Ekart Tol

MO
SADANJEG
TRENUTKA
Echart Tolle : The Power of Now
Copyright 1999 by Echart Tolle
EQ
Predgovor amerikog izdavaa
Uvodna re
Zahvalnice
Uvod
Istina koja je u vama
l.Vi niste va um
2.Svest: put ka izlasku iz bola
3.Duboko poniranje u sadanji trenutak . . .
4.Strategije uma za izbegavanje
sadanjeg trenutka
5.Stanje prisustva
6.Unutranje telo
7.Kapije u duhovni svet
8.Prosvetljeni odnosi
9.Iznad sree i nesree
poiva spokojstvo
l0.Znaenje predaje
SADRAJ
Vi ste ovde da boanskom smislu univerzuma
omoguite da se prikae.
Eto koliki je va znaaj!
- Ekart Tol
3
6
11
12
15
19
38
51
72
92
104
123
136
163
187
PREDGOVOR AMERIKOG IZDAVAA
MARK ALEN
Autor knjiga "Vizionarski posao" i "Vizionarski ivot"
Moda jednom u deset godina ili ak samo jednom u gene-
raciji, pojavi se knjiga poput Moi sadanjeg trenutka. Ona
predstavlja vie od knjige; u njoj obitava ivotna energija, ona
koju verovatno moete da osetite drei knjigu u rukama. Ona
poseduje mo da u itaocima stvara iskustvo i njihove ivote
menja nabolje.
Mo sadanjeg trenutka je prvobitno objavljena u Kanadi,
i kanadski izdava Koni Kelou mi je rekla kako je neprekidno
sluala prie o pozitivnim promenama, pa ak i udima, koja su
se dogaala onog trenutka kada su se ljudi prihvatili knjige.
itaoci se javljaju", rekla je. ,,I toliki broj njih mi govori o
udesnim isceljenjima, transformacijama i veoj radosti koju
doivljavaju zato to su prigrlili ovu knjigu."
Zahvaljujui ovoj knjizi ja postajem svestan toga da svaki
trenutak naeg ivota predstavlja jedno udo. To je savreno
tano, bez obzira na to da li ja to uviam ili ne. I Mo sadanjeg
trenutka mi iznova i iznova pokazuje na koji nain to da uvidim.
Od prve stranice koju je napisao postaje jasno da Ekart
Tol predstavlja savremenog uitelja. On nije priklonjen nijednoj
posebnoj religiji ni doktrini, a nije ni guru; njegovo uenje obuh-
vata sutinu, osnovu svih ostalih tradicija i ne protivrei nijednoj
od njih - ni hrianskoj, ni hinduistikoj, ni budistikoj, ni musli-
manskoj, ni uroenikoj, niti bilo kojoj drugoj. On je u stanju da
uini ono to su svi veliki uitelji inili: da nam pokae, jednos-
tavnim i jasnim jezikom, kako se put, istina i svetlost nalaze pred
nama.
Ekart Tol zapoinje ukratko nas upoznajui sa sopstvenom
priom - priom o ranoj depresiji i oaju koji su kulminirali
neverovatnim iskustvom buenja jedne noi, nedugo nakon nje-
govog dvadeset i devetog roendana. Tokom poslednjih dvade-
set godina on se osvrtao na to iskustvo, meditirao i produbljivao
svoje shvatanje.
U proteklih deset godina postao je i uitelj svetskog
ranga, iroka dua sa velikom porukom, onom koju je prenosio
Hrist, onom koju je prenosio Buda: stanje prosvetljenja se moe
postii, sada i ovde. Mogue je iveti bez patnje, bez strepnje i
neuroza. Da bi se to postiglo, moramo shvatiti nau ulogu kao
kreatora sopstvenog bola; na um stvara probleme, a ne drugi
ljudi, ne 'spoljanji svet'. Krivac je na sopstveni um, sa svojim
skoro neprestanim tokom misli dok razmilja o prolosti, brine se
o budunosti. Mi inimo veliku greku poistoveujui se sa svo-
jim umom, mislei da smo to mi - dok, u stvari, predstavljamo
daleko uzvienija bia.
Iznova i iznova, Ekart Tol nam pokazuje na koji nain da se
poveemo sa onim to on naziva Bie:
Bie je veni, uvek-prisutni Jedini ivot iznad brojnih obli-
ka ivota koji podleu roenju i smrti. Meutim, Bie se ne nalazi
samo iznad ve i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj-
dublja nevidljiva i neunitiva sutina. To znai da vam je ono dos-
tupno ovog trenutka kao vae najdublje ja, vaa istinska priroda.
Ali nemojte pokuavati da ga dosegnete svojim umom. Ne
pokuavajte da ga shvatite. Moete ga spoznati samo onda kada
je um miran, kada ste intenzivno i u potpunosti u sadanjem
trenutku... Prosvetljenje znai ponovo postati svestan Bia i osta-
ti u tom stanju 'oseanja razumevanja'."
Knjigu Mo sadanjeg trenutka gotovo da je nemogue
proitati u jednom dahu - ona od vas trai da je povremeno
odloite i osvrnete se na proitano kako biste to primenili u
linom ivotnom iskustvu. Ona predstavlja kompletan vodi, pot-
puni kurs iz meditacije i spoznaje. To je knjiga kojoj se treba stal-
no vraati - i svaki put kada joj se opet posvetite, biete
nagraeni novom mudrou i znaenjem. To je knjiga koju e
mnogi ljudi, ukljuujui tu i mene, eleti da prouavaju do kraja
ivota.
Mo sadanjeg trenutka ima predane itaoce iji broj je u
porastu. Ve je proglaena za remek-delo, a kako god da je ljudi
nazivaju, kako god da je opisuju, u pitanju je knjiga koja ima
snagu da menja ivote, snagu da nas u potpunosti dovede do
spoznaje toga ko smo zaista.
Mark Alen
Novato, Kalifomija SAD
Avgust, 1999.
UVODNA RE
RASEL E. DI KARLO
Autor knjige ,,U susret Novom pogledu na svet"
Prekriveni azurnim nebom, narandastouti sunevi zraci
na zalasku mogu nas u posebnim prilikama poastiti trenutkom
tako velike lepote da se u momentu nalazimo zateeni,
ukoenog pogleda. Rasko takvog trenutka nas potpuno zbunju-
je, nai prisilno brbljivi umovi prave pauzu kako nas ne bi men-
talno prebacili na neko mesto koje nije ovde-i-sada. Okupana
svetlou, vrata ka drugaijoj stvarnosti kao da se otvaraju, uvek
prisutna, a ipak retko kad viena.
Abraham Maslou je ovo nazvao 'vrhunskim iskustvima',
poto ona predstavljaju istaknute trenutke u ivotu kada se
zateknemo odaslatim izvan granica zemaljskog i obinog.
Mogao ih je isto tako nazvati i 'iskustvima provirivanja'.
1
Tokom
ovih proirenih trenutaka mi kriom zavirujemo u veno carstvo
samog Bia. Makar to bilo i samo na kratko, mi se vraamo svom
Istinskom ja.
Ali", mogli biste uzdahnuti, to je tako divno... Kada bi se
samo moglo tu i ostati. Ali kako da se tu stalno nastanim?"
1
Neprevodiva igra rei: 'peak experience' (vrhunsko iskustvo) i 'peek experi-
ence' (iskustvo provirivanja). Rei peak i peek se razliito piu a isto itaju, mada
imaju razliito znaenje. - Prim. prev.
Tokom proteklih deset godina posvetio sam se
pronalaenju tog odgovora. U toku pretrage bila mi je ast da
uestvujem u razgovorima sa nekim od najodvanijih, najinspira-
tivnijih i najpronicljivijih 'pionira za primer' naeg vremena na
polju medicine, prirodnih nauka, psihologije, poslovanja, religi-
je/duhovnosti i ljudskih potencijala. Ovu raznovrsnu grupu poje-
dinaca povezuje njihovo izraeno zajedniko miljenje da
oveanstvo sada veoma znaajno napreduje u svom evolu-
tivnom razvoju. Tu promenu prati i drugaiji pogled na svet - na
osnovu slike koju imamo o tome 'kako stvari stoje'. Pogled na
svet eli da odgovori na fundamentalna pitanja: Ko smo?" i
Kakva je priroda svemira u kom ivimo?" Odgovori na ova
pitanja diktiraju kvalitet i karakteristike naih linih veza sa
porodicom, sa prijateljima i poslodavcima/radnicima. Kada ih
posmatramo u irem okviru, oni odreuju drutva.
Ne bi trebalo da nas iznenadi to to pogled na svet koji
iskrsava dovodi u pitanje mnoge stvari za koje Zapadno drutvo
misli da su istinite:
MIT 1. oveanstvo je doseglo vrhunac svog razvoja.
Ko-osniva Esalena", Majkl Marfi, sluei se komparativn-
im studijama religija, medicinskih nauka, antropologije i sporta,
doao je do provokativne teze da postoje jo napredniji nivoi u
razvoju oveka. Kada se osoba pribliava ovim naprednijim
nivoima, neobine sposobnosti poinju da cvetaju - sposobnost
za ljubav, za vitalnost, ovetvo, svest o telu, intuiciju, percepci-
ju, komunikaciju i volju.
Prvi korak jeste prepoznati njihovo postojanje. Veina ljudi
to ne ini. Nakon toga, metode se mogu primeniti svesnom
namerom.
MIT 2. Mi smo u potpunosti odvojeni jedni od drugih, od
prirode i od Kosmosa.
Ovaj mit o 'onom drugom' je odgovoran za ratove, silovanje
planete i sve oblike i manifestacije ljudske nepravde. Na kraju
krajeva, ko bi iste pameti povredio onog drugog da je tu osobu
doivljavao kao deo sebe samog? Sten Grof u svom istraivanju
neuobiajenih stanja svesti sumira stvari, govorei da su psiha i
svest svakog od nas, u konanoj analizi, u srazmeri sa 'svim onim
to jeste' jer ne postoje apsolutne granice izmeu tela/ega i
sveukupnosti postojanja."
Era 3", tretman dr. Lerija Dosija, u kom misli, stavovi i
isceliteljske namere jednog lica mogu uticati na fiziologiju dru-
gog lica (suprotno od Era 2", opteprihvaenog um-telo tret-
mana), veoma je dobro potkrepljen naunim studijama o
isceliteljskoj moi molitve. E sad, sudei po poznatim principima
fizike, i po pogledu na svet koji gaji tradicionalna nauka, to je
nemogue. Ipak, nadmoan broj dokaza pokazuje da je to zapra-
vo mogue.
MIT 3. Fiziki svet je sve to postoji.
Okovana materijalizmom, tradicionalna nauka podrazume-
va da nita to se ne moe izmeriti, testirati u laboratoriji ili
iskuati sa pet ula ili putem njihovih tehnolokih produetaka
jednostavno ne postoji. To 'nije stvarno'. Posledica toga je da je
sveukupna realnost svedena na fiziku stvarnost. Duhovne, ili
ono to bih nazvao nefizike dimenzije realnosti su proterane sa
vidika.
Ovo je u sukobu sa 'Venom filozofijom', tim filozofskim
konsenzusom koji se provlai kroz vekove, kroz religije, kroz
tradicije i kultove, opisujui razliite ali neprekidne dimenzije
realnosti. One se proteu od onih najguih i najmanje svesnih -
koje bismo nazvali 'materijom' - pa do najreih i najvie svesnih,
koje bismo nazvali duhovnim.
Veoma je zanimljivo da su ovakav proireni multidimen-
zionalni model realnosti predlagali kvantni teoretiari kao to je
Dek Skarfeti, koji opisuje nadsvetlosno putovanje. Druge
dimenzije se koriste da bi se objasnilo putovanje koje se odvija
bre od svetlosti - tog konanog ogranienja brzine; ili posma-
trajte rad legendarnog fiziara Dejvida Boma sa njegovim ekspli-
ciranim (fizikim) i impliciranim (nefizikim) multidimenzional-
nim modelom realnosti.
Ovo ne predstavlja puku teoriju - eksperiment 'Aspekt' iz
1982., izveden u Francuskoj, pokazao je da dve prethodno
povezane kvantne estice nakon to su razdvojene na veliku
udaljenost na neki nain i dalje ostaju povezane. Kada je jedna
estica bila promenjena i druga se menjala - istog trenutka.
Naunici ne znaju postupak na osnovu kojeg se ovo putovanje
bre od svetlosti moe odvijati mada neki teoretiari ak pred-
lau objanjenje da se ova povezanost odvija putem ulaza ka
viim dimenzijama.
Dakle, nasuprot onome to moda misle oni koji su
posveeni tradicionalnom shvatanju, uticajne odvane osobe sa
kojima sam razgovarao oseale su da jo uvek nismo dosegli
vrhunac u razvoju oveanstva, da smo povezani sa svekolikim
ivotom, a ne razdvojeni od njega i da potpuni spektar svesti
obuhvata i fiziku i mnotvo nefizikih dimenzija realnosti.
U sutini, ovaj novi pogled na svet ukljuuje va pogled na
sebe same, na druge ljude i na ukupan ivot, ne kroz oi naeg
malecnog, ovozemaljskog 'ja', koje ivi u vremenu i roeno je u
vremenu, ve radije kroz oi due, naeg Bia, Istinskog 'ja'.
Jedan za drugim, ljudi uskau u ovu viu orbitu.
Svojom knjigom Mo sadanjeg trenutka Ekart Tol puno-
pravno zauzima svoje mesto u ovoj grupi uitelja svetskog ranga.
Ekartova poruka glasi: problem oveanstva lei duboko uko-
renjen u samom umu ili, jo bolje, u naem pogrenom pois-
toveivanju sa umom.
Naa neodluna svest, naa tenja da krenemo linijom naj-
manjeg otpora time to nismo u potpunosti budni u sadanjem
trenutku, to stvara prazninu. I vremenom okovani um, koji je
stvoren da bi bio koristan sluga, premouje tu prazninu,
proglaavajui sebe za gospodara. Poput leptira koji lepra od
cveta do cveta, um povezuje prola iskustva ili, prikazujui sebi
sopstveni film, predvia ono to e doi. Retko kad emo zatei
sebe kako se odmaramo u okeanskim dubinama sadanjeg
trenutka, jer samo tu - u sadanjem trenutku - mi pronalazimo
nae Istinsko 'ja' koje lei ispod fizikog tela, promenljivih emo-
cija i brbljivog uma.
Okrunjena slava ovekovog razvoja ne lei u naoj
sposobnosti da rasuujemo i mislimo iako je to ono po emu se
razlikujemo od ivotinja. Intelekt, kao i instinkt, naprosto pred-
stavlja jednu od usputnih taaka. Naa boanska sudbina jeste
da se ponovo poveemo sa naim sutinskim Biem i svoju
neobinu boansku stvarnost izrazimo u obinom fizikom svetu,
tren za trenom. Lako je to rei, a ipak, retki su oni koji su dospeli
do krajnjih granica ovekovog razvoja.
Na svu sreu, postoje vodii i uitelji koji nam na tom putu
pomau. Ekartova impresivna snaga kao vodia i uitelja ne lei
u njegovoj usavrenoj sposobnosti da nas zadivi interesantnim
priama, da apstraktno uini konkretnim ili da obezbedi korisnu
tehniku. Vie od toga, njegova magija lei u iskustvu njega
samog kao nekoga ko zna. Kao rezultat, iza njegovih rei nalazi
se snaga koju su posedovali samo najslavniji duhovni uitelji.
ivei u dubinama ove Vie stvarnosti, Ekart utire energetski put
kome se i ostali mogu pridruiti.
I ta ako ostali ba to i uine? Svet kakav poznajemo sig-
urno bi se promenio na bolje. Vrednosti bi se pretvorile u krho-
tine nestajuih strahova koji bi bili izbaeni kroz vir samog Bia.
Nova civilizacija bi se rodila.
Gde se nalazi dokaz o ovoj Vioj stvarnosti?", pitate se vi.
Ja vam nudim jedino analogiju: eta naunika se moe sastati i
govoriti vam o naunim dokazima za injenicu da su banane
gorke. Ali, sve to treba da uradite jeste da zagrizete jednu, samo
jednom, kako biste uvideli da postoji sasvim druga strana
banane. Naposletku, dokaz ne lei u intelektualnim argumenti-
ma, ve u biu koje je na neki nain dotaklo neto sveto i spolja
i iznutra.
Ekart Tol nas veto ini otvorenima za tu mogunost.
Rasel E. Di Karlo
ZAHVALNICE
Duboko sam zahvalan Koni Kelou na njenoj ljubavi, podrci
i njenoj vitalnoj ulozi u transformisanju rukopisa u ovu knjigu i
iznoenju iste na svetio dana. Uivanje je raditi sa njom.
Proirujem svoju zahvalnost na Koreju Lender i one divne
ljude koji su potpomogli ovu knjigu dajui mi prostor, taj naj-
dragoceniji dar - prostor za pisanje i prostor za ivot. Hvala i
Adrijani Bredli iz Vankuvera, Margaret Miler iz Londona i Endi
Franesko iz Glastonberija u Engleskoj, Riardu iz Menlo Parka i
Reni Framkin iz Sausalitoa, Kalifomija.
Takoe sam zahvalan irli Speksman i Hauardu Kelou na
njihovoj reviziji rukopisa i korisnim informacijama, kao i onim
pojedincima koji su bili toliko ljubazni da revidiraju rukopis u
kasnijoj fazi i obezbede dodatne podatke. Hvala Rouz Dendevi
za tekstualnu obradu rukopisa, za njen jedinstveni veseli profe-
sionalni stil.
Konano, eleo bih da izrazim svoju ljubav i zahvalnost
majci i ocu, bez kojih ova knjiga ne bi nastala, mojim duhovnim
uiteljima i najveem guruu od svih: ivotu.
UVOD
POREKLO OVE KNJIGE
Ja imam malo koristi od prolosti i retko kad mislim o njoj.
Meutim, ukratko bih voleo da vam ispriam na koji nain sam
postao duhovni uitelj i kako je nastala ova knjiga.
Sve do svoje tridesete godine iveo sam u stanju gotovo
neprestane strepnje, proarane periodima samoubilake depre-
sije. Sada mi se ini kao da govorim o nekom prolom ivotu ili
ivotu nekog drugog.
Jedne noi, ne dugo nakon mog dvadeset i devetog
roendana, probudio sam se u rane sate uz oseanje apsolutnog
uasa. Sa takvim oseanjem sam se budio mnogo puta ranije, ali
sada je to bilo intenzivnije nego ikad pre. Tiina noi, nejasni
obrisi nametaja u mranoj sobi, udaljeni zvuk voza koji promie
- sve se inilo tako stranim, tako neprijateljskim i tako u pot-
punosti besmislenim da je u meni stvorilo dubok prezir prema
svetu. Najprezrenija stvar od svih, meutim, bilo je moje lino
postojanje. U emu je leao smisao daljeg ivljenja sa ovakvim
teretom nesree? Zato nastaviti sa ovom neprekidnom borbom?
Mogao sam da osetim kako je duboka tenja za unitenjem, za
nepostojanjem, sada postajala daleko snanija od instinktivne
elje za nastavkom ivota.
Ne mogu vie da ivim sa samim sobom." To je bila misao
koja se ponavljala u mom umu. A onda sam iznenada postao
svestan koliko je neobina bila ta misao. Jesam li ja jedan ili
dvoje? Ako ne mogu da ivim sa samim sobom, onda mora da
postoje dvojica mene: 'ja' i 'onaj' sa kojim 'ja' ne moe da ivi."
Moda je", pomislio sam, samo jedan od nas dvojice stvaran."
Ovo udno uvianje me je toliko zapanjilo da se moj um
zaustavio. Bio sam u potpunosti svestan, ali vie nije bilo misli.
Zatim sam se osetio uvuenim u neto to je izgledalo kao vrtlog
energije. U poetku je to bilo sporo kretanje, ali vremenom se
ubrzavalo. Obuzeo me je veliki strah i moje telo je poelo da se
trese. uo sam rei: 'ne opiri se niemu', kao da su izgovorene u
mojim grudima. Mogao sam da osetim kako bivam uvuen u
nekakvu prazninu. inilo se kao da se ona nalazi veim delom u
meni nego oko mene. Iznenada vie nije bilo straha i dozvolio
sam sebi da propadnem u tu prazninu. Ne seam se ta je bilo
nakon toga.
Probudio me je cvrkut ptica sa spoljne strane prozora.
Nikad pre nisam uo takav zvuk. Moje oi su i dalje bile
zatvorene, a ugledao sam sliku skupocenog dijamanta. Iako je,
da je dijamant mogao da proizvede zvuk, bio bi ba ovakav.
Otvorio sam oi. Prvo svetio zore se probijalo kroz zavese. Bez
ijedne misli, osetio sam, znao sam, da u svetlosti ima beskrajno
vie od onoga to mi mislimo. Ta meka svetlucavost koja se pro-
bijala kroz zavese bila je ljubav kao takva. Suze su mi navrle na
oi. Podigao sam se i proetao po sobi. Prepoznao sam prostori-
ju ipak shvativi da je nikada pre nisam istinski video. Sve je bilo
svee i netaknuto kao da je upravo nastalo. Podizao sam pred-
mete, olovku, praznu flau, divei se lepoti i ivosti svega toga.
Toga dana sam koraao ulicama grada potpuno oaran
udesnim ivotom na zemlji kao da sam tek dospeo na ovaj svet.
U toku sledeih pet meseci iveo sam u stanju
nenaruenog mira i blaenstva. Nakon toga, intenzitet je donek-
le opao ili se moda samo inilo tako jer je to postalo moje
prirodno stanje. I dalje sam mogao da funkcioniem u svetu iako
sam shvatao da nita to uinim nee nimalo doprineti onome to
ve imam.
Znao sam, naravno, da mi se dogodilo neto od velike
vanosti, ali nisam uopte mogao da to razumem. Tek posle
nekoliko godina, nakon iitavanja duhovnih tekstova i vremena
provedenog sa duhovnim uiteljima, uvideo sam da su svi tragali
za onim to se meni ve desilo. Shvatio sam da intenzivni pritisak
patnje mora da je te noi naterao moju svest da odustane od
poistoveivanja sa nesrenim i duboko uplaenim 'ja' koje, na
kraju krajeva, predstavlja izmiljotinu uma. To povlaenje izgle-
da da je bilo tako potpuno da je ovo lano napaeno 'ja' u
trenutku kolabiralo kao da ste izvukli ep iz igrake na naduva-
vanje. Ono to je tada preostalo bila je moja prava priroda kao
uvek prisutno Ja jesam: svest u svom istom stanju koje prethodi
poistoveivanju sa formom. Kasnije sam takoe nauio kako da
ulazim u to unutranje carstvo u kom vreme i smrt ne postoje i
koje sam isprva iskusio kao prazninu, ostajui pritom potpuno
svestan. Boravio sam u stanjima tako neopisivog blaenstva i
svetosti da je poetno iskustvo koje sam upravo opisao bledo u
poreenju sa njima. Dolo je vreme kada sam, nakratko, ostajao
bez iega na fizikom polju. Nisam imao veze, posao, dom,
drutveno odreen identitet. Skoro dve godine sam proveo na
klupama po parku u stanju potpune radosti.
Ali, ak i najlepa iskustva dou i prou. Moda je jo bit-
nije od bilo kakvog iskustva osnovno oseanje mira koje me od
tada vie nije naputalo. Ponekad je ono veoma snano, skoro
opipljivo, tako da ga i drugi mogu osetiti. A ponekad se nalazi
negde u pozadini nalik udaljenoj melodiji.
Kasnije bi mi ljudi povremeno prilazili i govorili mi: elim
da imam to to ti ima. Moe li mi to dati ili mi pokazati kako da
to dobijem?" A ja bih odgovarao: Vi to ve imate. Samo ne
moete da osetite jer va um stvara preveliku buku." Takav
odgovor je docnije prerastao u knjigu koju drite u rukama.
I pre nego to sam to shvatio, ponovo sam zadobio spolj-
anji identitet. Postao sam duhovni uitelj.
ISTINA KOJA JE U VAMA
Ova knjiga predstavlja sr mog rada u proteklih deset god-
ina, onoliko koliko on moe biti pretoen u rei, u Evropi i
Severnoj Americi, sa pojedincima i malim grupama onih koji tra-
gaju za duhom. Uz duboku ljubav i potovanje eleo bih da se
zahvalim tim izuzetnim ljudima na njihovoj hrabrosti, volji da pri-
hvate unutranju promenu na izazovnim pitanjima i spremnosti
da sasluaju. Ova knjiga ne bi nastala da nije bilo njih. Oni pri-
padaju jo uvek neznatnoj, ali, na svu sreu, rastuoj manjini
duhovnih pionira: ljudi koji dostiu taku na kojoj postaju
sposobni da se probiju kroz nasleene kolektivne obrasce uma
koji su eonima drali ljude u okovima patnje. Verujem da e ova
knjiga pronai put do onih koji su spremni za toliko radikalnu
unutranju promenu i da e tako delovati kao katalizator za nju.
Takoe, nadam se da e ona dopreti do mnogih drugih koji e
njen sadraj smatrati vrednim poimanja iako moda nee biti
spremni da u potpunosti ive po njemu i praktikuju ga. Mogue
je da e se u nekom kasnijem trenutku seme posejano za vreme
njenog itanja spojiti sa semenom prosvetljenja koje svako ljud-
sko bie nosi u sebi i ono e iznenada proklijati i oiveti unutar
njih.
Ova knjiga je, u svom sadanjem obliku, esto spontano
nastajala kao odgovor na pitanja koja su pojedinci postavljali na
seminarima, na asovima meditacija i privatnim savetodavnim
sastancima, tako da sam zadrao formu pitanja i odgovora.
Nauio sam i primio na tim asovima i sastancima isto koliko i
oni koji su postavljali pitanja. Neke od pitanja i odgovora sam
zapisivao skoro od rei do rei. Ostalo su generiki oblici, to
znai da sam odreene tipove pitanja koja su mi esto postavl-
jana kombinovao u jedno i izdvajao sr iz razliitih odgovora
kako bih stvorio generiki odgovor. Ponekad bi se u procesu
pisanja pojavio sasvim novi odgovor koji je dublji ili otroumniji
od bilo ega to sam ja ikada izgovorio. Neka dodatna pitanja
postavio je urednik ne bi li obezbedio dodatno razjanjenje
odreenih taaka.
Otkriete da se od prve do poslednje stranice dijalozi bez
prestanka smenjuju izmeu dva razliita nivoa.
Na jednom nivou ja vau panju usmeravam na ono to je
lano u vama. Govorim o prirodi ovekovog nesvesnog i dis-
funkcije, ba kao i o njihovim najeim manifestacijama u
ponaanju, poev od konflikata u vezama do ratnih odnosa
izmeu plemena ili nacija. Takvo znanje je kljuno jer ukoliko ne
nauite kako da prepoznate lano kao lano - kao neto to niste
vi - ne moe doi do trajnog preobraaja i uvek ete na kraju biti
ponovo uvueni u iluziju i neki oblik bola. Na ovom nivou takoe
vam pokazujem kako da to to je lano u vama ne pretvorite u
svoje 'ja' i u lini problem jer je to nain na koji ta la samu sebe
dalje odrava.
Na drugom nivou ja govorim o dubokom preobraaju
ljudske svesti - ne u smislu nekakve mogunosti u dalekoj
budunosti, ve o neemu to je dostupno sada - bez obzira na
to ko ste i gde se nalazite. Bie vam pokazano kako da se oslo-
bodite iz ropstva uma, kako da stupite u ovo prosvetljeno stanje
svesti i odrite ga u svakodnevnom ivotu.
Na ovom nivou knjige rei se ne bave uvek informacijama,
ve su esto skrojene kako bi vas uvukle u ovu novu svest dok
itate. Iznova i iznova ja nastojim da vas povedem sa sobom u to
veito stanje intenzivne svesne prisutnosti u Sadanjem trenutku
kako bih vam ponudio oseaj prosvetljenja. Dok ne budete u
stanju da iskusite ono o emu govorim, moda e vam se initi
da se ovi delovi donekle ponavljaju. Meutim, im to iskusite,
verujem da ete uvideti kako oni sadre ogromnu koliinu
duhovne snage i oni za vas mogu postati najvredniji delovi
knjige. tavie, poto svaka osoba u sebi nosi seme
prosvetljenja, ja se esto obraam znalcu u vama koji boravi iza
mislioca, onom stvarnijem 'ja' koje odmah prepoznaje duhovnu
istinu, usklauje se sa njom i od nje prima snagu.
Simbol za pauzu nakon odreenih pasusa vam sugerie
da bi moda valjalo da prestanete sa itanjem na trenutak,
umirite se i osetite i iskusite istinitost onoga to je upravo reeno.
Moda e postojati i druga mesta u tekstu na kojima ete to
uiniti prirodno i spontano.
Dok poinjete da itate ovu knjigu znaenje odreenih
rei, kao to su 'Bie' ili 'prisustvo', moda vam u poetku nee
biti najjasnije. Samo nastavite sa itanjem. Dok budete itali,
moda e vam padati na um pitanja ili primedbe. Verovatno ete
dobiti odgovor na njih kasnije u knjizi ili e se ispostaviti da su
nevani kako budete sve dublje zalazili u uenje - i u sebe.
Nemojte itati samo umom. Obratite panju na bilo kakav
'emocionalni odgovor' tokom itanja i na oseanje prepoznavan-
ja duboko iznutra. Ja vam ne mogu saoptiti nikakvu duhovnu
istinu koju vi duboko u sebi ve ne poznajete. Sve to mogu da
uinim jeste da vas podsetim na ono to ste zaboravili. ivotno
znanje, drevno a ipak uvek novo, tada se aktivira i oslobaa iz
svake elije vaeg tela.
Um eli da kategorizuje i uporeuje, ali ova knjiga e
bolje delovati na vas ako ne pokuate da uporeujete njenu ter-
minologiju sa onom drugih uitelja jer ete u protivnom biti zbun-
jeni. Ja koristim rei kao to su 'um', 'srea' i 'svest' na nain koji
se ne slae nuno sa drugim uenjima. Nemojte se vezivati ni za
kakve rei. One samo predstavljaju sredstva za postizanje cilja i
treba ih to pre ostaviti iza sebe.
Kada povremeno citiram rei Isusa ili Bude iz Puta uda ili
drugih uenja, to ne inim kako bih uporeivao, ve da bih vau
panju usmerio na injenicu da u sutini postoji, i oduvek je pos-
tojalo, samo jedno duhovno uenje mada se pojavljivalo u
mnogim oblicima. Neki od ovih oblika, kao to su drevne religi-
je, postali su toliko optereeni nevanim stvarima da je kod njih
gotovo sasvim zaklonjena duhovna sutina. Stoga se njihovo
dublje znaenje dobrim delom vie ne prepoznaje, a njihova
mo da izazovu promenu je izgubljena. Kada uzimam citate iz
drevnih religija i drugih uenja, to je da bih otkrio njihovo dublje
znaenje i time ponovo osposobio njihovu mo da izazovu
promenu - posebno za one itaoce koji su sledbenici ovih religi-
ja ili uenja. Njima poruujem: nema potrebe da na drugom
mestu tragate za istinom. Dozvolite da vam pokaem kako da
zaete dublje u ono to ve posedujete.
Ipak, uglavnom sam pokuao da koristim to neutralniju
terminologiju kako bih se obratio irokoj masi ljudi. Ova knjiga se
moe posmatrati i kao novo formulisanje tog venog duhovnog
uenja, sutine svih religija, u naem vremenu. Ona nije izvede-
na na osnovu spoljnih izvora, ve jednog istinskog unutranjeg
Izvora, tako da ne sadri ni teoriju ni spekulacije. Ja govorim iz
unutranjeg iskustva, i ako u nekim trenucima govorim prodorno,
to je stoga da bih probio vrste naslage mentalnog otpora i
domogao se mesta u vama na kom vi ve znate, ba kao to i ja
znam, i na kom istinu prepoznajete onog trenutka kada je ujete.
U tom trenutku postoji izvesno oseanje zanosa i poveane
ivosti dok neto unutar vas izgovara: Da. Znam da je to istina."
VI NISTE VA UM
Najvea prepreka prosvetljenju
Prosvetljenje - ta je to?
Prosjak sedi pokraj puta ve vie od trideset godina.
Jednog dana proe pored njega neki stranac. Imate li ta
sitno?", promrmlja prosjak, mehaniki drei isturenu svoju staru
bejzbol kapu. Nemam nita da ti dam", ree stranac. A onda
upita: ta je to na emu sedi?" Nita", odgovori prosjak.
Samo neki stari sanduk. Sedim na njemu otkako me pamenje
slui." Da li si ikada pogledao unutra?", upita stranac. Prosjak
uspe malko da otvori poklopac. Zapanjen, u neverici i oduevl-
jenju, video je da je sanduk bio prepun zlata.
Ja sam taj stranac koji nema nita da vam da i koji vam
govori da pogledate unutra. Ne u neki tamo sanduk, kao u ovoj
paraboli
2
, ve u neto mnogo blie: u sebe.
Ali, ja nisam prosjak", mogu da vas ujem kako govorite.
Oni koji nisu pronali svoje istinsko bogatstvo, a to je blis-
tava radost Bia i duboki mir koji ide sa njom, a koji je nemogue
uzdrmati, prosjaci su, ak i ako poseduju veliko materijalno
bogatstvo. Oni tragaju u spoljanjosti za trakom zadovoljstva ili
2
Pria u kojoj se poreenjem kazuje neka moralna ideja.- Prim. prev.
ispunjenja, tragaju za priznanjem, sigurnou ili ljubavlju iako
poseduju blago u sebi koje ne samo da ukljuuje sve te stvari ve
je i beskrajno vee od bilo ega to vam svet moe ponuditi.
Re prosvetljenje stvara sliku o nekakvom nadljudskom
dostignuu, i ego eli da to tako i ostane, ali to je jednostavno
vae prirodno stanje oseaja jedinstva sa Biem. To je stanje
povezanosti sa neim nemerljivim i neunitivim, neim to, goto-
vo paradoksalno, predstavlja vas, a u isto vreme je i vee od vas.
To je pronalaenje vae istinske prirode koja prevazilazi naziv i
oblik. Nemogunost da sada osetite ovu povezanost daje vam
povoda za iluziju o razdvojenosti od sebe i od sveta koji vas
okruuje. Zato sebe shvatate, svesno ili nesvesno, kao izolovani
deo. Javlja se strah i sukob unutar vas i izvan vas postaje pravilo.
Dopada mi se Budina jednostavna definicija prosvetljenja
kao 'kraja patnje'. U tome nema niega nadljudskog, zar ne?
Naravno, kao definicija ona je nepotpuna. Ona vam samo govori
ta prosvetljenje nije: nije patnja. Ali ta preostaje kada vie
nema patnje? Buda ne govori o tome i njegovo utanje vam kazu-
je da ete to morati sami da otkrijete. On koristi negativnu defini-
ciju kako um ne bi mogao da je pretvori u neto u ta se moe
verovati, ili u nadljudsko dostignue, cilj koji ne moete da
postignete. Uprkos ovoj predostronosti veina budista i dalje
veruje da je prosvetljenje namenjeno Budi, a ne njima, barem ne
u ovom ivotu.
Upotrebili ste re Bie. Moete li da objasnite ta ste pod time mis-
lili?
Bie je veni, uvek prisutni Jedini ivot iznad brojnih oblika
ivota koji podleu roenju i smrti. Meutim, Bie se ne nalazi
samo iznad, ve i duboko unutar svakog oblika kao njegova naj-
dublja, nevidljiva i neunitiva sutina. To znai da vam je ono
dostupno ovog trenutka kao vae najdublje 'ja', vaa istinska
priroda. Ali, nemojte pokuavati da ga dosegnete svojim umom.
Ne pokuavajte da ga shvatite. Moete ga spoznati samo onda
kada je um miran. Kada ste prisutni, kada se vaa panja u pot-
punosti i svom silinom nalazi u Sadanjem trenutku, Bie je
mogue osetiti, ali mentalno ne moe biti shvaeno.
Prosvetljenje znai ponovo postati svestan Bia i ostati u tom
stanju 'oseanja razumevanja'.
Kada kaete Bie, da li govorite o Bogu? Ako govorite, zato onda
ne kaete tako?
Re Bog izgubila je znaenje tokom hiljada godina
pogrene upotrebe. Ja je ponekad koristim, ali to inim tedljivo.
Kada kaem pogrena upotreba, mislim na to da je ljudi koji nika-
da nisu ak ni zavirili u carstvo svetog beskrajnog prostranstva
koje se nalazi iza te rei koriste vrlo ubeeno kao da znaju o
emu govore. Ili joj se suprotstavljaju kao da znaju ta je to to
poriu. Pogrena upotreba omoguuje pojavu apsurdnih
verovanja, predubeenja i egoistikih zabluda, kao to je ona da
je 'moj ili na Bog jedini pravi Bog, a tvoj Bog je laan' ili Nieova
poznata izjava: Bog je mrtav."
Re 'Bog' je postala zatvoreni koncept. Onog trenutka
kada je re izgovorena, mentalna slika se stvara, moda ne vie
slika starca sa belom bradom, ali i dalje mentalna predstava o
nekome ili neemu izvan vas, i da, skoro neizbeno o nekome ili
neemu mukog pola.
Ni Bog, ni Bie, ni bilo koja druga re ne moe da definie
niti da objasni neizrecivu stvarnost iza sebe, tako da jedino
znaajno pitanje glasi: da li je ta re pomo ili smetnja u
omoguavanju vama da iskusite to na ta se ona odnosi. Da li se
odnosi na transcendentalnu
3
stvarnost iznad sebe, ili se sputa
3
Ovaj termin se ne koristi u smislu u kojem ga koristi Kant (u kantovskoj termi-
nologiji ovde bi trebalo da stoji transcedentno). - Prim. ur.

suvie lako na to da postane nita vie od ideje u vaoj glavi u
koju verujete, u mentalnog idola?
Re Bie ne objanjava nita, ali to ne ini ni re Bog. Bie,
meutim, ima prednost u tome to predstavlja otvoren koncept.
Ona ne svodi beskonano nevidljivo na konani entitet.
Nemogue je stvoriti mentalnu sliku o njoj. Niko ne moe da tvrdi
kako jedini polae prava na nju. Ono je vaa sama sutina i dos-
tupno vam je u ovom trenutku kao oseanje vaeg sopstvenog
prisustva, kao shvatanje Ja jesam koje prehodi onom 'ja sam ovo'
ili 'ja sam ono'. Stoga, mali je korak od rei Bie do iskustva Bia.

ta predstavlja najveu prepreku doivljavanju te stvarnosti?
Identifikacija sa vaim umom koja uzrokuje da miljenje
postane prisila. Ne biti u mogunosti da prestanete sa
razmiljanjem predstavlja jezivu zavisnost, ali mi to ne uviamo
jer gotovo svako boluje od nje, tako da se ta zavisnost smatra
normalnom. Ova neprestana mentalna buka vas spreava da
pronaete to carstvo unutranje smirenosti koje je nerazdvojivo
od Bia. Ona takoe stvara i lano, umom stvoreno 'ja', koje baca
senku straha i patnje. Svim tim stvarima emo se detaljnije poz-
abaviti kasnije.
Filozof Dekart je verovao da je doao do najfundamental-
nije istine kada je izrekao svoju poznatu tvrdnju: Mislim, dakle
postojim." U stvari, on je reima uobliio najosnovniju greku:
izjednaio je miljenje sa Biem i identitet sa miljenjem. Prisilni
mislilac, to znai gotovo svako, ivi u stanju prividne izolo-
vanosti u suludo sloenom svetu stalnih problema i sukoba, svetu
koji odraava stalno rastuu rasparanost uma. Prosvetljenje je
stanje celosti, stanje Bia 'u celini', a samim tim i stanje mira. To
je stanje jedinstva sa ivotom u njegovom pojavnom aspektu,
odnosno sa svetom, kao i sa svojim najdubljim 'ja' i duhovnim
ivotom - stanje jedinstva sa Biem. Prosvetljenje ne predstavlja
samo zavretak patnje i stalnih spoljanjih i unutranjih sukoba,
ve takoe i kraj jezivog robovanja neprekidnom razmiljanju.
Kakvo je to samo neverovatno osloboenje!
Identifikacija sa vaim umom stvara neprovidan paravan
od pojmova, oznaka, predstava, rei, sudova i definicija koji
blokira svaku istinsku vezu. On stoji izmeu vas i vaeg 'ja',
izmeu vas i vaeg sadruga, izmeu vas i prirode, izmeu vas i
Boga. Upravo ovaj paravan od misli stvara iluziju izdvojenosti,
iluziju da postojite vi i potpuno razliit 'neko drugi'. Tada zabo-
ravljate na kljunu injenicu da ispod nivoa fizikih pojava i
zasebnih oblika vi inite celinu sa svim to postoji. Pod
'zaboravljanjem' podrazumevam to da vie niste u stanju da
osetite ovo jedinstvo kao oiglednu stvarnost. Vera moe biti
utena. Meutim, samo putem linog iskustva ona postaje oslo-
baajua.
Razmiljanje je postalo bolest. Bolest nastaje onda kada
stvari izlete iz ravnotee. Na primer, ne postoji nita loe u deobi
i razmnoavanju elija u telu, ali kada se taj proces nastavi ne
obraajui panju na celokupni organizam, elije se mnoe i mi
oboljevamo.
Um je izvanredan instrument ako se koristi ispravno.
Meutim, ako se koristi pogreno, postaje veoma destruktivan.
Da se izrazim preciznije, ne radi se toliko o tome da vi koristite
svoj um pogeno - uglavnom ga ne koristite uopte. On koristi
vas. To predstavlja bolest. Vi verujete da ste isto to i va um. To
je zabluda. Instrument je preuzeo kontrolu nad vama.
Ne slaem se sasvim. Istina je da se dosta bavim besciljnim
razmiljanjem, kao i veina ljudi, ali i dalje mogu da odaberem da
iskoristim svoj um kako bi se neke stvari postigle, i ja to sve vreme
inim.
To to ste u stanju da reite ukrtene rei ili da napravite
atomsku bombu, ne znai da koristite svoj um. Ba kao to psi
vole da glou kosti, tako um voli da zarije svoje zube u probleme.
Zbog toga on reava ukrtene rei i pravi atomske bombe. Vas ne
interesuje ni jedno ni drugo. Dozvolite da vas ovo pitam: da li ste
u stanju da se oslobodite svog uma kad god to poelite? Da li ste
pronali dugme za iskljuenje?
Mislite da u potpunosti prestanem da mislim? Ne, ne mogu, osim
moda na trenutak ili dva.
Onda vas va um iskoriava. Vi ste se nesvesno pois-
tovetili sa njim, tako da ak i ne znate da ste njegov rob. Gotovo
kao da ste neije vlasnitvo a da to znate, tako da mislite da je
entitet koji vas okupira isto to i vi. Poetak slobode predstavlja
uvianje da vi niste entitet koji okupira - mislilac. Svest o tome
vam omoguuje da posmatrate taj entitet. Onog trenutka kada
zaponete da posmatrate mislioca, vii nivo svesti se aktivira.
Tada poinjete da uviate da postoji prostrano carstvo razuma
iznad misli i da je misao samo jedan mali aspekt tog razuma.
Uviate, takoe, i da sve zaista vane stvari - lepota, ljubav,
kreativnost, radost, unutranji mir - svoj koren imaju iznad uma.
Vi poinjete da se budite.

