Voja Antoni

KREMANSKO NEPROROANSTVO
Studija jedne obmane
Beograd, 2002
PRE!"OVOR
Moglo bi se rei da je na svetu do sada izreeno onoliko proroanstava koliko i
reenica u buduem vremenu. Svaka takva reenica govori o neemu to jo ne postoji,
moda nee ni postojati, i tek kada budue vreme postane prolo moe se videti da li je
tvrdnja o budunosti bila tana ili ne. A opet, samo mali broj njih zaslui tu slavnu etiketu
ostale ostaju prognoze, naga!anja, predvi!anja, slutnje...
"audo, tanost predvi!anja nije dovoljan uslov da bi neke tvrdnje o budunosti
bile doekane sa strahopotovanjem. #bian ovek, tako, ne izgleda preterano $asciniran
moima astronoma da u sekund predvidi pomraenje Sunca, niti ispitivaima javnog
mnenja koji uspevaju da pogode kako e kroz mesec dana u jednoj dravi glasati
nekoliko miliona ljudi. %omenuti astronom bi pravu slavu stekao tek kad bi sakrio da je
njegovo u dlaku tano predvi!anje plod njegovog mukotrpnog uenja i rezultat rada
hiljada naunika, a istraivac javnog mnenja kad bi rekao da mu se tako javilo, pa ak i
kad bi samo odbio da objasni kako je tako neto utvrdio. &itno je sakriti da je njihovo
proroanstvo rezultat racionalnog su!enja i potovanja naune procedure' otkriti to ima
isti razoaravajui e$ekat na publiku kao kad ma!ioniar prikae u emu je bio trik i ono
to je dotle izgledalo arobno odjednom gubi takav oreol.
%ravo proroanstvo svakako mora da protivrei racionalnom duhu to vie, to
bolje. Ako zavirimo u bogatu ponudu gledalaca budunosti, videemo da popularnost
poiva na misti$ikaciji, i da oni koji se u proricanju rukovode utvr!enim pravilima
(gledanja u dlan, u ka$u, u zvezde...) zaostaju u slavi za prorocima kojima se tek tako,
iznebuha, ukazuje ta e se desiti. %rava proroanstva moraju biti otkrovenja koja via
sila, vo!ena svojim nedokuivim namerama, saoptava ljudima. %rorok je tu samo
skromni posrednik, te otuda proroanstva obinog, neobrazovanog sveta imaju posebnu
privlanost.
*remansko proroanstvo ima sve odlike koje jedno proroanstvo ine slavnim.
%oreklo mu se gubi u magli usmenih predanja, proroanstva se javljaju neukim i
nepismenim seljacima i kroz njih se nekakva tajanstvena via sila obraa srpskom
narodu, dajui mu upozorenja i usmerenja. +zreena narodskim jezikom, gde esto ni sam
prorok nije naisto ta bi njegovo proroanstvo trebalo da znai, proroanstva se, zaudo,
do detalja obistinjuju. ,ije zato ni udo to mnogi koji su spremni da se namrte na
pomen drugih proroanstava prihvataju, kad je re o *remanskom proroanstvu, da tu
izgleda ipak -neega ima..
+ dok su mnogi $ascinirani injenicom da proroanstva postoje i spremni su da im
poklone apsolutno poverenje, drugi ljudi su daleko vie $ascinirani vlau kojom
proroanstva imaju nad ljudima i spremnou ljudi da im nekritiki veruju i da ne dovode
u pitanje njihovu tanost ak i kad bi takva provera bila veoma jednostavna. / takve
ljude spada autor knjige koja je pred nama, 0oja Antoni. / svojoj prethodnoj knjizi,
-1a li postoje stvari koje ne postoje., objavljenoj 2333. godine, Antoni je vodio itaoca
kroz svet raznoraznih udesa, od raljarstva do astrologije i leteih tanjira, i nastojao da
pokae kako su sva ta uda himere koje je sam ovek stvorio i uporno ih odrava. Me!u
tim himerama spominje i brojna proroanstva pa i *remansko proroanstvo, i nudi
pokazatelje o tome koliko su se ova proroanstva obistinjavala a koliko greila.
+stina koja se otkriva, da su sva uvena proroanstva, od biblijskih do
,ostradamusovih, da ne spominjemo brdo savremenih prevaranata, promaaji,
predstavlja samo novu zagonetku za radoznali duh4 kako je mogue da ljudi veruju u
netana proroanstva5 *ako je mogue da ljudi uopte veruju u mogunost proricanja
kada sve drugo to ovek zna o svetu oko sebe protivrei neemu takvom5 Ako su ve
spremni da dozvole mogunost proricanja i da i vlastite ivote podrede takvim
proroanstvima, kako je mogue da sa toliko nekritinosti veruju sumnjivim autoritetima
koji takva proroanstva iznose5
Antoni zablude ljudi ne tumai njihovom glupou. ,aprotiv, zabludama podleu i
inteligentni ljudi, pa i inteligentni ljudi koji ba nastoje da ne budu lakoverni. *ako je to
mogue5 %o Antoniu, najvea odgovornost lei na onima koji takve obmane namerno
$abrikuju, kao i u nedovoljnoj kritinosti onih koji su rtve obmane.
6edan od uzroka zablude je i u tome to ni inteligentni i oprezni ljudi esto nisu
svesni u kojoj meri su proroanstva pogodno sredstvo za manipulaciju ljudima4 skoro da
nema ekonominijeg, jednostavnijeg, a po onoga ko ga koristi bezopasnijeg sredstva
uticaja na ljude. A to je onda osnov iz koga e se razviti itava industrija sistematskog i
lukavog $abrikovanja proroanstava i njihovih -dokaza. kojima je teko odoleti. ,e samo
uta tampa, ve i knjige od kojih neke pretenduju da budu naune, nude dokaze sa puno
ivopisnih detalja, konkretnih imena i prezimena, koji su zapravo obini $alsi$ikati.
7to je jo vanije, povrna racionalnost nije dovoljna da ospori vrednost
proroanstvima' proroanstva imaju mo da takve elementarne testove pro!u. #tuda, dok
onaj ko bez ikakvog razmiljanja poveruje u mogunost proricanja isto tako bez ikakvog
razmiljanja moe i da ih odbaci, neko ko povrno proveri i -potvrdi. proroanstvo
uvrstie veru u njega. 0oja Antoni na vie mesta ukazuje na zamke povrne
racionalnosti. ,a primer, racionalno je proveriti da li postoji slaganje izme!u nekog
dogadaja i teksta proroanstva. Ali, ako takva korespodencija postoji, ne treba odmah
uskliknuti -8ne, pogodi 9arabi., jer je lako mogue da bi se jo mnogo drugih doga!aja
koji su se desili, a pogotovu onih koji se nisu desili, moglo uklopiti u isti tekst. 1alje,
proroanstva mogu i da se obistine, i, moe se initi, nita racionalnije nego im tada
priznati vrednost, ali dodatna racionalnost upozorava da poga!anja mogu biti sluajno
tana i da je verovatnoa takve sluajne podudarnosti daleko vea nego to nam se na
prvi pogled ini (tek kod nemisti$ikovanih prognoza ova mogunost sluajnog poga!anja
biva oigledna4 niko nee srenika koji je dobio premiju u igri :oto proglasiti prorokom,
makar mu se posreilo i vie puta). / svim ovim sluajevima, dakle, ovek nastoji da
zdravim razumom proveri istinitost proroanstva, ali sam zdrav razum ima slabosti i
potrebno je kritiko razmiljanje da bi se te slabosti prevazile.
+pak, jedno je kritikovati proroanstva uopte ili inostrane proroke ma koliko slavni
oni bili, a drugo drznuti se da se proveri pa ak i ospori valjanost nacionalnih svetinja
kakvo je *remansko proroanstvo. ,i ;amlet, to ree jedan na a$oristiar, nije rekao da
ima neto trulo u dravi 8ngleskoj. Me!utim, 0oja Antoni, neimpresioniran autoritetima
koji veliaju *remansko proroanstvo a impresioniran injenicom da neto to je
potrebno, mogue pa i jednostavno proveriti uporno ostaje neprovereno, poduhvatio se da
ispita ta je sve tano u vezi sa *remanskim proroanstvom.
1a bi se razmrsila pria o *remanskom proroanstvu, stara vie od stotinu godina,
bilo je potrebno rasplesti dve niti iz koje je pria ispletena. 6edna nit su sama
proroanstva, tvrdnje o buduim doga<ajima. 9rebalo je utvrditi koja sve proroanstva
postoje, rekonstruisati kada se prvi put spominju, da li su saoptena pre ili posle doga!aja
za koje se vezuju i da li su se obistinila ili ne. 0e sam taj posao je mukotrpan, jer
proroanstva ne postoje, kako to neki veruju, u vidu pisanih dokumenata koja su 9arabici
ostavili za sobom, a Antoni je odluio da prekine sa tradicijom prepriavanja
prepriavanja ve da traga za autentinim izvornim dokumentima.
1ruga nit je sama legenda o *remanskom proroanstvu4 da bi se ova nit rasprela,
trebalo je ispitati kada se legenda o kremanskom proroanstvu pojavila, ko su glavni
akteri prie, u kojim izvorima se spominju kremanski proroci i njihova proroanstva,
pratiti prekrajanja njihovog sadraja i dovoditi ih u vezu sa politikim prilikama i
politikim interesima aktera.
Strpljiva Antonieva analiza pokazuje da su i *remanska proroanstva koja opisuju
budunost i legenda o *remanskom proroanstvu koja opisuje prolost pogreni.
,ajpre, na iznena!enje onih koji su o *remanskom proroanstvu sudili iz medija,
pokazuje se da pravih proroanstava skoro da i nema. 0elika veina proroanstava,
pogotovu onih najpoznatijih, objavljivana su kad se doga!aj o kojima navodno govore
ve desio. 9akva, takozvana retrodatirana proroanstva, ne samo to nisu prava
proroanstva, ve izazivaju sumnjiavost prema onome ko takva proroanstva opisuje
(kao kad bih vas ja svakodnevno uveravao da sam prekjue znao ta e se jue dogoditi, i
kao dokaze nudio opise jueranjice svaki put uveravajui vas da sam te opise, mada ih
dajem tek danas, napisao prekjue). ,ekolicina proroanstava koja su bila dovoljno jasna
da bi se mogla vezati za neki doga!aj ili period nakon njihovog objavljivanja pokazuju se
kao oigledno promaena. %reostaje samo nekoliko predvi!anja koja su toliko
neodre!ena da se mogu primeniti na skoro svaki doga!aj pa je i razmatranje njihove
tanosti=pogrenosti sasvim neinteresantno.
#vakav $ijasko samih proroanstava postaje razumljiviji kad se sagleda u svetlu
razjanjenja legende o samom proroanstvu. %okazuje se, naime, da su *remanska
proroanstva od samog poetka predstavljala skup tvrdnji koje su pisci koji su o njima
pisali konstruisali, naknadno prera!ivali ili brisali, uskla!ujuci ih sa aktuelnim
zbivanjima. %ria koju mnogi smatraju istorijskom istinom razotkriva se kao obmana.
>ija5 Mnogima je verovatno teko da poveruju u lanost *remanskog proroanstva zato
to odbijaju da prihvate da su asne starine Mitar i Milo 9arabi u stvari prevaranti. +
nisu oni su najmanje odgovorni za $abrikovanje izmiljotina jer su, kako kae 0oja
Antoni, *remanska proroanstva stvarana daleko od *remana, dugo posle smrti
navodnih proroka, u brojnim politikim kuhinjama.
Sumnjam da e veina ljudi prihvatiti rekonstrukciju *remanskog mita kao
skidanje koprene sa oiju i doekati je sa zahvalnou. 0erovatnije je da e iznete tvrdnje
biti doekane s nevericom, osporavanjima i napadima. 6o manje treba biti prorok da bi
se predvidelo koliko su male anse da se autorov zakljuak da je *remansko
proroanstvo -jedna velika stogodinja $arsa. prihvati u iroj javnosti. *ao to Antoni
vie puta naglaava, glavnu zaslugu za verovanje u *remansko proroanstvo imaju
mediji, a oni teko da e odustati od ove primamljive teme i ne iskoristiti je za budue
politike manipulacije. (,eto pre objavljivanja ove knjige, krajem jula 2332, -%olitika.
je objavila lanak sa naslovom ?%roroci za sva vremena? i podnaslovom -*remanska
proroanstva s vremena na vreme obistine se u sadanjosti ,,eto@ postoji.. 7ta ce
dopreti do vie ljudi i zazvuati ubedljivije4 Antonieva knjiga ili -%olitikino.
ponavljanje da -neto postoji.5)
#ni itaoci koji oekuju da e im *remansko proroanstvo otvoriti prozor ka
budunosti, bie grdno razoarani kad vide da takvog prozora u ovoj knjizi nema. Ali,
knjiga nudi prozor sa prekrasnim pogledom u prolost posebnu ar knjige ine
ekstenzivni citati novinskih lanaka pisanih poetkom veka, $otogra$ije glavnih aktera,
detalji dvorskih intriga i javnih polemika sve to svojom ivopisnou vraa itaoca u
prolost kao vremeplovom. +zgleda da je i lepe i vrednije uivati u jasnoj slici onoga to
jeste i to je bilo, nego lutati po nejasnim crteima budunosti koja ne postoji.
Dr Dragan Popadi
#
PRO$O"
8neA %ogodi 9arabiA
Ako je verovati tekstu koji je dr Badomir *azimirovi objavio CD2E. godine u
Malim ,ovinama, tim reima su Srbi komentarisali svaki vaniji doga!aj iz svoje istorije.
>ak i danas, veina e posvedoiti da su proroci iz *remana mogli da vide budunost, da
su godinama unapred najavljivali ratove, uspone i padove vladara i da su dobro znali
kakva sudbina eka Srbiju. 9ako se proroke vizije Miloa i Mitra 9arabia navode kao
neoborivi dokaz da na svetu postoje posebno obdareni ljudi koji su u stanju da vide
budunost.
*remansko proroanstvo, mada starije od jednog veka, nae je najpoznatije
proroanstvo. ,a neki nain ono postoji kao mit, koji povezuje starovremensko
praznoverje i moderne koncepte ezoterinog pogleda na svet, koje su uvezli zagovornici
savremenog zapadnog pokreta poznatog pod nazivom ,eF age ili ,ovo doba. *ljuna
zasluga za bezrezervno poverenje koje veina ljudi danas gaji prema kremanskim
prorocima pripada medijima, u kojima se rado citiraju proroanstva i porede sa kasnijim
doga!ajima, iz ega redovno proizilazi zakljuak da su 9arabii bili pravi proroci.
#sim novinskih lanaka, skoro bez izuzetka pisanih senzacionalistikim jezikom,
postoji i nekoliko knjiga ozbiljnijih autora koji su detaljno analizirali kremansko
proroanstvo. *ada se paljivo proitaju njihovi radovi, neizbeno se namee zakljuak
da su svi analitiari uzimali podatke iz dnevne tampe ili iz knjiga i prihvatali ih kao
injenice u koje ne treba sumnjati. ,ekritikom analizom proroanstava navedenih u
ovim knjigama sugerie se jedini mogu zakljuak da su 9arabii zaista imali
prekognistike moi i da su se njihova proroanstva uvek bez greke ispunjavala.
9akva analiza ima ozbiljan nedostatak, jer barata sa nesigurnim podacima ne
proveravajui njihovu tanost. "ato mi te podatke neemo prihvatati kao gotove
injenice, nego emo ih podvrgnuti kritikoj analizi i upotrebiti kako bismo utvrdili koja
su proroanstva zaista objavljena pre doga!aja na koje se odnose i sa kojom preciznou
su ih najavila. #vo je jedini nain da odvojimo prazne senzacionalistike tvrdnje od
pouzdanih i proverenih svedoenja. #sim toga, prostim pore!enjem proroanstava
izreenih u razliitim periodima pokuaemo da prepoznamo i oznaimo ona koja su
menjana i -prekrajana., kako bi se naknadno prilagodila doga!ajima na koje se odnose.
,ajstariji poznati pisani trag o kremanskim prorocima datira iz CEDG. godine, kad je
M. H. Milievi u knjizi -Iivot Srba seljaka. J2CK posvetio jedan krai pasus 9arabiima.
#n je tada samo pomenuo da je -/ selu *remnom, pod 7arganom, bio nekakav prorok,
:azo 9arabi po imenu. koji je ponekad proricao i politike doga!aje. +me proroka ovde
je na prvi pogled netano navedeno, to nam sugerie neke zanimljive zakljuke, ali emo
se time pozabaviti u kasnijim poglavljima. ,aalost, autor ovde nije naveo nijedno
proroanstvo, pa nam tako nije ostavio nikakav materijal pogodan za analizu prorokih
sposobnosti 9arabia.
"natno bolje sree bili smo sa prvim novinskim tekstom o kremanskom
proroanstvu JCcK, koji je objavljen u dnevnoj tampi CD32. godine, jer u njemu ne samo
da se citira neto to je proglaeno za proroanstvo, nego se jasno pokazuju i motivi za
njegovo -putanje u promet.. 0e u sledeem poglavlju pozabaviemo se tim napisom,
zapravo jednom neobino dugom serijom novinskih tekstova, a sada emo samo
pomenuti da se svi znaajniji pisani tragovi o kremanskom proroanstvu u tampi javljaju
u parovima od po dve godine, a izme!u tih parova postoje po C2 godina duge pauze4 re
je o CD32. i CD3L, zatim CDCM. i CDCN, kao i CD2E. i CD2D. godini. Sva ova izdanja novina,
sa izuzetkom ,ikog glasnika iz CDCM. godine, sauvana su do danas (pretpostavka je da
je celo to godite lista uniteno tokom bombardovanja &eograda CDGC. godine). Srena
okolnost je da na osnovu nekih kasnijih napisa u tampi moemo da rekonstruiemo
najvanije delove tekstova iz izgubljenih brojeva.
/ analizi kremanskog proroanstva sluiemo se iskljuivo autentinim pisanim
tragovima. 9o su novinski lanci, dostupni u arhivama ,arodne biblioteke u &eogradu,
biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i biblioteke Matice srpske u ,ovom
Sadu. +sto tako, posluiemo se i knjigama u kojima je pisano o ovom proroanstvu.
Svaki podatak ili citat koji preuzimamo iz ovih tekstova bie obeleen uglastom (u
matematikom argonu -srednjom.) zagradom, u kojoj je naveden redni broj izvornog
novinskog lanka ili knjige, onako kako je navedeno u CG. poglavlju.
,eke novinske tekstove, koji su od posebne vanosti za analizu, prenosimo u
celosti na kraju knjige. %odaci i citati preuzeti iz ovih tekstova bie obeleeni rednim
brojem iza koga sledi slovo -c., to je oznaka da u knjizi postoji citat. Ako, recimo, iza
podatka stoji JLK, to znai da je on preuzet iz izvora koji je u spisku literature naveden
pod rednim brojem L, a ako stoji JMcK, to je novinski tekst pod rednim brojem M i taj tekst
je u prilogu na kraju ove knjige citiran u celosti.
Ko %u bi&i 'reman%'i (roro)i
Milo 9arabi (CE3DCEMG) vaio je za glavnog kremanskog proroka. %o prirodi je
bio povuen i utljiv, pa su ga u selu smatrali udakom. &avio se stoarstvom i najvie
vremena provodio u planini, uvajui stoku. ,ikada se nije enio, a od blie $amilije
imao je dva brata (:azara i Milana) i tri sestre. %o nekim svedoenjima bolovao je od
padavice (epilepsije) J2LK. /mro je na svoj GM. ro!endan.
,jegov sinovac Mitar 9arabi (CE2DCEDD) bio je komunikativniji, pa imamo
znatno vie proroanstava za koja se tvrdi da potiu od njega. / mladosti bavio se
stoarstvom, a kasnije i ratarstvom. #enio se mlad i danas ima dosta potomaka. %onegde
u tampi mogue je pronai podatak da su ova dva proroka bila braa, ali to je posledica
neobavetenosti novinara.
%o navodnom Mitrovom pripovedanju, njegov stric Milo je tano trideset godina
posle svoje smrti poeo nou da ga poseuje i da mu odaje tajne buduih doga!aja. Mitar
je kasnije sve te podatke dobijene -s onog sveta. pretoio u proroanstva, zainjena
legendarnim reima -9ako mi je kazato..
Milo i Mitar bili su nepismeni. Oeo ivotni vek proveli su u zaseoku 9arabii, na
obroncima u podnoju planine 9are, nekoliko kilometara udaljenom od centra
zlatiborskog mesta *remna (ovaj naziv je mnoina a ne jednina, pa se pravilno kae iz
*remana ili u *remna, a ne iz *remne ili u *remnu' ovo pravilo ponegde nee biti
potovano u citatima, koji emo navoditi u njihovom izvornom obliku).
9arabii su malo mesto, koje ini dvadesetak kua na teko pristupanom terenu
pored planinskog potoka. %eaki mosti je pored kue u kojoj su ro!eni Milo i Mitar.
,ekada je ceo zaseok bio smeten u dnu jedne strme padine u samom podnoju 9are, ali
danas su kue izgra!ene i sa druge strane potoka, pa zaseok izgleda kao da je nacrtan na
naspramnim stranicama poluotvorene knjige.
%rota "aharije "ahari (CELGCDCE) bio je venani kum i blizak prijatelj Milou i
Mitru. Sva naa znanja o kremanskom proroanstvu uglavnom se zasnivaju, posredno ili
neposredno, na njegovom pripovedanju. ,eki skeptici su u prvoj polovini 23. veka u
novinama iznosili pretpostavku da je kremanski mit zapravo stvorio prota "aharije, u
elji da pomogne politiku borbu protiv dinastije #brenovi. "a ovu tvrdnju dokazi ne
postoje, ali nju podrava injenica da je prota "aharije bio neskriveni pristalica dinastije
*ara!or!evia.
Podine CD2D. 1ragan Aleksi je u listu 0reme JC2cK objavio miljenje da je
scenario cele prie sainio prota Milan Huri, prvak Badikalne stranke uikog kraja, kao
osvetu #brenoviima to je tokom njihove vladavine bio iz politikih razloga rainjen
svetenikog ina i osu!en na teku robiju u okovima JL3cK. %o toj verziji, prota Huri je
sugerisao proti "ahariju lansiranje kremanskog mita, ime je u politikoj borbi protiv
#brenovia bilo iskorieno verovanje naroda u proroanstva. #snov za ovu tvrdnju
verovatno je taj to je prota Huri bio jedan od najaktivnijih i najratobornijih srpskih
poslanika, tipian populista i narodni tribun, a u isto vreme i blizak prijatelj proti
"ahariju, za koga je bio vezan starim kumovskim vezama. 1ananji istoriari smatraju da
je prota Huri tada bio zaduen da u skuptini izgovara ono to se ,ikola %ai uvao da
kae, kada bi eleo da vidi reakciju poslanika i naroda.
%era 9odorovi (CEM2CD3Q) je bio publicista i prozni pisac. 7kolovao se u
&eogradu, %eti i Oirihu. &io je me!u osnivaima Badikalne partije i glavni organizator
akcije -Orveni barjak. u *ragujevcu. /re!ivao je listove -Bad., -Badikal., -Male
novine., -#gledalo., -Straa. i -Samouprava.. %oznati su njegovi romani4 -Silazak sa
prestola. i -Smrt *ara!or!eva., kao i dnevnik o doga!ajima iz srpskoturskog rata
-1nevnik jednog dobrovoljca..
>edomilj Mijatovi (CEG2CDL2) je bio poznati dravnik, istoriar i knjievnik.
Badio je kao naelnik Ministarstva $inansija od CEND, a kao ministar $inansija od CEQL.
godine. Ministar inostranih dela postao je sedam godina kasnije. &io je poslanik Srbije u
:ondonu i Oarigradu. *ao ministar uestvovao je CEEC. u pregovorima o sklapanju tajne
konvencije sa Austrougarskom.
#bjavio je veliki broj strunih i knjievnih radova, uglavnom iz srpske
srednjovekovne istorije. &avio se prevo!enjem i bio najistaknutiji srpski prevodilac s
engleskog jezika. / :ondonu je CDCQ. godine objavio knjigu -9he Memoirs o$ a &alkan
1iplomatist..
K&a%i*i'a)ija (roro+an%ta,a
1anas postoji veliki broj proroanstava koja se pripisuju Milou i Mitru 9arabiu.
#vaj broj je tokom 23. veka neprestano rastao, pa se ak i danas, preko sto godina od
Mitrove smrti, javljaju novi autori sa svojim svedoenjima. Analizom ovih proroanstava
dolazimo do zakljuka da svako od njih moemo da smestimo u jednu od sledee tri
grupe4
# Proro+an%t,a 'oja %u -i.re+ena/ te' (o%&e doga0aja na 'oji %e odno%e
1retrodatirana (roro+an%t,a2
#vo je najbrojnija grupa. >ine je proroanstva za koja se tvrdi da su ih proroci
izrekli pre doga!aja, mada o tome nema ni pomena u pisanim tragovima toga vremena.
9ek posle doga!aja, pojavljuje se sijaset tvrdnji hroniara da su ti doga!aji bili proreeni,
za ta se ponekad podnose i $alsi$ikovani ili manjevie veto konstruisani dokazi.
1a li usmena svedoenja moemo da prihvatimo kao verodostojna5 ,aravno,
mogue je da je svedok govorio istinu, ali je isto tako mogue i da je tu svoju -istinu.
prilagodio ciljevima koje esto nije teko prozreti. Svedok, tako!e, ponekad prenosi tu!e
rei kao svoje (a na duem putu -od usta do usta. vea je opasnost da se in$ormacija
svesno ili nesvesno izmeni), pa moe ak i sebe da uveri da je zaista uo neto to bi
moda samo eleo da uje. Mogue je, tako!e, da je on -samo malo. doterao rei
proroka, ime je proroanstvu naknadno omoguio da se ispuni.
%oetkom dvadesetog veka, recimo, esto je pominjano proroanstvo koje je
govorilo da e -na "emlji biti tama koja e tri dana i tri noi trajati.. "animljivo
proroanstvo, ali neostvareno' zato su analitiari posle zavretka %rvog svetskog rata
malo preuredili ove rei, pa izjavili da su 9arabii prorekli da e -Srbija tri leta biti u
mraku.. + eto -ostvarenog. proroanstva o izbeglitvu srpske vojske, koje je zaista trajalo
tri godine, od CDCM. do CDCE.
>ak i danas, u skoro svakom srpskom selu postoji po neki -prorok. za koga e
metani posvedoiti da je ispravno prorekao ovo ili ono. +pak, ove prie pre svega su
podrane eljom naroda da u njih veruje i veina njih ne bi opstala ako bi se pojavio neko
ko bi u razgovoru insistirao na detaljima i time razotkrio pravi tok -proroanstva..
Mnogo puta je vlast ili opozicija u Srbiji koristila kremansko proroanstvo u svrhu
politike agitacije. 1a bi sugerisani razvoj buduih doga!aja bio uverljiviji, bilo je
poeljno najpre stvoriti kod naroda uverenje da ima posla sa pravim, a ne sa lanim
prorocima. "bog toga su neprestano izmiljana i proroanstva kojima su -proreeni.
doga!aji iz prolosti, iz kojih proizilazi da su bila nepogreivo ispunjena. 9ako je
najvaniji zadatak retrodatiranih proroanstava zapravo bio da daju legitimitet nekim
novim proroanstvima. Rorma je uvek ista4 tvrdi se da su 9arabii nepogreivo prorekli
sve doga!aje iz prolosti (ija se lista pri tom navodi), pa zato treba verovati i u novo
proroanstvo, kojim se najavljuje odlazak, dolazak ili ostanak togitog vladara. + poto je
to sudbina (od koje se ne moe pobei), hajde da svi prihvatimo novu realnost.
Sva retrodatirana proroanstva uglavnom su izreena uz mnogo uverljivih detalja,
vrlo jasnim i preciznim jezikom, bez nedoreenosti i dvosmislica. + praktino sva su
nepogreivo -ispunjena.. #vo je lako proveriti4 uzmite za primer bilo koje proroanstvo
koje je precizno navedeno, datirano (najavljeno vreme njegovog oekivanog ostvarenja) i
koje je u potpunosti ispunjeno. #nda potraite podatak kada se ono prvi put pominje u
tampi ili knjigama (dakle, ne kada ga je prorok navodno izrekao, nego od kada je
najraniji pisani trag u kome se to tvrdi) i videete da je to bilo posle njegovog ispunjenja.
/ kremanskom proroanstvu ima mnogo primera za ovu grupu. 9o su uglavnom
proroanstva koja se odnose na %rvi i 1rugi svetski rat, tehnike pronalaske, sudbinu
dravnika i tako dalje. %roroanstvo o gradnji kremanske crkve, kao to emo kasnije
videti, ak je tri puta naknadno iz osnova menjano i tako prilago!avano stvarnom toku
njene gradnje.
2 Proro+an%t,a 'oja %u neodre0ena i nede*ini%ana, a uni,er.a&no %u
(rimen&ji,a na %'oro %,a'i doga0aj 1-d3o'er4(roro+an%t,a/2
#vu grupu ine proroanstva koja su veoma zanimljiva, jer esto razotkrivaju
strahove i nadanja cele jedne nacije. %osebno je interesantno to to mnoge navodne
proroke vizije iz ove grupe, mada se danas pripisuju 9arabiima, zapravo uopte nisu
njihove, jer ih je narod u prolosti pripisivao drugim, tada aktuelnim prorocima. #va
-selidba. konteksta nede$inisanih proroanstava sasvim je logina, jer se ona uvek (ili bar
periodino) ostvaruju, pa je teta ne iskoristiti ih posle svakog njihovog -ispunjenja..
%roroanstva iz ove grupe su kao mrlje od mastila, koje mogu da predstavljaju bilo
ta. #soba kojoj se serviraju, moe u njima da vidi sve to joj se sugerie. #va greka
ljudske percepcije, kad se nede$inisana i nedoreena stvar opaa kao neto konkretno i
odre!eno, naziva se pareidolija. 1a bi iluzija odre!enosti bila potpuna, doker
proroanstva navode se uglavnom tako to se najpre kae ta se tano njima prorie, pa se
tek onda saoptava prorokova izvorna poruka, jer e italac tako uvek dodeliti
proroanstvu sugerisani kontekst. #va proroanstva po pravilu nisu $alsi$ikati i uvek su
izreena pre doga!aja, ali je -trik. u tome to se u njima nita odre!eno ne kae, a
kontekst, kojim se stvara privid preciznosti i odre!enosti, dodaje se tek posle doga!aja.
*ad, recimo, itamo ,ostradamusova proroanstva, koja su bez izuzetka pisana
nede$inisanim i teko razumljivim jezikom, teko da emo u njegovim katrenama videti
bilo ta osim, naravno, ako nam pripoveda pre toga ponudi ideju ta bi trebalo da
vidimo.
/ kremanskom proroanstvu, recimo, pominje se i pria kojom se najavljuje da e
doi tako teko vreme, u kome e ivi, prolazei pored groblja, zavideti mrtvima, a da e
kasnije nastati tako miran i srean ivot, da e isti ti ljudi govoriti -/stanite, mrtvi, da
vidite kako se sada iviA. ,aravno da se u istoriji svakog naroda smenjuju sreni i
nesreni periodi, pa se svaka pojedinana promena lako moe okarakterisati kao
ispunjenje tog proroanstva. / istoj grupi sa dokerproroanstavima je i proricanje
sukoba na teritorijama sa multietnikim stanovnitvom (kao to je &osna i ;ercegovina),
unutar kojih je ve bilo dosta netrpeljivosti i verske netolerancije.
"a dokerproroanstva moemo da kaemo da bi najvee udo bilo ako se neko od
njih ne bi ispunilo.
5 Proro+an%t,a 'oja %e odno%e na buduno%t, a .a 'oja nije ni o',irno
na,edeno 'ada e %e dogoditi 1nedatirana (roro+an%t,a2
+zvestan broj kremanskih prorokih vizija odnosi se na doga!aje koji do sada nisu
ispunjeni, ali niim nije nagoveteno kada treba oekivati njihovo ispunjenje.
%omenuemo ponovo ,ostradamusa, jer je vetina izricanja nedatiranih proroanstava
njemu bila dobro poznata. #n je, od oko hiljadu izreenih proroanstava, samo za jedno
naveo godinu u kojoj treba oekivati njegovo ispunjenje. +mali smo sreu da budemo
svedoci neispunjenja tog proroanstva, jer je njime najavljeno da e se neto strano
desiti u sedmom mesecu CDDD. godine. Sluaj je hteo da to bude jedan od retkih meseci
tokom ovog burnog perioda, u kome se ba nita znaajno nije dogodilo.
Ako u proroanstvu nije bar okvirno odre!en period u kome se oekuje njegovo
ispunjenje, onda to i nije proroanstvo. # ovome e biti vie rei u poglavlju 0erovati ili
ne, kada budemo govorili o problemu oborivosti tvrdnje. Sada emo samo rei da,
ukoliko neko sebe smatra prorokom, mora da $ormulie svoja proroanstva tako da
postoji realna mogunost da se ona ispune, ali isto tako i da se ne ispune, jer u suprotnom
to ne bi bilo proroanstvo nego neoboriva tvrdnja.
%roroanstvo koje nije vremenski precizirano ne moe -da se ne ispuni., jer je uvek
mogue tvrditi da e se kadtad ispunitiA Ako neko, recimo, kae da e se Sunce ugasiti,
to onda nije proroanstvo nego nauna injenica' ali ako tvrdi da e se to sutra dogoditi,
onda ipak jeste proroanstvo. 9ano ili pogreno videemo sutra.
2
KAKO 6E POE$O
Ako je verovati najstarijem novinskom tekstu o kremanskom proroanstvu, koji je
objavljen CD32. godine, stvaranje mita zapoelo je CEEE. godine kada je kralj Milan
#brenovi hteo da se razvede od kraljice ,atalije. *raljevi kao kraljevi imali su svaku
stvar koju su eleli, osim jedne4 prava na privatan ivot. +nteresi zemlje kojom su vladali
oduvek su bili iznad njihovih linih interesa, pa su savetnici uveravali kralja Milana da
nikako ne bi smeo da se razvede, jer to ne bi bilo dobro za Srbiju. *ralj se dovijao kako
je umeo, a najbolje to je uspeo da smisli bila je pria da su njegov razvod proroci
najavili jo pre dvadeset godina. 9o je, zasigurno, sudbina, a od sudbine jo niko nije
pobegao. 1akle, ili razvod ili propast...
Ma koliko nama ova pria zvuala naivno, izgleda da je ona odigrala vanu ulogu,
jer je kralj Milan ipak sproveo svoju elju do kraja. *asnije je >edomilj Mijatovi,
poslanik *raljevine Srbije na dvoru u :ondonu, svedoio da se kralj istim trikom (i sa
istim uspehom) posluio kad je hteo da se odrekne prestola. 9eko je danas rei koliko
istine ima u ovim priama, ali ne treba sumnjati da im je narod verovao, pa sa velikom
verovatnoom moemo da pretpostavimo da se u njima nalazi koren kremanskog mita,
bar u onom obliku u kome ga danas poznajemo.
8vo tog prvog novinskog teksta o kremanskom proroanstvu, mada treba odmah
rei da se u njemu jo uvek ne pominju ni *remna ni 9arabii' njih e tek kasniji razvoj
doga!aja dovesti u vezu sa priom koja sledi. #vaj lanak pojavio se L3. aprila CD32.
godine u dnevnom listu Male ,ovine (iji je direktor i vlasnik bio popularni publicista
%era 9odorovi), a govori o jednom ministarskom sastanku. 9ekst iji deo navodimo
izazvao je ogromno interesovanje kod italaca.
JEDNO PROROANSTVO
Bilo je to u leto 1888. god a u do!a "ada je "o!na do#aa $a%ada i$#e&u
"ralje%'"i( 'upruga !ila u naj%ee# je"u. Tu)!a $a ra$%od !ra"a %e je !ila podignuta a
#e'to g. S. *rujia na %ladu !eja+e do+ao g. Ni"ola ,ri'ti ' g. edo# -ijato%ie# i
o'tali# #ini'tri#a i$ toga "a!ineta $a "oje 'e ja%no go%orilo da #u je gla%na $adaa da
ra$%en.a "ralja i "ralji/u.
Jedne %e.eri u %eli"oj d%orani u #ini'tar't%u 'poljni( po'lo%a !eja(u i'"upljena
'%a go'poda g. #ini'tri 'a#o 'e jo+ o.e"i%alo na g. . -ijato%ia pa da 'e otpo.ne
#ini'tar'"a 'edni/a. e"ali 'u %rlo dugo ali g. -ijato%i ne do&e. A #e&uti# !e$ njega
'e nije #ogla dr)ati 'edni/a jer je !a+ on i#ao da done'e od Nj. Vel. 0ralja -ilana
%a)na 'aop+tenja $!og "oji( je upra%o i tre!alo dr)ati o%u #ini'tar'"u 'edni/u. Bilo je
%e pro+lo 1 .a'o%a u%e.e "ada 'e g. -ijato%i jed%a jedno# %rati. No "a"o je !ilo %e
do'ta po$no to 'e dogo%ore da 'edni/u o'ta%e $a 'utra ujutru a 'ada da i# g. -ijato%i
podne'e i$%e+taj o '%o#e dugo# ra$go%oru ' Nj. Vel. 0ralje#.
*. -ijato%i u$e i$lagati i "a$i%ati redo# +ta je '%e od "ralja .uo pa na jedared
$a'tade i o"rete 'e g. #ini'tru pred'edni"u.
2 A#a #oli# %a' +ta to $na.i +to #i je Njego%o Veli.an't%o 0ralj "ad 'a# ga
od%raao od parni.enja i ra$%oda !ra"a u 324 #a(a u$%i"nuo5 6To 'e #ora '%r+iti7...
Ta"o je 'u&eno7... Ta"o je jo+ pre 38 godina prore.eno7... To je 'ud!ina7...6 Je' ta"o #i
je u 324 #a(a u$%i"nuo "ralj -ilan a "ad ga naj$ad upita( +ta to tre!a da $na.i da je to
prore.eno jo+ pre 38 godina i "o je to prore"ao 2 "ralj #i onda re.e5 Pitajte %a+ega
go'podina #ini'tra pred'edni"a on e %a# to o!ja'niti. 9!ilja $nate li %i +to o to#e
go'p. pred'edni.e: ;1/<
Ali -gospodin ministar predsednik. ,ikola ;risti nee tako lako otvoriti svoje srce
itaocima. Sve to e on, po tvrdnjama >ede Mijatovia i %ere 9odorovia uiniti, bie da
se pozove na $asciklu Arhive ministarstva unutranjih poslova iz CENE. godine, u kojoj se
navodno nalaze dokumenta o dvadeset godina starom proroanstvu. #va $ascikla, kao
lajtmotiv, kasnije e se bez prestanka provlaiti kroz sve prie o kremanskom
proroanstvu, pa e svi autori tvrditi da u njeno postojanje nikako ne treba sumnjati.
/prkos tome, nikada se nee pojaviti nijedan opipljivi dokaz koji bi govorio u prilog
tome da ona zaista postoji4
No #e'to da i# pri.a 't%ar 'a# on naredi da #u i$ Ar(i%e #in. unutra+nji(
po'lo%a done'u =a'/i"ulu od 18>8. godine.
Tu u toj =a'/i"uli na+li 'u .ita% ni$ do"u#enata u "oji#a je $a!ele)eno #nogo
%a)ni( i intere'ni( 't%ari o jedno# .udno# proro.an't%u "oje je prore"lo 'tra+nu
top.ider'"u "ata'tro=u i #noge druge 'ud!ono'ne doga&aje "oji 'u 'e do/nije ra$%ijali u
Sr!iji.
To .udno proro.an't%o pro'tire 'e na .ita% jedan %e" i o!u(%ata ne 'a#o pro+lo't i
'ada+njo't %e ide dale"o i u !uduno't.
S%e to pa" dalo je po%oda jedno# na+e# dr)a%ni"u i "nji)e%ni"u te je o to#e
napi'ao "ra'an i'torij'"i ro#an "oji e#o "ro$ "oji dan po.eti da dono'i#o u na+e#
podli't"u7... ;1/<
"najui da je intriga savreno uspela i da upravo takvo interesovanje prodaje list,
%era 9odorovi e jo dugo razvlaiti priu, iz broja u broj. >itaoci e se svaki put iznova
ponadati da e ve sutradan videti to $amozno -proroanstvo iz $ascikule.... i to e, dan
za danom, trajati jo tano L33 nastavaka.
Tirada u 500 +ino,a
Ali, da krenemo redom. 1evet dana posle ovog uvoda, u istim novinama zapoeto
je objavljivanje $eljtona u etiri nastavka iz pera >edomilja Mijatovia. >itaocima je
najpre obeano da e dobiti poverljive in$ormacije o starom proroanstvu i to direktno iz
$ascikle uzete iz arhive Ministarstva unutranjih poslova. #ni su, ipak, imali razloga da
budu razoarani ovim napisima, jer obeanje nije ispunjeno.
6edna od retkih zanimljivih in$ormacija bila je zapravo demanti navodne izjave
kralja Milana da se u proroanstvu govori o njegovom razvodu, jer se sada, odjednom,
tvrdi da je u njemu zapravo bilo rei o abdikaciji. #sim samog predmeta proroanstva,
svi detalji prie ostali su isti4 >edomilj Mijatovi tvrdi da su kralja Milana savetnici
uveravali da zbog viih interesa ne sme da napusti presto, ali se kralj na isti nain
zaklonio iza navodnog proroanstva.
/ daljoj genezi mita, dilema -ili ili. (naputanje ene naputanje prestola) reie
se ve CDCN. godine, jer e +lija Hukanovi u listu 0elika Srbija, tampanom u Solunu za
izbegliku srpsku vojsku, tvrditi da su 9arabii prorekli i jedan i drugi doga!aj da e,
doslovno, -vladar enu oterati, pa zatim svoju zemlju ostaviti. JDcK. #vu tvrdnju kasnije
e od rei do rei ponavljati najpre dr Badovan *azimirovi pa onda i svi ostali autori, jer
nijedan od njih nee svoje napore usmeriti ka tome da utvrdi istinu i da je odvoji od mita,
nego e se po svaku cenu truditi da od svega to im do!e do ruku naprave to guu
orbu.
8vo izvoda iz prvog nastavka $eljtona, u kome >edomilj Mijatovi pokuava da
izmeni prvobitnu tvrdnju, samo devet dana staru4
Nije to !ilo ono# prili"o# "ad na# je "ralj -ilan 'aop+tio '%oju odlu"u da tra)i
ra$%od !ra"a ' "ralji/o# Natalijo# "a"o %i %elite u 11?. !r. @-. No%ina6 nego 112og
Ae!ruara 1881 "ad na' je po$%ao da na# 'aop+ti da 'e re+io da "ro$ tri dana a!di/ira...
Nara%no da '#o !ili prenera)eni "ad na# je po#enutog dana u%e.e "ralj po$%a%+i
/eo "a!inet " 'e!i u d%or "a$ao da je 'e re+io da 332ga a!di/ira. S%i '#o 'e trudili da
#u =atalno't te odlu"e )i%o pred'ta%i#o i da ga od nje od%rati#o. Pro%eli '#o u ta"%i#
napori#a '"oro d%a 'ata. Pred "raj te ne'rene na+e audijen/ije "ralj -ilan ra$dra)en i
' do'ta gor.ine re.e5 @Ja 'e *o'podo %a#a drugi#a ne .udi# %i '%i %erujete da %a#
je du)no't da #e od #oga na#era%anog "ora"a od%raate i da 'u %a+i argu#enti ta"%i
da #e #ogu u!editi. Ali 'e .udi# o%o#e edi -ijato%iu "oji $na %rlo do!ro da to #ora
ta"o da !ude i da to ni"a"%a re$ono%anja i argu#ento%anja .o%e.an'"a ne #ogu da
'pre.e76
0ad '#o i$ d%ora i$la$ili pred'edni" "a!ineta go'podin Ni"ola ,ri'ti po$o%e na'
da ide#o '%i ona"o '"upa " nje#u u njego%u "an/elariju u -ini'tar't%u Bnutra+nji(
Dela. Ta#o #e je od#a( pitao5 +ta $na.i ono +to "ralj re.e da ja %rlo do!ro $na# da to
#ora ta"o da !ude:7 Ja 'a# onda nje#u i '%oji# drugo%i#a u "a!inetu i'pri.ao o%o +to
u 'ad %a#a i %a+i# .itao/i#a da i'pri.a#5 ;3/<
+zgleda kao da je sa ovakvim krajem pria ostala da -visi u vazduhu., ali je upravo
tim reima zavren njen prvi nastavak. 9o je uobiajeni trik kojim se novinari i scenaristi
i danas slue kada ele da vetaki odre panju publike i da stvore -sapunsku seriju.. 7ta
je, dakle, mogla da krije zagonetna reenica u kojoj kralj kae da ->eda Mijatovi zna
vrlo dobro da mora tako da bude.5
%re nego to nam to saopti, >eda Mijatovi e nas jo neko vreme drati u
neizvesnosti. 0ratie se najpre u CEQM. godinu da bi nam pripovedao o tome kako je
pomogao da glas o kremanskom proroku stigne do kralja Milana #brenovia4
0ad je god. 18?C. .i.a Danilo% "a!inet ra'pu'tio narodnu '"up+tinu od#a( po
pro.itano# u"a$u o to#e i$ go#ile i$nena&eni( i u$!u&eni( po'lani"a pri'tupi " #eni
jedan u)i."i po'lani".
@Vidi+ li ti "a"o 'e '%e $!i%a +to je onaj prore"ao:76 re.e #i.
@0oji je to onaj:6 $apita(.
@9ar ti ne $na+ $a prori/anja 'elja"a -ateje i$ 0re#ne:6
0ad #u re"o( da ne $na# on #e pita+e da li "ne$ $a nji( $na. Jer a"o ne $na on
tre!a da o nji#a 'a$na7 Dogo%ori'#o 'e da ja jo+ to %e.e %idi# "ne$a pa da ga $a#oli#
da pri#i u pri%atnu audijen/iju #oga prijatelja a"o #u %e dotle nije +to po$nato !ilo o
prori/anji#a onoga 'elja"a i$ 0re#ne.
Od#a( po'le dugotrajne audijen/ije u)i."oga po'lani"a "ne$ je pri#io #ene. Bio
je o.e%idno u$!u&en oni# +to je od #oga prijatelja .uo. ;3/<
%osle opirnog uvoda, autor je konano otkrio ta je to to je kralj Milan rekao da
->eda Mijatovi zna vrlo dobro da mora tako da bude.5 &ilo je to, naravno, proroanstvo
koje je kralj iskoristio kao alibi za abdikaciju4
0ad 'a# u je'en 18882#e pro%eo 'eda# ili o'a# dana pored "ralja -ilana u
*laj(en!ergu od%raajui ga po uput't%i#a *2dina Ni"ole ,ri'tia i od 'a#e po#i'li
da pre'to o'ta%lja "ralj #e je jednoga dana pod'etio na proro.an't%o "re#an'"o.
@-nogo 'e +to2+ta od onoga +to '#o 18?C2te .uli od toga do!a o%a#o i'punilo i'punie
'e !e$ 'u#nje i o%a ta."a o #o# a!di/iranju. Dta u ta"o #i je u "nji$i 'ud!ine
$api'ano7 E...F
Eto .i.a Ni"ola i %i '%i u njego%o# "a!inetu #oji 'te %erni i odani prijatelji ali
!a+ %a+e dr)anje u pitanju #oga ra$%oda !ra"a "oje dr)anje %i '#atrate da je u intere'u
dina'tije #ene gura 'ilo# u a!di"a/iju7 Dta je to nego ja'no %idlji% pr't 'ud!ine: ;3/<
#vo -kraljevsko. objanjenje veoma je atraktivno, ali je za nas jo znaajnije to to
je u ovom tekstu po prvi put pomenut izvesni Mateja iz *remana. 1ugo posle toga
lomie se koplja oko toga da li je taj Mateja zapravo bio Mitar 9arabi ili nije, ali o tome
emo kasnije vie govoriti. "a sada je vano da obratimo panju na jednu prostu osobinu,
koja manjevie prati sva proroanstva, pa i kremansko4 pominju se anegdotski doga!aji
koji su, dok se o njima govori, ve daleka prolost, a za tvrdnju da su oni ranije proreeni
ne nudi se nikakav dokaz. Moda bi se nekome moglo uiniti da dokaz sadri zagonetna
-$ascikula. iz CENE. godine, ali nita od kasnijeg razvoja doga!aja nee govoriti u prilog
tome da ona zaista postoji. ,aprotiv, CD2E. godine pojavie se ak i zvanina potvrda
dravnih organa da ta $ascikla nikada nije postojala JC3K, me!utim, pronalazie se uvek
novi naini da se ona na ovaj ili onaj nain proglasi za neosporni dokaz.
/ istom tekstu navedeno je i jedno od retkih proroanstava za koje se moe
pretpostaviti da je izreeno pre doga!aja na koji se odnosi. #no govori o tome kako e u
Srbiji nastupiti tako teka i vremena, da e ivi ljudi prolazei pored groblja govoriti4
-&lago vama, koji ste pomrli, to ne iviteA. ali e posle velikih nesrea nastupiti opet
vreme, u kome e ivi, prolazei grobove svojih milih, govoriti4 -8j, da ste sad ivi pa da
vidite ta je srean ivotA..
9reba, ipak, znati da je tada to bila uobiajena stilska $igura u srpskom govoru.
:juba Stojanovi je u Starim srpskim rodoslovima i letopisima (zapis broj N3CD) citirao
starca +saiju, koji je, piui o pogibiji na Marici, rekao -9ogda va istinu ublaahu ivi
prede umreih. J2LK. #sim toga, budui da je to bilo veoma nemirno vreme sa puno
obrta, ovo -proroanstvo. moglo bi da se primeni na praktino svaki rat, kakvih je u
Srbiji bilo mnogo i pre i posle ovog svedoenja.
