Akademija za poslovnu ekonomiju

SEMINARSKI RAD
Tema:Zdravstveno osiguranje


Beograd, 2013.
Sadrzaj:
Sadrzaj........................................................................................... 2
Uvod.3
azvoj zdravstvenog osiguranja!!!!!!!!..!!!!!."
#odela Svetske zdravstvene organiza$ije!!!!!..!!!!...%
Bizmarkov model...%
Beveridov model.%
1
Semakov (socijalistiki) model ....&
Tr'i(ni )preduzetni*ki+ model !!!!.!!!!!!!!!!..&
Vrste osiguraja.,
-.avezno zdravstveno osiguranje!!!!!!.!!!!!!!.. /
0o.rovoljno zdravstveno osiguranje!!!!!..!!!!!!!..1
0opunsko zdravstveno osiguranje!!!!!!!!!!!!!..11
Zdravstveno osiguranje u Sr.iji................................................... 13
Zaklju*ak!!!!!!!!!!!!!!!!!..!!!!!.1%
!iteratura.Error!
Bookmark not defined.
"
Uvod:
2 svetu postoje razli*iti na*ini organizovanja zdravstvene za(tite i
zdravstvenog osiguranja. #ojam zdravstvene za(tite o.u3vata organizovanu i
sveo.u3vatnu delatnost dru(tva u $ilju o*uvanja zdravlja gra4ana. #ored
zdravstveni3 usluga, ovaj pojam uklju*uje i podru*je upravljanja i
5inansiranja u svim segmentima dru(tva koji su zna*ajni za so$ijalnu
sigurnost i za(titu stanovni(tva. Zdravstveno osiguranje predstavlja pose.ni
o.lik dru(tvene organizovanosti pri kojoj se pa$ijenti osiguravaju od rizika
o.oljevanja i povre4ivanja , posredstvom ustanova zdravstvenog osiguranja,
koje preuzima taj rizik na se.e nadokna4uju6i (tetu osiguraniku u slu*aju
od(tetnog za3teva.#rema tome, postoje i razli*ite klasi5ika$ije zdravstveni3
sistema. 7e4utim, .ez o.zira na na*in organizovanja, tro(kovi zdravstvene
za(tite su imali zna*ajan rast u svim dr'avama sveta. Z.og toga se stalno
tra'e nova re(enja, odnosno re5orme.
8ilj re5ormi je da se prevazi4e dis.alans izme4u tro(kova zdravstvene
za(tite i nji3ovi3 izvora, koji nastaje kao posledi$a, pre svega, demogra5ski3
promena i moralnog 3azarda u pona(anju osiguranika. #rognozira se da 6e
uzro$i dis.alansa imati negativan trend i u .udu6nosti. Z.og toga je
neop3odno na6i re(enje koje 6e, uz kvalitetnu zdravstvenu za(titu za
stanovni(tvo, o.ez.editi 5inansijsku sta.ilnost zdravstvenog sistema.
Osnovni ciljevi savremenog sistema zdravstvene zatite su:
Univerzalnost - o.ez.editi pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja
svim stanovni$ima
Ekonominost 9 o*uvanje tro(kova zdravstvene za(tite na odre4enom
nivou.
!ravinost - ljudima koji imaju jednake zdravstvene potre.e mora .iti
osiguran jednak kvalitet zdravstveni3 usluga.
Razvo" zdravstveno# osi#$ran"a
2 drugoj polovini devetnaestog veka radni*ki pokret za so$ijalna prava
dovodi do pojave prvi3 zametak zdravstvenog osiguranja. 2 to do.a su uslovi
rada i 'ivota .ili te(ki, a .olesti i povrede *esti.adni$i i nji3ove porodi$e su za
vreme le*enja .ili materijalno ugro'eni, jer nisu do.ijali nadni$e u vreme
3
odsutvovanja s posla, a imali su pove6ane ras3ode ukoliko su koristili usluge
lekara ili kupovali lekove. 2 traganju za re(enjem, kako .i ugro'eni pojedin$i
mogli da pre'ive, pojavila se je najpre individualna (tednja u javnim (tednim
.lagajnama. 7e4utim, ovaj sistem se z.og mnogi3 nedostatka nije odr'ao.
:asnije su po zakonu poslodav$i postali odgovorni za izdr'avanje radnika u
vreme njegove nesposo.nosti za posao usled .olesti ili povrede. Tu svoju
odgovornost za neke od rizika poslodav$i su osigurali u osiguravaju6im
dru(tvima. -vakvo delimi*no osiguranje tako4e nije .ilo e5ikasno i u tra'enju
novi3 re(enja ;ema*ka 1//3. godine donosi zakon o zdravstvenom osiguranju
radnika u slu*aju .olesti koji predstavlja za*etak zdravstvenog osiguranja u 5ormi
koja je prisutna i danas.