Oslobaanje od sopstvenog uma
ta tano podrazumevate pod 'posmatranjem mislioca'?
Kada neko ode kod lekara i kae: ujem glas u svojoj
glavi", najverovatnije e biti upuen psihijatru. injenica je da,
na vrlo slian nain, praktino svako uje glas ili nekoliko glaso-
va u svojoj glavi sve vreme: nevoljni misaoni proces za koji ne
shvatate da ga je mogue zaustaviti. Neprekidni monolozi ili
dijalozi.
Verovatno ste naletali na 'ludake' na ulici koji bez
prestanka priaju ili mrmljaju neto sa samim sobom. Pa, to se ne
razlikuje mnogo od onog to vi kao i svi ostali 'normalni' ljudi
radite, osim to to ne radite naglas. Glas daje komentare,
spekulie, sudi, uporeuje, ali se, voli, ne voli, itd. Glas nije
neminovno bitan za situaciju u kojoj se u tom trenutku nalazite;
mogue je da on oivljava skoriju ili dalju prolost, ili uvebava i
zamilja mogue budue situacije. Pri tom, on esto zamilja
kako se stvari odvijaju loe i sa negativnim ishodima. To se zove
briga. Ponekad je ova zvuna podloga praena i vizuelnim pred-
stavama ili 'mentalnim filmovima'. ak i ako je glas bitan za
trenutnu situaciju, on e je predstaviti kao prolu. To je zato to
glas pripada vaem uslovljenom umu koji je rezultat vae
celokupne prolosti, kao i kolektivnog kulturnog naina
razmiljanja koji ste nasledili. Tako da vi vidite i sudite o
sadanjosti kroz oi prolosti i dobijate sasvim iskrivljen pogled
na nju. Nije neobino ako taj glas postane najvei neprijatelj
jedne osobe. Mnogi ljudi ive sa muiteljem u svojoj glavi koji ih
neprestano napada i kanjava, isisavajui njihovu ivotnu energi-
ju. On je uzrok neverovatne bede i nezodovoljstva, kao i bolesti.
Dobra vest jeste ta da se moete osloboditi svog uma. To
predstavlja jedino pravo osloboenje. Prvi korak moete pre-
duzeti upravo sada. Ponite da oslukujete glas u svojoj glavi to
je ee mogue. Posebno obratite panju na bilo kakve obrasce
koji se ponavljaju, na onu stranu gramofonske ploe koja se,
moda, ve godinama okretala u vaoj glavi. To je ono to ja
podrazumevam pod 'posmatranjem mislioca', to drugim reima
znai: sluajte glas u svojoj glavi, budite tamo prisutni kao sve-
dok.
Dok sluate taj glas, inite to nepristrasno. to znai, ne
osuujte. Nemojte osuivati niti nipodatavati ono to ujete jer
to bi znailo da je isti taj glas ponovo kroio unutra na zadnja
vrata. Ubrzo ete uvideti: to Ja jesam shvatanje, to oseanje sop-
stvene prisutnosti, nije misao. Ono se uzdie iznad uma.

Stoga, dok oslukujete misao, vi ste svesni ne samo te misli
ve i samih sebe kao svedoka te misli. Nova dimenzija svesti se
pojavila. Dok sluate misao, vi zapravo oseate svesno prisustvo
- vae dublje 'ja' - iza ili ispod misli. Misao tada gubi svoju mo
nad vama i brzo se povlai jer vi vie ne osnaujete um pois-
toveujui se sa njim. To predstavlja poetak kraja nevoljnog i
prisilnog razmiljanja.
Kada se misao povue, vi doivljavate diskontinuitet u toku
misli - prazninu 'ne-uma'. Isprva e ovaj praznina biti kratka,
moda u trajanju od nekoliko sekundi, ali e postepeno postajati
sve dua. Kada se pojavi, osetiete izvesnu smirenost i spokojst-
vo unutar sebe. To je poetak vaeg prirodnog stanja opipljivog
jedinstva sa Biem, to je obino blokirano umom. Vebanjem,
oseaj smirenosti i spokojstva e se produbljivati. U stvari, toj
dubini nema kraja. Takoe ete osetiti i suptilno izlivanje radosti
koja izvire iz te dubine: radost Bia.
To stanje nije nalik transu. Nimalo. Ovde nema gubitka
svesti. Sluaj je obrnut. Da je cena mira umanjivanje vae svesti,
a cena smirenosti manjak vitalnosti i spremnosti, onda ih ne bi
vredelo ni imati. U ovom stanju unutranje povezanosti vi ste
daleko spremniji, daleko budniji nego u stanju poistoveenosti
sa umom. U potpunosti ste prisutni. To, takoe, podie i vibra-
cionu frekvenciju energetskog polja koja vaem fizikom telu
daje ivot.
Sputajui se sve dublje u ovo carstvo ne-uma, kako ga
ponekad nazivaju na istoku, vi spoznajete stanje iste svesti. U
tom stanju oseate sopstveno prisustvo sa takvim intenzitetom i
takvom radou da celokupno miljenje, vae fiziko telo, kao i
ceo spoljni svet postaju relativno beznaajni u poreenju sa njim.
A ipak to nije sebino stanje, ve stanje gubitka svog 'ja'.
4
Ono
vas vodi iznad onog to ste ranije smatrali 'svojim ja'. To prisust-
vo predstavlja vau sutinu, a u isto vreme i neto neizmerno
vee od vas. Ono to pokuavam da predstavim ovde moe
zvuati paradoksalno ili ak kontradiktorno, ali ne postoji drugi
nain na koji bih to mogao izraziti.

Umesto da 'posmatrate mislioca', prazninu u toku misli
moete da stvorite i jednostavno usmeravajui iu vae panje
ka Sadanjem trenutku. Naprosto postanite intenzivno svesni
ovog trenutka. Tako neto priinjava veliko zadovoljstvo. Na taj
nain vi odvlaite panju od aktivnosti uma i stvarate prazninu
ne-uma u kojoj ste vrlo pripravni i svesni, ali ne razmiljate. Ovo
je sutina meditacije.
U svakodnevnom ivotu moete da praktikujete ovo, uzi-
majui bilo koju rutinsku aktivnost koja inae predstavlja samo
sredstvo za postizanje cilja i posvetite joj apsolutnu panju, tako
da ona sama postane cilj. Na primer, svaki put kada se penjete ili
4
Igra rei: 'selfless' znai nesebino, ali u ovom kontekstu ima i znaenje
gubitak svoga ja". - Prim. prev.
sputate stepenicama u svojoj kui ili na poslu, dobro obratite
panju na svaki korak, svaki pokret, ak i na svoje disanje. Budite
potpuno prisutni. Ili, kada perete ruke, obratite panju na sve
ulne doivljaje povezane sa tom radnjom: zvuk vode i oseaj
koji ona stvara, pokrete vaih ruku, miris sapuna, itd. Ili, kada
uete u automobil, nakon to zatvorite vrata, umirite se na neko-
liko sekundi i posmatrajte sopstveni dah. Postanite svesni
neujnog ali snanog oseaja prisustva. Postoji jedan sigurni kri-
terijum po kojem moete da izmerite svoj uspeh pri ovoj vebi: to
je nivo mira koji oseate iznutra.
Stoga, jedini najvaniji korak na vaem putu ka
prosvetljenju jeste ovaj: nauite kako da prestanete da se pois-
toveujete sa svojim umom. Svaki put kada stvorite prazninu u
toku misli, svetlost vae svesti postaje jaa.
Jednog dana ete se moda zatei kako se smejete glasu
u svojoj glavi, ba kao to biste se smejali i deijim budalatina-
ma. To znai da vie ne uzimate sadraj svog uma toliko ozbiljno
poto oseaj za vae sopstveno 'ja' ne zavisi od njega.
Prosvetljenje: uzdizanje iznad misli
Zar razmiljanje nije kljuna stvar za preivljavanje u ovom svetu?
Va um je instrument, alatka. On postoji kako bi se iskoris-
tio za odreeni zadatak, i kada je taj zadatak obavljen, vi ga

odlaete na stranu. Kako stvari stoje, rekao bih da osamdeset do
devedeset procenata misli veine ljudi ne samo da se ponavlja i
ne donosi korist ve zbog svoje disfunkcionalne i esto nega-
tivne prirode dobrim delom nanosi i tetu. Posmatrajte svoj um i
otkriete da je to istina. On uzrokuje ozbiljan odliv vae ivotne
energije.
Ova vrsta prisilnog razmiljanja zapravo predstavlja zavis-
nost. ta karakterie zavisnost? Veoma jednostavno: vie ne
oseate da imate mogunost da se zaustavite. Ona se ini jaom
od vas. Takoe vam nudi lani oseaj zadovoljstva, zadovoljstva
koje se bez izuzetka pretvara u bol.
Zato bismo mi bili zavisni od razmiljanja?
Zato to ste se poistovetili sa njim. to znai da oseaj o
sopstvenom 'ja' izvodite iz sadraja i aktivnosti uma. Zato to
verujete da biste prestali da postojite ukoliko bi prestali sa
razmiljanjem. Dok odrastate, vi formirate mentalnu predstavu o
tome ko ste, zasnovanu na linim i kulturolokim uslovima. Ovo
fantomsko 'ja' moemo nazvati egom. On se sastoji od aktivnosti
uma i moe se odravati samo neprestanim razmiljanjem. Pojam
ega oznaava razliite stvari za razliite ljude, ali kada ga ja ovde
koristim, on predstavlja lano 'ja', stvoreno nesvesnim
poistoveivanjem sa umom.
Za ego, sadanji trenutak jedva da postoji. Samo prolost i
budunost se smatraju vanima. Ovo potpuno izvrtanje istine
poiva na injenici da je u ego-modalitetu um veoma dis-
funkcionalan. On se uvek bavi oivljavanjem prolosti, ne bi li
osigurao svoj opstanak i pronaao tamo nekakvu vrstu
osloboenja ili ispunjenja. On govori: Jednog dana, kada se ovo
ili ono dogodi, bie mi dobro, biu srean i spokojan." ak i
kada se ini da se ego bavi sadanjou, to nije ona sadanjost
koju opaa: on je sasvim pogreno tumai jer na nju gleda oima
prolosti. Ili je svodi na sredstvo ka cilju, cilju koji lei u umom
projektovanoj budunosti. Posmatrajte svoj um i videete da on
funkcionie na ovakav nain.
Ja ne elim da izgubim mogunost da analiziram i razlikujem.
Nemam nita protiv toga da nauim da razmiljam jasnije, na
usredsreeniji nain, ali ne elim da izgubim svoj um. Dar miljen-
ja je najvrednija stvar koju posedujemo. Bez nje, bili bismo samo
jo jedna ivotinjska vrsta.
Prevlast uma nije nita drugo do jedan stadijum u evoluciji
svesti. Potrebno je da sada hitno preemo na sledei nivo jer e
nas u protivnom um, koji se pretvorio u monstruma, unititi. O
ovome u detaljnije govoriti kasnije. Miljenje i svest nisu sinon-
imi. Miljenje je samo jedan mali deo svesti. Misao ne moe da
postoji bez svesti, ali svest ne zahteva misao.
Prosvetljenje oznaava uzdizanje iznad misli, a ne pad na
nivo ispod misli, na nivo ivotinje ili biljke. U prosvetljenom stan-
ju vi se i dalje sluite svojim umom kada je to potrebno, ali na
daleko usredsreeniji i efikasniji nain nego pre. Vie ga koris-
tite u praktine svrhe, ali ste osloboeni od nevoljnih unutranjih
monologa, a prisutna je i unutranja smirenost. Kada koristite
svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno reenje, vi prib-
lino svakih nekoliko minuta oscilirate izmeu misli i smirenosti,
izmeu uma i ne-uma. Ne-um predstavlja svest bez misli. Jedino
tako je mogue razmiljati kreativno jer samo na takav nain
misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada vie nije
povezana sa daleko prostranijim carstvom svesti, ona brzo
postaje ogoljena, luda i destruktivna.
Um je kljuna maina opstanka. Napad i odbrana od
drugih umova, prikupljanje, pohranjivanje i analiziranje informa-
cija - to je ono u emu je on dobar, ali uopte nije kreativan. Svi
istinski umetnici, bili toga svesni ili ne, stvaraju iz ne-uma, iz
unutranje smirenosti. Um, zatim, kreativnim impulsima ili uvidi-
ma daje oblik. ak su i slavni naunici izvestili o tome da su do
kreativnih otkria doli u trenucima mentalne tiine. Iznenaujui
rezultati nacionalne ankete meu najeminentnijim
matematiarima Amerike, ukljuujui i Ajntajna, u cilju sazna-
vanja njihovih metoda rada, pokazali su da miljenje 'igra samo
sporednu ulogu u kratkoj odlunoj fazi samog kreativnog ina'.
Stoga bih ja rekao da jednostavan razlog iz kog veina naunika
nije kreativna nije taj to oni ne razmiljaju, ve taj to ne znaju
kako da prestanu sa razmiljanjem!
uda ivota na Zemlji ili postojanja vaeg tela nisu stvore-
na niti odravana putem uma, putem miljenja. Jasno je da posto-
ji inteligencija na delu koja je daleko vea od uma. Na koji nain
jedna ljudska elija veliine hiljaditog dela ina moe sadravati
instrukcije u okviru svoje DNK koje bi popunile hiljadu knjiga od
po est stotina stranica? to vie saznajemo o funkcionisanju
naeg tela, to vie shvatamo koliko je iroka inteligencija na delu
unutar njega i koliko malo mi znamo. Kada se um ponovo povee
sa njim, on postaje udesno oruje. On tada slui neemu veem
od sebe.
Emocija: reakcija tela na va um
ta je sa emocijama? Bivamo upleteni u sopstvene emocije ak i
vie nego u sopstveni um.
Um, onako kako ja koristim tu re, nije samo misao. On
ukljuuje i vae emocije, kao i sve nesvesne mentalno-emo-
cionalne naine reagovanja. Emocija se javlja na mestu na kom
se um i telo susreu. Ona predstavlja rekciju tela na va um - ili,
mogli bismo rei, odraz vaeg uma u telu. Na primer, nasilna
misao ili neprijateljska misao e stvoriti zalihu energije u telu, to
nazivamo besom. Telo se sprema za borbu. Pomisao na to da ste
ugroeni, fiziki ili psihiki, nagoni telo da se zgri i to predstavl-
ja fiziku stranu onog to zovemo strah. Istraivanja su pokazala
da ova snana emocija uzrokuje ak i biohemijske promene u
telu. Biohemijske promene predstavljaju fiziki ili materijalni
aspekt emocije. Naravno, vi obino niste svesni svih vaih toko-
va misli i esto ih moete dovesti u iu panje jedino posmatra-
jui emocije.
to ste vie poistoveeni sa svojim miljenjem, onim to
volite ili ne volite, svojim sudovima i interpretacijama, odnosno,
to ste manje prisutni kao svest koja posmatra, to e snanije
emocionalno punjenje biti, bili vi toga svesni ili ne. Ako ne
moete da osetite svoje emocije, ako ste odseeni od njih, vre-
menom ete ih iskusiti na isto fizikom nivou kao fizike prob-
leme ili simptome. Mnogo toga je napisano o ovome poslednjih
godina, tako da nema potrebe da ovde dublje zalazimo u to. Jak
nesvesni emocionalni obrazac se ak moe manifestovati kao
spoljni dogaaj koji se, izgleda, samo vama deava. Na primer,
primetio sam da ljudi koji u sebi nesvesno nose mnogo neispol-
jenog besa vie e biti napadani, verbalno ili ak fiziki, od
strane drugih ljudi punih besa, i to esto bez nekog vidljivog
povoda. Oni poseduju vei izliv besa, koji odreeni ljudi
podsvesno uhvate i to okida njihovu sopstvenu prikrivenu ljutnju.
Ako imate potekoa da osetite vlastite emocije,
zaponite sa usmeravanjem panje na unutranje energetsko
polje vaeg tela. Osetite telo iznutra. To e vas takoe povezati
sa vaim emocijama. Ovo emo kasnije detaljno istraiti.

Kaete da je emocija odraz uma u telu. Ali, ponekad se izmeu njih
javlja sukob: um kae 'ne' dok emocija kae 'da' i obrnuto.
Ako zaista elite da upoznate svoj um, telo e vam uvek
ponuditi istinski odraz, stoga pogledajte u emociju ili je, jo
bolje, osetite u svom telu. Ako izmeu njih postoji oigledan
sukob, misao e predstavljati la, a emocija istinu. Ne apsolutnu
istinu o tome ko ste vi, ve relativnu istinu o vaem stanju uma u
tom trenutku.
Sukob izmeu povrinskih misli i nesvesnih mentalnih
procesa je bez sumnje est. Moda jo uvek niste u stanju da
aktivnosti svog nesvesnog uma svesno uobliite kao misli, ali e
se one u telu uvek odraavati kao emocije i toga moete postati
svesni. Posmatranje emocije na ovaj nain je u osnovi isto kao i
oslukivanje ili posmatranje misli to sam ranije opisao. Jedina
razlika je u tome to dok je misao u vaoj glavi, emocija posedu-
je jaku linu komponentu i zato se prvenstveno osea u telu.
Tada moete dozvoliti emociji da bude tamo, a da vas ne kon-
trolie. Vi vie niste isto to i emocija; vi ste posmatra, posma-
trajue prisustvo. Ako ovo budete praktikovali, sve to je nesves-
no u vama bie dovedeno pod svetlost svesti.
Dakle, posmatranje naih emocija je isto tako vano kao i posma-
tranje naih misli?
Da. Neka vam postane navika da sebe pitate: ta se odvija
unutar mene u ovom trenutku?" To pitanje e vas okrenuti u
pravom smeru. Ali, nemojte analizirati, samo posmatrajte.
Usmerite svoju panju ka unutra. Osetite energiju emocije. Ako
nijedna emocija nije prisutna, povedite svoju panju dublje u
unutranje energetsko polje svog tela. To je ulaz u Bie.

Emocija obino predstavlja pojaan i energijom nabijen tok
misli, i zbog njenog esto nadmonog energetskog naboja u
poetku nije lako ostati dovoljno prisutan i biti u stanju posma-
tranja. Ona eli da vas nadvlada i uglavnom uspeva u tome -
osim ako u vama ima dovoljno prisustva. Ako ste manjkom pris-
ustva uvueni u nesvesno poistoveivanje sa emocijom, to je
normalno, ona privremeno postaje 'vi'. esto se izgrauje
zloudni krug izmeu vaeg miljenja i emocije: oni hrane jedno
drugo. Tok misli stvara uveani odraz samog sebe u obliku emo-
cije, a vibraciona frekvencija emocije nastavlja da ishranjuje
originalni tok misli. Mentalnim ovladavanjem situacijom,
dogaajem ili osobom koja je opaeni uzrok emocije, misao
hrani emociju energijom, a ona zauzvrat energetski pospeuje
tok misli, itd.
U osnovi, sve emocije su modifikacije jedne osnovne
nejasne emocije koja svoje poreklo ima u gubitku svesti o tome
ko smo izvan naeg imena i forme. Zbog njene nejasne prirode
teko je pronai ime koje precizno opisuje ovu emociju. 'Strah' je
blizu, ali, pored neprekidnog oseanja ugroenosti, ona takoe
ukljuuje i dubok oseaj naputenosti i nepotpunosti. Moda je
najbolje koristiti termin koji je nejasan kao i ta osnovna emocija i
jednostavno je nazvati 'bol'. Jedan od glavnih zadataka uma jeste
da se bori i da odstrani taj emocionalni bol koji je jedan od razlo-
ga za njegovu neprestanu aktivnost, ali sve to on ikada moe da
postigne jeste da ga privremeno zataka. U stvari, to se um vie
bori da se oslobodi bola, to je bol vei. Um nikada ne moe da
iznae reenje niti moe da priuti sebi da vi iznaete reenje jer
je on sam bitan deo 'problema'. Zamislite efa policije koji
pokuava da pronae palikuu, a palikua je on sam. Neete se
osloboditi bola sve dok ne prestanete da izvodite svest o sebi iz
poistoveenosti sa umom, odnosno iz ega. Um e tada biti
sruen sa svoje mone pozicije i Bie e se otkriti kao vaa istin-
ska priroda.
Da, znam ta ete me pitati.
elim da pitam: ta je sa pozitivnim emocijama kao to su ljubav i
srea?
One su nerazdvojive od vaeg prirodnog stanja unutranje
povezanosti sa Biem. Traci ljubavi i sree ili kratki trenuci
dubokog mira mogui su kad god se pojavi praznina u toku misli.
Za veinu ljudi takve praznine nastaju retko i samo sluajno, u
trenucima kada je um ostao 'bez teksta': ponekad usled velike
lepote, ekstremnog fizikog napora ili ak velike opasnosti.
Iznenada, javlja se unutranja smirenost. I unutar te mirnoe pos-
toji suptilna, ali intenzivna srea, postoji ljubav, postoji mir.
Obino su takvi trenuci kratkog veka jer um brzo iznova
uspostavlja svoju bunu aktivnost koju nazivamo miljenjem.
Ljubav, srea i mir ne mogu da procvetaju sve dok se ne oslo-
bodite dominacije uma. Ali, one nisu neto to bih ja nazvao emo-
cijama. One lee ispod emocija na mnogo dubljem nivou. Zato je
potrebno da postanete sasvim svesni svojih emocija i da budete
u stanju da ih osetite pre nego to budete sposobni da osetite
ono to lei ispod njih. Emocija doslovno znai 'uznemirenost'.
Re dolazi od latinske rei emovere, to znai 'uznemiravati'.
Ljubav, srea i mir su prava stanja Bia ili bolje, tri aspekta
stanja unutranje povezanosti sa Biem. Kao takva, ona nemaju
suprotnosti. To je zato to potiu iz vee dubine nego um.
Emocije su, sa druge strane, kao delovi dualistikog uma,
podlone zakonu o suprotnostima. To jednostavno znai da ne
moete imati dobro bez loeg. Stoga je, u neprosvetljenom
stanju poistoveenosti sa umom, ono to se ponekad pogreno
naziva sreom uglavnom zapravo period kratkotrajnog zado-
voljstva u okviru neprekidnog naizmeninog ciklusa bol/zado-
voljstvo. Zadovoljstvo je uvek izvedeno iz neega izvan vas, dok
srea izvire iz vas. Ona ista stvar koja vam danas donosi zado-
voljstvo sutra e vam nanositi bol ili e vas napustiti, tako da e
vam njeno odsustvo nanositi bol. A ono to se esto naziva
ljubavlju moe biti prijatno i uzbudljivo neko vreme, ali to pred-
stavlja zavisniku odanost, stanje ekstremne potrebe koje se
moe pretvoriti u svoju suprotnost u treptaju oka. Mnoge
'ljubavne' veze, nakon to proe poetna euforija, zapravo oscili-
raju izmeu ljubavi' i mrnje, privlanosti i napada.
Prava ljubav vas ne tera da patite. Kako bi i mogla? Ona se
ne pretvara iznenada u mrnju niti se prava srea pretvara u bol.
Kao to sam ve rekao, ak i pre nego to ste prosvetljeni - pre
nego to ste se oslobodili sopstvenog uma - moete da zavirite
u pravu sreu, pravu ljubav ili u dubok unutranji mir, spokojan
ali ustreptalo iv. Ovo su aspekti vae prave prirode, koja je
uglavnom zaklonjena vaim umom. ak i u okviru 'normalne'
zavisnike veze mogu postojati trenuci u kojima se moe osetiti
prisustvo neeg stvarnijeg, neeg neunitivog. Ali, to e biti
samo letimini pogledi koje e uskoro ponovo prekriti umovi
uma. Tada vam moe izgledati kao da ste posedovali neto
veoma vredno i izgubili ga, ili vas va um moe ubediti da je to
ionako bila iluzija. Istina glasi da to nije bila iluzija, ve neto to
ne moete izgubiti. To je deo vaeg prirodnog stanja kog je um u
stanju da zamrai, ali ne i da uniti, ak i kada je nebo potpuno
zamraeno, sunca nije nestalo. Ono se i dalje nalazi tamo, sa
druge strane oblaka.
Buda kae da bol ili patnja izviru iz elje ili tenje i da je potrebno
raskinuti okove elje kako bismo se oslobodili bola.
Sve tenje predstavljaju um koji traga za spasenjem ili
ispunjenjem u spoljnim stvarima i budunosti kako bi zamenio
radost Bia. Sve dok sam ja poistoveen sa svojim umom, pois-
toveen sam i sa tim tenjama, tim: potrebama, zahtevima,
privrenostima i odbojnostima i pored njih ne postoji 'ja', osim
kao puka mogunost, neostvareni potencijal, seme koje jo nije
proklijalo. U tom stanju, ak je i moja elja da postanem slobo-
dan ili prosvetljen samo jo jedna tenja za ispunjenjem i upot-
punjenjem u budunosti. Stoga, nemojte traiti da se oslobodite
elje ili 'dostignete' prosvetljenje. Postanite prisutni. Budite tu
kao posmatra uma. Umesto da citirate Budu, budite Buda,
budite 'onaj probueni', to i jeste znaenje rei buda.
Ljudska bia su bila pod stegom bola eonima, jo od
trenutka kada su pali iz stanja uzvienosti i zakoraili u carstvo
vremena i uma, izgubivi svest o Biu. Na toj taki su poeli sebe
da poimaju kao besmislene fragmente u stranom univerzumu,
nepovezane sa Izvorom i izmeu sebe.
Bol je neizbean sve dok ste poistoveeni sa svojim
umom, odnosno sve dok ste nesvesni u duhovnom smislu. Ja
ovde prevashodno govorim o emocionalnom bolu, koji je takoe
i razlog za fiziki bol i bolest. Netrpeljivost, mrnja,
samosaaljenje, krivica, bes, depresivnost, ljubomora, itd., ak i
najmanja razdraenost, sve su to oblici bola. I svako zadovoljst-
vo ili emocionalna uzvienost sadri u sebi klicu bola, svoju ner-
azdvojivu suprotnost koja e se manifestovati tokom vremena.
Svako ko je ikada uzeo drogu kako bi 'dotakao visine'
znae da se uzvienost na kraju pretvara u potitenost, da se
zadovoljstvo pretae u neki oblik bola. Mnogi ljudi takoe znaju,
iz linog iskustva, kako se lako i brzo intimne veze od izvora
zadovoljstva mogu pretvoriti u izvor bola. Gledano iz vie per-
spektive, i negativni i pozitivni polariteti predstavljaju dva lica
istog novia, oba su delovi osnovnog bola koji je nerazdvojiv od
egoistinog stanja poistoveenosti svesti sa umom.
Postoje dva nivoa vaeg bola: bol koji stvarate u
sadanjem trenutku i bol iz prolosti koji i dalje ivi u vaem umu
i telu. Ono o emu sada elim da govorim jeste prestanak
stvaranja bola u sadanjosti i razgraivanje bola iz prolosti.
SVEST: PUT KA IZLASKU IZ BOLA
Ne stvarajte vie bol u sadanjosti
Niiji ivot nije sasvim osloboen bola i tuge. Nije li pravo pitanje
kako nauiti da se ivi sa njima, a ne pokuavati da se oni izbeg-
nu?
Najvei deo ljudskog bola je nepotreban. On e sam sebe
proizvoditi sve dok nekontrolisani um bude upravljao vaim ivo-
tom.
Bol koji sada proizvodite uvek predstavlja nekakav oblik
neprihvatanja, nekakav oblik nesvesnog otpora prema onome
to jeste. Na misaonom nivou otpor predstavlja neki vid suda. Na
emocionalnom nivou on predstavlja neki oblik negativnosti.
Intenzitet bola zavisi od nivoa otpora prema sadanjem trenutku,
a ovo zauzvrat zavisi od toga koliko snano ste poistoveeni sa
svojim umom. Um uvek trai nain da porekne Sadanji trenutak
i pobegne od njega. Drugim reima, to ste vie poistoveeni sa
umom, vie patite. Ili bi se to moglo ovako rei: to ste vie u
stanju da potujete i prihvatite Sadanji trenutak, to ste
osloboeniji od bola, patnje - i egoistinog uma.
Zbog ega um po navici porie Sadanji trenutak i opire mu
se? Zbog toga to bez vremena, odnosno bez prolosti i
budunosti, nije u stanju da funkcionie i kontrolie stvari, tako
da veni Sadanji trenutak shvata kao pretnju. Vreme i um su,
zapravo, nerazdvojivi.
Zamislite Zemlju bez ljudi na njoj, nastanjenu samo biljka-
ma i ivotinjama. Da li bi ona i dalje posedovala prolost i
budunost? Da li bismo i dalje mogli smisleno da govorimo o
vremenu? Pitanje Koliko je sati?", ili Koji je danas dan?" - kada
bi bilo nekoga da to pita - bilo bi prilino besmisleno. Hrastovo
drvo ili orao bi bili zbunjeni takvim pitanjem. Kakvo vreme?",
pitali bi oni. Pa, naravno da je sada. Vreme je sadanje. ta
drugo postoji?"
Da, nama je um potreban ba kao i vreme da bismo
funkcionisali u ovom svetu, ali onda nastupi trenutak kada oni
preuzimaju nae ivote i tada se disfunkcija, bol i tuga usauju u
nas.
Um, da bi se uverio kako ima kontrolu, neprestano
pokuava da sadanji trenutak prikrije prolou i budunou i
na taj nain vaa istinska priroda postaje zaklonjena umom, dok
vitalnost i beskrajni kreativni potencijal Bia, koje je nerazdvoji-
vo od Sadanjeg trenutka, bivaju prekriveni vremenom. Sve tei
teret vremena se akumulirao u ljudskom umu. Svi pate pod ovim
teretom, ali ga takoe i poveavaju, pridodajui mu svaki onaj
dragoceni trenutak koji ignoriu, poriu ili ga svode na sredstvo
za dospevanje do nekog budueg trenutka koji postoji iskljuivo
u njihovom umu, nipoto u stvarnosti. Nagomilavanje vremena u
kolektivnom i individualnom ljudskom umu takoe sadri i veliku
koliinu zaostalog bola iz prolosti.
Ako vie ne elite da stvarate bol sebi i drugima, ako vie
ne elite da poveavate zaostali bol iz prolosti koji jo uvek ivi
u vama, onda nemojte da proizvodite vie vremena, barem ne
vie od onog to je neophodno za bavljenje praktinim aspekti-
ma vaeg ivota. Kako prestati sa proizvoenjem vremena? U
potpunosti prihvatite da je sadanjost sve to zaista posedujete.
Neka Sadanji trenutak postane centar interesovanja u vaem
ivotu. Dok ste ranije obitavali u vremenu i samo nakratko
poseivali Sadanji trenutak, sada svijte sebi gnezdo u
Sadanjem trenutku, a nakratko poseujte prolost i budunost,
onda kada bavljenje praktinim aspektima vaeg ivota to zahte-
va. Uvek recite 'da' sadanjosti. ta bi moglo biti beskorisnije,
nerazumnije, od stvaranja unutranjeg otpora prema neemu to
ve jeste? ta bi moglo biti nerazumnije od suprotstavljanja
samom ivotu koji je u sadanjosti, i jedino u sadanjosti?
Predajte se onome to jeste. Kaite 'da' ivotu - i posmatrajte
kako on poinje da radi za vas, a ne protiv vas.
Sadanji trenutak je ponekad neprihvatljiv, neprijatan ili odvratan.
Takav je kakav je. Posmatrajte na koji nain ga um
obeleava i kako taj proces obeleavanja, to neprestano stvaran-
je sudova, stvara bol i nesreu. Posmatranjem mehanike uma, vi
vrite iskorak iz njegovih obrazaca otpora i tada sadanjem
trenutku moete dopustiti da bude. To e vam podariti ukus stan-
ja unutranjeg osloboenja od spoljanjih uslova, stanja istin-
skog unutranjeg mira. Tek tada posmatrajte ta se deava i pre-
duzmite korake ako je to potrebno i ako ste u mogunosti.
Prvo prihvatite - a onda delajte. ta god da u sebi sadri
sadanji trenutak, prihvatite ga kao da je on va izbor. Uvek
radite sa njim, a ne protiv njega. Nainite od njega svog prijatel-
ja i saveznika, a ne neprijatelja. To e udesno izmeniti va ceo
ivot.


Bol iz prolosti: razgraivanje otelotvorenog bola
Sve dok ne budete u stanju da dosegnete mo Sadanjeg
trenutka, svaki emocionalni bol koji doivljavate ostavljae za
sobom ostatak bola koji nastavlja da ivi u vama. On se utapa u
bol iz prolosti koji se ve nalazi tu i smeta se u vaem umu i
telu. To, naravno, ukljuuje i bol koji ste propatili kao dete,
prouzrokovan neposedovanjem svesti o svetu u kom ste roeni.
Taj nagomilani bol predstavlja negativno energetsko polje
koje okupira vae telo i um. Ako na njega gledate kao na nekakav
nevidljivi entitet u punom izdanju, prilino ste blizu istine. To je
otelotvoreni emocionalni bol. On ima dva vida postojanja: prita-
jeni i aktivni. Otelotvoreni bol moe biti pritajen devedeset posto
vremena, ali u vrlo nesrenoj osobi on moe biti aktivan sto posto
vremena. Neki ljudi ive gotovo u potpunosti kroz svoj
otelotvoreni bol dok ga drugi moda doivljavaju samo u
odreenim situacijama, kao to su intimne veze ili situacije
povezane sa gubicima u prolosti, naputanjima, fizikim ili emo-
cionalnim povredama i tako dalje. Razne stvari ga mogu
pokrenuti, naroito ako on odie obrascima bola iz prolosti.
Kada je spreman da se trgne iz pritajene faze, ak ga i neka
misao ili neduna primedba od strane nekog vama bliskog mogu
aktivirati.
Neki otelotvoreni bolovi su nepodnoljivi, ali relativno
bezopasni, recimo kao dete koje ne prestaje da cmizdri. Drugi
predstavljaju zloudna i destruktivna udovita, prave demone.
Neki su fiziki nasilni, a daleko vie ih je emocionalno nasilno.
Neki e napadati ljude oko vas ili bliske vam osobe, dok e drugi
moda napadati vas, svog domaina. Misli i oseanja koja imate
o svom ivotu tada e postati izrazito negativni i samodestruk-
tivni. Na ovaj nain esto nastaju nesree i bolesti. Neki
otelotvoreni bolovi ponekad svoje domaine nagone na
samoubistvo.
Kada mislite da poznajete neku osobu, a onda iznenada
budete po prvi put suprotstavljeni tom nepoznatom zlobnom
stvorenju, doivljavate prilian ok. Meutim, vanije je posma-
trati ga unutar sebe, nego u nekome drugome. Obratite panju na
bilo kakve znake nezadovoljstva u sebi, u bilo kakvom obliku -
moda je u pitanju buenje otelotvorenog bola. To se moe javi-
ti u obliku razdraenosti, nestrpljenja, sumornog raspoloenja,
elje za povreivanjem, ljutnje, besa, depresije, elje da stvarate
dramu u vezi i tako dalje. Uhvatite ga onog trenutka kada se jo
nalazi u pritajenom stanju.
Otelotvoreni bol eli da preivi, ba kao i svaki drugi ivi
entitet, a moe da preivi jedino ako vas navede da se nesvesno
poistovetite sa njim. Onda on moe da se uzdigne, preuzme kon-
trolu nad vama, postane isto to i vi" i ivi kroz vas. Potrebno mu
je da kroz vas nabavlja sebi hranu". Hranie se bilo kakvim
iskustvom koje odie njegovim tipom energije, bilo ime to u
nekom obliku stvara dodatni bol: ljutnjom, destruktivnou,
mrnjom, alom, emocionalnom dramom, nasiljem, pa ak i
boleu. Dakle, otelotvoreni bol e nakon preuzimanja kontrole
nad vama kreirati situaciju u vaem ivotu koja e reflektovati
natrag svoju energetsku frekvenciju kako bi se on mogao ishran-
jivati. Bol se hrani jedino bolom. Bol se ne moe hraniti radou.
Za njega je ona prilino nesvarljiva.
Onog trenutka kada otelovoreni bol bude preuzeo kon-
trolu nad vama, vi ete poeleti jo bola. Postaete ili zloinac ili
rtva. Osetiete potrebu da nanesete bol ili da iskusite bol ili
oboje. Izmeu te dve stvari zapravo i nema neke razlike. Vi, nar-
avno, ovoga neete biti svesni i otro ete tvrditi kako ne elite
bol. Ali, zagledajte paljivije i otkriete da su vae razmiljanje i
ponaanje kreirani tako da odravaju bol u vama i u drugima. Da
ste toga zaista bili svesni, obrazac bi se raspao, jer prieljkivati
jo bola predstavlja ludost, a niko nije svesno lud.
Otelotvoreni bol, ta tamna senka koju baca ego, u stvari se
plai svetlosti vae svesti. Plai se razotkrivanja. Njegovo preivl-
javanje zavisi od vaeg nesvesnog poistoveivanja sa njim, kao i
od svesnog straha od suoavanja sa bolom koji ivi u vama. Ali,
ako se ne suoite sa njim, ako u bol ne unesete svetlost vae
svesti, biete primorani da ga iznova i iznova proivljavate.
Otelotvoreni bol vam se moda moe initi nalik opasnom
udovitu u koje ne smete ni da pogledate, ali ja vas uveravam
da je to slabana utvara koja ne moe da nadvlada mo vaeg
prisustva.
Pojedina duhovna uenja tvrde da je sav bol na kraju samo
iluzija, i to je tano. Pitanje glasi: da li je to tano i u vaem
sluaju? Puko verovanje ne doprinosi istinitosti tvrdnje. Da li
elite da doivljavate bol do kraja svog ivota priajui sve
vreme kako on predstavlja iluziju? Hoe li vas to osloboditi bola?
Ono to nas ovde zanima jeste na koji nain vi moete da uvidite
tu istinu, odnosno da je uinite stvarnom u sopstvenom iskustvu.
Dakle, otelotvoreni bol ne eli da ga posmatrate direktno i
vidite onakvog kakav je. Onog trenutka kada ga uoite, osetite
njegovo energetsko polje unutar vas i obratite panju na njega,
time e identifikacija biti prekinuta. Via dimenzija svesti e
stupiti na scenu. Ja je nazivam prisustvo. Vi sada postajete sve-
dok ili posmatra otelotvorenog bola. To znai da vas on vie ne
moe koristiti pretvarajui se da je isto to i vi i da vie ne moe
da se obnavlja kroz vas. Pronali ste svoju najdublju snagu.
Dosegli ste mo Sadanjeg trenutka.
ta se deava sa otelotvorenim bolom onda kada postanemo
dovoljno svesni da moemo prekinuti nau poistoveenost sa
njim?
Njega stvara ono nesvesno u nama, a ono svesno u nama ga
preobraava u sebe. Sveti Pavle je prekrasno iskazao univerzal-
ni princip: Sve se pokazuje kada je izneto na svetlost i sve ono
to je izneto na svetlost i samo postaje svetlost." Ba kao to se
ne moete boriti protiv tame, tako se ne moete boriti ni protiv
otelotvorenog bola. Pokuaj da se to uini e stvoriti unutranji
konflikt i samim time dodatni bol. Dovoljno je posmatrati ga.
Posmatranje bola sa sobom nosi i prihvatanje bola kao dela
onoga to u tom trenutku jeste.
Otelotvoreni bol se sastoji od zatoene ivotne energije
koja je odseena od vaeg ukupnog energetskog polja, privre-
meno postavi nezavisna kroz neprirodni proces poistoveivan-
ja sa umom. Ona se okrenula protiv sebe same i postala anti-
ivot, poput ivotinje koja pokuava da proguta sopstveni rep. ta
mislite, zbog ega je naa civilizacija izrasla u takvog razoritelja
ivota? Ali, ak i snage koje razaraju ivot i dalje predstavljaju
ivotnu energiju.
Kada prekinete sa poistoveivanjem i postanete posma-
tra, otelotvoreni bol e nastaviti da deluje neko vreme i pokuati
da vas na prevaru navede da se ponovo poistovetite sa njim. I
mada ga vi vie ne osnaujete kroz poistoveivanje, on posedu-
je izvesni zamah, ba kao vrteka koja neko vreme nastavlja da
se okree mada je ruko vie ne vrti. Na ovom stadijumu on moe
da stvara i fizike nelagode i bolove u raznim delovima tela, ali
to nee potrajati. Ostanite prisutni, ostanite svesni. Budite veito
oprezni uvar svog unutranjeg prostora. Potrebno je da budete
dovoljno prisutni kako bi bili u stanju da direktno posmatrate
otelotvoreni bol i osetite njegovu energiju. On tada ne moe da
kontrolie vae razmiljanje. Onog trenutka kada vae
razmiljanje postane poravnato sa energetskim poljem
otelotvorenog bola, vi ete biti identifikovani sa njim i ponovo ga
ishranjivati svojim mislima.
Na primer, ako je ljutnja prevladavajua energetska
vibracija otelotvorenog bola, i ona se pojavljuje u mislima koje se
bave onim to vam je neko uinio ili onim to ete mu vi uiniti,
onda ste postali nesvesni a otelotvoreni bol je postao 'vi'. Kada
postoji ljutnja, ispod nje se uvek nalazi bol. Ili kada nastupe
mrana raspoloenja i vi upadnete u negativni tok misli,
razmiljajui o tome kako je va ivot grozan, vae razmiljanje
je postalo poravnato sa otelotvorenim bolom i postali ste nesves-
ni i podloni njegovom napadu.To podrazumeva potpuno odsust-
vo posmatraa.
Neprekidna svesna panja raskida vezu izmeu
otelotvorenog bola i vaih misaonih procesa i na scenu dovodi
proces preobraaja. To je kao da sam bol postaje gorivo za pla-
men vae svesti, plamen koji usled toga snanije gori. Ovo pred-
stavlja ezoterini smisao drevne umetnosti alhemije: pretvaranje
neplemenitih metala u zlato, patnje u svest. Unutranji rascep je
premoen i vi bivate zaceljeni. Vaa je dunost da tada ne
stvarate vie bola.
Dozvolite da sumiram ovaj proces. Usmerite panju na to
oseanje u vama. Spoznajte da je to otelotvoreni bol. Prihvatite
da on postoji. Nemojte misliti o njemu - nemojte dozvoliti da se
oseanje pretvori u razmiljanje. Nemojte da sudite ili anali-
zirate. Nemojte od njega da stvarate sopstveni identitet. Ostanite
prisutni i nastavite da nadzirete ono to se dogaa u vama.
Postanite svesni ne samo emocionalnog bola ve i 'onoga koji
nadzire', tihog posmatraa. To predstavlja mo Sadanjeg trenut-
ka, mo vaeg linog svesnog prisustva. A onda pogledajte ta
se deava.
Kod mnogih ena, otelotvoreni bol se posebno budi u
vreme koje prethodi menstruaciji. Kasnije u detaljnije govoriti o
ovome. Za sada, dopustite samo da kaem sledee: ako ste u
stanju da u tom periodu ostanete pripravni i prisutni i da posma-
trate sve to oseate u sebi a da to ne preuzme kontrolu nad
vama, onda se otvara mogunost za najsnaniju duhovnu praksu
i brzi preobraaj sveg bola iz prolosti postaje mogu.
Poistoveivanje ega sa otelotvorenim bolom
Proces koji sam upravo opisao je veoma snaan, a ipak jed-
nostavan. I dete bi ga moglo nauiti i nadajmo se da e jednoga
dana to i biti jedna od prvih stvari koje e deca uiti u koli. Onog
trenutka kada budete razumeli osnovni princip posmatranja

