spasmos gr) med.
gr lica i vilica.
gnozis (gr. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod
aleksandrijskih Jevreja i starih hriana:
dublje poznavanje Biblije i religije (za
razliku od verovanja prostog naroda),
filozofija religije u prvim vekovima
hrianstva.
12 Leksikon
178 goiagra


gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili
brdski duh koji ivi pod zemljom i uva
blago; pl. tomi.
gnoma (gr. gnome) kratka, obino u ritmiko]
formi napisana mudra izreka, pouka i sl.,
npr.: Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija.
gnomida (fr. gnome) mit. enski gnom.
gnomiar (gr. gnome) pisac mudrih izreka
(Solon, Teognis, Fokilides i dr.).
gnomologija (gr. gnomologia) zbirka mudrih
pounih izreka (gnoma); govorenje mudrih
izreka.
gnomon (gr. gnomon) kazaljka na sunanom
satu, tj. uspravan pruti koji je duinom svoje
senke pokazivao doba dana; sunani
asovnik, sunanik.
gnomonika (gr.) vetina (ili: nauka) o
konstruisanju sunanika.
gnomski (gr. gnome) mudar, pouan; gnomski
pesnici pesnici gnoma.
gnoseologija (gr. gnosis saznanje, logia) fil.
teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi
prouavanjem izvora, puteva i formi
saznanja.
gnostik v. gnostiar.
gnostika (gr. gnostike) fil. teorija saznanja.
gnostici (gr. gnostes) pl. fil. v. gnostiari.
gnosticizam (gr. gnosis, gnostes) fil. uenje
gnostiara.
gnostiari (gr.) pl. hrianski filozofi iz prvih
vekova koji su pokuali da pomou
kosmogonijskih teorija i orijen-talske
mitologije, apsolutno utvrde hriansku
religiju i postave hrianstvo kao najvii
princip sveta; gnostici.
gnostologija (gr. gnostos saznatljiv; poznat,
logia) mudrijatvo, sveznalatvo.
gnoti seauton (gr. gnothi, seayton) fil. poznaj
samoga sebe!".
giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta
afrike antilope, lii na vola ili bivola.
go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igraa
crnim i belim kameniima na kvadratnoj
dasci 19X19 (361) polja.
gobelin (fr. gobelin) v. goblen.
goblen (fr. gobelins) umetniki izraen ilim sa
slikama predela ili figuralnim scenama za
zastiranje zidova nazvan po uvenom
bojadisau Goblenu, koji je iveo u prvoj
polovini XVI veka.
governo (ital. governo) uprava, upravna vlast;
trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan
komisionar ima da dri u svom radu).
Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve
unitava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac
naroda Magog koji je sa Severa prodro u
zemlju Izrailjevu i bio potuen; kod Mojsija,
Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron)
izboena kvrga na zla-tarskim radovima; arh.
izboen, izvijen ukras na ivici.
godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh.
praviti izboene ukrase na ivici.
goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske
manje ratne lae od 50100 tona; mala ratna
jedrilica.
goetija (gr. goeteia opsena) dozivanje zlih
duhova pomou vradbina; arobnjatvo,
arolija, opsena.
goetian (gr. goeteno opsenjujem) voleban,
aroban, opsenarski.
goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, idov (lagani
za Jevreje, idove).
gojzerica teka, dobro okovana cipela za
planinare i skijae.
gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznaboci, hriani
(izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji
nisu Jevreji).
gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih
igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri
fudbalskim i drugim lopta-kim utakmicama;
up. golman.
golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj
koji daje najvei broj golova, najbolji
navalni igra.
Golgota (gr. Golgotha, hebr. Gulgolta) lu-
banjite", brdo kod Jerusalima na kojem je
Hristos razapet i gde su izvravane smrtne
kazne uopte.
Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom
zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz prake;
fig. gorostas, orijaki razvijen ovek, din-
ovek.
golman (eng. goal-man) sp. uvar vratnica,
branilac kapije u fudbalu (jedan od
najvanijih igraa u timu); up. gol.
golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji
se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz
melodiju jedne narodne pesme.
golf (gr. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus)
l. morski zaliv, zaton; pristani-te, luka;
Golfska struja topla morska struja u severnom
delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksikog
zaliva.
golf (eng. golf) 2. kotska narodna igra
loptom, u kojoj se lopta naroitim pali-cama
(clubs) uteruje u rupu.
gol (nem. Golsch) vrsta porheta koji se
izrauje u okolini Ulma; mera = oko 41 t.
gomaristi pl. pristalice Kalvinovog uenja o
predstinaciji, a protivnici uenja Ar-minijusa,
osnivaa sekte remonstranata, zbog ega se
zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu
Gomarusu(1.5361641).
gomba (ma. gomb) puce, dugme.
gomenol farm. preiene etarsko ulje, dobiva se
od lia jednog drveta koje raste u predelu
Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se
kao blago antiseptiko sredstvo i za
ublaavanje bolova
Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog
svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u
sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u
grehu.
gonagra (gr. gony koleno, agra plen) med.
reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.