-dma3 po zavr(etku 0rugog svetskog rata, $elokupno stanovni(tvo dr'ava
u kojima se 5ormirao so$ijalisti*ki sistem .ilo je o.u3va6eno pravom na .esplatnu
zdravstvenu za(titu po modelu o.aveznog zdravstvenog osiguranja. <ngleska je
11"/. godine uvela sistem koji je o.u3vatio $elokupno stanovni(tvo, a
podrazumeva pravo na .esplatnu zdravstvenu za(titu =;a$ionalna zdravstvena
slu'.a=. #o njemu, $elokupno stanovni(tvo <ngleske koristi .esplatno odre4eni
.roj dati3 prava u okviru sistema zdravstvene za(tite zemlje. :asnije su sve
zemlje zapadne <vrope postepeno uvodile sistem zdravstvene za(tite.
0anas je u <ngleskoj i >taliji $elokupno stanovni(tvo o.u3va6eno
.esplatnom zdravstvenom za(titom, tj. sistemom =;a$ionalne zdravstvene
slu'.e=. -vo se 5inansira putem u.iranja poreza. 2 ovim zemljama 5inansiranje
.esplatne zdravstvene za(tite vr(i se kroz sistem o.aveznog )ili kom.ina$ijom
o.aveznog i do.rovoljnog+ zdravstvenog osiguranja, koje pla6aju pojedin$i i
poslodav$i. -.avezno zdravstveno osiguranje se zasniva na prin$ipu uzajamnosti
i solidarnosti. 2pravo ovaj vid .rige o .olesnom stanovni(tvu izraz je stepena
demokratske razvijenosti dru(tva i ekonomske mo6i dr'ave.
!odela Svetske zdravstvene or#aniza%i"e
Svetska zdravstvena organiza$ija isti*e podelu, prema na*inu 5inansiranja,
upravljanja, odlu*ivanja o pravima i o.avezama, uklju*enosti stanovni(tva u
za(titu, solidarnosti i planiranju podru*ja osiguranja, na slede6e modele
zdravstvenog osiguranja:
&. Bizmarkov
'. Beverid(ov
). Sema*kov +so%i"alistiki,
-. .r(i*ni +/red$zetniki, model
1.BIZMARKOV (KORPORATIVISTIKI) MODEL ZDRAVSTVENOG
OSIGURANJA -SISTEM SOCIJALNOG OSIGURANJA:

#
To je najstariji sistem zdravstvenog osiguranja koji je nastao sa uspostavljanjem
prvog zakonodavstva sa podru*ja zdravstva i zdravstvenog osiguranja u
;ema*koj 1//3. godine, kada je vladao -tto von Bismar$k . #ret3odno
do.rovoljno, osiguranje ovim zakonom postaje o.avezno, (to propisima
o.ez.e4uje dr'ava.?lavni izvor sredstava za zdravstvenu za(titu u toj grupi
dr'ava predstavljaju sredstva so$ijalnog osiguranja. -siguranje od rizika pla6aju
svi koji imaju .ilo kakav doprinos. 0oprinosi su srazmerni visini primanja, tj.
odre4eni su u o.liku pro$enta od zarada. Temelji se na prin$ipima nepro5itnosti i
solidarnosti me4u svim osiguranim li$ima.
@inansiranje u tim sistemima uklju*uje odre4ivanje stope doprinosa koje pla6aju
poslodav$i, pla6anje doprinosa od strane radnika kao i trans5er iz drugi3 kasa ili
5ondova )npr. #enzioni 5ond ili 5ond za nezaposlene+.#oslodav$i i uposleni pla6aju
doprinose po pravilu u jednakom iznosu. 0oprinosi se slivaju u .olesni*ke kase ili
osiguravaju6a dru(tva, koja su od dr'ave skoro potpuno nezavisne. To zna*i da
same odre4uju stope doprinosa za zdravstveno osiguranje, opredeljuju prava
osigurani3 oso.a u odnosu na zdravstvene usluge i nov*ana primanja i stupaju u
odnose ugovaranja sa .olni$ama, udru'enjima lekara,stomatologa i 5arma$euta.
;aj*e(6i na*in pla6anja izvo4a*a usluga je do o.ima posla koji je odre4en u
ugovoru izme4u izvo4a*a i nosio$a osiguranja. Takvim na*inom upravljanja
o.ez.e4ena je nji3ova nezavisnost od dr'ave i dr'avnog .ud'eta. 7e4utim,
nezavisnost ne zna*i i nezainteresovanost dr'ave za sistem zdravstvenog
osiguranja. #rava iz o.lasti zdravstvenog osiguranja su osigurana skoro svim
stanovni$ima dr'ave. 2 na*elu je *lanstvo u tom sistemu o.avezno za sve
stanovnike dr'ave, iako u praksi nijedna dr'ava ne o.ez.e4uje univerzalni pristup
zdravstvenim uslugama $elokupnom stanovni(tvu. -.avljanje zdravstvene
delatnosti u okviru o.aveznog zdravstvenog osiguranja je nepro5itno. #rivatna
osiguranja i li*na sredstva u $elom sistemu ne predstavljaju zna*ajan udeo, ali su
dozvoljena i mogu6a za pojedin$e *iji pri3odi prelaze odre4eni nivo. Bismar$k9ov
model 5inansiranja zdravstva imaju Slovenija, Austrija, Belgija, @ran$uska,
;ema*ka.