onoga to se deava unutar vas - i kada to budete shvatili"
putem iskustva - na raspolaganju ete imati najmoniju alatku
promene.
To ne znai da se neete susresti sa estokim otporom
prema prestanku poistoveivanja sa svojim bolom. To e se desi-
ti posebno ako ste vei deo ivota proveli blisko poistoveeni sa
svojim emocionalnim otelotvorenim bolom i ako je vae oseanje
o sopstvenom ja u celini ili dobrim delom obuzeto time. Ovo
znai da ste od vaeg otelotvorenog bola stvorili jedno nesreno
ja i da verujete kako ova fikcija uma predstavlja vas. U tom
sluaju, nesvesni strah od gubitka sopstvenog identiteta stvorie
jak otpor prema bilo kakvom prestanku poistoveivanja. Drugim
reima, radije biste bili u bolovima - bili sam otelotvoreni bol -
nego zakoraili u nepoznato i rizikovatli gubitak vama bliskog
nesrenog ja.
Ako se ovo odnosi na vas, posmatrajte otpor unutar sebe.
Posmatrajte privrenost svom bolu. Budite na velikom oprezu.
Posmatrajte neobino zadovoljstvo koje vam prua to to ste
nesreni. Posmatrajte prisilnu elju da razgovarate ili razmiljate
o tome. Otpor e slabiti ako ga vi uinite svesnim. Tada moete
da usmerite svoju panju prema otelotvorenom bolu, ostanete
prisutni i time podstaknete njegov preobraaj.
Jedino ste vi u stanju to da uinite. Niko to ne moe da uradi
umesto vas. Ali, ako budete imali dovoljno sree da pronaete
neke osobe koje su intenzivno svesne, ako budete u stanju da
provodite vreme sa njima i pridruite im se u stanju prisustva, to
moe biti od koristi i ubrzati stvari. Na taj nain vae svetio e
ubrzo goreti jae. Kada kladu koje je tek zapaljena stavite pored
one koja ve estoko gori i nakon nekog vremena ih ponovo
razdvojite, ona prva klada e goreti veim intenzitetom. Na kraju
krajeva, sve je to ista vatra. Biti takva vatra jedna je od uloga
duhovnog uitelja. Neka psihoterapeuti mogu takoe biti u stanju
da vre tu ulogu, pod uslovom da su odmakli dalje od nivoa uma
i da su u mogunosti da stvaraju i odravaju stanje intenzivnog
svesnog prisustva dok rade sa vama.
Poreklo straha
Pomenuli ste da je strah deo naeg osnovnog emocionalnog bola.
Na koji nain se javlja strah i zbog ega ga ima u toj meri u ivotu
ljudi? I, zar izvesna doza straha nije naprosto zdrav nain
samozatite? Kada se ne bismo plaili vatre, mogli bi gurnuti ruku
u nju i opei se.
Razlog iz kog ne gurate ruku u vatru nije strah, ve to to
znate da ete se opei. Nije vam potreban strah kako biste
izbegli nepotrebnu opasnost - ve samo minimum inteligencije i
zdravog razuma. Kod tih praktinih stvari korisno je primeniti lek-
cije nauene u prolosti. E sada, kada bi vam neko pretio vatrom
ili fizikim nasiljem, mogli biste iskusiti neto nalik strahu. To
predstavlja instinktivno uzmicanje pred opasnou, a ne psiho-
loko stanje straha o kome je ovde re. Psiholoko stanje straha
nije u vezi sa bilo kakvom konkretnom i istinskom neposrednom
opasnou. Ono se pojavljuje u mnogim oblicima: kao nelagoda,
briga, strepnja, nervoza, napetost, jeza, fobija i tako dalje.
Ovakav psiholoki strah uvek se odnosi na neto to bi se moglo
desiti, a ne na neto to se deava upravo sada. Vi se nalazite na
ovom mestu i u sadanjem trenutku, a va um je u budunosti. To
stvara prazninu strepnje. I ako ste se poistovetili sa svojim umom
i izgubili mo i jednostavnost Sadanjeg trenutka, ta praznina
strepnje e postati va stalni sadrug. Uvek se moete uhvatiti u
kotac sa sadanjim trenutkom, ali ne i sa neim to predstavlja
nita drugo do projekciju vaeg uma - ne moete se uhvatiti u
kotac sa budunou.
tavie, dokle god budete poistoveeni sa svojim umom,
ego e upravljati vaim ivotom kako sam ranije i istakao. Zbog
svoje nestvarne prirode i uprkos svojim razraenim odbramben-
im mehanizmima ego je vrlo ranjiv i nesiguran i samog sebe vidi
pod stalnom pretnjom. Ovo se, uzgred, deava ak i ako ego
spolja izgleda veoma samouvereno. Prisetite se sada da emoci-
ja predstavlja reakciju tela na va um. Kakvu to poruku telo
neprekidno prima od ega, lanog umom-stvorenog ja"?
Opasnost, nalazim se u opasnosti. A koju emociju ova neprekid-
na poruka stvara? Strah, naravno.
Izgleda kao da strah ima mnogo izvora. Strah od gubitka,
strah od neuspeha, strah od povrede i tako dalje, ali svi ti strahovi
na kraju predstavljaju strah ega od smrti, od unitenja. Za ego,
smrt se uvek nalazi tu, iza ugla. U ovom stanju poistoveenosti sa
umom, strah od smrti utie na svaki aspekt vaeg ivota. Na
primer, ak i naizgled tako trivijalna i normalna" stvar kao to je
prisilna potreba da se u prepirci bude u pravu i dokae kako ona
druga osoba grei - odbrana mentalnog stava sa kojim ste pois-
toveeni - koren ima u strahu od smrti. Ako se poistoveujete sa
mentalnim stavom i pritom niste u pravu, vaem oseaju za sop-
stveno ja", zasnovanom na umu, preti ozbiljna opasnost od
unitenja. Stoga vi i va ego ne moete prihvatiti da niste u pravu.
Ne biti u pravu znai umreti. Zbog ovoga su se vodili ratovi i
sruene su nebrojene veze.
Onog trenutka kada budete prestali da se poistoveujte sa
svojim umom, vaem oseaju za sopstveno ja" nee vie znaiti
nita to da li ste u pravu ili ne, tako da e silom nametnuta i
duboko nesvesna potreba da se bude u pravu, to predstavlja
jedan oblik nasilja, prestati da postoji. Biete u stanju da jasno i
glasno iskaete kako se oseate i ta mislite, ali vie pri tome
nee biti agresivnosti niti odbrambenog stava. Va oseaj o sop-
stvenom ja" tada e proizai iz dubljeg i iskrenijeg mesta u
vama, a ne iz uma. Pripazite na bilo kakvu vrstu odbrambenog
stava u vama. ta je to to branite? Iluzorni identitet, predstavu u
vaem umu, zamiljeni entitet. Time to taj obrazac inite sves-
nim, time to mu postajete svedok, vi prestajete da se
poistoveujete sa njim. U svetlu vae svesti, nesvesni obrazac e
se brzo raspasti. To predstavlja zavretak svih prepirki i igara
moi koje toliko tete vezama. Mo nad drugima predstavlja sla-
bost prikrivenu kao snagu. Istinska mo se nalazi unutra i dostup-
na vam je ovog trenutka.
Dakle, svako ko je poistoveen sa svojim umom i time
odseen od svoje istinske moi, svog dubljeg ja" ukorenjenog
u Biu, imae strah za svog stalnog sadruga. Broj ljudi koji su
preli granicu uma jo uvek je veoma mali, tako da moete pret-
postaviti da se gotovo svako koga sretnete ili poznajete u svom
ivotu nalazi u stanju straha. Varira jedino njegova jaina. Ona se
kree od strepnje i jeze na jednom kraju skale do nejasne
nelagode i oseanja ugroenosti na drugom. Veina ljudi posta-
je svesna straha tek kada on poprimi neki od teih oblika.
Potraga ega za celou
Jo jedan vid emocionalnog bola koji je sastavni deo ego-
istinog uma jeste duboko usaeno oseanje nedostatka ili
nepotpunosti, toga da niste celoviti. Kod nekih ljudi ono se javlja
svesno, a kod drugih nesvesno. Ako se javlja svesno, manifestu-
je se kao uznemirujue i stalno oseanje da niste dovoljno vred-
ni ili dobri. A ako je nesvesno, moi e da se oseti jedino posred-
no kao jaka udnja, elja i potreba. U oba sluaja ljudi esto pod
prisilom poinju da tragaju za zadovoljenjem ega i za stvarima
kojima je mogue da se identifikuju kako bi se ispunila ta prazn-
ina koju u sebi oseaju. Oni, dakle, ude za imetkom, novcem,
uspehom, moi, titulom ili posebnom vezom u osnovi zbog toga
da bi mogli imati bolje miljenje o sebi, da bi se mogli oseati
upotpunjenjima. Ali, ak i kada postignu sve te stvari, uskoro
otkrivaju da praznina i dalje postoji, da ona nema dno. Tada se
nalaze u pravoj nevolji jer vie ne mogu da se zavaravaju. U
stvari, mogu, ali to postaje sve tee.
Dokle god egoistini um bude upravljao vaim ivotom, vi
neete moi stvarno da odahnete, neete biti mirni ni spokojni,
osim u kratkim periodima kada budete postigli ono to ste eleli,
kada udnja bude ispunjena. Poto ego predstavlja izvedeno
oseanje o sopstvenom ja, potrebno mu je da se poistoveti sa
spoljanjim stvarima. Potrebno mu je da bez prestanka biva i
zatien i potkrepljivan. Ego se najee poistoveuje sa
vlasnitvom, sa poslom koji obavljate, drutvenim statusom i titu-
lom, fizikim izgledom, posebnim sposobnostima, vezama,
linom i porodinom istorijom, sistemom verovanja, a esto i sa
politikim, nacionalistikim, rasnim, verskim i drugim kolektivn-
im identifikacijama. Nijedna od ovih ne predstavlja vas.
Da li vas ovo plai? Ili vam je lake sada kada ovo znate?
Sve te stvari ete pre ili kasnije morati da napustite. Moda vam
je za sada jo uvek teko da u to povenijete i ja uopte ne traim
od vas da verujete kako svoj identitet ne moete pronai ni u jed-
noj od ovih stvari. Sami ete saznati tu istinu. Saznaete je najkas-
nije onda kada budete osetili da se smrt pribliava. Smrt svlai sa
vas sve ono to niste vi. Tajna ivota i jeste da umrete pre nego
to umrete" - i otkrijete da smrt ne postoji.
DUBOKO PONIRANJE U SADANJI
TRENUTAK
Nemojte u umu tragati za svojim ja
Oseam da ima toliko toga to treba da shvatim o tome kako moj
um funkcionie, pre nego to budem u stanju da se na bilo koji
nain pribliim potpunoj svesti ili duhovnom prosvetljenju.
Ne, to nije tano. Problemi uma se ne mogu resiti na nivou
uma. Kada budete shvatili osnovnu disfunkciju, zaista nee preo-
stati mnogo toga to je potrebno da nauite ili razumete.
Prouavanjem sloenosti uma vi moete postati dobar psiholog,
ali to vas nee odvesti izvan uma, ba kao to prouavanje ludila
nije dovoljno za stvaranje zdravog razuma. Vi ste ve razumeli
osnovni nain funkcionisanja nesvesnog stanja: poistoveenost
sa umom koja dovodi do pojave lanog ja", ega, kao zamene za
vae istinsko ja" ukorenjeno u Biu. Vi postajete nalik grani
otrgnutoj od loze", kako to Isus formulie.
Potrebe ega su beskrajne. On se osea ranjivim i
ugroenim, tako da ivi u stanju straha i potrebe. Onog trenutka
kada budete shvatili na koji nain deluje osnovna disfunkcija,
vie nee biti potrebe da istraujete sve njene nebrojene pojavne
oblike, nee biti potrebe da od toga pravite sloeni lini prob-
lem. Ego, naravno, to voli. On uvek traga za neim za ta bi se
mogao vezati kako bi odrao i osnaio svoje nestvarno oseanje
o sopstvenom ja i spreman je da se vee za vae probleme.
Upravo zato je kod tolikog broja ljudi veliki deo njihovog
oseanja za sopstveno ja duboko povezan sa njihovim problemi-
ma. Onog trenutka kada se ovo dogodi, poslednja stvar koju ti
ljudi ele da uine jeste da ih se oslobode. To bi znailo da gube
svoje ja". Dobar deo nesvesnog ega moe biti uloen u bol i pat-
nju.
Dakle, onog trena kada budete prepoznali da koren
nesvesnog lei u poistoveivanju sa umom, to naravno ukljuuje
i emocije, vi ete se povui odatle. Postaete prisutni. A kada
postanete prisutni, moi ete da dozvolite svom umu da bude
ono to jeste, a da se ne upletete u njegovu mreu. Um sam po
sebi nije disfunkcionalan. On predstavlja izvrsnu alatku.
Disfunkcija se javlja kada u njemu tragate za svojim ja" i kada
zamenite njega sa sobom. On tada postaje egoistini um i
preuzuma komandu nad itavim vaim ivotom.
Okonajte zabludu o vremenu
ini se da je gotovo nemogue prekinuti poistoveenost sa umom.
Svi smo mi duboko uronjeni u nju. Kako nauiti ribu da leti?
Evo reenja: okonajte zabludu o vremenu. Vreme i um su
nerazdvojivi. Ako odvojite vreme od uma, ono e se zaustaviti -
osim ako vi ne odluite da ga koristite.
Biti poistoveen sa svojim umom znai biti uhvaen u
zamku vremena: to predstavlja prisilnu tenju da se ivi iskljuivo
kroz seanja i predvianja. Ovo uzrokuje beskrajnu okupiranost
prolou i budunou i nevoljnost da se potuje i prihvati
sadanji trenutak i da mu se omogui da bude. Prisila se javlja
zato to vam prolost daje identitet, a budunost sadri obeanje
o spasenju, o nekakvoj vrsti ispunjenja. I jedno i drugo su iluzije.
Ali, kako bismo funkcionisali u ovom svetu bez oseaja o vre-
menu? Tada vie ne bi postojali ciljevi kojima bi se teilo. ak ne
bismo znali ni ko smo jer nas naa prolost ini onakvima kakvi
smo danas. Mislim da je vreme neto veoma dragoceno i potrebno
je da nauimo kako da ga mudro koristimo, a ne da ga traimo.
Vreme uopte nije dragoceno, zato to predstavlja iluziju.
Ono to vi doivljavate nije vreme, ve jedna taka koja se nalazi
izvan vremena: Sadanji trenutak. On zaista jeste dragocen. to
ste vie usredsreeni na vreme - na prolost i budunost - to
vam vie nedostaje Sadanji trenutak, najdragocenija stvar koja
postoji.
Zbog ega je to najdragocenija stvar? Kao prvo, zato to je
to jedina stvar. Ona predstavlja sve to postoji. Veita sadanjost
jeste prostor u okviru kojeg se otkriva va celokupan ivot, jedi-
ni inilac koji se ne menja. ivot jeste sadanji trenutak. Nikada
nije postojalo vreme u kom va ivot nije bio sadanji trenutak,
niti e ikada postojati. A kao drugo, Sadanji trenutak
predstavlja jedinu taku koja vas moe odvesti izvan uskih
okvira uma. To je vaa jedina taka pristupa bezvremenom i
bezoblinom carstvu Bia.
Nita ne postoji izvan sadanjeg trenutka
Zar prolost i budunost nisu jednako stvarne, ponekad ak i
stvarnije od sadanjosti? Na kraju krajeva, prolost odreuje ko
smo, ba kao i na koji nain sagledavamo stvari i ponaamo se u

sadanjosti. A nai budui ciljevi odreuju koje radnje emo pre-
duzeti u sadanjosti.
Jo uvek niste uspeli da doprete do sutine onoga to vam
govorim jer pokuavate da je razumete mentalno. Um ne moe
ovo da razume. Jedino vi moete. Molim vas da samo sluate.
Da li ste ikada iskusili, preduzeli, pomislili ili osetili bilo
ta izvan Sadanjeg trenutka? Da li mislite da ete to ikada
uiniti? Da li je mogue da se bilo ta dogodi ili postoji izvan
Sadanjeg trenutka? Odgovor je oigledan, zar ne?
Nikada se nita nije desilo u prolosti, desilo se u
Sadanjem trenutku.
Nikada se nita nee desiti u budunosti, desie se u
Sadanjem trenutku.
Ono to vi podrazumevate pod prolou jeste trag
seanja, pohranjen u umu, o prethodnom Sadanjem trenutku.
Kada se priseate prolosti, vi ponovo aktivirate taj trag - i to
inite i sada. Budunost predstavlja zamiljeni Sadanji trenutak,
projekciju uma. Kada nastupi budunost, ona predstavlja
Sadanji trenutak. Kada razmiljate o budunosti, vi to inite
sada. Prolost i budunost oigledno nemaju sopstvenu realnost.
Ba kao to mesec nema sopstvenu svetlost, ali je u stanju da
reflektuje svetio sunca, tako su i prolost i budunost samo bledi
odrazi svetlosti, moi i stvarnosti veite sadanjosti. Njihova
stvarnost je 'pozajmljena' od Sadanjeg trenutka.
Sutina onoga to ovde govorim ne moe se razumeti
umom. Onog trenutka kada budete doprli do nje, svest e se iz
uma prebaciti u Bie, iz vremena u prisustvo. Iznenada, sve e
izgledati ivo, zraiti energijom, izlivati Bie.

Klju za duhovnu dimenziju
U situacijama neposredne ivotne opasnosti promena
svesti od vremena ka prisustvu ponekad se odvija prirodnim
putem. Linost koja poseduje prolost i budunost u trenutku
uzmie i biva zamenjena intenzivnim svesnim prisustvom, veoma
smirenim, ali u isto vreme i veoma pripravnim. Iz takvog stanja
svesti onda proizlazi svaka potrebna reakcija.
Razlog iz kog neki ljudi vole da se bave opasnim aktivnos-
tima kao to je planinarenje, auto-trke, itd., iako moda toga nisu
ni svesni, jeste taj to ih one silom gone u Sadanji trenutak - to
veoma ivo stanje osloboeno vremena, problema, razmiljanja,
tereta linosti. Beg iz sadanjosti ak i na trenutak moe znaiti
smrt. Na nesreu, da bi se nali u tom stanju oni postaju zavisni
od odreenih aktivnosti. Ali, nije potrebno da se uspinjete sever-
nom stranom Ajgera. U to stanje moete da stupite upravo sada.
Jo od davnina, duhovni uitelji svih tradicija su ukazivali na
to da je Sadanji trenutak klju za duhovnu dimenziju. Uprkos
tome, izgleda da je to ostalo tajna. Sigurno je da u crkvama i
hramovima tako nisu poduavali. Ako odete u crkvu, moete uti
delove iz Jevanelja kao to je ne mislite na sutra jer e se sutra
samo brinuti o sebi" ili niko ko se hvata pluga i gleda unatrag
nije pogodan za Boje carstvo". Ili moete uti onaj deo o
prekrasnim cvetovima koji se ne brinu ta e biti sutra, ve
bezbrino ive u venom Sadanjem trenutku jer im je Bog
podario sve to im treba. Dubokoumnost i sutastvena priroda
ovih uenja ostaju neotkrivene. ini se da niko ne shvata da njih
treba proiveti i time prouzrokovati duboku unutranju promenu.

Cela sutina Zena sastoji se u koraanju du otrice
Sadanjeg trenutka - u tome da se tako celovito, tako potpuno
bude prisutno, da nijedan problem, nikakva patnja, nita to ne
predstavlja vau samu sutinu ne moe da preivi u vama. U
Sadanjem trenutku, u odsustvu vremena, svi problemi se
razreavaju. Patnji je potrebno vreme, ona ne moe da preivi u
Sadanjem trenutku.
Veliki Zen uitelj Rinzai esto bi podizao svoj prst kako bi
panju svojih uenika odvukao od vremena i polako postavljao
pitanje: ta u ovom trenutku nedostaje?" To je snano pitanje
koje ne zahteva odgovor na nivou uma. Smiljeno je da bi vau
panju odvelo duboko u Sadanji trenutak. Slino pitanje u Zen
tradiciji glasi: Ako ne sada, kada?"
Sadanji trenutak takoe se nalazi u sreditu uenja sufiz-
ma, mistine grane islama. Sufisti imaju izreku: Sufi je sin
sadanjeg vremena." A Rumi, veliki pesnik i uitelj sufizma, tvrdi:
Prolost i budunost prikrivaju Boga pred naim oima, i jedno
i drugo spalite vatrom."
Majstor Ekart, duhovni uitelj iz trinaestog veka, prelepo
je to saeo: "Vreme je ono to spreava svetlost da dopre do nas.
Ne postoji vea prepreka Bogu od vremena."


Dostizanje moi Sadanjeg trenutka
Maloas, dok ste govorili o veitoj sadanjosti i nestvarnoj
prolosti i budunosti, zatekoh sebe kako posmatram drvo kroz
prozor. I ranije mi se to deavalo, ali ovog puta je bilo drugaije.
Spoljni izgled se nije mnogo promenio, osim to su boje izgledale
jasnije i titravije. Ali sada je bila pridodata jedna nova dimenzija.
Teko je to objasniti. Ne znam kako, ali u meni se javila svest o
neemu nevidljivom i oseanje da to predstavlja sr tog drveta,
njegov unutranji duh, ako vam se vie dopada. I na neki nain, to
je i mene sadravalo. Sada mi je jasno da ranije za mene to drvo
nije istinski postojalo, ve samo njegova beivotna i mrtva slika.
Sada kada pogledam u drvo, deo te svesti je i dalje prisutan, ali
mogu da osetim kako mi izmie. Vidite, iskustvo se ve povlai u
prolost. Da li ovako neto ikada moe postati vie od prolaznog
bljeska?
Na trenutak ste bili osloboeni vremena. Preselili ste se u
Sadanji trenutak i samim time drvo posmatrali bez paravana
uma. Svest o Biu je postala deo vae percepcije. Sa tom venom
dimenzijom javlja se i drugaiji nain spoznaje, onaj koji vie ne
ubija" duh koji ivi u svakom stvorenju i svakoj stvari. To je spoz-
naja koja ne unitava svetost i tajnu ivota, ve sadri duboku
ljubav i potovanje prema svemu to jeste. To je spoznaja o kojoj
um ne zna nita.
Um ne moe da spozna drvo. On jedino moe da sazna
injenice ili informacije o drvetu. Moj um ne moe da spozna
vas, ve samo karakteristike, sudove, injenice i miljenja o
vama. Jedino Bie zna neposredno.
Postoji mesto namenjeno umu i znanju uma. Ono se nalazi
u praktinom carstvu svakodnevnog ivota. Meutim, kada
preuzme kontrolu nad svim aspektima vaeg ivota, ukljuujui
vae veze sa drugim ljudskim biima i prirodom, on postaje mon-
struozni parazit koji je bez nadzora, i u stanju je da zavri
unitavajui kompletan ivot na planeti ubijajui na kraju samog
sebe, tako to uklanja domaina.
Bacili ste pogled na to kako venost moe da promeni
vaa opaanja. Ali jedno iskustvo nije dovoljno, ma koliko se
prelepim ili dubokim inilo. Ono to je potrebno i to nas intere-
suje jeste trajna promena svesti.
Stoga sruite ranije obrasce poricanja sadanjosti i otpora
prema sadanjem trenutku. Neka vam postane navika da
skreete panju sa prolosti i budunosti onda kada vam one
nisu potrebne. Iskaite iz dimenzije vremena koliko god je to u
svakodnevnom ivotu mogue. Ako vam bude isuvie teko da u
Sadanji trenutak stupite direktno, zaponite tako to ete pos-
matrati uobiajene sklonosti vaeg uma ka begu od Sadanjeg
trenutka. Primetiete da je budunost obino zamiljena ili kao
neto bolje ili kao neto gore od sadanjosti. Ako je zamiljena
budunost bolja, ona vam prua nadu ili predvianje koje zado-
voljava. Ako je loija, onda stvara strepnju. Obe su iluzorne.
Putem samoposmatranja vea koliina prisustva sama od sebe
ulazi u va ivot. Onog trenutka kada budete shvatili da niste
prisutni, tada jeste prisutni. Kad god bili u mogunosti da posma-
trate um, vie neete biti zarobljeni u njemu. Jo jedan inilac se
pojavljuje, neto to ne potie iz uma: prisustvo svedoka.
Budite prisutni kao posmatra svog uma - svojih misli i
emocija, kao i reakcija na razliite situacije. Budite u najmanju
ruku zainteresovani za svoje reakcije koliko ste zainteresovani za
situaciju ili osobu koja vas nagoni da reagujete. Takoe pripazite
i na to koliko esto se vaa panja nalazi u prolosti ili
budunosti. Nemojte da osuujete ili analizirate ono to ste
primetili. Posmatrajte misao, osetite emociju, posmatrajte reakci-
ju. Nemojte od njih praviti lini problem. Tada ete osetiti neto
snanije od bilo koje od tih stvari koje ste posmatali: mimo pos-
matrajue prisustvo u pozadini sadraja vaeg uma, tihog pos-
matraa.

Intenzivno prisustvo je potrebno kada odreene situacije
prouzrokuju reakcije sa snanim emocionalnim nabojem kao to
su one kada je vaa slika o samima sebi ugroena, kada se u
vaem ivotu pojavi izazov koji podstie strah, kada stvari pou
naopako" ili kada ponovo na videlo izae emocionalni kompleks
iz prolosti. U tim sluajevima vi teite da postanete nesvesni".
Reakcija ili emocija preuzima kontrolu nad vama - vi postajete"
ona. To sprovodite u ponaanju. Vi odobravate, okrivljujete,
napadate, branite... samo to to niste vi, to je obrazac reagovan-
ja, um u svom uobiajenom modalitetu preivljavanja.
Poistoveenost sa umom mu prua dodatnu energiju, a pos-
matranje uma izvlai energiju iz njega. Poistoveenost sa umom
stvara jo vremena, a posmatranje uma otvara dimenziju
venosti. Energija koja je izvuena iz uma pretvara se u prisust-
vo. Onog trena kada budete mogli da osetite ta znai biti prisu-
tan, postae vam mnogo lake da naprosto odluite da istupite iz
dimenzije vremena kad god vam vreme ne bude bilo potrebno iz
praktinih razloga i zaete dublje u Sadanji trenutak. Ovo nee
umanjiti vau sposobnost da koristite um, zapravo e je uveati.
Kada budete zaista koristili svoj um, to e biti otrije, usmerenije.
Naputanje psiholokog vremena
Nauite da koristite vreme za praktine aspekte vaeg
ivota - ovo bismo mogli nazvati satnim vremenom" - ali kada
se pozabavite tim praktinim pitanjima, istog asa povratite svest
o sadanjem trenutku. Na ovaj nain se nee stvarati nagomilano
psiholoko vreme", koje predstavlja poistoveenost sa
prolou i neprekidno prisilno prebacivanje u budunost.
Satno vreme ne oznaava samo zakazivanje sastanaka ili
planiranje putovanja. Ono ukljuuje i uenje lekcija iz prolosti
kako ne bismo iznova ponavljali iste greke. Postavljanje ciljeva
i napredovanje ka njima. Predvianje budunosti preko fizikih,
matematikih, itd. obrazaca i zakona nauenih u prolosti i pre-
duzimanje odgovarajuih radnji na osnovu naih predvianja.
Ali, ak i ovde, u domenu praktinog ivota, gde ne
moemo da funkcioniemo bez osvrta na prolost i budunost,
sadanji trenutak ostaje suinski faktor. Svaka lekcija iz prolosti
postaje bitna i primenjuje se u sadanjosti. Svako planiranje kao
i napredovanje ka postizanju odreenog cilja odvija se u
sadanjosti.
Najvei deo panje prosvetljenih osoba uvek je usmeren
na Sadanji trenutak, ali one su i dalje periferno svesne vremena.
Drugim reima, one nastavljaju da koriste satno vreme, ali su
osloboene psiholokog vremena.
Budite oprezni dok praktikujete ovo kako ne biste satno
vreme nesvesno pretvorili u psiholoko vreme. Na primer, ako
ste u prolosti nainili greku i sada uite iz nje, vi koristite satno
vreme. Sa druge strane, ako se bavite njom mentalno i pritom se
pojave samokritika, kajanje ili krivica, onda od greke stvarate
sebe" i neto vae", pravite od nje deo svog oseanja o sop-
stvenom ja i ona postaje psiholoko vreme, koje je uvek
povezano sa lanim oseajem identiteta. Nepratanje nuno nosi
sa sobom teki teret psiholokog vremena.
Ako sebi postavite cilj i kreete se ka njemu, vi koristite
satno vreme. Svesni ste toga kuda elite da idete, ali potujete i
u potpunosti obraate panju na korak koji preduzimate u ovom
trenutku. Ako tada postanete pojaano usmereni ka cilju, moda
zbog toga to u njemu tragate za sreom, zadovoljenjem ili pot-
punijim oseajem o svom ja, vie ne uvaavate Sadanji trenutak.
On postaje sveden na puki korak ka budunosti, bez stvarne
vrednosti. Satno vreme se tada pretvara u psiholoko vreme. Put
vaeg ivota vie nije avantura, ve samo opsesivna potreba da
se negde stigne, da se neto postigne, da se uspe". Vi takoe
vie ne uoavate niti miriete cvee pored puta, a niste ni svesni
lepote i uda ivota koji se otkiva svuda oko vas kada ste prisut-
ni u Sadanjem trenutku.

U stanju sam da uvidim ogromnu vanost Sadanjeg trenutka, ali
ne mogu da se do kraja sloim sa vama kada kaete da je vreme
potpuna iluzija.
Kada kaem vreme je iluzija", moja namera nije da
izreknem filozofsku tvrdnju. Ja vas samo podseam na jednos-
tavnu injenicu - injenicu tako oiglednu da e vam moda biti
teko da je pojmite i moda ete je smatrati besmislenom - ali,
kada je jednom budete shvatili, ona e poput maa biti u stanju
da proseca sve umom stvorene slojeve komplikacija i proble-
ma". Hajde da je ponovim: sadanji trenutak je sve to imate. Ne
postoji vreme u kom va ivot ne predstavlja ovaj trenutak". Zar
to nije injenica?
Ludilo psiholokog vremena
Neete nimalo sumnjati u to da psiholoko vreme pred-
stavlja mentalni poremeaj ukoliko pogledate njegove kolek-
tivne manifestacije. One se javljaju, na primer, u obliku ideologi-
ja kao to su komunizam, nacionalsocijalizam ili bilo kakav drugi
nacionalizam ili rigidni religiozni sistem verovanja koji deluju
pod bezuslovnom pretpostavkom da najvie dobro lei u
budunosti i da stoga cilj opravdava sredstvo. Cilj predstavlja
ideju, taku u umom projektovanoj budunosti u kojoj e se
postii spasenje u nekom od oblika - kao srea, zadovoljenje,
jednakost, osloboenje, itd. Neretko su sredstva koja
omoguavaju da se do tamo stigne ropstvo, muenje i ubijanje
ljudi u sadanjosti.
Na primer, procenjeno je da je ni manje ni vie nego
pedeset miliona ljudi pobijeno kako bi se ostvario cilj komuniz-
ma, kako bi se dolo do boljeg ivota" u Rusiji, Kini i drugim
zemljama. To je zastraujui primer toga na koji nain vera u
budunost stvara pakao u sadanjosti. Moe li postojati ikakva
sumnja da psiholoko vreme predstavlja ozbiljnu i opasnu men-
talnu bolest?
Na koji nain ovaj obrazac uma deluje u vaem ivotu? Da
li neprestano pokuavate da dospete na neko drugo mesto, tamo
gde se ne nalazite? Da li vei deo onoga to inite predstavlja
samo sredstvo za postizanje cilja? Da li se ispunjenje nalazi uvek
tu iza ugla ili je posveeno kratkotrajnim zadovoljstvima kao to
su seks, hrana, pie, droga, veselje ili uzbuenje? Da li ste stal-
no usmereni na to da neto postanete, neto postignete i to
odravate jer ete u protivnom odjuriti za nekim novim
uzbuenjem ili zadovoljstvom? Da li verujete da ete ako
postignete vie stvari postati ispunjeniji, dovoljno dobri ili psiho-
loki savreni? Da li ekate da neki mukarac ili ena daju
smisao vaem ivotu?
U normalnom stanju svesti, poistoveenim sa umom,
odnosno neprosvetljenom, mo i beskrajni kreativni potencijal
koji lee skriveni u Sadanjem trenutku sasvim su zamraeni psi-
holokim vremenom. Va ivot tada gubi svoju vibraciju, svoju
sveinu, svoj smisao za udesno. Stari tokovi misli, emocija,
ponaanja, reakcija i elja bivaju ispoljeni u predstavama koje se
beskrajno ponavljaju kao scenario u vaem umu koji vam daje
neku vrstu identiteta, ali prikriva realnost Sadanjeg trenutka. Um
tada stvara opsesiju budunou kako bi pobegao od nezadovol-
javajue sadanjosti.
Negativnost i patnja svoje korene imaju u vremenu
Ali verovanje da e budunost biti bolja od sadanjosti ne pred-
stavlja uvek iluziju. Sadanjost ume da bude strana i stvari u
budunosti mogu postati bolje, to se esto i deava.
Budunost je obino replika prolosti. Povrne promene su
mogue, ali pravi preobraaj je redak i zavisi od toga da li ste u
stanju da postanete dovoljno prisutni kako bi rastoili prolost
dostizanjem moi Sadanjeg trenutka. Ono to vi vidite kao
budunost sastavni je deo vaeg sadanjeg stanja svesti. Ako va
um nosi teki teret prolosti, jo ete vie tereta iskusiti. Prolost
se produava kroz manjak prisustva. Kvalitet vae svesti u ovom
trenutku jeste ono to oblikuje budunost - to se, naravno, moe
iskusiti samo kao Sadanji trenutak.
Moete zaraditi i deset miliona dolara, ali takva vrsta
promene samo e biti povrinska. Jednostavno ete nastaviti da
proivljavate one iste uslovljene obrasce u jednom luksuznijem
okruenju. Ljudi su nauili kako da pocepaju atom. Umesto da
drvenom motkom ubije deset ili dvanaest ljudi, jedna osoba sada
moe da ubije milione jednostavnim pritiskom na dugme. Da li je
to istinska promena?
Ako je kvalitet vae svesti u ovom trenutku ono to
odreuje budunost, ta je onda to to odreuje kvalitet vae
svesti? Nivo vaeg prisustva. Tako da je jedino mesto na kom se
prava promena moe odigrati i na kom prolost moe biti
rastoena upravo Sadanji trenutak.
Svu negativnost uzrokuje nagomilavanje psiholokog vre-
mena i poricanje sadanjosti. Nelagoda, strepnja, napetost, stres,
briga - svi oblici straha - prouzrokovani su prevelikom koliinom
budunosti, a manjkom prisustva. Krivica, gria savesti, netr-
peljivost, aljenje, tuga, ogorenost i svi oblici nepratanja
nastali su zbog prevelike koliine prolosti, a manjka prisustva.
Veini ljudi je teko da poveruje kako je stanje svesti
sasvim osloboeno negativnosti mogue. A ipak to je ono
osloboeno stanje na koje svi duhovni uitelji ukazuju. To je
obeanje spasenja, ne u iluzornoj budunosti, ve upravo ovde i
sada.
Moda e vam biti teko da uvidite da je vreme uzrok vae
patnje ili vaih problema. Vi verujete da su njih prouzrokovale

odreene situacije u vaem ivotu i, gledano iz konvencionalnog
ugla, to je istina. Ali, sve dok se ne pozabavite osnovnom dis-
funkcijom uma koja stvara probleme - njenom vezom sa
prolou i budunou i poricanjem Sadanjeg trenutka - prob-
lemi su u stvari meusobno zamenjivi. Da su kojim udom svi
vai problemi i uoeni, uzroci nesree bili otklonjeni danas, s tim
da vi niste postali pojaano prisutni, odnosno pojaano svesni,
uskoro biste sebe zatekli sa slinom grupom problema ili uzroka
patnje, poput senke koja vas prati gde god da krenete. Na kraju
krajeva, postoji samo jedan problem: um okovan vremenom.
Ne mogu da poverujem u to da u ikada dosegnuti taku u kojoj
vie neu imati nikakvih problema.
U pravu ste. Vi nikada ne moete da dosegnete tu taku
zato to ste na toj taki sada.
Spasenje ne nastupa vremenom. Ne moete biti slobodni
u budunosti. Prisustvo predstavlja jedini klju za slobodu, tako
da jedino sada moete biti slobodni.
Otkrivanje ivota koji lei ispod vae ivotne situacije
Ne vidim na koji nain sada mogu da oseam slobodu. Kako stvari
stoje, trenutno oseam veliko nezadovljsvo u pogledu svog ivota.
To je injenica, i pokuaji da ubedim sebe kako je sve u redu kada
to oigledno nije istina predstavljali bi zabludu. Za mene, sadanji
trenutak je vrlo nesrean; uopte nije oslobaajui. Ono to mi
daje snagu jeste nada ili mogunost nekakvog poboljanja u
budunosti.

