Raunarstvo i

informatika
I godina
Informatiki smer
Sistemska (unutranja) memorija

Sistemska, odnosno unutranja ili centralna

memorija je memorija koju raunar koristi u radu i
izvravanju svih operacija.

Na matinoj ploi postoje sledee vrste memorija!

RAM (Random Access Memory) " memorija sa

direktnim pristupom# u ovu memoriju se smetaju
podaci i programi sa kojima raunar radi. $ada se
raunar iskljui njen sadr%aj se &rie.

ROM (Read Only Memory) " memorija iz koje mo%e

samo da se ita, ali ne i da se u nju upisuje i da se
menja# njen sadr%aj upisuje proizvo'a (na primer,
instrukcije za pokretanje raunara pri ukljuivanju).

KE (Cash) " naj&r%a memorija u nekim komponentama

raunara (()*, +,,)# utie na &rzinu rada.
Sistemska (unutranja) memorija

)ored navedenih memorija postoje jo neke

memorije koje su potre&ne za rad raunara i
raunarskih komponenata!

BAFERI (Bufers) " delovi -./ memorije koje neki

ure'aji alociraju za svoje potre&e.

Virtuelna memorija " memorija koja nije stvarna

ve prividno prikazuje vei prostor korisniku za rad.

Kontrolni set iova " memorija vezana za

kontrolnu jedinicu radi provere rada raunara i
komponenata.
-./ (Random Access Memory)

RAM (Random Access Memory) ili memorija sa

direktnim pistupom je sistemska memorija u koju
procesor smeta program i podatke koje u tom
trenutku koristi.

-./ pamti podatke samo dok je raunar ukljuen.

)rilikom gaenja raunara svi podaci se
neovratno !u"e (&riu).

-./ memorija se smeta u memorijske slotove

kojih o&ino ima vie.
-./ (Random Access Memory)

0snovne karakteristike -./ memorije!

Kaacitet " izra%ava se &rojem &itova, odnosno u praksi

"rojem "ajtova. /emorijski moduli se smetaju u ve
pomenute memorijske slotove, a prave se u veliinama
1/2, 34/2, 56/2, 47/2, 361/2, 684/2, 836/2 i, u
dananje vreme, 392, 692, 792, ...

Vreme ristua " meri se u nanosekundama (ns). :o je

vreme koje protekne izme'u zahteva memoriji za
podatkom i do&ijanja podatka iz memorije.

9eneralno, vie memorije u raunaru rezultuje &oljim

performansama. ;to vie ure'aja u sistemu postoji,
to se vie perifernih ure'aja koristi i, na kraju, to se
vie aplikacija u istom trenutku pokree potre&no je
vie -./ memorije da &i raunar &r%e i &olje radio,
&ez koenja i optereenja.
-./ (Random Access Memory)

:ipovi -./ memorije " svi novi raunari koriste

,-./ (Dynamic RAM)
S# " S,-./ (Synchronous DRAM)# posti%e
veu &rzinu tako to sinhronizuje svoj rad sa
taktom sistemskog sata
##R " ,,- S,-./ (Double Data Rate
SDRAM)# svoju &rzinu duguje mogunosti da
u toku jednog takta sistemskog sata poalje i
primi podatak
##R$ " &r%i protok od ,,-
##R%& ##R' " jo &r%e memorije
-0/ (Read-Only Memory)

ROM (Read-Only Memory) " kod klasinih -0/

ipova podaci se na njih upisuju tokom samog
procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati.

/e'utim, ima i drugih vrsta -0/<a kod kojih je to

donekle mogue!

(ROM (Programmable RAM) " mogu se programirati

upotre&om pose&nog ure'aja.

E(ROM (rasable PROM) " njihov sadr%aj se mo%e

&risati izlaganjem *= zraenju.

EAROM (lectrically Alterable ROM) " mo%e mu se

menjati sadr%aj deo po deo.

EE(ROM (lectrically PROM) " u formi !ash

memorije# mo%e im se celi sadr%aj ili samo deo
iz&risati elektrinim putem.
-0/ (Read-Only Memory)

BIOS (Basic "n#ut$Out#ut System)

je vrsta -0/ memorije koja
kontrolie primitivne funkcije
raunara i svaki put proverava
svoje stanje kod paljenja raunara.

2I0S je skup raunarskih programa

namenjenih osnovnoj komunikaciji
sa hardverom raunara! postavlja
osnovne radne parametre,
pronalazi i uitava operativni
sistem u -./, omoguava rad
tastature, mia, ...

Napisan je u asem&leru i
prilago'en odre'enom hardveru
raunara.
$>; (Cash)

KE (Cash Memory) je naj&r%a memorija koja se

nalazi na procesoru i jo nekim ure'ajima, kao to
je hard disk, gra?ka karta, ...