gonade 179 gravat


gonade (nlat. gonades) zool. spolne lezde.
gonalgija (gr. gony koleno, algos bol) med. bol
u kolenu, kolenobolja; gonatalgija.
gonartritis (gr. gcmy, arthron) med. za-
pal>enje kolena.
gonatalgija (gr. gony, gonatos, algos) med. v.
gonalgija.
gong (kin.) runi dobo Kineza i Indijana-ca;
muz. orkestarski instrument u koji se udara
drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od
78% bakra i 22% cinka; zvuni tanjir u koji
se, u kuama, na brodovima i dr. mestima
udara i tim, mesto zvonom, daje znak za
obed i dr.
gongorizam pretrpan slikama, bombastian i
suvie kitnjast stil, nazvan po pan-skom
pesniku L. de Gongori (15611627).
gongoristi pl. uenici i pristalice panskog
pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na
njegov nain pisanja; up. gongorizam.
gongrona (gr. gongros) med. izrataj na vratu,
gua.
gongros (gr. gongros) med. okrugao vornovit
izrataj.
gondola (ital. gondola) uzan venecijanski
amac sa veslom; reni amac za uivanje;
korpa na vazdunom balonu.
gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera
goidolu.
gondolijera (ital. gondoliere) pesma
venecijanskih gondolijera; up. barkarola.
goniometar (gr. gorua, ugao, metron)
instrument za merenje uglova, uglomer.
goniometrija (gr. gonia, ugao, metria) geom.
nauka o merenju i izraunavanju uglova,
deo trigonometrije i matematike analize.
gonitis (gr. gony koleno) med. zapaljenje
kolena.
gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija
koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u
gnoju tripernog oboljenja.
gonoreja (gr. gone seme, geo curim, teem)
med. kapavac, triper.
gonohorizam (gr. gone, chorizo odvojim,
rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava
kad biljka, ili ivotinja ima samo muke ili
samo enske spolne organe (za razliku od
dvospolnosti).
gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik,
barjaktar, stegonoa; poglavar ital. republike
San Marino u srednjem veku; policijski
inovnik u pokrajinama bive crkvene
drave.
gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra.
gorgona 1. mt. fantastino ensko bie u grkoj
mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo
runog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje ive
u ravastim kolonijama privrenim za
morsko dno.
gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital.
gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama
plesni (prema ital. gradiu Gorgonzola, u
kome se proizvodi).
Gordijev vor (lat. nodus Gordius) tekoa koja
izgleda nesavladljiva, zadatak koji se moe
samo silom reiti (frigajski kralj Gordije
uvezao je rudu i jaram na svojim kolima
vorom koji niko nije mogao razdreiti, dok
ga nije Aleksandar Veliki rasekao mafi).
gor de pion (fr. gorge de pigeon) boja
golubijeg vrata.
gorila zool. najvei oveku slian majmun,
visok preko 2 t, ivi po praumama
srednje i zap. Afrike, meu dananjim
majmunima najjai i najdivljaniji; ranije su
ga zvali umski ovek".
gota (nem. Gothas) veliki nemaki vojni
aeroplan za bombardovanje, nazvan po
fabrici vagona u Goti koja ih je izraivala za
vreme prvog svetskog rata.
gotika umetniki stil koji se, polovinom HP
veka, pojavio u Francuskoj i odatle,
postepeno, rairio po celoj Zapadno j Evropi.
Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja
se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko
bogatstvo mate, iljatost formi i umetniki
individualizam, koji je esto prelazio u
bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike,
graevi-narstvo i pismo- gotica).
gotica nemaka azbuka koja je, pod uticajem
gotskog stila, postala u H veku i koja ima
jako ornamentalan karakter; pr. go-tiki.
gotski pr. koji pripada Gotima ili se tie Gota,
starogermanskog naroda; starone-maki,
Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemaki
jezik od XIXV veka; gotski stil v. gotika;
fig. starinski.
gotski stil v. gotika.
gouda punomasni sir, obino obloen crvenim
voskom, iz holandskog grada Goude; gauda.
gofraa (fr. gaufrage) utiskivanje ara, mustra
na tkaninu; utisnute are, mustre; up. gofrirati.
gofrirati (fr. gaufrer) pomou zagrejanih
metalnih ploa ili valjaka u koje je
urezana neka ara, izvesna mustra, udariti
are na tkaninu, kou, hartiju, tapete i sl.,
naroito tzv. gofrir-mainom.
go (alb. goc) bubanj, dobo (obino vei).
grabelaa (fr. grabelage) trg. ienje robe,
trebljenje robe.
grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti.
grav (fr. grave) l. gram. v. gravis.
grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog
bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u
departmanu irond.
gravamen (lat. gravamen) prav. alba, tuba;
teret, namet; pl. gravamina.
gravancija (lat. gravare oteavati, gravan-tia)
pl. prav. oteavajue okolnosti.
gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac albe,
uvreeni; takoe: okrivljeni, osumnji-eni.
gravacija 180 graduelan


gravacija (nlat. gravatio) prav. oteavanje,
tereenje, optereivanje.
grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma
lagano, sveano, dostojanstveno; grave-mente.
