Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14.

Slajd 1
Deo II Tragovi poara na objektu,
klasifikacija, prikupljanje
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 2
Metodi za utvrivanje centra po
Metodi za utvrivanje centra po

ara
ara
informativni pregled zgarita,
uvid u tehniku dokumentaciju,
uzimanje informacija od oevidaca i vatrogasaca,
beleenje vremenskih prilika pre i za vreme trajanja poara.
Osnovne prethodne radnje koje treba obaviti pre primene metoda
za utvrivanje centra poara:
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 3
Metodi za utvrivanje centra po Metodi za utvrivanje centra po ara ara stati stati ki metod ki metod
Pre detaljnije analize sagledavaju se globalne posledice i donosi
osnovni zakljuak: da li je poar nastao u objektu ili izvan njega.
Uoavaju se globalne posledice izgaranja zidova, prozora, vrata,
krovne konstrukcije, tavanskog i podrumskog prostora. Ako se
utvrdi da je poar izbio unutar objekta, vri se pregled svih
instalacija: elektrinih, vodovodnih, gasnih, itd. zajedno sa svim
prikljuenim potroaima.
Uoeni tragovi se ne diraju i ne pomeraju (metod je poznat i pod
imenom metod sa rukama u depovima), ve se pokuava da se
pregledom i obilaskom stekne kompletna slika o tome gde i kako je
nastao i kako se irio.
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 4
Metodi za utvrivanje centra po Metodi za utvrivanje centra po ara ara dinami dinami ki metod ki metod
Glavni zadatak -> da se rekonstruiu sve okolnosti i injenice pod kojima je
poar nastao i irio se po objektu.
Uoava se stepen nagorevanja materijala i predmeta u objektu i prikupljaju se
informacije o dogaaju od oevidaca poara i vatrogasaca koji su uestvovali u
gaenju.
Pronaeni tragovi se grupiu dve grupe: objektivni i subjektivni.
Grupu objektivnih tragova i informacija ine:
Stanje graevinskih konstrukcija na zgaritu
Stanje tragova i predmeta na zgaritu
Stanje vremenskih prilika tokom trajanja poara
Grupu subjektivnih tragova i informacija ine izjave oevidaca, vatrogasaca i
drugih lica koja mogu da prue sledee informacije:
Vreme i mesto poetka poara i da li je gorelo na vie mesta
Karakteristike plamena: veliina, oblik, boja, zvuk gorenja (potmuli, praskavi,..)
Karakteristike dima: boja, miris.
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 5
Metodi za utvrivanje centra po Metodi za utvrivanje centra po ara ara metod eliminacije metod eliminacije
Ujedinjuje prethodna dva metoda -> postepeno se eliminiu mogui uzroci
poara i mesto izbijanja, dok se ne doe do najverovatnijeg reenja.
Pri eliminaciji se polazi od tri grupe uzroka poara:
Prirodni (grom, munja, potres, itd.)
Paljevina (namerno podmetanje izvora paljenja)
Sluajni (svi ostali uzroci koji nisu obuhvaeni u prve dve grupe)
Proces eliminacije poinje analizom pojedinih tragova na licu mesta, na:
Graevinskim konstrukcijama
Gasnim i elektrinim instalacijama, gasnim i elektrinim grejnim telima
Potrebno je utvrditi:
tok svih tehnolokih i radnih procesa u objektu,
koliinu, vrstu i nain uskladitenja svih materija i materijala,
poreklo, namenu i hemijske osobine svih neideintifikovanih tragova nadjenih na
zgaritu.
Tragovi se fiksiraju, snimaju, pakuju i alju u laboratoriju na analizu.
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 6
Unutranji i spoljanji tragovi treba da odgovore na injenice koje su
vane za rasvetljavanje dogaaja (tzv. zlatna pitanja kriminalistike):
TA - ta se dogodilo (postojanje dela)
GDE - mesto gde se dogaaj odigrao (poeo)
KADA - vreme poetka (izvrenja)
KAKO - nain izvrenja (uzrok nastanka)
IME - ime je izvren (iniciran) dogaaj
KO i ZATO - identitet poinioca i motiv (ako se sumnja na paljevinu)
PITANJA NA KOJA TREBA ODGOVORITI PITANJA NA KOJA TREBA ODGOVORITI
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 7
PRIRODNI UZROCI POARA Poari koji nastaju delovanjem prirodnih
faktora, nezavisno od volje i uticaja oveka
NAMERNO IZAZVANI POARI Poari izazvani svesnom, promiljenom
radnjom iz razliitih pobuda: ubistvo, kraa, pronevera, svaa, zavist, ...