Nedostaci Bizmarkovog modela: te(ka kontrola ulo'eni3 nov*ani3 sredstava i
za3tevna administra$ija
'. BEVERIDOV (LIBERALNI ) SISTEM NACIONALNOG OSIGURANJA:
je nazvan po Ailliam BenrC Beveridge9u, koji je 11"2. ?odine predstavio o.iman
izve(taj o so$ijalnoj politi$i Britanskom parlamentu. >zve(taj je sadr'avao
konkretne predloge o sveo.u3vatnom zdravstvenom osiguranju, koji su kasnije
postali temelj Britanskog zdravstvenog sistema nakon >> Svetskog rata. Za
Beverid'ov model je zna*ajno da o.u3vata $elokupnu popula$iju, da se uglavnom
5inansira iz dr'avnog .ud'eta i da je iznos doprinosa 5inansiranju zdravstvene
$
za(tite uni5orman. #rema ovom modelu zdravstvene za(tite, $elokupno
stanovni(tvo koristi .esplatno odre4eni .roj prava u okviru zdravstvene za(tite
zemlje. To prakti*no zna*i da dostupnost zdravstveni3 usluga i nji3ovo
5inansijsko pokri6e o.ez.e4uje dr'ava, da dr'ava o.ez.e4uje zdravstvene
kapa$itete ).olni$e, lekare+, 5inansira nji3ov rad i upravlja $elokupnim
zdravstvenim sistemom. 0r'ava o.ez.e4uje 5inansijsko pokri6e pomo6u poreza i
upravlja nov*anim sredstvima preko 7inistarstva zdravlja. Beverid'ov model je
zastupljen u <ngleskoj, >rskoj, skandinavskim zemljama );orve(ka, Dvedska,
0anska, @inska+, >taliji, Dpaniji, #ortugalu, ?r*koj,:anadi, Australiji i ;ovom
Zelandu. ;edosta$i ovog modela su pove6ani rizik od nedovoljnog ulaganja
nov*ani3 sredstava u pojedine aspekte zdravstvenog sistema i Etakmi*enjeF
zdravstva za ista nov*ana sredstva iz .ud'eta u odnosu na druge dru(tvene
segmente, poput o.razovanja i sporta
Nedostatak Beveridovog modela je pove6ani rizik od nedovoljnog ulaganja
nov*ani3 sredstava u pojedine aspekte zdravstvenog sistema )nivoi ili programi+.
3.SEMAKOV MODEL (SISTEM SOCIJALISTIKOG ZDRAVSTVENOG
OSIGURANJA)
%astao je u Sovjetskom Savezu i zemljama istoe i sredje &vro'e u
vreme socijalistikog drutveog ure(eja) kao odgovor a Beveridge*
ov model acioale zdravstvee slu+e. ,azlika me(u jima je samo
ideoloka. Semakov model 'roizilazi iz istog aia razmiljaja da je
drava odgovora za zdravstveu zatitu svoji- dravljaa. Semako je
aime trdio) da je socialistika zajedica 'reko svoji- dravi-
istitucija (vlada) 'arlamet) zdravstvee ustaove) dua da svom
staovitvu o+ez+edi sva 'rava u vezi sa zdravljem +es'lato i a
ajviem ivou .11)1"/.
0a taj sistem je karakteristio da se zdravstvee usluge 1asiraju iz
+udeta koji se 'ui iz 'oreza. 2rutvei sistem u ovim zemljama je
'oivao je a dravoj*drutveoj svojii. Ulogu drutvee svojie su
'reeli i a 'odruje zdravstveog osiguraja) a liu svojiu i 'rivato
osiguraje) tavie) za+raili. 3rivata lekarska 'raksa) aravo) ije
mogu4a. 0dravstvea i5rastruktura je u javom vlasitvu) a sve
zdravstvee usluge su +ile javo dostu'e. 6dgovorost za 'lairaje
ras'ore(ivaje 1asijski- sredstava i u'ravljaje ivesticijama je
sosila drava admiistracija) koja je +ila orgaizovaa 'o ivoima7
dravom) regioalm i lokalom. Ugovaraja izme(u itereso
orgaizovai- gru'a ema) jer visiu sredstava za 1asiraje
izvo(aa odre(uje vlada. 6'isai model su imale sve +ive
socijalistike drave &vro'e. 6vaj model osiguraja je imao odre(ee
8
'redosti) odoso do+re strae) kao to su7 visoka dostu'ost
zdravstveim uslugama) do+ra strukturiraost zdravstvei- usluga 9 tj.
do+ra geogra5ska 'okriveost staovitva) do+ro izvo(eje javi-
'rograma zdravst*vee zatite kao to su vakciacije) sistematski
'regledi) eradikacije 'ojedii- +olesti i sl.