grave (lat. grave) 2. teko; vano, ozbiljno; o
tonu: duboko.
gravemente (ital. gravemente) v. grave 1.
graveolentan (lat. gravis teak, olere mirisati,
graveolens) jaka i neprijatna mirisa.
graver (fr. graveur) reza, onaj koji gravira
(drvorezac, kamenorezac, elikorezac, ba-
krorezac, peatorezac).
gravida (lat. gravida) trudna, teka, bremenita,
zdetna ena.
gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti,
obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u
drugom stanju.
graviditet (lat. graviditas) trudnoa, breme-
nitost, zdetnost.
gravimetar (lat. gravis teak, gr. metron mera)
fiz. v. areometar.
gravimetrija (lat., gr.) deo geofizike koji se
bavi prouavanjem Zeml>ine tee.
gravira (fr. gravure) v. gravura.
gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti
razne crtee, u drvetu, metalu, dragom
kamenu i dr.
gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi,
optereivati; fig. stavljati na teret, zaduiti,
zaduivati.
gravis (lat. gravis) gram. teki akcenat, akcenat
koji ide s leva na desno ( ), u grkoj i
francuskoj gramatici.
gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno;
up. grave 1.
gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. tea, privlana
sila izmeu materijalnih delia u vasioni,
pod ijim se uticajem vre kretanja nebeskih
tela.
gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojan-
stvenost, sveano dranje, vanost; kru-tost,
ukruenost, pridavanje vanosti samome sebi;
muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz.
sa dostojanstvom, ozbiljno.
gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan,
dostojanstven, svean; koji se pravi vaan, sa
usiljenim dostojanstvom.
gravitirati (nlat. gravitare) fiz. teiti, biti teak,
ispoljava teu, svojom masom teiti,
pribliava se nekom drugom telu; fig. teiti
neemu, biti naklonjen kome ili emu.
gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska
vetina; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani
u drvetu (ili: metalu, kamenu i
dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista
ezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci
lestvice, skale fizikih instrumenata
(termometara, areometara, elektrometara i
dr.); in, klasa (u slubi).
gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost,
stupnjevitost; ret. postupnost, nain izlaganja u
kojem se predstave rea-
ju postupno jedna za drugom po jaini: od
slabijih se prelazi ka jaim, sve do najjae,
da bi se na nju obratila to vea panja i
izazvao to jai utisak (klimaks); slik.
neprimetno prelaenje iz boje u boju.
gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno,
privlano.
gradele (ital. gratella) gvozdena reetka za
peenje mesa, ribe i sl.; up. rotilj.
gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne
(geografskih karata); podela na stepena
(termometra i dr.).
gradijent (lat. gradi koraati, tresti) 1. stepen
(ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona
(puta, koloseka), iznos nagiba prema
vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog
puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada
barometra ili termometra pri prelasku iz
jednog mesta u drugo.
gradijenta (lat. gradi koraati) visinska linija
eleznike pruge.
gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti,
pobolja vrednost emu (npr. gradirati zlato
dati zlatu jau boju); u sola-rama: od prirode
slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj
veu slanou; izmeriti stepene (grade) jaine,
npr. rakije.
graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno,
usrdno, dopadljivo.
gradl (nem. Gradel) vrsta pamune tkanine sa
utkanim arama, mustrama, upotrebljava se
za rublje.
grado (ital. grao) muz. postepeno, postupno
(kada note idu od jedne linije drugoj).
gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan;
koji se odnosi na stepen ili: in, poloaj.
gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost,
postupnost; "ol. izraz kojim se obe-leava
politika >* taktika engleske radnike stranke
(laburista) koja tei ostvarenju socijalizma
putem reformi.
gradualna disputacija ueno raspravljanje ili
polemian spis u cilju postignua nekog
ina na velikim kolama Zap. Evrope.
gradualni sistem prav. odreivanje reda
nasledstva prema stepenu srodstva.
graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio
neku akademsku titulu (bakalareus, li-
cencijat, magistrat, doktorat).
graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono to
deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja
deli neku liniju, krivu na male pravilne
delove; med. aparat koji podeava duinu
varnica pri leenju elektrinom strujom.
graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela)
na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva,
komparacija; davanje akademske titule na
velikim kolama.
graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v.
gradualan.
graduirati 181 granirati


graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene
(ili: stupnjeve), obeleiti stepene (na
termometru i dr.); dati nekome izvesnu
akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno
menjati jainu neemu navie ili nanie,
postepeno poveava, pojaava-ti,
smanjivati itd.
gradus kognacionis (lat. gradus cognationis)
prav. stepen srodstva.
gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus)
prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u
kojem se ne moe sklopiti brak.
gram (gr, gramma mala teina, fr. gramme,
nem. Gramm) masa kubnog centimetra de-
stilovane vode na 4S; teina koju ima jedan
gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na
podlogu koja je dri ili kojom vue konac o
koji je obeena; jedinice vee od grama su:
dekagram=10 g, hektogram100 g,
kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili
10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona;
jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g;
centigram= 1/100 g; miligram1/1000 g.