0e od treeg nastavka J2cK u Malim novinama poinje razvodnjavanje prie, jer se
umesto poverljivih podataka nude bezvredne anegdote. %o svemu sudei, prava pria se
ovde zavrava uz diskretno obrazloenje da dalji podaci ne smeju da se iznose. >eda
Mijatovi e nam nairoko pripovedati anegdotu -iz druge ruke. o tome kako je jedna
stara Oiganka ispravno prorekla da e ,atalija postati kraljica, kao i to da e u 2D. ili L3.
godini izgubiti krunu.
/ etvrtom delu govori se o nepogreivom ispunjenju anegdote iz prethodnog
nastavka. 1oga!aj je isprian CG godina posle ispunjenja navodnog proroanstva, ali se
pripoveda njome ipak posluio kako bi potvrdio da je zaista -predskazano po neto to
se posle i u istini tako desilo. J2cK. ,ema sumnje da ni ova pria nije ispriana sluajno,
jer je trebalo kod italaca uvrstiti uverenje da vidoviti ljudi zaista postoje, kako bi
spremno prihvatio da kralj nije abdicirao svojom voljom, nego zato to mu je to bila
sudbina.
/ oi pada i insistiranje >ede Mijatovia na tome da mu poverujemo da cela pria o
proroanstvu, zapravo, nije imala za cilj da nam odvrati panju od sutinskog pitanja, a to
je razvod braka kralja Milana4
-oli# da #i 'e %eruje da o%i# pri.anje# ja ni naj#anje ne ide# na to da
'#anji# #a u .e#u !ilo #oju i #oji( drugo%a odgo%orno't $a na+e dr)anje u pitanju
ra$%oda !ra"a. -oja je na#era u pr%oj liniji da i'pra%i# +to je neta.no !ilo u ono#e
'aop+tenju o @Proro.an't%u6 a u$gred da dade# jedan autenti.an prilog $a
prou.a%anje %eli"oga pitanja5 i#a li 'ud!ine i i#a li #oguno'ti da 'e unapred "a)e +ta
je ne"o#e 'u&eno7 ;3/<
"ato se >eda Mijatovi ponovo vraa na pitanje razvoda kraljevog braka5 *ao da
je zaboravio ono to nas je samo tri dana ranije uveravao, da proroanstvo nije naveo u
tom, ve u kontekstu kraljeve abdikacije.
Ot,aranje .&atnog rudni'a
9ako je prvi $eljton zavren. Autorima, %eri 9odoroviu i >edi Mijatoviu, svakako
se uinilo da bi ova tema mogla da postane zlatan rudnik, pa su ve sedam dana kasnije,
M. juna CD32, u Malim novinama zapoeli novi $eljton na istu temu. &ila je to neka vrsta
romana u nastavcima, pod naslovom -6edno proroanstvo. JLK. +pak, u tom $eljtonu, koji
je trajao sve do D. januara sledee godine, govorilo se samo o doga!ajima iz CEME.
godine. Mogli ste, recimo, da itate o %ersidi, eni kralja Aleksandra *ara!or!evia, #
Miti :jotiu Smederevcu, o +liji Paraaninu i o mnogobrojnim drugim dvorskim
linostima. 9u je i opiran opis doga!aja koji su prethodili Svetoandrejskoj skuptini
(kojom je L3. novembra CEME. godine Milo #brenovi vraen na vlast), kao i detaljan
opis traeva koji su pratili politiki ivot posle smene vlasti. Ali, itaoci su ponovo imali
razloga da budu nezadovoljni, jer u 23L nastavka $eljtona koji je, ponavljamo, nosio naziv
-6edno proroanstvo., nije bilo ni pomena o bilo kakvom proroanstvuA "ato je na kraju
poslednjeg nastavka (D. januara CD3L), objavljeno sledee obavetenje4
Jedno proro.an't%o E"raj pr%e "njigeF
Ro#an @Jedno proro.an't%o6 'a'toji 'e i$ d%e "njige. Pr%a "njiga o!u(%ata radnju
o"o progon't%a "ne$a Ale"'andra 0ara&or&e%ia i to je o%de dana' $a%r+eno. Druga
"njiga o!u(%ata po% rata" dina'tije O!reno%ia na 'rp'"i pre'to i ti opi'i i#aju te" 'ada
da na'tanu. B o%o# drugo# odelj"u dola$i i to $na.ajno proro.an't%o "oje 'e tada
de'ilo i po "o#e je /elo delo i do!ilo i#e @Jedno proro.an't%o6.
Sad e !iti d%a2tri dana od#ora pa 13. januara po.inje i$la$iti druga "njiga drugi
deo ro#ana @Jedno proro.an't%o6. O%o ja%lja#o radi $nanja na+i( +to%ani( .itala/a.
;4/<
,ema sumnje da su Male novine ovim naele prilino nezgodnu politiku temu, jer
se neto ponovo ispreilo daljem nastavku serije. 1ruga knjiga (odnosno, trei $eljton)
nije poela C2. januara, kako je obeano, a umesto nje ubaena je serija pripovedaka pod
naslovom -1evojake gatke.. Sreom, to se brzo zavrilo pa su itaoci ve CD. januara
ponovo prionuli na praenje politikih traeva pod naslovom -6edno proroanstvo., u
nadi da e konano osvanuti i to to je odavno najavljeno. #voga puta nedvosmisleno je
data garancija da konano -dolazi i to znaajno proroanstvo. JLcK, ali je veta
novinarska ruka vodila i dalje isti $eljton, sa doga!ajima iz iste CEME. i prvih dana CEMD.
godine (zakljuno sa povratkom kneza Mihaila #brenovia, sina starog knjaza u Srbiju).
9ek N. maja, posle jo itava DL nastavka, zavren je i trei $eljton.
1a li se u toj seriji napisa konano pojavilo i obeano proroanstvo5 ,aravno da
nije. +stini za volju, u poslednjem objavljenom nastavku (N. maja) pominje se i
proroanstvo. Ali samo pominje, jer umesto da se konano navede kako proroanstvo
glasi, ili bar da se naznai o emu ono govori, dato je obeanje da e se o tome pisati u
sledeem, etvrtom $eljtonu, za koji je najavljeno da e poeti C. juna. 1akle jo jedno, ko
zna koje po redu, odlaganje.
%ostoji, ipak, jedan detalj koji govori u prilog tome da je ovaj prekid stigao
neoekivano, verovatno zbog intervencije sa dvora. ,aime, stroga izdavaka konvencija
toga vremena, od koje se nikako nije odstupalo, nalagala je da se svaki nastavak serije
tekstova zavrava primedbom -,astavie se., osim pretposlednjeg iza koga je trebalo da
pie -Svrie se. i poslednjeg iza kojeg stoji -*raj. ili -Svretak.. Ali, ispod
pretposlednjeg nastavka (od M. maja) ipak nije stajalo -Svrie se. nego -,astavie se.,
to je moglo da znai samo da urednik tada nije nameravao da prekine $eljton.
8vo dela poslednjeg poglavlja romana u nastavcima -6edno proroanstvo., koji je
N. maja CD3L. godine objavljen u Malim novinama, pod naslovom -,ajbolja prijateljica..
#vaj deo je znaajan po tome to se u njemu prvi put pominje prezime 9arabi. *nez
Milo je knezu Mihailu najpre predstavio baba 6oku, proroicu, kao -najbolju prijateljicu
kue., a knez Mihailo je pritom nainio sledeu beleku4
Ba!o je i ranije %ero%ao u 'ud!inu i dr)ao da !ajanja #a&ije i %ra.anja i#aju
ne"u 'ilu. To je u na+e# narodu do'ta ra+ireno. Ali +to je 'tariji "od Ba!a je !i%alo '%e
%ee o%o 'uje%erje. Ta"o on 'ada %eruje da 'u njego%o# po%rat"u u ote.e't%o #nogo
po#ogle i ra$ne %rad)!ine "oje 'u .injene u Vla+"oj. Jutro' je Ba!o i+ao naro.ito u
Top.ider ' jedni# '%e+teni"o# i tu 'u o'lo!odili i$ $ida jednu o'%e+tenu na=oru "oju je
Ba!o 'a"rio i $a$idao u jedno# .e"#ed)etu jo+ 1841. godine "ad je odla$io i$ Sr!ije 'a
$a%eto# da je o'lo!odi o%e ta#ni/e "ad 'e opet u Sr!iju %rati. G on %eruje da je o%a
na=ora #nogo po#ogla njego%o# po%rat"u. Ja ne #ogu da %eruje# u te 't%ari. Ali #ora
'e pri$nati da !i%a i ta"%i( 'lu.aje%a "oji 'e ne #ogu protol"o%ati o!i.ni# redo%ni#
pute#. G#a jo+ #nogo tajni i nepo$nati( 't%ari u '%etu. E%o i o%aj 'lu.aj $a "oji je jutro'
pri.ala o%a 'tara rudni."a !a!a Jo"a. 0ad pro&u o%i 'ilni dola'/i i na%ala '%eta te
i#ade# %i+e %re#ena !a+ u po$%ati toga .o%e"a -ilo+a Tara!ia da ga %idi# da
.uje# "a$i%anje i$ njego%i( u'ta i da 'e ja ' nji# ra$go%ori#. 9ato 'a# i $api'ao o%aj
'lu.aj i !a!a2Jo"ino "a$i%anje da ga ne $a!ora%i#. ;H/<
*oje godine je knez Mihailo nainio ovu zabeleku o razgovoru sa svojim ocem5
Svakako ne pre CELD, jer je napisao da je -jednu osvetenu na$oru &abo sakrio i zazidao
jo CELD. godine, kad je odlazio iz Srbije.. Ali ni pre CEMD, jer se tek tada knez Mihailo
vratio u Srbiju.
"ato je to vano5 %a, uz malo matematike cela pria lako moe da se dovede u
pitanje, jer teko je poverovati da je baba 6oka tako podrobno obavestila kneza o
proroanstvima Miloa 9arabia, a da je preutala da je on ve pet godina mrtavA + ne
samo to, jer Milo 9arabi je, ako je verovati svim kasnijim pripovedaima, ak 2M
godina unapred prorekao da e umreti tano CEMGA >ak i ako pretpostavimo da baba 6oka
pet godina nije ula da je Milo 9arabi umro, zar je mogue da ona, tako dobro
in$ormisana o ovom proroku, nije znala za njegovo proroanstvo o godini sopstvene
smrti5 #sim, naravno, ako se i ono nije pojavilo nekoliko decenija nakon svog
-ispunjenja....
%osle neverovatnih L33 nastavaka serije -6edno proroanstvo., strpljenje italaca je
de$initivno istroeno. 9o je bilo jasno i autorima serije, pa su poslednji nastavak zavrili
jo jednim, ko zna kojim po redu, obeanjem4
Dta je pa" i'pri.ala !a!a Jo"a i "a"a% je to !io $agonetan i %a)an 'lu.aj o "o#e
'e o%de nago%e+uje to e#o %ideti u tree# i po'lednje# odelj"u o%e na+e "njige.
Na+i# +to%ani# .itao/i#a. B i$laganju o%e na+e po%e'ti do+li '#o do ta."e gde
na'taje opi' onoga proro.an't%a po "o#e je i na$%ano o%o delo i#eno# @Jedno
proro.an't%o6.
No o%o pri.anje nee !iti produ)eno u idue# !roju %e 'e odla)e $a pr%i juni o. g.
;H/<
#bjavljivanje treeg dela romana -6edno proroanstvo. u poetku serije nije bilo
planirano, jer je D. januara CD3L. (po zavretku prve knjige) reeno da postoje samo dva
dela. Sada je obean i trei deo, ali je sticaj okolnosti hteo da on nikada ne ugleda svetlost
dana, jer je u noi izme!u 2E. i 2D. maja, samo tri dana pre obeanog nastavka, kraljevski
par Aleksandar #brenovi 1raga Main ubijen u atentatu.
5
7RNO PROROANSTVO
%era 9odorovi i >eda Mijatovi zapoeli su priu o kremanskom proroanstvu,
zatim su je razvukli do beskraja i konano je doveli u orsokak. ,isu mogli da zavre
seriju, niti da je ostave nedovrenu. 1alje razvlaenje prie tako!e nije dolazilo u obzir,
jer su u prethodnih L33 nastavaka svi aduti ve bili istroeni, a strpljenje italaca bilo je
na izmaku.
/bistvom kralja Aleksandra #brenovia i 1rage Main, reenje kao da je palo s
neba i pria je sada mogla da dobije novi zamah. %era 9odorovi, kao vet novinar,
iskoristie to ve sledeeg dana mada je njegov list, Male novine, upravo 2D. maja
prestao da izlazi. 0ratiemo se na taj dan, samo da pomenemo da e naredni broj Malih
novina izai tek etiri meseca kasnije, C. oktobra, uz sledee obrazloenje4
@-ale No%ine6 pre'tale 'u 31. #aja.
Taj njin pre'tana" !io je nenadan i neo!i.an 2 .a" ni'u i#ale "ad rei ni
@$!ogo#6 '%oji# .itao/i#a %e 'u u#u"le na jedan #a( "ao ono "ad '%eu utuli+.
Ot"uda i $a+to to:
Na o%o pitanje naj!olje odgo%ara 'a# dan pre'tan"a. D%ade'et de%eti #aj "a$uje
'%e7...
-i pa" 'a '%oje 'trane $a 'ada #ogli !i'#o dodati 'a#o jo+ o%o5 D%ade'et
de%etoga #aja %aljalo je 'pa'a%ati gla%u ' toga na# nije !ilo do no%ina7...
%era 9odorovi zaista nije imao sree sa vlastima, jer su ga, po njegovim reima,
#brenovievci optuivali da je *ara!or!evievac, a *ara!or!evievci su ga smatrali
#brenovievcem. "bog toga je etiri godine proveo u izgnanstvu, 23 puta bio hapen i
osu!en na ukupno 2Q godina robije (od ega je odleao preko pet godina) JL3K. 8vo
njegovih rei s kraja CD3L4
@Ti 'i 0ara&or&e%ie%a/76
Te 'u re.i !ile 'tra+ne i opa'ne puni( HC godina7 2 '%e od 18C8 pa do 31. #aja o%e
E1184F godine.
Od 31 #aja 't%ar 'e i$%rnula. Sad po'taje opa'no "ad 'e "o#e re"ne5 @Ti 'i
O!reno%ie%a/76
A "a"o je !a+ tu .udna 'ud!ina #oja7
Tride'et puni( godina #orao 'a# 'e !raniti i $u!i#a i no"ti#a da ni'a#
0ara&or&e%ie%a/. Ne"oli"o puta u#alo +to ni'a# gla%o# platio jedino ' toga +to 'u
O!reno%ie%/i #i'lili da 'a# potajni i '"ri%eni 0ara&or&e%ie%a/. Ali O!reno%ii
padaju 31. #aja a na 'rp'"i pre'to dola$i 0ara&or&e%i.
G gle7 -e&u pr%i# )rt%a#a "oje padaju 2 tu 'a# ja7 *one #e $lo'ta%ljaju i u#alo
+to ni'a# gla%o# platio7 9a+to:
9ato +to 'ad opet '#atraju da 'a# potajni O!reno%ie%a/7 ;48<
"audo, drugi list, pod nazivom #gledalo "rake iz prolosti, koji je tako!e
ure!ivao %era 9odorovi, nesmetano se tampao i pojavljivao na kioscima. Rormat lista je
bio neuobiajeno mali (AM), izlazio je svakog drugog dana i predstavljao je neku vrstu
politike $eljtonistike tampe, jer se nisu objavljivale dnevne vesti nego tematske celine
u nastavcima.
;ajde da se vratimo na dramatine doga!aje od 2D. maja. >itaoci, dakle, ele
proroanstvo5 Sad ili nikadA +mae ga... ali zamalo. %roroanstvo ponovo -najavljuje.
doga!aje iz prolosti pa makar samo nepun dan stareA
1akle, u noi izme!u 2E. i 2D. maja u atentatu su ubijeni kralj Aleksandar
#brenovi i kraljica 1raga Main. / narodu se ve dugo ukalo i naga!alo o kraju
vladavine ove dinastije, ali je sada teko rei da li je %era 9odorovi u to vreme znao i
neto vie o pripremi atentata na kraljevski par. *ao vrsni novinar, on je hitro reagovao
na vest o ubistvu i, ve sledeeg dana, 2D. maja, u njegovom #gledalu objavljen je prvi
od dva nastavka $eljtona Orno proroanstvo JMcK. >itajui ove tekstove, stie se utisak je
da je on vrlo spretno iskoristio tragini kraj dinastije #brenovi, jer je retroaktivno
konstruisao niz doga!aja koji se savreno uklapaju u priu o kremanskom proroanstvu.
%rethodnim tekstovima u Malim novinama stvorena je dramska tenzija kod italaca, a
atentat na kraljevski par dogodio se u trenutku koji je za dalji tok prie bio najpovoljniji.
/ #gledalu, naravno, pojavljuje se gomila podataka koji svedoe o tome da je %era
9odorovi -znao. ta eka #brenovie i kako je kremansko proroanstvo to sasvim
precizno najavilo. 9reba ipak napomenuti da se nita od nagovetaja zle sudbine
Aleksandra i 1rage ne pojavljuje pre njihove smrti, bar ne u pisanoj $ormi. %a ipak, u
doba otre me!udinastike borbe u narodu je bilo govora o skoroj propasti dinastije
#brenovi.
# ovome postoje i neka svedoenja JC2cK koja se logino uklapaju u priu. %o
njima, idejni tvorac kremanskog proroanstva bio je prota Milan Huri, kome je dinastija
#brenovi oduzela sveteniki in i osudila ga na teku robiju, pa je on smislio kako da u
svojoj politikoj borbi to bolje iskoristi verovanje naroda u proroanstva. S obzirom na
to da su takve in$ormacije irene usmeno, teko je sada rei kako su one glasile, koliko su
bile precizne i u kojoj meri su odgovarale kasnijim doga!ajima. Moe se, ipak, sa
velikom verovatnoom pretpostaviti da je Huri u saradnji sa protom "aharijem
"ahariem irio priu (izreenu u $ormi proroanstva) kojom e navesti narod da oekuje
kraj #brenovia i ponovni dolazak *ara!or!evia.
%era 9odorovi je, naravno, veto iskoristio ove neodre!ene glasine i dobro poradio
na tome da kod italaca stvori uverenje da je o nesrenom kraju kraljevskog para
postojalo precizno proroanstvo. >ak je i jedan beznaajni (mada taan) podatak, da su tri
godine ranije na istoj naslovnoj strani objavljene vesti o prosidbi 1rage Main i smrti
italijanskog kralja /mberta, smeten u kontekst proroanstva.
0erovatno je da su oba razgovora, prepriana u citatu koji sledi, ili $alsi$ikati autora
teksta, ili su sutinski izmenjeni. %osebno je uoljivo preterivanje u vanosti koju autor
sebi pridaje tokom razgovora sa kraljevskim parom.
#va dva broja #gledala izazvala su veliko interesovanje i po reima dr
*azimirovia, bukvalno su razgrabljena. / prilogu JMcK prenet je tekst u celini, a ovde su
navedeni samo vaniji delovi4
Irno proro.an't%o
B 1183. godini u @-ali# no%ina#a6 po.eo je i$la$iti podli'ta" @Jedno
proro.an't%o6. Na'"oro $ati# jednog dana po$o%e #e " 'e!i "ralj Ale"'andar i po'le
podu)eg ra$go%ora o drugi# 't%ari#a on #e upita5
2 A#a %i 'te po.eli u @-ali# no%ina#a6 i$no'iti ne"a"%o @proro.an't%o76 Dta e
%a# to:
2 Pa Veli.an't%o $ani#lji%a je 't%arJ '%et 'e intere'uje a i 'a# doga&aj i#a
i'torij'"e %a)no'ti. *. eda -ijato%i napi'ao je o to#e proro.an't%u jedan i$%e+taj i u
@-. No%ina#a6 pa 'u '%i ti !roje%i pro'to ra$gra!ljeni.
2 Veruje# 2 re.e "ralj $lo%oljno. 2 Jag#i 'e '%etina7 Njoj 'a#o da 'u .ude'a i
proro.an'ta%a7 Pa ipa" !i naj!olje !ilo da %i to pre"inete i da %i+e ne pi+ete o to#e.
2 Ali $a+to Veli.an't%o:
2 9ato +to je naj!olje '%e to napu'titi. A i +to e %a# da !a+ o to#e pi+ete "ad
i#ate puno drugi( 't%ari: Dto da podgre%ate ono +to je !ilo jo+ pre trije'ta" godina: Pa
onda tu 'e .ini #i 'e ne+to po#inje o #eni a a"o 'e ne %ara# .a" 'e i o "ralji/i ne+to
prori.e. Je li ta"o:
2 Ta"o je %eli.an't%o.
2 Pa "ad je ta"o onda +to e %a# to: 2 re.e "ralj pre"orno. Neprijatelji i ona"o
jed%a .e"aju da i$#i'le i re"nu "a"%o $lo a %i 'ad .i'to "ao da i# po#a)ete i$no'ite i %i
no%e 'u#nje 'lutite i %i ne"o $lo i ne'reu i ti#e i# ta#an idete na ru"u... Najpo'le ja
$a 'e!e toli"o i ne #ari#. Ali "ralji/u to ja"o dira. -oraete otii do nje da 'e i$%inite i
da joj to o!ja'nite.
Ni'a# od#a( ali 'a# po'le dugog dugog %re#ena ipa" #orao otii "ralji/i
Dragi. Ona #e do.e"a 'toje"i i podu)e je ta"o 'a #no# ra$go%arala.
2 Pra%o da %a# "a)e# g. Todoro%iu 'rdi# 'e na Va'. Pre 'a# %a+e @-ale
No%ine6 u 'la't .itala a 'ada "ad "oji !roj u$#e# u ru"e u%e" 'trepi# da u nje#u ne
na&e# "a"o 'te po.eli %e i$no'iti ono pro"leto proro.an't%o.
9!unjen o%a"o opori# predu'retanje# Eina.e "ralji/a je u#ela !iti %eo#a lju!a$na
pri do.e"uF ja ni'a# $nao +ta od#a( da odgo%ori# 2 a "ralji/a produ)i5
2 Nara%no "ralj nee pred %a#a... a i ni pred "i# to da go%ori ali i'tina je da
njega po ne"e 't%ari neo!i.no diraju. Eto na prili"u %i ni'te $nali +to 'e "ralj onoli"o na
%a' naljutio "ada 'te prili"o# #oje pro'id!e u %a+i# @-. No%ina#a6 od#a( i'pod
na+i( 'li"a doneli .lana" u /rno# o"%iru i ' "r'to%i#a u "o#e 'e go%orilo o u!i't%u i
'#rti po". "ralja B#!erta.
Ja je popra%i# da .lana" nije !io u /rno# o"%iru. Ona produ)i )i%o5
2 Pa !ila je de!ela /rna linija i "r'to%i 2 do%oljno to tu od#a( i'pod na+i(
%ereni."i( 'li"a go%orilo 'e o u!i't%u o "r%i o pogre!u o '#rti a "ralj ne #o)e da trpi
ta"e ra$go%ore i ne #ari da .uje ni+ta +to 'e na '#rt odno'i i '#rti 'e ti.e. ;C/<
Pri.a nadalje o!iluje uo!i.ajeni# =ra$a#a o i'"reno# prijatelj't%u autora
pret(odnog te"'ta 'a "ralje%'"o# porodi/o# i o to#e "a"o on )eli do!ro "ralju $!og
.ega #u je i 'a%eto%ao da 'e ne )eni Drago#. 9ati# 'e go%ori o proro.an't%u -ateje i$
0re#ana "oje e#o o%oga puta pre'"o.iti jer e o to#e !iti %i+e re.i u 'ledee#
pogla%lju. 0ralji/u 'u po'e!no $aintere'o%ali 'pi'i o proro.an't%i#a o%oga %ido%nja"a
"oji na%odno po'toje u %e po#injanoj =a'/i"li ar(i%e -ini'tar't%a unutra+nji( po'lo%a.
E%o +ta je Pera Todoro%i 'udei po o%o# te"'tu preneo Dragi -a+in o ti#
proro.an't%i#a5
@0ne$ -i(ailo gine a njega e na'lediti njego% ro&a" @"oji e Sr!iju na#u.iti ali
e je i "ralje%'"i# %en/e# %en.ati 2 ona e pod nji# da pora'te i oja.a6....
On 'a# li.no Etaj na'ledni" -i(ailo%F @#etnue na gla%u "runu "ralje%'"u ali e
!iti $le ru"e i $le 'ree.... B#ree u naj!olje# do!u6..7..
2 @G#ae 'ina jedin/a... G taj @'in jedina/6 !ie jo+ gore 'ree no +to #u je i ota/
!io... Nee i#ati od 'r/a poroda i u#ree #lad %rlo #lad nee napuniti ni tride'et
godina7 S%r+ie %rlo #lad i @' nji# e 'e uga'iti njego%a '%ea6:...
2 0ralji/a #e pre'e.e5 2 Dta to $na.i @uga'ie 'e njego%a '%ea6:...
2 9na.i Vel. uga'ie 'e ona '%ea "oja 'e u njego%o# do#u o 'la%i pali to je't5
i$u#ree njego%a lo$a nee %i+e !iti O!reno%ia7..
2 Dalje dalje. 2 re.e "ralji/a #ra.no. Ja na'ta%i#.
2 @Bga'ie 'e njego%a '%ea67... A $ati# e Sr!ijo# $a%ladati druga lo$a. Ali ni
ona nee !it dugo%e.na. G$rodie 'e unutra+nje !or!e i "r%ljenja doi e #ete)i i
#e&u'o!ni 'u"o!i i 'trana tu&in'"a neprijatelj'"a 'ila $a%ladae Sr!ijo# i du+#an'"i
e priti'nuti rod 'rp'"i. G na'tae ta"o 'tra+na i ne'rena %re#ena da e )i%i prola$ei
pored gro!o%a preda"a '%oji( tu $a'tati i 'u$ni u$di'ati5
@Ot%orite 'e gro!o%i da i #i )i%i u %a' legne#o7... Blago %a#a +to 'te po#rli te
!ar '%oji# o.i#a ne gledate #u"e !ru"e i jade na+e7
@A "ad 'e narod 'rp'"i do!ro na#u.i i napatiJ "ad pre'trada '%e ono +to je
,ri'to' na "r'tu pre'tradao onda e 'e i$ 'redine naroda i$ 'irotoga do#a i od pro'toga
roda 'rp'"og ja%iti .o%e" "oji e '%oj narod dii po%e'ti o'lo!oditi i ujediniti ta"o da
'%i Sr!i !udu $ajedno i da !udu 'a#i '%oji go'podari "a"o ni"ad pre ni'u !ili. G onda e
na'tati ta"o #iran i 'rean )i%ot narod e )i%eti ta"o $ado%oljno da e ljudi prola$ei
pored gro!o%a preda"a '%oji( u$%i"i%ati rado'no5
@B'tanite #rt%i da )i%i#o76
2 Eto Veli.an't%o o%o je to /rno proro.an't%o7
Bleda i du!o"o $a#i+ljena ne#a i nepo#i.na "ralji/a je "ao '"a#enjena 'edela
u '%ojoj %eli"oj 'toli/i. Sa#o 'u joj o.i 'e%ale i neo!i.no )i%o 'ijale "ad !i i( od %re#ena
na %re#e podigla gore.
Kutao 'a# i ja jer po'le i'pri.anog proro.an't%a ni'a# $nao +ta da po.ne#. Na
jedared "ralji/a podi)e gla%u $au'ta%i na #eni onaj '%oj .udni 'jajni pogled i po+to #e
je ta"o dugo i ne#o gledala ona u$da(nu du!o"o %rlo du!o"o i re.e '"oro +apato#5
2 Stra+no proro.an't%o7... B)a'no proro.an't%o... Nee do)i%eti ni tride'etu
godinu7.. A 'ada #u je te" d%ade'et 'ed#a7.. 9na.ilo !i jed%a jo+ tri godine7.. To !i !ilo
u)a'no... u)a'no7.. S%e#ogui Bo)e je li to #ogue7..
0ralji/a je o%o i$go%orila i'pre"idano ti(o pro#u"li# 'lo#ijeni# gla'o# i
i$gledalo je "ao da 'a#a 'e!i go%ori pa onda na jedared "lonu .i'to "ao da 'e '#anji i
'paru+i 'pu'ti gla%u u +a"e i ta"o 'lo#ljena '"ru+ena ona je dugo ne#o utala a ja
'a# 'edei #alo u 'trani %ideo 'a# njen $atilja" i njen goja$ni !eli o!li %rat.
B to# trenut"u !eja+e #i je neo!i.no )ao.
2 Bo)e da li ne pla.e:7 2 do&e #i u pa#et.
G doi'ta "ad "ralji/a #alo po'le podi)e gla%u njene 'jajne o.i !ile 'u %la)ne od
'u$a. ;C/<
+ tako %era 9odorovi, koji je u seriji tekstova o -jednom proroanstvu. u svojim
novinama nekada pisao da je -dinastija #brenovia, kao novo jarko Sunce, zasijala na
nebu mlade srpske kneevine, da odatle s visine prestola kroz vekove sija srpskome
narodu. JLK, ve sutradan, posle tragine smrti kraljevskog para, opisuje kako je kralju
uterivao strah u kosti, a kraljicu navodio na pla posmatrajui njen -gojazni, beli, obli
vrat.. A samo nekoliko godina pre toga, taj ovek je istom kralju poslao pismo u kome
kae da -samo ljudska nitavila bez ikakve cene i vrednosti, trae svoju slavu i svoje
uzvienje u tu!oj sramoti i tu!em ponienju. JL3K.
>edomilj Mijatovi posluie se istom priom, ali e je obogatiti novim atraktivnim
detaljima i objaviti u jednom engleskom asopisu J2LK. #datle priu preuzima grki list
-Akropolis., a onda i bivi predsednik vlade 1r 0ladan Hor!evi, koji je objavljuje u
poglavlju -Prki Akropolis o kremanskom proroanstvu. J22cK knjige -Ministar u apsu..
%o toj prii, kraljica 1raga Main je samo nekoliko dana pred svoju smrt (dakle, i pred
objavljivanje ovih tekstova u #gledalu) razgovarala o ovim proroanstvima4
Ne"oli"o dana pre nego +to e i 'a#a poginuti 0ralji/a Draga ra$go%arala je 'a
gor"i# o'#e(o# na u'na#a o to# i'to# proro+t%u -ate i$ 0re#ana. Taj o'#e( 0ralji/e
Drage ra$u#eli 'u 'a#o oni "oji 'u $nali "a"%i# 'u 'tra+ni# predo'eanji#a !ili
i'punjeni po'lednji dani Draginog )i%ota6. ;33/<
>edomilj Mijatovi nije precizirao s kim je to kraljica razgovarala -nekoliko dana
pre nego to e i sama poginuti.. Ako je mislio na razgovor sa %erom 9odoroviem, onda
nije paljivo proitao podatak da taj razgovor nije vo!en tri dana, nego skoro cele tri
godine pre atentata, a ako je razgovarala s nekim drugim, onda je malo verovatno da %era
9odorovi ne bi obogatio svoj tekst u #gledalu i tim detaljima. Svakako ne bi izostavio
emotivne reakcije kraljice 1rage, opise njenog predoseanja, gorkog osmeha i pogleda
koje je upuivala svima kao da je -znala., i tako dalje.
Podine CD3L, posle dramatinih doga!aja koji su ovde opisani, na vlast dolazi
dinastija *ara!or!evi i njena vladavina je dovoljno stabilna da nikome u agitaciji nisu
potrebne proroke potapalice. "ato se kremansko proroanstvo nee pominjati sledeih
C2 godina, sve dok %rvi svetski rat ne zakuca na vrata Srbije.
6edino to je sigurno, jeste da se u to vreme nigde u pisanoj $ormi ne pominju
proroanstva koja najavljuju doga!aje za koje e nas, skoro ceo vek kasnije, analitiari
uveravati da su bili na vreme najavljeni i proreeni. #ruani i -hladni. sukobi, smene
vlasti, tehniki pronalasci... nigde ni traga u tampi o proroanstvu pre nego to se objavi
vest o doga!aju. *ao to e i kasnije redovno biti sluaj, navodie se samo -najave. za
doga!aje koji su u trenutku pisanja o njima ve bili prolost.
>emu su onda sluila takva zakasnela proricanja neega to se ve dogodilo5 %a,
proroanstva su jo od biblijskih vremena koriena kao mono oruje u politikoj
agitaciji. A da bi se verovalo u njih, trebalo je uvek neim novim pothranjivati poverenje
naroda u proroke. 6er, da bi neko verovao proroku koji mu kae ta valja initi, on mora
najpre da poveruje da ima posla sa pravim i uspenim prorokom, pa makar taj uspeh bio
izmiljen.
6edno od takvih -uspenih. proroanstava jeste i uveni doga!aj na uikoj pijaci,
kad je prorok itav dan ranije video atentat na kneza Mihaila. %rvi pisani trag pojavljuje
se tano LM godina posle samog doga!aja, tako da sada nemamo naina da utvrdimo ta
se zaista dogodilo, pa ni da li je sve to samo rezultat neije bujne mate. +pak,
zadraemo se na ovom proroanstvu jer postoji neto to ga ini zanimljivim. Mada su
se svi koji govore o njemu bez rezerve sloili da je proroanstvo bilo nepogreivo, nikako
nisu mogli da se sloe oko jednog prostog podatka ko je zapravo bio taj prorok.
8
9B:;E KN6A<A
/ -#gledalu. od 2D. maja CD3L. godine JMcK, %era 9odorovi je opisao svoj
razgovor sa kraljicom 1ragom, u kome je pomenuo i Mateju iz *remana. &io je to prvi
medijski opis vidovnjake najave atentata na kneza Mihaila, koji se dogodio na isti dan,
tano LM godina ranije4
B u)i."o# o"rugu po'toji 'elo 0re#na a u to# 'elu u pro+lo# %e"u )i%eo je
.o%e" po i#enu -ateja. G u '%o# 'elu i u /eloj o"olini -ateja je !io po$nat "ao .o%e"
"oji je #alo +enuo pa#eu ali .o%e" #iran "oji ni"oga ne dira.
38. -aja 18>8. god. -ateja ode u o!li)nji o"ru)ni grad B)i/e "uda je .e+e
odla$io i toga dana po podne tu u 'red u)i."e .ar+ije i na %idi"u toli"og '%eta on nada
%i"u i dre"u "oli"o ga grlo dono'i5
@,aj... ljudi7... !rao7... ne dajte a"o Boga $nate u!i+e na# %ladao/a u!i+e na#
"nja$a7... Ne dajte... ne dajte $a Boga... Eno ga 'e"u eno ga '%ega jatagani#a
i'"a'api+e7... *le "a"o "r% te.e7 B( ala je 'tra+no7... 0r%... "r%... Te+"o na#a7.. 0u"u
na#a7.. pogi!e na# "nja$ -i(ailo76
Veli"a go#ila ljudi i'"upila 'e o"o o%oga .o%e"a. Pitali 'u ga +to 'e dere: On je
o!ja+nja%ao "a"o %idi da u!ijaju "nja$a.
Do+la je i poli/ija. @Luda"a6 'u pr%o p'o%ali pa ga po'le i u(ap'ili. @Oporo.a%ao
%ladao/a6... 0ad 'utradan a i$ Beograda 'tigo+e /rni gla'o%i da je "nja$ -i(ailo 31.
#aja u 0o+utnja"u poginuo i grdno i'"a'apljen !io.
B po.et"u po'u#njaju da -ateja nije ot"udgod !io u $a%eri. Po'le 'u 'e u%erili da
to ne #o)e !iti i pu'tili 'u ga na 'lo!odu. ;C/<
9eko je objektivno oceniti verodostojnost proroanstva koje se u pismenoj $ormi
po prvi put pominje celih LM godina posle doga!aja na koji se odnosi, naroito kad nema
drugih dokaza osim anegdote koja je po ko zna koji put prepriana. >ak je i dr Badovan
*azimirovi, koji je inae sve svoje tekstove o kremanskom proroanstvu pisao veoma
a$irmativnim tonom, opis incidenta na uikoj pijaci oprezno zapoeo reima -/ naem
narodu se isto tako pria.... J2LK. +pak je zanimljiva dalja geneza ove legende, a naroito
pripisivanje istog proroanstva raznim ljudima.
,ajpre je 2L. aprila CDCN. godine anonimni autor u listu 0elika Srbija, tampanom
u Solunu za srpsku vojsku u izgnanstvu, napisao da $amozni prorok sa pijace nije bio
Mateja nego Milo 9arabi. #vo je svakako bila greka (verovatno je mislio na Mitra),
jer Milo ba nikako nije mogao da se pojavi na pijaci CENE. godine, celih CG godina
posle svoje smrti4
Nije !e$ %redno'ti u"rat"o po#enuti ne"a -ilo+e%a proro.an't%a... Onoga dana
"ada je 0nja$ -i(ailo u Top.ideru poginuo i "ada ni"o o to#e doga&aju u B)i/u nije ni
'lutio niti #a +ta #ogao 'a$nati odjedno# je proro" na u)i."oj pija/i po.eo %i"ati5 @Ne
dajte ljudi7 B!i+e 0nja$a76. Po%odo# toga !io je u(ap+en i'piti%an i "ao potpuno ne%in
pu+ten. Poli/ija je $a!ele)ila i .u%ala o%a njego%a 'a'lu+anja ili !olje rei prori/anja.
;1/<
9vrdi se, dakle, da je u policiji sastavljen zapisnik o ovom proroku, ko god on bio
Mateja, Milo ili Mitar. 1osta kasnije, dr Badovan *azimirovi upotrebie ovo navodno
hapenje kao glavni adut u prilog tvrdnji da o Mitru 9arabiu postoje spisi u Ministarstvu
/nutranjih dela, jer je %era 9odorovi CD3L. godine tvrdio da su ti spisi nainjeni
prilikom hapenja (dodue, ne Mitra nego Mateje). / listu 0reme, u broju od C3.
decembra CD2E. godine, dr *azimirovi, govorei o -poverljivim aktima iz CENE.
godine., napisao je4
@Po'tojanje po%erlji%i( poli/ij'"i( a"ata o "re#an'"o# proro.an't%u Epo%odo#
u!i't%a 0nja$a -i(ailaF ne da 'e porei. Ta 'u a"ta !ila u =a'/i"uli -ini'tar't%a
Bnutra+nji( Dela $a 18>8. godinu6. ;18<
Samo dva dana kasnije, redakcija 0remena nala se u neprijatnom poloaju, jer je
bila primorana da objavi sledei demanti4
B#oljeni '#o od Bpra%e Dr)a%ne Ar(i%e $a 'aop+tenje da na%od *. 0a$i#iro%ia
E@Vre#e6 od 18. de/e#!ra o. g.F o ne'tan"u a"ata o 0re#an'"o# Proro.an't%u nije
ta.an jer ta a"ta ni'u ni"ada !ila pri#ljena u depo Dr)a%ne Ar(i%e. A"o 'u po'tojala
nji( je %ero%atno ne'talo u "o# drugo# nadle+t%u. ;18<
%oslednja reenica servirana je tako da navodi na zakljuak da predstavlja deo
autentine izjave /prave 1ravne arhive, mada je nju zapravo dodala redakcija lista (ili
sam dr *azimirovi). Oilj ove veto sroene sugestije jeste da se ublai neugodna
situacija stvorena ovim demantijem. 0e sledeeg dana, urednitvo 0remena je iz pera dr
*azimirovia objavilo ispravku4
Po'tojanje po%erlji%i( poli/ij'"i( a"ata o "re#an'"o# proro.an't%u Epo%odo#
u!i't%a 0nja$a -i(ailaF ne da 'e porei. Ta 'u a"ta !ila u =a'/i"uli -ini'tar't%a
Bnutra+nji( Dela $a 18>8. godinu. Ja 'a# #i'lio da 'u i ona E"ao i '%a 'tara a"taF !ila
predana Dr)a%noj Ar(i%i na .u%anje. Ja 'a# i( ta#o odi'ta i tra)io ali i( ni'a# na+ao.
Bpra%a Dr)a%ne Ar(i%e 'aop+ta%a da @ta a"ta ni'u ni"ada !ila pri#ljena u depo
Dr)a%ne Ar(i%e6. Onda 'u #o)da ne'tala i$ Ar(i%e -ini'tar't%a Bnutra+nji( Dela.
;18<
1r *azimirovi, dakle, priznaje da akta nije naao, ali kategorino (-ne da se
porei.) tvrdi da ona ipak postoje. 1odue, odrekao se tvrdnje, stare samo tri dana, da
postoje tamo gde ih nije naao, ali ne odustaje od toga (mada za to nema nikakvog
dokaza) da postoje negde drugde. 9reba rei da nijedan od autora koji tvrde da ova akta
postoje, nikada nije posvedoio da ih je svojim oima video.
Samo etiri dana posle incidenta sa demantijem /prave 1ravne arhive (CN.
decembra CD2E), dr *azimirovi u 0remenu otkriva kljuni podatak o tome ko je bio
$amozni prorok sa pijace4
G Pera Todoro%i i g. eda -ijato%i %ele da je to go%orio -atija i$ 0re#ana. Nije
-atija nego -itar Tara!i. ;18<
&io je to, dakle, Mitar. ;oe li dr *azimirovi ostati pri ovome5 ,e ba, jer CDLD.
godine, u knjizi -9ajanstvene pojave u naem narodu *remansko proroanstvo., o
istom doga!aju na pijaci napisao je4
Ali o%e re.i na pija/i nije i$go%orio -itar Tara!i "oji toga dana nije ni !io u
B)i/u niti i"ada 'a'lu+a%an %e ne"i -atija "oji je i#ao telepat'"u %i$iju i o "o#e 'u u
'%oje %re#e pi'ali eda -ijato%i i Pera Todoro%i. ;34<
#vde je kredibilitet autora opasno ugroen. ,a stranu to to je dr *azimirovi
olako promenio miljenje, jer to je kod istoriara doputeno, mada naune konvencije
zahtevaju da se u tom sluaju navedu razlozi ako ne ba zablude koje su dovele do
greke, onda bar novi nalazi koji su doveli do promene stava. 6o je vea nevolja u tome
to nijedno tumaenje nije dovoljno uverljivo da bi moglo da opstane bez ozbiljnih
dokaza. ,e samo o uikom incidentu, nego o jo jednom proricanju smrti kneza Mihaila,
koje je dr *azimirovi pripisao Mitru, verovatno u zamenu za to to mu je autorstvo za
proroanstvo na pijaci oduzeo i dodelio Matiji. 8vo ta je, po dr *azimiroviu, rekao
Mitar proti "ahariu nepunih mesec dana pre opisanog atentata4
Vidi+ "u#e "nja)e% )i%ot je tanji od te t%oje !rade7 Mi%ot "nja)e% je o "on/u. ;34<
/ emu je problem sa ovim proroanstvom5 / njegovom uvodu dr *azimirovi
izriito tvrdi da ga je Mitar prorekao na osnovu Miloevog nonog -javljanja.. 9o mu je,
dakle, dojavio pokojni stric sa onoga sveta... ali uz malo raunanja moemo da se
uverimo da ni to nije mogue, ak i ako dopustimo mogunost da su teoretski izvodljivi
ovakvi kontakti izme!u ivih i umrlih. 6er, atentat o kome je Mitru -kazato. dogodio se
samo CG godina posle Miloeve smrti, a u istoj knjizi iznet je podatak (koji su i kasniji
analitiari slono ponavljali) da je Milo po prvi put poeo da se -javlja. sinovcu Mitru
tek L3 godina poto je umroA
Analitiari nisu pokazali neslaganje samo po pitanju imena vidovnjaka, miljenja su
me!u njima podeljena i oko toga kog dana je odrana -predstava. na uikoj pijaci. %era
9odorovi i >eda Mijatovi tvrdili su da se ona odigrala dan uoi atentata, a dr
*azimirovi i tandem PoluboviMalenkovi navode da je prorok -video. ubistvo u
trenutku kad se ono dogodilo.
!a &i je Mateja bio -trei +o,e'/=
"ato nita ne znamo o zagonetnom proroku Mateji iz *remana naravno, ako je
on uopte postojao5 Sudei po pripovedanju >edomilja Mijatovia iz CD32. godine J2cK,
Mateja je za sobom imao niz uspenih proroanstava, koja su bila ili -u dlaku. ista kao
Miloeva i Mitrova, ili su im kasnije iz nepoznatih razloga pripisana. A posebno
zanimljivo bilo bi znati da li je i Mateja bio jedan od 9arabia. Ako jeste, kakav rod je
bio Milou i Mitru, a ako nije, kako se prezivao5 "ar je mogue da su analitiari doznali
sve detalje sa njegovog sasluanja u policiji, ak i listu proroanstava za budunost, a da
nisu proitali podatak koji na zapisniku svakako postoji njegovo prezime5
#dgovore na ova pitanja dr *azimirovi nikada nije pruio. / istoj nevolji nali su
se i autori 1ragoljub Polubovi i 1ejan Malenkovi, koji su CDE2. godine objavili knjigu
*remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka. 9rebalo je nekako spojiti krajeve
iskidanog dokaznog postupka, ali su Polubovi i Malenkovi pronali jednostavan i
elegantan izlaz iz neugodne situacije. %ravo je udo da se niko ranije nije toga setio.
9rebalo je samo staviti znak jednakosti na pravo mesto, i jednaina je reena4 Mateja je
MitarA %rosto da prostije ne moe biti. / cilju lakeg prihvatanja ove jednaine, iz prie
su izbaene neke neloginosti koje je kvare. Becimo, tvrdnja %ere 9odorovia da je
Mateja -bio poznat kao ovek koji je malo enuo pameu. JMcK, jer to za Mitra niko
nikada nije tvrdio.
"nak jednakosti izme!u Mateje i Mitra bie jo uverljiviji kada u Polubovievoj i
Malenkovievoj knjizi proitamo citat iz #gledala, u kome se kae da je -polovinom
prolog veka iveo neki Mateja 9arabi. J2MK. Ali, to je oigledni $alsi$ikat, jer ako
pogledamo citirani tekst u -#gledalu., videemo da iza imena Mateja ne stoji nikakvo
prezime JMcK. / istoj knjizi, u $usnoti je navedena ak i mogunost da je ime Mateja
nastalo zbog greke u .#gledalu. J2MK, to unosi nepotrebnu zbrku i ostavlja itaoca u
nedoumici zato autori sami sebe demantuju. ,e samo zbog toga to se Mateja iz
*remana (ponovo bez prezimena) pominje u Malim ,ovinama J2cK celu godinu dana pre
citiranog teksta u #gledalu (to govori da svakako nije re o greci), nego i zato to su
Polubovi i Malenkovi u svojoj knjizi izneli podatak da je Mitar -...voleo za sebe da
kae da je obian -boji rab Matija., jer je ovo ime dobio na sam dan svog ro!enja, kada
su se jo nekrtena deca polivala svetom vodicom. J2MK.
/ istoj knjizi nalazimo i podatak da se na knjievnik Mladen St. Hurii tako!e
bavio prouavanjem kremanskog proroanstva i da on u jednom svom delu (ne kae se
kom) tvrdi da je Mitar voleo sebe da zove Mateja. &ez obzira na sve, podatak da je
Mateja zapravo Mitar, prvi put se pojavljuje mnogo decenija posle Mitrove smrti. 1a li je
mogue da su svi ovi autori nekim udom doznali njegovo krteno ime, a da je za dr
*azimirovia i za sve druge ljude, pa ak i za Mitrovog kuma protu "aharija, to ime bilo
tajna5 +li je to bila samo dobra ideja koja e priu izvui iz orsokaka u kome se mit o
vidovnjaku sa pijace naao posle mnotva nevetih intervencija.
0redan doprinos razreenju ove dileme dao je ovek koji je danas
najkvali$ikovaniji da prui poslednju re. 9o je Mitrov unuk 6ovo 9arabi, ro!en CD22.
godine, inae najblii ivi ro!ak kremanskih proroka. *ad smo ga tokom razgovora,
vo!enog u maju 233C. godine, upitali da li se njegov uveni deda ikada odazivao na ime
Mateja, odgovorio je4
@On je odu%e" !io -itar i ni"ada ga ni"o nije $%ao -ateja6.
>
PRV: SVETSK: RAT
#d CD3G. pa sve do CDCM. godine, u domaoj tampi nije se govorilo o kremanskom
proroanstvu. 9ako se pre poetka %rvog svetskog rata u novinskim tekstovima o
9arabiima ne pominje nikakav rat koji bi liio na svetski, pa je i ovde kremansko
proroanstvo izgubilo trku sa doga!ajima.
/ aprilu CDCM. godine dr Badovan *azimirovi je, po vlastitom pripovedanju JC3K,
sa svojom vojnom jedinicom boravio u blizini *remana. 9om prilikom posetio je protu
"aharija "aharia, venanog kuma (tada ve pokojnih) Miloa i Mitra 9arabia. ,a
osnovu razgovora sa protom "aharijem, dr *azimirovi je napisao opirnu seriju tekstova
koji su, od CC. septembra do D. oktobra CDCM godine, objavljeni u ,ikom glasniku pod
naslovom -*remansko proroanstvo.. %o reima autora, -utisak je bio veliki i naa
italaka publika je te brojeve prosto razgrabila. J2LK. #vi tekstovi danas bi mogli da
prue dragocene podatke za procenu stvarnih prorokih moi 9arabia, ali oni, naalost,
nisu sauvani ni u jednom arhivu. 0erovatno je da su uniteni prilikom estoaprilskog
bombardovanja &eograda ili kasnije tokom 1rugog svetskog rata.