Vi mislite da se vaa panja nalazi u sadanjem trenutku
dok je nju u stvari sasvim preuzelo vreme. Ne moete biti i
nesreni i potpuno prisutni u Sadanjem trenutku.
Ono to vi podrazumevate pod ivotom" trebalo bi pre-
ciznije nazvati ivotnom situacijom". To predstavlja psiholoko
vreme: prolost i budunost. Odreene stvari u prolosti nisu se
odvijale onako kako ste vi to eleli. I dalje se opirete tome to se
desilo u prolosti, a sada se opirete i onome to jeste. Nada je
ono to vam daje snagu, ali nada vas dri usmerenim ka
budunosti i taj neprekidni fokus produava vae poricanje
Sadanjeg trenutka, a time i vau nesreu.
Istina je da je moja sadanja situacija posledica stvari koje su se
desile u prolosti, ali to je i dalje moja sadanja situacija i
zatoenost u njoj za mene predstavlja nesreu.
Zaboravite na trenutak na svoju ivotnu situaciju i obratite
panju na va ivot.
U emu je razlika?
Vaa ivotna situacija postoji u vremenu.
Va ivot je sadanjost.
Vaa ivotna situacija je stvar uma.
Va ivot je stvaran.
Pronaite uzani prolaz to vodi ka ivotu". On se zove
Sadanji trenutak. Svedite svoj ivot na ovaj trenutak. Vaa ivot-
na situacija moe biti prepuna problema - veina ivotnih
situacija je takva - ali ustanovite da li imate bilo kakvih problema
u ovom trenutku. Ne sutra ili za deset minuta, ve sada. Da li
imate bilo kakvih problema sada?
Kada ste prepuni problema, tu nema mesta za pojavu bilo
ega novog, nema mesta za reenje. Stoga, kad god moete,
napravite malo mesta, oslobodite malo prostora, tako da moete
da otkrijete ivot koji lei ispod vae ivotne situacije.
U potpunosti se korisite ulima. Budite tu gde ste.
Posmatrajte naokolo. Samo posmatrajte, nemojte da tumaite.
Gledajte svetlost, oblike, boje, teksture. Budite svesni tihog pris-
ustva u svakoj stvari. Budite svesni prostora koji svemu
omoguava da postoji. Oslukujte zvuke; nemojte im suditi.
Oslukujte tiinu ispod zvukova. Dodirnite neto - bilo ta - i
osetite i prihvatite njegovo Bie. Posmatrajte ritam svog disanja;
osetite vazduh kako ulazi i izlazi, osetite ivotnu energiju unutar
vaeg tela. Dozvolite svemu da postoji, iznutra i spolja. Dozvolite
bivanje" svih stvari. Spustite se duboko u Sadanji trenutak.
Vi za sobom ostavljate umirui svet mentalnih apstrakcija,
svet vremena. Oslobaate se iz ludog uma koji isisava vau ivot-
nu energiju, ba kao to polagano truje i unitava Zemlju. Budite
se iz sna vremena u sadanjost.
Svi problemi predstavljaju iluzije uma
Oseam se kao da je sa mene zbaen teak teret. Prisutno je
oseanje lakoe. Oseam se tako bistro... ali moji problemi me i
dalje ekaju, zar ne? Oni nisu reeni. Zar ih ja ne izbegavam samo
privremeno?
Da ste se nali u raju, ne bi mnogo prolo pre nego to bi
va um rekao sve je to u redu, ali..." Na kraju krajeva, ovde se i
ne radi o reavanju vaih problema. Radi se o uvianju da nema

nikakvih problema. Postoje samo situacije - kojima se treba bav-
iti ili ih treba ostaviti na miru i prihvatiti kao delove bivanja"
sadanjeg trenutka, sve dok se ne promene ili dok ne bude bilo
mogue njima se baviti. Probleme je stvorio um i kako bi
preiveli potrebno im je vreme. Oni ne mogu preiveti u realnos-
ti Sadanjeg trenutka.
Usmerite svoju panju na Sadanji trenutak i recite mi koje
to probleme imate sada?
Ne dobijam odgovor zato to je nemogue imati problem
kada je vaa panja u potpunosti u Sadanjem trenutku. Situaciju
koju treba reiti ili prihvatiti - to da. Zbog ega od nje stvarati
problem? Zbog ega od bilo ega stvarati problem? Zar ivot
sam po sebi ne sadri dovoljno izazova? Zbog ega su vam
potrebni problemi? Um nesvesno voli probleme jer vam oni daju
neku vrstu identiteta. To je normalno, a isto tako i poremeeno.
Problem" ukazuje na to da se situacijom bavite mentalno bez
postojanja istinske namere ili mogunosti preduzimanja akcije u
sadanjosti i da nesvesno od njega gradite deo vaeg oseanja o
sopstvenom ja. Postajete toliko nadvladani svojom ivotnom
situacijom da gubite oseanje o ivotu, o Biu. Ili u svom umu
nosite besmisleni teret stotina stvari koje ete moda ili sigurno
uraditi u budunosti, umesto da usmerite svoju panju na jedinu
stvar koju moete uraditi sada.
Kada stvarate problem, vi stvarate i bol. Sve to treba da
uradite jeste da donesete jednostavan izbor, jednostavnu odluku:
ta god da se desi, ja vie sebi neu prouzrokovati bol. Neu vie
stvarati probleme. Iako je u pitanju jednostavan izbor, on je
takoe i veoma radikalan. Vi neete doneti takvu odluku, osim
ako vam patnje zaista nije preko glave, osim ako vam stvarno nije

dosta. I neete biti u stanju da proete kroz sve to, osim ako ne
dosegnete mo Sadanjeg trenutka. Ako ne budete vie stvarali
bol samima sebi, neete ga stvarati ni drugima. Takoe vie
neete negativnou stvaranja problema zagaivati ni prelepu
Zemlju, ni va unutranji prostor, a ni kolektivni duh oveanstva.
Ako ste se ikada nali u situaciji neposredne ivotne opas-
nosti, onda znate da ona nije predstavljala problem. Um nije
imao vremena da se zamajava i stvara problem. U istinskoj opas-
nosti, um se zaustavlja, vi postajete potpuno prisutni u Sadanjem
trenutku, i neto daleko monije preuzima kontrolu nad vama. To
je razlog postojanja tolikog broja svedoanstava u kojima obini
ljudi iznenada postaju sposobni za neverovatno hrabre poduh-
vate. U svakoj opasnosti vi ete ili preiveti ili neete. Kako god
bilo, to ne predstavlja problem.
Neki ljudi se ljute kad me uju kako govorim da su prob-
lemi iluzije. Ja pretim da u oduzeti njihovo oseanje o sopstven-
om identitetu. Oni su mnogo vremena uloili u lano oseanje o
samima sebi. Tokom mnogih godina svoj celokupni identitet su
nesvesno odreivali na osnovu svojih problema ili patnji. ta bi
oni bili bez toga?
Veliki deo onoga to ljudi govore, misle ili ine zapravo je
motivisano strahom, to je naravno uvek povezano sa usmera-
vanjem panje na budunost i gubljenjem dodira sa Sadanjim
trenutkom. Poto u Sadanjem trenutku ne postoje problemi, tu
takoe nema ni straha.
Ako iskrsne situacija u kojoj je potrebno pozabaviti se
sadanjou, vaa akcija e, ako bude proistekla iz svesti o
sadanjem trenutku, biti jasna i odsena. Takoe e najverovat-

nije biti i uspena. Ona nee predstavljati reakciju koja potie od
uslovljenosti vaeg uma iz prolosti, ve intuitivni odgovor na
situaciju. U ostalim sluajevima, kada bi reagovao vremenom
okovani um, shvatiete da je korisnije ne initi nita - i naprosto
ostati usredsreen u Sadanjem trenutku.
Kvantni skok u evoluciji svesti
Nakratko mi se ukazivalo to stanje osloboenosti od uma i vreme-
na koje opisujete, ali prolost i budunost su toliko snane da ne
mogu dugo da ih zadrim napolju.
Vremenom okovani modalitet svesti je duboko ukorenjen u
ljudskoj psihi. Ali ono ime se mi ovde bavimo predstavlja deo
duboke promene koja se odvija u kolektivnoj svesti planete i
dalje od toga: to je buenje svesti iz sna o materiji, obliku i izd-
vojenosti. Okonavanje vremena. Mi probijamo obrasce uma koji
su dominirali ljudskim ivotom eonima. Obrasce uma koji su
stvorili nezamislive patnje u ogromnoj koliini. Ja ne koristim re
zlo. Od vee pomoi je to proglasiti nesvesnim ili ludou.
Ovo razbijanje starog modaliteta svesti ili, bolje reeno,
nesvesnog: da li je to neto to treba mi da preduzmemo ili e to
ionako nastupiti? Mislim, da li je ta promena neizbena?
To zavisi od take gledita. I preduzeti neto i ekati da se
to isto desi samo od sebe, zapravo, predstavljaju jedan proces
jer vi ste ujedinjeni sa celokupnom sveu, te dve stvari je
nemogue odvojiti. Ali, ne postoje potpune garancije da e ljudi
u tome uspeti. Taj proces nije neizbean ili automatski. Vaa
saradnja predstavlja njegov sutinski deo. Kako god vi gledali na
to, on predstavlja kvantni skok u evoluciji svesti, ba kao i nau
jedinu ansu da preivimo kao rasa.
Radost Bia
Moete koristiti jednostavan kriterijum koji e vas upozora-
vati na to da li ste dozvolili da kontrolu nad vama preuzme psiho-
loko vreme. Upitajte sami sebe: ima li radosti, lagodnosti i
lakoe u onome to radim? Ako toga nema, onda je vreme zak-
lonilo sadanji trenutak i ivot je shvaen kao teret ili kao borba.
Ako nema radosti, lagodnosti i lakoe u vaem poslu, to ne
znai nuno da vam je potrebna promena onoga to radite.
Moda je dovoljno promeniti ono kako radite. "Kako" je uvek
znaajnije nego "ta". Pokuajte vie panje da posvetite samom
procesu rada nego rezultatu koji njime elite da postignete.
Obratite u potpunosti panju na sve to vam sadanji trenutak
predoi. To takoe podrazumeva da u potpunosti prihvatite ono
to jeste, jer nije mogue posvetiti punu panju neemu i istove-
meno se opirati tome.
im budete prihvatili sadanji trenutak, sva nezadovoljst-
va i borbe e nestati i ivot e poeti da tee ispunjen radou i
lagodnou. Kada budete delovali iz svesti o sadanjem trenutku,
sve to budete inili postae proeto oseanjem kvaliteta, brige
i ljubavi - ak i najjednostavnije radnje.
Dakle, nemojte brinuti o plodovima vaeg rada - jednos-
tavno posvetite panju samom radu. Plodovi e doi sami od
sebe. To predstavlja veoma monu duhovnu vebu. U Bhagavad
Giti, jednom od najstarijih i najlepih duhovnih uenja koja pos-
toje, nepovezanost sa plodovima svog rada naziva se Karma
joga. Opisana je kao put posveenog rada".
Kada prisilna tenja za begom od Sadanjeg trenutka
zgasne, radost Bia uplovljava u sve to radite. Onog trenutka
kada vaa panja bude usmerena u Sadanji trenutak, osetiete
prisustvo, smirenost, spokojstvo. Vie neete zavisiti od
budunosti kako bi doli do ispunjenja i zadovoljenja - neete se
njoj obraati za spasenje. Stoga, neete biti ni povezani sa rezul-
tatima. Ni neuspeh ni uspeh nee imati mo da izmene vae
unutranje stanje Bia. Pronai ete ivot koji lei ispod vae
ivotne situacije.
U odsustvu psiholokog vremena, vae oseanje o sop-
stvenom ja biva izvoeno iz Bia, a ne iz vae line prolosti.
Stoga, psiholoka potreba da se postane bilo ta drugo, samo ne
ono to zaista jeste vie ne postoji. U svetu, na nivou vae ivotne
situacije, moete bez problema postati imuni, puni znanja,
uspeni, osloboeni ovoga ili onoga, ali u dubljoj dimenziji Bia
vi ste upotpunjeni i u celini ste u sadanjem trenutku.
U stanju celosti, da li emo i dalje moi ili eleti da postiemo
spoljne ciljeve?
Naravno, ali neete imati iluzorna oekivanja da e vas bilo
ta ili bilo ko u budunosti spasti ili uiniti srenima. to se tie
ivotne situacije, moda e postojati stvari koje treba obaviti ili
postii. To je svet forme, dobitaka i gubitaka. Ali, na dubljem
nivou vi ste ve upotpunjeni i kada budete to shvatili, razigrana
radosna energija javie se u pozadini onoga ime se budete bav-
ili. Osloboeni psiholokog vremena, vie neete sa okrutnom
odlunou juriti za svojim ciljevima, voeni strahom, besom,
nezadovoljstvom ili potrebom da postanete neko i neto niti ete
ostati ukopani u mestu usled straha od neuspeha koji za ego
predstavlja gubitak identiteta. Kada vae dublje oseanje o sop-
stvenom ja" bude izvedeno iz Bia, kada ne budete vie imah
psiholoku potrebu da postanete neko i neto", niti e vaa
srea niti oseanje o sopstvenom ja" zavisiti od ishoda, i to
predstavlja osloboenost od straha. Neete vie tragati za neim
stalnim tamo gde ga nema: u svetu forme, dobitaka i gubitaka,
roenja i smrti. Neete zahtevati da situacije, uslovi, mesta ili
ljudi moraju da vas ine srenima, a onda patiti zbog toga to oni
ne ispunjavaju vaa oekivanja.
Sve biva priznato, ah nita nema znaaj. Oblici se raaju i
umiru, ah vi ste ipak svesni one venosti koja se nalazi ispod
oblika. Vi znate da niemu stvarnome ne preti opasnost".
Ako ovo predstavlja stanje vaeg Bia, kako da ne uspete?
Vi ste ve uspeh.
STRATEGIJE UMA ZA IZBEGAVANJE
SADANJEG TRENUTKA
Gubitak Sadanjeg trenutka: sutinska iluzija
ak i ako sasvim prihvatim da je vreme, u krajnjoj taki, iluzija,
kako e to promeniti stvari u mom ivotu? I dalje moram da ivim
u svetu kojim u potpunosti vlada vreme.
Intelektualno prihvatanje predstavlja samo jo jedno
verovanje i ono nee mnogo promeniti va ivot. Da bi se uvidela
ova istina, potrebno je da je proivljavate. Kada svaka elija
vaeg tela bude toliko prisutna da se osea prepunom ivota i
kada budete mogli svakog trenutka da takav ivot osetite kao
radost Bia, tada se moe rei da za vas vie ne postoji vreme.
Ali, ja ipak moram sutra da platim raune, ipak u ostariti i umreti
ba kao i svi drugi. Kako onda uopte mogu da kaem da za mene
vie ne postoji vreme?
Sutranji rauni ne predstavljaju problem. Raspadanje
fizikog tela ne predstavlja problem. Problem predstavlja
gubitak Sadanjeg trenutka ili, jo bolje, sutinska iluzija koja
obinu situaciju, dogaaj ili emociju pretvara u lini problem i
patnju. Gubitak Sadanjeg trenutka jeste gubitak Bia.
Biti osloboen vremena znai biti osloboen prole psiho-
loke potrebe za identitetom i budue potrebe za zadovoljenjem.
To predstavlja najdublju promenu svesti koju moete da zamis-
lite. U nekim retkim sluajevima ta izmena u svesti se deava
dramatino i radikalno, jednom za svagda. Kada se ona desi,
obino to biva putem potpune predaje usred intenzivne
patnje.Veina ljudi, meutim, mora da poradi na tome.
Nakon to ste po prvi put uspeli da zavirite u veno stanje
svesti, vi poinjete da se kreete napred-nazad izmeu dimenz-
ija vremena i prisustva. Isprva postajete svesni toga koliko retko
se vaa panja zaista nalazi u Sadanjem trenutku. Ali znati da
niste prisutni predstavlja ogroman uspeh: to znanje jeste prisust-
vo - ak i ako u poetku ono bude trajalo samo nekoliko satnih
sekundi pre nego to opet nestane. Vi zatim, sa pojaanom
uestalou, odabirate da usmeravate svoju svest ka sadanjosti
radije nego ka prolosti ili budunosti, i kad god budete uvideli
da ste izgubili Sadanji trenutak, biete u stanju da ostanete u
njemu ne samo par sekundi ve i mnogo due periode, gledano
iz spoljanje perspektive satnog vremena. Dakle, pre nego to
postanete vrsto utemeljeni u stanju prisustva, odnosno pre nego
to postanete u potpunosti svesni, kretaete se neko vreme
napred-nazad izmeu svesnog i nesvesnog, izmeu stanja pris-
ustva i stanja poistoveenosti sa umom. Gubiete Sadanji trenu-
tak i vraaete mu se, iznova i iznova. Na posletku, prisustvo e
postati vae preovlaujue stanje.
Veina ljudi prisustvo ne doivi nikada ili samo sluajno i
nakratko u retkim prilikama, ne shvatajui o emu se radi. Veina
ljudskih bia ne kree se naizmenino izmeu svesnog i
nesvesnog, ve samo izmeu razliitih nivoa nesvesnog.

Uobiajeno nesvesno i duboko nesvesno
ta podrazumevate pod razliitim nivoima nesvesnog?
Kao to vam je najverovatnije poznato, dok spavate,
neprestano se kreete izmeu faza sna bez snova i stanja u kom
sanjate. Isto tako, dok je u budnom stanju, veina ljudi se samo
kree izmeu uobiajenog nesvesnog i dubokog nesvesnog.
Ono to ja nazivam uobiajenim nesvesnim oznaava
poistoveenost sa vaim misaonim procesima i emocijama,
vaim reakcijama, eljama i odbojnostima. Za veinu ljudi to
predstavlja normalno stanje. U takvom stanju vama upravlja ego-
istini um i vi niste svesni Bia. To nije stanje estokog bola ili
nesree, ve gotovo neprekidnog niskog stepena nemira,
nezadovoljstva, dosade ili nervoze - neto slino pozadinskom
umu. Ovo moda niste u stanju da uvidite jer u velikoj meri pred-
stavlja deo vaeg normalnog" ivljenja, ba kao to niste svesni
ni stalnog tihog pozadinskog uma kao to je um klima ureaja,
sve dok ne prestane. A kada iznenada zaista prestane, javlja se
oseaj olakanja. Mnogi ljudi koriste alkohol, drogu, seks, hranu,
posao, televiziju ili ak odlazak u kupovinu kao anestetik u
nesvesnom pokuaju da otklone osnovni nemir. Pri tome,
aktivnosti koje su moda bile veoma prijatne ako su se umereno
upranjavale poee da dobijaju kvalitet prisile ili zavisnosti i sve
to putem njih bude bilo postignuto predstavljae samo kratko-
trajno ublaavanje simptoma.
Nemir uobiajenog nesvesnog pretvorie se u bol
dubokog nesvesnog - stanje vee i izraenije patnje ili nesree
- onda kada stvari pou naopako", kada ego postane ugroen
ili nastupi velika opasnost, pretnja ili gubitak, stvarni ili
zamiljeni, u vaoj ivotnoj situaciji ili u sukobu u vezi. To pred-
stavlja pojaanu verziju uobiajenog nesvesnog i od njega se
razlikuje ne u vrsti, ve u stepenu.
Kod uobiajenog nesvesnog stalni otpor prema onome to
jeste ili poricanje tog istog stvara nemir i nezadovoljstvo koje
mnogi ljudi prihvataju kao deo normalnog ivljenja. Kada se ovaj
otpor povea pod uticajem nekih izazova ili pretnji za ego, on
stvara jaku negativnost kao to je bes, veliki strah, agresija,
depresija, itd. Pod dubokim nesvesnim esto se podrazumeva to
da je otelotvoreni bol aktiviran i da ste se poistovetili sa njim.
Fiziko nasilje bi bilo nemogue bez dubokog nesvesnog. Ono
se takoe lako moe javiti kad god i gde god da masa ljudi ili ak
itava nacija generie negativno kolektivno energetsko polje.
Najbolji pokazatelj vaeg nivoa svesti jeste nain na koji
se nosite sa izazovima ivota kada se pojave. Kroz te izazove ve
nesvesna osoba tei da postane jo dublje nesvesna, a svesna
osoba jo intenzivnije svesna. Moete takav izazov iskoristiti da
vas probudi ili mu moete dozvoliti da vas odvue u jo dublji
san. San uobiajenog nesvesnog tada se pretvara u nonu moru.
Ako ne uspevate da budete prisutni ak ni u normalnim,
okolnostima, kao to je recimo kada sedite sami u sobi, etate
umom ili sluate nekoga dok govori, onda svakako neete biti u
mogunosti da ostanete svesni ni kada neto poe naopako" ili
kada budete suoeni sa komplikovanim ljudima ili situacijama,
sa gubitkom ili pretnjom gubitka. Kontrolu nad vama preuzee
reakcija koja, u krajnjoj taki, uvek predstavlja neku vrstu straha
i povui e vas u duboko nesvesno. Ovakva iskuenja su vae
provere. Jedino e nain na koji se njima bavite, a ne to koliko
dugo moete sedeti zatvorenih oiju ili kakve vizije vam se
prikazuju, pokazati i vama i ostalima gde se nalazite kada je u
pitanju stanje vae svesti.
Stoga je neophodno da unesete veu koliinu svesti u svoj
ivot u uobiajenim situacijama kada sve tee relativno glatko.
Na taj nain vaa mo prisustva raste. Ona generie energetsko
polje visoke vibracione frekvencije u vama i oko vas. Nikakvo
nesvesno, nikakva negativnost, nikakvo neslaganje ili nasilje
nee biti u stanju da kroe u to polje i preive, ba kao to tama
ne moe da preivi u prisustvu svetlosti.
Poto budete nauili da postanete svedok svojih misli i
emocija to predstavlja kljuni deo prisustva, moda e vas izne-
naditi kada po prvi put postanete svesni pozadinske statike"
uobiajenog nesvesnog i shvatite koliko retko, ako i uopte,
oseate unutranji mir. Na nivou vaeg razmiljanja pronai ete
veliku koliinu otpora u vidu osuda, nezadovoljstva i mentalnog
udaljavanja od Sadanjeg trenutka. Na emocionalnom nivou pos-
tojae podstruja nemira, napetosti, dosade ili nervoze. I jedno i
drugo su aspekti uma u svom uobiajenom modalitetu opiranja.
ta je to to trae?
Karl Jung u jednoj od svojih knjiga navodi razgovor koji je
vodio sa jednim indijanskim poglavicom koji mu je istakao da,
prema njegovom opaanju, veina belih ljudi ima napeta lica,
prodorne oi i okrutno ponaanje. Rekao je: Oni uvek neto
trae. ta je to to trae? Belci uvek neto zahtevaju. Nikad nema-
ju mira i spokojstva. Mi ne znamo ta to oni trae. Mi mislimo da
su oni ludi."
Podstruja neprekidnog nemira je zaeta, naravno, daleko
pre nastanka Zapadne industrijske civilizacije, ali u Zapadnoj civ-
ilizaciji koja sada obuhvata skoro celu Zemljinu kuglu,
ukljuujui ak i vei deo Istoka, ona se manifestuje u dosad
nevienom akutnom obliku. Postojala je ve u vreme Isusa, a i
est stotina stotina godina ranije, u vreme Bude, pa i davno pre
toga. Zbog ega ste uvek nestrpljivi?", pitao je Isus svoje sled-
benike. Moe li nestrpljiva misao dodati jedan jedini dan vaem
ivotu?" A Buda je poduavao da se koren patnje nalazi u naem
stalnom prieljkivanju i potraivanju.
Otpor Sadanjem trenutku, kao kolektivna disfunkcija, je
unutranje povezan sa gubitkom svesti o Biu, i on stvara osnovu
nae dehumanizovane industrijske civilizacije. Frojd je, uzgred,
takoe prepoznao postojanje ove podstruje nemira i pisao o njoj
u svojoj knjizi Civilizacija i njena nezadovoljstva, ali on nije pre-
poznao istinski koren tog nemira i nije uspeo da uvidi da je
mogue osloboditi ga se. Ova kolektivna disfunkcija je stvorila
veoma nesrenu i izuzetno nasilnu civilizaciju, koja je postala
pretnja ne samo sebi samoj ve i celokupnom ivotu na planeti.
Razgraivanje uobiajenog nesvesnog
Dakle, na koji nain moemo da se oslobodimo ove patnje?
Nainite je svesnom. Posmatrajte mnoge naine na koje se
nemir, nezadovoljstvo i napetost pojavljuju u vama kroz
nepotrebnu osudu, otpor prema onom to jeste i poricanje
Sadanjeg trenutka. Sve to je nesvesno razgrauje se kada na
njega spustite svetlost svoje svesti. Onog trena kada budete znali
kako da razgradite uobiajeno nesvesno, svetio vaeg prisustva
e zasijati i bie vam mnogo lake da se borite sa dubokim
nesvesnim kad god budete osetili da vas njegova privlana sila
vue. Meutim, uobiajeno nesvesno moe biti prilino teko
isprva uoiti, ba zato to je toliko normalno.
Neka vam postane navika da putem samoposmatranja nad-
gledate svoje mentalno-emocionalno stanje. Da li se u ovom
trenutku oseam spokojno?" dobro je pitanje koje biste esto
mogli da postavite sebi. Ili moete upitati: ta se unutar mene
odvija u ovom trenutku?" Budite zainteresovani za ono to se
odvija unutar vas barem u onoj meri u kojoj ste zainteresovani za
ono to se odvija izvan vas. Ako ono to je unutra budete
razumeli kako valja, ovo spolja e se samo srediti. Primarna
stvarnost nalazi se unutra, a sekundama napolju. Ali nemojte na
ova pitanja odgovarati istog trenutka. Upravite svoje panju ka
unutra. Osmotrite svoju unutranjost. Kakve misli stvara va um?
ta je to to oseate? Usmerite svoju panju na telo. Postoji li bilo
kakva napetost? Kada budete ustanovili da postoji mali nivo
nemira, pozadinske statike, obratite panju na nain na koji izbe-
gavate ivot, opirete mu se ili ga poriete - time to poriete
Sadanji trenutak. Postoje mnogi naini kojima se ljudi nesvesno
opiru sadanjosti. Ponudiu vam nekoliko primera. Putem prakse
vaa mo samoposmatranja, nadgledanja vaeg unutranjeg
stanja, postae izotrenija.
Oslobaanje od nesree
Da li prezirete to ime se bavite? Moda je u pitanju va
posao ili ste moda pristali neto da radite i to i inite, ali deo vas
to prezire i opire se. Da li u sebi nosite neizreciv prezir prema
nekoj bliskoj osobi? Da li uviate da energija koju tim putem
odailjete ima toliko tetne posledice da zapravo zagaujete
sebe, ba kao i ljude oko vas. Pogledajte dobro u sebe. Da li
unutra postoji i najmanji trag netrpeljivosti, odbojnosti? Ako pos-
toji, posmatrajte ga i na mentalnom i na emocionalnom nivou.
Kakve misli va um stvara oko te situacije? Zatim pogledajte
emociju koja predstavlja reakciju tela na te misli. Osetite emoci-
ju. Da li je ona prijatna ili neprijatna? Da li ona predstavlja energi-
ju kakvu biste zaista odabrali da imate u sebi? Da li imate izbo-
ra?
Moda vi i jeste iskoriavani, moda posao koji obavljate
i jeste zamoran, moda neko blizak vama i jeste neiskren, nes-
nosan ili nesvestan, ali sve je to nevano. To, da li su vae misli i
emocije vezane za ovu situaciju opravdane ili ne, nema nikakvog
znaaja. Stvar je u tome da se vi opirete onome to jeste. Vi od
sadanjeg trenutka pravite neprijatelja. Stvarate nesreu, konflikt
izmeu onog unutra i onog spolja. Vaa nesrea zagauje ne
samo vae unutranje bie i one ljude oko vas, ve i kolektivni
ovekov duh iji ste vi nerazdvojiv deo. Zagaenje planete pred-
stavlja samo spoljni odraz unutranje psihike zagaenosti,
odraz miliona nesvesnih pojedinaca koji ne preuzimaju odgov-
ornost za svoj unutranji prostor.
Ili prestanite da se bavite time ime se bavite, razgovara-
jte sa dotinom osobom i izrazite do kraja to to oseate ili
napustite negativnost koju je va um stvorio oko te situacije i koja
ne slui niemu, osim ojaavanju lanog oseanja o sopstvenom
ja". Vano je u potpunosti prepoznati njenu jalovost. Negativnost
nikada ne predstavlja najbolji nain za bavljenje bilo kakvom
situacijom. U stvari, u veini sluajeva ona vas dri pritenjenima
u situaciji, ne doputajui stvarnu promenu. Sve to je uinjeno
sa negativnom energijom postae zagaeno njome i vremenom
e omoguiti pojavu dodatnog bola, dodatne nesree. tavie,
svako negativno unutranje stanje je zarazno, nesrea se iri
lake od fizike bolesti. Putem zakona rezonance ona pokree i
ishranjuje prikrivenu negativnost u drugima, osim ako na to nisu
imuni - odnosno, visoko svesni.
Da li vi zagaujete ovaj svet ili istite nered? Vi ste odgov-
orni za svoj unutranji prostor, ruko drugi, ba kao to ste odgov-
orni i za ovu planetu. Kako spolja, tako i iznutra, ako se ljudi oslo-
bode unutranjeg zagaenja, prestae da stvaraju i spoljanje
zagaenje.
Na koji nain moemo da se oslobodimo negativnosti kako vi suge-
riete?
Tako to ete je se osloboditi. Na koji nain ete se oslo-
boditi komada vrelog uglja kojeg drite u rukama? Na koji nain
ete se osloboditi nekakvog tekog i beskorisnog prtljaga kojeg
nosite? Tako to ete shvatiti da vie ne elite da podnosite bol ili
nosite taj teret, a zatim ga se otarasiti.
Duboko nesvesno kao to je otelotvoreni bol, ili neki drugi
veliki bol kao to je gubitak voljene osobe, obino je neophodno
preobraziti putem prihvatanja kombinovanim sa svetlou vaeg
prisustva - vaom stalnom panjom. Mnogi obrasci uobiajenog
nesvesnog, sa druge strane, jednostavno se mogu napustiti onog
trenutka kada shvatite da imate izbora, da ne predstavljate samo
hrpu uslovljenih refleksa. Sve to ukazuje na injenicu da ste u
mogunosti da dosegnete mo Sadanjeg trenutka. Bez njega
neete imati izbora.
Ako neke emocije nazivate negativnim, zar ne stvarate time men-
talnu polarizaciju dobrog i loeg kako ste to ranije objasnili?
Ne. Polarizacija se stvara na ranijem stadijumu, kada je va
um procenio da je sadanji trenutak lo; ova osuda je tada stvo-
rila negativnu emociju.
Ali kada neke emocije nazovete negativnim, zar ne govorite zapra-
vo da one ne bi trebalo da postoje, da nije u redu imati takve emo-
cije? Ja mislim da bi trebalo sebi da dozvolimo postojanje bilo
kakvih emocija, a ne da ih procenjujemo kao dobre i loe ili govo-
rimo kako ne bi trebalo da ih imamo. U redu je oseati netr-
peljivost, u redu je oseati bes, razdrazenost, neraspoloenje, bilo
ta drugo jer u protivnom, zapaemo u depresiju, unutranji
sukob ili poricanje. Sve je u redu onakvo kakvo je.
Naravno. Kada se pojavi neki obrazac uma, neka emocija ili
reakcija, vi je prihvatate. Niste bili dovoljno svesni da biste imali
izbora pri tome. To nije osuda, ve samo injenica. Da ste imali
izbora ili shvatili da imate izbora, da li biste odabrali patnju
umesto radosti, da li biste birali smirenost ili nelagodu, mir ili
sukob? Da li biste se odluili za misao ili oseanje koje vas odva-
jaju od vaeg prirodnog dobrostanja, radosti unutranjeg ivota?
Svako takvo oseanje ja nazivam negativnim, to jednostavno
znai da je loe. Ne u smislu da to nije trebalo da uinite", ve
kao najjednostavnije injenino loe, kao kada oseate muninu
u stomaku.
Kako je mogue da su ljudi usmrtili preko sto miliona svo-
jih brae i sestara samo tokom dvadesetog stolea? Ljudska bia
koja jedna drugima nanose bol takvih razmera su dalje od svega
to moete da zamislite. A u to nije ni uvrteno mentalno, emo-
cionalno i fiziko nasilje, muenje i okrutnost koje nastavljaju
svakodnevno da primenjuju jedni na drugima, ba kao i na ostal-
im svesnim biima.
Da li se ona ponaaju na ovaj nain zato to su povezana sa
svojim prirodnim stanjem, sa radou unutranjeg ivota?
Naravno da ne. Samo su oni ljudi koji se nalaze u duboko nega-
tivnom stanju, oni koji se zaista veoma loe oseaju, u stanju da
stvore takvu stvarnost kao odraz toga kako se oseaju. Sada se
bave unitavanjem prirode i planete koja ih odrava u ivotu.
Neverovatno, ali istinito. Ljudska bia su jedna opasno
poremeena i veoma bolesna vrsta. To nije osuda. To je injeni-
ca. Takoe je injenica da se ispod tog ludila zaista nalazi zdrav
razum. Isceljenje i iskupljenje su dostini upravo sada.
Vraajui se konkretno na ono to ste rekli - bez sumnje
je istina da prihvativi svoju netrpeljivost, neraspoloenje, ljutnju,
itd., vi vie ne bivate prisiljavani da ih slepo sprovodite i manje je
verovatno da ete ih preneti na druge. Ali, ja se pitam da li vi to
samo zavaravate sebe. Nakon odreenog vremena provedenog
u primeni prihvatanja, kao to ste vi to inili, doi ete do take
na kojoj je potrebno da preete na sledei nivo na kom se vie
ne stvaraju negativne emocije. Ako to ne uinite, vae
prihvatanje" postae naprosto mentalna etiketa koja
omoguava vaem egu da nastavi da uiva u nesrei i time
ojaava svoj oseaj izdvojenosti od drugih ljudi, od vaeg
okruenja, od vaeg ovde-i-sada. Kao to vam je poznato, izdvo-
jenost predstavlja osnovu za oseaj identiteta koji ego poseduje.
Istinsko prihvatanje bi istog trenutka preobrazilo ta oseanja. A
da ste zaista duboko u sebi znali da je sve ,,u redu", kako ste to
pomenuli i to je naravno tano, da li biste uopte posedovali ta
negativna oseanja? Bez osude, bez otpora prema onome to
jeste, ona se ne bi ni pojavila. Vi u svome umu imate ideju o tome
kako je sve u redu", ali duboko u sebi ne verujete zaista u to,
tako da se stari mentalno-emocionalni obrasci otpora i dalje
nalaze na istom mestu. To je ono zbog ega se oseate loe.
To je takoe u redu.
Branite li vi to vae pravo da budete nesvesni, vae pravo na
patnju? Ne brinite, niko vam to nee oduzeti. Kada jednom
budete shvatili da vam je od odreene vrste hrane muka, da li
ete nastaviti da je jedete i tvrdite kako je u redu oseati
muninu?
Gde god da se nalazite, budite t amo u potpunosti
Moete li dati jo neke primere uobiajenog nesvesnog?
Pokuajte da uhvatite sebe kako negodujete, bilo naglas,
bilo u sebi, zbog situacije u kojoj ste se nali, zbog onog to
drugi ljudi ine ili govore, zbog vae okoline, vae ivome
situacije, ak i zbog vremenskih prilika. Negodovanje uvek
oznaava neprihvatanje onoga to jeste. Ono bez izuzetaka nosi
u sebi nesvesni negativni naboj. Kada negodujete, vi sebe pret-
varate u rtvu. Kada jasno i glasno zauzmete stav, vi preuzimate
kontrolu. Stoga promenite situaciju tako to ete preduzeti akci-
ju ili zauzeti stav ako je to neophodno ili mogue; ostavite situaci-
ju takvu kakva je ili je prihvatite. Sve ostalo predstavlja ludost.
Uobiajeno nesvesno je uvek na neki nain povezano sa
poricanjem Sadanjeg trenutka. Sada, naravno, takoe ukljuuje
i ovde. Da li se vi opirete svome sada-i-ovde? Neki ljudi bi uvek
radije bili negde drugde. Njihovo sada" nikada nije dovoljno
dobro. Otkrijte putem samoposmatranja da li je to sluaj i u
vaem ivotu. Gde god da se nalazite, budite u potpunosti tamo.
Ako ste otkrili da je vae ovde-i-sada nepodnoljivo i zbog toga
ste nesreni, imate tri opcije: izvucite sebe iz situacije,
promenite situaciju ili je sasvim prihvatite. Ako elite da
preuzmete odgovornost za svoj ivot, onda morate da odaberete
neku od ove tri opcije i morate da odaberete sada. A onda prih-
vatite posledice. Bez gledanja kroz prste. Bez negativnosti. Bez
psihikog zagaenja. Odravajte svoj unutranji prostor istim.
Ako budete preduzimali bilo kakvu akciju - izvlaili se iz
svoje situacije ih je menjali - prvo odbacite negativnost, ako je to
uopte mogue. Akcija koja proistie iz uvida u ono to je potreb-
no je efikasnija od akcije koja proistie iz negativnosti.
Bilo kakva akcija je esto bolja od nikakve akcije, naroito
ako ste due vreme zateeni u nesrenoj situaciji. Ako je u pita-
nju greka, bar ete neto nauiti, tako da to vie ne predstavlja
greku. Ako i dalje ostanete u bezizlaznoj situaciji, neete nauiti
nita. Da li vas strah spreava da preduzmete akciju? Priznajte
strah, posmatrajte ga, posvetite mu panju, budite u potpunosti
prisutni u njemu. Time ete presei vezu izmeu straha i
razmiljanja. Ne dozvolite da vam strah dopre do uma. Iskorisite
mo Sadanjeg trenutka. Nju strah ne moe da pobedi.
Ako zaista nita ne moete da uinite kako biste promenili
vae sada-i-ovde i niste u stanju da se izvuete iz situacije, onda
prihvatite svoje sada-i-ovde tako to ete odbaciti celokupan
unutranji otpor. Lano nesreno ja koje voli da se osea bedno,
ogoreno ili samosaaljivo tada vie nee moi da preivi. To se
zove predaja. Predaja ne oznaava slabost. U njoj se nalazi
ogromna snaga. Jedino osoba koja se predala poseduje duhovnu
snagu. Putem predaje biete iznutra osloboeni situacije. Moda
ete tada uvideti da se situacija menja i bez vaeg uea. U
svakom sluaju biete slobodni.
Ili postoji neto to bi trebalo" da radite, ali to ne inite?
Podignite se i uradite to odmah. U suprotnom, u potpunosti prih-
vatite sopstvenu neaktivnost, lenjost ili pasivnost u ovom trenutku
ako je to va izbor. Sasvim se posvetite tome. Uivajte u tome.
Budite lenji ili neaktivni koliko god moete. Ako se tome
posvetite do kraja i sasvim svesno, ubrzo ete istupiti odatle. Ili
moda neete. Kako god bilo, nee postojati unutranji sukob,
otpor, negativnost.
Da li ste pod stresom? Da li ste toliko okupirani napre-
dovanjem ka budunosti da je sadanjost svedena na sredstvo za
stizanje do tog cilja? Stres je prouzrokovan eljom da se bude
tamo" dok se nalazite ovde", odnosno eljom da se bude u
budunosti dok se nalazite u sadanjosti. To je razdor koji vas
cepa iznutra. Ludost je iveti sa takvim unutranjim razdorom. To
to svi ostali rade istu stvar ne ini je manje ludom. Vi moete,
ako je to potrebno, i da se kreete brzo, radite brzo ili ak da
trite, bez projektovanja budunosti i otpora prema sadanjosti.
Dok se kreete, radite, trite - inite to do kraja. Uivajte u pro-
toku energije, visoke energije tog trenutka. Sada vie niste pod
stresom, vie se ne cepate na dva dela. Jednostavno se kreete,
trite, radite - i uivate u tome. Ili moete da odustanete od svega
toga i sedite na klupi u parku. Ali dok to inite, posmatrajte svoj
um. Moda e vam rei: Trebalo bi da radi. Uludo troi svoje
vreme." Posmatrajte um. Smeite mu se.
Da li prolost zauzima veliki deo vae panje? Da li esto
govorite i mislite o njoj, bilo pozitivno, bilo negativno? O velikim
stvarima koje ste postigli, svojim avanturama i iskustvima, o tome
kako ste rtva, o groznim stvarima koje su vam uinjene ili moda
o onome to ste vi nekom drugom uinili? Da li vai misaoni pro-
cesi stvaraju krivicu, ponos, ogorenost, ljutnju, griu savesti ili
samosaaljenje? Ako je tako, onda vi akumuliranjem prolosti u
svojoj psihi ne samo da ponovo osnaujete lano oseanje o sop-
stvenom ja", ve takoe potpomaete i ubrzavate proces
starenja vaeg tela. Uverite se u ovo posmatranjem onih ljudi u
vaoj blizini koji imaju izraenu sklonost da se dre prolosti.
Svakog trenutka postanite zatvoreni za prolost. Ona vam
nije potrebna. Vraajte se njoj samo kada je to apsolutno rele-
vantno za sadanjost. Osetite mo ovog trenutka i bogatstvo
Bia. Osetite sopstveno prisustvo.
Da li ste zabrinuti? Da li vam misli esto poinju sa ,,ta
ako"? Ako je to sluaj, onda ste poistoveeni sa svojim umom koji
sebe projektuje u zamiljenu buduu situaciju i stvara strah.
Nema naina da se nosite sa ovakvom situacijom jer ona ne pos-
toji. To je mentalna utvara. Ovo ludo propadanje zdravlja i ivota
moete zaustaviti jednostavno prihvatajui sadanjost. Postanite
svesni sopstvenog disanja. Osetite vazduh kako ulazi i izlazi iz
vaeg tela. Osetite svoje unutranje energetsko polje. Sve ono
ime morate da se bavite, sve sa ime morate da se borite u
stvarnom ivotu - nasuprot zamiljenim projekcijama uma -
predstavlja sadanji trenutak. Zapitajte se kakav problem" imate
ba sada, ne sledee godine, sutra ili pet minuta od sada. ta nije
u redu sa sadanjim trenutkom? Uvek ete biti u stanju da se
nosite sa Sadanjim trenutkom, ali nikada neete moi da se
nosite sa budunou - niti je to potrebno. Reenje, snaga, pravi