gramatizirati (gr. gramatike) formalisti-ki
prouavati jezik, zanemarujui se-mantiku
(znaenjsku) i funkcionalnu stranu jezikih
pojava; suvoparno predavati ili uiti
gramatika pravila.
gramatik (gr. grammatikos) v. gramatiar.
gramatika (gr. grammatike) nauka o jeziku i
njegovim zakonima (moe biti: opisna,
uporedna i istorijska).
gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tie
nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up.
gramatiki.
gramatiar (gr. grammatikos) onaj koji
prouava zakone jezika; poznavalac jezika;
uitelj jezika; gramatik.
gramatiki (lat. grammaticus) koji je u
skladu sa zakonima i pravilima nauke o
jeziku; up. gramatikalni.
gramatolatrija (gr. gramma, latrefa
oboavanje) oboavanje slova, tj. slepo
verovanje svemu to je napisano i natampano
sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha.
gramatologija (gr. gramma, logia) naela i
uputstva o sastavljanju jedne gramatike;
nauka o poznavanju rukopisa po njegovim
bitnim osobinama.
gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili
jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi
izraeno} u gramovima.
gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v.
graminee.
graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave.
graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao
travom, bogat travom.
gram-kalorija fiz. v. kalorkja.
gramofon (gr. gramma, phone glas) usavr-
eniji oblik fonografa, aparat kojim se
oveji glas ili topovi muzikih instrumenata
upisuju na obrtni votani valjak ili obrtnu
votanu plou, tako da se
docnije mogu po volji, ponovo proizvesti
(reprodukovati).
gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-ak;
ranija jedinica za merenje malih teina,
naroito u apoteci= 0,073 g; up. gren.
granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca,
metalna sama, naroito granuliranjem
isitnjeno gvoe i bakar.
granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji
ima zrnca se lapis kamen) t. veoma
rasprostranjen mineral, velike tvrdoe, lepog
staklastog sjaja, crvenkast; ima ga vie
varijeteta.
granata (lat. granum, ital. granata, nem.
Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa
jakim razornim punjenjem koje se, kad je
baeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi
vrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih
delova i ima razorno dejstvo.
granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile,
naroito za crne ipke.
granginjoleskan (po imenu pariskog pozorita
Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, straan.
granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i
nastranih pozorinih komada (kakve
naroito prikazuje parisko pozorite
Grand Guignol).
grand (p. grande) 1. velika, dostojanstve-nik,
lan visokog plemstva u paniji; v. grandi.
grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj
se, bez aduta, pravi najvei broj bodova
(tihova); grando.
grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, vaan,
otmen.
grandeca (p. grandeza, ital. grandezza)
dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost,
oholo dranje; kon grandeca (ital. sop
grandezza) muz. sa dostojanstvenou,
ponosito, gordo.
grandi (p. grandes) pl. od H veka lanovi
najvieg naslednog plemstva u paniji, sa
mnogim povlasticama, privilegij ama; up.
grand 1.
grandiozan (nlat. grandiosus) velianstven,
uzvien, velikolepan.
grandiozitet (nlat. grandiositas) velian-
stvenost, uzvienost, veliko lepnost;
grandioznost.
grandioznost v. grandiozitet.
grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj.
ono to je najnovije u modi.
grando (ital. grando) l. v. grand 2.
grande (1. grando) 2. grad, tua; med. miak u
oku.
grandoman (lat. grandis- velik, gr. marua
.ludilo) v. megaloman.
grandomanija (lat., gr.) v. megalomanija.
granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili:
izraivati) u obliku zrna (npr. kou); u
bakrorezu; dati povrini zrnast izgled.
granit 182 grafiko prikazivanje


granit (lat. granum, fr. granit) min. najra-
sprostranjenija sloena gromadna stena, iji
su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun.
granolit (ital. grano zrno, grumiak, gr. lithos
kamen) smesa od granita i cementa koja se
upotrebljava za poploavanje, kal-drmisanje
ulica.
gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj.
prva nagrada.
grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) veliki
gospodar" (titula turskih sultana).
granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje,
pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada
(npr. metala) u zrna; med. zamlaivanje
rana, stvaranje granulacionog tkiva, za-
mlad; granuliranje.
graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri
zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih,
jedrih i nabubrelih bradaviica i kvrica.
granuliranje v. granulacija.
granulirati (nem. granulieren) pretvarati,
pretvoriti u zrnasto stae; granulirati se
zarasta, zarastati putem granulacije,
granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati
(ili: preraivati) u zrna; med. zamladiti,
zamlaivati, zaceljivati stva-ranjem na rani
granulacionog tkiva; pr. granuliran.
gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u
obliku zrna, zrnast.
granuloza (lat. granulum zrnce) ep- granu-
lozno zapaljenje oiju, egipatska okobolja,
trahoma.
gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus),
zrnast, zrnat.
granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost,
zrnastost.
granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se
sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik.
granului (lat. granulum) zrnce; in granulis
(lat. in granulis) u zrncima.