%a drugoj strai se sistem suoavao sa ve4im +rojem edostataka kao)
a 'rimer7 e'rilago(eost zdravstvee slu+e i zdravstvei- usluga
'otre+ama +olesika) relativa 'otcejeost i edovoljo 1asiraje
zdravstvei- radika i usluga 'o me(uarodim stadardima * z+og
ega je +io ograie 'ristu' moderoj te-ologiji) aglaea uloga
+olikog z+rijavaja i lekara s'ecijalista umesto va+oliki- usluga
i 'rimare zdravstvee zatite) edovolja o+im zdravstvei- usluga)
veliki +roj lekara a +roj staovika) 'rivilegije i +olja dostu'ost
zdravstvei- usluga :'ose+im*zaajim: gru'ama osiguraika
(uglavom ljudima iz vlasti)) 'ojava sive ekoomije i dr. .13/. ;o su +ili
razlozi z+og koji- su drave Sredje i <stoe &vro'e kao i drave
ekadajeg SSS,*a 'rele a drugaiji sistem osiguraja i izraeiju
ulogu trita .
.PRIVATNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE! TRINI SISTEM
zna*i da zdravstveno osiguranje organizuju i sprovode
privatne organiza$ije )kompanije za osiguranje i agen$ije+ na pro5itnoj osnovi.
@inansira se iz privatni3 sredstava osiguranika, naj*e(6e premije osiguranja. ;e
.azira se na solidarnosti i ne o.ez.e4uje univerzalno pokri6e.#otpuno *isti3
sistema nema. Svi polako preuzimaju odre4ena re(enja iz drugi3 zemalja i na taj
na*in do.ijaju karakteristike drugi3 modela. 2z javne, sve vi(e se a5irmi(u
privatni
sistemi, tako da se u skoro svim zemljama mogu na6i do.rovoljna privatna
osiguranja kao dopunska, dodatna i paralelna. 0ok u dr'avama sa dominantnim
privatnim osiguranjem dolazi do uvo4enja so$ijalnog osiguranja kako .i se
postiglo univerzalno pokri6e zdravstvenim osiguranjem.
0rste osi#$ran"a
2 odnosu na nivo zdravstvene za(tite i vrstu usluga koja se nudi osiguraniku
razlikujemo slede6e tipove osiguranja:
=
12avezno zdravstveno osi#$ran"e na koje o.avezuje dr'ava svojim
propisima.
Do2rovol"no zdravstveno osi#$ran"e pokriva razliku do pune vrednosti za
usluge koje su iznad paketa usluga o.aveznog zdravstvenog osiguranja. To zna*i
da je za sklapanje dopunskog osiguranja potre.no prvo da dr'ava de5ini(e nivo
o.aveznog G osnovnog osiguranja. 2sluge iz o.lasti dopunskog osiguranja su deo
po'eljnog nivoa zdravstvene za(tite u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene
organiza$ije, ali i3 iz razloga ra$ionalnosti o.avezno osiguranje ne o.u3vata.
Dodatno zdravstveno osi#$ran"e je do.rovoljno osiguranje koje o.ez.e4uje
osiguraniku pokri6e vanstandardni3 prava i usluga koje prevazilaze prava iz iz
o.aveznog i dopunskog osiguranja.
!rivatno zdravstveno osi#$ran"e je zdravstveno osiguranje koje pla6aju
pojedin$i ili nji3ovi poslodav$i.
12avezno zdravstveno osi#$ran"e
-.avezno zdravstveno osiguranje je zdravstveno osiguranje kojim se zaposlenima
i drugim gra4anima o.u3va6enim o.aveznim zdravstvenim osigur anjem
o.ez.e4uje pravo na zdravstvenu za(titu i pravo nov*ane nakande za slu*ajeve
utvr4ene ovim zakonom.
>
-.avezno zdravstveno osiguranje organizuje se na na*elu solidarnosti >
uzajamnosti ali > na mnogim drugim na*elima predvi4enim zakonom. A
tokom sprovodjenja o.aveznog zdravstvenog osiguranja primanjuju se
na*ela zdravstvene za(tite i ostvaruju se prava pa$ijenata utvr4ena
zakonom kojim se uredjuje zdravstvena za(tita. -.avezno zdravstveno
osiguranje se i sprovodi u repu.li*kom zavodu za zdravstveno
osiguranje i u organiza$ionim jedini$ama zavoda. Zavod i davao$i
zdravstveni3 usluga, naj *e( 6e na godi nu dana, i t i m ugovor om s e
ut vr 4uj u i na*i n pl a6anj a zdr avs t veni 3 usluga. #la6anje mo'e da
.ude po jednom opredeljenom li$u tj. kapita$ija, pla6anje po s l u*aj u
t j . po epi zodi .ol es t i , pl a6anj e po $enama poj edni a *ni 3
zdr avs t veni 3 us l uga, otkupnom planu rada davao$a zdravstveni3 usluga itd.
-.avezno zdravstveno osiguranje o.u3vata:
1. osiguranje za slu*aj .olesti i povrede van rada i
2. osiguranje za slu*aj povrede na radu ili pro5esionalne .olesti.
-snovna prava iz zdravstvenog osiguranja su:
1. pravo na zdravstvenu za(tituH
2. pravo na naknadu zarade za vreme privremene spre*enosti za rad
osiguranika i
3. pravo na naknadu tro(kova prevoza u vezi sa kori(6enjem zdravstvene
za(tite.