$>; ima viestruko &r%e vreme pristupa od -./

memorije.

)rocesor podatke koje koristi zahteva od ke

memorije. *koliko u njoj nema tih podataka, oni se
zahtevaju od -./ memorije, a potom se skladite
privremeno u $>; radi ponovnog korienja.

Novi podatak se u $>; skladiti na vrh, tako da kad

joj procesor ponovo pristupa prvo nailazi na
poslednje smeteni podatak.
2.@>-I (Bufers)

BAFERI (Bufers) su delovi -./ memorije.

.ko raunar ne mo%e dovoljno &rzo da o&ra'uje

podatke koji mu se dostavljaju oni se privremeno
deponuju u &afer dok ne stignu na o&radu.

.ko tampa ne mo%e dovoljno &rzo da odtampa

podatke, oni se alju u &afer gde ekaju u red za
tampu.

*koliko je Internet konekcija spora, da &i se pregledao

klip sa Aoutu&e<a mora se prvenstveno &aferovati, a
potom se mo%e pustiti i gledati u kontinuitetu.

)ri rezanju podataka na (, raunar prvo pokupi sve

podatke koje mora upisati, smeta ih u &afer da &i ih
mogao kontinualno uzimati, a potom otpoinje proces
rezanja.
=irtuelna memorija i kontrolni set

Virtuelna memorija nije stvarna memorija raunara.

:o je tehnika koju koristi operativni sistem radi

upravljanja lokacijama segmentiranog programa tako
da korisnik ima iluziju da memorija nije ograniena.
Bapravo, procesor za potre&e -./<a uzima prostor na
+,,<u i privremeno ga koristi za rad.

)rikazuje oko 8CD vie prostora od stvarnog prostora

za rad.

Kontrolni set iova je jedinica koja upravlja radom

raunara.

0dre'uje koja je nared&a sledea na redu za

izvravanje, uzima je iz memorije, interpretira je, izdaje
nared&e procesoru i kontrolie njihovo izvravanje.
Spoljna memorija

)e*inice soljne memorije slu%e za uvanje

programa i podataka kada raunar nije u uotre"i.

0sim toga, za vreme rada raunara delovi programa i

podaci koji trenutno nisu u upotre&i privremeno se
skladite na jedinicama spoljne memorije.

$apacitet spoljne memorije se izra%ava u istim

jedinicama kao i kapacitet unutranje memorije,
odnosno "rojem "ajtova koji mogu da se uskladite.

$arakteristike spoljnih memorija!

Vreme ristua " vreme potre&no za pristup podatka

u memoriji u mili sekun*ama, najee (ms).

Koliina o*ataka " kapacitet memorije (/2, 92, :2).

(rotok o*ataka " koliina informacija koju mo%emo

pre&aciti sa medija u jedinici vremena (k2Es, /2Es)
Spoljna memorija

Spoljnu memoriju ine ure'aji koji koriste dve vrste

tehnologija za zapis podataka!

/emorije sa ma!netnim isanjem, na mediju ija je

povrina prevuena materijalom koji je osetljiv na
magnetno polje. Na ovoj tehnologiji se &aziraju Fopi
diskovi, hard diskovi i izmenljivi diskovi.

/emorije sa otikim isanjem, tankim laserskim

snopom koji je u stanju da zapie ili iita podatke, i to
formiranjem udu&ljenja i ispupenja koja e odgovarati
&itovima C i 3. 0vaj princip koriste (,<-0/ i ,=, ure'aji.

Gedinice spoljne memorije su realizovane na etiri naina!

:vrd disk (hard dis%)

,isketa (!o##y dis%)

$ompakt disk (CD& D'D)

@le disk (!ash) ili SS, (Solid State Dis%)

:vrdi disk ((DD- (ard Dis%)

+vr*i *isk ((DD ) (ard Dis%) se sastoji od vie

loa premazanih ma!netim materijalom,
postavljenih na istu osovinu.

$arakteristike!

Kaacitet " metalne ploe dozvoljavaju veu gustinu

izme'u staza. )oveana gustina i vei &roj ploa
poveavaju njihov kapacitet (36C92, 34C92, 68C92,
56C92, 8CC92, 3:2, ...). Gedan raunar mo%e imati vie
+,,<ova.

Br,ina ristua o*acima " vreme koje protekne od

zahteva do do&ijanja podatka (1 do 3Cms).