Sreom, u tampi iz tog doba postoji dovoljno tragova na osnovu kojih moemo da
zakljuimo koliko je dr *azimirovi pisao o proteklim, a koliko o buduim doga!ajima,
pa ak i da rekonstruiemo upravo ona proroanstva koja su nama zanimljiva. Samo tri
dana posle poetka ove serije tekstova, CG. septembra CDCM. godine, u nikoj &udunosti
anonimni autor je pod naslovom -,a brzu ruku. objavio satirini tekst JEcK koji
predstavlja prvu javnu kritiku kremanskog proroanstva. / ovoj parodinoj kritici autor
nije iskazao neverovanje u autentinost navedenih prorokih vizija, ve ironiju prema
hrianskoj crkvi i veri. 1r *azimirovi je dosta kasnije J2LK izneo podatak da je autor,
koji je potpisao ovaj tekst kao -ovek koji se smeje., bio 1uan %opovi, vo!a i ideolog
socijaldemokratskog pokreta u Srbiji pre %rvog svetskog rata.
Bo'talo# '%e je to lepoJ nego o%aj (# 'a (ri+an'"o2/r"%ene ta."e gledi+ta
"a"o #u i$gleda /eo o%aj proro."i $anat: 9ar #u to ne #iri+e na jere': G do" dana' o%aj
na+ do"tor teologije o%a"o re"la#ira "re#an'"oga proro"a $ar njego%a #ilo'rdna
'a!raa ni'u u Srednje# Ve"u 'lali $a te 't%ari druge "ao %e+/e i %e+ti/e na lo#a.u ili
na to.a" ili na panj ili uop+te na ta"o ne"i '"ru+en (ri+an'"i in'tru#enat:...
Prori/ati to $na.i petljati 'e u Bo)ije St%ari5 !iti u ne"u ru"u "on"urent
Pro%i&enju. A #e&uti# $na 'e da je Pro%i&enje i'"lju.i%i %a'ion'"i #onopol. ;8/<
6edan podatak iz ovog lanka posebno je zanimljiv. %oto ni u jednoj dokumentaciji
nije sauvano nita od cele serije *azimirovievih tekstova iz CDCM. godine, moramo da
se posluimo delom u kome -ovek koji se smeje. navodi jedinih pet proroanstava, koji
su se u trenutku objavljivanja odnosili na budue doga!aje. 8vo citata4
Ni u .e#u 'e nije pre%ario. S%e 'u 'e 't%ari dogodile ona"o "a"o je on $a )i%ota
pred'"a$ao. Do 'ada 'e ni'u i'punile 'a#o o%e 't%ari5
1F propa't Tur'"e
3F propa't Au'trije
4F !uduno't Iarigrada
HF progla' 'rp'"e /are%ine
CF 0ru+e%a/ 2 /ar'"a pre'toni/a
Ta"o na' u%era%a g. 0a$i#iro%i. G tre!a 'a#o jo+ da 'e i'pune ti( pet 'itni/a pa
da onda i ja po%eruje# i nje#u i "re#an'"o# proro"u. ;8/<
Ako je tano da su se sva ostala -proroanstva. odnosila samo na ono to se do tada
ve dogodilo, onda me!u njima i nema pravih prorokih vizija. Moda bi tih pet
navedenih proroanstava bilo od znaaja kada bi se pokazalo da su se kasnije ispunila, ali
su proroci i ovde bili loe sree, pa od svega ostaje samo utisak da u izgubljenim
*azimirovievim tekstovima nema ba niega vrednog panje. 0erovatno je i %rvi
svetski rat -najavljen. u ovom serijalu, ali ni ta najava ne bi bila od znaaja jer je on tada
ve celu godinu buktao u 8vropi. #vaj nepotpisani kritiar, ipak, nije saekao kraj serije
tekstova da bi je kritikovao, pa je sada teko rei da li je posle ove kritike u
*azimirovievim tekstovima bilo neega to bi bilo zanimljivo za analizu. +pak, iz
konteksta kritikog teksta -oveka koji se smeje. jasno je da su sva proroanstva ve u
poetku serije bila nabrojana i da je dr *azimirovi tvrdio da se eka samo jo na
ispunjenje pet navedenih proroanstava. 1rugih proroanstava koja bi se odnosila na
budunost tada, dakle, nije ni bilo.
Podine CD2E, *azimirovi ponovo objavljuje seriju tekstova (ovoga puta u
0remenu) JC3K, u kojoj, sreom, ponavlja svih pet navedenih proroanstava. / potpuno
istoj $ormi ponovio ih je i CDG3. godine u svojoj knjizi J2LK, pa moemo da pretpostavimo
da su se ova proroanstva u istom obliku pojavila i u nikoj &udunosti CDCM. godine4
1. Propa't Tur'"e /are%ine. @Rat e #noge po"o'iti. 0ad '%e to !ude onda"ar e i
tur'"e /are%ine ne'tati. Nje e 'a'%i# ne'tati i$ E%rope76
3. Propa't Au'trije. Ne'tae "u#e i au'trij'"e /are%ine. G njoj e doi "raj. Tada
e narodi i$ te /are%ine )i%ljeti 'lo!odno.6
%roricanje kraja turske i austrijske carevine moe se proglasiti za delimino
ispunjeno, jer su ove dve drave izgubile mo koju su nekada imale i politiki su svedene
na poloaj sila treeg reda. +pak, detaljnija proroanstva o sudbini Austrije ne postoje, a
proricanje sudbine Oarigrada (koji e, navodno, zauzeti Busija, pa e njime i -druge
drave vladati.), potpuni je promaaj.
4. Sud!ina Iarigrada. @0ad Tur'"a !ude 'a'%i# i+erana i$ E%rope onda"ar e
Iarigrad u$eti Ru'ija. Ona e !iti naj'ilnija dr)a%a na '%etu. Ali ga jopet ni ona nee u
'%oji# ru"a#a i#ati %e e tu i druge dr)a%e %ladati dogo%orno "ao na 'a!oru.
Iarigrad e !iti @'%a.iji i ni.iji76
Po o%o# proro.an't%u i$gleda da e Iarigrad !iti 'lo!odna interna/ionalna
%aro+ pod ad#ini'tra/ijo# Ru'a.
#vo neispunjeno proroanstvo ne treba pripisati samo 9arabiima jer ono je mnogo
starije od njih. 6o se u knjigama starostavnim navodi isto predskazanje. #igledno da je
ova stara rana na srcu svakog pravoslavca leena tako to je proricano da e jednoga dana
sa uvene Aja So$ije biti skinut polumesec i vraen krst. 1olazak cara Mihaila u
Oarigrad, koji se u naim knjigama starostavnim esto najavljuje, verovatno je posluio
kao osnova nekim proroanstvima koja su kasnije pripisana Mitru 9arabiu (-#ndakar e
za Mijajlom poi svi narodi i zemlja e postati prava rajska baa. J2MK). >ak se i u
Starom zavetu, u C2. glavi *njige proroka 1anila, pripoveda kako e -Mihailo veliki
knez (...) izbaviti tvoj narod..
H. Progla' 'rp'"e /are%ine. @Na+a e %oj'"a "u#e dugo u Vi+egradu $a'tati.
Vi+egrad e dugo !iti ni u na+i# ni u neprijatelj'"i# ru"a#a. Ali "ad jedno# %eli"e 'ile
nadja.aju "ad neprijatelju pu"ne po gla%i onda"ar e na+a %oj'"a la"o prei i u$eti
/ijelu Bo'nu i ,er/ego%inu... Tada e 'e na+a Sr!ija #nogo pro+iriti. Po%ratie#o jopet
grani/e "oje '#o ne"ada pod /are%i#a i#ali Bo'na i ,er/ego%ina !ie na+e. *de je
'rp'"a "ua !ie 'rp'"o. 0ad '%e to !ude i '%r+i 'e nee dugo potrajati i Sr!ija e !iti
/are%ina.6
*ao to je anonimni autor napisao CDCN. godine u 0elikoj Srbiji JDcK, prvi deo ovog
proroanstva ostvario se mnogo pre njegovog objavljivanja, tokom prvog austrijskog
upada preko 1rine, ali je isto to proroanstvo kasnije premetano u razne periode, ve
prema potrebi. +stini za volju, ono bi moglo da se dovede u vezu i sa ranijim zbivanjima,
ak i pre perioda u kome je Milo 9arabi iveo. 1a li je opet re o -staroj rani.5 "najui
etniki sastav stanovnitva u tom regionu, ne treba biti prorok da bi se pretpostavilo da e
se ovo proroanstvo i u budunosti manje ili vie ispunjavati.
#sim toga, kad znamo da je $amilija "ahari (iz koje potie i prota "aharije) pred
turskim zulumom pobegla iz &osne i ;ercegovine i tako napustila svoje ognjite, lako je
izvesti zakljuak da je autor ovog -proroanstva. upravo sam prota JLCK.
C. Budua pre'toni/a. @Po+to Sr!ija po'tane /are%ina onda"ar nee dugo proi pa
e i pre'tolni/a prijei i$ Beograda u 0ru+e%a/. 0ru+e%a/ e "u#e !iti /ar'"a
pre'tolni/a76
#vde je problem isti kao i sa svakim drugim proroanstvom za koje nije data
vremenska odrednica4 nemogue je oboriti ga jer niko ne moe da dokae da se nee u
budunosti ostvariti. Mada je Oar :azar, poslednji srpski car, pred kosovski boj stolovao
u *ruevcu JLCK nikada vie se nije ponovila mogunost da ovaj grad bude prestonica. 1r
*azimirovi u svojoj knjizi iz CDLD. godine J2LK ansu za ostvarenje ovog proroanstva
pripisao je tome to e *ruevac biti geogra$ski centar budue -integralne 6ugoslavije.
kad -jednog lepog dana pristupi 6ugoslaviji i &ugarska.. 9reba li da iznesemo procenu
koliki su stvarni izgledi da se to ostvari, naroito sada kad bi malo koja politika
kombinatorika mogla da dovede *ruevac u geogra$ski centar zemlje u kojoj ivimo5
O %r(%'oj (ro(a%ti
9okom CDCM. godine zapoeo je straan progon srpske vojske. Sledee godine u
Solunu pokrenut je list za vojnike u izbeglitvu, pod nazivom 0elika Srbija. 0e u CL.
broju, od 22. aprila CDCN. godine, objavljena je najava koja je pobudila interesovanje
italaca4
B'peli '#o da do!a%i#o original @0re#an'"og proro.an't%a6 "oji e#o
pu!li"o%ati u /elini u 'utra+nje# !roju na+eg li'ta.
Bedakcija je odrala re, mada je izraz -original. svakako bio preambiciozan za
tekst koji je objavljen u sledeem broju, tim pre to je teko rei ta bismo kod
kremanskog proroanstva mogli da smatramo originalom. +pak, u nedostatku izgubljene
*azimirovieve serije tekstova iz CDCM. godine, ovo je najznaajniji dokument koji
svedoi o tome kako je tokom %rvog svetskog rata gra!en mit danas poznat kao
-kremansko proroanstvo.. 9im pre to je dr *azimirovi CD2E. godine u 0remenu
objavio seriju lanaka u kojima je tvrdio da se sve to je ovde napisano zapravo bazira na
njegovim tekstovima iz CDCM, pa je diskretno ispoljio i uvre!enost to anonimni autor nije
naveo izvor iz kojeg je preuzeo podatke JC3K.
Mada je autor ovog teksta nedvosmisleno izrazio elju da ostane anoniman (tekst je
potpisan sa -6edan koji veruje.), dr *azimirovi je CDLD. godine u svojoj knjizi J2LK ipak
otkrio njegov identitet4 bio je to dravni savetnik +lija Hukanovi.
,ema sumnje da je svrha ovog objavljenog teksta bila da se podigne poljuljani
moral vojske. "emlja porobljena, vojnici posramljeni i prognani iz domovine, pa ih je
trebalo kolikotoliko uteiti u bezna!u u kome su se nali.
Moe se pretpostaviti da je proroanstvo dobro posluilo ovom cilju. / njemu, kao
to je redovno sluaj u medijskom predstavljanju proroka, najpre se nabrajaju savreno
ispunjena proricanja ranijih doga!aja, a onda se obeava dobar rasplet situacije, pobeda
srpske vojske i ponienje neprijatelja4
0ad ni"o u to#e "raju nije ni o.e"i%ao -ilo+ ETara!iF je go%orio da e i$ $e#lje
otii 0nja$ Ale"'andar i da e 'e %ratiti 0nja$ -ilo+. 0ad #u je jedan t%rdio da je '%oji#
o.i#a .itao da je 0nja$ -ilo+ u#ro i da je u Vla+"oj 'a(ranjen onda je -ilo+ ETara!iF
ljutito re"ao da e 0nja$ -ilo+ u'tati i d%e godine %ladati u Sr!iji pa o"renuo le&a i
oti+ao. E...F
Po'le pr%i( rato%a Sr!ija e !iti u%eana i @i'pra%ie 'e grani/a6. Po'le toga nee
'e ni @ogodiniti6 t. j. nee 'e 'a'ta%iti ni godina dana pa e na'tati @pra%i6 rat. O%o e
!iti @'%et'"i6 rat u "o#e e 'e 'ilna "r% proliti. 0ad !i '%a o%a "r% jedno# re"o#
prote"la @%aljala !i "a#en od tri o"e6. Ti# rato# otpo.inju t$%. "re#an'"e godine. E...F
Po'le toga na'taju naj'tra+niji i najo.ajniji dani i$ %re#ena "re#an'"i( godina.
Sa @'e%era6 e udariti @jedna 'ila6 "oja e !r$o @"ao o!la"6 '%u Sr!iju prega$iti i
poro!iti. 9e#lja e !iti poro!ljena i pu'ta ne#a ljudi ne#a 'to"e. Ono ne+to '%eta +to je
u Sr!iji $ao'talo u /rno je $a%ijeno. Bie glad i od gladi e 'e u#irati !ole'ti i %e+ala.
Mi%i e pro"linjati i .a' "ada 'u 'e rodili. Mi%i e $a%ideti #rt%i#a "oji 'u ranije
pou#irali. Dola$ie 'e na gro!o%e i go%orie 'e5 @Blago %a#a "oji 'te ranije u#rli te
o%o ni'te do.e"ali76 ;1/<
,e znamo ko je pravi autor proroanstva o krvi koja bi, -kad bi rekom potekla,
valjala kamen od tri oke. (Mitar, prota "aharije, dr *azimirovi ili +lija Hukanovi), ali
znamo da se on samo posluio legendom o proroanstvu starca Stanja 7ekia, koji je
iveo jo u CQ. veku. Sudei po predanju, on je rekao da e u boju sa 9urcima -tu biti
toliko krvi da e moi nositi kamen od sedam oka. J2LK. +zgleda da se piscu ovde uinilo
da je kamen od sedam oka preteak teret da bi ga nosio potok krvi (jedna oka S C,2M ili
C,2E kg), pa ga je ipak smanjio na tri oke. #va umerenost ne bi se mogla pripisati i autoru
teksta o hercegovakom proroanstvu (-Srpske novine., tampane na *r$u 2L. aprila
CDCN), jer je on ovde naveo podatak da e, verovali ili ne, -krvavi potoci orgati kamenje
od sedam metara.A J2NK
Svejedno, rat je najavljen celu godinu posle njegovog poetka, i to sa detaljima od
kojih nijedan nije objavljen pre doga!aja. %ojedinosti e se dodavati naknadno, onako
kako ih sam tok ratnih zbivanja bude diktirao. 9ako e pred kraj geneze mita o
prorocima, u knjizi *remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka (CDE2), autori
Polubovi i Malenkovi navesti jo sijaset najava -velikog rata.. 1anas bi ova
proroanstva predstavljala presudan dokaz, samo da se nisu pojavila cele NG godine posle
zavretka rata na koji se odnose. ,aravno, isti autori nisu nam uskratili ni detaljne
proroke najave koje se odnose na -1rugi velikaki rat., ali o tome kasnije.
0raamo se na tekst anonimnog autora iz CDCN. Svi opisani doga!aji ve tada su
pripadali prolosti, pa nema sumnje da im je jedina svrha bila da podre poverenje
italaca u kremanske proroke. %oto je to uinjeno, sada moe da se najavi povoljan
preokret koji e ubrzo uslediti4
O%o# prili"o# "od na' nee %i+e !iti ona"o %eli"e pogi!ije "ao +to je to ranije
!ilo. Ona e 'trana 'ila i$ Sr!ije otii !r$o @"ao o!la"6 i !r)e nego +to je do+la ta"o da
e i( @)ene pre'li/a#a proterati.6 ;1/<
9o se, istina, i dogodilo, mada ne ba tako brzo kako je proreeno. 9reba rei da je
objavljivanje optimistikih proroanstava me!u vojnicima ne samo logino, nego i jedino
mogue' to je, uostalom, jedan od vanih zadataka svake ratne tampe. 7irenje de$etizma
nikako ne bi dobro dolo u listu kao to je 0elika Srbija (to se pregledom arhive lista iz
tih godina lako moe proveriti), pa ovaj deo proroanstva treba okarakterisati kao
moralnu potporu vojnicima.
+pak, u ushienju proreenom pobedom, ovaj autor nije zaboravio ni na nedae koje
e posle rata nastati4
Sr!ija e !iti pu'taJ @)ene a na panj u$ja(i%ati #i'lei da je #u+"o6J %eli"a
ne#a+tina ta"o da i onaj +to i#a nee #u !iti %ajde +to i#aJ !ie oti#anja i ra$!ojni+t%a5
@u!ijae 'e $a )uto dug#e.6 ;1/<
#vo proroanstvo u svojoj knjizi ponovie kasnije Polubovi i Malenkovi, dodue
u neto pristojnijoj verziji (-ene e od panjeva misliti da su ljudi, te e ih jadne grliti i
ljubiti.) J2MK, ali vremenski oni e ga smestiti u daleku budunost, u period posle
hipotetinog 9reeg svetskog rata. Me!utim, i ovo -proroanstvo. je plagijat, jer se ono
iz veka u vek pripisivalo mnogim ranijim prorocima Stanju 7ekiu (CQ. vek), kao i
:ei 1ijakoviu i Mileti Iivadinoviu (CD. vek) J2LK. Bazlika je samo u tome to su oni
isto proroanstvo stavljali u kontekst ratova protiv 9urske.
Pledano iz pozicije dananjih dana, utisak uspenosti proroanstava navedenih u
0elikoj Srbiji kvare i detalji koji treba da upotpune uverljivost najave srenog raspleta za
srpsku vojsku. 9vrdi se, i to na pragu #ktobarske revolucije i Staljinove vladavine, da je
proreeno da e Busija biti -najsilnija drava. (uzgred, 0elika Srbija, nekoliko dana pre
ovoga, na naslovnoj strani objavila je tekst sa krupnim naslovom -1o!ite, brao Busi,
do!ite to pre.). #vo je tada bilo logino oekivanje zbog ogromne nade koje je Srbija
polagala u rusku vojsku.
Ru'ija po!e&uje i po'taje %ea i 'ilnija nego +to je i"ad !ila. Ru'ija e !iti
naj'ilnija dr)a%a. E...F
Po'le o%i( rato%a nee !iti %i+e rato%a nego e 'poro%e i$#e&u dr)a%a re+a%ati
@i$a!rani 'ud6.
0ao +to je ranije re.eno Sr!ija e 'e o'lo!oditi. Poja%ie 'e /ar na @G'to"u6 i
po$%ae na' da u$#e#o +to je na+e. Sr!ija e !iti %ea nego +to je i"ad !ila. @*de je
'rp'"a "ua !ie 'rp'"o6. 0ara&or&e%i ponee /ar'"u "runu u 0ru+e%/u. 0ad 'e '%e
o%o uti+a i uredi na'taju 'reni dani5 $e#lja e ra&ati "ao ni"ada dotle ot%orie 'e
#nogi rudni/i i na nji#a dr)a%a i narod i#ati %eli"e $arade. Na'tae !lagi i 'reni dani
"ao +to to ni"o nije $apa#tio ta"o da e )i%i dola$iti na gro!o%e #rt%i( i go%orie5
@B'tanite #rt%i da 'e nau)i%a#o76 E...F
Po ne"i# prili"a#a i doga&aji#a "a"o je to 0re#ana/ %e$i%ao i$gleda da '#o na
i$#a"u ti( ne'reni( dana. Bog je do!ar7 E...F
Da !i po "re#an'"o# proro.an't%u )ene #ogle @pre'li/a#a6 oterati neprijatelja
potre!no je da %oj'"a najpre po!edi i 'atre toga neprijatelja "ao +to '#o to jedno# %e
u.inili na Rudni"u i 0o'#aju. ;1/<
/ istoj $unkciji podizanja morala vojske stoji i proroanstvo da -nee biti vie
ratova, nego e sporove izme!u drava reavati izabrani sud., kao i da e -*ara!or!evi
poneti carsku krunu u *ruevcu. JDcK. 1r *azimirovi nije pominjao *ara!or!evia,
nego je proroanstvo preuredio u -*ruevac e postati prestonica Srbije. JC3K J2LK, ali ga
ni ta intervencija nije uinila uspenijim.
#vde je jednom reenicom iskazano zanimljivo proroanstvo koje vredi pomenuti,
jer je ono jedno od retkih koje nije retrodatirano, a ipak se u izvesnoj meri ispunilo4
Ne $na#o da li je -ilo+ go%orio ili je to -itar "a'nije dodao "a"o e u o%e
N"re#an'"e godineN r&a%o proi jedna narodna '"up+tina "oja 'e i#a o -itro%udne
'a'tati. ;1/<
#vo proroanstvo kasnije je pomenuo i dr *azimirovi i tandem Polubovi
Malenkovi, povezujui ga sa atentatom u ,arodnoj skuptini, u kome su ubijeni
poslanici %avle Badi i &asariek, a ranjeni Stjepan Badi, %ernar, Pran!a i 6elai. /
knjizi 9ajne proroka J2QK, autor %avle Mati izneo je tvrdnju -istorijska je injenica da
su... na Mitrovdan, u ,arodnoj skuptini ubijeni poslanici...., pa je i ovo proroanstvo
olako proglaeno za ispunjeno. Ali taj podatak je netaan atentat se zbio nekoliko
meseci kasnije, 2C. juna CD2E. godine, a prvi saziv odran je skoro dve nedelje pre
Mitrovdana' jedino to bi atentat moglo da dovede u vezu sa ovim verskim praznikom
jeste da je konstitutivna sednica skuptine odrana na Mitrovdan, E. novembra CD2Q.
godine. #va labava veza izme!u proroanstva i doga!aja ugroena je jo i time to je
najavljeno da e se to dogoditi tokom -kremanskih godina.. #va stilska $igura se, kako
+lija Hukanovi objanjava na poetku teksta u -0elikoj Srbiji., odnosi na godine -kada
e srpski narod pred svoje ujedinjenje prepatiti strane muke.. 1ogodilo se, ipak, mnogo
godina posle srpskih muka i ujedinjenja, sedam meseci posle Mitrovdana, a nije ni
najavljeno ta e se to -r!avo. dogoditi. +pak, injenica da je skuptina konstituisana na
Mitrovdan bila je dovoljan povod da se proroanstvo proglasi za uspeno.
>udno je to to nijedan od pomenutih autora nije naveo da o ovom proroanstvu
postoji autentian pisani trag koji datira pre njegovog (bar deliminog) ispunjenja, to bi
itekako podralo poverenje italaca u kremansko proroanstvo.
/ $usnoti na kraju teksta u 0elikoj Srbiji stoji da je -u poslednje vreme pok. %era
9odorovi pisao o ovome proroanstvu, ali su dobri poznavaoci tvrdili da tu ima dosta
netanosti, koje su dole usled prepriavanja.. ,aravno da %era 9odorovi nije mogao da
pie o tome -u poslednje vreme., jer je umro celih D godina pre objavljivanja ovog teksta.
Ali to nije vano mnogo je zanimljivija primedba ovog autora da navodi %ere
9odorovia (na koje se, uzgred, i sam oslanjao) nisu tani.
Kada e %e .a,r?iti rat=
1vanaest godina kasnije, ponovilo se medijsko prepucavanje izme!u (tada jo uvek
anonimnog) +lije Hukanovia i dr *azimirovia. *ada je dr *azimirovi u 0remenu
poeo da objavljuje novu seriju tekstova o kremanskom proroanstvu (od G. do 2N.
decembra CD2E), Hukanovi je etiri dana po zavretku te serije za isti list napisao svoj
tekst pod nazivom -6o neto o kremanskom proroanstvu pismo jednog nepoznatog
oveka 0remenu. JCCcK. / ovom tekstu skoro da nema niega novog, jer se uglavnom
sastoji od ponavljanja onoga to je dr *azimirovi samo nekoliko dana ranije napisao.
6edini zanimljiv detalj je -izvinjenje. to nije pravovremeno najavljeno koliko dugo e
trajati izgnanstvo srpske vojske. #bjanjenje je da o tome tada nije smelo da se pie4
Naro.ito 'a# o!ratio pa)nju "a"o e 'e i$ra$iti i o!ja%iti proro.an't%o o na+oj
%eli"oj narodnoj ne'rei t.j. "oli"o e trajati i "a"o e 'e $a%r+iti. Nije 'e '#elo po#enuti
da e#o troje Troji/e2Du(o%e Epra$ni"F pro%e'ti pod 'trano# 'ilo#. ;11/<
#vaj argument je uobiajen me!u prorocima svih vremena, jer ga koriste svaki put
kad treba objasniti zato neto nije na vreme najavljeno, ili zato najave buduih
doga!aja nisu bile jasne i nedvosmislene4 ,ije se smelo. ,aravno da bi i ovo objanjenje
trebalo uvaiti, ali samo kao neobavezno izvinjenje, a ne i kao indiciju koja govori u
prilog tome da je proroanstvo postojalo. 9rebalo bi, osim toga, postaviti pitanje zato je
ovaj autor ve u prvoj godini progona objavio (tada netaan) podatak o skorom kraju
srpskih muka (-#vo nesreno doba nee dugo trajati.) JDcK, a nije ga objavio u treoj
godini, pred kraj progona i uoi trijum$a srpske vojske, mada je sasvim sigurno da mu
tada niko ne bi zamerio za osnovani optimizam.
8vo jo jednog pitanja koje zahteva analizu. 1a li je dr *azimirovi u izgubljenoj
seriji tekstova iz CDCM. naveo proroanstva o duini progonstva srpske vojske (L godine) i
godini kraja rata (koja se poklopila sa godinom smrti prote "aharija "aharia)5 %oto je
1uan %opovi CDCN. godne u nikoj &udunosti priloio *azimiroviev navod da samo
pet navedenih proroanstava nije ispunjeno, namee se logian zakljuak da su ova dva
proroanstva ipak dopisana kasnije. 6o jedan dokaz ovoj tvrdnji je *azimiroviev tekst
iz CD2E. godine, objavljen u 0remenu4
-itar Tara!i je na'igurno po%erio proti i proro.an't%o o propa'ti Sr!ije ali prota
#eni o to#e "ao %ojni"u i$ poja#ni( ra$loga nije pri.ao. ;18<
*ako je dr *azimirovi mogao da zna da je Mitar to poverio proti, ako ve i sam
tvrdi da mu prota o tome -iz pojamnih razloga. nije priao5 "brka postaje jo vea kad
znamo da je on samo nekoliko dana ranije (C3. decembra CD2E) u istom listu napisao
-9arabii su, naprimer, prorekli da e Srbija, dodue, tri leta biti u mraku... JC3K. +zlaz iz
ove kontradikcije pojavio se tek CDLD. godine, kada je dr *azimirovi u priu uveo i
1imitrija *aria, zeta prote "aharia, koji mu je navodno posvedoio da je Mitar rekao
-*ad se tri ljeta (-troje 9rojice.) navre, narod e bez puke ui u otadbinu. J2LK.
,aalost, ovo svedoenje dolazi sa zakanjenjem od preko dve decenije, pa tako ni njega
ne moemo da prihvatimo kao argument koji bi podrao stav da je proroanstvo zaista
postojalo.
9andem Polubovi Malenkovi hrabro je zanemario sve dileme i prevideo
kontradikcije, pa tako u njihovoj knjizi iz CDE2. godine neoekivano dobijamo podatak da
je ovo proroanstvo preneo lino prota "aharije, koji je tako i protiv svoje volje postao
glavni akter4
Pre#a pri.anju 'a#og prote 9a(arija i #nogi( 'tariji( B)i.ana Tara!i #u je
re"ao 'ledee5
2 B onoj godini u "ojoj e !iti "raj o%og %eli"a."og '%jet'"og po#ora ti e+ "u#e
u#rijeti. ;3C<
Svejedno je ta je od svega toga tano tvrdnju je (kako god ona glasila) ipak
trebalo nekako podrati, pa je u tu svrhu dobro dolo Mitrovo, bezbroj puta upotrebljeno,
-dokerproroanstvo.4
G na'tae ta"o 'tra+no i ne'reno %rije#e da e )i%i prola$iti pored gro!o%a
preda"a '%oji( tu $a'tajati i 'u$ni u$di'ati5 @Ot%orite 'e gro!o%i da i #i )i%i u %a'
legne#o76 E...F A "ad 'e narod 'rp'"i do!ro na#u.i E...F onda e na'tati ta"o #iran i
'rean )i%ot da e ljudi prola$ei pored gro!o%a preda"a '%oji( u$%i"i%ati rado'no5
@B'tanite #rt%i da )i%i#o76 ;18< ;34< ;3C<
/ tekstu -6o neto o kremanskom proroanstvu pismo jednog nepoznatog oveka
0remenu. JCCcK, vidimo da postoji jo jedno zanimljivo proroanstvo koje navodi +lija
Hukanovi, potpisan (u elji da ostane anoniman) kao -6edan koji veruje.. / njemu se
govori o -tami koja e tri dana i tri noi trajati. JDcK. +stina, -tri leta. nije isto to i -tri
dana., ali nije teko pretpostaviti da je to dalo ideju dr *azimiroviu da dane preradi u
godine i tako prilagodi proroanstvo doga!ajima nastalim tokom progona srpske vojske.
Sada, naravno, ne moemo da tvrdimo da je ba tako ro!ena ideja o prorokovanju
trogodinjeg progona srpske vojske, ali nigde nije prona!en nijedan autentian pisani trag
koji bi potvrdio da su 9arabii prorekli taj progon pre nego to je on zapoeo, kao ni da
su prognozirali njegovo trajanje pre nego to je zavren.
1rugo proroanstvo, u kome se kae da e se rat zavriti u godini kad umre prota
"aharije "ahari, jo je spornije. # ovom Mitrovom proroanstvu Polubovi i
Malenkovi J2MK govore kao o nespornom i autentinom, ali dr *azimirovi ga pominje u
razliitim kontekstima za koje se nikako ne bi moglo rei da se me!usobno podravaju.
Solunska 0elika Srbija, u broju objavljenom CDCE. godine na 0eliki %etak, donosi
opiran nekrolog posveen smrti prote "aharia, iz pera dr *azimirovia. / njemu autor
vie puta citira pokojnog protu i zavrava nekrolog literarnim nadahnuem4
Tada 'a# '(%atio da je tajan't%ena tala'a'ta "re#an'"a o"olina prepuna !orje#
"oje 'e na 'un/u $lati puna .ari i #iline #orala dati ta"%e ljude "ao +to !e(u prota
9arija i njego%i %ido%iti paro(ijani -ilo+ i -itar Tara!i. Pri.ajui #i $a njina
proro.an't%a po"ojni" je re"ao da e na'tati @'la%no %rije#e6 "ada e 'e narod pono%a
latiti '%oga pluga i u)i%ati u 'lo!odi.
Na)alo't nje#u nije !ilo 'u&eno da to i do.e"a ali je u gro! ipa" 'i+ao 'a
u%erenje# da e to %re#e doi. ;34<
Mada je ovo bilo sasvim dobra prilika da se u 0elikoj Srbiji pomene i proroanstvo
koje govori da to -slavno vrijeme. valja oekivati ba te godine, dr *azimirovi to ipak
nije uinio. #vo je teta, jer bi u tom sluaju to bilo jedno od retkih proroanstava
objavljenih pre svog ispunjenja... ako je, naravno, i tada postojalo. ,o, i ovde se istorija
ponavlja u *azimirovievoj knjizi J2LK ovo proroanstvo objavljeno je sa preko dve
decenije zakanjenja4
u%+i $a njego%u '#rt %ero%ao E'a#F u na+e '"oro o'lo!o&enje jer 'u ne"i
go%orili da e po re.i#a proro"a !a+ te godine doi po!eda.
@Rat e 'e $a%r+iti one godine 2 go%orili 'u u)i.ani na =rontu 2 "ad prota 9arija
u#re76 ;34<
Autori Polubovi i Malenkovi idu i korak dalje oni u cilju podravanja ovog
proroanstva navode romansiranu i emotivno obojenu priu bekog doktora +ra Putmana.
#n je, navodno, pred smrt leio protu "aharija, pa je kasnije svedoio o tome kako prota
nije hteo da uzima lekove da bi to pre priveo svoj ivot kraju, znajui da e ta godina
oznaiti i kraj muka za srpski narod. Autori ne navode odakle su preuzeli ovu priu, pa
tako ne moemo da proverimo njenu autentinost, kao ni kada se ona prvi put pojavila.
>ak ne znamo ni da li se ona igde pominje pre CDE2. godine, mada je dr Putman, sudei
po istoj knjizi, izgubio ivot jo tokom 1rugog svetskog rata.
6e%u &i Tarabii naja,i&i rat=
%re poetka %rvog svetskog rata (CDCG. godine), nije bilo nikakvih prorokih najava
o njemu. %ojavile su se tek godinu dana posle njegovog poetka, kad je srpska golgota
ve zapoela. 9ada su svi hroniari bili sloni u tvrdnji da su kremanski proroci
nedvosmisleno i precizno najavili %rvi svetski rat, ali se niko nije usudio da navede
koliko dugo e trajati.
+sto se odnosi i na progon srpske vojske, koji je poeo CDCM. godine. 6edinu
vremensku odrednicu dao je +lija Hukanovi CDCN. godine u 0elikoj Srbiji i ona je glasila
da -ovo nesreno doba nee dugo trajati. JDcK, ali kasnije, kad je -nesreno doba.
zavreno, to proroanstvo, kao neprecizno i neatraktivno, preputeno je zaboravu. %a i
samo nekoliko meseci pre srpskog trijum$a (CDCE. godine), dr *azimirovi je
-zaboravio. da uz nekrolog proti "ahariu citira i navodno proroanstvo po kome
srpskim mukama dolazi skori kraj. 9ek zadugo posle zavretka progona i rata, svi su se
ponovo sloili u tome da su 9arabii nepogreivo najavili da e progon trajati tano tri
leta (troje -trojice.) i da e se zavriti u godini smrti prote "aharija.
%osebno je zanimljivo da su svi tadanji hroniari, tako!e bez izuzetka, bili saglasni
u jo jednoj tvrdnji4 *remanski proroci su najavili da posle %rvog svetskog rata vie nee
biti ratova.
#vo, dakako, vai samo za autore koji su o kremanskom proroanstvu pisali pre
1rugog svetskog rata.
@
:<MEA9 !VA RATA
*rajem CD2E. godine dr Badovan *azimirovi je ponovo objavio seriju tekstova o
kremanskom proroanstvu, ovoga puta u beogradskom dnevnom listu 0reme. / 2L
opirna nastavka, od G. do 2N. decembra, autor najpre daje de$iniciju proroanstva, a
potom objanjava i ilustruje razliku izme!u proroke vizije i naunog predvi!anja4
Proro.an't%o je ta.no pred'"a$i%anje !udui( doga&aja "oji 'e i$ prirodni(
u$ro"a ne #ogu unapred 'a$nati.
Gpa" proro.an't%o %alja ra$li"o%ati od nau.nog pred%i&anja. Npr. nau.ni" #o)e
rei da e "ro$ 188 godina '%e ot#enije "ue ra'polagati 'a '%i# #oderni# "o#=oro#5
topao i (ladan %a$du( pute# radiaJ po'luga "ro$ /e%iJ po"retne uli/e po "oji#a .o%e"a
no'e auto#at'"e plo.e itd. To 'e #o)e %ero%ati i ja #ogu pred%ideti da e !udue
puto%anje %a$du+ni# la&a#a !iti najprijatnije i naj!r)e i da e 'e %o$o%i#a jedino e'pap
pre%o$iti. Na'tae %re#e "ada e "ro$ tele%i$or i$ Dangaja trgo%a/ u Pari$u do!iti
#u'tru '%ile. On e ta"o oda!rati odgo%arajuu '%ilu po"a$ae 0ine$u u Dangaju '%oj
.e" i'punie ga i potpi'ae ga. Trgo%ina e !iti $a"lju.ena7 G$#e&u Pari$a i Dangaja 2
nee %i+e !iti ni"a"%e daljine7
0o $na: -o)da e 'e podii /entralna 'tani/a $a grejanje /ele E%rope po#ou
*ol='"e 'truje. Na'tae radio2o'%etljenje te e !udui nara+taju 'a'%i# $a!ora%iti $a
ele"tri"u i ga'. ,rana e 'e li=ero%ati i$ /entralni( "ujni po#ou /e%i. Radio#
poru.ujete jelo%ni" "oji toga dana )elite a jelo %a# 'e 'er%iraJ ono 'a#o pada na 'to7
Si!ir i 0anada !ie #o)da pret%oreni u /%etne i plodne poljane pra%i $e#alj'"i
raj7 Ne'tae 'nega i leda !lagodarei radio2'%etlo'ti "oja e '%e potopiti.
Blagodarei 'na$i ato#a i radio2tur!ina#a u.inie 'e %eli"e 't%ari itd. itd.
S%a 'e o%a pred%i&anja #ogu i'puniti jer poti.u na o'no%u nau.ne pretpo'ta%"e.
G'to ta"o a"o i le"ar pred'"a)e .o%e"u '#rt ili a'trono# da e 'e 'un/e po#ra.iti 2
on nije proro". 0ao +to nije proro" ni onaj "o re.e da e po'le $i#e na'tati prolee.
Ali a"o 'e u narodu poja%i "a"a% .o%e" "oji prore"ne o ne"o# 'a'%i# 'lu.ajno#
doga&aju "oji 'e #o)e dogoditi ili ne dogoditi a ne %ide 'e 'ada $na/i ni $a njego%
po.eta" ni '%r+eta" pa 'e ne #o)e o'ni%ati ni na "a"%o# po'#atranju ni i'"u't%u 2 onda
'e $a ta"%og .o%e"a #o)e $ai'ta rei da je proro". ;18<
Autor dalje u nadahnuu pominje ;egela, 1ostojevskog, Peteovog Rausta i
&etovenovu 1evetu sim$oniju, pa nastavlja sa ,ostradamusom i iznosi mnogo ostvarenih
predvi!anja stranih i naih proroka, potkrepljujui ih brojnim anegdotama.
9ek u sedmom nastavku zapoinje istorijat kremanskog proroanstva. 1r
*azimirovi pripoveda o prvim tekstovima %ere 9odorovia i >ede Mijatovia,
napominjui sledee4
Ali do" je po". Todoro%i to proro.an't%o i$no'io "ro$ politi."e nao.ari dotle je g.
eda -ijato%i na+ !i%+i po'lani" u Londonu i'to i$no'io u '%etlo'ti !engal'"e %atre.
;18< ;34<
0e u prvom citatu koji je preuzeo od Malih novina iz CD32. godine, zapaa se
nedoslednost autora. Oitirajui tekst >ede Mijatovia, dr *azimirovi navodi4
0ada je 18?C. g. .i.a Danilo% "a!inet ra'pu'tio '"up+tinu Ea ni"o 'e to#e nije
nadaoF tada je po". Alja Proto% re"ao5 @Vidi+ li "a"o 'e '%e $!i%a +to je onaj prore"ao6.
A taj je !io -itar Tara!i i$ 0re#ana. ;18<
#vaj podatak je veoma sporan, jer ako pogledamo originalni citat iz CD32. godine
J2cK, videemo da tamo zapravo stoji da to nije bio Mitar nego Mateja (prezime nije
navedeno). #staje nejasno zato je dr *azimirovi ovde, svesno $alsi$ikujui podatak iz
citata, poistovetio Mateju i Mitra, kad znamo da je posle toga (ak i u istoj seriji tekstova)
kategorino tvrdio da to nije ista osoba.
Sledi jo dosta indicija koje upuuju na zakljuak da u *azimirovievom dokaznom
postupku ima previe improvizacije. # jednoj od njih ve smo govorili, jer je ona prerasla
u incident kad je C2. decembra CD2E. stigao demanti /prave 1ravne arhive, kojim se
obara neargumentovana tvrdnja o postojanju $ascikle sa poverljivim aktima. #vo dr
*azimiroviu nikako nije davalo mira, pa je ovoga puta apelovao i na druge aktere prie4
Red je da po o%oj 't%ari re"ne "oju re. i na+ u%a)eni g. eda -ijato%i.
A"o li na+ u%a)eni i'tori.ar g. -ilen"o Vu"ie%i odi'ta i#a E"a"o .uje#F ta a"ta u
%erno# prepi'u onda !i rad !io da na# i on o%o pitanje "oli"o toli"o ra'%etli. -eni je
"re#an'"o proro.an't%o do!ro po$nato Ei !e$ ti( po%erlji%i( a"ataF pa .a" i do detalja
po autenti.no# "a$i%anju po". .e'tite 'tarine prote 9arije i drugi( %erodo'tojni( li/a
"oji#a 'e #ora %ero%ati. ;18<
%o svoj prilici, niko od prozvanih nije odgovorio na ovaj vapaj, jer vidimo da se dr
*azimirovi u svojoj knjizi iz CDLD. godine nije vie pozivao na kredibilitet ovih svedoka
niti ih je pozivao u pomo. Samo je kratko napomenuo da su se njegovi napisi ->edi
Mijatoviu veoma dopali. J2LK, a u nedostatku uverljivijih argumenata ponovio je
neosnovanu tvrdnju da se -postojanje poverljivih policijskih akata o kremanskom
proroanstvu, povodom ubistva knjaza Mihaila, ne da porei. JC3K J2LK.
Sve do kraja serije (koji je usledio pet dana pre nove CD2D. godine) nema niega
zanimljivog, jer osim retrodatiranih postoji samo pet proroanstava koja govore o
buduim doga!ajima. ,e treba ni napomenuti da je to istih pet (jo uvek neispunjenih ili
delimino ispunjenih) koja je ->ovek koji se smeje., citirajui dr *azimirovia, naveo
jo CDCM. godine JEcK. 6edini znaajni novitet u ovoj seriji, naravno, ine -proroanstva. o
onome to se u me!uvremenu dogodilo najava godine zavretka %rvog svetskog rata,
kao i prognoza trajanja progona srpske vojske. #va proroanstva, dakle, po prvi put
pojavljuju se celih deset godina posle -ispunjenja..
>etiri dana po zavretku *azimirovieve serije lanaka u 0remenu, L3. decembra
CD2E, u istom listu javlja se anonimni autor koga ve poznajemo po tekstu objavljenom u
solunskoj 0elikoj Srbiji iz CDCN. godine i potpisanom sa -6edan koji veruje.. Mada je
autor izjavio da eli da ostane anoniman, njega je CDLD. godine dr *azimirovi
identi$ikovao kao dravnog savetnika +liju Hukanovia J2LK. #n u tekstu pod naslovom
6o neto o kremanskom proroanstvu pismo jednog nepoznatog oveka -0remenu.
ponovo podrava dr *azimirovia, pokuavajui usput i da ga dopuni. + ovde padaju u oi
netanosti, verovatno proizale iz nepoznavanja injenica. Anonimni autor kae4
0ao #i#ogred dopunja%a# g. 0a$i#iro%ia da je -itar $ai'ta t%rdio da e
@'rene6 dane do.e"ati i on i prota 9a(arije a da to nee do.e"ati prota Ouri. ;11/<
9eko je sada rei da li je Mitar zaista tvrdio da e prota "aharije doekati -srene.
dane, ali ako jeste, razumljivo je zato dr *azimirovi to nije naveo. Sluaj je, naime,
hteo da prota ipak ne doeka te srene dane, jer je umro nekoliko meseci pre srpskog
ratnog trijum$a. %rosto je neverovatno da jedan dravni savetnik to nije znao.
%ostoji jo jedno zanimljivo zapaanje ovog anonimnog autora4
Pa)lji%o 'a# pratio '%e +to je o%i( dana dono'io li't @Vre#e6 o 0re#an'"o#
Proro.an't%u od g. dr Rad. 0a$i#iro%ia. O%o je #nogo potpunije od onoga +to je on
ranije +ta#pao u @Ni+"o# *la'ni"u6. ;11/<
Sa ovim zapaanjem moemo da se sloimo, jer je svaki sledei tekst o
kremanskom proroanstvu potpuniji nego prethodni. Bazlog je prost4 on sadri i sve to
se u me!uvremenu dogodilo. +zgleda da se na neki nain ak i ovaj autor s tim sloio4
6edino to se osea praznina iz proroanstava iz budunosti. 9o je g. *azimiroviu,
verovatno, bilo nepoznato. JCCcK
S'e(ti)i ot,araju *ront
+z pera tada poznatog publiciste i umetnikog kritiara, rodonaelnika srpskog
dadaizma 1ragana Aleksia, u 0remenu od CQ. aprila CD2D. godine izlazi kritiki lanak
pod naslovom 9ajna kremanskog proroanstva objanjava se tek u najnovije vreme. #vaj
opirni tekst ve u nadnaslovu koji glasi -*remna, prestonica nahije proroka protivu
#brenovia. nagovetava stav autora i prua dosta dragocenih in$ormacija potrebnih da
procenimo tadanji stav skeptiki nastojene javnosti.
0o %i+e 'pa%a i %i+e 'anja taj i#a %i+e predi'po$i/ije $a proro"a. S%a"i 'tano%ni"
ra$!a/anog 'ela 0re#na je u 'u+tini %eli"i 'pa%a. %eli"a 'anjali/a %eli"o .#a%alo. 9ato
je '%a"i 0re#ana/ proro". 9a+to onda da to ni'u !ili i !raa Tara!ii o"o "oji( 'u i
dina'tije lo#ile "oplja:
Ali tu na li/u #e'ta u 0re#ni goto%o da ni"o %i+e ne $na ni+ta o proro.an't%i#a
Tara!ia. Ra$log ta"o pro't5 oni od 'tarine Irnogor/i u!e&eni u '%oju li.nu %redno't
ne po+tuju ni+ta +to ne pripada 'a#o nji#a. Na u'po#eni Tara!ia "oja 't%arno ne
pre'taje u dugi# pri.a#a od "olena na "oleno $a'ni%a 'e dana' jedan neo!i.an "ult
prori/anja. Taj "ult '%edo.i da je =anta$ija jedna ogro#na ljud'"a potre!a u ne%olja#a i
!or!a#a 'a 'uro%o# prirodo#. ;13/<
"animljivo je zapaanje ovog autora da u *remnama malo ko zna o svojim
zemljacimaprorocima. Mada je on naveo svoje vi!enje razloga za ovaj paradoks,
ponoviemo i zakljuak koji smo ve pomenuli, da nije udno to se o kremanskim
prorocima u samim *remnama ne zna mnogo, jer je ceo mit zapravo ro!en daleko od
ovog mesta.
*asnije emo vie govoriti o zapisima na kojima se nalaze navodno autentina
proroanstva 9arabia, a ovde emo samo navesti ta o tome kae autor ovog teksta4
9na 'e da 'e do'"ora #i'lilo to je't podr)a%alo od 'trane pri'tali/a "re#an'"i(
proro"a da 'e $api'i o prori/anju Tara!ia nala$e $a"opani u te#elji#a "ue prote
Radulo%ia i$ B)i/a. Prota 9arija je %rlo %e+to ude'io da 'e ta %e't odr)i u narodu po+to
ni"o nije %ero%ao da da e prota Radulo%i do$%oliti da 'e njego%a "ua i$ toga ra$loga
ru+i. A !ilo je #nogo ti( "oji 'u to tra)ili i$ ne"i( @%i+i( intere'a6.
-e&uti# de'ilo 'e ne+to neo.e"i%ano. Po'le rata Radulo%ie%a "ua je #orala da
'e ru+i 'ilo# prili"a. Tu pored 'tarog (otela Tri=uno%ia tre!alo je da 'e podigne u
gla%noj .ar+iji jedan #oderan (otel "a=ana i re'toran. Vla'ni/i "ue prote Radulo%ia
!ili 'u pri#orani 'lu.aje# da prodaju '%oje i#anje i 'tara protina "ua jednoga dana
do+la je na %eli"u 'reu oni( "oji 'u o.e"i%ali 'en$a/ionalni ru"opi' Tara!ia i
ot"ro%enje nepo$nati( tajni pod 'tra+an udar piju"a.
0oli"o ra$o.arenje "ada 'e te#elji du!o"o i du!o"o i'"opa%a(u a da 'e ni"a"o
nije nala$io =a#o$ni ru"opi'7 S%e je ra&eno pa)lji%o '%e je ra&eno pod "ontrolo# ali
$api'a nigde nije !ilo.
S%et je po.eo da 'u#nja ali 'e opet na+ao ne"o "o je u#eo da proturi no%u %er$iju
"a"o %era u Tara!ie ne !i !ila $a"opana $a u%e". Jednoga dana po B)i/u pu.e gla' da
'e $api'i nala$e u te#elji#a "ue prote *a%rila u dana+njoj "ui g. Ale"'e Popo%ia
"oja 'e nala$i pre"o puta (otel Pari$a na 'a#o# uglu do 'tare "ue prote Radulo%ia.