POARI IZAZVANI NEHATOM ILI NEPANJOM Poari koji nastaju
nepanjom, nesmotrenim postupcima ili nepreduzimanjem mera zatite:
Nepropisno izvedene elektrine i gasne instalacije i njihovo nestruno
odravanje,
Loe uraeni dimovodni kanali, ognjita i slino,
Odbaeni opuak, neugaena ibica, zapaljeni materijal, pepeo sa arom,
Nepropisno ili nepaljivo rukovanje zapaljivim tenostima,
Eksplozije nastale nepropisnim rukovanjem,
Samopaljenje,
Poari izazvani dejom igrom
Kriminalisti Kriminalisti ka podela uzroka po ka podela uzroka po ara ara
Osnovna podela uzroka poara u kriminalistici se zasniva na nainu izazivanja poara
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 8
Trag je svaka materijalna promena (fizika, hemijska, vidljiva ili nevidljiva) koja je u vezi sa
nastalim delom, naena na licu mesta, rtvi ili poiniocu. Tragovi su nemi svedoci
dogaaja, a nauka o tragovima tras(e)ologija.
Trasologija, nauka o tragovima koja izuava nastajanje tragova fizike, hemijske i bioloke
prirode, kao i naine, metode i sredstva za njihovo pronalaenje, fiksiranje i korienje u
cilju otkrivanja i rasvetljavanja krivinih dela i utvrivanje identiteta njihovih uinilaca.
Ue oblasti trasologije su:
opta trasologija,
kriminalistika balistika,
daktikloskopija,
kriminalistika hemija,
ispitivanje dokumenta,
kriminalistika biologija i
ispitivanje poara, eksplozija i havarija.
Definicija traga, osnovne podele tragova Definicija traga, osnovne podele tragova
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 9
Zakon o krivinom postupku, iako govori o tragovima krivinog
dela, ne definie blie pojam traga, pa postoji veliki broj kriterijuma
za podelu tragova.
Osnovna podela tragova:
po poreklu,
po prirodi i
po znaaju
Definicija traga, osnovne podele tragova Definicija traga, osnovne podele tragova
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 10
tragovi ljudskog porekla
tragovi ivotinjskog porekla
tragovi biljnog porekla
tragovi predmeta
tragovi vatrenog i hladnog oruja
tragovi orua
tragovi sile
Podela tragova prema poreklu
Definicija traga, osnovne podele tragova Definicija traga, osnovne podele tragova
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 11
vidljivi tragovi (uoavaju se golim okom na mestu, rtvi ili poiniocu).
makro tragovi (vizuelno se lako uoavaju) i
mikro tragovi (uoavaju se korienjem ureaja)
skriveni latentni tragovi (tragovi koji odreenim procedurama i metodima
postaju vidljivi i alju se na dalju obradu)
povrinski tragovi
reljefni i dubinski tragovi
Podela tragova prema prirodi
Definicija traga, osnovne podele tragova Definicija traga, osnovne podele tragova
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 12
tragovi koji ukazuju na postojanje krivinog dela
tragovi koji ukazuju na identitet poinioca
tragovi koji ukazuju na identitet oteenih
tragovi koji ukazuju na nain izvrenja krivinog dela
tragovi koji ukazuju na sredstva kojima je delo poinjeno
tragovi koji ukazuju na mesto izvrenja dela
tragovi koji ukazuju na vreme izvrenja dela
tragovi koji ukazuju na motiv izvrenja dela
Podela tragova prema znaaju
Definicija traga, osnovne podele tragova Definicija traga, osnovne podele tragova
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 13
tragovi dolaska i odlaska, tragovi kretanja, boravka i aktivnosti na mestu
poara;
tragovi koji ukazuju na nain ulaska u objekt: tragovi razbijenog stakla
ispod prozora, vrata i drugih otvora, tragovi nasilnog delovanja na
bravama;
tragovi koji omoguuju rekonstrukciju radnji i identifikaciju osimnjienog
lica: otisci prstiju i dlanova, tragovi krvi i drugih izluevina, dlaka, tragovi
dijelova odjee (tekstilnih vlakana), izgubljeni, zaboravljeni ili namerno
odbaeni predmeti i si.;
tragovi na odei, obui i na osumnjienom licu: tragovi praine, zemlje,
blata, fragmenata stakala, estica metala, drveta, tragovi flore, tragovi
opekotina i crvenila na koi, tragovi mrlja i garei i slino;
tragovi pomonih sredstava korienih za izvrenje dela: alati za sjeenje,
buenje, odvaljivanje i rezanje, itd.