korak ili pomo e se nai tu kada vam budu bili potrebni, ne pre
toga, niti kasnije.
Jednog dana u uspeti." Da li vaa namera u toj meri
odvlai vau panju da sadanji trenutak svodite na sredstvo za
postizanje cilja? Da li vam ona uskrauje radost samog
izvravanja? Da li vi to ekate kako biste poeli da ivite? Ako
razvijete takav mentalni obrazac, bez obzira na to ta budete
postigli ili dobili, sadanjost vam nikada nee biti dovoljno
dobra, budunost e se uvek initi boljom. Savren recept za
stalno nezadovoljstvo i neispunjenje, zar se ne slaete?
Da li ste vi po navici onaj ili ona to eka"? Koliki deo
svog ivota provodite ekajui? ekanje u redu u poti, u
zakrenom saobraaju, na aerodromima, da neko doe, itd., ono
je to ja nazivam ekanjem malih razmera". ekanje velikih
razmera" ukljuuje ekanje na godinji odmor, na bolji posao, na
to da deca odrastu, na vezu prepunu razumevanja, na uspeh, na
zaradu, na to da se postane znaajan, da se postane prosvetljen.
Nije neuobiajeno da ljudi provedu cele svoje ivote ekajui da
ponu da ive.
ekanje predstavlja stanje uma. U osnovi, ono znai da vi
elite budunost, a ne sadanjost. Ne elite ono to imate, a
elite ono to nemate. Kod svake vrste ekanja, vi nesvesno
stvarate unutranji sukob izmeu svog sada-i-ovde gde ne elite
da budete i projektovane budunosti gde elite da budete. To
uveliko umanjuje kvalitet vaeg ivota, navodei vas da ostanete
bez sadanjosti.
Nema nieg loeg u tenji da se pobolja vaa ivotna
situacija. Vi ste u stanju da poboljate svoju ivotnu situaciju, ali
ne i da poboljate svoj ivot. ivot je primaran. ivot je vae naj-
dublje unutranje Bie. On ve predstavlja celinu, potpun je i
savren. Vaa ivotna situacija se sastoji od vaih okolnosti i
iskustava. Nema nieg loeg u postavljanju ciljeva i tenji da se
stvari postignu. Greka lei tome to se ta situacija koristi kao
zamena za oseanje ivota, za Bie. Jedina taka u kojoj to moe
da se postigne jeste Sadanji trenutak. Vi ste tada nalik arhitekti
koji ne obraa panju na temelje zgrade, ve provodi mnogo vre-
mena radei na nadgradnji.
Na primer, mnogi ljudi ekaju na prosperitet. On ne moe
nastupiti u budunosti. Kada budete ispotovali, priznali i u pot-
punosti prihvatili svoju trenutnu realnost - tamo gde ste, ono ta
ste, ono to ovog asa radite - kada u potpunosti budete prih-
vatili ono to ste dobili, tada ete postati zahvalni na onome to
imate, zahvalni na onome to jeste, zahvalni na Biu. Zahvalnost
na sadanjem trenutku i na bogatstvu ivota u sadanjosti pred-
stavlja istinski prosperitet. On ne moe doi u budunosti. A
onda se, vremenom, taj prosperitet za vas ispoljava na razliite
naine.
Ako niste zadovoljni onim to imate ili ste ak frustrirani ili
ljuti zbog svoj sadanjeg manjka, to e vas moda motivisati da
postanete bogati, ali ak i ako budete zaraivali milione, nas-
taviete da proivljavate unutranje stanje manjka i duboko u
sebi i dalje ete se oseati neispunjenim. Moda ste u stanju da
priutite sebi mnoge stvari koje novac moe da kupi, ali one e
dolaziti i prolaziti, uvek vas ostavljajui sa oseanjem praznine i
potrebom za daljim telesnim ili psiholokim zadovoljenjem.
Neete boraviti u Biu i zahvaljujui tome oseati bogatstvo
ivota u sadanjosti, koji sam po sebi predstavlja istinski pros-
peritet.
Stoga, odustanite od ekanja kao stanja uma. Kada
uhvatite sebe da poinjete da ekate... izvucite se odatle. Uite u
sadanjost. Jednostavno budite to to jeste i uivajte u tome. Ako
budete prisutni, nikada se nee javiti potreba da bilo ta ekate.
Tako da ete sledei put kada vam neko bude rekao: Izvinjavam
se to ste me ekali", vi moi da odgovorite: Nema problema,
nisam vas ekao. Samo sam stajao ovde i uivao - u svojoj
unutranjoj radosti."
5
5
Neprevodiva igra rei. U originalu, reenica glasi: "I was just standing here
enjoying myself - in joy in myself.' "Enjoying myself' (uivati) se izgovara slino
kao "In joy in myself" (u svojoj unutranjoj radosti), mada je znaenje potonje
fraze smisleno samo u kontekstu. - Prim. prev.
Ovo su samo neke od uobiajenih strategija za poricanje
sadanjeg trenutka koje su deo uobiajenog nesvesnog. Lako ih
je prevideti jer su u velikoj meri deo normalnog ivota - pozadin-
ski um neprekidnog nezadovoljstva. Ali, to vie budete primen-
jivali nadziranje svog unutranjeg mentalno-emocionalnog stan-
ja, lake e vam biti da uvidite kada ste zarobljeni u prolosti ili
budunosti, odnosno u nesvesnom, i da se iz sna o vremenu
probudite u sadanjost. Ali pazite: lano nesreno ja" zasno-
vano na poistoveenosti sa umom ivi od vremena. Ono zna da
sadanji trenutak predstavlja njegovu smrt i zbog toga se osea
veoma ugroeno njime. Uinie sve to moe kako bi vas izvuk-
lo odatle. Pokuae da vas dri okovane vremenom.
Unutranji cilj vaeg ivotnog puta
Mogu da vidim istinitost onoga to govorite, ali i dalje mislim da
mora postojati cilj naeg ivotnog puta; u protivnom emo napros-
to plutati, a cilj oznaava budunost, zar ne? Na koji nain da to
pomirimo sa ivotom u sadanjosti?
Kada ste na putu, svakako je korisno znati kuda idete ili, u
najmanju ruku, otprilike znati pravac u kojem se kreete, ali
nemojte zaboraviti: jedina stvar vezana za vae putovanje koja je
zaista stvarna jeste korak koji ovog trenutka inite. To je sve to
postoji.
Va ivotni put poseduje spoljanji cilj i unutranji cilj.
Spoljanji cilj jeste dospeti do kraja ili odredita, postii ono to
ste zacrtali, zadobiti ovo ili ono, to naravno ukljuuje budunost.

Ali, ako vaa destinacija ili koraci koje ete preduzeti u
budunosti zahtevaju toliko panje da postaju vaniji od onog
koraka koji sada preduzimate, onda ste u potpunosti promaili
unutranji cilj putovanja koji nema nikakve veze sa onim gde
idete ili ta radite, ve samo sa onim kako to radite. On nema
nikakve veze sa budunou, ve samo sa kvalitetom vae svesti
u ovom trenutku. Spoljanji cilj pripada horizontalnoj dimenziji
vremena i prostora; unutranji cilj podrazumeva produbljavanje
vaeg Bia u vertikalnoj dimenziji venog Sadanjeg trenutka.
Vae spoljanje putovanje moe sadrati milion koraka, vae
unutranje putovanje ima samo jedan, onaj korak koji preduzi-
mate upravo sada. Kako budete postajali dublje svesni ovog
koraka, uviaete da on u sebi ve sadri sve ostale korake, kao
i samo odredite. Taj jedan korak tada biva preobraen u izraz
savrenstva, in neverovatne lepote i kvaliteta. On e vas odvesti
u Bie i svetlost Bia e sijati kroz njega. On ujedno predstavlja i
nameru i ispunjenje vaeg unutranjeg puta, puta u same sebe.
Da li je od ikakvog znaaja to da li emo postii na spoljanji cilj,
to da li emo uspeti ili omanuti na ovom svetu?
To e vam biti znaajno sve dok ne shvatite svoj unutranji
cilj. Nakon toga, spoljanji cilj postae samo igra koju moete da
nastavite da igrate samo zato to uivate u njoj. Isto tako je
mogue potpuno propasti u spoljanjoj nameri, a u isto vreme
ostvariti do kraja unutranju nameru. Ili obrnuto, to se zapravo
ee i dogaa: posedovati spoljanje bogatstvo i unutranju
bedu ili zadobiti svet, a izgubiti duu", kako je to Isus sroio. Na

kraju krajeva, naravno, svakom spoljanjem cilju je sueno da
pre ili kasnije propadne", jednostavno zato to je podloan
zakonu o prolaznosti svih stvari. to pre shvatite da vam
spoljanji cilj ne moe doneti trajno zadovoljenje, to bolje. Kada
budete uvideli ogranienja spoljanjeg cilja, odustaete od svo-
jih nerealnih oekivanja da e vas on uiniti srenima i podre-
diete ga svom unutranjem cilju.
Prolost ne moe da preivi u vaem prisustvu
Pomenuli ste da je bespotrebno razmiljanje ili razgovor o
prolosti jedan od naina na koji izbegavamo sadanjost. Ali, osim
prolosti koje se seamo i sa kojom se moda poistoveujemo,
zar ne postoji jo jedan nivo prolosti unutar nas koji je daleko
dublje ukorenjen? Govorim o nesvesnoj prolosti koja uslovljava
nae ivote, naroito preko iskustava iz ranog detinjstva, moda
ak i iz prehodnog ivota. A pored toga postoji i kulturno uslovlja-
vanje koje ima veze sa time gde ivimo geografski i sa istorijskim
vremenskim periodom u kojem ivimo. Sve ove stvari odreuju
na pogled na svet, nain na koji reagujemo, ono to mislimo,
vrstu veza koje ostvarujemo, nain na koji ivimo svoje ivote.
Kako je uopte mogue da ikada postanemo svesni ili da se oslo-
bodimo svega toga? Koliko bi to trajalo? I ak i kada bismo uspeli,
ta bi na kraju preostalo?
ta preostaje kada se iluzije okonaju?
Nema potrebe da istraujete nesvesnu prolost u sebi,
osim onog dela koji se ispoljava u ovom trenutku kao misao, kao
emocija, elja, reakcija ili kao spoljanji dogaaj koji vam se
deava. Sve to treba da znate o nesvesnoj prolosti u vama
iznee na videlo izazovi iz sadanjosti. Ako budete kopali po
prolosti, ona e postati rupa bez dna, uvek e je biti jo. Moda
ete misliti da vam treba dodatno vreme kako biste prolost
razumeli ili je se reili, drugim reima, da e vas budunost na
kraju osloboditi prolosti. To je obmana. Jedino vas sadanjost
moe osloboditi prolosti. Dodamo vreme vas ne moe oslobod-
iti vremena. Dosegnite mo Sadanjeg trenutka. U tome lei
reenje.
ta predstavlja mo Sadanjeg trenutka?
Nita drugo do mo vaeg prisustva, vau svest osloboenu
misaonih oblika.
Dakle, bavite se prolou na nivou sadanjosti. to vie
panje posveujete prolosti, to je vie osnaujete i sve je
verovatnije da ete od nje nainiti 'svoje ja'. Nemojte me
pogreno razumeti; panja je kljuna stvar, ali ne kada je usmer-
ena na prolost kao prolost. Obratite panju na sadanjost,
obratite panju na svoje ponaanje, na svoje reakcije,
raspoloenja, misli, emocije, strahove i elje dok se pojavljuju u
sadanjosti. U vama postoji prolost. Ako ste u stanju da budete
dovoljno prisutni da posmatrate sve ove stvari, ne kritiki niti
analitiki, ve ne sudei, onda se zaista bavite prolou i raz-
graujete je putem moi svog prisustva. Ne moete sebe pronai
odlaskom u prolost. Sebe pronalazite dolaskom u sadanjost.
Zar nije korisno razumeti prolost i samim time razumeti zbog
ega inimo odreene stvari, reagujemo na odreene naine ili
zato nesvesno stvaramo nau karakteristinu vrstu drame,
obrasce u vezama, i tako dalje?
Postajui sve vie svesni svoje trenutne stvarnosti, moda
ete iznenada stei izvesni uvid u to zbog ega ste uslovljavani
ba na te odreene naine i zbog ega, na primer, vae veze
slede odreene obrasce, tako da ete se moda prisetiti stvari
koje su se dogodile u prolosti ili ih videti jasnije. To je dobro i
moe biti od koristi, ali nije i neophodno. Ono to je neophodno
jeste vae svesno prisustvo. To razgrauje prolost. To predstavl-
ja silu promene. Stoga, nemojte pokuavati da razumete prolost,
ve budite prisutni koliko god moete. Prolost ne moe da
preivi u vaem prisustvu. Ona moe da opstane jedino u vaem
odsustvu.
STANJE PRISUSTVA
To nije ono to vi mislite
Neprekidno govorite da stanje prisustva predstavlja reenje. Ja to
razumem, ali ne znam da li uopte posedujem takvo iskustvo.
Pitam se da li je to ono to ja mislim da jeste ili je to neto sasvim
drugaije?
To nije ono to vi mislite! Nemogue je misliti o prisustvu i
um ga ne moe shvatiti. Razumeti prisustvo znai biti prisutan.
Pokuajte jedan mali eksperiment. Zatvorite oi i recite
sebi: Pitam se koja e mi biti sledea misao." Onda postanite
veoma oprezni i ekajte sledeu misao. Budite kao maka koja
posmatra miju rupu. Kakva misao e se pojaviti iz mije rupe?
Probajte to sada.
Pa?
Bilo je potrebno ekati dosta dugo pre nego to se sledea misao
pojavila.

Upravo tako. Sve dok se nalazite u stanju intenzivnog pris-
ustva, osloboeni ste misli. Smireni ste, ali ipak veoma oprezni.
Istog trenutka kada se vaa svesna panja spusti ispod
odreenog nivoa, misli nagrnu unutra. Mentalna buka se vraa,
smirenost je izgubljena. Ponovo ste se vratili u vreme.
Kako bi testirali nivo prisustva svojih studenata, neki Zen
majstori su imali obiaj da im se prikradaju s lea i iznenada ih
udaraju tapom. Kakav ok! Ako je student bio u potpunosti prisu-
tan i u stanju opreza, ako je drao stegnuta lea i lampu da
gori", to je jedna od analogija koje je Isus koristio za prisustvo,
bio je u stanju da primeti uitelja kako mu se pribliava s lea i
zaustavi ga ili se izmakne. Ali ako je dobio udarac, to je znailo
da je bio uronjen u misli, to znai odsutan, nesvestan.
Ostati prisutan u svakodnevnom ivotu, to vam pomae da
budete duboko ukorenjeni unutar sebe; u protivnom e vas um,
koji ima neverovatan zamah, povui za sobom poput divlje reke.
ta podrazumevate pod ukorenjeni unutar sebe"?
To znai da u potpunosti nastanite svoje telo. Da uvek
zadravate deo panje u unutranjem energetskom polju svog
tela. Da osetite telo iznutra, takorei. Svest o telu vas odrava
prisutnima. Ona vas smeta u Sadanji trenutak (vidi poglavlje
est).
Ezoterino znaenje ekanja"
U neku ruku stanje prisustva bi se moglo uporediti sa
ekanjem. Isus je koristio analogiju ekanja u nekim od svojih
parabola. To nije ona uobiajena dosadna ili nestrpljiva vrsta
ekanja koja predstavlja poricanje sadanjosti i o kojoj sam ve
govorio. To ne predstavlja ekanje pri kojem je vaa panja
usmerena na neku taku u budunosti dok se sadanjost shvata
kao neeljena prepreka koja vas spreava u tome da imate ono
to elite. Postoji jedna kvalitativno drugaija vrsta ekanja, ona
koja zahteva vau potpunu panju. Neto bi se moglo desiti
svakog asa i ako niste sasvim budni, sasvim mirni, propustiete
to. Ovo je vrsta ekanja o kojoj je Isus govorio. U tom stanju sva
vaa panja nalazi se u Sadanjem trenutku. Nita se ne troi na
sanjarenje, razmiljanje, priseanje, predvianje. U njemu nema
napetosti, nema straha, ve samo budnog prisustva. Prisutni ste
svim svojim Biem, svakom elijom svog tela. U ovom stanju ono
vi" koje poseduje prolost i budunost, vaa linost, ako vam se
to vie dopada, jedva da uopte postoji. A ipak, nita od vrednos-
ti nije izgubljeno. Vaa sutina je i dalje ista. U stvari, vi ste upot-
punjeniji nego ikada pre, ili jo bolje, jedino u sadanjem
trenutku vi ste zaista vi.
Budite kao sluga koji eka povratak svog gospodara",
kae Isus. Sluga ne zna u koji as e se vratiti njegov gospodar.
Stoga on ostaje budan, oprezan, miran, spreman kako ne bi pro-
pustio gospodarov povratak. U jednoj drugoj paraboli Isus gov-
ori o pet nemarnih ena (nesvesnih) koje nemaju dovoljno ulja
(svesti) da odre plamen u lampama (ostanu prisutne), tako da
ne sreu mladoenju (Sadanji trenutak) i ne stiu na svadbeno
slavlje (prosvetljenje). Njih pet stoje nasuprot pet mudrih ena
koje imaju dovoljno ulja (ostaju prisutne).
ak i ljudi koji su pisali Jevanelja nisu razumeli znaenje
ovih parabola, tako da su se prva pogrena tumaenja i izvrtanja
javila pri njihovom zapisivanju. Sa pogrenim tumaenjima koja
su usledila pravo znaenje se sasvim izgubilo. Ovo nisu parabole
o kraju sveta, ve o kraju psiholokog vremena. One ukazuju na
transcendentnost egoistinog uma i mogunost ivota u potpuno
novom stanju svesti.
Lepota se pojavljuje u dubokom miru vaeg prisustva
Ono to ste vi upravo opisali jeste neto to ja s vremena na vreme
nakratko iskusim kada se oko mene ne nalazi niko i nita osim prirode
Da. Zen uitelji koriste re satori kako bi opisali bljesak
uvida, trenutak ne-uma i potpunog prisustva. Iako satori ne pred-
stavlja trajnu promenu, budite mu zahvalni kada nastupi jer vam
on prua deli prosvetljenja. Moda ste ga zaista iskusili mnogo
puta, a da niste znali o emu se radi niti shvatali njegov znaaj.
Da bi ovek postao svestan lepote, uzvienosti, svetosti prirode,
potrebno je prisustvo. Da li ste ikada tokom vedre noi zurili u
beskraj svemira, zateeni njegovom apsolutnom tiinom i nepoj-
mljivim prostranstvom? Da li ste oslukivali, zaista oslukivali,
zvuk planinskog potoka u umi? Ili pesmu kosa u sumrak tihe let-
nje veeri? Kako bi postao svestan svih tih stvari, um treba da
bude umiren. Potrebno je da na trenutak odloite svoj lini prtlj-
ag pun problema, pun prolosti ili budunosti, ba kao i svoje
znanje, jer ete u protivnom gledati a neete videti; sluaete a
neete uti. Potrebno je vae potpuno prisustvo.
Ispod lepote spoljanjih oblika postoji jo neto: neto to
se ne moe imenovati, neto neopisivo, nekakva duboka
unutranja sveta sutina. Kad god i gde god da postoji lepota, ova
unutranja sutina na neki nain izbija na povrinu. Ona vam se
otkriva jedino kada ste prisutni. Da li moe biti da su ova neimen-
ovana sutina i vae prisustvo jedno te isto? Da li bi ona postojala
bez vaeg prisustva? Porinite duboko u nju. Sami otkrijte istinu.
Iskusivi ove trenutke prisustva, najverovatnije niste uvideli
da ste nakratko boravili u stanju neuma. To je zato to je prazni-
na izmeu tog stanja i priliva misli bila previe uska. Moda je
va satori trajao samo nekoliko sekundi pre nego to se um

upetljao, ali je on ipak postojao; u protivnom ne biste uspeli da
doivite lepotu. Um ne moe ni da prepoznaje ni da stvara lepo-
tu. Samo na nekoliko sekundi koliko ste bili u potpunosti prisutni
ta lepota ili svetost nalazila se tamo. Zbog suenosti praznine i
nedostatka budnosti i opreza sa vae strane verovatno niste bili
u stanju da vidite osnovnu razliku izmeu opaanja, odnosno
nemisaone svesti o lepoti i njenog imenovanja i prikazivanja u
obliku misli: vremenska praznina bila je toliko mala da se inilo
kako je u pitanju samo jedan proces. Meutim, istina je da ste vi
onog trenutka kada se pojavila misao od svega toga posedovali
samo seanje.
to je ira vremenska praznina izmeu opaanja i misli, to
vi kao ljudsko bie doseete veu dubinu, odnosno postajete
svesniji. Mnogi ljudi su u toj meri okovani svojim umovima da za
njih lepota prirode zapravo ne postoji. Oni e moda rei: Gle,
kako lep cvet", ali u pitanju je samo mehaniko mentalno
oznaavanje. Zbog toga to nisu umireni, to nisu prisutni, oni ne
mogu istinski da vide taj cvet, ne oseaju njegovu sutinu, nje-
govu svetost - ba kao to ne poznaju ni sami sebe, ne oseaju
svoju sutinu, sopstvenu svetost.
Upravo zato to ivimo u takvoj kulturi kojom dominira um,
vei deo modeme arhitekture, muzike i literature ne sadri lepo-
tu niti unutranju sutinu, osim nekoliko izuzetaka. Razlog je taj
to ljudi koji to stvaraju ne mogu - ak ni za tren - da se oslobode
svog uma. Tako da nikada nisu u vezi sa onim unutranjim
mestom na kom se raaju prava kreativnost i lepota. Um
preputen samom sebi stvara grozote, i to ne samo u umetnikim
galerijama. Pogledajte urbane pejzae i industrijske pustoi.
Nijedna civilizacija nije stvorila toliko toga runog.

Uvianje iste svesti
Da li je prisustvo jednako Biu?
Kada postanete svesni Bia, ono to se zaista deava jeste
da Bie postaje svesno samog sebe. Kada Bie postane svesno
samog sebe - to je prisustvo. Poto su Bie, svest i ivot sinoni-
mi, mogli bismo rei da prisustvo oznaava svest koja postaje
svesna same sebe ili ivot koji dostie samosvest. Ali, nemojte se
vezivati za rei i nemojte pokuavati da ovo razumete. Ne posto-
ji nita to treba da razumete pre nego to postanete prisutni.
Ja razumem ono to ste upravo rekli, ali to kao da sugerie da Bie,
konana transcendentalna stvarnost, jo uvek nije kompletno, da
je ono u procesu razvoja.
Da li je Bogu potrebno lino usavravanje?
Da, ali samo kada se posmatra iz ograniene perspektive
pojavnog univerzuma. U Bibliji Bog objavljuje: Ja sam Alfa i
Omega i ja sam ivot." U venom carstvu u kom obitava Bog, i
koje je takoe i va dom, poetak i kraj, odnosno Alfa i Omega,
su jedno, i sutina svega to je ikada bilo i ikada e biti zauvek je
prisutna u stanju jedinstva i savrenstva koje nije pojavno - pot-
puno iznad svega to ljudski um moe na bilo koji nain da
zamisli ili razume. U naem svetu prividno zasebnih oblika,
meutim, bezvremeno savrenstvo predstavlja jo jedan nesh-
vatljiv pojam. Ovde je, izgleda, ak i svest koja predstavlja svet-
lost to se izliva iz veitog Izvora podlona procesu stalne
promene, ali je to posledica nae ograniene moi opaanja. To
nije tako u apsolutnim pojmovima. Kako god bilo, dozvolite mi da
kaem nekoliko rei o evoluciji svesti u ovom svetu.
Sve to postoji poseduje Bie, poseduje Boju sutinu,
poseduje nekakakav nivo svesti. ak i kamen poseduje zametak
svesti, inae ne bi postojao, a njegovi atomi i molekuli bi se
rasprili. Sve je ivo. Sunce, Zemlja, biljke, ivotinje, ljudi - sve su
to ispoljavanja svesti na razliitim nivoima, svesti koja se mani-
festuje kao forma.
Svet nastaje onda kada svest poprimi oblike i forme,
misaone oblike i materijalne oblike. Pogledajte milione oblika
ivota samo na Zemlji. U moru, na kopnu, u vazduhu - a zatim se
svaki od oblika ivota umnoava milionima puta. Dokle? Da li to
neko ili neto igra nekakvu igru, igru sa oblicima? To je ono to
su se pitali drevni mudraci iz Indije. Oni su svet videli kao lilu,
nekakvu uzvienu igru koju igra Bog. Oigledno je da u njoj
zasebni oblici ivota nisu posebno bitni. U moru vei deo ivih
oblika ne preivi due od nekoliko minuta nakon svog roenja. I
ljudski oblik se prilino brzo pretvara u prainu, i kada nestane
kao da ga nikada nije ni bilo. Da li je to tragino ili okrutno?
Jedino ako za svaki oblik nainite zasebni identitet, ako zabo-
ravite da je njegova svest zapravo Boja sutina izraena u formi.
Ali, to ne moete istinski da znate sve dok sopstvenu Boju
sutinu ne uvidite kao istu svest.
Ako se riba rodi u akvarijumu i vi je nazovete Joca, uvedete
je u knjigu roenih, ispriate joj istoriju njene porodice, a onda
nju nakon dva minuta pojede neka druga riba - to je tragino. Ali,
tragino je samo zato to ste vi projektovali zasebno ja tamo gde
ga nema. Vi ste se upleli u deobu prirodnog procesa, moleku-
larnog plesa, i od toga nainili izdvojen entitet.
Svest stavlja na sebe maske oblika sve dok oni ne postanu
toliko sloeni da se ona u njima u potpunosti ne izgubi. Kod
savremenih ljudskih bia svest je sasvim poistoveena sa svojom
maskom. Ona za sebe zna jedino kao za formu i stoga ivi u
strahu od unitenja svog fizikog ili psiholokog oblika. Ovo
predstavlja egoistini um i tu nastaje dobar deo disfunkcije. Sada
se ini kao da je neto polo veoma naopako du linije evoluci-
je. Ali, ak je i to deo lilua, boanske igre. Konano, pritisak pat-
nje koju je stvorila ova oigledna disfunkcija nagoni svest da
prestane da se poistoveuje sa formom i da se probudi iz svog
sna o obliku: ona ponovo zadobija samosvest, ali na daleko
dubljem nivou od onog na kom ju je izgubila.
Taj proces je objasnio Isus u svojoj paraboli o izgubljenom
sinu koji naputa dom svog oca, troi svoje bogatstvo i postaje
siromah, tako da ga njegova patnja nagoni da se vrati kui. Kada
to uini, otac ga voli vie nego pre. Sinovljevo stanje je isto kao i
ranije, ali ipak nije identino. Ono poseduje dodatnu dimenziju
dubine. Parabola opisuje putovanje od nesvesnog savrenstva,
preko oiglednog nesavrenstva i zla", sve do svesnog
savrenstva.
Moete li sada da sagledate dublje i ire znaenje toga da
postanete prisutni kao posmatra svog uma? Kad god budete
posmatrali um, vi ete povlaiti svest iz oblika uma i ona e tada
postati ono to mi nazivamo posmatraem ili svedokom. Shodno
tome, posmatra - ista svest iznad oblika - postajae snaniji, a
mentalne formacije e slabiti. Kada govorimo o posmatranju
uma, mi personalizujemo jedan dogaaj koji je zaista od
kosmikog znaaja: kroz vas, svest se budi iz sna o
poistoveenosti sa formom i povlai se iz nje. Ovo je samo
prethodnica, ali ve predstavlja deo jednog dogaaja, onog koji
se verovatno i dalje nalazi u dalekoj budunosti, bar to se
hronolokog vremena tie. Taj dogaaj se zove - kraj sveta.
Kada se svest bude oslobodila poistoveenosti sa fizikim i
mentalnim oblicima, ona e postati ono to moemo da nazove-
mo istom ili prosvetljenom svesti, odnosno prisustvom.
Nekoliko osoba je to ve doivelo i izgleda da je mnogo veem
broju ljudi sueno da uskoro doivi istu stvar mada ne postoje
pouzdane garancije da e se to zaista desiti. Veina ljudi se i
dalje nalazi u stisku egoistinog modaliteta svesti, poistoveeni

su sa svojim umom i pod njegovom su kontrolom. Ako se ne
budu na vreme oslobodili svog uma, on e ih unititi. Zadesie ih
porast zbunjenosti, sukoba, nasilja, bolesti, oajanja, ludila.
Egoistini um je postao nalik brodu koji tone. Ako ne siete sa
njega, potonuete sa njim. Kolektivni egoistini um je najlui i
najdestruktivniji entitet od svih kcji su ikada nastanjivali ovu plan-
etu. ta mislite da e se desiti na ovoj planeti ako ljudska svest
ostane nepromenjena?
Ve sada za veinu ljudi jedini predah od svojih umova
koji mogu da pronau predstavlja povratak na nivo svesti ispod
misli. Svi to redovno rade nou u toku sna. Ali, do izvesne
granice to se postie i kroz seks, alkohol i ostale droge koje
potiskuju preveliku aktivnost uma. Da nije alkohola, sredstava za
smirenje, antidepresiva, ba kao i ilegalnih droga - to se sve
konzumira u ogromnim koliinama - ludilo ljudskog uma posta-
lo bi jo oiglednije nego to je sada. Ja verujem da bi veliki deo
stanovnitva, kada bi mu se uskratile njegove droge, poeo da
predstavlja opasnost za sebe i za druge. Ove droge vas, naravno,
jednostavno dre svezanima u disfunkciji. Njihova rairena
upotreba samo odgaa kolaps starih struktura uma i hitnu potre-
bu za uzvienijom sveu. Iako individualni korisnici mogu
pronai nekakvo olakanje od svakodnevnih muka koje im
nanosi njihov um, oni zapravo bivaju spreeni da generiu
dovoljno svesnog prisustva kako bi se uzdigli iznad misli i tako
doli do istinskog osloboenja.
Sputanje na nivo svesti ispod uma, a to je predmisaoni nivo
naih dalekih predaka, ivotinja i biljaka, za nas ne predstavlja
reenje. Nema uzmicanja. Ako ljudska rasa eli da preivi,
morae da nastavi da se kree ka sledeem stadijumu. Svest
evoluira irom univerzuma u milijardama oblika. Stoga, ak i ako
ne uspemo, to nee biti vano u kosmikim razmerama. Nita to
se zadobije u svesti nikada se ne gubi, ve se jednostavno ispolj-
ava kroz neki drugi oblik. Ali, sama injenica da ja ovde govorim,
a vi to sluate ili itate, predstavlja jasan znak da nova svest
zaista polae temelje na ovoj planeti.
U ovome nema nieg linog, ja vas ne poduavam. Vi ste
svesni i sluate sami sebe. Postoji jedna istonjaka izreka:
Uitelj i uenik zajedno stvaraju uenje." U svakom sluaju, rei
same po sebi nisu znaajne. One ne predstavljaju Istinu; one
samo ukazuju na nju. Ja govorim iz prisustva, i dok budem govo-
rio, vi ete moda biti u mogunosti da mi se pridruite u tom
stanju. Iako svaka re koju izgovaram ima istoriju, naravno, i
dolazi iz prolosti, kao to to ini svaki jezik, rei koje vam ja
sada kazujem nosioci su visokoenergetske frekvencije prisustva,
prilino udaljene od znaenja koje kao rei pokrivaju.
Tiina je jo moniji nosilac prisustva, stoga itajui ovo ili
sluajui kako govorim, postanite svesni tiine izmeu i ispod
rei. Budite svesni praznine. Oslukivati tiinu gde god da se
nalazite jednostavan je i direktan nain da postanete prisutni.
ak i ako postoji buka, ispod i izmeu zvukova se uvek nalazi
izvesna tiina. Oslukivanje tiine e istog asa u vama izazvati
mir. Jedino mir u vama moe da pojmi tiinu izvan vas. A ta je
drugo tiina do prisustvo, svest osloboena misaonih oblika?
Evo i ivog primera onoga o emu smo govorili.
Hrist: realnost vaeg boanskog prisustva
Nemojte se hvatati ni za jednu re. Moete re Hrist" da
zamenite sa prisustvom, ako vam se ini da to ima vie smisla.
Hrist predstavlja boansku sutinu vaeg Ja, kako se to esto
naziva na istoku. Jedina razlika izmeu Isusa i prisustva jeste ta
to se Hrist odnosi na uzvienost koja vlada u vama, bez obzira
na to da li ste je vi svesni ili ne, dok prisustvo oznaava vau
probuenu uzvienost, ili boansku sutinu.

Mnogi nesporazumi i lana verovanja vezana za Hrista
postae jasniji ako budete uvideli da u Hristu nema prolosti ili
budunosti. Rei da je Hrist bio ili da e biti predstavlja kon-
tradikciju u pojmovima. Isus je bio. Bio je ovek koji je iveo pre
dve hiljade godine i koji je uvideo svoje boansko prisustvo,
svoju istinsku prirodu. I stoga je rekao: Pre nego to je Avram
bio, ja jesam." Nije rekao: Ja sam ve postojao pre nego to se
Avram rodio." To bi znailo da se on i dalje nalazi u okviru
dimenzije vremena i formalnog identiteta. Rei ja jesam upotre-
bljene u reenici koja poinje u prolom vremenu pokazuju
radikalnu promenu, prekid u vremenskoj dimenziji. To je konstat-
acija dubokog smisla, slina Zen konstatacijama. Isus je pokuao
direktno, a ne putem nejasne misli, da predoi znaenje prisust-
va, samospoznaje. On je istupio iz svesne dimenzije kojom
upravlja vreme i zakoraio u bezvremeno carstvo. Dimenzija
venosti je dospela u ovaj svet. Venost, naravno, ne oznaava
beskrajno vreme, ve nepostojanje vremena. Stoga je ovek Isus
postao Hrist, nosilac iste svesti. A na koji nain je Bog samog
sebe definisao u Bibliji? Zar je rekao: Ja sam oduvek bio i zau-
vek u biti." Naravno da nije. To bi stvarnost predalo u ruke
prolosti i budunosti. Bog je rekao: JA SAM ONAJ KOJI
JESAM." Tu ne postoji vreme, ve samo prisustvo. Drugi
dolazak" Hristov predstavlja preobraaj ljudske svesti,
premetanje iz vremena u prisustvo, iz razmiljanja u istu svest,
a ne pojavljivanje nekakvog oveka ili ene. Kada bi se Hrist"
sutradan vratio natrag u nekom spoljanjem obliku, ta bi to on ili
ona mogli da vam kau osim: Ja sam istina. Ja sam boansko
prisustvo. Ja sam veni ivot. Ja sam unutar vas. Ja sam na ovom
mestu. Ja sam u Sadanjem trenutku."