Opet la"o%erni planin/i '#iri+e '%oju 'u#nju o opet o'tado+e da .e"aju ot"ro%enje
o Tara!ii#a "ad i to $danje do&e na red da 'e ru+i. Ali 'tari Ale"'a Popo%i '(%atio je
o%u %er$iju "ao )elju $a%idni( ljudi "oji !i (teli da i njego% 'tari do# 'ta%e pod piju" pa
'ad ni $a )i%u gla%u ne #i'li ni da ru+i ni da prodaje5 Ne"a 'toji a Tara!ii ne"a 'e
tra)e...
G $api'i proro.an't%a #i'terio$ni( Tara!ia o'tado+e i dalje po"ri%eni oni# i'ti#
o"ultni# +eretlu"o# "a"a% je dotle po'tojao. ;13/<
Podine CDGQ, sruena je i kua prote Pavrila, jer je na tom mestu planirana
izgradnja 1oma vojske 6ugoslavije. ,aravno da ni ovoga puta nisu prona!eni nikakvi
rukopisi' opravdanje je glasilo da nisu ni traeni. Svejedno, niko nije izrazio sumnju da su
tu jednoga dana -ko zna kada, i u kojoj generaciji, neko (e) pokuati da razbije sloj
betona koji deli nauku od dnevnih potreba.. J2MK
1ragan Aleksi dalje predstavlja /ianina 9adia (ime nije navedeno), koji, kao
savremenik i svedok zbivanja, govori o politikoj pozadini korena kremanskog mita4
Sada o%o# prili"o# ja i'"ori+a%a# ra$go%or 'a o%i# 'jajni# .o%e"o# "oji je
naj!olji po$na%ala/ u)i."e (ajdu.ije i u)i."i( prori/anja. G "ao +to on naj!olje $na
't%ari o"o (ajdu"a2igu#ana 9a(arija -ile"ia i$ Ra.e ta"o on odli.no po$naje i
po'tana" @u)i."e +ege prote Ouria pre"o prote 9arije u o!li"u %i&enja Tara!ie%i(6.
Re"a%+i tu nera$u#lji%u re.eni/u "oja 'e odno'ila "ao druga re. na "re#an'"o
proro.an't%o g. Tadi tu#a.i5
2 S%e je to jedna "o#!ina/ija prote Ouria. -r$ei 'tra+no O!reno%ie o%aj .o%e"
je do+ao na ideju da pre"o pro'tog '%eta pro%u.e 'u#nju "a"o O!reno%ii nee dugo
"ao i#a Bo)je Pro%i&enje "oje pre"o Tara!ia nago%e+ta%a $ala$a" O!reno%ie%e
$%e$de. Prota Ouri je !io %eli"a %idra i u#eo je da ra.una ' oni# +to je nala$io. Tu je
!li$u !ila Do!rinja gne$do O!reno%ia tu je tre!alo udarati najja.i udara/. On je
do!ro '#i'lio5 ude'io je "a"o e i'"ori'titi +to !olje '"lono't naroda da %eruje u tajne
prori/anja. Prota 9arija !io je jedan po'redni" "o#e 'e #oglo .a" i narediti. Po'ao je $a
.a' '%r+en na op+te $adi%ljenje. S%et je po%ero%ao i o.e"i%ao ono +to 'e $ai'ta de'ilo i !e$
'%ega toga i !e$ %i&enja i !e$ protine $a'luge.
Ta"%i( 'lu.aje%a !ilo je podo'ta. e'to 'u 'e proro.an't%a politi."i i'"ori+a%ala i
ude+a%ala. S%et je proro.an't%i#a %i+e %ero%ao nego goto%i# .injeni/a#a. Videti u 'nu
$na.ilo je jedno .udo. A .udo to je '%etinja.
Ta"a% 'e 'lu.aj de'io i 'a 'tri/e# !i%+eg de#o"rat'"og #ini'tra g. Pere
-ar"o%ia. Taj -ilorad -ar"o%i "oji je $!og toga da !i i#pono%ao ude'io '%oje
pre$i#e na 0ara#ar"o%i !io je trgo%a/ u Po)are%/u. On ude'i da je 'nio "a"o je gro#
udario u 'red Tera$ija. 9nalo 'e +to to $na.i. 0a"o je to do!ro do+lo u i$!ornoj agita/iji
#ini'tar Bnutra+nji( Dela po". Radi%oje -iloj"o%i re+i da 'e %e+to od%rati -ar"o%iu i
pre"o 're'"og na.elni"a naredi da ga i$!atinaju. Mandar#i ga u(%ati+e u jedno#
podru#u i do!ro i'"ori'ti+e jednu de!elu %olo%'"u )ilu. Do/nije -ar"o%i 'a% !e'an
ode u Beograd da 'e -iloj"o%iu po)ali na taj po'tupa". O%aj ga lepo pri#i ali
-ar"o%i ni"a"o da 'edne jer #u je tur !io 'a% ranja%. G "ad o!ja'ni da je !ijen
#ini'tar 'e napra%i +eret i re.e da ne %eruje5
2 -ore nije to i'tina -ilorade nego .uo 'a# ja da ti ta"o .e'to '%a+ta 'anja+ pa
'i %aljda 'anjao i te !atine...
Eto proro.an't%o je jedan na+ agita/ioni proi$%od. Ono je i#alo '%oje "rajnje
/ilje%e "oji 'u !ili u%e" u 'lu)!i politi.ara. Ta"o i Tara!ii "oji 'u i ni"li u ti#
0re#na#a pre'toni/i proro"a B)i."e Na(ije na #e'tu gde 'e ni+ta ne %eruje a"o nije
proro."i nalo)eno... 0re#an'"o proro.an't%o !ilo je jedan alat u !or!i proti%u
O!reno%ia. Sa#o da $nate nigde ne#a ti( $api'a jer i( ni"ada nije ni !ilo i jer ne#a
proro.an't%a uop+te nego je ude+a%ano "ao 'taro %i&enje onoga .a'a "ada je 't%ar
tre!ala da po'lu)i u agita/iji... ;13/<
,ije bez osnova bila Aleksieva tvrdnja da prota Milan Huri (tadanji prvak
Badikalne stranke uikog kraja) ne voli #brenovie, jer su mu oni oduzeli sveteniki
in i osudili na teku robiju u okovima JL3K. / svetlu ovoga valja posmatrati i reenicu
-%rota "arija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti. JC2cK. 9reba svakako
verovati dr *azimiroviu kad u svim svojim napisima o kremanskom proroanstvu
svedoi da mu je prota "aharije, tokom razgovora vo!enog CDCG. godine, rekao4
-ene "ralj -ilan EO!reno%iF nije %oleo naro.ito $!og o%og proro.an't%a. B
godini dana po pet2+e't puta !io je %r+en pretre' #oje "ue. ;18< ;34<
#vo je zanimljiva i indikativna tvrdnja -nepodobni. proroci bili su Milo i Mitar
9arabi, ali vlast nije maltretirala njih niti je vrila pretres njihove kue, nego je sva
krivica svaljena na njihovog kuma. "ato5 ,e govori li to ipak u prilog tezi da pravi
-prorok. nije bio ni Milo ni Mitar, nego prota "aharije5
6o jednom emo se vratiti na Aleksiev tekst u 0remenu. %oslednje, ali ne i
najmanje vano u njemu, jeste da je svedoenjem nekadanjeg ministra /nutranjih dela,
liberala Hor!a Penia, ozbiljno poljuljana tvrdnja >ede Mijatovia (na koju se ne samo
dr *azimirovi, nego i svi drugi analitiari neprestano pozivaju) o tome da u ministarstvu
/nutranjih dela zaista postoji $amozna -$ascikula iz CENE..
Sad %rlo 'e do!ro 'ea# jednog ra$go%ora "oji 'a# i#ao '"oro po%odo#
ra$!i'tra%anja pro=e'ora 0a$i#iro%ia o 0re#an'"o# Proro.an't%u. Tada g. eda
-ijato%i i$neo je jednu 'en$a/ionalnu %e't o to#e "a"o je g. *en.i ne"ada -ini'tar
Bnutra+nji( Dela po"a$ao '%ojoj !i%+oj )eni $a!ele+"e prote 9arije o 0re#an/i#a "oje
'u 'e .u%ale u tajnoj ar(i%i -ini'tar't%a u ta"o $%ano# @Irno# 0a!inetu6. Potra)io
'a# !io g. *en.ia ta#o negde u 0run'"oj uli/i i o%aj d)entl#en pro+lo'ti lju!a$no je
pore"ao5
2 Ne#a# poj#a o 0re#an'"o# Proro.an't%u. Ni"ad ja ni'a# re"ao da 'u $a
%re#e #og #ini'tro%anja ti $api'i !ili u po%erlji%oj ar(i%i a i'to ta"o #oja )ena nije
#ogla da to $na naj#anje pre"o #ene. A"o je ona to re"la re"la je ona"o ola"o !e$
preten$ija da joj 'e %eruje. 0ad 'a# do+ao $a -ini'tra Bnutra+nji( Dela ja 'a# o'no%ao
1811. jednu 'lo)enu ar(i%u "oju ni'a# (teo "ao #oji pret(odni/i da no'i# onoga .a'a
"ada odla$i# 'a polo)aja. Ona je i#ala da !ude 'talna i da 'e na'le&uje. Ja 'a# je
'%r'tao i uredio "ao ni"o do tada. Pro$%ali 'u je @/rni# "a!ineto#6 nara%no '
nepra%do# jer tu nije ni+ta !ilo /rno. S%e 'a# po"upio '%e 'redio ali o 0re#an'"o#
Proro.an't%u nije nigde !ilo traga niti je i"o do/nije #ogao da ga une'e. Ono ne po'toji
ni u "a"%oj ar(i%i -ini'tar't%a Bnutra+nji( Dela. Ja 'a# 'e ra'piti%ao $a to
proro.an't%o ali ni"o nije ni+ta o nje#u $nao. Veruje# da !i( !io u 'tanju da ne+to
do$na# naro.ito tada. Ali ono "ao ta"%o ne po'toji. Ja #u ne pridaje# ni"a"%u
%a)no't...
Ta"o tu na i$%oru '%i( proro.an'ta%a Du#adije jedna 'e ilu$ija ra'plinjuje. Ona
po'taje 'a#o jedno #alo 'red't%o i$!orne agita/ije 'tari( %re#ena one agita/ije "oja je
'%e pre%a$ila$ila +eretlu"o# i lu"a%'t%o#. -e&uti# na o'no%i te epi$ode jedne 'jajne
!or!e prote Ouria ni"ao je /eo "ult o%i( 'iroti( gor+ta"a tu)na ute(a ne'reni( !ora/a
planina/a najte)i( ratni"a proti%u prirode. ;13/<
,aveemo samo jo jedan, kratak i naoko neprimetan detalj iz istog Aleksievog
teksta, u kome se jasno oslikava stav autora prema kremanskom proroanstvu i sugerie
se da je osnovni motiv za njegovo stvaranje bila politika agitacija4
Ono 'e tu ra$ot"ri%a "ao ne+to +to 'e nije de'ilo 'lu.ajno nego na#erno. Ve+tina je
i'"ori'tila "ult. ;13/<
9 o%,it !rugog %,et%'og rata
Podine CDLD, objavljeno je prvo izdanje knjige 9ajanstvene pojave u naem narodu
*remansko proroanstvo, sa podnaslovom %rilog ispitivanju tajanstvenih duhovnih
pojava. Autor ove opsene i izuzetno zanimljive studije je dr Badovan *azimirovi.
*njiga je prava riznica svedoanstava o verovanju naeg naroda u natprirodne sile, pri
emu dominira i verovanje samog autora u natprirodno.
%oglavlje o prorocima (ne samo kremanskim) u ovoj knjizi najveim delom
zasnovano je na seriji tekstova koju je isti autor CD2E. godine objavio u listu 0reme JC3K,
a deo o kremanskom proroanstvu u dobroj meri je i doslovno prepisan. Bazlika je jedino
u tome to se za tih jedanaest godina broj proroanstava uveao. %ojavila su se Mitrova
proroanstva o balkanskom ratu, o smrti prote Huria i popa *oste "aharia i o sudbini
zadruge 9arabia. Sva ova proroanstva su ispunjena, ali daleko pre nego to ih je dr
*azimirovi po prvi put pomenuo.
+zme!u CD2D. i CDLD. godine nismo u tampi zapazili bilo ta o kremanskom
proroanstvu, verovatno zato to nije bilo ni markantnih doga!aja koji bi uticali na
genezu ovog mita (drugim reima, nije bilo ta da se dopie na listu prorokih vizija).
6edino novo bilo je to to su u nekim delovima 8vrope nemaki nacisti, predvo!eni
Adol$om ;itlerom, zapoeli rat koji e uskoro zahvatiti veliki deo sveta.
"ato u knjizi iz CDLD. godine postoji mala, ali znaajna razlika. / kazivanju iz
CD2E. godine, dr *azimirovi pominje samo %rvi svetski rat, nazvavi ga #pti rat.
&udui da u to vreme nije bilo 1rugog, bilo je logino da ispred naziva rata nema rednog
broja, tim pre to su svi tadanji autori tvrdili da su 9arabii prorekli da vie nee biti
ratova. +pak, u knjizi iz CDLD. godine, dr *azimirovi diskretno sugerie izmene, sluei
se terminolokim trikovima. %o toj knjizi, 9arabii jesu najavili #pti rat, ali to se vie ne
odnosi na %rvi svetski, jer je on sada preimenovan u 8vropski. #pti rat je dobio sledee
tumaenje4
-itar Tara!i je go%orio da 'e po'le e%rop'"og rata nee %i+e rato%ati i#ajui u
%idu po$nate organi$o%ane rato%e jedni( dr)a%a proti% drugi(J ali je re"ao da e na'tati5
!une i re%olu/ije i da e tada i$ginuti %i+e ljudi nego u %eli"o# '%et'"o# ratu. To e !iti
@op+ti rat76 Na'tae 'tra+no %re#e. Tada e narod @po$a%ideti oni#a +to po#rije+e6
jer e na'tati 'tra+niji dani nego +to !e(u $a %re#e '%et'"og rata. Narod e tada rei
#rt%i#a5 @!lago %a#a +to po#re'te te ne gledate o%e na+e #u"e6J ili @u'tanite %i #rt%i
da legne#o #i )i%i76 ;34<
,a ovu de$iniciju 1rugog svetskog rata (datu kada je on ve zapoeo) treba obratiti
panju, jer emo se na nju jo vraati. #rganizovanih ratova, dakle, nee biti, ali e
nastati -bune i revolucije., koje se po svoj prilici odnose na neskrivena oekivanja dr
*azimirovia o produenju sovjetske #ktobarske revolucije i prerastanju u globalni
svetski proces. #vo je, sada to znamo, bio jo jedan nesreni promaaj, koji e autorski
tandem Polubovi Malenkovi tek CDE2. godine doterati u svojoj knjizi *remansko
proroanstvo ta je bilo, ta nas eka i od njega nainiti niz briljantno ispunjenih
proroanstava o -%rvom velikom. i -1rugom velikakom. ratu, kao i o mnogim drugim
doga!ajima koji su posle njih doli.
B
KA! SMO SV: B:$: T:TO
Svi autori koji su izme!u dva rata pisali o kremanskom proroanstvu,
nedvosmisleno su tvrdili da posle %rvog svetskog rata, sudei po najavama 9arabia,
ratova vie nee biti. +pak, u knjizi *remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka
J2MK, ije se prvo izdanje pojavilo CDE2. godine, ni reju se ne pominje ova optimistika
najava, nego se umesto nje u mit uvodi niz novih proroanstava kojima se najavljuje
1rugi svetski rat. Svi podaci koji su navedeni u sledeem citatu, po prvi put su se pojavili
tek u ovoj knjizi, celih LQ godina posle sloma $aizma i zavretka 1rugog svetskog rata4
S%u na+u /are%inu $apo'jednue tu&in'"a du+#an'"a %oj'"a a /ijela Je%ropa !ie
pod %la+u "ri%og ne"r'ta.
Ru'ija jo+te nee rato%ati ali .i# du+#an'"a %oj'"a "rene na nju onda"ar e ona
'tupiti u !oj. Ondaj e na njeno#e prije'tolu %ladati /r%eni /ar. Poja%ie 'e ljudi 'a
$%ije$do# na .elu. G %ladae B)i/e# i o%ije# "raje%i#a ra%no ?4 dana te e po'lije
pred du+#an'"o# 'ilo# otii pre"o Drine B%/a i Li#a. 0ada 'e to !udne $!ilo poja%ie
'e %eli"a glad i $lo pa e Sr!i rato%ati "lati 'e i u!ijati jedni druge...
Du+#ani e o%o gledati i '#ijati 'e 'rp'"oj o#ra$i. Onda"ar e 'e u narodu
poja%iti jedan .oe" pla%ije( o.iju na !ijelo# "onju. On e #alo po#alo 'jediniti
$a%a&enu !rau. G na njego%o#e .elu 'ijae $%ije$da. On nee !iti po %olji du+#an'"oj
%oj'"i te e ga ona goniti dje go& 'tigne po +u#a#a rije"a#a i #ori#a. No taj e .oe"
'"upiti %eli"u %oj'"u i +njo#e na Biograd udariti. Protjerae du+#anina i$ $e#lje te e
na# /are%ina !iti %ea nego i"ada +to je !ila.
Ru'ija e 'e 'jediniti 'a /are%i#a pre"o #ora te e + nji#a $ajedno 'paliti taj "ri%i
ne"r't i o'lo!oditi '%o ro!lje Je%rope.
Ta"o je -itar Tara!i opi'ao drugi '%et'"i rat. ;3C<
Sa ovim proroanstvom, autori 1ragoljub Polubovi i 1ejan Malenkovi uveli su
novu kategoriju4 udvoriko proroanstvo. #ni nizu eleli nita da rizikuju, pa su 6osipu
&rozu dodelili najbolju moguu ulogu' mada se knjiga pojavila dve godine posle njegove
smrti, tih godina je jo uvek bila aktuelna parola -+ posle 9ita 9ito.. ,a neki nain,
autori ovog proroanstva kao da su poeleli da se umeaju i u pisanje istorije, jer su u
njemu jednostrano potencirali samo ono to je ilo u prilog tadanjem reimu, a sve
-tamne strane. komunistike vlasti jednostavno su preutali. Becimo, Mitrovo
proroanstvo tako je $ormulisano da je odgovornost za to to su Srbi -ratovali, klali se i
ubijali jedni druge. lako mogla da se pripie samo tome to se -pojavila velika glad i
zlo.. #vo proroanstvo kao da je inspirisano kolskim udbenicima istorije, aktuelnim u
vreme pojavljivanja pomenute knjige.
,aravno da su proroanstva o 1rugom svetskom ratu i pojavi 9ita bezvredna za
dokazivanje prekognistike moi 9arabia, jer ona ne samo da nisu postojala pre tog rata
i dolaska 9ita na vlast (pa ni do njegove smrti), nego su ak i u suprotnosti sa ranije
dokumentovanim proroanstvima.
"de nam je %(a%
,ije samo tandem PoluboviMalenkovi video svoju ansu u lansiranju
udvorikog proroanstva. Samo godinu dana pre nego to je njihova knjiga -*remansko
proroanstvo ta je bilo, ta nas eka. ugledala svetlost dana, Savez boraca ,#Ba
objavio je knjigu -"latibor u ratu i revoluciji CDGCCDGM. godine., u kojoj prilae mnogo
matovitije i lepe osmiljeno proroanstvo4
Ta"o jednog dana do" je E-ilo+ Tara!iF proti 9a(ariju pri.ao o %eli"i#
nedaa#a "oje e $ade'iti narod o%oga "raja to"o# drugog op+teg rata o%aj ga upita5
2 G#a li tu 'pa'a:
A -ilo+ #u odgo%ori5
2 Valja i# pre'ei ja!u"u napola @popre.i/e6 pa e onda"ar ugledati &e i# je
'pa'enje. ;3C<
,ije teko u ovoj prii prepoznati aluziju na petokraku, koju ine semenke popreko
preseene jabuke. &ez obzira na neskrivene motive tvoraca ove prie, treba im priznati da
su, bar u pore!enju sa mnogim drugim autorima, pokazali zavidnu koliinu mate.
%ria o 6osipu &rozu 9itu i *omunistikoj partiji 6ugoslavije ovim se ne zavrava.
/ knjizi *remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka, 9arabiima je pripisano i
proroko -vi!enje. sukoba izme!u Staljina i 9ita, zapoetog CDGE. godine4
-itar je '%a+ta "a$i%ao te je re"ao da e .o%je" pla%ije( o.iju a 'a $%ije$do# na
.elu pre"inuti lju!a% 'a na+o# !rao# Ru'i#a. On nee nji#a !iti $a(%alan ni $a to +to
'ijedi na na+e# pre'tolju na "oji 'u ga oni u'toli.ili i popeli. Na'tae %eli"a."a o#ra$a
i$#e&u na'"e i Ru'a. ;3C<
#vo je u suprotnosti sa svim ranijim verzijama kremanskog proroanstva, u kojima
se tvrdi da su 9arabii prorekli da -kad se Busija od svoga zla izbavi, ondakar e biti
najmonija sila na svetu i svaka e se o njeno prijateljstvo otimati. JC3K J2LK. 9aj citat iz
CDLD. godine, koji prenosimo iz knjige dr *azimirovia (mada ga pominju i raniji autori),
odnosi se na proroanstvo za koje se danas ne bi moglo rei da se pokazalo kao uspeno.
9o su zapazili Polubovi i Malenkovi pa su ga stoga diskretno -proterali. iz svoje
knjige, ali su u zamenu ponudili viziju in$ormbirovskog sukoba, koja se znatno bolje
uklapa u istorijske injenice.
,ekoliko godina posle 9itove smrti, u Polubovievoj i Malenkovievoj knjizi J2MK
itali smo i o predskazanju kojim je Mitar 9arabi najavio koliko e doivotni predsednik
iveti i kako e umreti, s tim to ovde autori uvode jednu inovaciju4 paljivo doziranu
razliku izmedu proroanstva i stvarnog doga!aja. %o njima, Mitar je predskazao da e
ovek na belom konju -pasti sa svoga konja bjelca i nogu izgubiti. #d toga gubitka noge
e i umrijeti, a ne od starosti svoje.. "namo da je 6osip &roz pred smrt patio od oboljenja
krvnih sudova, zbog koje mu je pred smrt noga amputirana. #vako ugra!ene $ormalne
nesavrenosti stvaraju privid autentinosti i ine da se onome ko svedoi o retrodatiranom
proroanstvu vie veruje.
Autori knjige *remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka nali su se u
nevolji kad su se uslovi izmenili i kad je naa -ljubav prema drugu 9itu. prela iz
nesumnjive u spornu kategoriju. "ato je u novom izdanju dopisano itavo poglavlje pod
naslovom -*o je ovek na bijelom konju., u kome se govori o tome da neki neimenovani
analitiari smatraju da ovde nije re o 9itu nego o nekom -oveku budunosti, a ne
prolosti. 6er, prema njihovim reima, do stvarnog bratstva i jedinstva nikada nije ni
dolo. J2MK. %rihvatimo li ovo, moraemo nekako da se pomirimo i s tim da emo,
svidelo se to nama ili ne, u budunosti dobiti jo jednog plavookog doivotnog
predsednika sa zvezdom na elu, koji e .vladati /icem ravno QL dana., potom e nas
osloboditi od -krivog nekrsta. (koji e pre toga valjda nekako ponovo zavladati) pa e
-prekinuti ljubav sa naom braom Busima. i na kraju e -od gubitka noge i umrijeti, a
ne od starosti svoje.. &ilo bi to matematiki precizno ponavljanje istorije, kao muziki
re$ren na pokvarenoj gramo$onskoj ploi.
+nae, proroanstvo o -oveku na belom konju. koji e osloboditi narod, prisutno je
kod nas jo od CQ. veka. *ad je austrijski vojskovo!a %ikolomini CNED. godine stigao do
Skoplja, ljudi su verovali da je on taj o kome proroanstvo govori i da e ih osloboditi od
turskog ropstva. Svi su se digli na oruje, jer je %ikolomini veto iskoristio to narodno
verovanje J2LK.
Kad !rina (ote'ne u. Taru
8vo jo jednog proroanstva iz knjige Polubovia i Malenkovia, koje je doivelo
veliki publicitet, a s obzirom na to da se odnosi na doga!aj iz bliske prolosti, dobro e
posluiti za procenu autentinosti kazivanja4
0ad Drina "od Bajine Ba+.e !ude pre#o+ena na d%a #je'ta i "ada pote"ne u$
Taru a u i'to# danu 'e po"lope Veli"i peta" i Our&e%dan 2 ti( godina e na'tupiti
ne"a"a% %eli"a."i !elaj. ;3C<
#va navodna vizija kremanskih proroka dobila je znaajno mesto u knjizi.
-0elikaki belaj., dodue, pojavio se tek tokom devedesetih godina, ali je trostruka
koincidencija (dva mosta, reverzibilna elektrana i poklapanje dva crkvena praznika), koja
je doivela svoje ispunjenje CDEL. godine, bila impresivan pogodak. %ria je u knjizi
dopunjena i opirnim iznoenjem seanja autora na male kremanske -diskusione tribine.
koje su se uoi 1rugog svetskog rata vodile ispred seoske ka$ane upravo na temu ovog
proroanstva, pa se navode ak izjave i imena diskutanata.
#duevljenje itaoaca ipak e splasnuti ako pokua da prona!e ovo proroanstvo u
prvom izdanju knjige, koje je izalo iz tampe pre nego to je proroanstvo -ispunjeno..
/ tom izdanju ba nita od svega toga se ne pominjeA 1a li je proroanstvo i tada
postojalo5 Moemo li da verujemo da bi autori, tako sigurni u proroku mo 9arabia,
propustili da pomenu ovo proroanstvo samo godinu dana pre njegovog ispunjenja
naravno, ako je ono i tada postojalo5 >ak i ako pogledamo drugo izdanje, iz CDEG.
godine, videemo da ovo proroanstvo nije postojalo ni celih godinu dana posle
ispunjenja. 9ek u treem izdanju (CDEN) invencija autora dolazi do izraaja i od tada se
pria o 1rini koja tee uzbrdo, neizmenjena, provlai kroz sva kasnija izdanja.
,e treba posebno podvlaiti da ovo proroanstvo ne navodi ni 1r *azimirovi, niti
bilo ko drugi pre CDEN. godine.
O 'reman%'oj )r',i
/ 0elikoj Srbiji iz CDCN. godine, anonimni autor (kasnije identi$ikovan kao +lija
Hukanovi), govorei o -blagim i srenim danima. do kojih e doi posle rata, pie da
-prorok nije ni svoje *remane zaboravio, jer je govorio da e tek tada u *remnama biti
podignuta crkva. JDcK.
Mada su -blagi i sreni dani. ve bili tu (rat je davno zavren), gradnja crkve jo
nije bila zapoeta. +pak, dr *azimirovi je CD2E. godine u 0remenu ponovio ovo Mitrovo
proroanstvo4
2 E "u#e7 NitP je !ilo nitP e tu "adgo& /r"%e !iti. Ir"%a e !iti podignuta na
drugo# #e'tu po'le op+teg rata "ad Sr!ija !ude /are%ina7 ;18<
/ vreme pisanja tog teksta dr *azimirovi je terminom #pti rat jo uvek
oznaavao %rvi svetski rat, mada e se na samom poetku 1rugog svetskog rata
predomisliti. Svejedno, dr *azimirovi je tada morao da objasni zato crkve, i pored
nedvosmisleno iskazanog proroanstva, jo uvek nema4
0re#na 'u i dana' !e$ /r"%e. 0o $na5 #o)da e 'e podii te" onda "ad Sr!ija
odi'ta !ude /are%ina7... ;18<
%rolo je jo CC godina. 1rugi svetski rat je zapoeo i, kao to smo ve videli, dr
*azimirovi se predomislio. %rvi svetski vie nije #pti jer ga je sada prekrstio u
8vropski, a izraz #pti rat iskoristio je da oznai bune i revolucije (jer organizovanih
ratova, kako je tvrdio, vie nee biti). 9ako je oba izdanja knjige -9ajanstvene pojave u
naem narodu kremansko proroanstvo. iz CDLD. i CDGC. godine proroka vizija o
kremanskoj crkvi ispriana istim reima, ali je njena najavljena gradnja uz pomo
terminolokog trika prebaena u period posle -buna i revolucija.. #va intervencija govori
o tome kako je *azimirovi gradio argumente za podrku autentinosti kremanskog
proroanstva4
Tada nai&e# na -itra "oji e #i rei5 @E "u#e7 NitP je !ilo nitP e tu "adgo&
/r"%e !iti. Ir"%e e !iti alP e !iti podignuta na drugo# #e'tu po'le op+teg rata "ad
Sr!ija !ude /are%ina76
Odi'ta /r"%e ni dana' u 0re#ni#a ne#a. ;34<
Ali crkve je ipak biloA 1r *azimirovi verovatno nije znao da je njena gradnja
zapoeta CDLE. godine i da su u martu CDGC. ve bili zavreni svi radovi osim enterijera
J2MK. *ako bi ovo Mitrovo proroanstvo glasilo da je dr *azimirovi imao podatak da je
zgrada crkve podignuta pre opteg (uslovno reeno, 1rugog svetskog) rata5 1a li bi
dozvolio da ono bude jedino netano me!u desetinama tanih5
Sada dolazi ono najzanimljivije. *asniji autori (Polubovi i Malenkovi), znajui
kada je crkva sagra!ena, jednim potezom pera ispravili su sve greke ne samo
Hukanovievu i obe *azimirovieve, nego i Mitrovu. %o njima, Mitar je rekao4
Te" i$#e&u d%a %eli"a."a rata "ada #ir #e&u ljudi#a !udne trno "o )i)a
dogorjele '%ijee 0re#an/i e otpo.eti 'a $idanje# /r"%e te jo+ #alo da !udnu goto%i pa
e 'tati. Sprije.ie i( rat. ;3C<
*ada je Mitar najavio gradnju crkve5 #dmah posle #pteg rata po prvom
tumaenju (%rvog svetskog), ili tek kad Srbija -odista bude carevina., ili posle #pteg
rata po drugom tumaenju (u smislu neorganizovanih buna i revolucija), ili pred 1rugi
svetski rat, -kada mir me!u ljudima budne trno ko ia dogorjele svijee.5
#va etiri svedoenja, mada se odnose na proroanstvo poteklo od iste osobe o
gradnji jedne iste crkve, ne samo da se sutinski razlikuju, nego su savreno prilago!ena
onome to su analitiari znali (ili su mislili da znaju) o injenicama.
*oji zakljuak da izvedemo, kada znamo da se od svih ovih -proroanstava. samo
poslednje pokazalo kao ispravno ono koje se pojavilo tek poto je crkva bila sagra!ena5
C
DOEE $: NAS B:T: <A PO! ;$6:V9
0e smo pomenuli jedno naizgled $ormalno pitanje, koje moe da nas dovede do
zanimljivih nalaza4 koji rat je u kremanskom proroanstvu oznaen nazivom #pti rat5
"namo da su izme!u dva rata analitiari navodili tvrdnju 9arabia da, posle %rvog, ratova
vie nee biti' prvo znaenje termina #pti rat moglo je, dakle, da bude samo %rvi
svetski. / to moemo i da se uverimo4 godine CD2E, dr *azimirovi je naveo podatak
koji bi mogao da poslui za proveru te tvrdnje4
Po u!i't%u "ralja Ale"'andra O!reno%ia doi e druga lo$a da %lada ali e po'le
toga na'tati @op+ti rat6 u "o#e e 'e 'ilna "r% proliti. ;18<
#staje, dakle, da je -opti. bio %rvi svetski rat... /zaludna je bila nada da je bar
negde najavljen 1rugi pre nego to se ve uveliko razbuktao. +pak, CC godina posle
navedenog teksta u 0remenu, ;itler je napao >ehoslovaku i time zapoeo uas koji e
se zaustaviti tek posle nekoliko desetina miliona rtava. ,aravno da se tada jo nije znalo
da e taj poar zahvatiti ogroman deo sveta, ali kao to smo ve videli, dr Badovan
*azimirovi je iste te CDLD. godine pourio da nove doga!aje uklopi u kremansko
proroanstvo, ak i po cenu neslaganja sa samim sobom. ,e znajui da se svet nalazi na
pragu najveeg organizovanog oruanog sukoba, dr *azimirovi je #pti (%rvi svetski)
preimenovao u 8vropski rat, da bi izrazu #pti rat dodelio novo znaenje4 bune i
revolucijeA
%o svoj prilici, dr *azimiroviu se uinilo da e politika napetost, koja je tada
narasla u svetu, prerasti u novu radniku revoluciju, pa je odluio da ispod takve
prognoze potpie Mitra 9arabia. *ao i obino, nije imao sree, ali je bar lansirao novo
znaenje termina -#pti rat.. Podine su prole, 1rugi svetski rat je protutnjao svetom,
Polubovi i Malenkovi jo jednom su izmenili kontekst tim reima i prilagodili ih
doga!ajima. 9ako su ovi autori u svojoj knjizi iz CDE2. godine izraz #pti rat u $usnoti
razjasnili reima -9arabi tako naziva 1rugi svetski rat. J2MK. Ali ak i ova tvrdnja bila je
kratkog veka vaila je samo u prva dva izdanja knjige, a u sledeem izdanju (CDEN) isti
izraz propraen je $usnotom u kojoj stoji da je #pti rat ustvari 9rei svetski rat J2MK.
%oto su tako %rvi i 1rugi svetski rat ostali bez naziva, u treem izdanju knjige ponovo je
proradila invencija autora pa su se pojavili brojni citati -autentinih. spisa prote "aharija
u kojima su kremanski proroci navodno najavili neto to e se u svim narednim
izdanjima zvati (%rvi) veliki rat i 1rugi velikaki rat. "ato je prvi dobio epitet veliki a
drugi velikaki, ostae tajna.
+zraz #pti rat, dakle, u svoje vreme uspeno je iskorien za oznaavanje %rvog i
1rugog svetskog rata (svakog u svoje vreme), ali to ne znai da treba zanemariti i
preostala dva neiskoriena znaenja4 -&une i revolucije. i -9rei svetski rat.. *oji od
njih e predstavljati -dobitnu kombinaciju. za kremanske proroke i ansu da analitiari
tvrde da su to to se dogodilo (ma ta to bilo) najavili decenijama unapred5
,ijedan. 1evedesetih godina zahvatilo nas je neto to nisu bile ni bune ni
revolucije, ni 9rei svetski, a ponajmanje #pti rat. ,eto to niko nije ak ni naslutio, a
kamoli najavio ili -video.4 gra!anski rat i sukob sa najveom vojnom alijansom na svetu.
&ile su to avanture u kojima je srpski narod izgubio ne samo na hiljade ivota i velike
teritorije, nego i propagandnu bitku, a to znai svoje dostojanstvo.
1a li je mogue da su 9arabii, koji su, po tvrdnji analitiara, nepogreivo videli
sve vanije doga!aje iz bliske i daleke budunosti, jednostavno propustili da pomenu
tako markantna previranja koja su nas snala na samom kraju milenijuma5
S,i e na% )eniti i ,o&eti
,aprotiv, dugo se tvrdilo da su 9arabii -videli. da u naoj zemlji zadugo nee biti
ratnih sukoba. %roroanstvo koje je sve do poetka gra!anskog rata CDDC. godine (kada je
izalo osmo izdanje knjige autora Polubovia i Malenkovia) nalazilo svoje mesto u
poglavlju -# ivotu u naoj carevini., zapoinje ovako4
Vrije#e #ira i i$o!ilja trajae dugo. Rodie 'e #logo "oljena "oja e )i%jeti i
u#rijeti u #iru a da $a rat !udu do$na%ali 'a#o pre"o #udrije( "njiga rije.i i ra$nije(
pri"a$a... Na+a /are%ina e oja.ati i &e 'e god !udne .ulo i#e na+e '%i e na' /ijeniti i
%oljeti. ;3C<
S obzirom na to da autori zastupaju tezu da su sva kremanska proroanstva
nepogreiva, ovo je (zajedno sa celim poglavljem) bez objanjenja iezlo iz svih kasnijih
izdanja knjige, valjda zato to se odjednom pokazalo da se ba nita od njega nije
ostvarilo. 0reme izobilja se nenadano brzo zavrilo, posle 1rugog svetskog rata kod nas
nijedno koleno (generacija) nije -ivelo i umrlo u miru.. +sto tako je postala deplasirana i
tvrdnja da e -naa carevina ojaati. i da e nas -svi ceniti i voleti., jer nas je ba tih
godina svet izolovao sankcijama, a nedugo posle toga bili smo izloeni bombardovanju.
,a ovo volebno iezavanje proroanstva iz knjige niko tada nije obratio panju
niti se zapitao da li jo uvek vai tvrdnja autora da postoje spisi u kojima je prota "aharije
to zapisao. Ali, im se gra!anski rat u &osni razbuktao, mnogi su pourili da prona!u
proroanstvo kojim su kremanski proroci najavili ove sukobe. 8ntuzijazam italaca
uinio je svoje i oni su ipak uverili sebe da su ga nali, ne samo u knjizi autorskog
tandema PoluboviMalenkovi, nego i kod dr Badovana *azimirovia4
Na+a e %oj'"a "u#e dugo u Vi+egradu $a'tati. Vi+egrad e dugo !iti ni u na+i#
ni u neprijatelj'"i# ru"a#a. Ali "ad jedno# %eli"e 'ile nadja.aju "ad neprijatelju pu"ne
po gla%i onda"ar e na+a %oj'"a la"o prei i u$eti /ijelu Bo'nu i ,er/ego%inu... Tada e
'e na+a Sr!ija #nogo pro+iriti. ;34< ;3C<
#vo proroanstvo nastalo je doterivanjem jednog dela teksta objavljenog u 0elikoj
Srbiji CDCN. godine u kome je, kao to smo ve videli, opisano ono to se ve dogodilo
prilikom prvog upada austrijske vojske preko 1rine. *asniji autori smetali su ga u razne
kontekste i periode, ak i u hipotetini 9rei svetski rat. 6edna od poslednjih -selidbi.
ovog proroanstva odigrala se tokom D3tih godina, posle poetnih uspeha koje je srpska
vojska imala u gra!anskom ratu, jer je 0iegrad automatski prihvaen kao eu$emizam za
celu &osnu i ;ercegovinu. *asniji preokret situacije na ratitu (a naroito veza izme!u
nadjaavanja velikih sila i napretka nae vojske) ipak nije podrao ovu tezu, pa je isto
proroanstvo pretrpelo jo jedan -premetaj., iz sadanjosti u neku hipotetinu
budunost. 9ada je ova proroka vizija zainjena konstatacijom da su njom -oni
(9arabii) tano predvideli gde e pasti konana odluka. J2MK.
,aravno da su i druge sukobljene strane -dopisivale. kremansko proroanstvo
onako kako im je odgovaralo. 9ek to je zapoeto bombardovanje srpskih gradova od
strane vazdunih snaga ,A9# pakta, u zagrebakom 6utarnjem listu pojavio se citat JCNK
iz koga jasno sledi da su...
...d%a nepi'#ena 'rp'"a 'elja"a -ilo+ i -itar Tara!i jo+ 'redino# 11. 'toljea
pre%idjeli udare NATO2a na Jugo'la%iju5
@Sr!i e 'e nai na grani/i ali nee $nati 'tati. Iijeli '%e#ir e i( #oliti da 'e
'#ire i .uju gla' do!rote u '%oji# 'r/i#a ali nee ot%oriti ogledala '%oje du+e. Nee
po'lu+ati $a"on )i%otnog '#i'la. -r)nja e 'e pret%oriti u !e'#i'ao i$!it e rat. Sile "oje
e rato%ati i#at /e %eli"o $nanje E...F !orit e 'e i na $e#lji i u $ra"u i na %odi. G$nad o%e
$e#lje ESr!ijeF %odit e 'e rat u $ra"u.6 ;1><
#vo proroanstvo, pisano jezikom i stilom koji nikako nije mogao da potekne od
nepismenog srpskog seljaka iz CD. veka, u 6utarnjem listu je propraeno slikom naslovne
strane knjige -*remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka. J2MK, ime je
podmetnuta sugestija da je pasus prenet iz te knjige. >ak je dodata i oznaka (...) za
navodno izostavljen deo citata, kako bi se upotpunila iluzija autentinosti. / dugoj listi
-proroanstava koja su se do sada ispunjavala s nevjerojatnom tonou., naao se,
dakako, i -raspad druge 6ugoslavije i osamostaljenje Slovenije, ;rvatske, &i; i
Makedonije.. ,aveden je i podatak da su ova proroanstva -znaajno cenzurirana. jer se
u njima -navjeuje ponor srpstva i nikako se ne uklapa u srpsku junaku mitologiju.
JCNK. "a svaki sluaj, autor lanka se potrudio da odbije itaoca od pomisli da proita
knjigu -*remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka., jer je -kraena i nakiena
pretencioznim tumaenjima.. (sicA)
<a(a&jeni &judi (adaju % neba
9okom bombardovanja Srbije, dosta se govorilo i o dramatinom proroanstvu u
kome se navodi kako e -celo nebo nad %oegom goreti jednog dana kao zapaljeno i
ozgo padae u plamenu la!e i ljudi.. #vo proroanstvo dr *azimirovi nigde ne pominje,
ali se kod Polubovia i Malenkovia ono skoro bez izmene provlai od prvog do
poslednjeg izdanja knjige. +pak, i ovde postoje razlike u nainu kazivanja. / prvom i u
drugom izdanju, citira se dobar deo knjige -#j /ice mali Oarigrade. u kojoj Mladen St.
Hurii opisuje ratne doga!aje iz CDCM. godine. #vde je celo proroanstvo ispriano kroz
rei junaka knjige >edomira "aharia (unuka prote "aharija), koji u dramskoj radnji
knjige iznosi priu Mihailu "otoviu, uz tvrdnju da ona nije zapisana nego mu je prota
"aharije usmeno preneo4
2 0oji# do!ro# edo:
2 Ne#a %i+e do!ra go'podin2na.elni.e7 B o%i# #utni# dani#a "ad 'e o%oli"o pi+e
o Tara!ii#a i #o# dedi 9a(ariji o'talo je jo+ ne+to ne$api'ano ni ranije u a"ti#a
#ini'tar't%a untra+nji( dela ni "od Pere Todoro%ia u Ogledalu pa ni 'ad o%aj
0a$i#iro%i...
2 Dta na# 'ad to %redi edo:
2 u%ao 'a# jednu tajnu /elog %e"a a 'ad... ne !i( (teo da 'a #no# propadne. Ja
'a# $nate re$er%ni "apetan pa #ora# ' %oj'"o#... G dugo 'a# #i'lio 2 "o#e da
po%eri# dedo%u tajnu: udna je... Pa 'a# '#i'lio da je po%eri# %a#a a %i 2 "a"o $nate:
Pona%lja#5 .udna je a nije po$nata7 E...F A preneu %a# njego%u tajnu ta.no ona"o "a"o
je #eni "a$ao. Vraao 'a# 'e pri.a djed ' %ido%nja"o# Tara!ie# 'a %a+ara u Po)e$i.
Na i$#a"u i$ Po)e+"og polja on 'e 'tade o'%rtati pre"o te pro'trane ra%ni/e i $agledati u
ne!o5 @Ja #ili Bo)e "u#a2Proto .ude'ni .uda +to e 'e de'iti7 Vidi+ li "oli"o je o%o
Po)e+"o polje: Jednoga dana !ie puno $apaljeni( ljudi "oji e !u"tati "ao lu.e i padati
o$go ' ne!a76
2 E "u#e -atija 'ad i ja %idi# da 'i $ai'ta poludio7 Dta to !un/a+ #ore: Ot"ud
)i%i ljudi na ne!u pa da o$go padaju $apaljeni:
2 Ne#a i( 'ad "u#a2Proto ali e i( u'"oro !iti na ne!u %i+e nego Qti/a. Letee na
la&a#a ' topo%i#a...
2 Budi!og'na#a "u#a2-itre pre"r'ti 'e7 Pro!udi 'e #ore7
2 Ne 'pa%a# "u#e ni nou ne"#oli 'ad u putu... Vidi i do!ro upa#tiJ a"o ne
do.e"a+ ti "u#a2Proto do.e"ae !ar ne"o t%oj. Pogledaj5 /elo ne!o nad o%o# na+o#
Po)ego# goree jednog dana "ao $apaljeno i o$go padae u pla#enu la&e i ljudi i !ie
puno polje i$goreli( "aP ugljen7
2 A "o e 'e to tui u ne!u nad Po)ego#. G ' "i#:
2 E to je to +to je naj.udno%atije "u#e5 Ni'u Sr!i7 0ao da je Sr!a ne'talo u Sr!iji
pa ne"o drugi nad njo#... Po!ie 'e "u#a2Proto 'tra+no Ru'i 'a Talijani#a. Vidi# puno
to polje i$goreli( la&a 'paljeniP "rila i )i%i( ljudi u pla#enu jo+ %i+e i$goreli( pa 'e
"u#e '#anjili "o de/a7 ;3C<
+zgleda kao da su autori ve u treem izdanju knjige zaboravili ta su napisali u
prva dva, pa su tvrdili da o tome -imamo sauvan zapis prote "aharija., posle ega sledi
isto proroanstvo, ispriano istim reimaA %rota "aharije, naravno, nije mogao da ima
knjigu koja je napisana posle njegove smrti, a ni Mladen St. Hurii nije mogao da zna
ta je prota zapisao, tim pre to je tvrdio da to i nije zapisao.
6edina novina u treem izdanju jeste ta to je doga!aj vremenski prenet iz %rvog u
neki budui rat, pa je pria nala mesto u poglavlju pod naslovom -Svet razdvojen na dva
dela i 9rei svetski rat.. "animljivo je i to da se poev od tog izdanja kao izvor vie ne
pominje Huriieva knjiga' o tom izvoru ostao je da svedoi samo plemeniti knjievni
jezik i stil kojim je doga!aj isprian, upadljivo razliit od konciznog reporterskog naina
pripovedanja, primetnog kod svih ostalih proroanstava (1ragoljub Polubovi je bio
novinar).
,aravno da sada moemo samo da naga!amo koji je razlog za ovako grubu
prepravku injenica. 6edan od moguih zakljuaka jeste da su se Polubovi i Malenkovi
predomislili zato to je iskrsao problem u vezi sa autorskim pravima pisca knjige #j
/ice mali Oarigrade, verovatno pravog autora ovog -proroanstva..
Ka'o od %tab&a ?&ji,e na(ra,iti barja'
%ostoji jo jedna proroka vizija koja se pripisuje 9arabiima, a u poslednje vreme
postala je veoma aktuelna. 9o je zloslutno predskazanje o tome kako e Srba ostati koliko
-za pod jednu ljivu.. "animljivo, ali mada se ovo proroanstvo danas esto navodi, ono
se zapravo ne pojavljuje ni u jednoj knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govori o
kremanskom proroanstvu. "apravo, ne pojavljuje se sve do skorih dana, ali ga ni sada
niko ne navodi u izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na njega, kao da se ono
podrazumevaA
#tkud onda to proroanstvo i ko ga je i kada lansirao5 1anas smo izloeni takvoj
poplavi in$ormacija da je teko nainiti detaljan pregled koji bi nam otkrio gde se ono
prvi put pojavilo, ali pada u oi injenica da ga tampa u ;rvatskoj veoma rado pominje'
skoro da nema govora o kremanskom proroanstvu u nekom od medija, a da se ne
pomene i ova zloslutna vizija o uasnom pomoru srpskog stanovnitva.
&ez obzira na to da li je ovo proroanstvo uvezeno ili je rezultat nae mazohistike
invencije, nema sumnje da su motivi za njegovo -putanje u promet. politike prirode.
#vu navodnu proroku viziju ne pominju ni autori Polubovi i Malenkovi, ali su oni
veto smislili kako da u jednom od kasnijih izdanja svoje knjige nepoznatom autoru ovog
-proroanstva. zadaju protivudarac. 6ednostavno su ljivu preimenovali u barjak i tako
jednim potezom pera od pesimistike legende napravili optimistiku, pri emu su je
ponovo pripisali Milou i Mitru 9arabiu4
Doi e dan "ada e '%i Sr!i opet 'tati pod jedan !arja"7 ;3C<
F
;TA NAS EKA
/ predgovoru knjige -*remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka.,
recenzent 1r 0eselin Savi imao je grube rei pogrde za eventualne skeptike (-budalu
nikada ne moe spreiti da misli ta hoe.), ali i rei pohvale za proslavljene kremanske
proroke4
0re#an'"o proro.an't%o je po #o#e #i+ljenju naj!olje '%et'"o proro.an't%o. Jer
a"o ga uporedite 'a No'trada#u'o# 2 No'trada#u' je neja'an neodre&en #o)e+ ga
'(%atiti i o%a"o i ona"o. O%de toga ne#a5 O%aj ili onaj i#a da pogine 2 ne#a tu ni"a"%e
dile#e7 ;3C<
,aravno da se i autor 1ragoljub Polubovi, u svom delu predgovora, sloio sa
miljenjem recenzenta4
ETara!iiF ni'u go%orili neodre&eno i neja'no poput drugi( proro"a. Ni'u
o'ta%ljali ni"a"%e dile#e "ad e 'e +ta dogoditi i "a"o. Nji(o%e poru"e no'e %re#en'"u
odre&eno't i goto%o (rono#etar'"u ta.no't. ;3C<
1a li je ba tako5 +zgleda da jeste, bar to se tie retrodatiranih proroanstava
naravno, ako zanemarimo injenicu da to i nisu bile -njihove poruke.. Svi opisi
prorokih vizija, koje se odnose na ranije doga!aje, savreno su precizni, sa puno detalja i
svako od ovih -proroanstava. bez greke je ispunjeno, ali utisak kvari injenica da niko
nikada nije uo niti itao o tim proroanstvima pre nego to su se doga!aji odigrali. "ato
je vanije da procenimo proroanstva koja govore o onome to je u trenutku njihovog
dokumentovanja bilo budunost.
