TRASIRANJE

Pod trasiranjem se podrazumeva pronalaženje najpovoljnijeg položaja

položaja i oblika puta na datom terenu.
Cilj trasiranja je da se na optimalan način zadovolje sledeći zahtevi:
zahtevi:
• Da se najkraćim putem, uz primenu što blažih nagiba nivelete, povežu
povežu dve tačke.
• Da se maksimalno opsluži šire ili uže područje puta, uz uklapanje
uklapanje u postojeću mrežu.
• Da se maksimalno uklopi u teren, poštujući projektnu brzinu, radi
radi što manjih troškova građenja.
• Da se postigne maksimalna stabilnost i trajnost objekata u datim klimatskim i geološkim uslovima.
• Da se svedu na minimum negatine posledice saobraćaja po okolinu.
• Da se postigne maksimalna bezbednost saobraćaja.

ODNOS PUTA PREMA NASELJIMA

Razlozi za udaljavanje tranzitnog puta:

• Predstavlja barijeru za širenje naselja.
• Intenzivan i brz tranzitni, posebno teretni
saobraćaj, nameće ekološke probleme.
• Mešanje tranzitnog i lokalnog saobraćaja
rezultuje povećanom stopom nezgoda.
• Mešanjem tranzitnog i lokalnog sobraćaja
menja se i režim vožnje.

Razlog za neudaljavanje tranzitnog puta:

• Povećava se promet u uslužnim delatnostima i
turističkim objektima.
 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA

Prema načinu na koji se put uklapa u topografiju terena, trase možemo podeliti na četiri
osnovna tipa:

• Dolinska trasa
• Padinska trasa
• Vododelnička trasa
• Poprečna trasa
Po pravilu, iole duži put obuhvata nekoliko
tipova trasa, osim u prostranim ravničarskim
terenima.
 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA

Dolinska trasa u širokoj i opruženoj dolini:

- Karakteristike trase su slične karakteristikama trase u ravnici.
- Po pravilu je moguća primena velikih radijusa krivina i dugačkih prvaca.
- Podužni i poprečni nagibi terena su često izraženi delovima procenta.

- Tipičan oblik zemljanog trupa

je niski nasip (0,7 - 0,9 m),
uključujući i kolovoznu
konstrukciju.

- Uslovi izgradnje su najlakši.

 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA
Dolinska trasa u uskoj i krivudavoj dolini:
- Zahtevaju primenu relativno oštrijih elemenata, obično bez većih zemljanih radova.
- U gornjem toku uzdužni nagibi doline mogu biti veći od maksimalnih, pa trasa nekad
mora da pređe u padinsku.
- Optimalan položaj trase u dolini je isti kao i u širokoj dolini.

- Javlja se veći broj manjih

poprečnih utoka, samim tim i
objekata.
- Pojava meandara rečnog toka koji
u uzanoj dolini predstavljaju veći
problem
 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA

Dolinska trasa u klisuri:

- Pri građenju se javljaju najveće teškoće u odnosu na

ostale trase.
- Često i nema doline već se eventualno javljaju rečne
terase nedovoljne širine.
- Položaj trase u tom slučaju zavisi od geološkog sastava
padina terena.
- Uobičajena je pojava većeg broja poprečnih jaruga i
manjih vodotokova, često se javljaju bujice i osuline.
- Često se i pored primene najoštrijih projektnih
elemenata javlja potreba za izgradnjom objekata.
- Problem mogu da predstavljaju i ranije izgrađene
saobraćajnice, dalekovodi,..., koji su već zauzeli
najpovoljniji položaj u dolini.
- U principu najteža i najskuplja od svih dolinskih trasa.
 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA
Padinska trasa:
- Može biti u uzdužnom nagibu ili u horizontali.
- Tipičan oblik zemljanog trupa je zasek.
- Količina zemljanih radova zavisi od poprečnog nagiba terena.
- I u najlakšim terenskim uslovima cena
građenja je veća nego kod dolinske
trase.
- U zavisnosti od terena moguća je
potreba za izgradnjom svih mogućih
vrsta objekata.
 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA
Vododelnička trasa:
- Položena je na najvišim delovima terena.
- Leži na zdravom i oceditom terenu, podzemna voda je duboko.
- Tipični oblik zemljanog trupa je niski nasip, zemljani radovi su minimalni.
- Kosine zemljanog trupa treba da budu blage, zbog opasnosti od zavejavanja.
- Broj i veličina objekata su minimalni.
- Troškovi održavanja puta su najmanji u odnosu na sve ostale trase.
- Nedostatak je što u blizini nema vode i materijala za građenje.
 TRASIRANJE
ODNOS PUTA PREMA TOPOGRAFIJI TERENA