Br,ina rotacije " &roj o&rtaja ploe u minuti (87CCrpm

kod +,,<ova za lap<topove ili H6CCrpm za desk<top
raunare, a novije tehnologije od 3CCCCrpm ili
38CCCrpm).
:vrdi disk ((DD ) (ard Dis%)

*pisno<itajua
glava le&di
iznad povrine
ploe dok se
disk okree.
:vrdi disk ((DD ) (ard Dis%)

+,,<ovi se sastoje od
nekoliko upisno<
itajuih glava i
nekoliko ploica koje
rotiraju vrlo velikom
&rzinom# sve je to
upakovano u
hermetiki zatvorenu
kutiju.
:vrdi disk ((DD ) (ard Dis%)

=rste +,,<ova!
Eksterni (spoljni) hard diskovi su velikog
kapaciteta, ali zato mogu &iti veliki kao
kuite raunara.
Interni (unutranji) hard diskovi su znatno
manjih dimenzija, ali zato raspola%u i
manjim kapacitetom
:vrdi disk ((DD ) (ard Dis%)

)ovezivanje +,,<a sa raunarom! (postoji vie

naina)
A+A -A+A%%& A+A.//& A+A.%%0
I#E " dugi do 7Ccm# drugaije se zovu i
(A+A (Paralel A*A) ili EI#E
S1A+A " Serial A*A dugi do 3m, iroki 1mm.
$a&lovi se sastoje od H %ica to zahteva
manji prostor na ploi i +,,<u pa ima vie
prostora za druge komponente.
S1A+A$ " &r%i S<.:., a danas se koristi i S<
.:.5
,isketa (+DD ) +lo##y Dis% Dri,e)

Floi *isk (+DD ) +lo##y Dis% Dri,e) je sada

donekle iz&aen iz upotre&e z&og malog kapaciteta.

:ipovi disketa!
%&'2 (5,8 ina) " kapaciteta 3,77/2
'&$'2 (8,68 ina) " kapaciteta 3,6/2
#iskete ,a 3I( *rajv " kapaciteta 3CC/2 ili
68C/2
,isketa (+DD ) +lo##y Dis% Dri,e)

,elovi diskete!
3. Batita za pisanje " kada je
otvoren prekida
onemogueno je pisanje i
&risanje sa diskete
6. 9lava
5. Batvara
7. )lastino kuite
8. )apirni o&ru
4. /agnetni disk " okrugla
ploa smetena u zatitno
kuite (7)
H. Sektor diska " svaka staza je
podeljena na sektore
0ptiki diskovi

)erformanse otiki4 *iskova su danas

zadovoljavajue to se tie &rzine, ali im je glavni
nedostatak osetljivost na strujanje vazduha, prainu
i, najva%nije, ?zika oteenja (gre&anje).

5is o*ataka se vri primenom laserske

tehnologije tako to se zapis nanosi na metalnu
povrinu. 0vom tehnologijom se povrina diskova
oteuje.

6itanje o*ataka se vri primenom laserskog

zraka tako to se detektuju neravnine na povrini
diska i oitavaju se zapisani podaci.
0ptiki diskovi

:ipovi optikih diskova!

7# ROM (Com#act Disc) " 7#1R i 7#1R8
(Read i Re-ritable). samo za upisivanje ili i
za upisivanje i &risanje podataka# kapacitet
47C/2, HCC/2, 1CC/2
#V# (Digital 'ersatile Disc) " #V#1R9R8&
#V#:R9R8; kapacitet 7,H92# #ual <a=er
veeg kapaciteta 1,892
Blu1ra= #isc " naslednik ,=, diskova#
kapacitet od 6892 do 3CC92
0ptiki ure'aji

7#1ROM i #V#1ROM su ure'aji koji mogu da itaju

(, ili (, i ,=, diskove. 7#1R8 i #V#1R8 su
ure'aji koji mogu i da upisuju podatke na diskove.

0vo su optiki ure'aji koji se na matinu plou

prikljuuju na I,> ili S<.:. prikljuke, kao i +,,.
@le (+lash) memorija

Fle memorija (+lash) ili >e *isk je pose&an

ure'aj koji se najee prikljuuje na *S2 port pa se
esto zove i *S2 memorija.

Sastoji se od memorijskih modula iji se sadr%aj ne

&rie kada ostane &ez napajanja strujom.

Naziv IdiskJ je ostao jer je imitirana struktura

podataka na disku, tako da raunar njima pristupa
na isti nain na koji pristupa podacima na disku.

Kaacitet! 792, 192, 5692, ...

/emorijska kartica

Memorijska kartica (!ash %artica) se esto koristi

u raznim ure'ajima, kao to su mo&ilni telefoni,
kamere, foto<aparati, lap<top<ovi, mp5 plaAer<i, ...

=rste memorijskih kartica!

S,

microS,

//(

(@

/emorA Stick

K,

S,+(

S,L(