Nikada nemojte da personifikujete Hrista. Nemojte od
Hrista da stvarate neki oblik identiteta. Avatari, boje majke,
prosvetljeni uitelji, ona nekolicina istinskih, kao linosti nisu
nimalo posebni. Bez lanog ja" koje treba odravati, braniti i
ishranjivati, oni su jo jednostavniji i obiniji od obinih mukara-
ca ili ena. Svaka osoba sa jakim egom njih bi videla kao nebitne
ili ih, to je jo verovatnije, ne bi ak ni videla. Ako vas je
privukao prosvetljeni uitelj, to je zato to u vama ve ima
dovoljno prisustva da biste prepoznali prisustvo u drugima.
Postojali su mnogi ljudi koji nisu prepoznali Isusa ili Budu, ba
kao to je oduvek bilo i uvek e biti onih koje privlae lani
uitelji. Ego biva privuen jo veim egom. Tama ne moe da
prepozna svetlost. Jedino svetlost moe da prepozna svetlost.
Stoga, nemojte da verujete da se svetlost nalazi izvan vas ili da
moe da se pojavi samo u jednom odreenom obliku. Ako samo
va uitelj predstavlja inkarnaciju Boga, ko ste onda vi? Svaka
vrsta iskljuivosti predstavlja poistoveenost sa formom, a pois-
toveenost sa formom oznaava ego, bez obzira na to koliko je
dobro maskiran.
Iskoristite prisustvo svog uitelja kako biste odrazili sop-
stveni identitet izvan imena i forme natrag ka sebi i postali i sami
pojaano prisutni. Uskoro ete uvideti da u prisustvu nema
moga" ili tvoga". Prisustvo je samo jedno.
Grupni rad takoe moe biti koristan u pojaavanju svetla
vaeg prisustva. Grupa ljudi koja se sastaje u stanju prisustva
stvara kolektivno energetsko polje velike gustine. Ono ne samo
da podie nivo prisustva svakog lana grupe, ve takoe
pomae da se kolektivna ovekova svest oslobodi iz svog
sadanjeg stanja kojim dominira um. To e stanje prisustva
uiniti daleko dostupnije pojedincima. Meutim, ukoliko se
barem jedan lan grupe ve ne nalazi vrsto ukorenjen u njemu
i samim time moe da odrava energetsku frekvenciju tog stanja,
egoistini um moe lako ponovo da se sabere i sabotira nasto-
janja grupe. Iako je grupni rad neprocenjiv, on nije dovoljan i ne
smete da zavisite od njega. Niti smete da zavisite od uitelja,
osim tokom prelaznog perioda kada se upoznajete sa znaenjem
i vebama prisustva.
UNUTRANJE TELO
Bie je vae najdublje ja
Ranije ste govorili o vanosti posedovanja dubokih unutranjih
korena, odnosno o vanosti nastanjivanja tela. Moete li da objas-
nite ta ste pod tim mislili?
Telo moe da postane taka ulaska u carstvo Bia. Hajde da
zaemo u tu dublju sadanjost.
Jo uvek ne znam da li u potpunosti razumem ta podrazumevate
pod Biem.
"Voda? ta podrazumevate pod tim? Ne razumem." Eto ta
bi riba rekla kada bi imala ljudski um.
Molim vas da ne pokuavate da razumete Bie. Ve ste
znaajno uspeli da zavirite u njega, ali um e uvek pokuavati da
ga sabije u neku malu kutiju i zatim zalepi etiketu na nju. To je
nemogue. Bie ne moe postati objekt znanja. U Biu i subjekt
i objekt postaju jedno.
Bie se moe osetiti kao uvek prisutno ja jesam koje se
nalazi izvan imena i oblika. Osetiti, a shodno tome i saznati da vi
jeste i boraviti u tom duboko ukorenjenom stanju predstavlja
prosvetljenje, predstavlja onu istinu za koju je Isus rekao da e
vas osloboditi.
Osloboditi ega?
Osloboditi vas iluzije da ne predstavljate nita vie od
vaeg fizikog tela i uma. Ta iluzija o sopstvenom ja", kako je
Buda naziva, predstavlja osnovnu greku. Osloboditi vas straha u
svojim bezbrojnim skrivenim oblicima kao neizbene posledice
te iluzije - straha koji e, sve dok oseanje o sopstvenom ja
budete izvlaili iz te prolazne i ranjive forme, predstavljati vaeg
stalnog muitelja. I osloboditi vas greha, odnosno patnje koju
ete nesvesno nanositi i sebi i drugima sve dok to iluzorno
oseanje o vaem ja bude upravljalo onim to mislite, govorite i
inite.
Posmatrajte ono to lei iza rei
Ja ne volim re greh. Ona podrazumeva da nam se sudi i da smo
proglaeni krivima.
Mogu to da razumem. Stoleima su se mnogi pogreni
pogledi i tumaenja nagomilali oko takvih rei kao to je greh,
zahvaljujui neznanju, nerazumevanju ili elji da se stvari kon-
troliu, ali one sadre samu sr istine. Ako niste u stanju da
pogledate iza takvih tumaenja niti da prepoznate realnost na
koju ta re ukazuje, onda je nemojte ni koristiti. Nemojte da
ostanete zaglavljeni na nivou rei. Re nije nita drugo do sred-
stvo za postizanje cilja. Ona predstavlja apstrakciju. Slino
putokazu, ona ukazuje na neto iza sebe. Re med nije isto to i
med. Moete da itate i govorite koliko god hoete o medu, ali
ga neete istinski spoznati sve dok ga ne probate. A nakon to ga
probate sama re postaje manje vana. Vie neete biti vezani za
nju. Isto tako, moete da govorite ili razmiljate o Bogu bez
prestanka do kraja svog ivota, ali da li to znai i da ste spoznali
ili barem provirili u tu realnost na koju re ukazuje? To se zaista
ne razlikuje mnogo od opsesivne vezanosti za putokaze, men-
talne idole.
Takoe vai i obrnut sluaj: ako vam se, iz nekog razloga,
nije sviala re med, to vas je moglo spreiti da ga ikada pro-
bate. Ako ste imali jaku odbojnost prema rei Bog, to predsta-
vlja negativni vid vezanosti, moda ste poricali ne samo tu re,
ve i realnost na koju ona ukazuje. Odvajali ste sebe od
mogunosti da doivite tu realnost. Sve ovo je, naravno,
unutranje povezano sa poistoveivanjem sa sopstvenim umom.
Dakle, ako vam neka re vie ne odgovara, odbacite je i
zamenite onom koja vam odgovara. Ako ne volite re greh, onda
to nazovite nesvesnim ili ludilom. To e vas moda vie pribliiti
istini, realnosti koja lei iza rei, od dugo pogreno upotreblja-
vane rei kao to je greh, i gotovo da nee ostaviti prostora za
krivicu.
Ni te rei mi se ne dopadaju. One podrazumevaju da sa mnom
neto nije u redu. One me osuuju.
Naravno da sa vama neto nije u redu - ali vas niko ne
osuuje. Ne elim da vas lino vream, ali zar vi ne pripadate
ljudskoj rasi koja je pobila preko sto miliona pripadnika svoje
vrste samo u dvadesetom veku?
Mislite li na krivicu sauesnitva?
To nije pitanje krivice. Ali, sve dok vama bude upravljao
egoistini um, predstavljaete deo kolektivnog ludila. Moda
niste dovoljno duboko sagledali stanje u kom se nalazi ovek
kojim dominira eogistini um. Otvorite oi i pogledajte strah,
oaj, pohlepu i nasilje koji vladaju svuda. Pogledajte mon-
struoznu okrutnost i patnju neverovatnih razmera koje ljudska
bia nanose jedna drugima, ba kao i ostalim oblicima ivota na
planeti. Nije potrebno da osuujete. Samo posmatrajte. To je
greh. To je ludilo. To je ono nesvesno. Povrh svega, nemojte zab-
oraviti da posmatrate i sopstveni um. Tragajte u njemu za
korenom tog ludila.
Pronalaenje svoje nevidljive i neunitive stvarnosti
Rekli ste da poistoveenost sa naim fizikim oblikom predstavlja
deo iluzije. Na koji nain vas telo, fiziki oblik onda moe dovesti
do svesti o Biu?
Telo koje ste vi u stanju da vidite i osetite ne moe vas
odvesti u Bie. Ali to vidljivo i opipljivo telo predstavlja samo
spoljanji okvir ili, jo bolje, ogranieno i iskrivljeno opaanje
jedne dublje stvarnosti. U vaem prirodnom stanju povezanosti
sa Biem ova dublja stvarnost se moe osetiti u bilo kom trenutku
kao nevidljivo unutranje telo, ivotvomo prisustvo u vama.
Stoga, nastaniti telo" znai osetiti telo iznutra, osetiti ivot unutar
tela i zahvaljujui tome spoznati da vi postojite izvan spoljanjeg
oblika.
No, to predstavlja samo poetak unutranjeg putovanja
koje e vas odvesti dublje u carstvo velikog mira i spokojstva, ali
isto tako i velike moi i ustreptalog ivota. Isprva ete moda
uspeti da vidite samo delie, ali kroz njih ete uvideti da ne pred-
stavljate samo besmisleni fragment u stranom univerzumu,
nakratko zadran izmeu roenja i smrti, kome je dozvoljeno
nekoliko kratkorajnih zadovoljstava koje prati bol i konano
unitenje. Ispod vaeg spoljanjeg oblika povezani ste sa neim
tako velikim, tako nemerljivim i svetim, da se ne moe ni pojmiti
ni opisati - a ipak ja o tome sada govorim. Ali, ne da bih vam
ponudio neto u ta moete da verujete, ve kako bih vam
pokazao na koji nain moete sami to da spoznate.
Biete odvojeni od Bia sve dok vam svu vau panju bude
oduzimao um. Dok se to deava - a za veinu ljudi deava se bez
prestanka - vi ne obitavate u svom telu. Um upija svu vau svest
i pretvara je u mentalni sadraj. Ne moete da prestanete sa
razmiljanjem. Prisilno razmiljanje je postalo kolektivna bolest.
Vae kompletno oseanje o tome ko ste zapravo tada biva izve-
deno iz aktivnosti uma. Va identitet, poto vie nije ukorenjen u
Biu, postaje ranjiva i veito zahtevna mentalna tvorevina koja
stvara strah kao preovlaujuu emociju. Jedina stvar koja je tada
zaista od znaaja nedostaje u vaem ivotu: svest o vaem
dubljem ja" - o vaoj nevidljivoj i neunitivoj stvarnosti.
Da biste postali svesni Bia, potrebno je da od uma otrgnete
natrag svoju svest. Ovo predstavlja jedan od najvanijih zadataka
na vaem duhovnom putovanju. To e osloboditi ogromne
koliine svesti koje su prethodno bile zatoene u beskorisnom i
prisilnom razmiljanju. Vrlo uspean nain da se to postigne
jeste jednostavno odvraanje vae panje sa razmiljanja i njeno
usmeravanje u telo, tamo gde se Bie moe osetiti iz prve ruke
kao nevidljivo energetsko polje koje daje ivot onome to vi poi-
mate kao fiziko telo.
Povezivanje sa unutranjim telom
Molim vas da to pokuate sada. Moda e vam biti lake
ako za ovu vebu zatvorite oi. Kasnije, kada boravljenje u telu"
postane prirodno i jednostavno, to vie nee biti neophodno.
Usmerite svoju panju u telo. Osetite ga iznutra. Da li je ivo? Da
li ima ivota u vaim akama, rukama, nogama, stopalima - u
vaem abdomenu, vaim grudima? Moete li da osetite tanano
energetsko polje kako preplavljuje celo vae telo i unosi ustrep-
tali ivot u svaki organ i svaku eliju? Moete li to da osetite
istovremeno u svakom delu tela kao jedinstveno energetsko
polje? Usredsredite se na to da oseate svoje telo jo nekoliko
trenutaka. Nemojte da krenete da mislite o njemu. Osetite ga. to
mu vie panje budete posveivali, to e jasnije i snanije ovo
oseanje postati. Osetiete kao da svaka vaa elija postaje
ivlja i, ako imate izraenu sposobnost da stvarate mentalne
slike, moda e se pojaviti slika vaeg tela kako poinje da
svetluca. Iako vam takva slika moe privremeno pomoi, vie
panje posvetite oseanju nego bilo kakvoj slici koja se moe
pojaviti. Slika, bez obzira na to koliko je lepa ili snana, ve je
definisana u formi, tako da su manji izgledi za vae dublje poni-
ranje.
Oseanje o vaem unutranjem telu nema oblik, nema
granicu i nema dno. Uvek moete u njega ponirati dublje i dublje.
Ako na ovom stadijumu ne moete da osetite mnogo, obratite
panju na ono to moete da osetite. Moda je prisutno samo
blago peckanje u vaim rukama i nogama. To je za sada sasvim
dovoljno. Naprosto se usredsredite na taj oseaj. Vae telo posta-
je ivo. Kasnije emo vebati neto vie. Molim vas da sada
otvorite oi, ali deo svoje panje ostavite usmeren na unutranje
energetsko polje tela, ak i dok gledate oko sebe po sobi.
Unutranje telo lei na pragu izmeu vaeg oformljenog identite-
ta i vaeg sutinskog identiteta, odnosno vae istinske prirode.
Nemojte nikada da izgubite kontakt sa njim.


Promena kroz telo
Zbog ega veina religija prezire ili porie telo? ini se da su
duhovni tragai oduvek telo smatrali smetnjom ili ak grehom.
Zbog ega tako malo tragaa postaju pronalazai?
Na telesnom nivou ljudi su veoma blizu ivotinja. Sve
osnovne ivome funkcije - zadovoljstvo, bol, disanje, uzimanje
hrane i vode, izluivanje materija, spavanje, nagon za
pronalaenjem sadruga i parenjem i, naravno, roenje i smrt -
sve mi to delimo sa ivotinjama. Dugo vremena nakon svog pada
iz stanja blaenstva i jedinstva u iluziju, ljudi su se iznenada
probudili u neemu to je izgledalo kao ivotinjsko telo - i to ih
je veoma uznemirilo. Ne zavaravajte se. Vi niste nita vie od
ivotinja." To kao da je bila istina pred kojom su stajali. Ali, takvu
istinu je bilo isuvie teko tolerisati. Adam i Eva su videli da su
nagi i poeli su da se plae. Nesvesno poricanje njihove ivotinj-
ske prirode veoma se brzo usadilo. Opasnost od toga da bi njima
mogli zavladati snani instinktivni nagoni i vratiti ih u stanje bez
ikakve svesti zaista je bila stvarna. Sramote i tabui su se pojavili
oko odreenih delova tela i telesnih funkcija, naroito vezano za
seksualnost. Svetlost njihove svesti jo uvek nije bila dovojno
snana da bi se pomirili sa svojom ivotinjskom prirodom, da bi
joj dozvolili da postoji, pa ak i uivali u tom svom aspektu - a da
ne govorimo o dubljem poniranju kako bi unutar nje otkrili ono
boansko, realnost unutar iluzije. Tako da su oni uradili ono to
su morali. Poeli su da se odvajaju od svog tela. Sada su na sebe
gledali kao da imaju telo, a ne da to zapravo i jesu.
Kada su se rodile religije, ovo odvajanje je postalo jo
izraenije kroz verovanje da vi niste vae telo". Nebrojeni ljudi
na Istoku i Zapadu su tokom vekova pokuavali da pronau Boga,
spasenje ili prosvetljenje tako to su poricali svoj telo. To je
poprimilo oblik poricanja ulnih zadovoljstava, a posebno seksu-
alnosti, oblik posta i drugih vetina asketizma. ak su svome telu
nanosili i bol u pokuaju da ga oslabe ili kazne jer su smatrali da
je ono greno. U hrianstvu, ovo se obino nazivalo poniavanj-
em tela. Drugi su pokuavali da pobegnu od tela tako to su
zapadali u stanja transa ili tragali za vantelesnim iskustvima.
Mnogi to i dalje ine. ak se i za Budu tvrdi da je praktikovao
poricanje tela putem posta i ekstremnih oblika asketizma tokom
est godina, ali nije dosegao prosvetljenje sve dok nije napustio
tu praksu.
injenica je da niko nikada nije postao prosvetljen putem
poricanja tela niti kroz borbu sa njim, a ni kroz vantelesno iskust-
vo. Iako takvo iskustvo moe biti oaravajue i dati vam da
zavirite u stanje u kom ste osloboeni materijalnog oblika, na
kraju ete uvek morati da se vratite u telo gde se odvija kljuna
promena. Promena tee kroz telo, ne iz njega. Upravo iz tog
razloga nijedan pravi uitelj nikada nije zastupao naputanje tela
niti borbu protiv njega iako njihovi umom gonjeni sledbenici
esto jesu.
Od drevnih uenja koja se tiu tela samo su odreeni
delovi preiveli, kao to je Isusova tvrdnja da e vae celo telo
biti ispunjeno svetlou", ili su ona ostala sauvana kao mitovi,
kao to je verovanje da Isus nikada nije napustio svoje telo, ve
je ostao jedno sa njim i uzdigao se na nebesa" sa njim. Skoro
niko do dana dananjeg nije razumeo ove fragmente niti skrive-
na znaenja odreenih mitova i verovanje da vi niste vae telo"
je postalo univerzalno, vodei ka poricanju tela i pokuajima da
se od tela pobegne. Nebrojeni tragai su na taj nain bili
spreeni da dosegnu duhovno uvianje i postanu pronalazai.
Da li je mogue povratiti izgubljena uenja o znaaju tela ili ih
rekonstruisati na osnovu postojeih fragmenata?
Nema potrebe za tim. Sva duhovna uenja kreu od istog
Izvora. Tako gledano, uvek postoji i oduvek je postojao samo
jedan uitelj, koji se prikazuje u razliitim oblicima. Ja sam taj
uitelj, a isto tako ste i vi od onog trenutka kada budete u stanju
da dosegnete Izvor unutar vas. A put ka njemu jeste vae
unutranje telo. Iako sva duhovna uenja kreu od istog Izvora,
oito je da onog trenutka kada se ona pretoe u rei i postanu
zapisana ne predstavljaju nita vie od skupova rei - a re nije
nita drugo do putokaz, kako smo to ranije rekli. Sva takva uenja
su znaci koji pokazuju put natrag ka Izvoru.
Ja sam ve govorio o Istini koja je skrivena u vaem telu,
ali u za vas ponovo sabrati izgubljena uenja - stoga, evo jo
jednog putokaza. Molim vas da pokuate da osetite svoje
unutranje telo dok itate ili sluate.
Beseda o telu
Ono to vi vidite kao gustu fiziku strukturu nazvanu telo,
podlonu bolestima, starenju i smrti, nije u potpunosti stvarno -
to ne predstavlja vas. U pitanju je pogreno opaanje vae
sutinske stvarnosti, koja se nalazi iznad roenja i smrti, sve zah-
valjujui ogranienjima vaeg uma koji, izgubivi svoj dodir sa
Biem, stvara telo kao potvrdu svoje iluzorne vere u izdvojenost,
kao i da bi opravdao stanje straha u kom se nalazi. Ali nemojte da
okreete lea telu jer se unutar tog simbola netrajnosti,
ogranienja i smrti, kog vi doivljavate kao iluzornu kreaciju
uma, nalazi skrivena rasko vae sutinske i besmrtne stvarnosti.
Ne usmeravajte svoju panju na druge stvari u svojoj potrazi za
Istinom jer je nju nemogue pronai bilo gde osim u vaem telu.
Nemojte se boriti protiv tela jer se time borite protiv sop-
stvene stvarnosti. Vi jeste vae telo. Ono telo koje moete da
vidite i dodimete predstavlja samo iluzornu masku. Ispod njega
lei nevidljivo unutranje telo, ulaz u Bie, u Duhovni ivot. Kroz
unutranje telo vi ste nerazdvojivo povezani sa ovim Jedinim
ivotom koji nije pojavan - osloboeni ste roenja, osloboeni
smrti, veno prisutni. Kroz unutranje telo vi ste zauvek sjedinjeni
sa Bogom.
Duboko se ukorenite unutar sebe
Kljuna stvar jeste biti u stanju stalne povezanosti sa svojim
unutranjim telom - oseati ga sve vreme. To e ubrzano produ-
biti i promeniti va ivot. to vie svesti budete usmerili u
unutranje telo, to e vea njegova vibraciona frekvencija posta-
ti, slino osvetljenju koje postaje jae kako vi odvrtanjem
priguivaa poveavate dotok elektrine energije. Na ovom
viem energetskom nivou negativnost ne moe da utie na vas i
vi teite da privuete k sebi nove okolnosti koje odraavaju ovu
veu frekvenciju.
Ako budete usmerili svoju panju u telo to je vie
mogue, biete postavljeni u Sadanji trenutak. Neete se izgu-
biti u spoljanjem svetu, a neete se izgubiti ni u umu. Misli i
emocije, strahovi i elje, sve se to i dalje moe nai u izvesnoj
meri tamo, ali vas nee nadvladati.
Molim vas da proverite gde je vaa panja usmerena u
ovom trenutku. Vi me sluate ili itate ove rei u knjizi. To pred-
stavlja centar vae panje. Takoe ste periferno svesni i vae
okoline, drugih ljudi, i tako dalje. tavie, moda je prisutna i
neka aktivnost uma vezana za ono to ujete ili itate, nekakav
mentalni komentar. Ali ipak nema potrebe da vam bilo ta od
ovoga oduzme panju u celini. Pokuajte istovremeno da budete
i u dodiru sa svojim unutranjim telom. Ostavite deo svoje panje
usmeren ka unutra. Nemojte dozvoliti da sve ode napolje. Osetite
vae celo telo iznutra kao jedinstveno energetsko polje. Moe se
rei da je to kao da ste sluali, odnosno itali, celim svojim telom.
Neka vam to bude veba u danima i nedeljama koje dolaze.

Ne preputajte svu svoju panju umu i spoljanjem svetu.
Po svaku cenu se usredsredite na ono to radite, ali istovremeno
osetite unutranje telo kad god je to mogue. Ostanite ukorenjeni
unutar sebe. A zatim posmatrajte na koji nain to menja stanje
vae svesti i kvalitet onoga to radite.
Kad god ekate i gde god to bilo, iskoristite to vreme da
osetite unutranje telo. Na taj nain zakrenja saobraaja i
ekanje u redu postaju uivanje. Umesto da se mentalno projek-
tujete to dalje od Sadanjeg trenutka, zaite dublje u njega tako
to ete dublje porinuti u telo.
Vetina posedovanja svesti o unutranjem telu e se razvi-
ti u potpuno nov nain ivota, stanje neprestane povezanosti sa
Biem i to e u va ivot uneti izvesnu dubinu koju nikada ranije
niste spoznali.
Lako je ostati prisutan kao posmatra svog uma kada ste
duboko ukorenjeni unutar svog tela. Bez obzira na to ta se
deava napolju, nita vas vie ne moe uzdrmati.
Ako ne postanete prisutni - a nastanjivanje svog tela uvek
predstavlja kljuni deo toga - vama e nastaviti da vlada va um.
Zapis koji ste nauili nekada davno, uslovljenost vaeg uma, dik-
tirae vae miljenje i ponaanje. Moda ete moi toga da se
oslobodite na kratko, ali retko kad na dui period. Ovo se
pokazuje posebno tanim kada neto poe naopako" ili se javl-
ja neki gubitak ili uznemirenost. Vaa uslovljena reakcija e tada
biti nevoljna, automatska i predvidljiva, podsticana jednom jedi-
nom osnovnom emocijom koja lei u pozadini stanja
poistoveenosti svesti sa umom: strahom.
Stoga, kada nastupe takvi izazovi, ba kao to uvek i nas-
tupaju, neka vam bude navika da se istog trena okrenete ka
unutra i usredsredite to je vie mogue na unutranje energet-
sko polje vaeg tela. Za to nije potrebno mnogo vremena, samo
nekoliko sekundi. Ali neophodno je da to uinite onog trenutka
kada se pojavi izazov. Bilo kakvo odlaganje e dozvoliti uslovl-
jenoj mentalno-emocionalnoj reakciji da se pojavi i preuzme
kontrolu nad vama. Kada ste usmereni ka unutra i oseate
unutranje telo, istog trenutka postajete staloeni i prisutni dok
povlaite svoju svest iz uma. Ako takva situacija zahteva odgov-
or, on e proistei sa ovog dubljeg nivoa. Ba kao to je sunce
beskrajno svetlije od plamena svee, tako beskrajno vie razuma
ima u Biu nego u vaem umu.
Sve dok ste u svesnom kontaktu sa svojim unutranjim
telom, nalik ste drvetu koje je duboko ukorenjeno u zemlji ili kui
sa dubokim i vrstim temeljima. Ovu potonju analogiju je koristio
Isus u uglavnom pogreno shvaenoj paraboli o dvojici ljudi koji
grade kuu. Jedan ovek je gradi na pesku, bez temelja, i kada
nastupe oluje i poplave, kua biva unitena. Onaj drugi ovek
kopa duboko sve dok ne dospe do kamena, a onda gradi svoju
kuu koju poplave ne unitavaju.
Pre nego to stupite u telo, dajte oprotaj
Bilo mi je veoma neugodno prilikom pokuavanja da usmerim
panju na unutranje telo. Javila se uznemirenost i nekakva
munina. Zbog toga nije bilo mogue da doivim ono o emu gov-
orite.
To to ste osetili je preostala emocija koje verovatno niste ni
bili svesni sve dok niste poeli da usmeravate panju na
unutranje telo. Ukoliko joj prvo ne poklonite izvesnu panju,
emocija e vas spreiti da ostvarite pristup unutranjem telu koje
poiva na jednom dubljem nivou ispod nje. Panja ne
podrazumeva to da ponete da razmiljate o njoj. Ona znai da
samo posmatrate emociju, osetite je u potpunosti i da je na taj
nain potvrdite i prihvatite onakvu kakva jeste. Neke emocije se
lako prepoznaju: bes, strah, duboka alost, i tako dalje. Neke
druge mogu biti mnogo tee za oznaavanje. To mogu biti tek
nejasna oseanja teskobe, tromosti ili napetosti na pola puta
izmeu emocije i fizikog oseaja. U svakom sluaju, ono to je
vano jeste to da li moete u to veoj meri da unesete oseanje
te emocije u svest, a ne to da li je moete mentalno oznaiti.
Panja je kljuna stvar koja dovodi do promene - a potpuna
panja takoe podrazumeva prihvatanje. Panja je nalik svetlos-
nom zraku - to je usmerena mo vae svesti koja sve
preobraava u sebe.
U potpuno funkcionalnom organizmu neka emocija ima vrlo
kratak ivotni vek. Ona je nalik trenutnom mrekanju ili talasu na
povrini vaeg Bia. Meutim, kada niste u svom telu, emocija
moe danima ili nedeljama da opstaje u vama ili da se pridrui
drugim emocijama sline frekvencije koje su se spojile i postale
otelotvoreni bol, parazit koji godinama moe iveti u vama, hran-
iti se vaom energijom, dovesti do fizike bolesti i uiniti va
ivot nesretnim (vidi Poglavlje 2).
Stoga usmerite panju na to da osetite emociju i proverite
da li va um ostaje pri obrascu albi kao to su - okrivljavanje,
samosaaljenje ili mrnja - koji hrani emociju. Ako ostaje, to
znai da niste oprostili. esto se deava da ne opratate drugoj
osobi ili sebi, ali isto tako oprost moe da izostane za bilo koju
situaciju ili stanje - prolost, sadanjost ili budunost - koje va
um odbija da prihvati. Da, neopratanje se moe odnositi ak i na
budunost. Ono predstavlja odbijanje uma da prihvati neizves-
nost, da prihvati da je budunost u konanoj taki izvan njegove
kontrole. Opratati znai odustati od albi i time se osloboditi
tuge. Tb se prirodno dogaa onda kada uvidite da vaa alba ne
slui nikakvoj svrsi, osim to potkrepljuje laan oseaj o sop-
stvenom ja". Opratati znai ne pruati otpor ivotu - dozvoliti
ivotu da ivi kroz vas. Ostale mogunosti su bol i patnja, znatno
ogranien protok ivome energije, a u mnogim sluajevima i
fizika bolest.
Onog trenutka kad zaista oprostite, povratiete svoju mo
natrag iz uma. Neopratanje je prava priroda uma, ba kao to
umom izgraeno lano ja", ego, ne moe da opstane bez svae
i sukoba. Um ne moe da oprosti. Samo vi to moete. Vi postajete
prisutni, vi ponirete u svoje telo, vi oseate titravi mir i spokojst-
vo koji zrae iz Bia. To je razlog zbog kojeg je Isus rekao: Pre
nego to zakoraite u hram, oprostite".
Vaa spona sa Duhovnim svetom
Kakav je odnos izmeu prisustva i unutranjeg tela?
Prisustvo je ista svest - svest koja je vraena natrag iz uma,
iz sveta oblika. Unutranje telo je vaa spona sa Duhovnim sve-
tom, a u svom najdubljem aspektu ono jeste Duhovni svet: Izvor
iz kojeg svest zrai kao to svetlost zrai iz sunca. Svesnost o
unutranjem telu je svest koja se sea svog porekla i vraa se
Izvoru.
Da li je Duhovni svet isto to i Bie?
Da. Re Duhovno pokuava putem negacije da izrazi Ono
to je neizrecivo, nepojmljivo ili nezamislivo. Ona ukazuje na ono
to ona jeste time to izraava ono to nije. Bie je, sa druge
strane, pozitivan termin. Molim vas, nemojte se vezivati ni za
jednu od ovih rei i nemojte poeti da verujete u njih. One nisu
nita drugo do putokazi.
Rekli ste da je prisustvo svest koja je vraena natrag iz uma. Koje
vraa natrag?
Vi. Ali poto vi u svojoj biti jeste svesni, mogli bismo isto
tako rei da je to zapravo buenje svesti iz sna o obliku. To ne
znai da e va sopstveni oblik istog trenutka nestati u eksploziji

svetlosti. Vi moete nastaviti dalje u svom sadanjem obliku, a
ipak biti svesni onog bezoblinog i besmrtnog koje se nalazi
duboko u vama.
Moram priznati da je to daleko izvan moje moi shvatanja, a ipak
na nekom dubljem nivou ini mi se da znam o emu govorite. Vie
je nalik oseanju, nego bilo emu drugom. Da li sam u zabludi?
Ne, niste. Oseanje e vas vie od razmiljanja pribliiti isti-
ni o tome ko ste. Ne mogu vam rei nita to vi duboko u sebi ve
ne znate. Kada dostignete izvesni stepen unutranje povezanos-
ti, vi prepoznajete istinu kad je ujete. Ako jo uvek niste dostigli
taj stepen, vebanje svesti o telu e dovesti do neophodnog pro-
dubljavanja.
Usporavanje procesa starenja
U meuvremenu, svest o unutranjem telu ima druge pred-
nosti u fizikom carstvu. Jedna od njih je znaajno usporavanje
starenja fizikog tela.
Dok spoljanje telo prirodno stari i vene prilino brzo,
unutranje telo se vremenom ne menja, osim to ga moete
dublje oseati i potpunije boraviti u njemu. Ako sada imate
dvadeset godina, energetsko polje vaeg unutranjeg tela e se
oseati potpuno isto i kada budete imali osamdeset. Ono e biti
isto toliko lepravo i puno ivota. im se vae uobiajeno stanje
promeni, od toga da ste izvan tela i zarobljeni u svom umu u to
da ste u telu i prisutni u Sadanjem trenutku, vae fiziko telo e
se oseati okretnije, slobodnije i ivahnije. to je vie svesti u
telu, njegova molekulama struktura zapravo postaje manje gusta.
Vie svesti znai slabljenje iluzije o materijalnosti.
Kada se budete poistovetili sa venim unutranjim telom u
veoj meri nego sa spoljanjim telom, kada prisustvo postane
va uobiajeni modalitet svesti, a prolost i budunost prestanu
da vladaju vaom panjom, neete vie nagomilavati vreme u
svojoj psihi i u elijama tela. Nagomilavanje vremena kao psiho-
lokog tereta prolosti i budunosti znatno umanjuje kapacitet
samoobnavljanja elija. Prema tome, ako nastanite unutranje
telo spoljanje telo e stariti mnogo sporije, a ak i kada bude
starilo, vaa vena sutina e isijavati kroz spoljanji oblik i vi
neete odavati izgled stare osobe.
Da li postoji bilo kakav nauni dokaz za to?
Isprobajte ovo i vi ete biti dokaz.
Ojaavanje imunolokog sistema
Druga prednost ove vebe u fizikom carstvu jeste
znaajno ojaavanje imunolokog sistema, koje se javlja kada
nastanite telo. to vie svesti unosite u telo, imunoloki sistem
postaje jai. To je kao da se svaka elija budi i raduje. Telo voli
kada mu poklanjate panju. To je takoe i moan oblik
samoisceljenja. Najvei broj bolesti se uunja kada niste prisutni
u telu. Ako gazda nije u kui, raznorazni sumnjivi tipovi e se
useliti u nju. Kada budete nastanili svoje telo, nezvanim gostima
e biti teko da uu.
Nije samo va fiziki imunoloki sistem taj koji se
osnauje; va psihiki imunoloki sistem takoe je veoma
pojaan. Potonji vas titi od negativnih mentalno-emocionalnih
polja sile drugih ljudi, koja su visoko zarazna. Nastanjujui telo vi
se ne zatiujete tako to postavljate blokade, ve tako to
podiete frekvenciju vibracije vaeg ukupnog energetskog polja,
tako da sve to vibrira na nioj frekvenciji, kao to su strah, bes,
potitenost i drugo, sada postoji u onome to je zapravo drugaiji
vid realnosti. Sve to vie ne zalazi u vae polje svesti, ili ako zae
ne morate da pruate nikakav otpor jer e proi pravo kroz vas.
Molim vas, nemojte samo prihvatati ili odbacivati ono to gov-
orim. Stavite to na probu.
Postoji jedna jednostavna, ali mona samoisceljujua
meditativna veba koju moete raditi kad god osetite potrebu da
podignete svoj imunoloki sistem. Ona je naroito efikasna uko-
liko se upotrebi im osetite prve znake neke bolesti, ali isto tako
deluje i na bolesti koje su se ve ustalile ako je koristite u
uestalim intervalima i uz snanu koncentraciju. Takoe, ona e
osujetiti bilo kakav prekid u vaem energetskom polju zbog
nekog oblika negativnosti. Ipak, ta veba nije zamena za prak-
tikovanje obitavanja u telu iz trenutka u trenutak; u suprotnom,
njen efekat e biti samo privremen. Evo te vebe.
Kada ste slobodni na nekoliko minuta, preplavite" svoje
telo svesnou, a pogotovu neka to bude poslednja stvar koju
ete uraditi pre nego to zaspite uvee i prva stvar pre nego to
ustanete ujutru. Zatvorite oi. Ispruite se na lea. Odaberite
razliite delove svog tela na koje ete isprva vrlo kratko usmeri-
ti panju: ake, stopala, ruke, noge, abdomen, grudi, glava, i tako
dalje. Osetite ivotnu energiju u tim delovima tela to intenzivni-
je moete. Ostanite u svakom od njih oko petnaest sekundi.
Potom pustite da vam panja projuri nekoliko puta kroz telo kao
talas, od stopala do glave i natrag. To treba da potraje samo oko
jednog minuta. Nakon toga osetite unutranje telo u njegovoj
celokupnosti kao jedinstveno energetsko polje. Zadrite to
oseanje nekoliko minuta. Za to vreme budite intenzivno prisut-
ni, prisutni u svakoj eliji svog tela. Nemojte se brinuti ako um
povremeno uspe da vam odvue panju iz tela pa se izgubite u
nekoj misli. im primetite da se to dogodilo, samo vratite panju
na unutranje telo.
Neka vas dah odvede u telo
Povremeno, kada mi je um veoma aktivan, on postigne takav
zamah da mi skretanje panje sa njega i oseanje unutranjeg tela
deluje nemogue. To se posebno dogaa kada zapadnem u obrazac
brige ili nemira. Imate li neki predlog?
Ako vam je u bilo kom trenutku teko da stupite u kontakt sa
unutranjim telom, obino je lake ako se prvo koncentriete na
disanje. Svesno disanje, to samo po sebi predstavlja monu
meditativnu vebu, postepeno e vas dovesti u kontakt sa telom.
Pratite dah svojom panjom dok ulazi i izlazi iz vaeg tela. Diite
u telo, i oserite kako vam se abdomen blago iri i gri sa svakim
udisajem i izdisajem. Ako sa lakoom stvarate mentalne slike,
zatvorite oi i zamislite kako ste okrueni svetlou ili uronjeni u
svetlucavu supstanciju - more svesti. Potom udahnite tu svetlost.
Osetite kako svetlucava supstancija ispunjava vae telo i njega
takoe ini svetlucavim. Zatim se postepeno vie usredsredite
na oseanje. Sada ste u svom telu. Nemojte se vezati ni za jednu
mentalnu sliku.

Kreativna upotreba uma
Ako morate da upotrebite um u neku posebnu svrhu,
upotrebite ga zajedno sa svojim unutranjim telom. Samo ako ste
u stanju da budete svesni bez razmiljanja, moete upotrebiti
svoj um na kreativan nain, a najlaki nain da uete u to stanje
jeste pomou tela. Kad god vam je potreban neki odgovor,
reenje ili kreativna ideja, na trenutak prestanite da razmiljate
tako to ete usmeriti panju na svoje unutranje energetsko
polje. Postanite svesni dubokog mira. Kada nastavite da
razmiljate, radiete to na jedan sve i kreativan nain. Pri svakoj
aktivnosti razmiljanja neka vam postane navika da se svakih par
minuta kreete tamo-amo izmeu razmiljanja i unutranje vrste
sluanja, unutranje umirenosti. Mogli bismo rei: nemojte
razmiljati samo glavom, razmiljajte celim svojim telom.

Vetina sluanja
Kada sluate drugu osobu nemojte sluati samo umom,
sluajte itavim telom. Osetite energetsko polje svog unutranjeg
tela dok sluate. To e odvui panju od razmiljanja i stvoriti
miran prostor koji e vam omoguiti da zaista sluate bez upli-
tanja uma. Daete toj drugoj osobi prostora - prostora da bude
ono to jeste. To je najdragoceniji poklon koji joj moete dati.
Veina ljudi ne zna kako da slua jer je vei deo njihove panje
zaokupljen razmiljanjem. Oni tome poklanjaju vie panje nego
onome to druga osoba govori, a nikakvu panju ne poklanjaju
onome to je zaista vano: Biu druge osobe koje poiva ispod
rei i uma. Naravno, ne moete osetiti Bie drugog, osim kroz
svoje sopstveno. Ovo je poetak spoznaje jedinstva a to pred-
stavlja ljubav. Na najdubljem nivou Bia vi ste jedno sa svim to
postoji.
Veina ljudskih odnosa uglavnom se sastoji od umova koji
uzajamno deluju, a ne od ljudskih bia koja komuniciraju, koja su
u zajednitvu. Nijedan odnos ne moe da napreduje na taj nain
i to je razlog zbog kojeg postoji toliko sukoba u vezama. Kada um
upravlja vaim ivotom, sukobi, svae i problemi su neizbeni. A
kada ste u kontaktu sa svojim unutranjim telom, vi stvarate
prazan prostor ne-uma u okviru kojeg veza moe da cveta.
KAPIJE U DUHOVNI SVET
Poniranje duboko u telo
Mogu da osetim energiju u svom telu, naroito u rukama i noga-
ma, ali mi se ini da ne mogu da zaem jo dublje, kao to ste
prethodno sugerisali.
Pripremite se za meditaciju. Ne mora da traje dugo. Deset
do petnaest minuta satnog vremena bi trebalo da bude dovoljno.
Prvo se postarajte za to da ne bude spoljanjih ometaa kao to
su telefonski pozivi ili ljudi koji bi vas mogli prekidati. Sedite na
stolicu, ali se nemojte naslanjati. Drite kimu uspravljenom. To
e vam pomoi da ostanete u pripravnosti. Ili odaberite sop-
stvenu omiljenu pozu za meditaciju.
Telo treba da bude potpuno oputeno. Zatvorite oi.
Udahite duboko nekoliko puta. Osetite kako diete u donjem
delu abdomena, takorei. Obratite panju na to kako se on iri i
skuplja svakim udisajem i izdisajem. Zatim postanite svesni
itavog unutranjeg energetskog polja tela. Nemojte razmiljati o
njemu - osetite ga. inei to, vratiete svest natrag iz uma. Ako
ustanovite da od nje ima te koristi, upotrebite svetlosnu" vizuali-
zaciju koju sam ve opisao.
Kad budete mogli jasno da osetite svoje unutranje telo
kao jedinstveno polje energije, odbacite, ako je to mogue,
svaku vizuelnu sliku i skoncentriite se iskljuivo na oseanje.
Ako moete, odbacite svaku mentalnu sliku koju moda
jo uvek imate o fizikom telu. Sve to potom ostaje jeste
sveobuzimajui oseaj prisustva ili bivstva", i ini se da
unutranje telo nema granice. Potom usmerite svoju panju jo
dublje ka tom oseanju. Sjedinite se sa njim. Stopite se sa ener-
getskim poljem tako da vie ne postoji opaeno dvojstvo posma-
traa i posmatranog, vas i vaeg tela. Sada se takoe ponitava i
razlika izmeu unutranjeg i spoljanjeg, tako da unutranjeg
tela vie nema. Poniranjem duboko u telo vi ste ga prevazili.
Ostanite u ovom carstvu istog Bia onoliko koliko vam se
ini ugodnim; zatim ponovo postanite svesni fizikog tela, svog
disanja i fizikih ula, i otvorite oi. Posmatrajte okolinu nekoliko
minuta na meditativan nain - to jest, tako da je mentalno ne
oznaavate - i dok to radite, nastavite da oseate unutranje telo.
Imati pristup tom bezoblinom carstvu istinski je
oslobaajue. Ono vas izbavlja iz robovanja obliku i
poistoveivanja sa njim. To bezoblino carstvo predstavlja ivot
u njegovom homogenom stanju pre umnogostruavanja.
Moemo ga nazvati Duhovnim svetom, nevidljivim Izvorom svih
stvari, Biem unutar svih bia. To je carstvo dubokog mira i
spokojstva, ali takoe i radosti i silne ivahnosti. Kad god ste
prisutni, vi postajete prozirni" do izvesne granice i proputate
svetlost, istu svest koja istie iz ovog Izvora. Takoe uviate da
ta svetlost nije odvojena od onoga to vi jeste, ve sainjava
samu vau sutinu.