Poprečna trasa:
- Niveleta je po pravilu paralelna sa terenom, ujednačavanje nivelete je otežano zbog
mogućnosti pojave dužih nasipa i useka.
- Broj objekata je najmanji, voda otiče u pravcu pružanja trasee.
- Ne postoji opasnost od nestabilnosti trupa.
- Troškovi održavanja puta su minimalni, posebo donjeg stroja.
 TRASIRANJE
UTVRĐIVANJE MOGUĆIH PRAVACA PRUŽANJA TRASE
TRASIRANJE
PRIMERI TRASA
TRASIRANJE
PRIMERI TRASA
 TRASIRANJE
PROJEKTOVANJE NIVELETE

Određivanje odnosa terenske linije i nivelete je jedna od aktivnosti sa najvećim posledicama

po ukupno koštanje radova. Osnovni cilj je izjednačavanje količine useka i nasipa.

OSNOVNI PRINCIPI:
1. Estetski principi (nagibi < 3% su neuočljivi, > 4% na dužem pravcu daju utisak zida)
2. Položaj velikih objekata
3. Stabilnost padina i položaj nivoa podzemne vode
4. Odbrana od zavejavanja
5. Opasnost od osulina i lavina
6. Cena iskopa, odnosno sabijanja nasipa
7. Koeficijent rastresitosti materijala
8. Transportne daljine
9. Odbrana od buke

U praksi je često nemoguće zadovoljiti sve ove zahteve istovremeno, jer su kontradiktorni.
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA

OSNOVNI KVALITETI PUTA SU:

1. Stabilnost Odnos dugačkih pravaca i krivina:
2. Ekonomičnost za L > 500 m, sledi R > 500 m
3. Bezbednost za L < 500 m, sledi R > L
4. Estetika

PRINCIPI OBLIKOVANJA TRASE:

1. Izbegavati upotrebu ekstremnih elemenata.
2. Ukoliko je to neizbežno, uskladiti veličinu
susednih elmenata.
3. Uskladiti položaje horizontalnih i
vertikalnih krivina.
4. Izbegavati dugačke pravce.
Usklađenje elemenata po dužini:
5. Obezbediti kontinuitet trase u perspektivi.
1. min Tgv (m) ≥ Vr (km/h)
6. Zasadi paralelni putu su kontraindikovani.
2. Rv ≥ 6·Rh
7. Promene širine u poprečnom profilu vršiti u
3. Dužina vertikalne krivine treba
krivini.
da odgovara dužini horizontalne
8. Proveriti trasu na opasnost od zavejavanja krivine.
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
R (m)
1800
1500

Vr pod
Podrucje koje se mora izbeci

lo ru
do cj
je

br e
1000

p o odr uc

o
je
uc
800

br o p
dr
Do nljiv
je
600 ru c

o
e pod
o je
im
br ruc
Do po d
Pr

400 iv o
e n lj
im
300 Pr

200

100 Podrucje koje se mora izbeci

50
50 100 200 300 400 600 800 1000 1500 1800
R (m)

NE! DA!
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA
 TRASIRANJE
PROSTORNO OBLIKOVANJE TRASE I PROFILA