granum salis (lat. granum ali) zrno soli, tj.
malice pameti, razboritosti, rasuivanja;
kum grano salis (lat. sit grano ali) sa
zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim
razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi)
posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti neto).
granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog
raka, Maja squindo.
gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje,
oprotaj; ljubav, naklonost; ljup-kost,
milina, dra.
grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preo-
vlaivati, pustoiti, iriti se, raspro-stirati se
(za bolesti). gratake (ital. grattacacia) rende,
trenica,
ribe.
graten (fr. gratin) kup. nain gotovljenja jela
tako da se uhvati kora preko jela; jelo
zgotovljeno na taj nain, jelo s korom.
gratinirati (fr. gratiner) kup. pei tako da se
uhvati kora, da se zapee.
gratis (lat. gratis) badava, besplatno, dabe.
gratist(a) (lat.) ak koji dobiva besplatno hranu,
blagodejanac; gratuist.
gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar,
darivanje, nagrada.
gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti,
poastiti.
gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist.
gratuit (lat.) v. gratist.
gratuitet (nlat. gratuitas) nezasluena ljubav ili
milost; besplatnost.
gratulant (lat. gratulans) onaj koji estita;
gratulator.
gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant.
gratulacija (lat. gratulatio) estitanje, e-stitka.
gratulirati (lat. gratulari, gratus) estitati,
izjaviti radost zbog ega.
graf (nem. Graf) prvobitno: vii inovnik;
docnije: visoka plemika i nasledna titula;
grof.
grafaa (fr. graf f age) utiskivanje ara i figura
na tkaninu pomou vruih ploa.
grafsma (gr. grapho piem) lingv. pismena
predstava glasa, slovo.
grafija (gr. grapho piem, opisujem) za-vrna
re u sloenicama, znai: opis, opisivanje,
nauka (npr. geografija, biografija,
etnografija itd.).
grafijato (ital. graffiato) v. grafito.
trafika (gr. graphike) vetina pisanja (ili:
crtanja, slikanja); postupak pri umnoavanju
knjievnih i umetnikih dela.
grafit (gr. grapho piem) min. tamnosive do
crne boje, mek, mastan i jako metalne
sjajnosti ugljenik.
grafito (ital. graffito) mozaiko ukraa-vanje
podova i zidova od mermera; bojadi-sanje
zidova sivom vodenom bojom, tako to se
na zid, koji je prethodno premazan crnom
bojom pa potom okreen belo, ugrebe neka
ara tako da crna osnova prosijava; grafijato.
grafike vetine svi postupci pri repro-
dukovanju i umnoavanju pisma, slika ili
crtea pomou ploa ili peata: drvore-stvo,
litografisanje, bakrorezaka i e-likorezaka
vetina, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija,
autotipija i dr.
grafiki (gr. graphikos) koji pripada vetini
pisanja, crtanja, slikanja, ili se tie vetine
pisanja, crtanja ili slikanja; pisan,
predstavljen slovima, prikazan crteno.
grafiko prikazivanje slikovito, crteno
prikazivanje rezultata dobivenih proua-
vanjem izvesnih injenica, koje, mesto cifara
i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene
rezultate pomou crtea i pro-storne slike;
podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.
grafodrom 183 griz


grafodrom (gr. grapho piem, dromos
tranje, trk) vetak u brzom pisanju.
grafodromija (gr.) brzo pisanje, vetina brzog
pisanja.
grafolog (gr. grapho piem, logos) strunjak
(ili: vetak) u poznavanju karaktera jednog
oveka po njegovom rukopisu; u
kriminalistici: vetak u utvrivanju
istovetnost izvrioca falsifikata, navrenih
menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem
levom rukom, podraavanjem tueg rukopisa
itd.
grafologija (gr. grapho, logia) nauka (ili:
vetina) da se po rukopisu oveka objasni
njegov karakter, moralne i intelektualne
osobine uopte.
grafomanija pomama ili strast pisanja.
grafometar (gr. grapho piem, metron) naziv
raznih matematikih instrumenata, naroito
uglomera.
grafospazmus (gr. grapho, spasmos gr) med.
pisarski gr; up. mogigrafija.
grafostatika (gr. grapho, statizo stavim) teh.
grafiko ispitivanje, pomou crtanja,
postojanosti jedne konstrukcije, koje se
odlikuje velikom jednostavnou i pre-
glednou (za razliku od raunske, ana-litike
metode).
Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu
Silvestru Grahamu (Graham, 17941851)
nazvali hleb od penine i jemene jar-me,
bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate
od eluca, naroito od eerne bolesti.
gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia)
zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost,
ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljup-
kost, milina, draesnost; kon gracija (ital.
con grazia) kuz. sa ljupkou, umilno.
Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum)
prav. prvi deo Corpus juri canonici, nazvan
po italijanskom kalueru Gracijanu koji je,
oko 1150, skupio i priredio zbirku svih
dotadanjih izvora crkvenog prava.
gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri lju.e pra-tilice
Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih
Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up.
haritine.
gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav,
mrav; nean, tanan.
gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost;
nenost, tananost.
graciozamente (ital. graziosamente) muz. v.
graciozo.
graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan,
prijatan, umiljat.
gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost,
umiljatost.
graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno,
dopadljivo; graciozamente.
grev (fr. greve) peskovita obala; negdanje
gubilite u Parizu (za vreme revolucije);
zborio mesto besposlenih radnika; fig.
obustava rada, trajk.
grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio
posao, trajka.
gregorijanski kalendar v. pod julijanski
kalendar.
gre (fr. grege) trg. sirova, nepreraena svila.
grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voa
dobivena ukrtanjem limuna i narande.
greka (lat. graecus grki, graeca) pl. grke
stvari, grki spisi, grka dela.
greka fides (lat. graeca fides grka vernost) u
poslovinoj upotrebi za verolomstvo,
nedranje rei, prevrtljivost.
grekoman (lat. Graecus Grk, gr. mania
pomama, ludilo) preteran potovalac ili po-
draavalac onoga to je grko.
grekomanija (lat., gr.) preterana naklonost i
ljubav prema svemu to je grko; slepo
ugledanje na ono to je grko.
gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina,
drutvo, udruenje, kolegijum.
gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za
merenje finih i sitnih stvari (dijamanata,
bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od
svilene bube; up. gran.
grenadina (fr. grenadine) gruba pamuna,
vunena ili svilena tkanina za gornje enske
haljine; crne svilene ipke iz Liona; vrsta
platna tkanog slino damastu.
grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: peak
odreen za bacanje bombi, bomba; docnije:
jezgro peadije.
grenaa (fr. grenage) zrnasto pozlaivanje,
naroito delova asovnika.
trenirati (fr. grain) v. granirati.
grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti,
npr. zdravu kou na ranu.
grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grkog
jezika, ono to je samo za grki jezik
karakteristino; oblik u nekom drugom jeziku
napravljen prema grkom obliku; up.
helenizam.
grecizirati (lat. Graecus) pogriti, pogra-vati,
napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grkom
duhu; govoriti ili pisati grki; osobenosti
grkog jezika unositi u drugi jezik, davati
grki oblik.
grecist strunjak za grki jezik i grku
knjievnost.
grecistika nauka o grkom jeziku, knjievnosti i
grkom ivotu.
grecitet (lat. graecitas) grki nain pisanja;
poznavanje grkog jezika; osobenost grkog
duha i jezika.
grelja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni
novi, groi.
gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len
(fr. gris de lin) lanena boja, boja lana.
griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim
pegama kao drozd, pirgav.
grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni
novac od 10 kopejki.
griz (nem. Gries) krupno samleveno brano;
vrsta jela od tog brana.
griza] 184 grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa
raznim osenavanjima; meavina sive i bele
kose u vlasuljama (perikama); beo i crn
sitno kariran tof.
grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja ivi
sa kakvim mladim ovekom, naroito
studentom, u divljem braku, ali mu je verna i
odana drugarica (izraz postao po haljini od
obinog sivog tofa grisette kakve su
nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene
tkanine pomeane sa lanom, svilom i dr.;
siva domaa haljina.
grijada (fr. grillade) kuv. meso peeno na
rotilju, ulbastija.
grijaa (fr. grillage) reetka; zagrevanje metala
pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu);
prenje; rotilj s mesom; preni bademi.
grijer (fr. gruyere) vrsta finog vajcar-skog
kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu
Frajburg).
gril (eng. grill, fr. gril) rotilj za peenje;
prenica.
grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se
jela (meso) pred oima gostiju peku na
rotilju, evabdinica; lokal za doruko-vanje.
grimasa (fr. grimace, lat. grimacea)
kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili:
iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo,
licemerstvo.
grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti
se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig.
pretvarati se.
grinbeks (eng. greenbacks) pl. novanice, ban-
knote Sjedinjenih Amerikih Drava (zbog
zelene poleine).
Grini predgrae Londona, kroz koje, na
mestu gde se nalazila stara opservatorija,
prolazi poetni Zemljin meridijan.
Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zve-
rinjak (etalite u Londonu).
grin-rum (eng. green-room) zelena soba"; u
engleskom pozoritu: soba za glumce koji
nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome
to su nekada glumci ekali na red da iziu
na pozornicu u jednoj zelenoj senici.
grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna
kolena bolest kod dece, s krastama na
glavi i opadanjem kose, strup.
grin horn (eng. green horn) novajlija, poetnik,
utokljunac.
grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naroito za
supu.
grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepive
i veoma zarazne groznice sa visokom
temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica,
rorina; influenca.
gripoza (gr. grypos kriv, kukast) med. kri-
vljenje noktiju u obliku kandi; grifoza.
gris (nem. Griess) ito mleveno u zrnca sa
prenikom 0,2-1,5 mm bez mekinja.
grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje,
hvataj, nain hvatanja (protivnika u
borbi, naroito u rvanju i boksovanju); drka,
dralje, rukohvat, balak.
grif (fr. griffe) 2. potpis igom; ig sa potpisom.