Ma koliko prelistavali sva objavljena izdanja kremanskog proroanstva, videemo
da ima iznena!ujue malo opisa prorokih vizija koje su tada govorile o poslednjoj
deceniji dvadesetog veka. 9o je udno, jer bi eventualni prorok tu itekako imao ta da
-vidi., samo da je nekako mogao da zaviri u nae nemirno vreme. >ak i ako imamo
dovoljno dobre volje da neka od navodnih 9arabievih proroanstava uporedimo sa
novijim zbivanjima, videemo da su ona mahom dijametralno suprotna stvarnim
doga!ajima i vrlo oskudna u detaljima, a mnoga od njih autori su morali diskretno da
briu ili menjaju u skoro svakom sledeem izdanju knjige, jer su doga!aji pokazali da se
praktino nita od najavljenog nije ispunilo.
A kako stoji stvar sa proroanstvima koja se odnose na budunost5 S obzirom na to
da doslovno nijedno od njih nije datirano (nije navedeno kada treba oekivati njegovo
ispunjenje), teko je odluiti da li da ih smestimo u neispunjena proroanstva iz naeg
doba, ili u proroanstva koja se odnose na daleku budunost. 1obar primer za ovo je
proroanstvo (verovatno pripisano 9arabiima poetkom ovoga veka) koje govori o tome
ta e se dogoditi sa Oarigradom4
0ad Tur'"a !ude 'a'%i# i+erana i$ E%rope onda"ar e Iarigrad u$eti Ru'ija.
Ona e !iti naj'ilnija dr)a%a na '%etu. ;34< ;3C<
9ako je CDLD. godine dr *azimirovi svedoio o ovom proroanstvu, ali su ga
CDE2. Polubovi i Malenkovi preuredili, smestivi ga najpre u period posle 1rugog
svetskog rata. 9o je vailo samo za C. i 2. izdanje, a u L. izdanju nainili su jo jedan
premetaj, ovoga puta neposredno posle 9reeg svetskog rata. ,ije to bila jedina
intervencija ovog autorskog tandema, jer je sa istom knjigom u zaborav poslato jo jedno
neostvareno proroanstvo, lansirano jo CDCN. godine (tokom %rvog svetskog rata), koje
govori da e po uspostavljanju mira -Busija postati najsilnija drava na svetu.. #va
najava imala je tada posebno znaenje, jer je prognana srpska vojska polagala veliku
nadu u pomo Busije, ali su autori knjige ispravno zakljuili da je danas najbolje ne
pominjati ga.
;to e biti, bie
*ao to smo za sva retrodatirana proroanstva videli da su savreno -ispunjena.,
tako smo se za ono malo proroanstava koja govore o sadanjem vremenu ili o
neposrednoj prolosti uverili da su potpuni promaaji. A ta je sa proroanstvima kojima
se najavljuju doga!aji iz vremena koje je pred nama5 ,jih emo najbolje okarakterisati
ako kaemo da je nain kojim su pisana nede$inisan i neodre!en, a da je sav trud autora
usmeren na to da nas uveri da proroanstva ipak opisuju konkretne doga!aje. Malo ta je
ostalo od tvrdnje analitiara da -njihove poruke nose vremensku odre!enost i gotovo
hronometarsku tanost. J2MK. #igledno je da su oni na neostvarenim proroanstvima
nauili lekciju, pa im je ponestalo hrabrosti za smelije proricanje4
-e&u ljudi#a u jedno#e narodu ta#o na 'je%eru "o i$ %ode i$nii e jedan #ali
.oe" pa e ljude u.iti lju!a%i i dru)elju!lju ali i on e i#ati #logo prit%ori/a i juda i
!ie .a' gore .a' dolje. Ni"o od tije( prit%ori/a nee (tjeti da 'a$na +ta je to pra%a
ljud'"a #ilo't no o'tae njego%e #udra."e "njige a i '%e rije.i "oji#a on !udne $!orio
pa e ljudi %idjeti u "oli"oj 'u $a!ludi !ili. Vidjee da 'u 'e "o )ene '%a&ali ni o"o +ta i ni
$a +ta. ;3C<
0etina pisanja ovakvih nede$inisanih vizija svodi se na to da se italac uveri da mu
je saopteno precizno i nedvosmisleno proroanstvo, mada mu u stvari nita nije reeno.
8vo jo jednog primera navodne proroke -hronometarske tanosti.4
0ad #iri' i$i&e i$ polj'"og /%ijea "ad #ilo't i$i&e i$ .o%je"a "ad rije"e i$gu!e
'%oje $dra%lje... onda"ar e na'tupiti naj%ei op+ti rat... ;3C<
#vo je lep primer veto sroenog proroanstva koje nikako ne moe da se ne
ispuni. Ako nikada ne bude 9reeg svetskog (-najveeg opteg.) rata, proroanstvo e
zauvek ostati da svedoi o nekoj dalekoj budunosti (pokuajte da dokaete suprotno), a
ako ga ipak bude, uvek e moi da mu se pripie pesnika vizija proroka da je rat zapoeo
kad je -miris izaao iz poljskog cvea. i kad je -milost izala iz oveka.. *akav bi to rat
bio ako bi ga vodili ljudi u kojima poiva milost5
*oje drave e u tom ratu voditi borbu5 ;oe li ratovati Busi i +talijani, kao u
proroanstvu nasle!enom od Mladena St. Huriia5 ,e, i ovde su se autori posluili
nede$inisanom vizijom4
Bdarie naj%ei i naj!je+nji proti%u naj%eeg i naj!je+njeg7 ;3C<
%ostavlja se ak i pitanje imamo li prava da ovakve izjave proglasimo za
proroanstva. / njima je najavljeni tok doga!aja uglavnom neodre!en, dvosmislen ili
oekivan, a esto je sve tako $ormulisano da bi najvee udo bilo kad se tako sroeno
proroanstvo ne bi ispunilo.
%roseni italac, ipak, nee posmatrati najave buduih doga!aja na ovaj nain. *ad
ita, recimo, proroanstva koja govore o 9reem svetskom ratu, nagon za samoodranjem
uinie svoje i on nee mnogo razmiljati o $ormalnoj valjanosti proroanstva, nego e se
odmah zapitati kako bi mogao da se zatiti od unitenja koje mu preti. Pde da se skloni5 +
na to ima odgovora treba samo reiti rebus, naravno ako reenje uopte postoji4
Oni "oji !udnu po!jegli i '"lonili 'e u tri "r'tate gore ta#o e nai '%oj 'pa' te e
po+lje )i%jeti u ilju i i$o!ilju 'rei i lju!a%i jer!o rata %i+e ni"ad !iti nee... ;3C<
;ajde da zaboravimo da nam je odnekud ve poznata najava da -ratova vie nikad
biti nee?, jer najavljeni ivot -u ilju i izobilju, srei i ljubavi. zaista zvui primamljivo
ali ta ako razvoj doga!aja ipak pokae da je to proroanstvo bilo suvie optimistiko5 "a
svaki sluaj, priloeno je i jedno znatno nepovoljnije, kako bi budua pokoljenja mogla
da odaberu ono koje se bolje uklapa u doga!aje, a da ono drugo zaborave, kao da nikada
nije ni postojalo. 8vo, dakle, kako zvui kad se jezikom iz CD. veka progovori o jednoj od
aktuelnih tema dananjice ekologiji4
Oni r.ina'ti .inie ra$ne $le #ari=etlu"e. Tro%ae %a$du( i %odu i pu+tati "ija#ete
po #ori#a 'inji# rije"a#a i $e#lji te e ljudi naglo u#irati od ne"a"%ije( !ole+.ina.
Oni do!ri i #udri %idjee da 'a% taj nji(o% trud i argatlu" ne %rijedi ni po lule du%ana i
da %odi propa'ti '%ijeta te e u#ije'to nu#era/ije potra)iti '%oju pa#et $a $a#i+ljaji#a.
0ada 'e 'tanu %i+e !a%iti $a#i+ljaji#a !ie !li)i Bo)ijoj #udro'ti ali e '%e do/"an !iti
jer!o e oni $li %e '%u $e#lju upropa'titi i na'tae pra%i po#or. Onda"ar e ljudi !je)ati
i$ %aro+i u 'ela i jopet tra)iti planine i tri "r'tate gore da ta#o u nji#a di+u i piju %odu.
Oni "oji !udnu po!jegli 'pa'ie 'e!e i porod '%oj ali ne '%i i ne $adugo jer!o e 'e
poja%iti %eli"a."a glad. ,rane e !iti po %aro+i#a i 'eli#a ali e '%udje otro%ata !iti.
-logi e da !i jeli i najeli 'e trpati '%e u u'ta te e od toga od#a( po#rijeti. Onaj "oji
!udne po'tio i i'po'tio taj e o'tati )i% jer!o e ga '%eti Du( .u%ati i !ie !li)i Bogu.
;3C<
,a ovom mestu, Polubovi i Malenkovi kao da su se prepustili novoj vodilji, koju
su dotad potpuno zanemarili. Sve dosadanje teme zamenjene su samo jednom4 religijaA
S(a% je u ,eri
Sva proroanstva iz ranijeg perioda a$irmativno su govorila o napretku tehnike.
%rorok je, po reima analitiara, prorekao tele$on dok je sa zanosom govorio kako e
-kralj biti u &eogradu, a njegovi doglavnici u ,egotinu, ,iu, %irotu, 0ranju, %rokuplju,
/icu, :oznici, pa e se tako razgovarati. JC3K J2LK J2MK, a isto tako i televizor, prozvan
-sanduk sa sokoalom., uz pomo koga e -oek moi da vidi ta se tamo iza sedam gora
i sedam mora ini. J2MK. *ompjuter u vreme pisanja ovih knjiga jo uvek nije naao svoje
mesto u naim domovima, pa ga tako 9arabii nisu ni prorekli.
A onda se dogodio obrt. / drugoj polovini dvadesetog veka sve vie se govori o
ekologiji, splasnulo je prvobitno ushienje izazvano napretkom tehnike, a pronalasci
postaju zlo koje e otu!iti oveka jer e -oek vie vjerovati svome sokoalu, nego
svome prvom komiji. i -sve e biti jedan grki privid ljudskijeh zabluda, jerbo e mlogi
zaboraviti na &oga, pa e se klanjati svojoj ljudskoj pameti. J2MK.
>ovek e otii i na druge svetove, po kojima e se i -kolima voziti. (to se, uzgred,
ve dogodilo CDND. godine, celih CL godina pre knjige u kojoj se to -prorie.), ali tamo
nee nai nita osim -ivot Tnakav kakav jeste.4
Ta#o 'e# #ira Bo)ijeg ni+ta %idjeti nee ali e 'r/e# i du+o# o'jetiti '%u Bo)iju
ljepotu i 'nagu. Ljudi e 'e "oli#a %o$iti i po #je'e/u i po $%je$da#a. Oni e ta#o tra)iti
drugi )i%ot ali ta#o )i%ota %a"og "a"a% je u na' !iti nee. Bie ga ali oni nee u#jeti da
ra$u#iju da je to )i%ot na"a% "a"a% je'te.
Onaj "oji !udne ta#o i+o a ne !udne Bo)e pro'ti %jero%o u Boga "a"o prili.i
.oe"u od .a'ti i po+tenja taj "ada 'e !udne %ratijo e rei5 @Ej %i ljudi "oji Boga 'a
'u#njo# po#injete po&ite %a#o dje 'a# ja !ijo pa ete onda"ar %idjeti +ta je 'naga i
u# Bo)iji7
Bie i onije( ljudi "oji nee (tjeti da ra$u#iju +ta je to Bo)ija #o i "oli"a."a je
njena 'ila6 ;3C<
/ ovoj epopeji, neoekivano sroenoj u slavu &oga, bie dosta mesta i za silazak
boanstva sa neba, kao i za narod koji e ga slediti, pa e pria dobiti svoj srean kraj4
B ru'"i# dale"i# gora#a poja%ie 'e #ladi .oe" po i#enu -ijajlo. G#ae '%ijetlo
li/e i 'a% li" e #u #ilo'tan !iti. Ljudi e #u 'e .uditi "a"o "ora.a ne!o# a on e otii
do pr%og na#a'tira i $a$%oniti na '%a na#a'tir'"a $%ona. Narodu "oji 'e !udne o"upijo
o"o njega e "a$ati5
@9a!ora%ili 'te "o 'a# i da nije'a# u#ro nego )i% oti+o u ne!o.6
A ljudi "oji ga !udu gledali e rei5
@Nije'#o nije'#o ti 'i '%ijeti Ar(an&el -ijajlo.6
Na te njio%e rije.i on e 'e !lago na'#ijati go%orei i#5
@Ra$apeli 'te Bogo.o%je"a i Sina Bo)ijeg a Bog %a# je dao pa#et da njo#e
#i'lite i lju!ite '%e o"o %a'. Po'tali 'te $%ijeri i .o%je"ou!i/e7 Nije'a# do+ao da %a'
era# da 'e pla+ite i 'a 'tra%o# %jerujete %e 'a# #e&u %a#a da %a' ura$u#i#7 Ne#a
%i+e !ogatog ni 'iro#a(a a %i 'e jopet #r$ite glo)ite i u!ijate. 9a!ora%ili 'te na du+u
'%oju76
Onda"ar e $a -ijajlo# poi '%i narodi i $e#lja /e po'tati pra%a raj'"a !a+.a.
,rana e i$ni/ati '%udje i u rije"a#a #ori#a i +u#a#a. Oni "oji 'e ondaj rode )i%jee
'reno i dugo%je.no da e i $a!ora%iti "ada 'u 'e rodili. ;3C<
9ako je, ako je verovati analitiarima, isti prorok koji je savetovao Srbima da
potrae spas u simbolu petokrake, stvorenom semenkama -popreice preseene jabuke.,
ovoga puta savetovao ljudima da prate Mihajla koji koraa nebom i koji e ih povesti u
-rajsku bau..
:egenda o Mihajlu, koji e sii s neba i povesti narod, ipak nije otkrie autora ovog
proroanstva jer pominjana je pre mnogo vekova u naim knjigama starostavnim. 6edan
od moguih korena ove legende je u Starom zavetu, gde se u C2. glavi *njige proroka
1anila kae4
A u to e 'e %rije#e podignuti -i(ailo %eli"i "ne$ "oji !rani t%oj narodJ i !ie
)alo'no %rije#e "a"oga nije !ilo od "a"o je naroda do tadaJ i u to e 'e %rije#e i$!a%iti
t%oj narod '%a"i "oji 'e na&e $api'an u "nji$i.
i u (%eudo4,eri
Podine krize donele su nam mnoge nedae, a jedna od njih je i zabrinjavajui
porast verovanja u natprirodne sile i nekritiko prihvatanje raznih pseudonaunih
tumaenja sveta i prirode. #va promena nije mogla da ostavi ravnodunim autore knjige
*remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka. 0e u treem izdanju (CDEN), ra!a se
pria koja nainje ovu temu4
@Vidi+ #oj "u#e 9arija6 "a$i%o je on @.oe" ne#a 'a#o jedno '%oje o!li.je nego
i#a d%a. Jedno #u "o odijelo 'a+iju ljudi "ade 'e rodi a drugo #u daje 'a# Bog "ade
#re da !i i po'lje )i%ota o%oga jopet )i%ijo. To drugo o!li.je ti "u#e ne %idi+ a ja ga
ne"i put %idi# po prili/i "o "ade 'a# %idijo #rt%oga -ilo+a... Ta"o .oe" jopet )i%ne i
"ada u#re. Onda"ar Bog nje#u dadne to drugo o!li.je %je.no i lijepo. 0ade 'e '%a"i
ljud'"i 't%or u to no%o '%oje o!li.je $aodene on ode pra%o u %je.no't7
O to#e #i je jo+te go%orijo ali je '%e to "a$i%o ne"a"%ije# .udni# rije.i#a ta"o
da ga ja nije'a# #ogo ra$u#ijeti. Te rije.i i ta d%a ljud'"a o!li.ja nije'a# #ogo poj#iti
#ada 'e on trudijo da #i to !olje i ja'nije re.e. Po#injo je ne"a"a% Bo)iji pra( u
%a$du(u te #i je "a$i%o da je '%e to !li$u ljud'"oj pa#eti a da .oe" $!og '%oga
uo!ra)enja nee ni (tjeti to da '(%ati i ra$u#ije. ;3C<
"a u!enje je to to prota "aharije, visoko kolovani svetenik, ovde tvrdi da ne
moe da razume Mitrovo pripovedanje o elementarnim religijskim temama o oveijem
$izikom i duhovnom telu, mada se u &ibliji o tome na vie mesta pie (jedan od bezbroj
primera nalazi se u *orinanima poslanici prvoj, CM'GG4 -+ma tijelo tjelesno, i ima tijelo
duhovno.). Autori Polubovi i Malenkovi ovde su nainili jo jedan neoekivan zaokret
napustivi crkveno tumaenje, umesto koga su zali duboko u pseudonauku i u
savremeno sujeverje4
Nije li @Bo)iji pra(6 o "o#e go%ori -itar #o)da i#e $a ono +to dana' na$i%a#o
!ioenergijo# a "oju po'eduje i $ra.i '%a"o )i%o !ie i "oje 'e po'le '#rti o'lo!a&a:
Na 0irilijano%i# =otogra=ija#a na pri#er %idi#o auru ru"e noge .a" i "ada 'u
one a#putirane...
A "oli"o je dale"o od njega !ilo %re#e pronala'"a 0irilijano%og aparata i %i&enja
aure: ;3C<
9ako je u vezu sa kremanskim prorocima dovedeno i obino elektrino pranjenje,
koje su CDLD. godine Semion 1avidovi *irilian i 0alentina *iriliana upotrebili da bi
nainili atraktivne $otogra$ije. /zgred reeno, slian e$ekat je poetkom 23. veka koristio
i na proslavljeni zemljak ,ikola 9esla kada je na prezentacijama njegovo telo pod
uticajem visokog napona svetlucalo u mraku i rojevi varnica izlazili iz prstiju. Ali on je,
kao pravi naunik, tome dao nauno objanjenje, a ne pseudonauno.
9vrdnja da -na *irilijanovim $otogra$ijama... vidimo auru ruke, noge ak i kada su
one amputirane. J2MK danas je iroko poznata i rado se pominje u ezoterinim
diskusijama, ali nauni nalazi nedvosmisleno navode na zakljuak da se ona bazira na
$alsi$ikovanim rezultatima testa ili na neveto vo!enom eksperimentu. 9im $iziara i
psihologa sa /niverziteta 1reksel (1reUel /niversitV) proveo je nekoliko godina detaljno
prouavajui *irilijanov e$ekat i nikada nije dobijen rezultat koji bi na bilo koji nain
podrao ovu tvrdnju J2GK.
Autori knjige *remansko proroanstvo ta je bilo, ta nas eka nisu se zaustavili
na *irilijanovoj $otogra$iji. %ovla!ujui ukusu iroke publike, svoja tumaenja obogatili
su sa jo nekoliko postulata savremenog sujeverja i pseudonauke, koji za svoju
popularnost mogu da zahvale samo neodgovornim medijima i nekritiki nastrojenom
javnom mnenju4
-e&u o%i# poru"a#a -itar na# jo+ po#inje i poja%u @#udra/a ' G'to"a6. 0a)e5
@Njijo%a e pa#et prei '%e #e&e6 ali e opet !iti '"epti"a "oji nee %ero%ati nji(o%oj
#udro'ti.
Tre!a li o.e"i%ati da e na# 'a G'to"a doi odgonet"a jedne D)une "ao i
ra$re+enje enig#e =ilipin'"e (irurgije ele"tro#agneti$#a u .o%e"u ili ne.eg jo+
nei'tra)enog a po'tojeeg: ;3C<
#sim toga to se tandem PoluboviMalenkovi uz pomo kremanskog
proroanstva esto uplitao u istoriju i politiku, ovde su nam autori sugerisali i prihvatanje
ezoterije i shvatanja sveta i prirode koja nam je ponudio pokret poznat pod nazivom
,ovo doba (u zapadnom svetu ,eF Age). #va ponuda ne bi trebalo da nas iznenadi, jer
je verovanje u proroanstva uglavnom praeno verovanjem i u sve ostale discipline koje
su obuhvaene savremenim sujeverjem.
#0
OR:":NA$ GA$S:G:KATA
1r *azimirovi je u seriji napisa u -0remenu. JC3K izme!u ostalog pomenuo i
spise koje je prota "aharije navodno predao proti Pavrilu %opoviu i koje je ovaj zazidao
u temelje svoje kue4
*ledao 'a# '%oji# o.i#a 2 re"ao #i je po". prota 9arija 2 "ad je prota *a%rilo
taj ru"opi' u 'ta"lo #etnuo i $ape.atio re"a%+i5 "ad 'e "ua 'tane ru+iti nai e 'e i o%o.
Re"ao #i je i to da 'u pre d%ade'et2tride'et godina "opali i tra)ili taj ru"opi' ali ga ni'u
#ogli nai. ;18< ;34< ;3C<
#vo se ne slae sa svedoenjem 1ragana Aleksia, jer je on u tekstu objavljenom
CD2E. godine u -0remenu. JC2cK izneo podatak da je u narodu nekada postojalo
verovanje da isti spisi poivaju ispod kue prote Badulovia. 9ek kada je ta kua sruena
i kada ispod nje nita nije na!eno, neko je izmenio tvrdnju proturivi glas da su papiri
zapravo ispod kue prote Pavrila. %rota "aharije, zaudo, nije rekao gde su to -pre
dvadesettrideset godina kopali i traili rukopis., ali ako je mislio na kuu prote
Badulovia (jer je teko pretpostaviti da bi neko kopao ispod neke druge kue, koja se ne
rui), onda bi to mogla da bude potvrda Aleksievih tvrdnji.
Sluaj je hteo da CDGQ. godine bude sruena i kua prote Pavrila, poto je na tom
mestu trebalo da bude podignut 1om vojske 6ugoslavije J2MK. %onovo nisu prona!eni
nikakvi zakopani spisi, a u knjizi Polubovia i Malenkovia tvrdi se da ih niko nije ni
traio i da je tako -vredna zaostavtina prote Pavrila %opovia ostala zakopana i
nedirnuta duboko pod zemljom da bi, ko zna kada i u kojoj generaciji, neko pokuao da
razbije jedan sloj betona koji deli nauku od dnevnih potreba.. J2MK
9ako autori Polubovi i Malenkovi na jednom mestu u knjizi *remansko
proroanstvo ta je bilo, ta nas eka tvrde da "aharijevi rukopisi nikada nisu prona!eni,
a na drugom objavljuju $aksimile tih spisa uz tvrdnju da ih je prota "aharije svojom
rukom pisaoA /mesto objanjenja za taj paradoks, u uvodu knjige stoji sledei pasus4
S%e +to i# je !ilo @"a$ato6 preno'ili 'u '%o#e "u#u proti 9a(ariju 9a(ariu .ije
je ru"opi'e '"ri%ene i 'a.u%ane na ra$ni# 'trana#a pri"upio njego% praunu" Dejan
-alen"o%i na o'no%u "oji( je ugla%no# i napi'ana o%a "njiga. E"'perti$o# (artije
#a'tila i ru"opi'a "oja 'toji na ra'polaganju i$da%a.u ut%r&eno je ta.no %re#e $api'a
"a$i%anja "re#an'"i( proro"a "oje 'e potpuno po"lapa 'a %re#eno# u "oje# 'u oni
)i%eli. ;3C<
%oto je ve reeno da su -glavni. "aharijevi rukopisi zakopani duboko ispod
1oma vojske 6ugoslavije, mogli bismo, uz malo dobre volje, da zakljuimo da su u
knjizi objavljeni $aksimili nekih "aharijevih -paralelnih. rukopisa, koja nekim udom
nije pomenuo dr *azimiroviu tokom razgovora vo!enih CDCM. godine.
*oje su argumente autori naveli da bi podrali tu mogunost5 ,ajpre, "aharijev
praunuk tvrdi da su ti rukopisi -skriveni i sauvani na raznim stranama.. ,ije naveo
nijednu od tih -raznih strana., mada bi to trebalo oekivati od ozbiljnog istraivaa, uz to
i koautora knjige o kojoj govorimo. #vde ne bi opstao omiljeni izgovor analitiara da se
to -nije smelo. rei, jer CDE2. godine, u vreme objavljivanja prvog izdanja te knjige, niko
vie nije morao da se plai odmazde dinastije #brenovi.
1rugo, ko je izvrio -ekspertizu hartije, mastila i rukopisa. J2MK, iza koje se
autorski par zaklanja kad nam sugerie da ne treba sumnjati u autentinost rukopisa5
Beklo bi se da je to uradio sam izdava, ali ako paljivije proitamo reenicu, videemo
da je ona sroena tako da se i ne tvrdi da je on izvrio eksprtizu, ve samo to da mu ona
stoji na raspolaganju. /ostalom, koji to izdava raspolae skupom tehnikom i
strunjacima za datiranje i proveru autentinosti starih rukopisa5 +za te ekspertize ipak bi
morala da stoji neka ustanova i strunjaci, ali zato nije navedeno koji5 / naunom svetu,
podatak da je ekspertiza izvrena nema nikakvu teinu ako iza njega nije napisano i ko je
uradio taj posao. #sim toga, zato nije objavljen detaljniji nalaz ekspertize, kako bismo
umesto -vremena u kome su oni iveli. tano znali u koje vreme su sporni zapisi nastali5
%oto autori knjige danas nisu ivi, pokuali smo da prona!emo izdavaa i da ga
zamolimo da razrei nedoumicu. Samo, kome od izdavaa se obratiti kad ih ima skoro
koliko i izdanja knjige5 %rvo i drugo izdanje potpisao je -"apis., tree -,ova knjiga.,
peto i esto -&ata., jedanaesto ima ak dva izdavaa -Pra$omark. i -"avetno slovo.,
dvanaesto -8rgon.... nije lako odluiti se koga od njih upitati da li mu -ekspertiza stoji na
raspolaganju., tim pre to mnogi od njih danas vie i ne postoje.
"de %u ru'o(i%i dana%=
#riginale svih tih spisa dobio je od autora knjige .*remansko proroanstvo ta
je bilo, ta nas eka. ovek koji je na njima proitao da ceo svet eka straan 9rei
svetski rat i da postoji samo jedan kontinent koji e u njemu biti pote!en a to je
Australija. Sluajno ili ne, on se ubrzo ba tamo odselio. 9ako se sporni spisi danas
nalaze na tom dalekom kontinentu, u privatnom vlasnitvu. +pak, ako su ti rukopisi zaista
autentini onda oni imaju veliku istorijsku i naunu vrednost, pa se postavlja pitanje da li
su autori knjige mogli slobodno da raspolau tim dokumentima, da ih poklanjaju kome
hoe i da li je neko ko ih je na taj nain dobio imao pravo da ih tek tako iznese iz zemlje.
Sada bi bilo mogue izvriti analizu te hartije i utvrditi iz kog perioda potie, i to sa
takvom tanou da bi greka bila manja od deset godina, jer takve analize rutinski rade
strunjaci ,arodne biblioteke u &eogradu. S druge strane, pitanje je od kakve bi
praktine vrednosti bio rezultat te analize, jer bi njime mogla da se odredi samo starost
hartije a eventualnom $alsi$ikatoru ne bi bio preveliki problem da prona!e prazan papir
stariji od stotinu godina, pa da na njemu napie ta mu je volja.
/ pomenutoj knjizi autorskog tandema PoluboviMalenkovi, u oi pada jo
nekoliko zanimljivih detalja. Autori su od treeg izdanja poeli da objavljuju $aksimile
rukopisa, praene objanjenjem da je to -autentini deo rukopisa prote "aharija
"aharia... spasen posle paljevine *remana i protine kue, CDGL. godine, od strane
bugarskih okupatora i vojske. J2MK. 1a li su to te -razne strane. na kojima su rukopisi bili
skrivani5 Moda bi takav dokazni postupak bio uverljiviji da u kasnijim izdanjima
stranice sa $aksimilima nisu bile obogaene novim spisima, u kojima prota "aharije
(ponovo u prvom licu) pripoveda kako mu je Mitar -govorijo kako e ljudi etati
mjesecom i drugim zvijezdama., jer ovoga puta ne treba biti strunjak da bi se videlo da
je to pisano rukom drugog oveka. *oji je od ova dva autora prota "aharije, kad se tvrdi
da su oba rukopisa njegova5
%aljivom analizom mogue je u pasusima pomenute knjige otkriti mnogo indicija
koje govore u prilog pretpostavci da su ti rukopisi $alsi$ikovani poetkom osamdesetih
godina, kad je knjiga zapravo pisana, i da su nastali samo zato da bi podrali tvrdnju da je
cela pria o kremanskom proroanstvu autentina.
##
NA $:79 MESTA
%oetkom januara 2333. godine posetio sam *remna, u elji da na licu mesta
upotpunim sliku o uvenom proroanstvu. *ao saradnika pozvao sam ,enada
0eljkovia, jer ovde je od koristi bio njegov talenat za komunikaciju sa ljudima. :jubazni
metani bili su raspoloeni da nairoko priaju o 9arabiima, ali smo stekli utisak da
svako ima svoju verziju proroanstava. Bazlike su bile vie nego primetne. ,e bi se reklo
da je re o sluajnim neslaganjima, jer su nas sagovornici ponegde upuivali i na
-autentine i originalne zapise., pri emu su sve druge bez rasprave proglaavali za
-sumnjive.. ,a jednom mestu dobili smo i instrukciju gde da potraimo C2 listova spisa
koje je sam Mitar pisao, a na nau primedbu da je Mitar bio nepismen, sagovornik je
ostao zbunjen i gledao nas s nevericom.
%oto smo pronali razliite podatke na vie strana, bilo nam je jasno da u stvari
nita nismo nali. Sve to smo dobili od razgovora s metanima bilo je samo zgodna
ilustracija naina na koji se u narodu stvaraju i, u stalnom prepriavanju, menjaju
legende. "ato smo odluili da in$ormacije potraimo na mestu koje je malo dalje od
arije, a blie nekadanjem centru zbivanja. #tili smo do zaseoka 9arabii (koje je
nekoliko kilometara udaljeno od centra *remana) i upoznali se sa ovekom koji je
najblii ivi ro!ak prorocima4 Milou je potomak u etvrtom kolenu, a Mitru u treem.
9o je 6ovo 9arabi, ro!en CD22. godine.
&io je to pun pogodak. #vaj ljubazni ovek, i pored duboke starosti, potpuno je
sauvao sveinu duha i britku pamet. /z domau rakiju i zlatiborski sir sedeli smo i
satima razgovarali o proroanstvima njegovih pradedova. &io je sunan januarski dan,
neuobiajeno topao za to doba godine, pa smo dosta vremena proveli i u dvoritu iz koga
nam je pokazivao kuu u kojoj su iveli Milo i Mitar, zatim zaseok iz koga ih je
poseivao prota "aharije, kao i kuu u kojoj je Mitar iveo posle enidbe. %oto se sve
ove kue nalaze na strmim obroncima u podnoju 9are, stie se utisak da su nadohvat
ruke, mada put do njih preko potoka u dnu obronka ne bi bio ni malo lak.
9okom razgovora postojao je udan, zapravo neverovatan utisak4 na domain, za
razliku od svih drugih metana sa kojima smo bili u kontaktu, u potpunosti je sauvao
kritiki stav prema proroanstvima svojih predakaA ,e samo da je odoleo iskuenju da
doteruje i da -dopisuje. proroanstva ili da misti$ikuje i najmanji deo prie, nego je svaki
detalj dopunjavao primedbom -to se tako govori, a ja ne znam da li je zaista bilo tako..
*ao da smo sluali uvene rei njegovog pradede Mitra4 -9ako mi je kazato..
/pitan o drugim verzijama proroanstava svojih predaka o kojima su nam priali
metani u *remnama, 6ovo je odgovorio da o tome ne moe nita da kae jer na zna ta je
od svega toga tano. *ad je poveden razgovor o knjizi -*remansko proroanstvo ta je
bilo, ta nas eka., bio je znatno govorljiviji jer su autori (Polubovi i Malenkovi) pre
poetka rada na knjizi dolazili kod njega na razgovor. ,a sagovornik nije mogao da
sakrije ogorenje koje je osetio kada je video knjigu4 -,a svaku moju re dodali su
njihovih deset..
Bazgovor se nije vodio samo o Milou i Mitru, jer je u $amiliji (uprkos tvrdnjama
savremenih hroniara), bilo jo ljudi sklonih proricanju. Iivko 9arabi (brat 6ovinog dede
#brena) imao je takvih sklonosti, ali on nikada nije izaao iz anonimnosti jer glasovi o
njemu nisu preli -kritinu masu. posle koje legende u narodu poinju same da se ire i
umnoavaju.
%oto smo i sami napravili istu greku pa smo o ljudima sudili na osnovu njihove
popularnosti, u razgovoru smo insistirali na detaljima koji se tiu Miloa i Mitra. 9ako
nam je 6ovo 9arabi opirno govorio o tome kako je Milo kao deak zaspao kraj krava
na pai. *ad se probudio nije ugledao krave nego tri vile koje su mu obeale pomo u
predskazivanju budunosti i da e mu doneti knjigu koja e za to biti potrebna (mada je
ovde nejasno od kakve bi koristi bila knjiga nepismenom oveku). *ad je to ispriao
majci, savetovala mu je da o tome nikome ne govori.
,aravno, i ovu priu pratila je primedba da je re samo o legendi koja se sa kolena
na koleno prenosi u porodici. "animljivo je da ni jedno izdanje kremanskog proroanstva
ne pominje ovu legendu moda se autorima uinilo da bi ona umanjila verodostojnost
ostalih proroanstava, jer danas u vile veruje malo ko iz ciljne grupe italaca za koje su
pisane ove knjige.
Napo#ena5 O%o pogla%lje preu$eto je i$ "njige @Da li po'toje 't%ari "oje ne
po'toje6 od i'tog autora.
#2
VEROVAT: :$: NE=
0erujete li da je kremansko proroanstvo autentino5
Svako od nas esto se nalazi pred dilemom da li da poveruje u in$ormaciju koja mu
se servira ili da sumnja. *riterijumi su razliiti' neko e bez razmiljanja verovati u sve
to uje, ali postoje i takvi ljudi koje je teko ubediti u bilo ta.
Sumnja je borba, ne samo protiv onih koji misle drugaije nego i protiv sebe, a za
verovanje se treba samo opustiti i ono e doi samo. "ato bismo onda sumnjali u bilo
ta5 #dgovor je jednostavan4 da bismo se sauvali od zabluda. ;oemo li onda da
sumnjamo u sve to ujemo5 ,aravno da neemo, jer tako nikada neemo usvojiti istine
koje bi mogle da nas oplemene. *ako onda da odluimo emu verovati, a emu ne5
,e postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje. ,ajbolji nain bio bi da savladamo
vetinu kritikog razmiljanja, ali za to ne postoji univerzalni obrazac. ,aveemo, ipak,
nekoliko pravila koja je dobro imati na umu svaki put kad se na!emo pred dilemom4
verovati ili ne5
Nemogue je do'a.ati da ne?to ne (o%toji
Ako bi vam neki prijatelj tvrdio da je video oveka koga je priroda obdarila krilima
i koji moe da leti, da li biste mu poverovali5 %rva vaa reakcija verovatno bi bila da
zatraite da vidite tog letaa, ali va prijatelj ne moe da vam ga pokae jer on vie nije tu
naravno, lepe mu je bilo da rairi krila i da odleti, nego da vas eka. 9ako ste se nali u
patpoziciji. 0i ete rei da je njegova tvrdnja glupost, ali nikada neete imati dokaz za
to, jer je nemogue dokazati da neto ne postoji. >ak i ako zavirite u svaki kutak na svetu
i stupite u kontakt sa svim ljudima, pa nepobitno dokaete da niko od njih nema krila, va
sagovornik e tvrditi da njegov leta negde ipak postoji. /ostalom, verovatno je on sada
negde visoko iznad oblaka, pa zato i ne moete da ga prona!ete.
%ostoji nauka koja se zove logika i koja je ovakav argument u odbrani nedokazane
tvrdnje (kad nije moguce dokazati da je neto pogreno, pa to usvojimo kao dokaz da je
tano) prozvala argumentum ad ignorantiam (argument neznanja). 9o je, zapravo, jedan
od specijalnih sluajeva logike zablude prozvane lana dilema, u kojoj se pogreno
podrazumeva da se za svaku izreenu tvrdnju uvek mora znati da li je tana ili pogrena.
Ako uporedimo dilemu o postojanju krilatog oveka sa sporom oko autentinosti
kremanskog proroanstva, doi emo u slinu situaciju. ,eko vam pria o
proroanstvima koja su se obistinila, a vi traite dokaz da biste poverovali u tu priu i ne
dobijate ga. #n, dakle, nije dokazao da su ta proroanstva postojala pre doga!aja na koje
se odnose, ali ni vi niste dokazali da nisu postojala. #n je, bar naizgled, u prednosti jer...
Ne(o%tojanje do'a.a nije do'a. o ne(o%tojanju
9o to va prijatelj nije dokazao da sporni leta postoji, ne moemo da upotrebimo
kao dokaz da on zaista ne postoji. "a nedostatak dokaza on ima sasvim dobar alibi4 kako
da vam ga pokae kad je ovekptica odleteo5
Ma koliko naivno to zvualo, mnogi ljudi su ipak spremni da ovakav izgovor za
nedostatak argumenata prihvate kao sam argument. "ato, recimo, nema autentinih
zapisa ili novinskih tekstova o proroanstvu kojim su 9arabii na vreme najavili
trogodinji progon srpske vojske u %rvom svetskom ratu5 "ato to o tome nije smelo da
se pie, pa umesto materijalnih dokaza imamo samo anegdotska svedoenja. 8to, teta to
proroanstvo zbog cenzure nije moglo da se objavi u tampi, jer da se smelo, sad bismo
imali neoboriv dokaz. Ako bismo to prihvatili, samim tim bismo se sloili da je
autentinost proroanstva nesumnjiva.
A zato %era 9odorovi u svojim novinama nije na vreme objavio proroanstvo o
atentatu na kralja Aleksandra i kraljicu 1ragu5 "ato to nije smeo, tim pre to je iz
politikih razloga ranije bio osu!en na mnogo godina robije (jednom ak i na smrt, pa je
kasnije pomilovan) JL3K. "ato ne postoje policijski spisi o sasluanju Mateje (ili Mitra)
iz CENE. godine, kad je na pijaci vikao -/bie knjaza.5 "ato to je te spise uzeo kralj
Aleksandar i nije ih vratio ministarstvu. "ato ne postoje proroanstva o gra!anskom ratu
u &osni i ;ercegovini i o bombardovanju Srbije D3tih godina5 "ato to je njihova
sadrina delikatna, pa je neko odluio da ih dri podalje od naih oiju...
Svaki put kad zatraimo dokaz o autentinosti proroanstva, dobiemo malje ili
vie uverljivo -zato to., koje nam objanjava zato ga nema. + tako za nekoliko desetina
proroanstava mi nemamo nijedan vrst dokaz o pravovremenom postojanju makar
jednog od njih, sa izuzetkom dvatri delimino ispunjena, to je moglo da se dogodi i
sluajno, kao kada bi neko nasumino poga!ao. #vo nije sluaj samo sa kremanskim
proroanstvom, kao ni sa proroanstvima uopte' praktino sve rasprave o natprirodnim
$enomenima imaju slian ishod. ,epostojanje dokaza moe da bude povod za nau
sumnju, ali ne i dokaz da ta proroanstva (ili pojave o kojima se diskutuje) postoje ili ne
postoje. %odrazumeva se da bi sve mogunosti trebalo ostaviti otvorenim, bar dok se ne
pojavi dokaz koji e razreiti dilemu.
#vde se ipak neto ne slae. 0ideli smo da je mogue dokazati postojanje, ali ne i
nepostojanje neega' jedna strana, dakle, ima bar teoretsku ansu da dokae svoje
tvr!enje, a druga je nikada nee imati. 9o je kao borba u kojoj jedan protivnik ima oruje,
a drugome su ruke vezane. Ako bismo eleli da ispravimo ovu nedoslednost, morali
bismo da uvedemo jedno vano pravilo koje glasi...
!o'a.i,anje je oba,e.a onoga 'o i.no%i t,rdnju
/ pravosu!u postoji princip da se osumnjieni smatra nevinim, sve dok se ne
dokae da je kriv. #baveza je, dakle, tuioca da dokae krivicu, jer ako on nema dokaze,
onda branilac ne mora ni da se trudi' teret dokaznog postupka pada na onoga ko iznosi
pozitivnu tvrdnju. #vo vai i u raspravama bilo koje vrste, jer svaka tvrdnja je samo
prazna re, bar dok se ne iznese argument koji e je podrati.
,epotovanje ovog pravila nekada je dovodilo (pa i danas dovodi) do masovnog
verovanja u reinkarnaciju, duhove, zagrobni ivot u raju ili paklu, u vetice, vukodlake i
razna druga mitska bia, a u poslednje vreme istu greku u naem zakljuivanju koriste
ljudi koji za sebe tvrde da poseduju natprirodne moi. 9ako nas je savremeno sujeverje
dovelo do toga da imamo celu armiju belih magova, proroka, iscelitelja i raznih drugih
udotvoraca. ,iko od njih nikada nije dokazao da zaista moe da uini to to tvrdi, ali
poto ni mi nismo dokazali da nije tako, veliki broj ljudi danas im veruje i na tome se
zasniva prava industrija koja skupo prodaje prazne i bezvredne tvrdnje.
/ razliitim periodima stvaranja kremanskog mita, analitiari su se na razne naine
trudili da prikriju injenicu da nemaju ni najmanji dokaz da su proroanstva zaista
postojala, a pri tom su zanemarivali to to su ona menjana, dopisivana i brisana. %era
9odorovi i >eda Mijatovi su na poetku 23. veka imali nekritiki nastrojenu publiku,
pa su najmanje napora uloili da auditorijum uvere u to da su proroke vizije o kojima su
pisali autentine' bilo je dovoljno nekoliko anegdota i traeva iz politikog ivota. 1r.
*azimirovi je kao argument koristio svoje omiljene uzreice -,e da se porei da.... i
-Rakat je da...., ne potkrepljujui niim taj -$akat., ali je za svaki sluaj vodio rauna o
tome da bude jasno vidljiv njegov autoritet, kao i autoritet prote "aharija, uz ije ime je
dodavao epitet -asna starina.. Autorski tandem PoluboviMalenkovi odvraao je
panju itaocu time to je iznosio sijaset dokaza da su se doga!aji odigrali upravo kako
stoji u proroanstvu i nikako drugaije. 9ako je pored obilja argumenata ostalo
neizgovoreno pitanje da li je to proroanstvo postojalo u pravo vreme a to je pre
doga!aja.
"agovornici verovanja u paranormalne i natprirodne sposobnosti (u koje se ubraja i
prekognicija, sposobnost -vi!enja. budunosti), slue se raznim trikovima kojima
sakrivaju nedostatak dokaza za sve u ta nas uveravaju. #ni najee potkrepljuju svoje
tvrdnje prepriavanjem anegdotskih pria, pa oekuju da im se veruje na re. 1a li je to
dovoljan dokaz5 / nekim prilikama moda bi mogao da bude, ali postoje i sluajevi kada
treba znati da...
Po%ebne t,rdnje .aHte,aju (o%ebne do'a.e
Ako bi neko ispriao svojim kolegama da je na putu od kue do posla sreo starog
kolskog druga, verovatno je da bi mu svi poverovali. 9akva izjava ni po emu nije
neuobiajena, pa joj nije potreban ni poseban dokaz' njegovo svedoenje bie sasvim
dovoljno. Ali, ako bi ispriao da su prethodne noi vanzemaljci sleteli u njegovo dvorite
i odveli ga na drugu stranu Meseca gde su mu isprali mozak i vrili neka medicinska
istraivanja, malo ko bi mu poverovao bez valjanih dokaza.
/ svakoj dobro uravnoteenoj raspravi, teina dokaza mora da bude u skladu sa
teinom tvrdnje. Mada precizne norme ne postoje, ipak nije teko proceniti koliko
-teak. dokaz mora da se podnese za svaku pojedinanu tvrdnju. Ako, recimo, govorimo
o prorocima, ne treba smetnuti s uma da nikada niko u istoriji nije dokazao da je u stanju
da ispravno prorekne budunost. *ad bi se pojavila takva osoba, to bi u nauci stvorilo
veliki preokret pa bi mnoge njene grane morale da se rue i da se grade od poetka.
"ato je krajnje neobina tvrdnja da su u *remnama postojali proroci koji su to
mogli, pa bi stoga ona morala da bude potkrepljena savreno uverljivim dokazima.
"najui to, svi analitiari koji piu o prorocima najpre iznose niz veto sroenih anegdota
iz kojih se vidi da je u istoriji bilo posebno obdarenih ljudi koji su mogli da -vide.
budunost. +z toga sledi da nema potrebe da se pria o -njihovom. proroku posebno
dokazuje.
%ravilo da posebne tvrdnje zahtevaju posebne dokaze, ima i jedan specijalan sluaj,
koji bi mogao da nas dovede u dilemu. 7ta ako je tvrdnja podrana svedoenjem nekoga
ko predstavlja takav autoritet da mu se naprosto mora verovati5
Autoritet %,edo'a nije ne(ri'o%no,en
/ organizacijama koje su vrsto zasnovane na hijerarhiji, uglavnom postoje
autoriteti o ijem stavu se ne raspravlja, jer se taj stav a priori smatra ispravnim. Svi
lanovi koji se na hijerarhijskoj lestvici nalaze ispod nosioca autoriteta, duni su da bez
kritike analize prihvate ono to im je ponu!eno. / svakoj religiji, naprimer, od vernika
se oekuje da veruju u uda koja se u okviru te religije propovedaju. ,jima nije
ostavljena sloboda da sami odlue hoe li verovati ili nee, bez obzira na to da li su ta
uda u skladu sa pravilima logike i zakonima prirode.
*ritiko razmiljanje podrazumeva druge kriterijume po kojima se usvajaju
injenice i donose odluke. /mesto da se pribegava meta$izikom (izvan$izikom,
natulnom) ili, tanije reeno, metaempirijskom (vaniskustvenom) prikupljanju
argumenata, usvajaju se samo injenice koje su prikupljene empirijskim (iskustvenim)
putem. #sim argumentacije, presudna je i logika dakle, kao to se radi i u postupku
naunog zakljuivanja. *ada se donosi sud o autentinosti neijeg svedoenja, treba imati
u vidu da svi ljudi, bez obzira na socijalni, obrazovni i materijalni status, mogu da lau,
da pogreno zapaaju ili da donose neispravne zakljuke. #vo vai za sve svedoke, bez
obzira na njihov autoritet i poloaj na drutvenoj lestvici.
%a ak i kad je neko iskreno ube!en da govori istinu, to ne predstavlja garanciju da
je njegova tvrdnja ispravna. #paanje je proces koji ovek vri selektivno i na njega utiu
subjektivna predube!enja, verovanja, emocionalno i $izioloko stanje i jo mnogo toga.
#sim toga, proces memorisanja ni po emu nije slian postupku snimanja video
kamerom ili magneto$onom' naprotiv, pamenje je kreativan proces, a to moe da ga
uini nesigurnim. Memorisani sadraj u ljudskom mozgu podloan je izoblienjima,
zaboravljanju detalja, zameni ili preuveliavanju. #vaj nesvesni proces zove se bojenje
memorije.
8$ekat bojenja memorije posebno je izraen kada se oveku sugerie da je
prisustvovao neemu to se u stvarnosti nije dogodilo. 0remenom takva sugestija moe u
potpunosti da izmeni sadrinu seanja, pri emu e utisak autentinosti i istinitosti ostati
podjednako snaan. #vo vai ne samo za proces pamenja nego i za proces zakljuivanja,
naroito kada nam neko sugerie zakljuke. Ako se u medijima stalno ponavlja tvrdnja da
postoje proroci koji -vide. budunost, ta sugestija e se vremenom pretvoriti u vrsto
uverenje koje niim ne moe da se izmeni. %rosean ovek e bez puno razmiljanja
verovati u to to mu se servira, pa e zanemariti ak i prostu injenicu da se nikada nije
lino uverio da li je tano to u ta tako vrsto veruje.
O'amo,a o?tri)a
William o$ #ccam je britanski $ilozo$ koji je iveo krajem CL. i poetkom CG. veka.
%repoznatljiv je po jasnoi, oiglednosti i konciznosti misli i izraavanja, pa je jedan od
kompjuterskih programskih jezika, koji podrava vieprocesorski rad (primenjen u
superkompjuterima) prozvan po njemu. #vde ga pominjemo zbog njegovog popularnog
$ilozo$skog stava, nazvanog #kamova otrica, koji se esto navodi u raspravama izme!u
skeptika i ljudi koji brane verovanje u paranormalne pojave.
9aj stav je izraen jednom reenicom4 8ntia non sunt multiplicanda praeter
necessitatem, to moemo da prevedemo kao 8ntitete ne treba nepotrebno umnoavati
(entitet S bit, bie, subjekat). #vo se esto de$inie kao pravilo o ekonomiji u $ilozo$iji, a
moe da se objasni i na razumljiviji nain4 na osnovu raspoloivih podataka, uvek treba
izvesti najjednostavniji mogui zakljuak. 1akle, ako imamo dva ili vie objanjenja za
neku pojavu, treba nainiti otar -rez. izme!u najjednostavnijeg i svih ostalih i odbaciti
one koji nepotrebno komplikuju stvar. Mada ovo nije pravilo koje e ba uvek dovesti do
stoprocentno sigurnog zakljuka, ipak moe da pomogne u usvajanju stavova tako da
mogunost zablude bude minimalna.