0r'avljani, odnosno osigurani$i zemalja sa kojima postoji zaklju*en me4unarodni
ugovor o so$ijalnom osiguranju prava iz o.aveznog zdravstvenog osiguranja
ostvaruju u skladu sa zakonom, ukoliko me4unarodnim ugovorom o so$ijalnom
osiguranju nije druk*ije utvr4eno.
adi ostvarivanja prava osigurani$i moraju ispuniti uslov pret3odnog osiguranja,
odnosno moraju, u svojstvu osiguranika, navr(iti sta' osiguranja u trajanju od
najmanje tri mese$a neprekidno ili (est mese$i sa prekidima u poslednji3 1/
mese$i pre po*etka kori(6enja prava iz o.aveznog zdravstvenog osiguranja.
2 pret3odno osiguranje ra*una se vreme od dana kada je osiguranik stekao
svojstvo osiguranika i za koje je upla6en doprinos.
>zuzetno, osiguranik ostvaruje prava iz o.aveznog zdravstvenog osiguranja i u
slu*aju ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu pret3odnog osiguranja, i to:
1. 1+ u slu*aju povrede na radu ili pro5esionalne .olestiH
2. 2+ u slu*aju 3itne medi$inske pomo6i i ostvarivanja pripadaju6i3 nov*ani3
naknada i
?
3. 3+ za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade
utvr4ene u skladu sa propisima o radu za mese$ za koji se naknada zarade
ispla6uje.
Ilanovi porodi$e osiguranika ostvaruju prava iz o.aveznog zdravstvenog
osiguranja pod uslovom da osiguranik, preko koga ostvaruju ta prava, ispunjava
uslove u pogledu pret3odnog osiguranja.
Do2rovol"no zdravstveno osi#$ran"e
Zdravstveno osiguranje ima za $ilj o*uvanje i za(titu zdravlja . -sim
o.aveznog , zakonom je predvi4ena i mogu6nost do.rovoljnog zdravstvenog
osiguranja . 0o.rovoljno zdravstveno osiguranje je novi o.lik zdravstvenog
osiguranja , koji mo'ete ugovoriti samostalno , nezavisno od o.aveznog
osiguranja .
0o.rovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati > sprovoditi :
epu.li*ki zavod za zdravstveno osiguranje > dru(tva za osiguranje. 0o.rovoljno
zdravstveno osiguranje se ugovara kao samostalno osiguranje, ali i kao dopunsko
osiguranje uz polisu 'ivotnog osiguranja ili osiguranja od nezgode .
0o.rovoljno zdravstveno osiguranje, kao vi(i nivo zdravstvene za(tite,
namenjeno je li$ima koja u trenutku zaklju*enja ugovora o osiguranju:
imaju svojstvo osiguranog li$a u sistemu o.aveznog zdravstvenog
osiguranja u epu.li$i Sr.iji,
koja nisu o.u3va6ena o.aveznim zdravstvenim osiguranjem ili
koja nisu uklju*ena u o.avezno zdravstveno osiguranje.
-vo osiguranje namenjeno je i stranim dr'avljanima koji privremeno .orave u
epu.li$i Sr.iji
0o.rovoljno zdravstveno osiguranje )0Z-+ u Sr.iji, o.avlja se s3odno
Zakonu o zdravstvenom osiguranju, Zakonu o osiguranju i 2red.i o
do.rovoljnom zdravstvenom osiguranju. 2 skladu sa $iljevima koje je za
na$ionalna zdravstvena osiguranja postavila SZ-, 0Z- u Sr.iji ima za $ilj
dopunu i dogradnju zdravstvene za(tite koju gra4ani ostvaruju kroz o.avezno
zdravstveno osiguranje. 0opuna tre.a da se ostvaruje pre svega kroz dopunsko
osiguranje, odnosno pokri6e u*e(6a ili dela u*e(6a u tro(kovima koje osiguranik
ima pri kori(6enju o.aveznog zdravstvenog osiguranja. :ra6e G ovo je osiguranje
parti$ipa$ije. 0ogradnja se ostvaruje kroz dodatno osiguranje, namenjeno
postizanju vi(eg standarda, prvenstveno nemedi$inskog dela zdravstvene usluge,
kao i za pokri6e tro(kova usluga koje ne spadaju u osnovni paket o.aveznog
1@
osiguranja. 8ilj razvoja 0Z- u Sr.iji ne .i smeo da .ude smanjenje udela
o.aveznog osiguranja u ukupnom zdravstvenom osiguranju, ve6 smanjenje oni3
tro(kova koji gra4ani pla6aju Eiz d'epaF, tako da $iljni odnos u*e(6a o.aveznog i
do.rovoljnog osiguranja .ude u nivou evropski3 zemalja: /0 G 20J. Tako4e,$ilj
razvoja 0Z- u Sr.iji ne .i tre.alo da .ude razvoj tzv zamenski3 osiguranja, koja
pokrivaju veliki .roj ve6 postoje6i3 usluga u o.aveznom osiguranju ili slu'e
potpunoj zameni o.aveznog osiguranja. Za potre.u osiguranja paketa iz
o.aveznog osiguranja, za gra4ane koji nisu o.avezno osigurani,tre.alo .i koristiti
institut uklju*enja u o.avezno osiguranje. 0akle, potre.no je da ostanu na snazi
ograni*enja uspostavljena 2red.om o do.rovoljnom zdravstvenom osiguranju
kao (to je: za.rana 0Z- za programe vak$ina$ija, imunopro5ilakse i
3emopro5ilakse koji su o.avezni prema repu.li*kom programuH o.aveza
epu.li*kog 5onda da sprovodi 0Z- isklju*ivo za gra4ane koji ve6 imaju
o.avezno zdravstveno osiguranjeH o.aveza osigurava*a da primi svakog
zainteresovanog gra4anina u osiguranje, pod istim uslovima, i dr..