grif (gr. grypos) 3. kit. ivotinja sa lavljim
telom a orlovskom glavom i krilima, esto
kao motiv u vajarstvu i umetnikom
zanatstvu.
grif (gr.) 4. 3007. beloglavi sup.
grifoza (gr. grypos) ned. v. gripoza.
grifon (fr. griffon) pas ptiar upave dlake, a
dugakih i klempavih uiju.
gro (fr. gro, grosse) glavni deo, najvei deo
neega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.;
glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna
vojska, glavnina; naziv tekih svilenih
tkanina; an gro (fr. en gro) trg. naveliko.
grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub,
surov ovek; grubijan.
grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost,
divljatvo.
grog (eng. grog) pie od tople vode, eera i
ruma ili konjaka (nazvane po nadimku
Old Grog pronalazaa, engleskog admi-
rala Bernona, iz sredine HU veka, koji je
svojim matrozima davao rum pomean sa
vodom).
grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom
stanju, oamuen (obino bokser koji dobije
teke udarce).
grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje,
oamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga.
gro-de-Tur (fr. gro de Tours) jaka svilena
tkanina, koja se izrauje u francuskom gradu
Turu; up. pti-gren.
gromade (rus. gromade) velika gomila, masa,
mnotvo; geol. velika masa neke magmatske
stene, obino nepravilna oblika.
gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma -
tika.
gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj.
vetina ureenja i utvrenja poljskih logora;
vetina zemljomerenja; obelea-vanje
(kamenjem, koljem), omeavanje.
grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene
tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji
je od takve tkanine; krombi.
groplan (fr. gro krupan, plan) ono to je
snimljene iz neposredne blizine, snimak
izbliza, uvelian detalj neke scene.
gros (nem. Gro) trg. 144 komada neke robe: 12
tuceta.
gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto teina.
groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko,
velikoprodaja; grubi predmeti od gvoa,
gvoarska radnja.
groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog
grosa.
grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac
koji se bavi kupovinom i prodajom robe u
velikim koliinama, naveliko, veletrgovac.
grosmam
a
185 gula

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka,
baba.
groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo
isticano ili iseeno (na propisima za
pravljenje lekova); fig. bez tanina, u naj-
glavnijim potezima.
groshandl (nem. Grosshandel) trgovina
naveliko, velikoprodaja, veletrgovina.
groshendler (nem. Grosshandler) trgovac
naveliko, velikoprodavac.
grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih
tamparskih slova.
groteska (ital. grotla, grottesco) fantastino
sastavljen ukras iz ivotinjskih, bilj-nih i
drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u
antikim termama i grobnicama (grotta
peina) a od kraja XV veka u dekorativnom
i plastinom slikarstvu; lit. duhovita, otro
poentirana kratka pria ili drama koja
prikazuje neobine dogaaje i linosti (o,
Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan
pokret pri igranju (izraz postao odatle to su
u ruevinama Titove palate u Rimu, koje su se
zvale grote, naene svakovrsne fantastine
slike).
groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque)
fantastian, neobian, udan, preteran,
neprirodan; smean, nastran; groteskni igra
baletni igra koji pravi komine pokrete i
skokove.
grof (nem. Graf) v. graf.
gro (nlat. grossus debeo novac, nem.
Groschen) naziv za srebrni novac razne
vrednosti kod Francuza, Nemaca, eha i dr.;
u Srbiji gro je vredeo 20 para
grubijan (nem. Grobian) v. grobijan.
grum (eng. groom) hotelski momak, sluga
(obino deak); konjuar.
grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj;
zemljita, zemlja za obraivanje; slik. prvo
premazivanje bojom, povrine na kojoj e se
raditi slika; grunt.
grundirati (nem. grundieren) napraviti
osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: povrinu
(platno, zid) prvi put premazati i na taj nain
pripremiti je za primanje boja; gruntirati.
grunt (nem. Grund) v. grund.
gruntirati v. grundirati.
gruntovnica (nem. Grund) zemljina, ba-tinska
knjiga sa podacima o nepokret-nim
imanjima jedne katastarske optine; vodi se u
sudu.
trup (fr. group) zapeaen ovei paket sa
novcem, novano pismo.
grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup,
gomila, hrpa.
grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa,
skup; grupisanje; prestrojavanje, pregru-
pisavanje.
grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u
gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu;
grupisati.
grupisati (fr. grouper) v. grupirati.
gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig.
sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema
emu; a son gu (fr. a son gout) po svom
ukusu.
gua.-- (p. gua...) v. gva...
guano (p. guano, fr. guano) v. gvano.
gua-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo)
slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim
bojama (naroito se primenjuje u bojadisanju
tapeta, lepeza i dr.); gvaco.
guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kona
bolest, liaj, lepra.
gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-no;
upravitelj, upravlja = guverner.
gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina,
provincija.
guvernadur (ital. governatore) zastupnik
mletake vlasti u doba protektorata Mletaka
nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni
stareina; kasnije nasledio zvanje u
plemenskoj hijerarhiji).
guvernanta (fr. gouvernante) vaspitaica,
domaa uiteljica; na dvorovima: domou-
praviteljka, namesnica.