*ad se nou zauje lupa na tavanu, neki e moda prvo pomisliti na duhove, ali
ipak je razumnije pripisati buku maki koja juri mia. +li, kad na povrini peskovite plae
prona!emo nerazumljive crtee, ne treba pomisliti na vanzemaljce nego na dokonog
etaa koji je tapom arao po pesku. %rostija objanjenja su verovatnija i u tome je cela
mudrost.
Mada sve to deluje kao jednostavan i logian nain rezonovanja, pravilo #kamove
otrice esto se kri u postupku rasu!ivanja (Rarovi automobila na brdu5 Pluposti, to je
svemirski brodA). Svako bi mogao da navede po neki sluaj u kome se kri ovo pravilo.
*remansko proroanstvo je dobar primer stvaranja zablude nastale usled
nepotovanja pravila #kamove otrice. Mi smo se nali pred tvrdnjom nekih autora da su
Milo i Mitar 9arabi unapred prorekli mnoge vane doga!aje i da su se sva njihova
proroanstva ispunila. "a to nisu ponudili nikakve dokaze, a (ako iskljuimo $alsi$ikate)
nema ni re$erenci koje bi nas uputile na autentine, struno veri$ikovane spise ili
dokumenta. Moramo li da im verujemo na re ili imamo pravo da za taj $enomen
ponudimo neka verovatnija, mada prizemnija i manje atraktivna objanjenja5 Becimo, da
su politiari u predizbornoj agitaciji samo koristili verovanje naroda u proroke, ili da su
novinari eleli da preicom stignu do publiciteta i tako unaprede svoju karijeru. %rostije
reeno, da li nam neko servira neistinu5
+zgleda da je 9omas %ejn (9homas %aine) na dobar nain upotrebio #kamovu
otricu kad je rekao4 1a li je lake poverovati da je cela priroda skrenula s puta ili da
jedan ovek lae5
T,rdnja mora da bude obori,a
*ao to je govorio $ilozo$ i teoretiar nauke *arl %oper (*arl %opper, CD32CDDL),
tvrdnja ima smisla samo ako je mogue zamisliti dokaz koji bi je oborio. Ma koliko
paradoksalno zvualo, ovo pravilo je veoma vano u postupku kritikog rasu!ivanja.
Ako je tvrdnja takva da nikakav (ak ni zamiljeni) dokaz ne bi mogao da je obori,
onda je besmisleno i izvoditi dokaze jer je rezultat unapred poznat' tvrdnja je, dakle,
imuna na sve kontraargumente. 9o ne mora da znai da je ona tana, naprotiv
verovatnije je da je ona besmislena. Bazlog za ovakav zakljuak je taj to je logiki
nemogue da je tvrdnja ispravna bez obzira na sve mogue dokaze, drugim reima
tvrdnja je ispravna samo ako je prola test dokaza. Ako je plasirana tako da je taj test
neizvodljiv, onda je tvrdnja bezvredna.
%astor 1on ;inkl (6ohn ;inkle) je, recimo, najavio smak sveta za D. jun CDDG.
godine, rekavi da mu se -&og javio i rekao da e (toga dana) oistiti svo zlo sveta. J2EK.
%oto se toga dana ba nita neobino nije dogodilo, ;inkl je izjavio da nije pogreio
nego da se najavljena stvar ve uveliko doga!a, samo u nevidljivoj ravni. ,emogue je
izvesti dokaz kojim bi ova tvrdnja bila oborena, ali je to ipak ne ini dokazanom i
verodostojnom, nego upravo besmislenom.
%rimenjeno na $enomen proricanja budunosti, pravilo oborivosti tvrdnje moe da
nam ukae i na to da bi proroanstvo moralo da bude tako $ormulisano da u trenutku
izricanja postoji mogunost da se ono ispuni, ali isto tako i da se ne ispuni. &a kao to je
dr *azimirovi jo CD2E. godine pisao u 0remenu, da je proroanstvo -doga!aj koji se
moe dogoditi ili ne dogoditi, a ne vide se sada znaci ni za njegov poetak ni svretak.
JC3K. Ako neko najavi doga!aj koji e se sigurno dogoditi, on nije izgovorio proroanstvo
nego neoborivu tvrdnju, pa tako nije ni nastupio kao prorok. >ak i kada je neispunjenje
malo verovatno (mada teoretski mogue), takvu tvrdnju ne moemo da proglasimo za
proroanstvo.
8vo primera. / prazninom broju lista -%olitika., LC. decembra 2333. godine
(poslednjem u drugom milenijumu), beogradska proroica 1ubravka Melka 0ava dala
je nekoliko svojih proroanstava koja najavljuju doga!aje za poetak treeg milenijuma,
uglavnom za 2C. vek. Svako od navedenih -proroanstava. zapravo predstavlja
neoborivu tvrdnju4
2 Spre.ie 'e na %re#e ne+to +to preti na jednoj grani/i. ;18<
>ak i da se tokom celog veka nita ne dogodi ni na jednoj granici u svetu, to je
praktino nemogue, uvek moe da se tvrdi da se nije dogodilo jer je na vreme spreeno,
kao to proroica i tvrdi.
2 B A#eri/i e !iti ne"i( "ata"li$#i ali !e$ enor#nog !roja )rta%a. ;18<
7ta treba da se dogodi, pa da se ovo proroanstvo ne ostvari5 1a ceo kontinent od
Aljaske do %atagonije u sledeih C33 godina ne pogodi nijedna poplava, taj$un,
zemljotres5 + ta emo smatrati -enormnim brojem rtava.5
2 Leteli/e e "%alitetno o'%ajati "o'#o'. ;18<
#vo 0avino proroanstvo (jedino koje se ne odnosi na 2C. nego na 22. vek), ostae
neostvareno samo ako u celom tom veku letelice ne budu lansirane u kosmos, ili ako ga
budu nekvalitetno osvajale. *oliko pesimizma nam je potrebno da bismo zamislili takav
sluaj5
6o jedno zanimljivo neoborivo proroanstvo izgovorio je samozvani beli mag :av
Perman, kada je na poetku bombardovanja Srbije rekao da e se CC. aprila znati da li e
rat prestati ili e se nastaviti. + zaista, ba tog dana se znalo rat se nastavio. A i da se nije
nastavio, Perman bi opet bio u pravu.
%ravilo oborivosti kri se u svim proroanstvima, pa i u kremanskom. Moemo li,
recimo, da proglasimo za proroanstvo navodnu tvrdnju Mitra 9arabia da e -sve ratove
initi velikaka carstva od svoje iste zlobe i pakosti, a oni to budnu ratovali ubijae
jedni druge zbog svoje manite pameti. J2MK5 %ostoji li rat koji su -carstva. pokrenula iz
plemenitih pobuda i u kome su se vojnici ubijali zato to je to razuman in5
%ostoje dva naina iznoenja neoborivih tvrdnji. %rvi je takozvana nedeklarisana
tvrdnja4 stav koji je tako uopten ili nede$inisan da nema nikakav vredan sadraj, ba kao
to kae re$ren pesme Xue sera, sera (to e biti, bie). Becimo, proroanstvo navedeno u
knjizi Polubovia i Malenkovia, da e -raditi ljudi svakojakih gluposti, pa e miljeti da
sve znaju i umiju, a znati nita nee. J2MK. *oji sticaj okolnosti i kakva promena u
ljudskoj prirodi bi mogli da obore ovako sroenu proroku viziju5 ,a svetu je oduvek
bilo i bie raznih ljudi kako pametnih tako i onih drugih, ali to moemo da proglasimo
samo za konstataciju, a ne za proroanstvo.
1rugi nain za stvaranje vetake neoborivosti je viestruki rezultat, kao kad se
kockar poslui verbalnim trikom i kae -pismo ti gubi, glava ja dobijam.. Standardni
nain za postizanje toga je dvoznana ili vieznana tvrdnja, kao u naknadno dopisanom
proroanstvu u kome Mitar navodno kae -,ita nee biti ni moje ni tvoje nego svaije i
niije, i to vreme e u nekim knjaevinama i carevinama trajati due, a negde krae. J2MK.
%odjednako je nede$inisano i proricanje pojave -neke boleine., za koju ljudi -nikako
nee moi da na!u pravi lijek, a on e &oijom pomou biti svu!e oko njih i u njima
samima. J2MK, ili kada Mitar kae proti "ahariju -9aj ko bude inio to razgranienje i
bie i nee biti tvoj rod. J2MK. 6o jedan nain plasiranja viestrukog rezultata je naknadna
neoborivost, kad se posle neispunjenog proroanstva prui serija objanjenja i izvinjenja
zato doga!aji nisu tekli onako kako su proreeni. Autori Polubovi i Malenkovi nisu se
optereivali ovakvim naknadnim -popravkama. jer je svako neispunjeno proroanstvo
kod njih jednostavno brisano iz novih izdanja knjige, dok se dr *azimirovi trudio da
svakom promaaju prona!e diskretnu $ormu koja e ga na neki zgodan nain
rehabilitovati. 0e smo govorili o proroanstvu, objavljenom tek u godini poetka
1rugog svetskog rata, u kome autor iznosi opravdanje za neispunjeno proroanstvo da
vie nee biti ratova4
-itar Tara!i je go%orio da 'e po'le e%rop'"og rata nee %i+e rato%ati i#ajui u
%idu po$nate organi$o%ane rato%e jedni( dr)a%a proti% drugi(J ali je re"ao da e na'tati5
!une i re%olu/ije i da e tada i$ginuti %i+e ljudi nego u %eli"o# '%et'"o# ratu. To e !iti
@op+ti rat76 ;34<.
%rva trdnja (da je proreeno da vie nee biti ratova) moda je i tana (tako su bar
novine pisale od CDCM. do CD2D. godine), mada je malo -doterana., a druga, da je Mitar
rekao da e nastati -bune i revolucije. (pri emu je ak pokuao da proceni i broj rtava),
ist je $alsi$ikat. 1r *azimirovi to nije uinio sluajno, ve je na taj nain iz osnova
izmenio znaenje prve tvrdnje. ,a stranu to to je i pored te grube intervencije pogreio
pokazalo se da 1rugi svetski rat ipak jeste bio organizovani rat jednih drava protiv
drugih.
9 nedo%tat'u argumenata, dobre %u i u,rede
Mediji nas esto zasipaju svedoenjima i dokazima kojima nas uveravaju u to da je
kremansko proroanstvo pravovremeno postojalo, da su 9arabii zaista imali proroke
moi i da su opisi njihovih vizija autentini. 9ako se s jedne strane smatra ispravnim to
to analitiari oekuju da verujemo u njihove tvrdnje iznete bez valjanih dokaza, bazirane
na linim verovanjima ili interesima, a s druge strane smatra se nepristojnim ako mi
zatraimo ispravne argumente da bismo poverovali, pa ak i ako samo postavimo neko
potpitanje. 1r 0eselin Savi , recenzent knjige -*remansko proroanstvo ta je bilo, ta
nas eka., u njenom predgovoru na udan nain procenjuje inteligenciju itaoca koji bi
eventualno pokazao prisustvo kritikog duha i usudio se da postavi pitanje autentinosti
kremanskog proroanstva4
Sa#o glup .o%e" #o)e na to ta"o da gleda. Sa glupi#a ne tre!a di'"uto%ati.
A "ad o%o pro.itaju 2 '%e $a%i'i "a"%a je !udala 2 #ogu #i'liti da je glupo't da je
ludo't da je ne%eri/a da je i$#i+ljotina da je op'ena da je %er'"i =anati$a# da je
(alu/ina/ija.
Budalu ni"ada ne #o)e+ 'pre.iti da #i'li +ta (oe.
*lupa" je neuni+ti%. ;3C<
Moda pod takvim pritiskom nije lako prihvatiti da je celo kremansko proroanstvo
samo jedna velika stogodinja $arsa. +pak, svi argumenti govore da je ba tako.
#5
RE<:ME
6edini pisani trag koji danas svedoi o tome da je mit o kremanskim prorocima
postojao jo za ivota nekog od njegovih aktera, pojavio se CEDG. godine u knjizi -Iivot
Srba seljaka.. ,a QQ. strani, autor M. H. Milievi posveuje samo jedan pasus
9arabiima4
Ta"o gore u Rujnu u 'elu 0re#no# pod Dargano# !io je ne"a"a% proro" La$o
Tara!i po i#enu. On je naro.ito od 18C?. do 18>8 i$a+ao u '%ojoj o"olini na %eli"i
gla' '%oji# prori/anje#. On je proro"o%ao ono +to 'e doga&alo u njego%oj !li'"oj
o"olini a ne"ad 'e #a+io politi."i( doga&aja /ele Sr!ije. Bilo je %rlo #nogo o$!iljni(
ljudi "oji 'u La$ini# re.i#a %ero%ali "ao "a"%oj /eloj i'tini7 Ta"%i ljudi ni'u 'e u'te$ali
La$ina proro"o%anja pri.ati i najo$!iljniji# dr)a%ni/i#a u Beogradu7 ;31<
Moda je autor ovde mislio na Mitra 9arabia, ali je nejasno zato ga je prozvao
:azo. 1r *azimirovi je izneo pretpostavku da je to sluajna greka J2LK, ali je neto
dalje u istoj knjizi napisao i da se Miloev ro!eni brat zvao :azo, uz primedbu da on nije
imao prorokih sklonosti. 1a li je kremanski mit zapoet tako to je glavni junak najpre
bio Miloev brat, pa je kasnije iz nekih razloga prepravljen5
>ak i ako je tano da je Milievi nainio greku, u tome svakako nije bio jedini4
videli smo da su Mitra 9arabia drugi autori, pre nego to su konano pogodili njegovo
pravo ime, zvali jo i Mateja. #vo samo podrava tezu da je mit o kremanskom
proroanstvu stvoren i razvijao se daleko od samih *remana, kao i da je analitiarima
bilo svejedno ko je bio prorok i kako se on zaista zvao.
1a bi zbrka bila jo vea, dr *azimirovi je u svojoj knjizi tvrdio da u ovom citatu
nije re o :azi, ve o -glavnom kremanskom proroku Milou. J2LK. +pak, verovatnije je
da je Milievi ovde mislio na Mitra, jer je naveo da je prorok -naroito od CEMQ. do
CENE. izaao na veliki glas svojim proricanjem., dakle tek posle Miloeve smrti.
A ta ako pretpostavimo da je Milievi zaista mislio na Miloevog brata :azu5
;ajde da pokuamo. / citiranom tekstu, objavljenom tokom Mitrovog ivota, vidljiva je
veza izme!u 9arabievih proroanstava i politike. #vo ne bi trebalo da nas zaudi,
naroito ako znamo od koga je Milievi pribavio in$ormacije za citirani pasus. ,aime, u
Srpskom knjievnom glasniku iz CDLC. godine objavljen je tekst pod naslovom -+z
uspomena M. H. Milievia., u kome on iznosi podatak da mu je njegov -drug iz
detinjstva. prota "aharije nairoko pripovedao o kremanskom proroku J2LK. Moda se
upravo u ovom podatku nalazi klju za otkrivanje prvih korenova kremanskog mita4 prota
"aharije je u poetku glavnu ulogu dodelio :azi, a onda, iz samo njemu znanih razloga,
procenio je da su Milo i Mitar pogodniji akteri. #va pretpostavka je sasvim verovatna
jer se uklapa u sve detalje mozaika, poev od Milievievog svedoenja po kome je u
igru najpre uveden (pa potom zaboravljen) Miloev brat :azo, sve do nalaza koji govore
u prilog tome da je idejni tvorac (ili bar realizator) celog mita bio prota "aharije.
%oto Milievi u svojoj knjizi navodi da se svedoci -nisu ustezali :azina
prorokovanja priati i najozbiljnijim dravnicima u &eogradu., nije neobino da su te
prie stigle i do kralja Milana #brenovia. *ada je CEEE. godine saoptio svojim
savetnicima odluku da se razvede od kraljice ,atalije (ili, po naknadnoj ispravci >ede
Mijatovia, da se odrekne prestola), oni su se usprotivili, ali je kralj izgradio alibi za
svoju samovolju posluivi se verovanjem naroda u sudbinu i u proroanstva. 9ako je
nehotice iz anonimnosti izvukao kremanske proroke, koji se, po svemu sudei, u poetku
ni po emu nisu izdvajali od ostalih lokalnih proroka, kakvih ima u skoro svakom
srpskom selu. Sticajem okolnosti, Milo i Mitar 9arabi su, tek posle svoje smrti, na
velika vrata uli u politiku.
Pr,i .amaH (ri+iI Pera Todoro,i i eda Mijato,i
Beklo bi se da je u tome vanu ulogu odigrao >eda Mijatovi, jer Male novine iz
CD32. godine navode da -mesto g. S. Prujia na vladu bejae doao g. ,ikola ;risti s g.
>edom Mijatoviem i ostalim ministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da
mu je glavna zadaa da razvena kralja i kraljicu. JCcK. >eda Mijatovi bio je poslanik
*raljevine Srbije na dvoru u :ondonu kad je odluio da -otvori srce. i da itaocima
ispria priu u kojoj je i sam odigrao vanu ulogu. 9ada je po prvi put izaao u javnost sa
in$ormacijama o tome kako je kralj Milan #brenovi upotrebio kremansko proroanstvo
ne bi li kod najbliih saradnika opravdao svoje ivotne avanture razvod i (ili)
abdikaciju. >eda Mijatovi se posluio istim proroanstvom kako bi uzgred opravdao i
sebe za to to je kralju pomogao u sprovo!enju samovolje, nautrb interesa zemlje kojoj
je sluio.
#va sprega interesa izme!u >ede Mijatovia i kralja Milana #brenovia jo je
jasnija kad znamo da su njih dvojica nedugo pre toga bili akteri jednog od najveih
$inansijskih skandala u Srbiji, kada se javno prialo o tome kako su primili mito da bi
-progurali. ugovor o $inansiranju uvo!enja eleznice u Srbiju, sklopljen sa $rancuskom
bankom Peneralna unija koja je bankrotirala neposredno pred realizaciju posla. JCGK
Ako se oslonimo samo na pisane tragove iz toga vremena, u prvom trenutku celu
kremansku legendu inila su samo retrodatirana proroanstva. Sve je zapoeto navodnom
prorokom najavom kraljevog razvoda i abdikacije, ali je vrlo brzo, zaslugom >ede
Mijatovia, kremanski mit dopunjen nizom proroanstava. *ao pravi politiar, on nije
eleo nita da rizikuje, pa je svoje pripovedanje ograniio samo na -proricanje. doga!aja
iz prolosti.
%oznati publicista %era 9odorovi tako!e je imao koristi od ove igre, jer je za svoje
novine dobio lepu priu koju je uspeo da razvue na celih L33 nastavaka. %ride je doao i
do materijala koji mu je u tom burnom vremenu pomogao da uspeno balansira izme!u
dve dinastije. #n e obogatiti mit sa jo dva proroanstva4 jednim se prorie nasilna smrt
kraljevskog para, a drugim najavljuje pronalazak tele$ona. + ova proroanstva izgubila su
trku sa doga!ajima o kojima govore, jer je prvo stiglo sa zakanjenjem od jednog dana, a
drugo ak celih 2Q godina.
%era 9odorovi, mada je iveo u pretprolom i u prolom veku, na neki nain bio je
prototip savremenog novinara, i to ne ba u pozitivnom smislu rei. 0eoma inteligentan
ovek, prodornog duha, pre vie od C33 godina -izmislio. je utu tampu, a o politikim
doga!ajima pisao je na nain koji esto nije bio objektivan i nepristrasan. / nekim
novinarskim krugovima bio je do te mere na loem glasu, da su njegovo ime i prezime,
suprotno gramatikim pravilima, u svim novinskim lancima namerno zapoinjali malim
slovom.
#no to se u narednim godinama, sve do %rvog svetskog rata, pisalo o kremanskom
proroanstvu u tampi, bilo je samo prepisivanje i bleda senka onoga to su pokrenuli
%era 9odorovi i >eda Mijatovi. ,eki strani listovi preneli su priu o kremanskom mitu
bez intervencija, onako kako su i srpske novine pisale, ali su neki (kao to je tutgartski
-,eues tagblatt.), zlonamerno izmenili proroanstva tako da najavljuju da e Srbija
potpuno propasti J2LK. &ez obzira na podtekst poruke, svim ovim napisima kasniji
analitiari posluili su se kao dokazom da je kremansko proroanstvo vredno panje, kad
ve i strana tampa o njemu pie.
!rugi .amaHI (rota <aHari i dr Ka.imiro,i
9ek CDCM. godine, u javnosti se pojavljuje linost na koju e se pozivati svi kasniji
stvaraoci kremanskog mita. 9o je kum Miloa i Mitra 9arabia, *azimirovieva -asna
starina. prota "aharije "ahari. 1ragan Aleksi je CD2D. godine u 0remenu tvrdio da je
idejni vo!a stvaranja mita zapravo prota Milan Huri, poznati narodni tribun i prvak
radikalne stranke, a -prota "arija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti.
JC2cK. #ba svetenika dobro su odigrala svoju ulogu u reiranoj politikoj peripetiji. #ni
su, zahvaljujui zvanju i ugledu koji su imali, bili osobe od autoriteta i njima se verovalo.
%a ipak, njihova umeanost u politiku bila je neuobiajeno velika za svetenike' to je
injenica koju ni sami nisu krili.
+sti mit podran je i autoritetom dr Badovana *azimirovia, koji je bio doktor prava
9ibingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja *ijevske duhovne akademije (iste u
kojoj se kolovao i prota "aharije). %osle razgovora sa protom "aharijem, vo!enog
poetkom aprila CDCM. godine, dr *azimirovi je objavio ak LM proroanstava iza kojih
stoje Milo i Mitar. Sva proroanstva -najavila. su doga!aje iz prolosti (sa izuzetkom
nekoliko najava buduih doga!aja, uglavnom neostvarenih) i, naravno, ispriana su tako
kao da su se sva u potpunosti ispunila.
Mada za to nema pisanih dokaza, moe se sa velikom verovatnoom pretpostaviti
da su krajem CD. i poetkom 23. veka, pred smenu dinastija u Srbiji, u narodu kruile
glasine o proroanstvu kojim se najavljuje brzi kraj vladavine #brenovia i dolazak
*ara!or!evia na vlast. 9o je bila uloga kremanskog proroanstva u tada aktuelnoj
politikoj igri, koja e se ponoviti i u naim danima, ceo vek kasnije.
*azimirovi je odmah dobio i sledbenika, koji je uglavnom ponavljao ono to je on
ve napisao i, sudei po reakciji u tampi JC3K, samo ga nervirao prepriavanjem. &io je
to dravni savetnik +lija Hukanovi. %ojavilo se i nekoliko oponenata (ve smo citirali
1uana %opovia JEcK i 1ragana Aleksia JC2cK), koji su parodinim i skeptiki
intoniranim tekstovima pokuali da demaskiraju legendu. *azimirovi je u svojim
tekstovima uspevao ak i da okrene otricu ovih napada u svoju korist, vadei delove
njihovih izjava iz konteksta i prilago!avajui ih svojim ciljevima. / komentaru J2LK na
%opoviev tekst JEcK, *azimirovi je izbegao da odgovori na pitanje koje se odnosi na
oiglednu kontradikciju izme!u a$irmativnog predstavljanja proroka iz naroda i
hrianskog gledanja na -narodsko proricanje.. /mesto toga, on je preneo samo citate u
kojima %opovi kae da -po hrianskom uenju ne moe svaka baraba biti prorok. i da
je -teko dobiti od &oga koncesiju za proricanje.. / odgovoru na tekst 1ragana
Aleksia, *azimirovi nije propustio da se u jednoj reenici pohvali kako su se njegovi
-napisi o kremanskom proroanstvu >edi Mijatoviu veoma dopali. i da je -pokuao g.
1ragan Aleksi, publicista, da dokae da je kremansko proroanstvo Ytendenciozno i
izmiljenoY od prote "arije i radikalskog tribuna prote Milana HuriaA. J2LK. %ri tom je
zaobiao sva nezgodna pitanja iz istog teksta, poev od toga ko je i zato menjao tvrdnju
o mestu na kome su zakopani "aharijevi spisi (najpre ispod kue prote Badulovia, pa
kad tamo nita nije na!eno, onda ispod kue prote Pavrila), pa do tvrdnje ministra Hor!a
Penia da u Ministarstvu unutranjih dela nikada nisu postojali zapisnici sa saluanja
kremanskih proroka JC2cK.
6edan od zanimljivih detalja, o kome je na osnovu svedoenja prote "aharija prvi
pisao dr *azimirovi, jeste da je Milo 9arabi, trideset godina posle smrti, poeo da se
vraa nou u -ovaj svet. i da poseuje sinovca Mitra. >ak i ako ostavimo po strani da li
je tako neto mogue, ne moemo da previdimo drugo pitanje zar prota "aharije nije
znao ta su njemu, kao sveteniku, crkveni kanoni nalagali da uini na glasine o pojavi
davno umrle osobe u selu, pa makar ta osoba bila i njegov kum5 Sredinom CD. veka
mnogo ljudi verovalo je u vampire, pa bi u nekim krajevima bile organizovane i litije sa
ikonama, kandilima, itanjem molitvi, obilaenjem oko groba, pa moda i sa glogovim
kocem. #d stava tadanje crkve zavisilo je ta je prota "aharije trebalo da uradi, ali
svakako nije mogao da ostane pasivan. "ato nikoga nije obavestio kad je ve svedoio o
priama da se u selu pojavio ovek -iz mrtvih.5 #igledno je da je njemu taj -vampir.
bio potreban za ostvarenje nekog drugog cilja, ali taj paradoks nije spomenuo ni
*azimirovi, mada je i on, sudei po svome zvanju (kandidat bogoslovlja 1uhovne
akademije) neto morao da kae.
/mesto toga, *azimirovi je uloio mnogo truda da uoblii i dotera mit o
kremanskom proroanstvu, tako to je priu publikovao u tri navrata CDCM, CD2E. i CDLD.
godine. Mada je napisao -"alaui svoju ast i renome bespristrasnog ispitivaa,
pokuau da sva proroanstva iznesem potpuno verno. JC3K J2LK, prostim pore!enjem
moemo da vidimo da je neke detalje namerno menjao, a proroanstva vremenom
dopunjavao kako bi ih naknadno prilagodio stvarnim doga!ajima.
"ato je to radio5 %osle itanja celog *azimirovievog dela, stie se utisak da ga u
tome nije vodila svesna elja da nekoga obmane, nego da je takvo predstavljanje
kremanskog proroanstva jednostavno odgovaralo njegovom shvatanju sveta i da nee
napraviti grub prestup ako poneki detalj malo -dotera. ne bi li bolje oslikao svoju viziju.
/ knjizi -9ajanstvene pojave u naem narodu kremansko proroanstvo. J2LK, broj
navodnih prorokih vizija pripisanih 9arabiima povean je na GG, mada je deo o
kremanskom proroanstvu zauzeo tek jedan mali deo knjige, samo LN od preko M33
stranica. / knjizi dominira neskriveno verovanje samog autora u natprirodno, a panju
posebno privlai a$irmativno, skoro idolopokloniko predstavljanje -nauke metapsihike.,
kako je pisac prozvao parapsihologiju. "a njega, naime, zadatak ove -nauke. nije da
utvrdi da li natprirodne sile postoje, nego im on odmah dodeljuje status neospornih
injenica4
Dana+nja #etap'i(i"a pri$naje prori/anje "ao ne'u#nji% =a"t. Ona tu poja%u
u%r+uje u poja%u %ido%ito'ti i upore&uje 'a poja%a#a poga&anja #i'li na daljinu
EtelepatijaF "oje 'u ta"o&e =a"ta... Predo'eanja pret'"a$anja i prori/anja dodu+e ni'u
u proti%re.no'ti 'a nau"o# ali 'e na+a 'a%e't te+"o #iri 'a idejo# unapred odre&ene
!uduno'ti E'ud!inaF. Gpa" to ne tre!a da na' !uni. Na+e je da $na#o ne ono +to
pretpo'ta%lja#o %e ono +to je 't%arno. ;34<
%arapsihologija, uzgred, jeste nauka, jer se u njenim istraivanjima koristi nauni
metod. 6o tanije je rei da ona jeste bila nauka CEE2. godine, kad je /druenje za
psiholoka istraivanja iz :ondona poelo prve naune eksperimente u pokuajima da se
prona!u objanjenja za natprirodne pojave. %a i pored toga to postoji due od sto godina,
parapsihologija jo uvek nije odmakla dalje od poetka4 nije pouzdano utvrdila ak ni da
li te pojave uopte postoje ili su one samo spisak naih elja. / izdanju enciklopedije
:arousse iz CDNE. godine stoji4
Parap'i(ologija je di'/iplina "oja i$u.a%a paranor#alne poja%e "ao +to 'u
%an.ulno opa)anje E%ido%ito't telepatijaF i predo'eanje. -nogo!rojni pre%aranti 'u 'e
u!a/ili i di'"redito%ali o%u o!la't "ojoj 'u nau.ni/i o"renuli le&a o'ta%ljajui ta"o
'lo!odno polje $a +arlatane.
Ako dajemo sud o knjizi dr *azimirovia, treba rei da, kada se zanemari
neskrivena namera da svoje verovanje u postojanje natprirodnih sila prenese itaocu, u
ovom vrednom delu nailazimo na mnoga dragocena i autentina svedoanstva koja
govore o vekovnom verovanju naeg naroda u -onostrano.. Autor je u predgovoru knjige
s pravom rekao4
Ja 'a# 'e 'tarao da prou.i# one du+e%ne poja%e u na+e# narodu "oje 'u do'ada
'la!o i'piti%ane. Ta"o 'a# do+ao do .aranja E#a&ijeF gatanja %ra.anja i prori/anja
na+eg naroda. Tu 'e ogleda tajan't%ena %i$ionar'"a proro.an'"a i religio$na du+a
njego%a. E...F
Sli.ne "njige u na+oj "nji)e%no'ti ne#a...
B"oli"o 'a# u to#e u'peo nije #oje da /eni#5 u'peti dodu+e !ila !i %eli"a 'la%a
ali i po"u+ati nije #ala .a't7 ;34<
Trei .amaHI tandem "o&ubo,i 4 Ma&en'o,i
/ nae vreme, u korist kremanskog mita svoj autoritet je zaloio i poznati
beogradski novinar 1ragoljub Polubovi %ion. / saradnji sa 1ejanom Malenkoviem,
praunukom prote "aharija, godine CDE2. objavio je knjigu -*remansko proroanstvo ta
je bilo, ta nas eka., koja je do kraja veka imala ak C2 izdanja. / ovoj knjizi broj
proroanstava toliko je narastao da vie nema svrhe ni brojati ih, a kamoli navoditi
ponaosob. 0e smo govorili o tome kako je skoro svako novo izdanje donosilo nova
proroanstva (uglavnom o doga!ajima koji su se zbili u me!uvremenu), a neka, koja su
se pokazala kao promaaji, diskretno su uklanjana, bez ikakvog objanjenja. / prvom
izdanju knjige proroanstva se nabrajaju u LM poglavlja, a u poslednjem u ME poglavlja,
mada je nekoliko poglavlja (sa neostvarenim proroanstvima) bilo izbaeno bez ikakvog
obrazloenja.
6edan od zanimljivih detalja u ovoj knjizi na neki nain predstavlja nastavak
Miloevih udnih poseta sinovcu Mitru, zapoetih celih L3 godina posle strieve smrti.
,o, sada nas autori uveravaju da time proroki kontakti izme!u ivih i umrlih nisu
zavreni. / romansiranoj prii, smeanoj od elemenata ratne drame, udesnog spasenja
ivota mistinom silom, bioenergetskog leenja, prizivanja duhova i mnogo ega jo,
doznajemo da se Mitar u snu javljao "aharijevoj najmla!oj erki 1ragi *ari i unuku
:jubii %opoviu. 9om prilikom, poveravao im je tajne doga!anja koje u budunosti
ekaju njihove ro!ake i prijatelje. ,e treba ni rei da su se svi -proreeni. doga!aji ve
zbili pre objavljivanja knjige, i to upravo onako kako je Mitar potomcima svoga kuma
kroz san prorekao.
1a bi celu priu o kremanskom proroanstvu potkrepili opipljivim dokazima, ovi
autori su svoju knjigu obogatili kopijama $alsi$ikovanih spisa prote "aharija "aharia, ne
bi li svedoenje dobilo to ozbiljniji ton.
Svaki od nabrojanih analitiara prenosio je proroanstva i -dokaze. o njihovoj
autentinosti od svog prethodnika, obogaujui ih svojim idejama i nalazima. 9ako je
ovaj, kao i svaki drugi mit, rastao i neosetno se pretvarao u raskonu priu.
et,rti .amaHI no,a (o&iti+'a .bi,anja
>ak ni danas, kremanski mit ne posustaje. / burnim godinama s kraja drugog
milenijuma, popularnost kremanskog proroanstva naglo je porasla. 1ok su tokom
traginog prolea CDDD. godine avioni ,A9# alijanse prosipali bombe po Srbiji, narod je
grozniavo traio poglavlje u kome su 9arabii prorekli taj uas, a posebno podatak
koliko dugo e trajati. ,aravno da ta proroanstva niko nije mogao da prona!e jer nisu ni
postojala, ali se ne treba iznenaditi ako se u skoroj budunosti ona ipak odnekud pojave.
Moglo bi to da bude neije usmeno svedoenje (kome, dakako, treba verovati na re jer
dokaza nikada nema), ili sumnjivi dokument koji je srenom zgodom prona!en, ali tek
posle svih doga!aja koji se u njemu proriu. 9o je bio sluaj sa proricanjem svih
dosadanjih ratova, pa nema razloga da ovaj poslednji bude izuzetak.
&ombardovanje je zavreno i zakazani su predsedniki izbori za 2G. septembar
2333. godine. &ili su to vani izbori za srpski narod, jer e se na njima prelomiti
sudbonosna odluka izme!u dugogodinje vlasti socijalista i udruene demokratske
opozicije, koja je kao svog kandidata istakla dr 0ojislava *otunicu. / predizbornoj
agitaciji nijedna strana nije birala sredstva' vlast je svim silama guila medije i
neistomiljenike tretirala kao izdajnike, a opozicija se posluila verovanjem naroda u
proroanstva. /ostalom, kremansko proroanstvo je ionako ve pretvoreno u doker
kartu na koju je svako mogao da dopie ta hoe. / izbornom tabu udruene opozicije,
ro!eno je jo jedno proroanstvo pripisano 9arabiima, a potanski sanduii glasaa bili
su preplavljeni lecima u kojima se navodi da e ?Srbija trista uda pretrpeti, ali e zatim
doi ovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela odakle je.. "a one koji nisu
shvatili, za svaki sluaj je na pole!ini letka napisano -*otunica je iz *otunia..
%roroanstvo ipak manje impresivno zvui kad znamo da je *otuniino prezime zapravo
bilo 1amljanovi, pre nego to je umesto njega preuzeo nadimak svoga dede. A to bismo
ve teko mogli da proglasimo za srenu koincidenciju i za -znamenje sudbine., da neko
iz *otunia dobije nadimak *otunica.
&ilo kako bilo, narod je na izborima rekao svoje i posle nekoliko dana igre nerava
na masovnim demonstracijama, volja veine je ipak pobedila. 9ako se stari sistem vlasti
raspao kao kula od karata, a 0ojislav *otunica postao novi predsednik. 8neA %ogodi
9arabiA
%osle neto vie od godinu dana, u nedeljniku &lic ,eFs pojavio se intervju sa
poznatim beogradskim dramskim piscem 1uanom *ovaeviem, u kome je ovo
-proroanstvo. dobilo epilog kakav zasluuje4
Do" je @0ontejner6 puto%ao po Sr!iji u predi$!ornoj "a#panji Brani'la% Le.i i
ja '#o 'eli i napi'ali /eo jedan deo 0re#an'"og proro.an't%a. Re"li '#o da na H>.
'trani Pr%og i$danja "oje je uni+teno i nigde ne po'toji nijedan pri#era" pi+e "a"o e 'e
poja%iti ta"a% i ta"a% .o%e" i onda 'a# dao opi' 0o+tuni/e "ao =oto2ro!ot. ,teo 'a# i da
napi+e# da %oli )i%otinje a naro.ito #a."e ali 'e Le.i 'a ti# nije 'lo)io. To 'ad i$gleda
"ao +ala ali #i '#o to radili i$ u!e&enja jer je pred'ta%a igrana na trgo%i#a Sr!ije pred
38248.888 ljudi.
Na+ narod %oli #it. Bilo +ta da 'te #u re"li drugo ne !i pri(%atio na taj na.in.
Ljudi %ole da i# 'e pri.aju pri.e proro"a i %ido%nja"a $api'ane u ne"i# 'tari# "njiga#a.
Re. je o du!o"o u"orenjeno# pagan'"o# tu#a.enju 'ud!ine o de+i=ro%anju tote#a
petlo%i( peru+"i "ri%i( 'ta!ala %ode "oja te.e u$%odno. ;38<
Mnogi koji se danas predstavljaju kao beli magovi ili vidovnjaci, pominju Miloa i
Mitra 9arabia kao proroke u koje nije pristojno sumnjati. 9eko je u bilo kom drutvu
pomenuti kremansko proroanstvo u kritikom tonu, a ne biti uno kritikovan ili bar
preutno okarakterisan kao cinik i skeptik. #vome svakako najvie doprinose mediji,
kojima pogoduje svaki senzacionalizam i koji verovanje u natprirodno poistoveuje s
duhovnou.
%oraz racionalne svesti i kritikog duha jo je vei kada ujemo kako danas mnogi
akademski gra!ani, pa ak i priznati strunjaci iz oblasti drutvenih nauka daju svoj
nekritiki sud i analiziraju kremansko proroanstvo sa pozicije linog verovanja u
njegovu autentinost. %rimera je mnogo, skoro da je nemogue pronai autora koji bi o
prorokim vizijama Miloa i Mitra 9arabia dao kritiki sud.
Podinjak /druenja za drutvenu istoriju u svesci C iz 2333. godine donosi tekst
1ragane Antonijevi, etnologa &alkanolokog instituta SA,/, pod naslovom -#kultna
istorija4 predskazanja i verovanja o srpskim vladarima i znamenitim doga!ajima u CD.
veku.. 0e od prve reenice ovog naunog rada vidljiv je stav autora4
S"oro '%i naj$na.ajniji doga&aji u i'toriji Sr!ije 11. %e"a te ne"i naj%a)niji
#o#enti i$ )i%ota tada+nji( 'rp'"i( %ladara !ili 'u R pred'"a$ani7
Pred'"a$anja ja'no%i&enja prori/anja gatanja i druge #anti"e idu Su do#en
o"ultne e$oteri.ne i parap'i(olo+"e 'po$naje o !uduno'ti pro+lo'ti ili na daljinu i u
naj+ire# '#i'lu pred'ta%ljaju o!ja%u !o)an'"e #oi i opred#eenje !o)an'"og
$nanja6...
Sa 'tano%i+ta po$iti%i'ti."e nau"e ti =eno#eni do dana dana+njeg ni'u o!ja+njeni
ia"o 'e #nogi#a od nji( ne #o)e porei i'tinito't... ;1?<
,e treba biti prorok da bi se posle ovakvog uvoda predvideo tok kojim e autor
braniti svoju tezu. Stav je potkrepljen brojnim citatima iz okultne i ezoterine literature,
kao i nizom proroanstava koja su, treba li to rei, savreno ispunjena. / ovom naunom
radu, me!u prorocima centralno mesto zauzimaju 9arabii, a stil pripovedanja ni po emu
se ne razlikuje od novinskih tekstova na ovu temu, tim pre to nije izraena ni najmanja
sumnja u verodostojnost in$ormacija. >ak je, u nedostatku boljih argumenata, upotrebljen
isti izraz koji je jo CD2E. godine koristio *azimirovi4 -,e da se poreiA.
8vo jo jednog primera. ,a predavanjima o parapsihologiji, odranim u &eogradu
tokom aprila 233C. godine, akademik dr ,ikola Miloevi branio je pred punom salom
popularni stav da je prekognicija mogua i da na svetu postoje proroci koji su u stanju da
-vide. budunost. 1rugo po redu predavanje, koje je nosilo naziv %arapsihologija i
sloboda volje, bilo je ilustrovano priom -/bie knjaza.. %redava je to izneo kao
anegdotu, proprativi je itav vek starom (i nikada potvr!enom) tvrdnjom da postoje
policijski spisi sa sasluanja proroka.
,iim nije podrana verodostojnost ovih podataka, ali se (ponovo bez argumenata)
predava opredelio za varijantu da prorok na uikoj pijaci nije bio Mitar nego Mateja,
to se ne slae ni sa tvrdnjom Polubovia i Malenkovia (po kojoj je Mateja u stvari
Mitar) J2MK, ni sa +lijom Hukanoviem (koji je tvrdio da je to bio Milo 9arabi) JDcK, a ni
sa *azimirovievom prvom tvrdnjom (,ije Mateja nego Mitar 9arabi) JC3K. 0erovatno
je ovaj podatak preuzet od %ere 9odorovia i >ede Mijatovia ili iz knjige dr
*azimirovia J2LK, mada je u suprotnosti sa ranije iznetom tvrdnjom istog pisca. ,aravno
da sada nije vano kom -proroku. treba pripisati jedan izmiljeni doga!aj, za koji ne
postoji ni jedan valjan argument vano je da je anegdota posluila predavau kao
krunski dokaz teze da u proroanstvima -neega ipak ima.. ,a pitanje da li se sporni
doga!aj zaista odigrao, nije toliko vano ni zvanino pobijanje /prave dravne arhive ni
svedoenje tadanjeg ministra unutranjih dela, pa ni to da na navodnom policijskom
zapisniku ne postoji prezime sasluane sumnjive osobe, koliko zdrav rezon koji nam
kazuje da je mogunost postojanja prekognicije u suprotnosti sa savremenim shvatanjem
sveta i da niko u istoriji nije dokazao da je u stanju da predvidi budunost.
Svako od nas se u postupku rasu!ivanja slui modelima po kojima procenjuje ta je
mogue, a u ta ne treba verovati bez vrstih dokaza. *od dece je mo imaginacije jaa
od razuma, pa je normalno to to ona veruju u vetice i razna udesa, ali isto tako je
normalno da se odrastanjem i sazrevanjem postepeno odbacuju iracionalni modeli i
prihvata kritiki nain rasu!ivanja. "ato je kod nekih ova trans$ormacija izostala ili je
zaustavljena na pola puta, pitanje je na koje nema odgovora.
*remansko proroanstvo i danas ivi svoj ivot. Ako vam se u nekom razgovoru,
na bilo koju temu, uini da je neki od vaih argumenata preslab i da nemate dokaze za to
to tvrdite, zaponite reenicu sa -*ao to su 9arabii prorekli.... i videete da e ona,
kao nekim udom, dobiti potrebnu speci$inu teinu. Moda e neko dalje preneti vau
malu la, moda e je i drugi prihvatiti, i tako e kremanski mit biti obogaen za jo
jedno proroanstvo.
Autentino, naravno, kao to su i sva druga.
#8
$:TERAT9RA
No,in%'i te'%to,i
JCcK ,epoznati autor, verovatno glavni urednik i vlasnik lista %era 9odorovi4
-6edno proroanstvo., Male novine, L3. april CD32. (kompletan tekst na CL2. strani)
J2cK >eda Mijatovi4 -6edno proroanstvo., Male novine, DC2 maj CD32.
(kompletan tekst sva etiri nastavka na stranama CLGCGC)
JLK >eda Mijatovi4 -6edno proroanstvo (prva knjiga)., Male novine, M. jun
CD32. D. januar CD3L.
JGK >eda Mijatovi4 -6edno proroanstvo (druga knjiga)., Male novine, CD.
januar N. maj CD3L. (delimian tekst na CG2. strani)
JMcK %era 9odorovi4 -Orno proroanstvo., #gledalo "rake iz prolosti, 2D. i
LC. maj CD3L. (kompletan tekst oba nastavka na stranama CGGCML)
JNcK ,epoznati autor4 -%roroanstvo., ,arodni list, C2. oktobar CD3L.
(kompletan tekst na CMG. strani)
JQcK ,epoznati autor4 -6o neto o proroanstvu onog seljaka iz *remana.,
,arodni list, CN. oktobar CD3L. (kompletan tekst na CMM. strani)
JEcK Anonimni autor, kasnije identi$ikovan kao 1uan %opovi4 -,a brzu
ruku., &udunost, CG. septembar CDCM. (kompletan tekst na CMN. strani)
JDcK Anonimni autor, kasnije identi$ikovan kao +lija Hukanovi4 -*remansko
proroanstvo., 0elika Srbija, 2L. april CDCN. (kompletan tekst na CME. strani)
JC3K 1r Badovan *azimirovi4 -*remansko proroanstvo prilog ispitivanju
vidovitosti, proricanja i verovanja u naem narodu., 0reme, G2N decembar CD2E.
JCCcK Anonimni autor4 -6o neto o kremanskom proroanstvu., 0reme, L3.
decembar CD2E. (kompletan tekst na CNG. strani)
JC2cK 1ragan Aleksi4 -*remna, prestonica nahije proroka protivu #brenovia.,
0reme, CQ. april CD2D. (kompletan tekst na CNQ. strani)
JCLK :atinka %erovi i 1ubravka Stojanovi4 -,ikola %ai u ,arodnoj
Skuptini., Slubeni list, &eograd, CDDQ.
JCGK Milan St. %roti4 -%aralelni svetovi., ,aa borba, G. januar CDDE.
JCMK Mihailo &lei4 -Srbi iz Orne Pore i ;ercegovine., (N. deo), ,ovosti, 2D.
januar CDDD.
JCNK 8di 6urkovi4 -,apade ,A9#a predvidjeli nepismeni proroci., 6utarnji
list, C3. april CDDD.
JCQK 1ragana Antonijevi4 -#kultna istorija4 predskazanja i verovanja o
srpskim vladarima i znamenitim doga!ajima u CD. veku ., Podinjak za drutvenu
istoriju, sveska C, 2333.
JCEK :jiljana Milisavljevi4 -%osle treeg razreenja sledi veni mir., %olitika,
LC. decembar 2333.
JCDK "oran Majdin4 -0olebni biznis4 Magovi i vragovi., 0reme br. ML2, CM.
mart 233C.
J23K %e!a #bradovi (intervju sa 1uanom *ovaeviem)4 -+zmislio sam da se
*otunica pominje u proroanstvu 9arabia., &lic ,eFs,
L. $ebruar 2332.
Knjige
J2CK M. H. Milievi4 -Iivot Srba seljaka., *nj+, &eograd, CEDG.
J22cK 1r 0ladan Hor!evi4 -Ministar u apsu., &eograd, CD3D. (tekst poglavlja
-Prki Akropolis o kremanskom proroanstvu. na CQ2. strani)
J2LK 1r Badovan *azimirovi4 -9ajanstvene pojave u naem narodu
kremansko proroanstvo., *njiarnica Milorada %. Milanovia, &eograd, prvo izdanje
objavljeno CDLD, drugo izdanje CDGC. godine
J2GK &arrV Singer and Peorge #. Abell4 -Science and the %aranormal., Oharles
ScribnerYs Sons, CDEC
J2MK 1ragoljub Polubovi i 1ejan Malenkovi4 -*remansko proroanstvo ta
je bilo, ta nas eka., "apis, &eograd, prvo izdanje objavljeno CDE2, do kraja veka
objavljeno ukupno C2 izdanja
J2NK Mihailo &lei4 -%roroci i proroanstva., L. izdanje, 1. 1avidovi,
Smederevo i Arion, "emun, CDEN.
J2QK %avle Mati4 -9ajne proroka., 1ereta, &eograd, CDEQ.
J2EK &. 6. #ropeza4 -DD Beasons WhV ,o #ne *noFs When Ohrist Will
Beturn., +nter0arsitV %ress, 1oFners Prove, +: N3MCM, CDEQ.
J2DK Hor!e Markovi i 1uan %roti4 -%redskazanja najveih vidovnjaka
sveta., 6B6, "emun, CDDG.
JL3K &ane 6ovanovi4 -%era 9odorovi 9ragom kremanskih proroka., Bad,
&eograd, CDDE.
JLCK %etar &okun4 -%oreklo kremanskih proroanstava., 1ragani, &eograd,
2332.
#>
PR:$O<:
*ada govorimo o autentinosti proroanstava i o sigurnosti izvora iz kojih ona
potiu, najmanje su pouzdane prie koje se prenose od usta do usta. %osebna je nevolja
ako jednu od karika u tom in$ormacionom lancu ine savremeni mediji, jer
senzacionalizam koji se iza njih krije najlake moe da ugrozi tanost in$ormacije. %isana
re je svakako sigurnija, mada treba biti oprezan kada je ine spisi nepoznatog porekla.
,aroito ako su nedatirani, bez pouzdanih svedoka i ako ih je neko izneo na svetlost dana
tek posle doga!aja koji se njima proriu. ,ajpouzdaniji izvor ine pravovremeno
objavljeni tekstovi koji potiu iz arhiva u kojima se uvaju stara izdanja novina i knjiga.
#ni imaju snagu materijalnih dokaza, jer ako u nekom takvom izdanju novina prona!emo
najavu budueg doga!aja, onda nema sumnje da pred sobom imamo autentino
proroanstvo.
/ arhivama ,arodne biblioteke u &eogradu, biblioteke Srpske akademije nauka i
umetnosti, kao i biblioteke Matice srpske u ,ovom Sadu postoji nebrojeno mnogo
ovakvih nemih svedoka koji govore o davno prohujalom vremenu. 0eliko je zadovoljstvo
prelistavati novine stare po sto i vie godina i osetiti duh doba iz koga one potiu. %oneka
mrlja od ka$e ili beleka na marginama, napisana mastiljavom olovkom koju je vodila
neveta ruka, samo pojaavaju utisak autentinosti i pomau da se, kao vremeplovom,
vratimo u doba naih pradedova.