Do/$nsko zdravstveno osi#$ran"e
0opunsko zdravstveno osiguranje je novi o.lik do.rovoljnog, kolektivnog ili
individualnog osiguranja, koje mo'ete ugovoriti nezavisno od o.aveznog
zdravstvenog osiguranja. Zaklju*enjem ovog osiguranja, o.ez.e4uje se dodatna
zdravstvena za(tita.
2govaranjem dopunskog zdravstvenog osiguranja pored zdravstvene za(tite koja
se ostvaruje kroz o.avezno zdravstveno osiguranje, o.ez.e4uje se materijalna
sredstva za pokri6e tro(kova 3irur(ki3 interven$ija ili le*enja te'i3 .olesti.
0opunsko zdravstveno osiguranje mo'e se zaklju*iti individualno i kolektivno, za
sve zaposlene, *lanove jedne iste organiza$ije ili sl. prema slu'.enim
eviden$ijama ugovara*a9pravnog li$a ili po spisku osigurani3. Ako neka
organiza$ija nije zaklju*ila kolektivno dopunsko zdravstveno osiguranje, mo'e ga
zaklju*iti preko sindikata ili po spisku zainteresovani3. #remija se pla6a
mese*no o.ustavom od zarade. Kisina premije zavisi od visine osigurane sume na
koju 'elite da zaklju*ite osiguranje.-vim osiguranjem mogu se osigurati
zaposleni, pod uslovom da se osiguranjem o.u3vati
9najmanje 100 li$a, ako radna organiza$ija ima vise od 100 zaposleni3
9najmanje %0J od ukupnog .roja zaposleni3, ako organiza$ija ima vise od 10 a
manje od 100 zaposleni3
11
9sva li$a ako organiza$ija ima manje od 10 zaposleni3
#o uslovima mogu se osigurati sva zdravstvena li$a od 1% do &% godina, s tim da
u momentu ugovaranja nije .ila izvesna potre.a 3irur(ke interven$ije, ve6 je ta
potre.a nastala u toku trajanja osiguranja, odnosno da u momentu ugovaranja
ovog osiguranja nisu .olovala od .olesti navedene u uslovima.
0opunsko zdravstveno osiguranje mo'e se ugovoriti:
L za slu*aj 3irur(ke interven$ije )opera$ije+,
L za slu*aj te'i3 .olesti i posledi$a .olesti.
-siguranje za slu*aj 3irur(ki3 interven$ija pokriva opera$ije za koje je potre.a
utvr4ena i koje su izvedene u toku trajanja osiguranja, a predvi4ene su uslovima
osiguranja )opera$ije sr$a, a.domena, urogenitalne, ortopedske i druge opera$ije+.
-siguranje za slu*aj te'i3 .olesti i posledi$a .olesti pokriva .olesti koje su
nastupile i nesporno utvr4ene u toku trajanja osiguranja, a predvi4ene su uslovima
osiguranja ) maligna o.oljenja, mo'dani udar, in5arkt miokarda, insu5i$ijen$ija
.u.rega i druge .olesti+.
-sigurana suma koja je ugovorena u polisi > te'ina opera$ije, odnosno .olesti
odre4uju visinu nadoknade. -na se ispla6uje > ako osiguranik nije sam snosio sve
tro(kove. Kisinu osigurani3 suma odre4uje samo osiguranik.
:ada se u toku trajanja osiguranja utvrdi potre.a da se osiguranik operi(e i izvr(i
se 3irur(kainterven$ija, osigurava* ispla6uje ugovorenu osiguranu sumu ili njen
deo, prema uslovimaosiguranja.Za ostvarivanje prava iz dopunskog zdravstvenog
osiguranja nije od zna*aja gde je izvr(enaopera$ija, da li ste tro(kove snosili sami
ili i3 niste imali, da li ste i3 re5undirali ili nadoknadili poma kom drugom osnovu.