guverner (fr. gouverneur) glavni komandant
vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada
ili tvrave); u Sev. Americi: najvii dravni
slubenik, upravnik npr. banke; namesnik;
vaspita (prineva itd.).
guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare)
krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti;
vladati; vaspitavati.
guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik
vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine,
namesnitvo, upravnitvo; upravna oblast,
vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl.
gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo,
zbogom.
gudok (rus. gudbk) ruski muziki instrument
(violina) sa tri ice.
gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn
ostatak pri destilaciji parafinskog ulja;
upotrebljava se mesto asfalta.
gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana
hartija za izolovanje vlage.
gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati
(ili: namazati) katranom.
gudtemplerski red (eng. Order of Good
Templars) red dobrih hramovnika", po
ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena
organizacije za najstroe uzdravanje od
alkoholnih pia.
gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj.
lepo i pristojno ponaanje, ton koji vlada u
finom drutvu, lep nain ponaanja i
izraavanja u drutvu; pitomost i vasgtanost
u linom ophoenju.
gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage
homoseksualac) beskunik, skitnica,
probisvet; spadalo, mangup.
gula (ma. gulyas) kup. manji komadi goveeg
mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka,
paprike i kima.
gulden 186 guc


gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a
posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji.
guma (gr. komini, lat. gummi) biljka materija
koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u
biljnim sokovima i elijinim tkivima;
upotrebljava se u vrstom i ela-stinom stanju
za brisanje hartije, a u tenom za lepljenje;
med. naroita vrsta granulacionog tkiva
izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u
obliku sitnih voria ili vorova u veliini
kokoi-jeg jajeta, sifilistini izrataj, sifi-lom.
gumalastika v. gumilastika.
gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska
guma, lepak.
gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasuen
crvenkastout mleni sok nekih tropskih
biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za
pravljenje ute boje, a u medicini kao jako
sredstvo za ienje).
gumielastika v. gumilastika.
gumilastika (gr. kommi, elauno vuem
rasteem) vrlo elastina, rastegljiva guma;
predmet izraen od takve gume; tkani-na
protkana gumenim vlaknima.
gumina (ital. gomena) debelo ue kojim se
vezuju brodovi.
gumirabika v. gumi-arabika.
gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta
od gumi-arabike, belanevine i eera;
upotrebljava se kao lek protiv kalja.
gumirati (lat. gummi) prevui (ili: prema-zivati,
premazati) rastvorenom gumom (npr.
potanske marke); zalepiti.
gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na
bolest koja se sastoji u velikom luenju gume
usled raspadanja elijinog tkiva.
gumozan (lat. gummosus) slian gumi, kao
guma; med. sifilistian, vrengav.
gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) guva,
mete; gomila, mnotvo; buka, vika, graja.
gurabija (arap. gurabiyya ptiji kola, vra-nin
kola, tur. gurabiye) 1. kolai od brana,
jaja, eera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih
zimskih dinja.
gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran.
gurd novana jedinica Haitija (1 gurd=100
santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji
voli mnogo
da jede, jenik, prodrljivac; obino u
znaenju: onaj koji voli dobra jela i pia,
sladokusac.
gurmandiza (fr. gourmandise) jenost,
prodrljivost, oblapornost; naklonost prema
dobrim jelima i piima; slatki, poslastica,
prislaak, preslaak.
gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i
vina, dobar vincija; up. gurman.
gust (lat. gustus) ukus; volja, ef, raspoloenje
prema emu; up. gustus.
gustati (ital. gustare) l. probati, kuati (jelo,
pie i dr.).
gustati (ital.) 2. dopadati se, sviati se, prijati,
goditi, biti po volji (nekome).
gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji
izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd.
gu starati (lat. gustare) kuati, okuati (jelo);
nalaziti zadovoljstvo, uivati u posmatranju
nekoga ili neega (jela, odela, karata pri igri i
dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati
dopadanje kod koga za neto, za koga.
gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop
gusto) muz. v. gustozo.
gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon
gusto.
gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est
disputandum (lat. de gustibus pop est
disputandum) posl. o ukusima ne treba
raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i
voli ono to hoe i ta mu se svidi.
guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja;
trunka, malice; med. kostobolja, up. giht.
gutaperka (mal. guttah, percha) kauuku
slina, ali neelastina guma sa Sumatre, koja
omeka i postane elastina u vreloj vodi;
upotrebljava se za mainske kaie, cevi,
onove i dr., a u medicini, u obliku hartije za
zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za
premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka
satin koa od gume.
gutati (lat. guttatim) med. u kapima,
kapljicama, kap po kap, kapljui.
gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode
iz biljke u vidu kapljica, naroito nou
(veernja rosa).
gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta
belog burgundskog vina.
gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska,
terpentinskog ulja i dr. (za obuu).
gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni
glas.
guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni,
koji se tie grla; guturalni glasovi gram.
grleni glasovi.
guc (ital. gozzo) vrsta malog amca sa
otrim pramcem i otrom krmom; manji
parobrod.