Izvor i-energije
Da li Duhovni svet predstavlja ono to se na Istoku zove i, neka
vrsta univerzalne ivotne energije?
Ne. Duhovni svet je izvor i-a. i je unutranje energetsko
polje vaeg tela. To je most izmeu vaeg spoljanjeg bia i
Izvora. Nalazi se na pola puta izmeu pojavnog sveta, sveta obli-
ka i Duhovnog sveta. i moe biti nalik reci ili energetskom toku.
Ako usmerite centar svoje panje duboko ka unutranjem telu, vi
ete pratiti tok ove reke unatrag sve do njenog Izvora. i je kre-
tanje; Duhovni svet je mirovanje. Kad budete dosegnuli taku
apsolutnog mirovanja koja uprkos tome sva treperi od ivota,
premaiete unutranje telo i premaiete i i dospeete do
samog Izvora: do Duhovnog sveta. i je spoj izmeu Duhovnog
sveta i fizikog univerzuma.
Dakle, ako usmerite svoju panju duboko ka unutranjem
telu, moete dosegnuti ovu taku, ovu jedinstvenost u kojoj se
svet rastapa u ono to je Duhovno, a Duhovno poprima oblik i-
energetskog toka koji zatim postaje svet. To je taka roenja i
smrti. Kada je vaa svest usmerena ka spoljanjosti, um i svet se
pojavljuju. Kada je usmerena ka unutranjosti, ona spoznaje sop-
stveni Izvor i vraa se kui u Duhovni svet. Onda, kada se vaa
svest bude vratila u pojavni svet, ponovo ete zadobiti identitet
oblika kojeg ste se privremeno odrekli. Imaete ime, prolost,
ivomu situaciju, budunost. Ali u jednom sutinskom pogledu
neete vie biti ona ista osoba kakva ste bili ranije: bacili ste leti-
mian pogled na realnost unutar vas koja nije od ovog sveta",
premda nije ni odvojena od njega, ba kao to nije odvojena ni
od vas.
Neka vaa duhovna praksa bude sledea: dok putujete
kroz ivot, nemojte poklanjati sto procenata svoje panje spol-
janjem svetu i sopstvenom umu. Sauvajte jedan deo u sebi. Ve
sam govorio o tome. Oseajte unutranje telo ak i kada se
bavite svakodnevnim aktivnostima, naroito kada se uputate u
veze sa drugim ljudima ili kada uspostavljate odnos sa prirodom.
Oseajte umirenost duboko u unutranjem telu. Drite kapiju
otvorenom. Prilino je mogue biti svestan Duhovnog sveta u
toku svog ivota. Doivljavacete ga kao dubok oseaj spokojstva
negde u pozadini, mira koji vas nikada ne naputa, bez obzira na
to ta se u spoljasnjem svetu dogaa. Vi ete postati most
izmeu Duhovnog i pojavnog sveta, izmeu Boga i sveta. To je
stanje povezanosti sa Izvorom koje mi nazivamo prosvetljenjem.
Nemojte stei utisak da je Duhovni svet odvojen od
pojavnog. Kako bi uopte mogao biti? On predstavlja ivot unutar
svakog oblika, unutranju sutina svega to postoji. On proima
ovaj svet. Dozvolite mi da objasnim.
San bez snova
Svake noi kada zakoraite u fazu dubokog sna bez snova
vi kreete na putovanje u Duhovni svet. Spajate se sa Izvorom.
Crpite iz njega ivotvornu energiju koja vas odrava neko vreme
nakon to se vratite natrag u pojavno, u svet zasebnih oblika. Ova
energija je vanija za ivot od hrane: ovek ne ivi samo od
hleba." Ali, kada je u pitanju san bez snova, vi ne ulazite u njega
svesno. Iako telesne funkcije jo uvek rade, vi" vie ne postojite
u tom stanju. Moete li da zamislite kako bi bilo stupiti u san bez
snova potpuno svesno? To je nemogue zamisliti jer takvo
stanje nema nikakav sadraj.
Duhovni svet vas oslobaa tek onda kad mu svesno pris-
tupite. To je razlog zbog kojeg Isus nije rekao: istina e vas oslo-
boditi, ve je rekao: Spoznaete istinu i istina e vas oslobodi-
ti." To nije pojmovna istina. To je istina venog ivota izvan obli-
ka, koja se spoznaje direktno ili se ne spoznaje uopte. Ali nemo-
jte pokuavati da ostanete svesni tokom sna bez snova. Vrlo je
verovatno da neete uspeti. U najboljem sluaju moete ostati
svesni tokom faze sna, ali nita dalje od toga. To se zove bistro
sanjanje, koje moe biti zanimljivo i fascinantno, ali nije
oslobaajue.
Stoga upotrebite svoje unutranje telo kao kapiju kroz koju
ete ulaziti u Duhovni svet, i drite tu kapiju otvorenom kako bi u
svakom trenutku bili povezani sa Izvorom. Kada je u pitanju
unutranje telo, nije vano da li je spoljanje fiziko telo staro ili
mlado, krhko ili snano. Unutranje telo je veno. Ako jo uvek
niste u stanju da osetite unutranje telo, upotrebite neku od ostal-
ih kapija premda su sve one u krajnjoj taki jedno. O nekima sam
ve podrobno govorio, ali u ih ukratko i ovde pomenuti.
Ostale kapije
Sadanji trenutak se moe posmatrati kao glavna kapija. On
je sutinski aspekt svake druge kapije, ukljuujui i unutranje
telo. Ne moete biti u svom telu a da niste intenzivno prisutni u
Sadanjem trenutku.
Vreme i pojavni svet su isto toliko neraskidivo povezani
kao to su to veni Sadanji trenutak i Duhovni svet. Kada
rastoite psiholoko vreme putem intenzivne svesti o sadanjem
trenutku, vi postajete svesni Duhovnog sveta i direktno i indirek-
tno. Direktno, oseate ga kao blistanje i mo vaeg svesnog pris-
ustva - bez sadraja, samo kao prisustvo. Indirektno, svesni ste
Duhovnog sveta u carstvu ula i pomou njih. Drugim reima, vi
oseate boansku sutinu u svakom stvorenju, svakom cvetu,
svakom kamenu i uviate da: Sve to postoji je sveto." Zbog
toga Isus, govorei u potpunosti iz svoje sutine ili Hristovog
identiteta, kae u Jevanelju po Tomi: Rasecite komad drveta; ja
sam u njemu. Podignite kamen i nai ete me tamo."
Jedna druga kapija koja vodi u Duhovni svet stvara se
prekidom razmiljanja. To se moe zapoeti na vrlo jednostavan
nain, recimo jednim svesnim udisajem ili posmatranjem cveta u
stanju napete budnosti, tako da istovremeno nikakav mentalni
komentar ne navire. Postoji mnogo naina da se stvori praznina
u neprekidnom toku misli. To je ono to meditacija u sutini pred-
stavlja. Misao je deo pojavnog carstva. Neprekidna umna
aktivnost dri vas zatvorenim u svetu oblika i predstavlja neprozi-
ran zastor koji vas spreava da postanete svesni Duhovnog
sveta, svesni bezobline i bezvremene boanske sutine u vama
samima i u svim stvarima i svim stvorenjima. Kada ste intenzivno
prisutni ne morate da brinete o prekidanju razmiljanja, naravno,
jer se um tada automatski zaustavlja. To je razlog zbog kojeg sam
rekao da je Sadanji trenutak sutinski aspekt svake druge kapije.
Predaja - slabljenje mentalno-emocionalnog otpora
prema onome to jeste - takoe postaje kapija ka Duhovnom
svetu. Razlog za to je jednostavan: unutranji otpor prekida vau
vezu sa drugim ljudima, sa vama samima, sa svetom koji vas
okruuje. On pojaava oseaj izolovanosti od kojeg zavisi ego
kada je u pitanju njegov opstanak. to je jai oseaj izolovanosti,
to ste vi u veoj meri ogranieni na pojavno, na svet zasebnih
oblika. to ste vie ogranieni na svet oblika, va identitet oblika
postaje tvri i neprobojniji. Kapija se zatvara i vi ste odseeni od
unutranje dimenzije, dimenzije dubine. U stanju predaje va
identitet oblika postaje omekan i donekle takorei proziran",
pa je stoga Duhovni svet u stanju da zrai kroz vas.
Na vama je da otvorite kapiju u svom ivotu koja vam prua
svestan pristup Duhovnom svetu. Stupiti u kontakt sa energet-
skim poljem unutranjeg tela, biti intenzivno prisutan, prekinuti
poistoveivanje sa umom, predati se onome to jeste; sve su ovo
kapije koje moete koristiti - ali vama je potrebna samo jedna.
Ljubav zasigurno mora biti jedna od tih kapija?
Ne, nije tano. im se jedna od kapija otvori, ljubav je
prisutna u vama kao oseanje razumevanja" jedinstva. Ljubav
nije kapija, ljubav je ono to ulazi kroz kapiju u ovaj svet. Sve dok
ste potpuno sputani svojim identitetom oblika, ne moe biti
nikakve ljubavi. Va zadatak nije da tragate za ljubavlju, ve da
pronaete kapiju kroz koju ljubav moe da ue.
Tiina
Da li postoje neke druge kapije osim onih koje ste upravo
pomenuli?
Da, postoje. Duhovni svet nije odvojen od pojavnog. On
proima ovaj svet, ali je toliko dobro preruen da ga gotovo niko
uopte ne opaa. Ako znate gde treba da traite, pronai ete ga
svuda. Kapija se otvara svakog trenutka.
ujete li tog psa koji laje u daljini? Ili automobil koji pro-
lazi? Paljivo oslunite. Moete li da osetite prisustvo Duhovnog
u tome? Ne moete? Potraite ga u tiini iz koje zvuci nastaju i u
koju se vraaju. Obratite vie panje na tiinu nego na zvuke.
Usmeravanje panje na spoljanju tiinu stvara unutranju tiinu
- um se umiruje. Kapija se otvara.
Svaki zvuk se raa iz tiine, zamire u tiini i tokom svog
ivotnog veka okruen je tiinom. Tiina omoguava zvuku da
postoji. To je uroeni, ali neispoljeni deo svakog zvuka, svake
muzike note, svake pesme, svake rei. Duhovni svet je prisutan
u ovom svetu kao tiina. Zato je reeno da nita na ovom svetu
nije toliko nalik Bogu kao tiina. Sve to treba da uradite jeste da
obratite panju na nju. ak i tokom razgovora postanite svesni
pauza izmeu rei, kratkih intervala tiine izmeu reenica. Dok
to inite, dimenzija dubokog mira e se poveavati u vama. Ne
moete obratiti panju na tiinu, a da istovremeno ne postanete
mirni iznutra. Tiina izvana, mir iznutra. Stupili ste u Duhovni svet.
Prostor
Ba kao to zvuk ne moe da postoji bez tiine, tako i nijed-
na stvar ne moe da postoji bez nestvari, bez praznog prostora
koji omoguava postojanje. Svaki fiziki objekt ili telo nastaju iz
niega, okrueni su niim i na kraju e se vratiti niemu. I ne
samo to ve ak i unutar svakog fizikog tela postoji daleko vie
niega" nego neega". Fiziari nam kau da je vrstoa mater-
ije varka. ak i prividno vrsta materija, ukljuujui vae fiziko
telo, gotovo da je sto procenata prazan prostor - toliko su
ogromne udaljenosti izmeu atoma u poreenju sa njihovom
veliinom. tavie, unutar svakog atoma nalazi se uglavnom
prazan prostor. Ono to preostaje vie je nalik titravoj frekvenciji
nego esticama vrste materije, vie lii na muziku notu. Budisti
to znaju ve vie od 2500 godina. Oblik je praznina, praznina je
oblik", navodi se u Sutri srca, jednom od najpoznatijih
budistikih spisa. Sutina svih stvari jeste praznina.
Duhovno nije na ovom svetu prisutno samo kao tiina; ono
takoe proima ceo fiziki univerzum kao prostor - iznutra i
izvana. Kao i tiina i ovo vrlo lako moe ostati neopaeno. Svi
obraaju panju na stvari u prostoru, ali ko obraa panju na sam
prostor?
ini se da vi nagovetavate kako praznina" ili nita" nije ba
nita, ve da tu postoji nekakav misteriozni kvalitet? ta pred-
stavlja to nita?
Ne moete postaviti takvo pitanje. Va um pokuava da
pretvori nita u neto. Onog trenutka kada ga pretvorite u neto,
nita vam je promaklo. Nita - prostor - jeste pojava Duhovnog
sveta kao fenomena prikazanog u spoljanjem obliku u ulnom
svetu. To je otprilike sve to se moe rei o njemu, a ak je i to
neka vrsta paradoksa. Nita ne moe postati objekt saznanja. Ne
moete napisati doktorsku disertaciju na temu niega". Kada
naunici prouavaju prostor, oni ga obino pretvore u neto i
pritom im u potpunosti promakne njegova sutina. Nimalo izne-
naujue, prema najnovijoj teoriji prostor uopte nije prazan, ve
je ispunjen nekakvom supstancijom. Kad jednom doete do neke
teorije, nije previe teko pronai dokaze koji e je podrati,
barem dok se neka druga teorija ne pojavi.
Nita" moe postati kapija ka Duhovnom svetu za vas
jedino ukoliko ne pokuavate da to pojmite ili shvatite.
Zar to nije upravo ono to mi ovde radimo?
Ni u kom sluaju. Ja vam dajem smernice da bih vam
pokazao kako moete uvesti dimenziju Duhovnog sveta u svoj
ivot. Mi ne pokuavamo da ga shvatimo. Tu nema niega to
treba shvatiti.
Prostor nema postojanje". Postojati" doslovno znai
isticati se". Ne moete shvatiti prostor jer se on ne istie. Mada
sam po sebi nema postojanje, on omoguava svemu drugom da
postoji. Ni tiina nema postojanje, a takoe ni Duhovni svet.
Dakle, ta se dogaa ako skrenete panju sa objekata u
prostoru i postanete svesni samog prostora? ta je sutina ove
sobe? Nametaj, slike i ostalo su u sobi, ali oni nisu soba. Pod,
zidovi i tavanica definiu granice sobe, ali ni oni nisu soba.
Prema tome, ta je sutina sobe? Prostor, naravno, prazan pros-
tor. Sobe" ne bi ni bilo da nema njega. Poto je prostor nita",
moemo rei da je ono to nije tu vanije od onoga to jeste tu.
Stoga postanite svesni prostora koji se nalazi svuda oko vas.
Nemojte razmiljati o njemu. Osetite ga, takorei. Obratite panju
na nita".
Dok to inite, u vama e se dogoditi promena svesti. Evo
razloga za to. Unutranji ekvivalenti objektima u prostoru kao to
su nametaj, zidovi i ostalo su objekti vaeg uma: misli, emocije
i objekti ula. A unutranji ekvivalent prostora jeste svest koja
omoguava objektima vaeg uma da postoje, ba kao to prostor
omoguava svim stvarima da postoje. Stoga ukoliko skrenete
panju sa stvari - objekata u prostoru - vi automatski skreete
panju i sa objekata svog uma takoe. Drugim reima: vi prak-
tino ne moete i razmiljati i biti svesni prostora - ili tiine. Time
to postajete svesni praznog prostora oko sebe, vi istovremeno
postajete svesni prostora ne-uma, iste svesti: Duhovnog sveta.
To je nain na koji duboko razmiljanje o prostoru moe za vas
postati kapija.
Prostor i tiina dva su aspekta jedne iste stvari, jednog
istog nita. Oni predstavljaju spoljanji oblik unutranjeg prosto-
ra i unutranje tiine, a to je duboki mir - bezgranino kreativna
utroba sveg postojanja. Veina ljudi je potpuno nesvesna ove
dimenzije. Ne postoji unutranji prostor, nema dubokog mira.
Oni nisu u ravnotei. Drugim reima, oni poznaju svet ili misle da
ga poznaju, ali ne poznaju Boga. Poistoveuju se iskljuivo sa
sopstvenim fizikim i psiholokim oblikom, nesvesni sutine. A
poto je svaki oblik u velikoj meri nestabilan, oni ive u strahu,
taj strah uzrokuje duboko pogrenu percepciju njih samih i
ostalih ljudi, iskrivljenost u njihovom vienju sveta.
Ako bi nekakvi kosmiki potresi okonali postojanje
naeg sveta, Duhovni svet bi ostao potpuno netaknut. Put uda
otro izraava ovu istinu : Nita stvarno ne moe biti u opasnos-
ti. Nita nestvarno ne postoji. U tome lei mir Boji."
Ako ostanete svesno povezani sa Duhovnim svetom, vi
ete vrednovati, voleti i duboko potovati pojavni svet i svaki
oblik ivota u njemu kao izraz Jedinog ivota izvan oblika.
Takoe ete znati da je svakom obliku sueno da se ponovo raz-
gradi i da u konanoj taki nita na ovom svetu nema toliki
znaaj. Time ete po reima Isusa nadvladati svet" ili kao to je
to Buda rekao, vi ete prei na drugu obalu".
Prava priroda prostora i vremena
Razmislite sada o sledeem, ako nieg ne bi bilo sem tiine,
ona ne bi postojala za vas. Vi ne biste znali ta je ona. Tek kada
se zvuk pojavi, tiina poinje da postoji. Slino tome, ako bi samo
prostora bilo bez ikakvih objekata u njemu, on ne bi postojao za
vas. Zamislite sebe kao taku svesti koja pluta u beskraju prosto-
ra - nema zvezda, nema galaksija, samo praznina. Najednom,
prostor vie ne bi bio beskrajan, ne bi ga uopte bilo. Ne bi bilo
nikakve brzine, nikakvog kretanja od jedne do druge take.
Najmanje su dve referentne take potrebne kako bi razdaljina i
prostor poeli da postoje. Prostor poinje da postoji onog trenut-
ka kada Jedno postane dva, a dva" postane deset hiljada
stvari", kako Lao Ce naziva pojavni svet, prostor postaje sve vie
i vie beskrajan. Prema tome, svet i prostor nastaju istovremeno.
Nita ne bi moglo da postoji bez prostora, a ipak prostor
je nita. Pre nego to je univerzum poeo da postoji, pre velikog
praska" ako hoete, prazan prostor koji eka da bude ispunjen
nije postojao. Nije bilo nikakvog prostora kao to nije bilo ni
stvari. Postojalo je samo ono Duhovno - Jedno. Kada je Jedno
postalo deset hiljada stvari", najednom je prostor bio tu i
omoguio mnotvu da postoji. Odakle je on potekao? Da li ga je
Bog stvorio kako bi smestio univerzum? Naravno da nije. Prostor
je nita, prema tome nikada nije ni bio stvoren.
Izaite napolje jedne vedre noi i pogledajte u nebo.
Hiljade zvezda koje moete videti golim okom tek su
beskonano mali deli onoga to se tamo nalazi. Vie od 100 mil-
ijardi galaksija se ve mogu detektovati najmonijim teleskopi-
ma, pri emu je svaka galaksija jedno ostrvce univerzuma sa mil-
ijardama zvezda. Ipak, ono to ak jo vie uliva strahopotovan-
je jeste beskonanost samog prostora, dubina i mir koji
omoguavaju itavoj toj velianstvenosti da postoji. Nita ne
moe biti velianstvenije i ulivati vee strahopotovanje od nepo-
jmljivog beskraja i mira prostora, a ipak ta je to? Praznina,
beskonana praznina.
Ono to nam se ukazuje kao prostor u naem univerzumu,
a to opaamo putem uma i ula, jeste upravo Duhovni svet,
prikazan u spoljanjem obliku. To je telo" Boga. A najvee udo
je sledee: taj mir i beskraj koji omoguava univerzumu da pos-
toji ne nalazi se samo spolja u prostoru - on postoji takoe i
unutar vas. Kada budete apsolutno i potpuno prisutni, susreete
se sa njim kao mirnim unutranjim prostorom ne-uma. Unutar vas
beskrajna je njegova dubina, a ne irina. Prostorna irina je u kra-
jnjoj liniji pogreno shvaena beskrajna dubina - atribut jedne
transcendentalne stvarnosti.
Prema Ajntajnu, prostor i vreme nisu odvojeni. To mi nije ba
najjasnije, ali mislim da on govori o tome da je vreme etvrta
dimenzija prostora. On naziva to prostorno-vremenski kontinu-
um".
Da. Ono to vi spolja opaate kao prostor i vreme je u kra-
jnjoj liniji iluzorno, ali sadri sr istine. To su dva sutinska atribu-
ta Boga, beskonanost i venost, koje opaate kao da imaju spol-
janje postojanje izvan vas. Unutar vas i prostor i vreme imaju
jedan unutranji ekvivalent koji otkriva njihovu pravu prirodu, ba
kao to otkriva i vau. Dok je prostor mimo beskrajno duboko
carstvo ne-uma, unutranji ekevivalent vremena je prisustvo,
svest o venom Sadanjem trenutku. Upamtite da meu njima
nema nikakve razlike. Kada se prostor i vreme iznutra shvate kao
Duhovni svet - kao ne-um i prisustvo - spoljanji prostor i vreme
e nastaviti da postoje za vas, ali e postati daleko manje
znaajni. Svet e takoe nastaviti da postoji za vas, ali vas vie
nee ograniavati.
Dakle, konana svrha sveta ne lei unutar sveta ve u tran-
scedentnosti sveta. Ba kao to vi ne biste bili svesni prostora
kada u njemu ne bi bilo objekata, svet je potreban da bi se spoz-
nalo ono to je Duhovno. Moda ste uli za budistiku poslovicu:
Kada ne bi postojala iluzija, ne bi bilo ni prosvetljenja". Upravo
kroz ovaj svet, i u konanoj taki kroz vas, Duhovni svet spozna-
je sebe. Vi ste ovde da boanskom smislu univerzuma
omoguite da se razotkrije. Eto koliki je va znaaj!
Svesna smrt
Osim sna bez snova kojeg sam ve pomenuo, postoji jo
jedna nesvesna kapija. Ona se nakratko otvara u vreme fizike
smrti. ak i ako ste propustili sve ostale prilike za duhovnu spoz-
naju tokom vaeg ivotnog veka, poslednja kapija e vam se
otvoriti neposredno nakon smrti tela.
Postoje nebrojena svedoanstva ljudi koji su imali vizuelni
doivljaj ove kapije u vidu blistave svetlosti, a potom se povratili
iz neega to je opte poznato kao iskustvo blisko smrti. Mnogi
od njih takoe su govorili i o oseaju blaenog spokojstva i
dubokog mira. U Tibetanskoj knjizi mrtvih to je opisano kao sja-
jna blistavost bezbojnog svetla Praznine", to se u njoj naziva
vaim istinskim ja". Ova kapija je otvorena veoma kratko i osim
ako se ve niste susreli sa dimenzijom Duhovnog tokom vaeg
ivotnog veka, najverovatnije ete je propustiti. Veina ljudi u
sebi nosi isuvie preostalog otpora, isuvie straha, isuvie oslanj-
anja na ulni doivljaj, isuvie poistoveivanja sa pojavnim sve-
tom. Stoga oni ugledaju kapiju, u strahu okrenu glavu i potom
izgube svest. Vei deo onoga to se posle toga dogaa je
nesvestan i automatski. Na kraju krajeva, nastupie jo jedan
krug roenja i smrti. Njihovo prisustvo jo uvek nije bilo dovoljno
snano za svesnu besmrtnost.
Dakle prolazak kroz ovu kapiju ne znai unitenje?
Kao to je to sluaj sa svim ostalim kapijama, vaa blistava
istinska priroda ostaje, ali ne i linost. U svakom sluaju, sve ono
to je stvarno ili zaista vredno u vaoj linosti je zapravo isijavan-
je vae istinske prirode. To nikada neete izgubiti. Nita to je
vredno, nita to je istinsko ne moe se izgubiti.
Pribliavanje smrti i sama smrt, razgraivanje fizikog
oblika, uvek je odlina prilika za duhovnu spoznaju. Ova prilika
se naalost uglavnom proputa s obzirom na to da je kultura u
kojoj ivimo gotovo potpuno neupuena u smrt kao to je gotovo
sasvim neupuena u sve ono to je zaista znaajno.
Svaka kapija je kapija smrti, smrti lanog ja". Kada budete
proli kroz nju, prestaete da izvodite svoj identitet iz vaeg psi-
holokog, umom izgraenog oblika. Onda ete uvideti da je smrt
iluzija, ba kao to je i vae poistoveivanje sa oblikom bilo iluz-
ija. Kraj iluzije - to je ono to smrt predstavlja. Bolna je samo ako
se grevito drite iluzije.
PROSVETLJENI ODNOSI
Zakoraite u Sadanji trenutak gde god da se nalazite
Oduvek je kod mene postojalo miljenje da pravo prosvetljenje
nije mogue izuzev putem ljubavi u vezi izmeu mukarca i ene.
Zar to nije ono to nas ponovo ini celim? Kako neiji ivot moe
biti ispunjen pre nego to se to dogodi?
Da li je to tano prema vaem iskustvu? Da li se to vama
dogodilo?
Ne jo, ali zar bi moglo biti drugaije? Ja znam da e se sigurno
dogoditi.
Drugim reima vi ekate neki dogaaj da vas na vreme
spasi. Nije li to ona sutinska greka o kojoj sve vreme govo-
rimo? Spasenje nije negde drugde u prostoru i vremenu. Ono je
ovde i sada.
ta znai ta reenica, spasenje je ovde i sada"? Ne razumem je.
ak ne znam ni ta spasenje znai.
Veina ljudi tei fizikim zadovoljstvima ili raznim oblicima
psiholokog zadovoljenja jer veruju da e ih te stvari uiniti
srenim ili ih osloboditi oseanja straha ili nedostatka. Srea se
moe doiveti kao pojaan oseaj ivosti postignut putem
fizikog zadovoljstva ili mirniji i potpuniji oseaj o svom ja"
dostignut putem nekog oblika psiholokog zadovoljenja. To je
potraga za spasenjem iz stanja nezadovoljstva ili nedostatka.
Svako zadovoljstvo koje oni postiu je bez izuzetka kratkotrajno
pa se stanje zadovoljstva ili ispunjenja obino jo jednom projek-
tuje na zamiljenu taku udaljenu od ovog mesta i sadanjeg
trenutka. Kada dobijem ovo ili se oslobodim onoga - onda u
biti dobro." To je nesvesna postavka uma koja stvara iluziju
spasenja u budunosti.
Istinsko spasenje predstavlja ispunjenje, spokojstvo, ivot
u svoj njegovoj punoi. Biti ono to jesi, oseati dobro u sebi - to
je ono to nema svoju suprotnost, to je radost Bia koje ne zavisi
ni od ega drugog osim od sebe samog. Ona se ne doivljava
kao prolazno iskustvo, ve kao trajno prisustvo. Teistikim
jezikom reeno, to znai spoznati Boga" - ne kao neto izvan
vas ve kao vau sopstvenu najdublju sutinu. Istinsko spasenje
znai spoznati sebe kao nerazdvojiv deo bezvremenog i
bezoblinog Jedinog ivota iz kojeg sve to postoji dobija svoje
postojanje.
Istinsko spasenje je stanje slobode - od straha, od patnje,
od doivljenog stanja nedostatka i nedovoljnosti, a prema tome i
od elje, potrebe, grevitog dranja i odanosti. To je sloboda od
prinudnog razmiljanja, od negativnosti i, iznad svega, od
prolosti i budunosti kao psiholokih potreba. Um vam govori
da odavde ne moete doi do tog stanja. Neto e morati da se
dogodi ili ete morati da postanete ovo ili ono pre nego to
budete osloboeni i ispunjeni. On zapravo govori da vam je
potrebno vreme - da je potrebno da pronaete, izaberete, ura-
dite, postignete, steknete, postanete ili shvatite neto pre nego
to budete mogli da se oslobodite ili upotpunite. Vi vidite vreme
kao sredstvo za spasenje, dok je ono zapravo najvea prepreka
ka spasenju. Mislite da kao osoba kakva jeste u ovom trenutku i
sa mesta na kome se sada nalazite ne moete doi do njega jer
jo uvek niste kompletna ili dovoljno dobra osoba, ali istina je ta
da su ovde i sada zapravo jedine take iz kojih to moete uiniti.
Vi dolazite" do njega na taj nain to uviate da ve jeste u
njemu. Pronalazite Boga onog trenutka kada shvatite da ne
morate da tragate za Bogom. Dakle ne postoji nikakav jedini put
do spasenja: svako stanje se moe upotrebiti, ali nijedno poseb-
no stanje nije potrebno. Meutim, postoji samo jedna taka pris-
tupa: Sadanji trenutak. Ne moe biti nikakvog spasenja dalje od
ovog trenutka. Sami ste i nemate partnera? Zakoraite u Sadanji
trenutak odatle. U vezi ste sa nekom osobom? Uite u Sadanji
trenutak odatle.
Ne postoji nita to biste mogli uraditi ili dostii, a to bi
vas moglo u veoj meri pribliiti spasenju nego to je to sluaj sa
ovim trenutkom. To moe biti teko pojmljivo za um koji je
navikao da misli kako se sve to je vredno zapravo nalazi u
budunosti. Takoe, nita to ste ikada uinili ili to je vama
uinjeno u prolosti ne moe vas spreiti da kaete da" onome
to jeste i usmerite panju duboko u Sadanji trenutak. Ovo ne
moete uraditi u budunosti. Uradite to sada ili nikada.
Odnosi ljubavi / mrnje
Sve dok ne doete do frekvencije svesti o prisustvu ili ako
to uopte ne uinite, svi odnosi, a naroito oni intimni bie
duboko oteeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme e se
initi savrenim kao to je to sluaj kada ste zaljubljeni", ali
svaki put e se to prividno savrenstvo naruavati sve uestali-
jom pojavom svaa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili

ak fizikog nasilja. ini se da veina ljubavnih odnosa" vrlo
brzo postaju odnosi ljubavi/mrnje. Ljubav se onda za tren oka
moe pretvoriti u divljaki napad, oseanje neprijateljstva ili pot-
puno povlaenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Odnos
potom oscilira neko vreme, nekoliko meseci ili nekoliko godina,
izmeu polariteta ljubavi" i mrnje i prua vam isto toliko zado-
voljstva koliko vam zadaje bola. Nije neuobiajeno da parovi
postanu zavisni od tih ciklusa. Njihova drama im prua oseaj da
su ivi. Kada se balans izmeu pozitivnog i negativnog polarite-
ta izgubi a negativni destruktivni ciklusi se pojave sa rastuom
uestalou i intenzitetom, to pre ili kasnije ima obiaj da se
desi, onda nee proi puno vremena pre nego to odnos
konano propadne.
Moe vam se uiniti da bi sve bilo u redu i da bi odnos
predivno cvetao kada biste samo mogli da uklonite negativne ili
destruktivne cikluse - ali naalost, to nije mogue. Polariteti su u
uzajamnoj meuzavisnosti. Ne moete imati jedan bez drugog.
Pozitivan ve sadri u sebi jo uvek neispoljen negativan polari-
tet. Oba su zapravo razliiti aspekti iste disfunkcije. Ovde mislim
na ono to se obino naziva romantinim odnosima - ne istin-
skom ljubavi koja nema suprotnost jer nastaje izvan uma. Ljubav
kao trajno stanje je zasada vrlo retka - onoliko retka koliko su to
i svesna ljudska bia. Ipak, kratkotrajni i neuhvatljivi bljesci
ljubavi su mogui kad god nastane praznina u mentalnom toku.
Negativnu stranu odnosa je naravno lake prepoznati kao
disfunkcionalnu od one pozitivne. A isto tako je lake prepoznati
izvor negativnosti u svom partneru nego ga uoiti u samom sebi.
Ona se moe ispoljavati na mnogo naina: kao posesivnost,
ljubomora, kontrola, povlaenje u sebe i neizreena mrnja,
potreba da se bude u pravu, neosetljivost i zaokupljenost samim
sobom, kao emocionalni zahtevi i manipulacija, nagon za
svaanjem, kritikovanjem, osudom, okrivljavanjem ili kao napad,
bes, nesvesna osveta zbog bola koji je roditelj nanosio u
prolosti, kao gnev i fiziko nasilje.
Na pozitivnoj strani vi ste zaljubljeni" u svog partnera. To
je isprva duboko zadovoljavajue stanje. Oseate da ste puni
ivota. Vae postojanje je iznenada dobilo smisao jer vas neko
treba, eli i ini da se oseate posebno, a vi to isto inite za njega
ili nju. Kada ste zajedno, oseate da ste celoviti. To oseanje
moe biti toliko snano da ostatak sveta postaje beznaajan.
Meutim, moda ste takoe primetili da se u toj silnoj
ljubavi javlja oseaj potrebe i neka vrsta odanosti. Postajete zavi-
sni od te druge osobe. On ili ona deluje na vas kao droga. U
oblacima ste kada je droga dostupna, ali ak i sama mogunost
ili pomisao da on ili ona moda nee biti tu za vas moe voditi ka
ljubomori, posesivnosti, pokuajima manipulacije putem emo-
cionalne ucene, prekorevanja i optuivanja - moe voditi ka
strahu od gubitka. Ako vas ta druga osoba zaista napusti, to moe
izazvati najsnanije neprijateljstvo ili najdublju alost i oajanje.
Zaas, nenost puna ljubavi moe se preobraziti u divljaki
napad ili strahovitu patnju. Gde je tu ljubav? Moe li se ljubav
pretvoriti u svoju suprotnost za tren oka? Da li je to uopte i bila
ljubav ili samo zavisnika odanost drugoj osobi i grevito
dranje za nju?
Zavisnost i potraga sa celou
Zato uopte postajemo zavisni o drugoj osobi?
Razlog zbog kog romantini ljubavni odnos predstavlja
jedno toliko snano iskustvo za kojim svi tragaju jeste upravo taj
to on deluje kao da prua oslobaanje od duboko ukorenjenog
stanja straha, potrebe, nedostatka i nepotpunosti koje je deo
ovekove situacije u njegovom neiskupljenom i neprosvetljenom
stanju. Ovo stanje ima fiziku kao i psiholoku dimenziju.
Na fizikom nivou vi oigledno niste celoviti niti ete
ikada biti: vi ste ili mukarac ili ena to, reklo bi se, predstavlja
jednu polovinu celog. Na ovom nivou enja za celou - za
povratkom jedinstvu - ispoljava se kao muko-enska uzajamna
privlanost, mukareva potreba za enom, enina potreba za
mukarcem. To je poriv za sjedinjenjem kojem gotovo da se ne
moete odupreti, sjedinjenjem sa suprotnim energetskim polari-
tetom. Koren ovog fizikog poriva je duhovne prirode, to je
enja za okonanjem dvojstva, za povratkom u stanje celosti.
Seksualno sjedinjenje je najblie to moete prii ovom stanju na
fizikom nivou. Zbog toga ono predstavlja iskustvo koje prua
najdublje zadovoljstvo, a koje fiziko carstvo moe da ponudi. Ali
seksualno sjedinjenje nije nita vie do kratak bljesak celosti,
trenutak blaenstva. Sve dok nesvesno tragate za njim kao sred-
stvom spasenja, vi tragate za okonanjem dualizma na nivou
forme, tamo gde ga ne moete nai. Dat vam je zavodljiv traak
nebesa, ali vam nije dozvoljeno da ostanete tamo, tako da se
ponovo vraate zasebnom telu.
Na psiholokom nivou, oseaj nedostatka i nepotpunosti
je, ako ga uopte ima, ak i vei nego na fizikom nivou. Dokle
god se poistoveujete sa umom, vae oseanje o svom ja" izve-
deno je iz spoljanjeg sveta. To jest, sriete oseaj o tome ko ste
na osnovu stvari koje u suini nemaju nikakve veze sa onim to vi
jeste: sa vaom drutvenom ulogom, imetkom, spoljanjim izgle-
dom, uspehom i neuspehom, sistemom verovanja, i tako dalje.
Ovo lano, umom izgraeno ja", ego, osea se ranjivim, nesigu-
rnim i stalno traga za novim stvarima sa kojima e se poistovetiti
kako bi mu one pruile oseanje postojanja. Ali nita nije
dovoljno da bi mu pruilo trajno ispunjenje. Njegov strah ostaje
tu, njegov oseaj nedostatka i potrebe ostaje tu.
Ali, onda se pojavljuje taj izvanredni odnos. ini se da je
on odgovor na sve probleme ega i da izlazi u susret svim njegov-
im potrebama. Tako barem isprva izgleda. Sve ostale stvari iz
kojih ste ranije izvodili oseaj o svom ja" sada postaju relativno
beznaajne. Sada imate jednu jedinu centralnu taku koja ih sve
zamenjuje, koja daje smisao vaem ivotu i putem koje definiete
svoj identitet - osoba u koju ste zaljubljeni". Vi vie ne pred-
stavljate nepovezani deli u bezobzirnom univerzumu, ili barem
tako izgleda. Va svet sada ima centar: voljenu osobu. injenica
da je centar izvan vas i da stoga jo uvek posedujete oseanje o
svom ja" izvedeno iz spoljanjeg sveta isprva se ne ini
znaajnom. Ono to je vano jeste to da oseanja nepotpunosti,
straha, nedostatka i neispunjenosti, koja se nalaze u pozadini i
toliko su karakteristina za stanje ega, vie nisu tu - ili moda
jesu? Da li su ponitena ili su nastavila da postoje ispod povrine
srene stvarnosti?
Ako u svojim odnosima doivljavate i ljubav" i ono to je
suprotno od ljubavi - napad, emocionalno nasilje, i tako dalje -
onda ste verovatno pobrkali privenost ega i zavisniku odanost
sa ljubavlju. Ne moete u jednom trenutku voleti svog partnera, a
u sledeem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost. Ako
vaa ljubav" ima suprotnost, onda to nije ljubav, ve snana
potreba ega za potpunijim i dubljim oseanjem sopstvenog ja",
potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je
zamena za spasenje koju vri ego, a tokom jednog kratkog vre-
menskog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.
Ali, nakon toga nastupa trenutak kada se va partner
ponaa na nain koji ne uspeva da udovolji vaim potrebama, ili
radije potrebama vaeg ega. Oseanja straha, bola i nedostatka
koja su uroeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena ljubavnim
odnosom", sada ponovo izlaze na povrinu. Ba kao to je to
sluaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam
je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom
droga vie ne deluje na vas. Kada se ta bolna oseanja ponovo
jave, jo su snanija nego ranije, a osim toga vi sada svog part-
nera doivljavate kao uzrok tih oseanja. To znai da ih projektu-
jete ka spoljanjosti i napadate tu drugu osobu divljakom nasil-
nou koja je deo vaeg bola. Ovaj napad moe probuditi part-
nerov lini bol i on ili ona mogu uzvratiti na va napad. U ovoj
taki ego se jo uvek nesvesno nada da e njegov napad ili
pokuaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vaeg
partnera ubede da promeni svoje ponaanje kako bi ih ego
ponovo mogao upotrebni kao kamuflau za va bol.
Svaka zavisnost se raa iz nesvesnog odbijanja da se
suoite sa sopstvenim bolom i prebrodite ga. Svaka zavisnost
poinje bolom i zavrava se bolom. Od koje god supstance da
ste zavisni - od alkohola, hrane, legalne ili nelegalne droge ili
neke osobe - vi nekoga ili neto koristite da prikrijete svoj bol.
To je razlog zbog kog nakon poetne euforije u intimnim odnosi-
ma postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola
i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo
koji ve postoje u vama. Svaka zavisnost to ini. Svaka zavisnost
dostie taku u kojoj vie ne radi u vau korist, i tada oseate bol
snanije nego ikada pre.
To je jedan od razloga zbog kojih veina ljudi veito
pokuava da pobegne od sadanjeg trenutka i veito traga za
nekom vrstom spasenja u budunosti. Prva stvar na koju mogu
naii ako usmere panju na Sadanji trenutak jeste njihov lini
bol, i to je ono ega se plae. Kad bi samo znali koliko je lako ui
u Sadanji trenutak, u mo sadanjosti koja ponitava prolost i
njen bol, u stvarnost koja razgrauje iluziju. Kad bi samo znali
koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.
Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokuaju da se izbegne bol
ne predstavlja reenje. Bol je tu u svakom sluaju. Vea je
verovatnoa da e vas tri neuspele veze u isto toliko godina
naterati da se osvestite, nego tri godine provedene na pustom
ostrvu ili unutar etiri zida vae sobe. Ali ako biste mogli da une-
sete intenzivno prisustvo u svoju samou, to bi takoe moglo da
vam pomogne.
Od zavisnikih do prosvetljenih odnosa
Da li moemo zavisniki odnos da promenimo u onaj pravi?

Da. Bilo da ivite sami ili sa partnerom, kljuna stvar je: biti
prisutan i intenzivirati prisustvo tako to ete usmeriti svoju
panju jo dublje u Sadanji trenutak. Da bi ljubav cvetala,
potrebno je da svetio vaeg prisustva bude dovoljno jako kako
vie ne bi doli u situaciju da vas zaposednu mislilac" ili
otelotvoreni bol i da ih pogreno zamenite sa onim to vi zaista
jeste. Spoznati sebe kao Bie koje poiva ispod mislioca, mir
ispod mentalne buke, ljubav i radost ispod bola, znai slobodu,
spasenje, prosvetljenje. Prekinuti poistoveivanje sa otelotvoren-
im bolom znai uneti prisustvo u bol i time ga preobraziti.
Prekinuti poistoveivanje sa razmiljanjem znai biti nemi pos-
matra sopstvenih misli i ponaanja, naroito ponavljajuih men-
talnih obrazaca i uloga koje igra ego.
Ako prestanete da mu pridodajete svoje ja", um e izgu-
biti svoju prisilnu osobinu koja u osnovi predstavlja nagon za
osuivanjem, odnosno za pruanjem otpora prema onome to
jeste, to stvara sukob, dramu i novi bol. U stvari, onog momenta
kada prihvatanjem onoga to jeste prestane osuivanje, biete
osloboeni od uma. Stvoriete prostor za ljubav, za radost, za
spokojstvo. Prvo ete prestati da osuujete sebe; potom ete
prestati da osuujete partnera. Najvei katalizator promene u
odnosu jeste potpuno prihvatanje vaeg partnera onakvog kakav
on jeste, bez potrebe da ga na bilo koji nain osuujete ili
promenite. To vas istog trenutka odvodi iznad ega. Sve igre uma
i zavisnika odanost tada prestaju. Nema vie rtava niti
zloinaca, nema tuilaca i optuenih. Ovo takoe predstavlja i
kraj uzajamne zavisnosti, uvlaenja u tui nesvesni obrazac
omoguavajui mu time da opstane. Potom ete se ili razdvojiti -
u ljubavi - ili ete se zajedno zauvek premestiti duboko u
Sadanji trenutak - u Bie. Moe li to zaista biti toliko jednos-
tavno? Da, toliko je jednostavno.
Ljubav je stanje Bia. Vaa ljubav nije u spoljanjem svetu,
ona poiva duboko u vama. Nikada je ne moete izgubiti i ona
vas ne moe napustiti. Ona ne zavisi od nekog drugog tela,
nekog spoljanjeg oblika. U miru vaeg prisustva moete osetiti
sopstvenu bezoblinu i bezvremenu stvarnost kao duhovni ivot
koji udahnjuje duu vaem fizikom obliku. Onda moete osetiti
isti taj ivot duboko unutar svakog drugog oveka i svakog dru-
gog stvorenja. Posmatrate ono to lei iza koprene oblika i odvo-
jenosti. To je spoznaja jedinstva. To je ljubav.
ta je Bog? Veiti Jedini ivot koji poiva ispod svih oblika
ivota. ta je ljubav? Oseati prisustvo tog Jedinog ivota duboko
u sebi i u svim stvorenjima. Biti taj Jedini ivot. Stoga, sva ljubav
je ljubav Boga.