:ada u toku trajanja osiguranja nastupi te'a .olest, koja je pokrivena ovim
osiguranjem,osigurava* ispla6uje naknadu u visini ugovorene osigurane sume ili
njen deo )najmanje %0J+,zavisno od te'ine .olesti.#ravo na naknadu nezavisno je
od eventualno realizovani3 tro(kova le*enja i mo'e se kumuliratisa drugim
pravima.0opunskim zdravstvenim osiguranjem nisu pokrivene .olesti koje je
osiguranik imao prezaklju*enja ovog osiguranja, kao ni opera$ije koje su izvr(ene
pre zaklju*enja ovog osiguranja,odnosno za koje je ranije utvr4ena potre.a.:ada
se ostvari ugovoreni osigurani slu*aj, nastupi te'a .olest ili se izvr(i 3irur(ka
interve$ija,tre.a da podnesete pismenu prijavu osigurava*u, uz koju prila'ete
odgovaraju6u medi$inskudokumenta$iju )otpusnu listu, spe$ijalisti*ki izve(taj,
zdravstveni karton i drugo+ kojomdokazujete pravo na naknadu.2slovi za
dopunsko zdravstveno osiguranje, koji su sastavni deo ugovora o osiguranju,
pre$iznode5ini(u prava po pojedinim rizi$ima. Tre.a tra'iti od osiguravaju6e ku6e
o.avezno da uru*i oveuslove, da .i se podro.no o.avestili o pravima iz ovog
osiguranja.
1"
3dravstveno osi#$ran"e $ Sr2i"i
2 Sr.iji se sistem zdravstvenog osiguranja .azira na o.aveznom
zdravstvenom osiguranju, kao i u svim evropskim dr'avama, a naro*ito dr'avama
koje su imale so$ijalisti*ko dru(tveno ure4enje. Sve do 200%. godine, kada je
donet novi Zakon o zdravstvenom osiguranju, postojalo je samo o.avezno
so$ijalno zdravstveno osiguranje. 2 poslednjoj de$eniji pro(log veka
sveo.u3vatna kriza u dru(tvu, pa i kriza u zdravstvu, dovela je do pojave privatne
lekarske prakse. <konomska kriza, nedostatak izvora 5inansiranja zdravstvene
za(tite i privatna praksa doveli su do potre.e za uvo4enjem privatnog
zdravstvenog osiguranja, koje se pojavilo na tr'i(tu osiguranja Sr.ije krajem
2003. > po*etkom 200". godine, odnosno, pre njegovog potpunog zakonskog
regulisanja.
e5ormski Zakon o zdravstvenom osiguranju iz 200%. godine tako4e reguli(e
o.avezno zdravstveno osiguranje, ali dozvoljava mogu6nost uvo4enja
do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja, koje je pose.no regulisano 2red.om o
do.rovoljnom zdravstvenom osiguranju iz 200/. godine.
2red.a detaljno reguli(e uvo4enje, vrste, uslove, na*in i postupak organizovanja i
sprovo4enja do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja. 2 Sr.iji je mogu6e
organizovati slede6e vrste do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja: paralelno,
dodatno i privatno.
7ogu ga sprovoditi dru(tva za osiguranje i ZZ- )samo paralelno i dodatno+.
#aralelno zdravstveno osiguranje pokriva tro(kove zdravstvene za(tite koji nastaju
kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu za(titu koja je o.u3va6ena o.aveznim
zdravstvenim osiguranjem na na*in i po postupku koji je druk*iji od na*ina i
postupka ostvarivanja prava iz o.aveznog zdravstvenog osiguranja, koji je
propisan zakonom kojim se ure4uje zdravstveno osiguranje i propisima donetim
za sprovo4enje tog zakona.
0odatno zdravstveno osiguranje pokriva tro(kove zdravstveni3 usluga,
lekova, medi$insko9te3ni*ki3 pomagala, odnosno nov*ani3 naknada koje nisu
o.u3va6ene pravima iz o.aveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje
na ve6i sadr'aj, o.im i standard prava, kao i iznos nov*ani3 naknada o.u3va6eni3
o.aveznim zdravstvenim
osiguranjem.
#rivatno zdravstveno osiguranje je osiguranje li$a koja nisu o.u3va6ena
o.aveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uklju*ila u o.avezno
zdravstveno osiguranje,
za pokrivanje tro(kova za vrstu, sadr'aj, o.im i standard prava koja se ugovaraju
sa davao$em osiguranja.
>pak, do.rovoljno zdravstveno osiguranje u Sr.iji je na samom po*etku svog
razvoja.
0o.rovoljno zdravstveno osiguranje za vreme puta i .oravka u inostranstvu
je .ilo veoma zastupljeno, jer je .ilo neop3odan uslov za do.ijanje vize. Mjudi su
stekli naviku da se osiguraju za vreme putovanja, me4utim, u 2010. godini z.og
primene 2red.e o do.rovoljnom zdravstvenom osiguranju, do(lo je do
13
reklasi5ika$ije do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja za vreme puta i .oravka u
inostranstvu u vrstu osiguranja pomo6i na putu, (to je dovelo do smanjenja u*e(6a
premije do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja u ukupnoj premiji.