#vo poglavlje ine krai novinski tekstovi u kojima se govori o kremanskom
proroanstvu. #buhvaeni su svi stariji lanci koji su dostupni u navedenim arhivama, sa
samo dva izuzetka. "bog opirnosti znaajno je skraen $eljton od L33 nastavaka
objavljen u -Malim novinama. tokom CD32. i CD3L. godine. #buhvaeni su samo
zanimljiviji delovi (prilozi od C do N), a preskoen je vei deo $eljtona, jer u njemu nema
niega osim beznaajnih politikih traeva sa sredine devetnaestog veka. +zostavljena je i
serija napisa dr Badovana *azimirovia koja je u periodu od G. do 2N. decembra CD2E.
godine objavljivana u listu -0reme.. +sti autor je ovu opirnu seriju uz manje dopune
objavio i CDLD. godine u svojoj knjizi -9ajanstvene pojave u naem narodu kremansko
proroanstvo.. "ahvaljujui beogradskom izdavau -Sezam., koji je CDDC. godine izdao
reprint te knjige, danas je to zanimljivo delo dostupno irokoj publici.
,aelne tvrdnje i line poglede na svet, koje autori iznose u lancima obuhvaenim
u ovom poglavlju, treba prihvatiti kritiki. S druge strane, sama proroanstva koja se u
njima navode dragoceni su dokumenti za analizu njihove autentinosti i proroke
uspenosti, tim pre to svako od njih nosi i taan datum objavljivanja.
%ored toga to ovi tekstovi imaju dokumentarnu vrednost, moemo da ih
prihvatimo i kao svedoke koji pripovedaju o davno proteklom dobu. &ilo kakva
intervencija na njima unitila bi dragocenu patinu koju na sebi nose, pa su zato prepisani
u svom izvornom obliku. 9o podrazumeva da su prenete sve gramatike i stilske
nesavrenosti, ak i tamparske greke koje su se potkrale izdavau.
%osebnu grupaciju ine polemike u kojima su se razni analitiari raspravljali i
me!usobno suprotstavljali stavove. ,eka ta prepiska poslui kao dokaz da je jo u prvoj
polovini prolog veka bilo skeptika koji su sumnjali u autentinost kremanskog
proroanstva, moda ak vie nego danas, i da su oni itekako imali ta da kau.
"ato su svi kasniji analitiari ignorisali argumente tih ljudi a isticali samo autore
koji su o proroanstvima govorili a$irmativno, posebno je pitanje koje namee zanimljive
zakljuke.
-Ma&e No,ine/ broj ##B, 50 a(ri& #F02 (ri&og # J#)K
6edno (roro+an%t,o
&ilo je to u leto CEEE. god, a u doba kada je kobna domaa zavada izme!u
kraljevskih supruga bila u najveem jeku. 9uba za razvod braka ve je bila podignuta, a
mesto g. S. Prujia na vladu bejae doao g. ,ikola ;risti s g. >edom Mijatoviem i
ostalim ministrima iz toga kabineta, za koje se javno govorilo da mu je glavna zadaa da
razvena kralja i kraljicu.
6edne veeri u velikoj dvorani u ministarstvu spoljnih poslova bejahu iskupljena
sva gospoda g. ministri, samo se jo oekivalo na g. >. Mijatovia, pa da se otpone
ministarska sednica. >ekali su vrlo dugo, ali g. Mijatovi ne do!e. A me!utim bez njega
se nije mogla drati sednica, jer je ba on imao da donese od ,j. 0el. *ralja Milana
vana saoptenja, zbog kojih je upravo i trebalo drati ovu ministarsku sednicu. &ilo je
ve prolo D asova uvee, kada se g. Mijatovi jedva jednom vrati. ,o kako je bilo ve
dosta pozno, to se dogovore da sednicu ostave za sutra ujutru, a sada da im g. Mijatovi
podnese izvetaj o svome dugom razgovoru s ,j. 0el. *raljem.
P. Mijatovi uze izlagati i kazivati redom ta je sve od kralja uo, pa na jedared
zastade i okrete se g. ministru predsedniku.
Ama, molim vas, ta to znai, to mi je ,jeg. 0el. *ralj kad sam ga odvraao od
parnienja i razvoda braka u 2L maha uzviknuo4 .9o se mora svritiA... 9ako je
su!enoA... 9ako je jo pre 23 godina proreenoA... 9o je sudbinaA.... 6es, tako mi je u 2L
maha uzviknuo kralj Milan, a kad ga najzad upitah, ta to treba da znai da je to
proreeno jo pre 23 godina, i ko je to prorekao kralj mi onda ree4 %itajte vaega g.
ministra predsednika, on e vam to objasniti. "bilja, znate li vi to o tome, gosp.
predsednie5
,a ovo pitanje g. ,. ;risti prvo odmahnu glavom kao da je hteo rei da on nita o
tome ne zna, ali posle malo pouta, protrlja prstima elo i ree polako4
6es, jesA +ma neto. # tome vo!ena je tada itava istraga protiv te stvari.
,a ove rei stareve svi skoie da im g. ;risti ispria, ta je tu bilo u stvari i kako
se sve to desilo.
P. ;risti se pozadugo nekao, izgovarajui se da je to bilo davno' da je mnogo
pozaboravljao i da nee umeti da ispria sve kako je u istini bilo.
Ali na g. ;ristia navalie neodstupno svi njegovi drugovi i on najzad morade
popustiti. ,o mesto da im pria stvar sam, on naredi da mu iz Arhive min. unutranjih
poslova donesu $ascikulu od CENE. godine.
9u u toj $ascikuli nali su itav niz dokumenata u kojima je zabeleeno mnogo
vanih i interesnih stvari o jednom udnom proroanstvu, koje je proreklo stranu
topidersku katastro$u i mnoge druge sudbonosne doga!aje koji su se docnije razvijali u
Srbiji.
9o udno proroanstvo prostire se na itav jedan vek i obuhvata ne samo prolost i
sadanjost, ve ide daleko i u budunost.
Sve to pak dalo je povoda jednom naem dravniku i knjievniku, te je o tome
napisao krasan istorijski roman, koji emo kroz koji dan poeti da donosimo u naem
podlistkuA...
Svraajui na to unapred panju naih tov. italaca, mi ih molimo, da briljivo
pribiraju i uvaju sve brojeve naeg lista, u kojima bude izlazilo -6edno %roroanstvo.,
poto stvar nee biti zasebno odtampavana.
-Ma&e No,ine/ broj #2@, F maj #F02 (ri&og 2 J2)K
6edno (roro+an%t,o 1#2
1ragi gospodine 9odoroviu, *ad ste ve u br. CCQom -Malih ,ovina. pomenuli
moje ime u vezi s prianjem o jednom udnom proroanstvu, i kad prianje o tome
proroanstvu nije sasvim tano a zasluuje da se zna tano, jer je u neku ruku istorijski
$akat onda ete mi, bez svake sumnje, dozvoliti da vam tu stvar tano ispriam.
,ije to bilo onom prilikom kad nam je kralj Milan saoptio svoju odluku da trai
razvod braka s kraljicom ,atalijom, kako vi velite u CCQ. br. -M. ,ovina., nego CDog
Rebruara CEED, kad nas je kralj pozvao da nam saopti da se reio da kroz tri dana
abdicira.
,iko od ondanjih lanova kabineta nije ni slutio da nam predstoji abdikacija
kraljevaA 6a najmanje, jer sam ja verovao da je kralj Milan pristao na moj predlog koji
sam mu u Septembru CEEE. u Plajhenbergu uinio, na ime4 da abdikaciju svoju odloi do
punoletstva svoga sina, a da za etiri godine, koje ostaju do toga punoletstva, izvri jedan
program politikih i socijalnih re$orama, koji sam mu ja nacrtao, i u kome je davanje iz
sopstvene inicijative slobodoumnog ustava bilo samo prva taka. *ralju je taj program
jako bio po volji, i poto je odmah po povratku u &eograd preduzeo izvrenje prve take
njegove, ja sam verovao a on me je u toj veri podravao da e on i druge take redom
izvriti. 0erujui to ja sam, samo na nekoliko dana pred abdikaciju, engleskome
poslaniku kazao da nije istina ono to mu je gro$ &rej poverljivo kazao4 da e kralj Milan
na dan 22og Rebruara da abdiciraA
,aravno, da smo bili preneraeni kad nam je pomenutog dana u vee kralj pozvavi
ceo kabinet k sebi u dvor, kazao da je se reio da 22ga abdicira. Svi smo se trudili da mu
$atalnost te odluke ivo predstavimo, i da ga od nje odvratimo. %roveli smo u takvim
naporima skoro dva sata. %red kraj te nesrene nae audijencije kralj Milan, razdraen i s
dosta gorine, ree4 -6a se, Pospodo, vama drugima ne udim, vi svi verujete da vam je
dunost da me od moga nameravanog koraka odvraate, i da su vai argumenti takvi da
me mogu ubediti. Ali se udim ovome >edi Mijatoviu, koji zna vrlo dobro da to mora
tako da bude, i da to nikakva rezonovanja i argumentovanja oveanska ne mogu da
spreeA.
*ad smo iz dvora izlazili, predsednik kabineta g. ,ikola ;risti pozove nas da
idemo svi onako skupa k njemu u njegovu kancelariju u Ministarstvu /nutranjih 1ela.
9amo me je odmah pitao4 ta znai ono to kralj ree da ja vrlo dobro znam da to mora
tako da bude5A 6a sam onda njemu i svojim drugovima u kabinetu ispriao ovo to u sad
vama i vaim itaocima da ispriam4
ENa'ta%ie 'eF
-Ma&e No,ine/ broj #2B, #0 maj #F02 (ri&og 5 J2)K
6edno (roro+an%t,o 122
1na%ta,a'2
*ad je god. CEQM. ia 1anilov kabinet raspustio narodnu skuptinu, odmah po
proitanom ukazu o tome iz gomile iznena!enih i uzbu!enih poslanika pristupi k meni
jedan uiki poslanik, kojega ime ovde ne pominjem za sada samo zato, to nisam traio
od njega dozvolu da ga pomenem.
-0idi li ti kako se sve zbiva to je onaj prorekao5A. ree mi.
-*oji je to onaj5. zapitah.
-"ar ti ne zna za proricanja seljaka Mateje iz *remne 5.
*ad mu rekoh da ne znam, on me pitae da li knez za njih zna. 6er ako ne zna on
treba da o njima saznaA Mene, koji verujem u sudbinu, i koji znam da je $rancuski
6evrejin Mihailo ,ostradamus g. CMMC. prorekao sve glavnije doga!aje evropske istorije
od njegova vremena pa sve do danas, odmah su ona pitanja moga politikog prijatelja
ivo zainteresovala. 1ogovorismo se da ja jo to vee vidim kneza, pa da ga zamolim da
primi u privatnu audijenciju moga prijatelja, ako mu ve dotle nije to poznato bilo o
proricanjima onoga seljaka iz *remne. 6o te iste noi poslao sam svome prijatelju vest
da e ga knjaz sutra na podne u privatnu audijenciju primiti.
#dmah posle dugotrajne audijencije uikoga poslanika knez je primio mene. &io
je oevidno uzbu!en onim to je od moga prijatelja uo. +spriao mi je, po svoj prilici
vei deo ako ne ba i sve, to je uo bio. +zgleda da je onaj -0idovit iz *remne. jo
poetkom CENQme prorekao da e knez Mihailo mueniki poginuti od zlikovake ruke,
da e za kneza doi jedan mlad deko, u ime kojega e zemljom da vlada jedna -komisija
od tri lana., da e u zemlji biti nezadovoljstva i uzrujanosti za dugo, da e se mladi knez
oeniti ali da nee biti srean u braku, da e imati samo jednog sina, da e voditi dva ili
tri rata, da e zemlju proiriti i sebi krunu na glavu metnuti, ali da e jo mlad presto
ostaviti i u tu!ini u velikoj tuzi i alosti umreti i tamo se sahraniti. 1odao je jo i nekoliko
vrlo karakternih crta, koje se na sadanje stanje odnose, kao i predskazivanje nekih
doga!aja koji tek imaju da nastupe. + o njima sam priao svojim drugovima, ali ih ovde
javnosti predavati ne mogu. 9oliko mogu da vam kaem da e po proricanju -0idovitoga
iz *remne. nastupiti u Srbiji tako teka i zla vremena, da e ivi ljudi prolazei pored
groblja govoriti4 -&lago vama, koji ste pomrli, to ne iviteA. ali e posle velikih beda i
nesrea nastupiti opet vreme, u kome e ivi, prolazei grobove svojih milih, govoriti4
-8j, da ste sad ivi pa da vidite ta je sreen ivotA.
9o je bilo kako rekoh godine CEQM, s prolea. Sve to se od te godine pa do CEEE
me zbivalo potvrdilo je da je 0idovit iz *remne pravo predskazivao. *ad sam u jesen
CEEEme proveo sedam ili osam dana pored kralja Milana u Plajhenbergu, odvraajui ga
po uputstvima Pdina ,ikole ;ristia i od same pomisli da presto ostavlja, kralj me je
jednoga dana podsetio na proroanstvo kremansko. -Mnogo se tota od onoga to smo
CEQMte uli od toga doba ovamo ispunilo, ispunie se bez sumnje i ova taka o mom
abdiciranju. 7ta u, tako mi je u knjizi sudbine zapisanoA 6edna mi je vidovita ena
(klervoajantka) u %arizu pre vie godina kazala to isto. #na je dodala da je moja sudbina
vrlo tragina, jer najvie imam da patim od onih, koji su mi prijatelji i koji su mi
najmilijiA 8to, ia ,ikola i vi svi u njegovom kabinetu moji ste verni i odani prijatelji, ali
ba vae dranje u pitanju moga razvoda braka, koje dranje vi smatrate da je u interesu
dinastije, mene gura silom u abdikacijuA 7ta je to nego jasno vidljiv prst sudbine5
ENa'ta%ie 'eF
-Ma&e No,ine/ broj #2C, ## maj #F02 (ri&og 8 J2)K
6edno (roro+an%t,o 152
1na%ta,a'2
*ad sam sve to svojim kolegama ispriao da im time objasnim ta znai ona re
kraljeva, onda se sa strane izvesnih me!u njima prosula na mene najpre itava bujica
sarkazama i ismevanja da se jo pod nebom nalazi tobo uenih akademika, pa jo i
aktivnih ministara i -sanim dravnika., koji veruju u sudbinu i u mogunost da se
istorijski doga!aji na dvadeset godina unapred proriuA P. ,ikola je sedeo kao obino
hladan, ozbiljan, ni najmanje nepotresen ni mojim prianjem niti onim kolegijalnim
napadima mojih dragih kolega na mene. &io se oevidno pustio u nekakve misli. %osle
nekoliko minuta on ustavi onu bujicu sarkastine reitosti i uzme svojim mirnim nainom
da nam govori od prilike ovako (ne mogu ba da se setim istovetnih rei njegovihA)4
-6a ne znam da l se to slae s $iloso$skim teorijama, ali ja znam nekoliko
udnovatih sluajeva u kojima je doista unapred, i pogotovo u svima pojedinostima,
predskazano po neto to se posle i u istini tako desilo pa ak i u tim pojedinostimaA.
+ onda nam je priao nekoliko stvari, potvr!ene zvaninim, i ako poverljivim,
izvetajima, vrlo udnovate i izvanredno interesantne, ali koje ja vama bez njegove
dozvole ispriati ne smem.
%re smem da budem drzak i da vam ispriam drugu jednu priu koja nije manje
interesantna, a tie se pitanja o sudbini i o tome da li se doga!aji predskazati mogu.
,adam se da e mi ,jeno 0elianstvo kraljica ,atalija moju indiskreciju oprostiti, u
toliko pre to je ja inim s iskrenom i dubokom potresenou na pogledu velike
traginosti njene sudbine.
%oznato vam je da sam, poto sam u &ukuretu potpisao ugovor o miru izme!u
Srbije i &ugarske, uao u kabinet Paraaninov krajem Marta CEEQ. god. 6ednoga dana
poetkom Maja t. g. kraljica ,atalija polje po mene. ;tela je da uini nekakvu milost
nekoj $amiliji, za koju su je mnogo molili, pa joj je u tome trebala moja saradnja. *ako je
obino bila mnogo milostiva prema meni zadrala me je podue u razgovoru. *ao
inteligentna i obrazovana ena, umela je ona da vodi razgovor o svaemu na nain koji je
svakoga oaravao ko je samo srean bio da s njome govori.
,e znam ni sam kako smo od avansovanja jednog malog siromanog zvaninika,
koji je bio potpora svojoj materi i sestrama, preli na politiku, od politike na knjievnost,
od ove na $iloso$iju, od ove na 9eoso$iju, a od ove opet na pitanje4 je li na ivot u
napred, bar u glavnim linijama i sa glavnim doga!ajima, ocrtan i utvr!en. #d jedan put e
mi kraljica rei4
-Sluajte, Mijatoviu, ja vas esto, kad smo u drutvu, diram zbog vaih teorija i
verovanja, ali sad u da vam dam jedan prilog za vae verovanje da ima sudbine. Meni je
bilo tek peta ili esta godina kad me je moja majka dovela u #desu u goste k mojoj tetki
kneginji Murusi. 6ednoga dana ja sam se sigrala s mojim sigrakama u velikoj jednoj sobi
na drugom spratu kad iznenada moja majka u!e, uze me za ruku i ree mi4 -;odi, dete
moje, sa mnomA. #dvela me je na prvi sprat u veliki salon. 9u je bilo puno gospo!a, a u
sredini salona na ilimu sedela je jedna stara ciganka. Moja me majka odvede pravo k
njoj, govorei mi4
-,emoj nita da se boji, ova je baba dobra dua, i pokai joj samo svoj dlanA.
>im je baba pogledala u moj dlan, ona se pljesnu rukom po elu, pa ustade i
pogledae polagano i redom sve gospo!e u onom skupu.
-"nate li ta vidim5. pitae ih' -vidim krunuA 0idim prestoA 7ta5A "ar ovo dete da
bude carica5A.
-+ onda opet dohvati moju ruku i gledae podugo u moj dlan. Me!utim se neke
gospo!e isu!avahu, druge se opet smejahu. Moja mati e rei babi4
-8, nemoj sad da pokvari sve svojim preterivanjemA ,emoj da tvoje ciganstvo
izi!e na kraj kraja na vidikA.
&aba nepomino gleda u moj dlan, polagano vrti glavom, pa onda uze govoriti4
-,e, ne, ne laem jaA #vo dete e da nosi krunu' udae se za Pospodara od neke
slavne zemlje, bie kao carica, ali... pazite ta u da vam kaem4 kad stigne u svoju 2Dtu
ili L3tu godinu moe biti da e umreti, ili ne znam ta e biti, tek onda nema vie te
kruneA + ta njena smrt, ili taj gubitak njene krune, stoji u vezi s nekakvim drvima ne
znam, ne vidim jasnoA...
ES%r+ie 'eF
-Ma&e No,ine/ broj #2F, #2 maj #F02 (ri&og > J2)K
6edno (roro+an%t,o 182
1S,r?eta'2
*raljica se zaustavi malo pa me gledae oekivajui valjda da u uiniti kakvu
primedbu. 6a sam utei srkao crnu kavu, kojom sam bio posluen, i ekao da ujem da li
ima to da kae.
-0idite., nastavi kraljica prva polovina onog proroanstva, u koje ni moja mati ni
moja tetka nisu htele verovati, ispunila se preko svakog oekivanja. 1a li e se ispuniti i
ona druga polovina5 Sad dolaze te kritine dve godine. 1a li je politika situacija takva
da ima opasnosti da izgubimo presto5A.
-Slivnica je samo jo jae iznela na vidik u kojoj je meri narod srpski veran svome
kralju i domu #brenoviaA. rekoh.
-A, narod je se na pokazao plemenit, splendide, sublimeA ,e, dinastija nije u
opasnosti da presto izgubi, niti u ja revolucijom krunu izgubitiA Ako e se ona druga
polovina proroanstva ispuniti, onda ja treba sad kroz godinu dve da umrem. +zgledam li
kao ena koja e skorim da umre5A.
*raljica je bila tada u pravom cvetu svoga zdravlja, svoje mladosti i lepote. %rosto
je blistala.
-0ae 0elianstvo., rekoh joj, -klervoajantkinje. i ako se zovu -jasno vidovite.,
ne vide svaki put jasnoA.
-Ali vidite kako je pogodila prvi deoA Mnogo je manje bilo za verovanje da u
jednoga dana postati kraljicom, nego li da u, moe biti smru ili drukije, jednoga dana
prestati biti kraljicaA 6a sam sad savreno zdrava, ali niko mi ne garantuje da na zimu
neu dobiti -galopirajuu jektiku., ili da mi se ne desi kakav nesrean sluaj, kakav
accident. 0i ete mi se smejati, ali ja sam ve poela da, kadgod se izvozim u *outnjak,
na koutnjakoj kapiji kazujem koijau4 -pazite dobro na konjeA. 6er ako bi se konji
sluajno poplaili pa jurnuli u umu, mogla bih se udariti elom o kakvu granu, ili o
stablo kakvo, pa na mestu mrtva ostati, i onda bi se ispunilo i ono drugo proroanstvo da
u izgubiti krunu usled neega to je u vezi s nekim drvimaA.
,aravno, ja nisam stenogra$isao govor kraljiin i molim da se uzme k znanju da
reiminu tanost naeg razgovora ne garantujem, ali jamim svojom au da je u
ovome to je napred iskazana sutina onoga to mi je kraljica ,atalija govorila
pomenutom prilikom Maja meseca CEENte godine.
1ve godine posle toga kralj Milan je traio razvod braka, a naskoro zatim
abdicirao, te je kraljica ,atalija $aktiki prestala biti supruga vladajueg kralja. +spunio se
dakle i onaj drugi deo onoga to je kraljici bilo predskazano dok je jo malo dete bila.
>ak i onaj nejasni detalj o drvima nalazi dva objanjenja. Misli se da je se kralj Milan
konano reio da trai razvod braka tek usled jedne neprijatne scene s kraljicom
,atalijom u *outnjaku. 1rugo je tumaenje g!a Artemiza je ki jednog trgovca s
drvenom gra!omA
Molim da mi se veruje, da ovim prianjem ja ni najmanje ne idem na to, da
smanjim, ma u emu bilo, moju i mojih drugova odgovornost za nae dranje u pitanju
razvoda braka. Moja je namera u prvoj liniji da ispravim to je netano bilo u onome
saoptenju o -%roroanstvu., a uzgred da dadem jedan autentian prilog za prouavanje
velikoga pitanja4 ima li sudbine, i ima li mogunosti da se unapred kae ta je nekome
su!enoA
/ :ondonu M. Maja.
Va+ i'"reni po+to%ala/ eda -ijato%i
%. %. Ako bi ko eleo da o ovoj stvari ima i bliega obavetenja, neka mi pie. Moja
je adresa4 CN. &ed$ord Pardens, Oampden ;ill, :ondon, W
-Ma&e No,ine/, @ maj #F05 (ri&og @ J8K
Najbo&ja (rijate&ji)a
1i. 2 de&a romana -6edno (roro+an%t,o/2
# dolasku ove babe bilo je malo ukanja u kneevom dvoru. %rvo, pala je u oi
sama baba svojim otmenim izgledom i dranjem i svojim osobitim taktom i otmenou,
iako je bila prosta seljanka.
1alje, pala je u oi ona panja, koju je knez ovoj eni ukazivao, kao i onaj dugi
razgovor u etiri oka. ,ajzad, odmah posle dolasaka ove ene, knez Milo je izdao neke
naredbe koje su morale stajati u nekoj vezi sa razgovorom koji je knez sa babom imao, a
sve to bio je dovoljan povod da posluga dvorska naotri ui i zaotri jeziiA...
%oglavito im je zamaklo za oi to, to je knez Milo o toj baba6oki rekao knezu
Mihajlu4
-0idi li, sine, ovu staricu5 #vo je jedna potena dua. %oljubi je u ruku' to je
najbolja prijateljica kue nae..
#ve rei kneeve douje momak, koji se u taj mah desio u pobonoj sobi, i to je
bilo dovoljno da se me!u poslugom stvore itave skaske. Svak se zau!eno pitao, otkud
to, da najbolja prijateljica bude jedna obina, prosta seljanka5
Me!utim, tom prilikom knez Milo rekao je knezu Mijajlu jo i neto vie i vanije,
to posluga nije ula. Ali sam knez Mijajlo pridavao je toj stvari toliki znaaj, da je o njoj
jo istog dana uvee sastavio naroitu beleku, koja je docnije na!ena u hartijama
kneevim. 6edan deo te zapiske glasio je ovako4
-&abo je i ranije verovao u sudbinu i drao da bajanja, ma!ije i vraanja imaju
neku silu. 9o je u naem narodu dosta raireno. Ali, to je stariji, kod &aba je bivalo sve
vee ovo sujeverje. 9ako on sada veruje da su njegovom povratku u oteestvo mnogo
pomogle i razne vradbine, koje su injene u 0lakoj. 6utros je &abo iao naroito u
9opider, s jednim svetenikom, i tu su oslobodili iz zida jednu osvetenu na$oru, koju je
&abo sakrio i zazidao u jednom ekmedetu, jo CELD. godine, kad je odlazio iz Srbije sa
zavetom da je oslobodi ove tamnice kad se opet u Srbiju vrati. + on veruje da je ova
na$ora mnogo pomogla njegovom povratku. 6a ne mogu da verujem u te stvari. Ali mora
se priznati, da biva i takvih sluajeva, koji se ne mogu protolkovati obinim redovnim
putem. +ma jo mnogo tajni i nepoznatih stvari u svetu. 8vo, i ovaj sluaj, za koji je jutros
priala ova stara, rudnika baba 6oka. *ad pro!u ovi silni dolasci i navala sveta, te
imadem vie vremena, ba u pozvati toga oveka Miloa 9arabia, da ga vidim, da
ujem kazivanje iz njegovih usta i da se ja s njim razgovorim. "ato sam i zapisao ovaj
sluaj i baba6okino kazivanje da ga ne zaboravim..
#vako se zavrava ovaj zapis kneza Mijajla.
7ta je, pak, ispriala baba 6oka, i kakav je to bio zagonetan i vaan sluaj, o kome
se ovde nagoveuje, to emo videti u treem i poslednjem odeljku ove nae knjige.
,aim tovanim itaocima. / izlaganju ove nae povesti doli smo do take gde
nastaje opis onoga proroanstva, po kome je i nazvano ovo delo imenom 681,#
%B#B#>A,S90#.
,o ovo prianje nee biti produeno u iduem broju, ve se odlae za prvi juni o. g.
+ tako, C. juna na list poee da donosi zanimljivo prianje o -6ednom
proroanstvu., to se nee prekidati dok ne bude svreno celo delo. 1otle pak, do C.
juna -Male novine. donosie drugi vrlo zanimljiv podlistak o kome emo u iduem
broju rei koju vie. "a sad napominjemo samo to toliko, da je na novi podlistak iz pera
jednoga uvenoga pisca kriminalistikih romana i da spada me!u najlepe i
najzanimljivije proizvode te vrste.
-Og&eda&o/, Pera Todoro,i, 2F maj #F05 (ri&og B J>)K
7rno (roro+an%t,o 1#2
1a li je pok. *ralj Aleksandar znao o zaveri, to se protiv njega sprema, i ta je i
koliko je znao5 to su i zanimljiva i vana pitanja, ali pitanja na koja tek ima da se
odgovara.
A da bi ti odgovori bili bar priblino tani i potpuni, tu mnogi imaju da priloe
svoju svedodbu, da reknu svoju re, da kau po savesti ta o tome znaju, ta su uli,
videli ili lino iskusili.
6a u ovde izneti ta ja o tome znam.
/ CD32. godini u -Malim novinama. poeo je izlaziti podlistak -6edno
proroanstvo.. ,askoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksandar, i posle
podueg razgovora o drugim stvarima on me upita4
Ama vi ste poeli u -Malim novinama. iznositi nekakvo -proroanstvoA. 7ta e
vam to5
%a, 0elianstvo, zanimljiva je stvar' svet se interesuje, a i sam doga!aj ima
istorijske vanosti. P. >eda Mijatovi napisao je o tome proroanstvu jedan izvetaj i u
-M. ,ovinama., pa su svi ti brojevi prosto razgrabljeni.
0erujem ree kralj zlovoljno. 6agmi se svetinaA ,joj samo da su udesa i
proroanstvaA %a ipak bi najbolje bilo, da vi to prekinete i da vie ne piete o tome.
Ali zato, 0elianstvo5
"ato to je najbolje sve to napustiti. A i to e vam da ba o tome piete, kad imate
puno drugih stvari5 7to da podgrevate ono to je bilo jo pre trijestak godina5 %a onda, tu
se, ini mi se, neto pominje o meni, a ako se ne varam ak se i o kraljici neto prorie. 6e
li tako5
9ako je, velianstvo.
%a kad je tako, onda to e vam to5 ree kralj prekorno. ,eprijatelji i onako
jedva ekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi sad isto kao da im pomaete, iznosite i vi
nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreu, i time im taman idete na ruku.
*ralj je i ovo izgovorio otro i nabusito i ja sam se morao podue pravdati i
uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor.
Bazloio sam mu, kako se ba utanjem ire r!avi glasovi i u narod se unose
svakojake slutnje i praznoverice. Svet je neto nauo o tome proroanstvu za dinastiju
#brenovia i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi utimo, nee utati oni, koji mu ne
misle dobra. #ni e se koristiti ovom prilikom da u narod proture ba ono to ne treba.
Stoga je bolje da govorimo o tome mi prijatelji, jer mi emo opet stvar predstaviti blae i
nai emo puta i naina, da i ono to je zlo u tom proroanstvu okrenemo na dobro. 9o su
bile pobude koje su i mene navele da piem o tome proroanstvu.
%a kako ete ga okrenuti na dobro, kad se tu prorie propast moje dinastije5A
ree kralj oporo, pa onda ponovi dva put4 prorie li se to5... prorie li se5...
%rorie se, 0elianstvo, ali ja u to opet nekako ublaiti i na dobro okrenutiA...
*ralj me presee4 0raga ete vi tu na dobro okrenutiA... i najbolje je bilo da vi to
niste ni potezaliA...
6a vas opet uveravam, 0elianstvo, da ete to u mome podlisku ispasti lepo. 8to
itajte redom, pa ete se i sami uveriti. A sad da prekidam bilo bi vrlo nezgodno, i ba to
prekidanje izazvalo bi veliku radoznalost i svakojaka naga!anja i sumnjienja.
*ralj je utao zamiljeno, i na ove moje rei pozadugo ne ree nita. %osle dodade
polako4
,ajposle, ja za sebe toliko i ne marim. Ali kraljicu to jako dira. Moraete otii do
nje da se izvinite i da joj to objasnite. #na taj va podlistak vrlo r!avo ceni i mnogo vam
zamera na njemu. ,ekoliko puta ve govorila mi je o tome.
Z Z Z
,isam odmah, ali sam posle dugog, dugog vremena, ipak morao otii kraljici
1ragi. #na me doeka stojeki i podue je tako sa mnom razgovarala.
%ravo da vam kaem, g. 9odoroviu, srdim se na 0as. %re sam vae -Male
,ovine. u slast itala, a sada, kad koji broj uzmem u ruke, uvek strepim, da u njemu ne
na!em kako ste poeli ve iznositi ono prokleto proroanstvo.
"bunjen ovako oporim predusretanjem (inae kraljica je umela biti veoma ljubazna
pri doeku), ja nisam znao ta odmah da odgovorim a kraljica produi4
%a, za sebe toliko i ne marim. 6a sam na to ve oguglala i malo drukije gledam na
te stvari. Ali za kralja me srce boli. #n se siromah prosto iskida. 6o se bojim navui e
kaku bolest na se. Svaki dan napune mu glavu kojekakvim dostavama, pa po svu no ne
moe da trene od teke brige. %rosto e ga ubiti ta nesanica, koja evo ve mesecima
trajeA...
Me!utim ja se ve bejah pribrao te primetim4
"a &oga, 0elianstvo, ta vi to govoriteA "ar moji podlisci ne daju kralju mirno
spavatiA... 9o bi naopako bilo, ako je tako, ali ja isto......
*raljica me presee4 9a nisu ba samo vai podlisci, nego malo oni, malo druge
dostave, tek kralju dosta da ga uznemiri i da mu san odagna. %osle ta ne inim da ga
umirim, ali sve badava. Iivci mu se razdrae, pa esto ne moe oka svesti. 0ie puta ak
i zora zabeli, a on jo nije ni trenuo. 9ek kad se dan ukae, on se malo smiri i zaspi, pa i
to nije nikakav san4 sve se trza i preza. &oga mi, grdan greh inite, g. 9odoroviuA...
6a sam bio zbilja iznena!en ovim udnim prianjem kraljiinim i ja joj reknem4
6a vas pokorno molim, 0elianstvo, da me izvinite, ja prosto ni pojma nisam imao
o ovome to sad od vas sluam. 6o kralj meni veli, kako on ne mari toliko za sebe zbog
moga podliska, ali da glavno vi ustajete protiv toga, i zbog toga sam doao k vama, da
vam stvar objasnim i da se izvinim.
*raljica se alosno smeila4 ,aravno, kralj nee pred vama... kraljica se popravi
a i ni pred kim to da govori, ali istina je, da njega po neke stvari neobino diraju. 8to, na
priliku, vi niste znali to se kralj onoliko na vas naljutio, kada ste, prilikom moje
prosidbe, u vaim -M. ,ovinama,. odmah ispod naih slika, doneli lanak u crnom
okviru i s krstovima, u kome se govorilo o ubistvu i smrti pok. kralja /mberta.
6a je popravim da lanak nije bio u crnom okviru. #na produi ivo4
%a bila je debela crna linija i krstovi dovoljno to, tu odmah ispod naih
verenikih slika govorilo se o ubistvu, o krvi, o pogrebu, o smrti, a kralj ne moe da trpi
take razgovore i ne mari da uje nita to se na smrt odnosi i smrti se tie. >im se takve
stvari pomenu, on se isto najei, prosto mu se smui, kao ono kad ovek vidi zmiju,
gutera ili tako neto, od ega se grozi. 9o nije strah, nego, kako u rei, kao neko
ga!enjeA... + to je prosto u prirodi njegovoj. 8to, ja sam pokuavala da ga na to naviknem,
ali prosto ne ide... ,aravno, ja vama ovo govorim u poverenju, jer znam da ste na
prijatelj...
9ek sada kraljica ponudi i mene da sednem, a i sama se spusti u $otelju, pa produi4
6est, g. 9odoroviu, ja vas smatram kao naeg prijatelja, i ba zbog toga i hou da
vas upoznam s ponekim stvarima, jer sam uverena da vi tu greite nehotice. 9ako i
onda...... ba onda kad ste u -M. ,ovinama. doneli nae slike, i kad je bio onaj lom zbog
toga vaeg lanka o pok. talijanskom kralju. 6a sam vas i tada branila pred kraljem i
dokazivala sam da je taj lanak ispod naih slika doao sluajno i da vama nije ni na
pamet padalo da time nas vre!ate. Ali kralj nije hteo uti. #n je bio tvrdo ube!en, da ste
vi to uinili za inat njemu i meni, i da ste naroito hteli da nae zaruenje dovedete u vezu
s ubistvom, krvlju, smru, nesreama u opte.
"a &oga, 0elianstvo, kako je *ralj mogao tako to i pomisliti5 #nda on prosto
mene i ne poznajeA 1a radim neto njemu i vama za inatA... 7ta ste mi vi bili krivi, a i
kakav bi to bio inat5..
*raljica me presee i ree smeei se4
8, e, onda ste vi mene po malo mrzeli, priznajte. *ralj je onda meni sve priao, ta
ste mu vi o meni rekli. %a ipak za to, ja vam nisam mnogo zamerala, i branila sam vas
pred kraljem.
%a nisam ni onda, 0elianstvo, nita runo rekao o vama. 1o due rekao sam to,
da niste kralju prilika, i da s vama nee imati poroda. Ali, ja sam tako onda bio ube!en,
0elianstvo, i molim vas da mi to ne zamerite.
*raljica se smeila.
6a sam to odavno ve predala zaboravu, g. 9odoroviu, o tome moete biti
potpuno bezbrini.
+ verujte mi, 0elianstvo, sve to sam rekao nj v. kralju, poticalo je evo odavde, sa
srca, i govoreno je u jedinoj elji za dobro i sreu kraljevu.
6a to potpuno verujem, potpuno verujem..... %a ba s toga, to znam da ste na
prijatelj, ja vam ovako slobodno i govorim ove stvari, da znate kako je, i da ne greite
esto i nehotice. *ralj nee da prizna to, nee ni da govori pred drugima o tim stvarima,
ali u istini on je vrlo uznemiren ovim raznim dostavama i doaptavanjem sa raznih strana
o nekakvim zaverama, atentatima i drugim nesreama. *aem vam, on to nee da rekne,
ne priznaje, a najzad pravo i ima, g. 9odoroviu, on je kralj i kako bi to izgledalo da on
rekne4 -&ojim se, strah me.... &oe sauvaj, on to nikada nee izustiti ni priznatiA Ali u
istini on je i vrlo zabrinut i vrlo uznemiren, i ba s toga dunost je sviju njegovih istinskih
prijatelja, da uine sve to mogu za njegovu sigurnost i njegovo umirenje. # tome ete i
vi voditi rauna, pa ete, nadam se, to pre prekinuti va podlistak -6edno proroanstvo..
/iniu sve to treba, 0elianstvo, ali ja ne znam, i prosto moram da se divim, ta
vi to nalazite tako strano u mom podliskuA &ar u ovome to je do sada izalo, nema
apsolutno niega nezgodnog. ,aprotiv, tu se ba velia dinastija #brenovia' pria se
kako je progoni knez *ara!or!evi i kako je ceo narod traio povratak svoga -starog
knjaza Miloa..
*raljica prihvati4 #pet vam kaem4 ,ije ono to je do sada izilo, ve ono to tek
ima da izi!e. *ralja plai ono crno proroanstvo, a mene jedi, otkuda ste nali da o tome
piete ba sad, kada nam i inae s drugih strana toliko prete i svako zlo slute i ele.
Ali, za &oga, 0elianstvo, ja sam ba za to i uzeo da piem o tome, da to kako vi
rekoste -crno proroanstvo., malo ulepam i doteram' da razblaim onaj teki utisak, koji
bi ono inae moralo ostaviti u narodu. 6a sam i kralju o tome govorio.
*raljica me upita, da li bi se to proroanstvo zbilja dalo malo ulepati' ree kako je
ona o njemu razno sluala, i zamoli me da joj bar u kratko ispriam ta ja o tome znam.
/pitam je, da li je itala ono, to je o tome g. >. Mijatovi pisao u -Malim
,ovinama., poto je to najbolji izvetaj o toj stvari.
>itala sam ree mi kraljica ali tu je g. Mijatovi prekinuo stvar ba onde, gde je
ona od najveega interesa. #n je ispriao ta je proreeno do naih dana, do dolaska na
presto *ralja Aleksandra, pa je tu stao. A nas, naravno, najvie interesuje ba to, ta je za
nas proreeno, dakle ta e biti s nama i ta e biti posle nas5 "ato vas molim ispriajte
mi ta vi o tome znate. Ali priajte sve, apsolutno sve, nemojte nita kriti ni preutkivati.
9ako pozvan, ja sam kraljici ispriao ovo4
Z Z Z
/ uikom okrugu postoji selo *remna, a u tom selu, u prolom veku, iveo je
ovek, po imenu Mateja.
+ u svom selu, i u celoj okolini Mateja je bio poznat kao ovek koji je malo enuo
pameu, ali ovek miran, koji nikoga ne dira.
2E. Maja CENE. god. Mateja ode u oblinji okruni grad /ice, kuda je ee
odlazio, i toga dana po podne tu u sred uike arije i na vidiku tolikog sveta, on nada
viku i dreku, koliko ga grlo donosi4
-;aj.... ljudiA... braoA... ne dajte, ako &oga znate, ubie nam vladaoca, ubie nam
knjazaA... ,e dajte... ne dajte, za &oga.... 8no ga seku, eno ga svega jataganima
iskasapieA... Ple kako krv teeA /h, ala je stranoA... *rv... krv... 9eko namaA.. *uku
namaA.. pogibe nam knjaz MihailoA...
,a ove moje rei kraljica se strese4
/h, g. 9odoroviuA... "bilja je stranoA *ako je moralo biti tom jadnom oveku
kada je, u svom vidovitom ludilu, sve to kao na javi gledaoA...
6adna, jadna enoA... Iali suluda vidovnjaka, a nisi ni slutila, kakve strahote tebe
jadnu ekaju, i kako e ti tek strahovito biti iskasapljena i nagr!ena.
6a produim prianje4
-0elika gomila ljudi iskupila se oko ovoga oveka. %itali su ga to se -dere.5 #n je
objanjavao, kako vidi da ubijaju knjaza.
-1ola je i policija. -:udaka. su prvo psovali, pa ga posle i uhapsili. -#poroavao
vladaoca.... *ad sutra dan, a iz &eograda stigoe crni glasovi, da je knjaz Mihailo 2D.
maja u *outnjaku poginuo i grdno iskasapljen bio.
/ poetku posumnjaju da Mateja nije otkudgod bio u zaveri. %osle su se uverili da
to ne moe biti, i pustili su ga na slobodu.
-Ali tim povodom, na sasluanju kod vlasti Mateja je kazao i mnoge druge stvari,
koje od toga doba vae i kao strano proroanstvo, od koga se jedan deo ve ispunio, ali
od koga se drugi deo nee ispuniti, ako bude boja a ne vraka silaA....
Sluajui ovu moju priu, kraljica je bila bleda i vrlo zamiljena, upravo alosna.
#na ree tuno4
Molim vas, priajte dalje. 7ta je prorekao dalje5
-9oga oveka, 0elianstvo, docnije su dovodili ak u &eograd. #n je sasluavan u
ministarstvu unutr. poslova, pa ga je sasluavao i dugo s njim razgovarao ak i sam *ralj
Milan. + na kraju krajeva iz sviju tih njegovih sasluanja i prianja izlazilo je ovo4
E'%r+ie 'eF
-Og&eda&o/, Pera Todoro,i, 5# maj #F05 (ri&og C J>)K
7rno (roro+an%t,o 122
-*nez Mihailo gine, a njega e naslediti njegov ro!ak -koji e Srbiju namuiti, ali
e je i kraljevskim vencem venati ona e pod njim da poraste i ojaa.....
#n sam lino (taj naslednik Mihailov) -metnue na glavu krunu kraljevsku, ali e
biti zle ruke i zle sree.... /mree u najboljem dobu...A..
-+mae sina jedinca, koji e biti jo gore sree.A.....
6a malo zastadoh. *raljica me, onako nekako ispod obrva, pogleda svojim velikim,
ivim, sjajnim oima i podue me je tako gledala tuno i uteki. Mene taj njen pogled
isto bejae pomeo, te i ja zautim. *raljica me opomenu4
%riajte, priajteA...
6a nastavim4 -+mae sina jedincaA + taj -sin jedinac. bie jo gore sree no to mu je
i otac bio... ,ee imati od srca poroda i umree mlad, vrlo mlad, nee napuniti ni trideset
godinaA
*raljica uzdahnu duboko4 -"a &oga, g. 9odoroviu, zar ba tako stoji, da nee
napuniti ni tridesetu5A...
0elianstvo, vi ste mi zapovedili da sve kazujem i da nita ne krijem.
*azujte, kazujte, molim vas. 6a produim4
Svrie vrlo mlad i -s njim e se ugasiti njegova svea.5...
*raljica me presee4 7ta to znai -ugasie se njegova svea.5...
"nai, 0el., ugasie se ona svea, koja se u njegovom domu o slavi pali, to jest4
izumree njegova loza, nee vie biti #brenoviaA..
1alje, dalje. ree kraljica mrano. 6a nastavim.
-/gasie se njegova svea.A... A zatim e Srbijom zavladati druga loza. Ali ni ona
nee bit dugovena. +zrodie se unutranje borbe i krvljenja, doi e metei i me!usobni
sukobi, i strana, tu!inska, neprijateljska sila zavladae Srbijom i dumanski e pritisnuti
rod srpski. + nastae tako strana i nesrena vremena, da e ivi, prolazei pored grobova
predaka svojih, tu zastati i suzni uzdisati4
-#tvorite se grobovi, da i mi ivi u vas legnemoA... &lago vama to ste pomrli, te
bar svojim oima ne gledate muke, bruke i jade naeA
-A kad se narod srpski dobro namui i napati' kad prestrada sve ono, to je ;ristos
na krstu prestradao, onda e se iz sredine naroda, iz sirotoga doma i od prostoga roda
srpskog javiti ovek, koji e svoj narod dii, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi
Srbi budu zajedno i da budu sami svoji gospodari, kako nikad pre nisu bili. + onda e
nastati tako miran i srean ivot, narod e iveti tako zadovoljno, da e ljudi, prolazei
pored grobova predaka svojih, uzvikivati radosno4
-/stanite mrtvi da ivimoA.
8to, 0elianstvo, ovo je to crno proroanstvoA
&leda i duboko zamiljena, nema i nepomina, kraljica je, kao skamenjena, sedela u
svojoj velikoj stolici. Samo su joj oi sevale i neobino ivo sijale, kad bi ih od vremena
na vreme podigla gore.
[utao sam i ja, jer posle isprianog proroanstva nisam znao ta da ponem. ,a
jedared kraljica podie glavu, zaustavi na meni onaj svoj udni, sjajni pogled i, poto me
je tako dugo i nemo gledala, ona uzdahnu duboko, vrlo duboko i ree skoro apatom4
Strano proroanstvoA... /asno proroanstvo... ,ee doiveti ni tridesetu
godinuA.. A sada mu je tek dvadeset sedmaA.. "nailo bi jedva jo tri godineA.. 9o bi bilo
uasno... uasnoA.. Svemogui &oe, je li to mogueA..
*raljica je ovo izgovorila isprekidano, tiho, promuklim, slomijenim glasom, i
izgledalo je kao da sama sebi govori, pa onda na jedared klonu, isto kao da se smanji i
sparui, spusti glavu u ake, i tako slomljena, skruena, ona je dugo, nemo utala, a ja
sam, sedei malo u strani, video sam njen zatiljak i njen gojazni, beli, obli vrat.
/ tom trenutku bejae mi je neobino ao.
&oe, da li ne plae5A do!e mi u pamet.
+ doista, kad kraljica malo posle podie glavu, njene sjajne oi bile su vlane od
suza. Meni do!e na um da bi red bio da je ohrabrim, da reknem kakvu god utenu re. Ali
za udo, meni u tom trenutku ni jedna takva re nije mogla prei preko jezika. + mesto
kakve utehe, ja reknem4
+ma jo neto, 0elianstvoA... 6edna sitnica...
+ma jo5.. A ta5.. 7ta ima jo5
+ma to, 0elianstvo, da e onaj ovek iz naroda, to e doi da izbavi otadbinu,
opet biti po dalekoj, dalekoj vezi od loze #brenovia. -%rorok. je rekao4 -9o e biti kad
iz suha, ogorela panja opet izbije mlada, sona ibljika. 9o e biti od jedne daleka, daleke
ilice, koja se ak tamo negde duboko u zemlji sauvala..
*raljica tuno klimnu glavom4
Malo utehe za nas, gospodine %eroA
"a udo, 0elianstvo, taj udni -prorok. ak je i tele$on prorekao, pa ak i
dravno uveanje Srbije.
*ako to5 zainteresova se kraljica malko ivlje. 9o nisam ni od koga ula.
6est, 0elianstvo, na jednom mestu on govori, kako e se kralj savetovati sa
svojim doglavnicima, pa veli4 -*ralj e biti u &eogradu, a njegovi doglavnici u ,egotinu,
,iu, %irotu, 0ranju, %rokuplju, /icu, :oznici, pa e se tako razgovarati.. +slednik ga
pita4 -0aljda misli razgovarae se preko telegra$a, jer kako bi drukijeA. ,ije, nijeA
odgovara vidovnjak. -Bazgovarae se nausmeno, ovako kao to ja i ti sad govorimo,
svojim glasom i reima.. %a kako to moe biti da svojim glasom on govori iz &eograda,
a oni iz /ica i ,egotina, pa opet da se uju5A 9o nije mogueA A posle, ti pominje
%irot, ,i, %rokuplje, 0ranje, a ta su mesta preko granice, u 9urskoj5A -Sad su u
9urskoj, ali onda nee biti., odgovara vidovnjak. -A za razgovor, ako sad nije
mogue, onda e biti mogue i ljudi e se onda tako razgovarati..
>udnovatoA... 9o, vidite, nisam znalaA ree kraljica ivlje i radoznalo. Ali odmah
za tim ona se tre i dodade tuno4 9eko meniA... 6er ba ovo proricanje tele$ona i
oslobo!enja, ako je istinito, najbolje pokazuje da e se ispuniti i sve ostalo to je
prorekao... ,ego da li je taj ovek sve to ba u istini govorio, kako se sad pria5 6er znate
kako je, g. 9odoroviu. >ovek rekne jednu, a posle se naplete stotinu, to nikad nije ni
mislio. %a moda je tako i ovde5
%a moda je, 0elianstvo, i dae &og da se ova zla proricanja bar odnosno ,j. 0.
kralja ne ispune. 7to se pak tie istinitosti, ja sam uo da o tome postoje akta u
ministarstvu unutranjih ili spoljnih poslova, i da je to bilo sakupljeno u dve naroite
$ascikle, koje je docnije i kralj Milan uzimao i naroito ih amo u 1vor donosio, da ih
ovde razgleda.