Definicija traga, osnovne podele tragova Definicija traga, osnovne podele tragova
Kada se sumnja na paljevinu, tragovi se grupiu na sledei nain:
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 14
Fotografija Fotografija - - namena i na namena i na ela ela
Fotografija ima znaajnu ulogu u vetaenju poara. Namena moe biti:
Registraciona (registrovanje lica - poinioca)
Operativna (uviajna - fiksiranje stanja i tragova, tajna - detektivska)
Istrana (obrada detalja i tragova koji se ne vide golim okom)
Da bi zadovoljila namenu mora da se temelji na sledeim naelima:
Naelo objektivnosti (snimanje tako da se vide meusobni odnosi pojedinih
predmeta i tragova i odnos njihovih dimenzija)
Naelo hitnosti (snimanje odmah bez obzira na uslove, nema odlaganja jer
vremenom dolazi do promene stanja)
Naelo sveobuhvatnosti (snimanje tako da se zahvati ceo prostor sa to
vie panoramskih snimaka)
Naelo postupnosti (postupno snimanje u cilju formiranja celine - iri izgled,
ui izgled, meusobni poloaji predmeta, detalji)
Naelo sistematinosti (sistematino formiranje dokumentacije - od opteg
ka posebnom, od ireg ka uem, logian redosled obeleenih detalja)
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 15
Na fotografiji moraju da budu jasni svi predmeti i vidljivi tragovi kao i njihove brojne oznake i
merne trake koje se stavljaju pored svih vanijih predmeta i tragova. To e kasnije posluiti
da se lake povee fotografija sa opisom u zapisniku i legendom na skici.
Kombinacija skice i fotografije je izvanredno sredstvo za reprodukciju lica mesta i moe
korisno da poslui se saine realne verzije u vezi krivinih dela, uinioca i ostalih okolnosti
vezanih za njihovo otkrivanje.
Znaaj fotografije za trajno fiksiranje izgleda lica mesta je izuzetno veliki. Fotografija
predstavlja neophodnu dopunu zapisnika, odnosno fotografijom se vri identifikovanje
tragova naenih na licu mesta, pa je njen dokazni znaaj, u krivinom postupku, nesumnjivo
veliki. Fotografija, zajedno sa zapisnikom i skicom (situacionim planom) lica mesta,
omoguava rekonstrukciju dogaaja, ali ona, takoe, ima i veoma veliki operativni znaaj,
Fotografija Fotografija - - namena i na namena i na ela ela
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 16
Fizi Fizi ko ko - - hemijski metodi za ispitivanje tragova hemijski metodi za ispitivanje tragova
Kod klasinih hemijskih analiza, potrebno je minimum 10 mg supstance, kod
fiziko-hemijskih instrumentalnih metoda - 10
-6
do 10
-12
g.
Fiziko - hemijski metodi za ispitivanje tragova se dele na:
NEDESTRUKTIVNI - trag se ne unitava, mogu da se primene vie puta.
Najzastupljeniji metodi su: rendgenska defektoskopija, rendgenska
fluorescencija, rendgenska difrakciona analiza.
DESTRUKTIVNI METODI - dolazi do razaranja uzorka, primenjuju se samo
jednom. Postoje dve grupe metoda: spektrohemijski i hromatografski metodi.
Spektrohemijski metodi su: laserska spektrografija, atomsko apsorpciona
analiza, infracrvena spektrofotometrija, neutronska aktivaciona analiza.
Hromatografski metodi su: hromatografija na filter papiru, tankoslojna
hromatografija, gasna hromatografija.
Prof. dr Milan Blagojevi Ekspertiza udesa k. 2013/14. Slajd 17
Adresa za kontakt:
Dr Milan Blagojevi, red. prof.
Fakultet zatite na radu u Niu
18106 Ni, arnojevia 10a
E-mail:
milan.blagojevic@znrfak.ni.ac.rs
Termini za konsultacije:
Ponedeljak 10.00 12.00
Sreda 10.00 12.00