2red.a je postavila uslove za organizovanje i razvoj do.rovoljnog
zdravstvenog osiguranja u Sr.iji, kao dopunskog o.lika o.aveznom, so$ijalnom
zdravstvenom osiguranju, po ugledu na dr'ave <2. -no tre.a da o.ez.edi .olje
uslove za pa$ijente i dodatni izvor 5inansiranja zdravstvene za(tite, odnosno da
smanji ili potpuno ukine direktno pla6anje za izvr(ene zdravstvene usluge. 2
prvi3 nekoliko godina razvoja, ne tre.a o*ekivati spektakularne rezultate z.og
nere(eni3 pro.lema u zdravstvenom sektoru, kao (to je: regulisanje rada lekara,
re(avanje pitanja privatne prakse i ve*ernji3 .olni$a u dr'avnom sektoru,
poreskog tretmana premije osiguranja, navika stanovni(tvai njegovi3 ekonomski3
mogu6nosti, kao i vremena potre.nog dru(tvima za osiguranje za razvoj novi3
proizvoda.
3akl"$a k
?otovo u svim zemljama sveta prisutna je tenden$ija rasta tro(kova
zdravstvene za(tite usled demogra5ski3 promena, primene savremene opreme u
zdravstvu, vi(eg nivoa o.razovanja zaposleni3, pojava novi3 .olesti itd.
2 Sr.iji je izra'ena kriza dr'avnog )o.aveznog+ zdravstevnog osiguranja.
;epovoljan odnos osiguranika koji pla6aju doprinos i .roja korisnika osiguranja
dovodi do sve ve6eg de5i$ita u javnom sistemu zdravstevnog osiguranja.
Zdravstveno osiguranje je deo so$ijalnog osiguranja i samim tim se razvija i
menja u skladu sa promenama so$ijalnog osiguranja.
#o zakonu u Sr.iji zdravstveno osiguranje mo'e .iti do.rovoljno i
o.avezno.#erspektive do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja su u .udu6nosti
izrazito do.re. Skupe usluge privatne medi$ine lak(e se ostvaruju i je5tinije su
prema na*elima osiguranja i iz tog razloga je sve ve6a potra'nja za polisama
do.rovoljnog zdravstvenog osiguranja.
2 skladu sa trendovima u zemljama <2 u Sr.iji 6e rasti udeo do.rovoljnog
osiguranja u ukupnom zdravstvenom osiguranju iako je on za sada zanemarljivo
mali. -va prava se razlikuju od zemlje do zemlje. 2 na(oj zemlji iznos koji je
propisan nije u skladu sa materijalnim mogu6nostima dru(tva. Stoga .i ova prava
morala .iti uslovljena:
9 realnim ekonomskim mogu6nostima dru(tva,
9 zdravstvenim stanjem stanovni(tva,
1#
9 raspolo'ivim kapa$itetom zdravstveni3 ustanova i
9 mogu6no(6u o.ez.e4ivanja dodatni3 sredstava.
Kisina .ruto doma6eg proizvoda po stanovniku je naj.olji indikator realni3
ekonomski3 mogu6nosti dru(tva.
#re de5inisanja prava iz o.aveznog zdravstvenog osiguranja mora se pre$izno
utvrditi da li postoje realne mogu6nosti da se ta prava u potpunosti ostvare.
Dto je dru(tvo .ogatije .olji su uslovi 'ivota i rada pojedina$a, (to pozitivno
uti*e i na nji3ovo zdravstveno stanje. Tako4e, ekonomski mo6nije dru(tvo ima i
ve6e raspolo'ive kapa$itete zdravstveni3 ustanova, kao i vi(i nivo zdravstveni3
usluga. 2 ekonomski razvijenim dru(tvima do.rovoljno zdravstveno osigranje je
.olje razvijeno.
1$
4iterat$ra:
1.Nankovi6, 0., )200&+ #rivatno zdravstveno osiguranje sa aspekta me4unarodni3
iskustava i mogu6nosti primene u Sr.iji, Beograd, <konomski 5akultet.
2. Nankovi6, 0., )2001+ azvoj privatnog zdravstvenog osiguranja kao doprinos
re5ormi sistema zdravstvenog osiguranja u Sr.iji, Beograd, 2niverzitet
Singidunum.
3.Nankovi6, 0., )2010+ 0o.rovoljno zdravstveno osiguranje u <2, ETokovi
osiguranjaF, .r. 2O2010, Beograd.
".:o*ovi6, N., Duleji6, #., akonja$9Anti6, T., )2010+ Osiguranje, Beograd,
<konomski 5akultet.
%.7ossialos, <., T3omson. S., )200"+ Voluntary health insurance in the European
Union, Brussels, Aorld Bealt3 -rganization.
&. akonja$9Anti6, T., )200/+ enzijsko i zdravstveno osiguranje,
Beograd,<konomski 5akultet.
,. ejda, <. ?., )200/+ rinciples o! "isk #anagement and $nsurance, Addison
AesleC, 2SA, #earson <du$ation >n$.
/. S$3reCogg, N., )200"+ %emographic %evelopment and #oral &azard: &ealth
$nsurance 'ith #edical (avings )ccounts, FT3e ?eneva #apers on isk and
>nsuran$eP, ;o. "O200".
1. Skipper, 0. B., :Qon, A. N., )200,+ "isk #anagement and $nsurance*
erspectives in a glo+al economy, 2SA, 2:, Australia, Bla$kQell #u.lis3ing.
10. 3ttp:OOQQQ.n.s.rs
11. 3ttp:OOQQQ.rzzo.rs
18