*raljica ree da e ba narediti da se to potrai i izvidi. Ali to bi morala uiniti
kriom od kralja, jer je ona jo i ranije to htela, ali se bojala da bi to njega jo i vie
uzbunilo, kad bi sve to naao i proitao u tim starim aktima.
%osle ovih rei kraljica se prenu, kao da se neega setila, i ree ivo4
A, zbilja, vi o meni nita ne rekosteA A ja sam ula da je u tome proroanstvu i o
meni reA
*oliko ja znam, tu se govori samo kako e se kralj oeniti jednom gra!ankom,
Srpkinjom, i kako e ona potpuno podeliti njegovu sudbinu.
Sirota *raljica rairi ruke i ree skoro kroz pla4
6ao, &oeA 6a i ne traim nita drugo, no da s njim podelim sve... sve, jer ini mi
se i otrov bi mi sladak bio, kad ga s njim pijem. Ali, za &oga, g. 9od., je li mogue da je
taj umobolni ovek tako sve do sitnice prorekao, pa ak i to kako e se kralj oeniti5A
%a enidba nije sitnica, 0elianstvoA ,aroito kad se jedan kralj eni, rekoh ja,
tek da imam ta rei.
"nam... razumem. Ali mi sami, kralj i ja, to nismo nasigurno znali, upravo ak i
od onoga poslednjega asa. A to na trideset i dve godine unapred prorie jedan sumanuti
/ianinA "a &oga, je li to mogue5
Slegoh ramenima4
,e znam, velianstvoA... 9ako priaju ljudi, kojima bi se moralo verovati. A
najbolje naredite poverljivo, da vam se akta svakako na!u. 9o e vam biti najbolje
uverenje.
1a li je jadna i nesrena *raljica 1raga nare!ivala da joj pomenute hartije na!u i
ta je ona u njima nala i proitala, to ne znam. Ali, -crno proroanstvo. -sumanutoga.
/ianina ispunilo se doslovce, zakljuno do kralja Aleksandra, s kojim je slavna i
zasluna loza #brenova zaista iz korena isupana.
E0rajF
-Narodni &i%t/, #2 o'tobar #F05 (ri&og F J@)K
Proro+an%t,o
%o nekom ruskom listu, koji nam nije doao do ruku, donose ovih dana gotovo svi
listovi na strani, proroanstvo jednog vidovitog seljaka, Srbina. &ie, da je to ono
proroanstvo, o kome nam je odmah posle 2D. maja javljao g. >eda Mijatovi. ,o on je
tada izrikom napomenuo, da ne moe da se javi sve, to je taj seljak iz *remana
prorokovao, ali se g. >eda pozivao na to, da ima ivih ljudi, dravnika u Srbiji, koji za to
proroanstvo znaju, a koji mogu, kao i on, potvrditi, da se je, bar do sada, ono
proroanstvo seljaka iz *remana ispunilo. 8vo kako saoptavaju sada u inostranstvu ovo
proroanstvo4
-Podine CENE. uzbunie se seljaci u jednom selu u Srbiji. / njihovom selu stvorio
se seljak, koji je kao sumanut trao po drumu i vikao koliko ga glas donosio4 -ubie nam
knjaza.. /skoro posle toga doista je ubijen u beogradskom *outnjaku blaenopoivi
knjaz Mihailo. /slijed toga dobavie tog seljaka i odvedoe ga u &eograd. 9u je on, pred
tadanjim vlasnicima i mnogim srpskim dravnicima prorekao sve ovo, to se je do sada
u Srbiji doista i desilo. Seljak je govorio4 6a vidim jednog knjaza, koji e postati docnije
kraljem. Ali on e r!avo vladati, i jo e r!avije proi sa enidbom.
+mae sina, koji e gotovo kao dete usesti na presto. Ali e taj njegov sin biti ubijen
zajedno sa svojom enom, kraljicom. "a njim doi e na srpski presto kralj iz druge
porodice, ali i on nee biti srean... %oslije njega rasprtie se po Srbiji tu!inci, i nastae
tako patnje da e ivi zavideti mrtvima. Ali kada patnje budu prevrile meru, javie se
junak iz sredine samog naroda. #n e tu!ince isterati iz zemlje, usreie Srbiju u tolikoj
meri, da e ivi govoriti mrtvima4 ustanite pa delite s nama radost srdaca naih. 9ako e
se zbiti, tako mi svete tajne moje oi kazuju..
,e znam, da li ima u Srbiji ivih, koji su to proroanstvo lino uli od ovog seljaka.
Pospodin >eda tvrdi, da je ovaj seljak to govorio pred njim. ,e bi bilo zgoreg, kad bi
nam jo ko mogao kazati, da li je ovo proroanstvo tano, koje se sada raznosi po celome
svetu.
-Narodni &i%t/, #@ o'tobar #F05 (ri&og #0 JB)K
6o? ne?to o (roro+an%t,u onog %e&ja'a i. Kremana
Mi smo u broju od prole nedelje doneli lanak na ovom mestu, pod naslovom4
%roroanstvo.
9aj lanak napravio je itavu senzaciju zato, to se do sada ispunilo sve ono, to je
onaj seljak iz *remana okruga uikog prorekao, a to proroanstvo do sada nije bilo
poznato iroj italakoj publici.
9om prilikom, mi smo se obratili na stare ljude i molili smo, da nam jave to o tom
proroanstvu, ako budu znali.
#dmah sutradan, doao je u nau redakciju jedan gospodin po imenu Milan +li,
biv. osmotritelj (sada inovnik carinarnice) karantina raunskog. #n se rodio L3. januara
CELD. godine.
#n nam je o tome proroanstvu priao ovo4 -8vo kako sam ja, g. urednie, saznao
za proroanstvo tog seljaka iz *remana. 1ok sam bio kao osmotritelj karantina
raunskog, usnim ja u drugoj polovini CENQ. godine ovaj san4 naao sam se u 6agodini.
0idim kneza Mihaila. S desne strane uhvatio ga +lija Paraanin a s leve strane turski
paa. #djednom ga Paraanin povue sebi a paa ga dobro gurnu i knez pade balak.
-Sutra dan priao sam taj svoj san karantinskom momku, nekom 6oksimu
>anareviu. 6oksim je znao, da taj seljak iz *remana tumai snove i prorie ta e se u
budunosti dogoditi, pa onda ode kod njega i ispria mu za ovaj moj san. 9om prilikom
taj seljak izme!u ostalog rekao je4 -nee proi ni godina dana, a knez e poginuti.. Sem
toga ispriao je sve o onom, to ste vi u prolom lanku pod naslovom -%roroanstvo.
doneli. +nteresantno je to, da se je do sada sve ispunilo to je taj seljak rekao..
%rema ovom glasovi o tom uvenom proroanstvu, koje danas pronose kroz svet svi
evropski listovi, znai da nisu izmiljeni. Ako jo to budemo saznali o tom
interesantnom proroanstvu, mi emo saoptiti naim itaocima.
-Buduno%t/, #8 %e(tembar #F#> (ri&og ## JC)K
Na br.u ru'u
Kreman%'i (roro'
P. Badovan *azimirovi, doktor teologije, i ako je hrianin, nije ba tako
milosrdan prema svojim blinjima. 6er, on pie, mnogo pie, dugo pie, neprekidno pie...
# emu5 9o je sasvim sporedna stvar (izgleda i za njega samog)4 glavno je da pie.
#vih dana, on pie o uvenom kremanskom proroku Milou 9arabiu i o njegovom
sinovcu Mitru.
#vaj drugi i nije bio ba pravi prorok, nego mu vie do!e kao viceprorok. Ali to
se tie Miloa e, to je bio prorok i po. -,i u emu se nije prevario. Sve su se stvari
dogodile onako kako je on za ivota predskazao. 1o sada se nisu ispunile samo ove
stvari4 C) propast 9urske' 2) propast Austrije' L) budunost Oarigrada' G) proglas srpske
carevine' i M) *ruevac carska prestonica..
9ako nas uverava g. *azimirovi. + treba samo jo da se ispune tih pet sitnica, pa da
onda i ja poverujem i njemu i kremanskom proroku.
/ostalom, sve je to lepo' nego, ovaj, hm, sa hrianskocrkvene take gledita,
kako mu izgleda ceo ovaj proroki zanat5 "ar mu to ne mirie na jeres5 + dok danas ovaj
na doktor teologije ovako reklamira kremanskoga proroka, zar njegova milosrdna
sabraa nisu u Srednjem 0eku slali za te stvari druge, kao vece i vetice, na lomau, ili
na toak, ili na panj, ili uopte na tako neki skruen hrianski instrumenat5
6a se ne razumem mnogo u cerkovnim stvarima, jerbo nisam doktor teologije, kao
g. *azimirovi, pa nisam ak ni magister. Ali, ini mi se, po hrianskom uenju, da ne
moe svaka baraba biti prorok. 0rlo je teko dobiti od Pospoda &oga koncesiju za
proricanje mnogo tee no, naprimer, od g. %eia za rudarsko istraivanje ili od g. 0oje
Marinkovia za izvoz opijuma i poslednju koncesiju za proricanje. &og je izdao proroku
6eremiji i 6ovanu %retei zakljuno, pa i to preko volje, jer je naprimer gorepomenutoga
6eremiju bio baksuz celoga veka i morao je zbog svoje vidovitosti i dan i no plakati.
%roricati, to znai petljati se u &oije Stvari4 biti u neku ruku konkurent %rovi!enju.
A me!utim zna se da je %rovi!enje iskljuivi vasionski monopol.
/veren sam da e se i g. mitropolit sloiti sa ovim mojim pobonim hrianskim
miljenjem.
o%e" "oji 'e '#eje
-Ve&i'a Srbija/ broj #8, 25 a(ri& #F#@ (ri&og #2 JF)K
Kreman%'o (roro+an%t,o
+ma povie godina, kako se po Srbiji prepriava proroanstvo jednog obinog
seljaka iz *remana (okr. uiki). %o tome proroanstvu kao sa nekom zebnjom i zlom
slutnjom, iekuje se t. zv. kremanske godine, kada e srpski narod pred svoje ujedinjenje
prepatiti strane muke.
*ako je ovim doga!ajima, prema proroanstvu, prethodio -nestanak. #brenovia,
to se ranije o ovome proroanstvu govorilo tajno i u najuem prijateljskom krugu, iz
bojazni da se ne bi imalo posla s policijom zbog pronoenja obespokojavajuih
glasova.Z) *ad su nastali ovi ratovi, o ovome se poinje vie govoriti i verovati, tako da
je ovih dana i u nekoliko stranih ozbiljnih listova ukratko pribeleeno ovo nae narodno
verovanje. *ada su i stranci poeli ovo nae proroanstvo da prepriavaju, onda zato ne
bismo i mi malo opirnije izneli ono to je do danas kod pojedinih poznavalaca u
uspomeni sauvano.
,ikakve stvarne podloge nema na osnovu ega bi se u opte moglo verovati, da se
ova proroanstva mogu obistiniti. ,ije udo to mnogi sve ovo smatraju kao jednu
nemogunost ili da iova proroanstva poga!aju tek onda poto se sve to ve desilo.
,esumnjiovo je da je jo pre M3 godina jedan seljak iz *remana prorokovao i da su
mnogi na osnovu njegovog proricanja iekivali ove sadanje doga!aje. Samim tim to se
pre toliko godina i bez ikakva osnova tvrdi i prorokuje o propasti Srbije i munim danima
za srpski narod, pa kad se silom ranije nepoznatih okolnosti zaista zapadne u takve
doga!aje, onda poinju da se kolebaju i oni to nisu nikako verovali. Ako je verovati, da
je ovaj seljak zaista prorekao ove sadanje doga!aje, ipak i sada svakom stoji do volje da
veruje ili da ne veruje da e se to proroanstvo do kraja ispuniti. 9reba imati na umu da
*remanac govori o doga!ajima kao da ih posmatra, a nikako ne objanjava uzroke i
nain, kako e se oni razvijati.
#vde emo izneti podatke, koji su prikupljeni od linosti, koje su ovo saznale ili od
samoga proroka ili od njegove najblie okoline.
/ drugoj polovini prologa veka iveo je u *remnima (okr. uiki) jedan seljak po
imenu Milo 9arabi. #n je imao -udne. oi, blago i pobono ponaanje, nije se enio,
nepismen, malo govorljiv, bio je vrlo poten, iveo je povueno i malo se s kim druio,
najee je bio sa stokom u planini, nikome nikakva zla nije uinio, ni mrava nije
uvredio. +mao je mo da prorie doga!aje od opte vanosti ili kao to na narod kae,
bio je vidovit, te je mogao unapred da vidi doga!aje, koji e se desiti. *ad bi ko od
Miloa potraio da to o linim stvarima i doga!ajima prorie, obino bi se ljutio i rekao4
-,isam ja vraaraA.. /opte retko se s kime hteo razgovarati o ovim buduim
doga!ajima4 da je bilo samo nekolicinom njih, ijim se iskazima i sada moe potpuno
verovati. 6edan od dobrih poznavalaca toga proroanstva bio je stari prota uiki pok.
Pavrilo, koji je o tome mnogima priao, pa se ak tvrdi da je to pribeleio i negde tajno
ostavio (verovatno je da e se to docnije i nai). +ma i sada ivih savremenika, koji su
lino o tome sa prorokom razgovarali. / jednim naim novinama bilo je pre kratkog
vremena o tome govora, te nema potrebe da se ponavlja.
#vim Miloevim proricanjima nije se u poetku pridavalo vanosti, ali se docnije
svet sve vie o ovome interesovao, prepriavao i nadovezivao. / svojim proricanjima
Milo nije odre!ivao vreme, kad se ti doga!aji deavaju, ve ih je vezivao sa drugim od
manje vanosti, o ovome e se u toku izlaganja uz put pomenuti.
Milo nije dugo iveo, ali je govorio da e i -posle smrti iveti.. ,jegov sinovac
Mitar 9arabi tvrdio je da mu se njegov ika javlja i da se s njim razgovara kao sa ivim
ovekom, ne u snu ve na -javi.. %osle smrti Miloeve niko se nije hvalio da se s
Miloem razgovarao.
+ Mitar je imao neega tajanstvenog. 1obro je znao strieva proroanstva i izgleda
da je u njih poneto od svoga unosio. ,e znamo da li je Milo govorio ili je to Mitar
kasnije dodao, kako e u ove -kremanske godine. r!avo proi jedna narodna skuptina,
koja se ima o Mitrovudne sastati.
,ije bez vrednosti ukratko pomenuti neka Miloeva proroanstva, koja su se posle
njegove smrti ispunila. ,aroito je to potrebno da se vidi, kako je on po svom pojimanju
objanjavao pojave, za koje u ono doba prost ovek nije ni pojma mogao imati.
*ad niko u tome kraju nije ni oekivao, Milo je govorio da e iz zemlje otii
*njaz Aleksandar i da e se vratiti knjaz Milo. *ad mu je jedan tvrdio da je svojim
oima itao, da je *njaz Milo umro i da je u 0lakoj sahranjen, onda je Milo ljutito
rekao da e *njaz Milo ustati i dve godine vladati u Srbiji, pa kada je to rekao okrenuo
je le!a i otiao.
,eko vreme ranije pred pogibiju *njaza Mihaila rekao je pokazujui na dlaku4 -o
tanjoj dlaci visi knjaev ivotA.. #noga dana kada je *njaz Mihailo u 9opideru poginuo
i kada niko o tome doga!aju u /icu nije ni slutio niti ma ta mogao saznati, od jednom
je prorok na uikoj pijaci poeo vikati4 -,e dajte ljudiA /bie *njazaA.. %ovodom toga
bio je uhapen, ispitivan i kao potpuno nevin puten. %olicija je zabeleila i uvala ova
njegova sasluanja ili bolje rei proricanja. "a ovo je znao i kralj Milan.
%rorok je govorio da e posle *njaza Mihaila doi -neki rod. #brenovia i da e
pod njim Srbija biti uveana. "a ovo verme kae4
+maemo dva rata s 9urcima i Srbija e se osloboditi od 9urske' 1osta emo
pretrpeti, ali neemo tako mnogo dobiti. %osle toga pod #brenoviima se Srbija nee vie
poveavati.
+maemo jedan rat sa nekom -bratskom. silom i biemo -posramljeni.. (#vako je
prorekao rat s &ugarima, CEEM. god).
/ to doba izii e novac kao -riblja krljut. (ovako je prorekao nikleni novac)' pa
e biti novac jedno -pare hartije. (ovako je prorekao banknote banke), koje e svet u
poetku nerado uzimati, ali e svaki posle rado primati, a dukat e biti redak' zemlja e se
-meriti. i prema meri plaati danak (ovako je prorekao plaanje poreze na zemlju po
hektaru)' vladar e enu oterati, pa zatim svoju zemlju ostaviti (ovako je prorekao razvod
braka i abdikaciju *ralja Milana).
"a vreme ovoga -poslednjeg. #brenovia -svoj e svoga na sudu goniti.. #vaj e
se -nesreno. oeniti. / ovo e se doba ljudi moi na daleko me!u sobom razgovarati t.
j. da jedan drugog zbog daljine ne vide a razgovor uju (ovako je prorekao tele$on). 9ada
e #brenovia -za jednu no nestati, kao da ih je grom pobio..
,arod e ponova dovesti *ara!or!evie. "a njihovo doba Srbija se poveava i
prolazi kroz oajno stanje, i to su vreme /iani nazvali -*remanske godine. ili
-*remaneve godine..
Banije je prorekao da e kroz Srbiju proi eleznica, a pred kremanske godine
pojavie se kola to sama idu, stoka ih ne vue. (#vako je prorekao automobil).
%red ovo doba 9arabii (njegova porodica) e osiromaiti, a jedan od njih otii e u
slubu, vratie se i ogazdie se. ("aista se tako i desilo. 9arabii su se izdelili i
osiromaili. 6edan od 9arabia ode u slubu i sa neto zarade vrati se i otvori ka$anu.
sad se lepo ima).
Bodie godina, kao to skoro nije rodila. 9ada e ljudi otii u rat, a ene i deca nee
moi postii da srede letinu. (CDC2. god.) 9o je poetak ratova.
%osle prvih ratova Srbija e biti uveana i -ispravie se granica.. %osle toga nee se
ni -ogodiniti. t. j. nee se sastaviti ni godina dana, pa e nastati -pravi. rat. #vo e biti
-svetski. rat, u kome e se silna krv proliti. *ad bi sva ova krv jednom rekom protekla,
-valjala bi kamen od tri oke.. 9im ratom otpoinju t. zv. kremanske godine.
,a Srbiju e navaliti jedna sila. %orobie i polomie -ravnu. Srbiju do &ukova.
%reko 7argana (planina u blizini *remana) ili prei ili neprei neto njene vojske, ali tu
puka pui nee. Selo *remani gotovo nita nee stradati. (*azao je da u *remani za
vreme prvih ratova sa 9urcima nee 9urci ui, ma da e tu blizu preko planine doi).
,ajpre emo tu silu na ariljskom polju (u uikom okrugu izme!u %oege i Arilja)
potisnuti, pa emo je oterati -kao kad se rukom mahne.. 9ada emo zauzeti neto &osne i
zaustaviti se do 1rine, tako da e uprija na 0iegradu biti pola naa a pola njihova, i tu
emo dugo ekati. &ie blaga zima i svet e tada vie od boletina poumirati, nego to je
u borbi izginulo.
Sve se ovo dogodilo prilikom prvog austrijskog upada preko 1rine.
%osle toga ekanja nastaju najstraniji i najoajniji dani iz vremena kremanskih
godina.
Sa -severa. e udariti -jedna slia. koja e brzo -kao oblak. svu Srbiju pregaziti i
porobiti. "emlja e biti porobljena i pusta, nema ljudi, nema stoke. #no neto sveta to je
u Srbiji zaostalo, u crno je zavijeno. &ie glad i od gladi e se umirati, bolesti i veala.
Iivi e proklinjati i as kada su se rodili. -Iivi e zavideti mrtvima,. koji su ranije
poumirali. 1olazie se na grobove i govorie se4 -&lago vama koji ste ranije umrli, te ovo
niste doekaliA.
/ ovo doba u Srbiju -dolazi car.. ("aista, zimus je dolazio nemaki car u &eograd i
u ,i.)
#vo nesreno doba nee dugo trajati.
>ovek, ini mi se, po imenu %etar povee narod u borbu. ,eki tvrde da je to vailo
za onu borbu, koja je otpoela sa uspehom na ariljskom polju prilikom dolaska *ralja
%etra na vojite.
#vom prilikom kod nas nee vie biti onako velike pogibije, kao to je to ranije
bilo. #na e strana sila iz Srbije otii brzo -kao oblak. i bre nego to je dola, tako da e
ih -ene preslicama proterati..
Srbija e biti pusta' -ene a na panj uzjahivati mislei da je muko.' velika
nematina tako da i onaj to ima nee mu biti vajde to ima' bie otimanja i razbonitva4
-ubijae se za uto dugme..
,e znam da li je *remanac govorio ta e biti sa pojedinim silama posle rata, ali je
posigurno rekao ovo4
Busija pobe!uje i postaje vea i silnija nego to je ikad bila. Busija e biti najsilnija
drava.
Baspad Austrije i propast 9urske.
"a carigrad kae da e biti -niiji i svaiji.. #sim toga, kae da e u Oarigradu biti
nekakav -veliki sud..
%osle ovih ratova nee biti vie ratova, nego e sporove izme!u drava reavati
-izbrani sud..
*ao to je ranije reeno, Srbija e se osloboditi. %ojavie se car na -+stoku. i
pozvae nas da uzmemo to je nae. Srbija e biti vea nego to je ikad bila. -Pde je
srpska kua, bie srpsko.. *ara!or!evi ponee carsku krunu u *ruevcu. *ad se sve
ovo utia i uredi nastaju sreni dani4 zemlja e ra!ati kao nikada dotle, otvorie se mnogi
rudnici i na njima drava i narod imati velike zarade. ,astae blagi i sreni dani, kao to
to niko nije zapamtio, tako da e ivi dolaziti na grobove mrtvih i govorie4 -/stanite
mrtvi da se nauivamoA. / ovoj optoj srei prorok nije ni svoje *remane zaboravio, jer
je govorio da e tek tada u kremenima biti -podignuta. crkva.
1a se do!e do ovoga srenog vremena, s pravom je *remanac govorio4 -&lago
onome, ko to vreme doiviA.
%o nekim prilikama i doga!ajima, kako je to *remanc vezivao, izgleda da smo na
izmaku tih nesrenih dana. &og je dobarA
Z Z Z
%ria se, kako se neki u reci davio i molio &oga i Sv. ,ikolu da mu pomognu. 6avi
mu se Sv. ,ikola i rekne da mu ve pomae, ali neka i on malo rukama razmahne. + mi
smo sada kao ovaj davljenik, samo treba rukama da razmahnemo pa e nam i &og
pomoi.
"aista, 7vabe su sa severa dole i Srbiju salomile, a zatim su je sa &ugarima
opljakali i popalili. #ni vojnici, koji su se predavali, upotrebljeni su najpre da opravljaju
putove i mostove, zatim su ih &ugari i 7vabe poubijali. Stariji ljudi i deca preko CG
godina oterani su u ,emaku i &ugarsku da robijaju. 1akle, istina je da su u Srbiji sada
zaostale samo ene i sitna deca, koje od gladi, bolesti i na vealima umiru.
1a bi po kremanskom proroanstvu ene mogle -preslicama. oterati neprijatelja,
potrebno je da vojska najpre pobedi i satre toga neprijatelja, kao to smo to jednom ve
uinili na Budniku i *osmaju.
Bazmahnimo rukama, a &og e nam pomoiA
Jedan "oji %eruje
Z) / poslednje vreme pok. %era 9odorovi pisao je o ovome proroanstvu, ali su
dobri poznavaoci tvrdili da tu ima dosta netanosti, koje su dole usled prepriavanja.
-Vreme/, 50 de)embar #F2C (ri&og #5 J##)K
6o? ne?to o Kreman%'om Proro+an%t,u
Pi%mo jednog ne(o.natog +o,e'a -Vremenu/
#d jednog itaoca, koji eli da ostane nepoznat, urednitvo je primilo ovo pismo4
%aljivo sam pratio sve to je ovih dana donosio list -0reme. o *remanskom
%roroanstvu od g. dr. Bad. *azimirovia. #vo je mnogo potpunije od onoga to je on
ranije tampao u -,ikom Plasniku..
,a prvom mestu treba g. *azimiroviu blagodariti to je mnoge pojedinosti ovoga
proroanstva izvukao iz zaborava. Sve to je proteklo, ve po tome nema vrednosti, te
svakome ostaje do volje da veruje da se to doista ranije predvi!alo. 6edino to se osea
praznina iz proroanstva iz budunosti. 9o je g. *azimiroviu, verovatno, bilo nepoznato.
#vom prilikom molim urednitvo lista 0reme da izvoli u svome cenjenom listu
tampati to sam i ja o ovome pisao u listu -0elika Srbija., koji je izlazio u Solunu CDCN.
godine. 9ada nam je bila ostala nada samo u &oga i bili smo prinu!eni da se od oajanja
leimo i verovanjem u *remansko %roroanstvo. P. *azimirovi sada pominje ove moje
beleke. #stau i dalje kao -nepoznati pisac.. Sada mi se daje prilika da dodam tome
pojedinosti odnosno budunosti, i da popravim to je g. *azimiroviu bilo nepoznato. 9o
mi je toliko lake uiniti, to smo iz istog izvora prikupljali, samo to sam ja imao mnogo
vie vremena da te pojedinosti sluam. Ako sam neto u svom izlaganju omaio ili
zaboravio rei, to nije udo kad se ima na umu da se to u ranije vreme nije smelo
pribeleiti, a docnije se na to nije mnogo ni polagalo.
%otrebno je da napomenem da je u listu -0elika Srbija. izalo nekoliko omanjih
pogreaka odnosno interpunkcije i stavljeno je -Baspored Austrije. mesto -Baspad
Austrije., to se lako moe uoiti.
,a posletku mogu i ovo dodati. Ako bi g. *azimirovi hteo posebno tampati ove
svoje zabeleke, moe i sve ovo moje nepromenjeno dodati, s tim da ja i dalje ostanem
kao -nepoznati pisac.. ,aroito napominjem -nepromenjeno., jer tu ima pojedinosti koje
g. *azimirovi nije pomenuo, a koje imaju svoju vrednost.
%osle svega ovoga potrebno je da u vidu predgovora iznesem moje napomene4
C) # pojedinostima proroanstva moglo se najbolje saznati od prote "aharije iz
*remana, kao to je to inio i g. *azimirovi. # svemu tome bilo je dobro poznato i
ostaloj protinoj rodbini. "atim dobro je ovo znao 1obra Bui, a re!e je o tome hteo
govoriti prota Milan Huri4 dodajem da je 1obra Bui pisao samo o narodnom
verovanju i poga!anju iz pleke (i kada je to dao Akademiji ,auka), a o *remanskom
%roroanstvu imao je zabeleke, koje mu je bio napisao neki Moljkovi, koji je ini mi
se bio optinski pisar u *remnima. 7ta je bilo sa tim rukopisom objasnio je g.
*azimirovi.
*ad sam o *remanskom proroanstvu pisao u Solunu, pojamno je to njih dvojicu
nisam smeo pomenuti. +z zemlje kralja *onstantina mogao je, na neki nain, a zbog
interesantnosti, taj list dospeti i do austrijskih vlasti, koje bi ovu dvojicu petljali.
*ao mimogred dopunjavam g. *azimirovia, da je Mitar zaista tvrdio da e
-srene. dane doekati i on i prota "aharije, a da to nee doekati prota Huri.
2) "vanina sasluanja o *remanskom %roroanstvu uvana su u Ministarstvu
/nutranjih 1ela, odakle ih je uzeo kralj Milan i zadrao. 0eruje se, da je prepis uzeo
,ikola ;risti, a kao posigurno je da g. >ed. Mijatovi ima podake i da e se u svoje
vreme objaviti.
1opunjavam tvr!enje g. *azimirovia da prota "aharije nije bio siguran da je prota
Pavrilo zaista u temelje kue uzidao rukopis o ovome proroanstvu. / toliko je bilo tee
proti "ahariji rei to o mestu gde je to uzidano, kad se pre nekog vremena htelo taj
rukopis potraiti. P. *azimirovi sad predlae da se ovo potrai. 9raenje bi se moglo
izvriti samo pod strogom naunom kontrolom. 9reba napomenuti da ta kua ne
predstavlja ba neku vrednost.
L) %otrebno je da napomenem da pri tampanju u listu -0elika Srbija. nije se, iz
opravdanih razloga, smelo ma ta spomenuti o Busiji. >udi me da g. *azimirovi to bar
sada ne pominje.
"a Busiju je prorok rekao da e se taj rat bez nje svriti, jer e se ona -o svome jadu
zabaviti.. *ad se ona od svoga -zla. izbavi, bie najmonija sila, da e se o njeno
prijateljstvo svi otimati. 9ada e ona zauzeti Oarigrad i t.d. %osle toga nee vie biti
ratova itd.
*remanac je govorio o -belom. caru u Busiji. ,e mogu posigurno tvrditi u koje e
to vreme biti, kao i o njegovoj ulozi. 1ocnije u i o tome jo neto dodati.
G) ,aroito sam obratio panju, kako e se izraziti i objaviti proroanstvo o naoj
velikoj narodnoj nesrei t. j. koliko e trajati i kako e se zavriti. ,ije se smelo
pomenuti, da emo troje 9rojice1uhove (praznik) provesti pod stranom silom. 1alje,
ako se paljivo uporedi sve to je o tome napisano u vezi sa pogovorom i onom priom o
Sv. ,ikoli, onda se lako moe uoiti4 bie tekoa pri ulazu i neto pogibije kroz Srbiju i
da e onda strana sila iz Srbije otii brzo -kao oblak. i t. d.
/z oslobo!enje Srbije pomenuta je pojava cara na -+stoku. i zatim -%ozvae nas da
uzmemo to je nae.. 1akle, zaista su -nas pozvali. i t.d. *ao to je ranije proreeno rat s
-bratskom. silom t. j. &ugarskom (CEEM), tako i ovde se pojava cara na -+stoku. ima
odnositi na &ugarsku t. j. dolazak cara &orisa. #vde treba napomenuti, da i sada dobri
poznavaoci ovog proroanstva tvrde, da se pojava cara na -+stoku. odnosi na -belog.
cara u Busiji, o kome je ranije pomenuto, i da ni mi nismo sve zavrili.
M) # Mitrovskopj skuptini g. *azimirovi nita ne pominje. Banije sam to, kao
mimogred, pomenuo, a sada se moe u nekoliko objasniti4 na svaki nain to se odnosi na
sadanju skuptinu, koja je oko Mitrovdana bila i otvorena, a nije nikako prekidala sve do
nesrenog 23. juna.
N) Banije nije pomenuto i o ovim proroanstvima4 o oveku sa kraom rukom koji
je pokrenuo rat, o ri!em oveku, o tami koja e tri dana i tri noi trajati i da emo se sa
mrtvim njihovim duama moi razgovarati.
Q) *ad se paljivo proita sve ono to je tampano u -0elikoj Srbiji., dade se uoiti
da jo nije dolo ono sreno doba, kad e se rei -/stanite mrtvi da se nauivamoA.
"avretak proroanstva4
-*ara!or!evi ponee carsku krunu u *ruevcu..
"ato e ba *ruevac biti carska prestonica, to *remanac nije kazao ili, bolje rei,
niko ga nije ni pitao.
ENa'ta%ie 'eF
Tna'ta%a" te"'ta ne po'toji u ar(i%i Narodne Bi!liote"eT
-Vreme/, #B a(ri& #F2F (ri&og #8 J#2)K
Kremna, (re%toni)a naHije (roro'a (roti,u Obreno,ia
Tajna Kreman%'og Proro+an%t,a obja?nja,a %e te' u najno,ije ,reme
/ice, CN. aprila.
,ije to bilo ba tako davno od kada se pojavilo proroanstvo brae 9arabia iz
*remna. ,ije tome bilo davno kako se to proroanstvo poelo iznova komentarisati i
iznova prepriavati, na jedan sasvim drugi nain, kao to se redovno radi u mistinim
sluajevima ljudske vidovitosti.
#datle veliko jedno interesovanje za *remnu, taj udni mali, razbacani seljaki
centar proroanstava. *remna, selo koje se ratrkalo po brdima uike nahije, koje se
razvezlo kozama i ovcama daleko do pod sam "latibor. *remna u kojoj svaki ovek vidi
kad god zaeli ono to hoe da vidi4 satanu ili &oga, prolost ili budunost. Svi su
planinci takvi. %riroda i njene jezive grubosti u gorama, velike senke, malo sunca,
strahote zverinja i nerodice, strahote napora i dalekih enji, oduvek su bile ono to je
proizvodilo najobinije, istina bistre ljude, u najuvenije proroke.
*remna je prestonica proroka uike nahije
Svaki je *remanac prorok, pa i braa 9arabii.
9u pusto selo umire ve pre mraka. 6eziva stvarnost da je sneg jo uvek, evo pred
0rbicu, na planinama, da su ovce gladne i da se nema ta zaloiti, da je prestala otuna
sva!a oko politike i svest se gubi u tajanstvenim zamraenjima, vraa ljude na ognjita sa
mokrom vatrom i predaje ih duvanu i snu. San je slika smrti ali pralik proroka. *o vie
spava i vie sanja, taj ima vie predispozicije za proroka. Svaki stanovnik razbacanog sela
*remna je u sutini veliki spava, velika sanjalica, veliko mavalo. "ato je svaki
*remanac prorok. "ato onda da to nisu bili i braa 9arabii, oko kojih su i dinastije
lomile koplja5
Ali tu, na licu mesta, u *remni, gotovo da niko vie ne zna nita o proroanstvima
9arabia. Bazlog tako prost4 oni, od starine Ornogorci, ube!eni u svoju linu vrednost, ne
potuju nita to ne pripada samo njima. ,a uspomeni 9arabia, koja stvarno ne prestaje
u dugim priama od kolena na koleno, zasniva se danas jedan neobian kult proricanja.
9aj kult svedoi da je $antazija jedna ogromna ljudska potreba u nevoljama i borbama sa
surovom prirodom.
Seljaci iz *remna svi su gordi, ali svi nekako nameteno tuni. #ni su daleko od
svake pitomine. 9u blizu mirie glad i Sandak. #gromne ume 9are i strane uspomene
iz borbi, neprilika na granici i gladi za vreme okupacije, uticali su na duu ovoga sveta i
usadili u nju jedan neizmeran i neizgladni bol. ,e treba im zamerati to nee da imaju
poverenja ni u koga. *remanci su svakome strani i svako je stranac u *remni. 9u je
najogranieniji krug poverenja u nekoliko porodica. Sem njih ovce, koze, bikovi, volovi i
krljave kravice. Pore, ume, hladnoa i kopci. /derice.
9reba doi do *remne, pa onda do /ica, pa reiti tajnu *remanskog %roroanstva.
#no se tu razotkriva kao neto to se nije desilo sluajno, nego namerno. 0etina je
iskoristila kult.
Prota Auri i (rota <arija
*ako u *remnima niko ne govori sa strancem, potrebno je nai one koji su bliski
*remancima, ali su se ve civilizovali i preli u varo da bi tu svojom bistrinom i
elastinou posluili istini.
/ /icu ima svega nekoliko ljudi, dalekih od javnosti, koji znaju o tom
proroanstvu veoma mnogo.
6edan od tih interesantnih ljudi je uiki trgovac g. 0ukola Badovi. >ovek koji
postaje plahovit i neobino plaljiv kad je re o tome da razbistri *remansko
%roroanstvo. #n ima prema njemu jedno interesantno potovanje i krije jo masu novih,
neobjavljenih reenica 9arabievih, pa ak i svojih. + sam ro!ak 9arabia, on je uobrazio
da treba da nastavi sa proricanjem koje lei u tradiciji njegove kue. Ali, drei se
tajanstven, on e vrlo teko izdvojiti neto to je bilo interesantno samo po sebi. Sve su to
senzacije u pupoljku, nerazumljive, nagovetene.
Tajna .a'o(aniH .a(i%a o Tarabiima
Stanuje negde daleko na brdu na peri$eriji /ica taj 0ukola Badovi i trai stalno
nove motive i nova objanjenja tajanstva. %oslednjih dana on je bio pritenjen nekim
udnim vi!enjima, koja su imala veze koliko sa politikim razvojem doga!aja poslednjih
dana, toliko i sa dnevnim potrebama seljaka. %riroda, nesree, velika imena. 9o su
odavna rei u reniku proroka. #n ih i dalje $orsira i zamrauje, kao to su uostalom radili
i sami 9arabii.
,epristupaan, ovaj Badovi, stari kome &og daje iveti na sreu vizija, jedan
jedini put otkrio je svoje tajne sile nekom /ianinu, ija je ispitivaka ustrina
neosporna. / tim proroanstvima bilo je svega i svaega, ali niega od stvarne vrednosti,
niega od onoga to bi bilo dalje od vizije 9arabia. Moda najinetresantnije vi!enje,
koje je odavde doprlo i u masu, to je vi!enje o zapisima proroanstava 9arabievih.
"na se, da se doskora mislilo, to jest podravalo od strane pristalica kremanskih
proroka, da se zapisi o proricanju 9arabia nalaze zakopani u temeljima kue prote
Badulovia iz /ica. %rota "arija je vrlo veto udesio da se ta vest odri u narodu, poto
niko nije verovao da e prota Badulovi dozvoliti da se njegova kua iz toga razloga rui.
A, bilo je mnogo tih koji su to traili iz nekih -viih interesa..
Me!utim, desilo se neto neoekivano. %osle rata Badulovieva kua je morala da
se rui silom prilika. 9u, pored starog hotela 9ru$unovia, trebalo je da se podigne, u
glavnoj ariji, jedan moderan hotel, ka$ana i restoran. 0lasnici kue prote Badulovia
bili su primorani sluajem da prodaju svoje imanje, i stara protina kua jednoga dana
dola je, na veliku sreu onih koji su oekivali senzacionalni rukopis 9arabia i
otkrovenje nepoznatih tajni, pod straan udar pijuka.
*oliko razoarenje kada se temelji duboko i duboko iskopavahu, a da se nikako
nije nalazio $amozni rukopisA Sve je ra!eno paljivo, sve je ra!eno pod kontrolom, ali
zapisa nigde nije bilo.
Svet je poeo da sumnja, ali se opet naao neko ko je umeo da proturi novu verziju,
kako vera u 9arabie ne bi bila zakopana za uvek. 6ednoga dana po /icu pue glas da se
zapisi nalaze u temeljima kue prote Pavrila, u dananjoj kui g. Alekse %opovia, koja
se nalazi preko puta hotel %ariza, na samom uglu do stare kue prote Badulovia.
#pet lakoverni planinci smirie svoju sumnju, i opet ostadoe da ekaju otkrovenje
o 9arabiima, kad i to zdanje do!e na red da se rui. Ali, stari Aleksa %opovi shvatio je
ovu verziju kao elju zavidnih ljudi koji bi hteli da i njegov stari dom stave pod pijuk, pa
sad ni za ivu glavu ne misli ni da rui ni da prodaje4 ,eka stoji, a 9arabii neka se
trae...
+ zapisi proroanstva misterioznih 9arabia ostadoe i dalje pokriveni onim istim
okultnim eretlukom kakav je dotle postojao.
Ali, na sreu, ima u /icu jedan ovek koji nije sve to olako shvatio i nije hteo da
se omete, naravno obinim priama. #n je odmah posumnjao u svetiteljski oreol oko
9arabia.
Sada, ovom prilikom, ja iskoriavam razgovor sa ovim sjajnim ovekom, koji je
najbolji poznavalac uike hajduije i uikih proricanja. +, kao to on najbolje zna stvari
oko hajdukaigumana "aharija Milekia iz Bae, tako on odlino poznaje i postanak
-uike ege prote Huria, preko prote "arije, u obliku vi!enja 9arabievih..
Bekavi tu nerazumljivu reenicu koja se odnosila, kao druga re, na kremansko
proroanstvo, g. 9adi tumai4
Sve je to jedna kombinacija prote Huria. Mrzei strano #brenovie, ovaj ovek
je doao na ideju da preko prostog sveta provue sumnju kako #brenovii nee dugo, kao
ima &oje %rovi!enje koje preko 9arabia nagovetava zalazak #brenovieve zvezde.
%rota Huri je bio velika vidra i umeo je da rauna s onim to je nalazio. 9u je blizu bila
1obrinja, gnezdo #brenovia, tu je trebalo udarati najjai udarac. #n je dobro smislio4
udesio je kako e iskoristiti to bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. %rota
"arija bio je jedan posrednik kome se moglo ak i narediti. %osao je za as svren na
opte zadivljenje. Svet je poverovao i oekivao ono to se zaista desilo i bez svega toga, i
bez vi!enja i bez protine zasluge.
9akvih sluajeva bilo je podosta. >esto su se proroanstva politiki iskoriavala i
udeavala. Svet je proroanstvima vie verovao nego gotovim injenicama. 0ideti u snu
znailo je jedno udo. A udo, to je svetinja.
9akav se sluaj desio i sa stricem biveg demokratskog ministra g. %ere Markovia.
9aj Milorad Markovi, koji je zbog toga da bi imponovao udesio svoje prezime na
*aramarkovi, bio je trgovac u %oarevcu. #n udesi da je snio kako je grom udario u
sred 9erazija. "nalo se to to znai. *ako je to dobro dolo u izbornoj agitaciji, ministar
/nutranjih 1ela pok. Badivoje Milojkovi rei da se veto odvrati Markoviu i preko
sreskog naelnika naredi da ga izbatinaju. Iandarmi ga uhvatie u jednom podrumu i
dobro iskoristie jednu debelu volovsku ilu. 1ocnije Markovi, sav besan, ode u
&eograd da se Milojkoviu poali na taj postupak. #vaj ga lepo primi, ali Markovi
nikako da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. +, kad objasni da je bijen, ministar se
napravi eret i ree da ne veruje4
More, nije to istina, Milorade, nego uo sam ja da ti tako esto svata sanja pa si
valjda sanjao i te batine...
8to, proroanstvo je jedan na agitacioni proizvod. #no je imalo svoje krajnje
ciljeve koji su bili uvek u slubi politiara. 9ako i 9arabii, koji su i nikli u tim
*remnama, prestonici proroka /ike ,ahije, na mestu gde se nita ne veruje ako nije
proroki naloeno... *remansko proroanstvo bilo je jedan alat u borbi protivu
#brenovia. Samo, da znate, nigde nema tih zapisa, jer ih nikada nije ni bilo, i jer nema
proroanstva uopte, nego je udeavano kao staro vi!enje onoga asa kada je stvar trebala
da poslui u agitaciji...
Proro+an%t,o 'oje %e ra%(&injuje
Sad, vrlo se dobro seam jednog razgovora koji sam imao skoro, povodom
razbistravanja pro$esora *azimirovia o *remanskom %roroanstvu. 9ada, g. >eda
Mijatovi izneo je jednu senzacionalnu vest o tome kako je g. Peni, nekada Ministar
/nutranjih 1ela, pokazao svojoj bivoj eni zabeleke prote "arije o *remancima, koje
su se uvale u tajnoj arhivi Ministarstva, u tako zvanom -Ornom *abinetu.. %otraio sam
bio g. Penia, tamo negde u *runskoj ulici, i ovaj dentlmen prolosti, ljubazno je
porekao4
,emam pojma o *remanskom %roroanstvu. ,ikad ja nisam rekao da su za
vreme mog ministrovanja ti zapisi bili u poverljivoj arhivi, a isto tako moja ena nije
mogla da to zna, najmanje preko mene. Ako je ona to rekla, rekla je onako olako, bez
pretenzija da joj se veruje. *ad sam doao za Ministra /nutranjih 1ela, ja sam osnovao
CEDD jednu sloenu arhivu, koju nisam hteo, kao moji prethodnici, da nosim onoga asa
kada odlazim sa poloaja. #na je imala da bude stalna i da se nasle!uje. 6a sam je svrstao
i uredio kao niko do tada. %rozvali su je -crnim kabinetom., naravno s nepravdom, jer tu
nije nita bilo crno. Sve sam pokupio, sve sredio, ali o *remanskom %roroanstvu nije
nigde bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. #no ne postoji ni u kakvoj arhivi
Ministarstva /nutranjih 1ela. 6a sam se raspitivao za to proroanstvo, ali niko nije nita
o njemu znao. 0erujem da bih bio u stanju da neto doznam, naroito tada. Ali ono kao
takvo ne postoji. 6a mu ne pridajem nikakvu vanost...
9ako, tu na izvoru svih proroanstava 7umadije, jedna se iluzija rasplinjuje. #na
postaje samo jedno malo sredstvo izborne agitacije starih vremena, one agitacije koja je
sve prevazilazila eretlukom i lukavstvom. Me!utim, na osnovi te epizode jedne sjajne
borbe prote Huria, nikao je ceo kult ovih sirotih gortaka, tuna uteha nesrenih boraca
planinaca, najteih ratnika protivu prirode.
/ *remnima, prestonici proroka protivu #brenovia, naalost ima mnogo uslova
za proricanja, ali malo za ivot.
Dragan Ale"'i
!r V&adan Aor0e,iI -Mini%tar u a(%u/, #F0F (ri&og #> J22)K
"r+'i -A'ro(o&i%/ o 'reman%'om (roro+an%t,u
%oto sam popio moju vodu i video prvi hajih od nje, sedoh u bati da itam
-Akropolis. i odmah natrapah na jedan uvodni lanak, koji ti moram, hteo ne hteo, ovde
prevesti4
-,ije da reknete neko drugi, nego ba s mislima i personom onaj isti P. Mijatovi,
koji je godinama bio poslanik Srbije u :ondonu, pria sada u jednom engleskom asopisu
jedan doga!aj tako udan i interesantan da baca svetlost gornjih slojeva u Srbiji i na tajne
to imaju vanu ulogu u tamonjem politikom ivotu.
P. Mijatovi dakle pria da je 2D. maja CENE. jedan seljak iz *remna, po imenu
Mata dotrao u /ice viui da ubijaju *neza divljaki, da svi ljudi treba da priteknu u
pomo da ga spasu.
1ockan uvee toga istoga dana stie iz &eograda telegram da je *nez Mihailo
#brenovi +++ ubijen u *outnjaku 9opiderskom.
S mesta je okruni naelnik uiki uzeo Matu iz *remana na odgovor, ali iz toga
sasluanja nije se mogla pronai nikakva veza Matina sa zaverenicima. >ak iza!e da je
takva veza nemogua, jer je Mato tvrdio da ima udna privi!enja po kojima moe da
predskae ta e se dogoditi u budunosti. ,aelnik naredi svom sekretaru da sastavi
naroiti protokol sviju predkazanja Matinih. >udna stvar, ali u tome protokolu zapisana je
po kazivanju Mate iz *remana u glavnim potezima cela istorija *ralja Milana i *ralja
Aleksandra sa svim vanijim pojedinostima ne samo njihovog politikog nego i njihovog
privatnog ivota. 8vo ta je Mata, jo onda, kazao na protokolu kod uikog naelstva o
sadanjem *ralju Srbije %etru *ara!or!eviu4
-*raljevae od prilike tri godine, pa e i njega nestati. Strana vojska jurnue u
zemlju i narod e mnogo da strada4 ,ajzad proniie iz utrobe narodne ovek koji e
oterati strance, i koji e ujediniti ceo srpski narod, i pod njegovom upravom otpoee
sreni period istorije..
#vo prorotvo Mate iz *remna uo je P. Mijatovi prvi put u beogradskom konaku
u prisustvu (tada jo) *neza Miloa od nekoga, koji je tvrdio da je itao protokol o tome
sastavljen pred okrunim naelstvom uikim.
CDog $ebruara CEED. saoptio je *ralj Milan svojim Ministrima da e prekosutra,
prilikom svetkovanja proglasa *raljevine abdicirati. %una dva sahata trudili su se Ministri
da odvrate *ralja od toga kobnog koraka, sve zabadava. Milan osta pri svojoj odluci i
rekao je Ministrima4
,e udim se to vi svi toliko navaljujete, jedino se udim Mijatoviu to je protiv
moje namere da abdiciram jer on zna najbolje da je to neizbeno, da to mora bitiA
Sada svi Ministri napadoe Mijatovia za to nije nita saoptio Ministarskom
savetu kad je ranije znao za tu nepromenljivu odluku *raljevu5 Mijatovi im je tada
ispriao ta su on i *ralj Milan pre toliko godina uli o prorotvu Mate iz *remana, u
kome je stajalo i to da e *ralj Milan dati ostavku i otii iz zemlje. ,ajzad ispriao je
svojim drugovima i ostale detalje iz tog prorotva. Ministri oglasie to za r!avu alu
>edinu, kad ovome priskoi u pomo sam predsednik Ministarstva P. ;risti, koji je bio
Ministar unutranjih dela kada je *nez Mihailo poginuo, i koji je primio od ,aelnika
okruga /ikog izvetaj o predskazivanjima toga seoskog proroka. ;risti uveri svoje
kolege da je on sam proitao taj protokol i naredio da se on uva sa poverljivim aktima.
,ekoliko dana pre nego to e i sama poginuti *raljica 1raga razgovarala je sa
gorkim osmehom na usnama o tom istom prorotvu Mate iz *remana. 9aj osmeh *raljice
1rage razumeli su samo oni koji su znali kakvim su stranim predoseanjima bili
ispunjeni poslednji dani 1raginog ivota.
6a se seam svake rei kazane u toj sednici, koja nije bila C3. nego C2. $ebruara
CEED, jer sam ja vodio protokole ministarskih sednica ali se apsolutno ne seam da je
tom prilikom, pominjato prorotvo Mate iz *remana.