Ljubav nije selektivna, ba kao to ni svetlost sunca nije
selektivna. Ona ne ini samo jednu osobu posebnom. Ona nije
iskljuiva. Iskljuivost ne predstavlja ljubav Boga, ve ljubav"
ega. Meutim, intenzitet kojim se prava ljubav osea moe vari-
rati. U svetu moe postojati jedna osoba koja reflektuje vau
ljubav jasnije i intenzivnije od ostalih, i ukoliko ta osoba osea
isto prema vama moe se rei da ste u ljubavnom odnosu sa
njom. Spona koja vas povezuje sa tom osobom je ista ona spona
koja vas povezuje sa osobom koja sedi do vas u autobusu ili sa
pticom, drvetom ili cvetom. Razlikuje se jedino u stepenu inten-
ziteta kojim je oseate.
Meutim, i u inae zavisnikom odnosu mogu postojati
trenuci kada zasija svetlost neeg stvarnijeg, neeg to je iznad
naih uzajamnih zavisnikih potreba. To su trenuci kada se va
um i um vaeg partnera nakratko povlae i otelotvoreni bol
privremeno prelazi u uspavano stanje. Ovo se ponekad moe
dogoditi u trenucima fizike intimnosti ili kada oboje prisustvu-
jete udu roenja deteta ili u prisustvu smrti ili kada je jedno od
vas ozbiljno bolesno - tokom svega onoga to um ini
nemonim. Kada se to dogodi, vae Bie koje obino poiva
skriveno ispod uma se otkriva i to je ono to omoguava istinsku
komunikaciju.
Istinska komunikacija predstavlja zajednitvo - spoznaju
jedinstva, a to je ljubav. Obino, ovo vrlo brzo ponovo nestaje,
osim ako niste sposobni da u dovoljnoj meri ostanete prisutni
kako bi um i njegove stare obrasce drali po strani. im se um i
poistoveenost sa umom povrate, to vie niste vi, ve mentalna
slika vas, tako da ponovo poinjete da igrate igre i uloge, ne bi li
udovoljili potrebama vaeg ega. Ponovo postajete ljudski um koji
se pretvara da je ljudsko bie, uzajamno deluje sa umom onog
drugoga, igra dramu koja se zove ljubav".
Mada su kratkotrajni bljesci mogui, ljubav ne moe da
cveta ukoliko niste trajno osloboeni poistoveenosti sa umom i
ukoliko vae prisustvo nije dovoljno intenzivno da poniti
otelotvoreni bol - ili ukoliko ne moete barem ostati prisutni kao
posmatra. Otelotvoreni bol vas onda ne moe nadvladati i
postati destruktivan po ljubav.
Veze kao duhovna praksa
Budui da modalitet svesti ega i sve drutvene, politike i
ekonomske strukture koje je on stvorio ulaze u poslednju fazu
rasula, veze izmeu mukaraca i ena odraavaju stanje duboke
krize u kojoj se oveanstvo danas nalazi. Poto se ljudi sve vie
poistoveuju sa svojim umom, veina veza nije ukorenjena u
Biu pa se stoga pretvaraju u izvor bola i njima poinju da
dominiraju problemi i sukobi.
Milioni ljudi sada ive sami ili kao samohrani roditelji koji
nisu u stanju da uspostave intimni odnos ili nisu voljni da ponove
suludu dramu prolih veza. Drugi idu iz jedne veze u drugu, od
jednog ciklusa zadovoljstva-i-bola do drugog, u potrazi za neuh-
vatljivim ispunjenjem putem sjedinjenja sa suprotnim energet-
skim polaritetom. Trei opet prave kompromise i radi dece ili
sigurnosti ostaju zajedno u disfunkcionalnom odnosu u kojem
prevladava negativnost i to zbog moi navike, straha od samoe
ili neke druge uzajamno korisne" nagodbe, ili ak zbog
nesvesne zavisnosti od uzbuenja koje prati emocionalnu dramu
ili bol.
Meutim, svaka kriza predstavlja ne samo opasnost ve
takoe i povoljnu priliku. Ako odnosi potkrepljuju i poveavaju
mentalne obrasce ega i aktiviraju otelotvoreni bol, kao to to ine
u ovom trenutku, zato ne biste prihvatili ovu injenicu umesto
to pokuavate da pobegnete od nje? Zato ne biste saraivali sa
njom umesto to izbegavate odnose ili nastavljate da jurite za
fantomskim idealnim partnerom kao reenjem svih vaih proble-
ma ili sredstvom za ispunjenje oseanja? Prilika koja se skriva u
svakoj krizi nee se pokazati sve dok i poslednja injenica o
svakoj datoj situaciji ne bude priznata i potpuno prihvaena. Sve
dok ih poriete, sve dok pokuavate da pobegnete od njih ili
prieljkujete da su stvari drugaije, vrata mogunosti nee se
otvoriti i vi ete biti zarobljeni u toj situaciji koja e ostati ista ili
e se jo vie pogorati.
Sa priznavanjem i prihvatanjem injenica takoe dolazi i
izvestan stepen slobode od njih. Na primer, kada spoznate da
postoji nesklad i drite se te spoznaje", kroz vau spoznaju je
uao novi faktor, tako da nesklad ne moe ostati nepromenjen.
Kada spoznate da niste spokojni, vaa spoznaja stvara miran
prostor koji nenim zagrljajem prepunim ljubavi obuhvata vae
nespokojstvo i potom ga pretvara u spokojstvo. Kada je u pitanju
unutranja promena, ne postoji nita to moete uraditi povodom
toga. Ne moete promeniti sebe, a zasigurno ne moete
promeniti svog partnera niti bilo koga drugog. Sve to moete da
uradite jeste da stvorite prostor kako bi se promena dogodila,
kako bi milost i ljubav nastupile.
Dakle, kad god va odnos ne funkcionie, kad god ispolja-
va ludilo" u vama i vaem partneru, budite sreni. Ono to je bilo
nesvesno iznosi se na videlo. To je prilika za spasenje. Ona se
javlja svakog trenutka, imajte na umu taj trenutak, a naroito ima-
jte na umu vae unutranje stanje. Ako postoji bes, spoznajte da
on postoji. Ako se javlja ljubomora, potreba da se branite i da
budete u pravu, poriv za svaanjem, dete u vama koje zahteva
ljubav i panju ili emocionalni bol bilo kakve vrste - ta god da je
u pitanju, spoznajte realnost tog trenutka i imajte na umu tu spoz-
naju. Odnos e onda postati vaa sadhana, vaa duhovna praksa.
Ako posmatrate nesvesno ponaanje svog partnera, uz puno
ljubavi ga uvajte u svojoj spoznaji kako ne biste reagovali na
njega. Nesvesnost i spoznaja ne mogu dugo koegzistirati - ak i
ako spoznaja postoji samo u drugoj osobi, a ne u onoj koja ispol-
java nesvesno. Prisustvo ljubavi je apsolutno neprihvatljivo za
oblik energije koji se nalazi u pozadini neprijateljstva i napada.
Ako ikako odreagujete na ono nesvesno u vaem partneru i sami
ete postati nesvesni. Ali ukoliko se tada setite da spoznate svoju
reakciju, nita nije izgubljeno.
oveanstvo se nalazi pod velikim pritiskom da se dalje
razvija zato to je to naa jedina ansa da opstanemo kao rasa. To
e tetno delovati na svaki aspekt vaeg ivota, a posebno na
bliske veze sa drugima. Nikada pre nisu odnosi bili toliko prob-
lematini i optereeni sukobima kao to su to danas. Kao to ste
moda ve primetili, oni ne postoje da bi vas uinili srenim ili
ispunjenim. Ako nastavite da teite cilju spasenja kroz veze sa
drugima, stalno ete iznova doivljavati razoarenja. Ali ako pri-
hvatite to da je veza tu da vas uini svesnim umesto srenim,
onda e vam taj odnos zaista pruiti spasenje i biete
izjednaeni sa uzvienijom sveu koja eli da bude doneta na
ovaj svet. Za one koji ostaju pri starim obrascima, nastupie sve
jai bol, nasilje, zabuna i ludilo.
Pretpostavljam da je za pretvaranje veze u duhovnu praksu
potrebno dvoje, kao to vi predlaete. Na primer, moj partner jo
uvek ispoljava svoje stare obrasce ljubomore i kontrole. Skrenuta
mu je panja na njih mnogo puta, ali on nije u stanju da to uvidi.
Koliko ljudi je potrebno da se va ivot preobrazi u duhovnu
praksu? Nije vano ako va partner nee da sarauje. Zdrav duh
- svest - jedino moe doi na ovaj svet kroz vas. Nije potrebno
da ekate da svet duevno ozdravi ili da neko drugi postane
svestan pre nego to vi budete mogli da se prosvetlite. Mogli
biste doveka ekati na to. Nemojte optuivati jedno drugo da ste
nesvesni. Onog trenutka kada ponete da se svaate, poistovetili
ste se sa mentalnom pozicijom i ne samo da branite tu poziciju
ve i svoj oseaj o sopstvenom ja". Ego upravlja situacijom. Vi
ste postali nesvesni. S vremena na vreme moe biti prikladno da
se istaknu pojedini aspekti ponaanja vaeg partnera. Ako ste
veoma oprezni, veoma prisutni, moete to initi bez uplitanja ega
- bez okrivljavanja, optuivanja ili ubeivanja onog drugog da
nije u pravu.
Kada se va partner ponaa nesvesno, odustanite od svih
osuda. Osuda e ili pobrkati neije nesvesno ponaanje sa onim
to ta osoba zaista jeste ili e projektovati vae sopstveno
nesvesno na drugu osobu i pogreno shvatiti da je to ono to ona
jeste. Odustajanje od osude ne znai da ne prepoznajete dis-
funkciju i nesvesno kada ih vidite. To znai biti spoznajui" pre
nego biti reakcija" i sudija. Tada ete biti ili u potpunosti
osloboeni reakcije ili ete biti u mogunosti da reagujete, a
ipak biti spoznajui, prostor u kom se motri na reakciju i u kom
joj je dozvoljeno da postoji. Umesto da se borite protiv tame, vi
ete unositi svetlost. Umesto da reagujete na obmanu, vi ete je
videti, a ipak istovremeno gledati kroz nju. Biti spoznajui"
stvara otvoren prostor prisustva punog ljubavi, koji omoguava
svim stvarima i svim ljudima da budu kakvi jesu. Ne postoji vei
katalizator promene. Ako tako budete inili, va partner nee
moi da ostane sa vama i ostane nesvestan.
Ako se oboje sloite da veza bude vaa duhovna praksa,
utoliko bolje. Onda moete da izrazite jedno drugom svoje misli
i oseanja im se pojave ili im nastupi reakcija, kako ne biste
stvarali vremenski jaz u kojem bi neiskazana ili nepotvrena
emocija ili prituba mogle da se gnoje i rastu. Nauite da
izraavate ono to oseate bez optuivanja. Nauite da sluate
svog partnera na jedan otvoren neodbrambeni nain. Dajte svom
partneru prostora da izrazi sebe. Budite prisutni. Optuivanje,
odbrana, napadanje - svi oni obrasci koji su namenjeni jaanju ili
zatiti ega ili udovoljavanju njegovim potrebama, postae tada
izlini. Davanje prostora drugima - i sebi - od vitalnog je znaaja.
Ljubav ne moe da cveta bez toga. Kada budete uklonili dva fak-
tora koja su destruktivna po veze, kada budete preobrazili
otelotvoreni bol i prestali da se poistoveujete sa umom i mental-
nim poloajima i ukoliko va partner uini to isto, doiveete
blaeni procvat veze. Umesto da uzajamno odraavate svoj bol i
nesvesno, umesto da zadovoljavate uzajamne zavisnike
potrebe ega, uzvratiete jedno drugom ljubav koju oseate
duboko u sebi, ljubav koja dolazi sa spoznajom sopstvenog
jedinstva sa svim to postoji. To je ljubav koja nema suprotnost.
Ako se va partner jo uvek poistoveuje sa umom i
otelotvorenim bolom dok ste vi ve osloboeni, to e predstavl-
jati veliki izazov - ne za vas, ve za vaeg partnera. Nije lako
iveti sa prosvetljenom osobom ili je, bolje rei, toliko lako da on
to doivljava kao najveu pretnju. Setite se da su egu potrebni
problemi, sukobi i neprijatelji" kako bi ojaao oseaj odvo-
jenosti od kojeg zavisi njegov identitet. Neprosvetljen partnerov
um e biti duboko isfrustriran jer se njegovim uvrenim pozi-
cijama ne prua otpor, to znai da e one postati nesigurne i
slabe, a ak postoji i opasnost od njihovog ruenja u celini, to
bi rezultiralo gubitkom svog ja". Otelotvoreni bol zahteva
povratno potkrepljenje, a ne dobija ga. Potreba za svaom,
dramom i sukobom nije zadovoljena. Ali budite na oprezu: neki
ljudi koji su ravnoduni, povueni, neosetljivi ili odseeni od svo-
jih oseanja mogu smatrati da su prosvetljeni i pokuavati druge
da ubede u to ili barem u to da je sa njima sve u redu", a da
neto ne valja sa njihovim partnerom. Mukarci su skloni da to
ine vie od ena. Oni mogu videu" svoje partnerke kao ner-
azumne ili previe emotivne. Ali, ako ste u stanju da osetite svoje
emocije, onda niste daleko od blistavog unutranjeg tela koje
poiva tik ispod njih. Ako se uglavnom oslanjate na razum, raz-
daljina je daleko vea i potrebno je da u emocionalno telo une-
sete svest pre nego to budete mogli da dosegnete unutranje
telo.
Ako ne postoji emanacija ljubavi i radosti, potpunog pris-
ustva i otvorenosti prema svim biima, to onda nije prosvetl-
jenost. Jo jedan od pokazatelja jeste taj kako se neka osoba
ponaa u tekim ili iskuavajuim situacijama, ili onda kada stvari
pou naopako". Ako je vae prosvetljenje" samoobmana ega,
onda e vam ivot ubrzo postaviti izazov koji e izneti na videlo
vae nesvesno u bilo kojem od oblika - kao strah, bes, potreba
da se branite, osuivanje, potitenost, i tako dalje. Ako ste u
nekoj vezi, mnogi vai izazovi e doi od partnera. Na primer,
ena moe biti izazivana od strane ravnodunog partnera koji se
gotovo u potpunosti oslanja na sopstveni razum. Ona e biti
iskuavana njegovom nesposobnou da je saslua, da joj prui
panju i prostor kako bi bila ono to jeste, a sve to je prouzroko-
vano njegovim nedostatkom prisustva. Odsustvo ljubavi u toj
vezi, to ena obino mnogo snanije osea od mukarca,
okinue obara eninog otelotvorenog bola i kroz njega e ona
napasti svog partnera - okrivljavati, kritikovati, vreati, i tako
dalje. To e onda zauzvrat postati njegov izazov. Da bi se
odbranio od napada njenog otelotvorenog bola kojeg smatra
potpuno neopravdanim, on e, pravdajui se, branei ili
uzvraajui napad, postati jo dublje ukopan u svoje mentalne
pozicije. Na kraju to moe aktivirati njegov lini otelotvoreni bol.
Kada su na taj nain oba partnera zaposednuta, dosegnut je nivo
dubokog nesvesnog emocionalnog nasilja, divljakog napada ili
protivnapada. On nee popustiti sve dok se oba otelotvorena
bola ponovo ne zasite i potom uu u pritajenu fazu. Do sledee
prilike.
Ovo je samo jedan od beskonanog broja moguih sce-
narija. Tomovi knjiga su napisani, a jo bi se mnogi mogli napisati
o nainima na koje se nesvesno ispoljava u muko-enskim
odnosima. Ali, kao to sam ve rekao, kad jednom shvatite ta je
izvor disfunkcije, nije potrebno istraivati njene nebrojene
pojavne oblike.
Hajde da na trenutak ponovo pogledamo scenario koji
sam upravo opisao. Svaki izazov koji on sadri je zapravo
preruena prilika za spasenje. U svakoj fazi razotkrivanja dis-
funkcionalnog procesa sloboda od nesvesnog je mogua. Na
primer, enino neprijateljstvo moe postati signal za mukarca
da istupi iz stanja poistoveenosti sa umom, probudi se u
Sadanjem trenutku, postane prisutan - umesto to postaje jo
vie poistoveen sa svojim umom, jo vie nesvestan. Umesto da
bude" otelotvoreni bol, ena moe da bude spoznaja koja pos-
matra emocionalni bol u sebi i na taj nain dolazi do moi
Sadanjeg trenutka i zapoinje da preobraava bol. To bi ukloni-
lo njegovu prisilnu i automatsku spoljanju projekciju. Nakon
toga ona bi bila u stanju da izrazi svoja oseanja partneru.
Naravno, ne postoji nikakva garancija da e on sluati, ali mu to
prua odlinu ansu da postane prisutan i u svakom sluaju
prekida suludi ciklus nehotinog ispoljavanja starih mentalnih
obrazaca. Ako ena propusti tu priliku, mukarac moe posma-
trati sopstvenu mentalno-emocionalnu reakciju na njen bol, sop-
stveni odbrambeni mehanizam, umesto da bude reakcija. Onda
bi on bio u stanju da posmatra kako se obara njegovog
otelotvorenog bola povlai i tako bi uneo svest u svoje emocije.
Na ovaj nain, jasan i miran prostor iste svesti bi zaiveo - spoz-
naja, nemi svedok, posmatra. Ova svesnost ne porie bol, a
ipak se nalazi iznad njega. Ona omoguava bolu da postoji, a
ipak ga istovremeno preobraava. Ona prihvata sve i izaziva
promenu u svemu. Vrata bi se zatim otvorila za enu i ona bi
mogla vrlo lako da se pridrui mukarcu u tom prostoru.
Ako ste neprekidno ili barem preteno prisutni u svojoj
vezi, ovo e biti najvei izazov za vaeg partnera. On nee biti u
stanju da tolerie vae prisustvo jo dugo i da ostane nesvestan.
Ako je spreman, uetae kroz ta vrata koja ste za njega otvorili i
pridruiti vam se u tom stanju. Ako nije, razdvojiete se kao ulje
i voda. Svetlost nanosi isuvie bola onome ko eli da ostane u
tami.

Zato su ene blie prosvetljenju?
Da li su prepreke za muarca na putu ka prosvetljenju iste kao i za
enu?
Jesu, ali je razlika u naglaavanju. Generalno govorei, eni
je lake da osea svoje telo i ivi u njemu, tako da je ona prirod-
no blia Biu i potencijalno blia prosvetljenju od mukarca. To
je razlog iz kojeg mnoge drevne kulture instinktivno odabiraju
enske figure ili analogije da bi predstavile ili opisale bezoblinu
i transcendentalnu stvarnost. Ona je esto doivljavana kao
materica koja raa sve to postoji, odrava i hrani ga tokom nje-
govog ivota kao oblika. U Tao Te ing-u, jednoj od najdrevnijih
i najdubokoumnijih knjiga ikada napisanih, Tao, koji bi se mogao
prevesti kao Bie, opisan je kao beskrajna veno prisutna majka
univerzuma". Prirodno, ene su mu blie nego mukarci poto
one praktino otelotvoruju" Duhovni svet. tavie, sva stvorenja
i sve stvari moraju se na kraju vratiti Izvoru. Sve stvari iezava-
ju u Tao-u. Samo on opstaje." Poto se Izvor doivljava kao ena,
ovo je u psihologiji i mitologiji predstavljeno kao svetla i mrana
strana arhetipskog enskog principa. Boginja ili Boanska majka
ima dva aspekta, ona daje ivot i ona ga uzima.
Kada je um preuzeo vlast a ljudi izgubili dodir sa real-
nou svoje boanske sutine, Boga su poeli da smatraju
mukom figurom. Drutvom su poeli da dominiraju mukarci,
ene su im bile potinjene.
Ja ne predlaem povratak na raniju ensku predstavu o
boanskom. Neki ljudi danas koriste termin Boginja umesto Bog.
Oni ponovo uspostavljaju ravnoteu izmeu mukaraca i ena
koja se davno izgubila, i to je dobro. Ali to su ipak slika i pojam
koji su moda privremeno korisni, ba kao to su mapa ili
putokaz privremeno korisni, ali predstavljaju vie smetnju nego
pomono sredstvo kada ste spremni da spoznate stvarnost iznad
svih pojmova i slika. Meutim, ono to zaista ostaje istina jeste to
da je energetska frekvencija uma izgleda u sutini muka. Um se
opire, bori se da odri vlast, koristi, manipulie, napada,
pokuava da zgrabi i zaposedne, i tako dalje. To je razlog zbog
kojeg je tradicionalni Bog patrijarhalna autoritativna figura, esto
besan mukarac od kojeg treba stalno da strahujete, kao to to
Stari zavet prikazuje. Taj Bog je projekcija ljudskog uma.
Da biste se nali iznad uma i ponovo uspostavili vezu sa
dubljom realnou Bia, potrebno je da imate sasvim drugaije
odlike: mogunost predaje, neosuivanja, otvorenost koja
omoguava ivotu da postoji umesto da mu se opire, sposobnost
da drite sve stvari u ljubavnom zagrljaju sopstvene spoznaje.
Sve ove odlike su u daleko blioj vezi sa enskim principom. Dok
je energija uma tvrda i rigidna, energija Bia je meka i popustlji-
va, a ipak beskonano monija od uma. Um upravlja naom civ-
ilizacijom, dok je Bie zadueno za sav ivot na naoj planeti i
izvan nje. Bie je sama Inteligencija ija je vidljiva manifestacija
zapravo fiziki univerzum. Premda su mu ene potencijalno
blie, mukarci mu takoe mogu pristupiti unutar sebe samih.
U ovom trenutku ogromna veina mukaraca kao i ena
jo uvek se nalazi u vrstom zagrljaju uma, poistoveeni su sa
misliocem" i otelotvorenim bolom. To je naravno ono to
spreava prosvetljenje i procvat ljubavi. Opte pravilo glasi da
najvea prepreka za mukarce postaje upravo um koji razmilja,
a najvea prepreka za ene otelotvoreni bol, mada u izvesnim
zasebnim sluajevima situacija moe biti obrnuta, a u nekim
drugim ta dva faktora mogu biti izjednaena.
Razgraivanje kolektivnog enskog otelotvorenog
bola
Zato je otelotvoreni bol u veoj meri prepreka za ene?
Otelotvoreni bol obino ima kolektivni kao i lini aspekt.
Lini aspekt predstavlja nagomilani talog emocionalnog bola
koji je neko doiveo u sopstvenoj prolosti. Kolektivni aspekt
predstavlja bol koji se taloio u kolektivnoj ljudskoj psihi hilja-
dama godina zbog bolesti, muenja, ratova, ubistava, surovosti,
ludila, i tako dalje. Lini otelotvoreni bol svake osobe takoe
sudeluje u ovom kolektivnom otelotvorenom bolu. Postoje
razliiti slojevi u ovom kolektivnom otelotvorenom telu. Na
primer, neki narodi ili zemlje u kojima se javljaju ekstremni obli-
ci sukoba ili nasilja imaju snaniji kolektivni otelotvoreni bol od
drugih. Svako ko ima snaan otelotvoreni bol, a nema dovoljno
svesti da bi prekinuo poistoveivanje sa njim nee biti samo
neprekidno ili periodino prisiljen da daje oduka svom emo-
cionalnom bolu ve takoe moe vrlo lako postati bilo zloinac,
bilo rtva nasilja u zavisnosti od toga da li je njegov otelotvoreni
bol preteno aktivan ili pasivan. Sa druge strane, on moe takoe
biti potencijalno blii prosvetljenju. Naravno, ovaj potencijal se
ne uvia ba uvek, ali ako sanjate neku nonu moru, verovatno
ete biti snanije motivisani da se probudite od nekoga ko samo
doivljava dobre i loe trenutke obinog sna.
Pored linog otelotvorenog bola svaka ena sudeluje u
onome to bi se moglo opisati kao kolektivni enski otelotvoreni
bol - osim ako nije potpuno svesna. On se sastoji iz nakupljenog
bola koji su ene doivljavale delimino zbog mukog potinja-
vanja enskog roda, zatim zbog robovanja, iskoriavanja, silo-
vanja, poraanja, gubitka dece, i tako dalje, to je trajalo hil-
jadama godina. Emocionalni ili fiziki bol koji kod mnogih ena
ili prethodi ili se poklapa sa menstruacijom jeste otelotvoreni bol
u njegovom kolektivnom aspektu koji se u tom periodu budi iz
sna, mada se njegov obara moe takoe okinuti i u nekom dru-
gom trenutku. On ograniava slobodan protok ivotne energije
kroz telo, ega je fiziki izraz upravo menstruacija. Hajde da se
na trenutak pozabavimo ovim i vidimo na koji nain to moe
postati prilika za prosvetljenje.
ena je esto zaposednuta" otelotvorenim bolom u tom
periodu. On ima ekstremno snaan energetski naboj, koji vas
moe vrlo lako uvui u nesvesno poistoveivanje sa njim. Tada
ste aktivno obuzeti energetskim poljem koje okupira va
unutranji prostor i lano se prikazuje kao vi - ali, naravno, on
nimalo ne predstavlja vas. On govori kroz vas, deluje kroz vas,
razmilja kroz vas. On e stvoriti negativnu situaciju u vaem
ivotu kako bi se mogao hraniti vaom energijom. On prieljkuje
jo bola u bilo kom obliku. Ve sam opisao ovaj proces. On moe
biti zao i destruktivan. On je ist bol, nekadanji bol - i on nije vi.
Broj ena koje se danas pribliavaju potpuno svesnom
stanju ve nadmauje broj mukaraca i bie u jo brem porastu
u godinama koje dolaze. Mukarci e ih moda sustii na kraju,
ali tokom jednog prilino velikog vremenskog perioda postojae
jaz izmeu svesti mukaraca i svesti ena. ene ponovo dobijaju
ulogu koja je njihovo prirodno pravo, pa je one stoga mnogo
prirodnije obavljaju od mukaraca, a to je uloga mosta izmeu
pojavnog sveta i Duhovnog sveta, izmeu telesnog u nama i
duha. Sada je va osnovni zadatak kao ene da preobrazite
otelotvoreni bol tako da se vie ne uplie izmeu vas i vaeg
istinskog ja, sutine onoga to vi jeste. Naravno, takoe ete
morati da izaete na kraj i sa drugom preprekom na putu ka pre-
osvetljenju, a to je um koji razmilja, ali e vas intenzivno prisust-
vo koje stvarate kada izlazite na kraj sa otelotvorenim bolom
osloboditi i od poistoveivanja sa umom.
Prva stvar koju treba da upamtite je sledea: sve dok iz
bola gradite identitet za sebe, neete ga se moi osloboditi. Sve
dok je deo vaeg oseaja o sopstvenom ja" uloen u va emo-
cionalni bol, nesvesno ete se opirati ili sabotirati svaki pokuaj
da izleite taj bol. Zato? Jednostavno zato to elite da ostanete
nepovreeni, a bol je postao sutinski deo vas. To je jedan
nesvesni proces, a jedini nain da ga prevaziete jeste da ga
uinite svesnim.
Iznenada shvatiti da ste sada, ili ste jo od ranije bili, vrlo
privreni sopstvenom bolu moe biti prilino okantno. Onog
trenutka kada to uvidite, prekinuli ste tu privrenost. Otelotvoreni
bol predstavlja energetsko polje, gotovo kao entitet koji je postao
privremeno smeten u vaem unutranjem prostoru. On pred-
stavlja ivomu energiju koja je postala zarobljena, energiju koja
vie ne tee. Naravno, otelotvoreni bol je tu zbog izvesnih stvari
koje su se dogodile u prolosti. On jeste prolost koja jo uvek
ivi u vama i ako se poistovetite sa njim, vi se poistoveujete sa
prolou. Identitet rtve je verovanje da je prolost monija od
sadanjosti, to je suprotno istini. To je ubeenje da su drugi
ljudi, zajedno sa onim to su vama uinili, odgovorni za ono to
ste vi sada, za va emocionalni bol ili nesposobnost da ispoljite
svoje pravo ja. A istina glasi da je jedina mo koja tu postoji
sadrana u ovom trenutku, to je mo vaeg prisustva. Kada to jed-
nom budete shvatili, uvideete i da ste sada vi odgovorni za va
unutranji prostor - i niko drugi - i da prolost ne moe nadvla-
dati mo Sadanjeg trenutka.

Dakle, poistoveivanje vas spreava da izaete na kraj sa
otelotvorenim bolom. Neke ene koje su ve toliko svesne da su
se odrekle svog identiteta rtve na linom nivou jo uvek
zadravaju kolektivni identitet rtve - ono to su mukarci
uradili enama". One su u pravu - a takoe i nisu u pravu. U
pravu su s obzirom na to da za kolektivni enski otelotvoreni bol
jeste velikim delom zasluno nasilje koje su mukarci sprovodili
nad enama i suzbijanje enskog principa irom planete to je
trajalo milenijumima. Nisu u pravu ukoliko izvode oseaj o svom
ja" iz te injenice i time sebe dre zatvorenim u kolektivnom
identitetu rtve. Ako se ena jo uvek oslanja na bes, prezir ili
osuivanje, ona se oslanja na svoj otelotvoreni bol. To joj moe
pruiti uteni oseaj identiteta i solidarnosti sa drugim enama,
ali je takoe dri u okovima prolosti i ometa potpuni pristup
njenoj sutini i pravoj moi. Ako ene odbace mukarce, to e
podsticati oseaj izdvojenosti, a prema tome i jaanje ega. A to
je ego snaniji, to ste vi udaljeniji od svoje istinske prirode.
Stoga nemojte koristiti otelotvoreni bol kako bi dobili iden-
titet. Umesto toga, upotrebite ga za prosvetljenje. Preobrazite ga
u svesnost. Jedan od najboljih trenutaka za to je tokom men-
struacije. Verujem da e u godinama koje su pred nama mnoge
ene ui u potpuno svesno stanje tokom tog perioda. Obino je
to za mnoge ene period nesvesnog budui da su zaposednute
od strane kolektivnog enskog otelotvorenog bola. Meutim,
jednom kada dosegnete izvestan stepen svesnosti, moete ga
preokrenuti, pa tako umesto da postanete nesvesni vi postajete
vie svesni. Ve sam opisao osnovni proces, ali dozvolite mi da
ga ponovim, obraajui ovoga puta posebnu panju na kolektivni
enski otelotvoreni bol.
Kada znate da vam se period menstruacije pribliava, pre
nego to osetite prve znake onoga to se uobiajeno naziva
predmenstrualnom napetou, buenjem kolektivnog enskog
otelotvorenog bola, postanite veoma pripravni i nastanite svoje
telo to je potpunije mogue. Kada se prvi znak pojavi, morate
biti dovoljno oprezni da ga uhvatite" pre nego to on vas
zaposedne. Na primer, prvi znak moe biti iznenadna snana raz-
draenost ili izliv besa ili moe biti isto fiziki simptom. ta god
da je, uhvatite ga pre nego to on bude u stanju da preuzme vae
razmiljanje ili ponaanje. To jednostavno znai da usmerite cen-
tar svoje panje na njega. Ako je u pitanju neka emocija, osetite
snaan energetski naboj iza nje. Spoznajte da je to otelotvoreni
bol. Istovremeno budite ta spoznaja, odnosno, budite svesni
svog svesnog prisustva i osetite njegovu mo. Svaka emocija u
koju unesete svoje prisustvo brzo e popustiti i postati
preobraena. Ako je u pitanju isto fiziki simptom, panja koju
mu poklanjate e ga spreiti da se pretvori u emociju ili misao.
Potom nastavite da budete oprezni i ekajte naredni znak
otelotvorenog bola. Kada se on pojavi, uhvatite ga ponovo na isti
nain kao i ovaj prethodni.
Kasnije, kada se otelotvoreni bol potpuno probudi iz uspa-
vanog stanja, neko vreme moete doivljavati prilian nemir u
svom unutranjem prostoru, moda tokom nekoliko dana. Koji
god oblik da ovo poprimi, ostanite prisutni. Poklonite mu svoju
nepodeljenu panju. Posmatrajte nemir u sebi. Spoznajte da je on
tu. Zadrite tu spoznaju i budite ta spoznaja. Upamtite: nemojte
dozvoliti otelotvorenom bolu da upotrebi va um i preuzme vae
razmiljanje. Posmatrajte ga. Osetite njegovu energiju direktno u
vaem telu. Kao to znate, potpuna panja znai potpuno prih-
vatanje.
Putem neprekidne panje, a time i prihvatanja, dolazi se
do promene. Otelotvoreni bol se peobraava u blistavu svest,
ba kao to se i samo pare drveta kada se stavi u vatru ili blizu
nje pretvara u vatru. Menstruacija e onda postati ne samo
radostan i ispunjavajui izraz vae enstvenosti, ve takoe i
sveti period preobraaja kada raate novu svest. Vaa prava
priroda e onda poeti da blista i u svom enskom aspektu kao
Boginja i u svom transcendentalnom aspektu kao boansko Bie
koje vi predstavljate, a koje je iznad mukog i enskog dualizma.
Ako je va partner dovoljno svestan, on vam moe pomoi
metodom koji sam upravo opisao, tako to e naroito u ovom
periodu odravati frekvenciju intenzivog prisustva. Ako on
ostane prisutan kad god vi ponovo zapadnete u nesvesnu pois-
toveenost sa otelotvorenim bolom, to se u poetku moe
dogoditi i sigurno e se dogoditi, biete sposobni da mu se brzo
pridruite u tom stanju. To znai da kad god otelotvoreni bol
privremeno preuzme vlast, bilo u toku menzisa ili u nekom dru-
gom periodu, va partner nee pobrkati vas sa njim. ak i ako ga
otelotvoreni bol napadne, to e se verovatno i dogoditi, on nee
odreagovati kao da ste to vi", nee se povui ili podii neku
vrstu odbrambenog zida. On e zauzeti prostor intenzivnog pris-
ustva. Nita drugo nije potrebno da bi dolo do promene. U
nekom drugom periodu vi ete biti u stanju da to isto uinite za
njega ili da mu pomognete da povrati svest natrag iz uma time
to ete skretati njegovu panju na ovde i sada svaki put kada se
poistoveti sa svojim razmiljanjem.
Na ovaj nain trajno energetsko polje iste i visoke
frekvencije e se pojaviti izmeu vas. Nikakva iluzija, nikakav
bol, nikakav sukob, nita to nije vi i nita to nije ljubav ne moe
opstati u njemu. Ovo predstavlja ispunjenje boanske svrhe vae
veze koja prevazilazi lino. Ona postaje vrtlog svesti koji e u
sebe uvui i mnoge druge.
Odustanite od veze sa sobom
Kada je ovek potpuno svestan, da li e jo uvek imati potrebu za
vezom ? Da li e mukarca ena jo uvek privlaiti? Da li e se ena
jo uvek oseati nepotpunom bez mukarca?
Prosvetljeni ili ne, vi ste ili mukarac ili ena, tako da na
nivou vaeg identiteta oblika niste potpuni. Vi ste jedna polovina
celog. Ta nepotpunost se doivljava kao muko-ensko
privlaenje, trzaj prema suprotnom energetskom polaritetu, bez
obzira na to koliko ste svesni. Ali u tom stanju unutranje
povezanosti, vi oseate to privlaenje negde na povrini ili peri-
feriji svog ivota. Bilo ta to vam se deava u tom stanju deluje
donekle slino tome. Ceo svet izgleda kao valovi ili talasii na
povrini beskrajnog i dubokog okeana. Vi ste taj okean, a nara-
vno vi ste i taj talasi, ali talasi koji je spoznao svoj pravi iden-
titet kao okean i u poreenju sa tim beskrajem i dubinom, svet
valova i talasia nije ba mnogo znaajan. Ovo ne znai da niste
duboko povezani sa drugim ljudima ili vaim partnerom. U stvari,
moete uspostaviti duboku vezu jedino ako ste svesni Bia.
Dolazei iz Bia u stanju ste da se usredsredite na ono to se
nalazi iza koprene oblika. U Biu, muko i ensko su jedno. Va
oblik moe nastaviti da ima izvesne potrebe, ali Bie nema
nijedne. Ono je ve kompletno i celo. Ako se tim potrebama udo-
volji, to je predivno, ali bilo da su zadovoljene ili ne, to nije od
vanosti za va duboki unutranji prostor. Prema tome, savreno
je mogue da jedna prosvetljena osoba, ako potreba za mukim
ili enskim polaritetom nije zadovoljena, ima oseaj nedostatka
ili nepotpunosti na spoljanjem nivou svog bia, a da ipak
istovremeno bude sasvim kompletna, ispunjena i spokojna iznutra.

Da li je, u potrazi za prosvetljenjem, biti homoseksualna osoba
olakavajua ili oteavajua okolnost, ili to nema nikakvog
znaaja?
Kako se pribliavate odraslom dobu, nesigurnost u vezi sa
sopstvenom seksualnou praena uvianjem da ste drugaiji"
od drugih moe vas naterati da prekinete da se poistoveujete sa
drutveno uslovljenim obrascima razmiljanja i ponaanja. To e
automatski podii va nivo svesti iznad onog koji pripada
nesvesnoj veini, iji pripadnici bezuslovno usvajaju sve
nasleene obrasce. U tom pogledu biti homoseksualna osoba
moe biti od pomoi. To to ste donekle autsajder, neko ko se ne
podudara" sa drugima ili je odbaen od njih iz bilo kojeg razlo-
ga, oteava vam ivot, ali vam takoe daje prednost kada je
prosvetljenje u pitanju. Gotovo vas na silu izvlai iz nesvesnog.
S druge strane, ako tada razvijete oseaj identiteta zasno-
van na vaem homoseksualizmu, izbegli ste jednu zamku a upali
u drugu. Igraete uloge i igre koje diktira mentalna slika koju
imate o sebi kao homoseksualnoj osobi. Postaete nesvesni.
Postaete nestvarni. Ispod vae maske ega postaete veoma
nesreni. Ako vam se to desi, homoseksualnost e postati
prepreka. Ali uvek ete dobiti drugu priliku, naravno. Jaka
nesrea ume da bude dobar budilnik.
Nije li tano da je prvo potrebno da imate dobar odnos sa samim
sobom i da volite samog sebe kako bi imali ispunjavajui odnos sa
drugom osobom?
Ako vam nije ugodno sa samim sobom kada ste bez part-
nera, tragaete za vezom kako bi prikrili nelagodnost. Budite
sigurni da e se nelagodnost tada ponovo javiti u nekom drugom
obliku u vezi i vi ete verovatno vaeg partnera smatrati odgovo-
rnim za to.
Sve to je zaista potrebno da uradite, jeste da prihvatite taj
trenutak u potpunosti. Onda e vam biti ugodno ovde i sada i
bie vam ugodno sa samim sobom.
Ali da li je potrebno da uopte imate odnos sa samim
sobom? Zato ne moete jednostavno biti to to jeste? Kada ste u
odnosu sa samim sobom, vi delite sebe na dva dela: na ja" i na
sebe", na subjekt i na objekt. To umom stvoreno dvojstvo
osnovni je uzrok celokupne bespotrebne zamrenosti, svih prob-
lema i sukoba u vaem ivotu. U stanju prosvetljenja vi jeste ono
to jeste - vae ja" i vae sebe" spajaju se u jedno. Vi ne
osuujete sebe, ne saaljevate sebe, niste ponosni na sebe, ne
volite sebe, ne mrzite sebe, i tako dalje. Podela koju stvara
samoreflektujua svest biva isceljena, njena kletva ponitena.
Vie nema tog sebe" koji mora biti zatien, odbranjen ili
prehranjen. Kada ste prosvetljeni, jednu vezu vie nemate, vezu
sa samim sobom. Jednom kada se toga odreknete, sve vae
ostale veze bie ljubavne veze.
IZNAD SREE I NESREE POIVA
SPOKOJSTVO
Uzvienije dobro iznad dobrog i loeg
Da li postoji razlika izmeu sree i unutranjeg spokojstva?
Da. Srea zavisi od uslova koji se doivljavaju kao pozitivni,
unutranje spokojstvo ne zavisi od toga.
Zar nije mogue privui samo pozitivne uslove u na ivot? Ako bi
na stav i nae razmiljanje uvek bili pozitivni, ispoljavali bismo
samo pozitivne dogaaje i situacije, zar ne?
Da li zaista znate ta je pozitivno, a ta negativno? Imate li
potpunu sliku o tome? Bilo je mnogo ljudi kod kojih se ispostavi-
lo da su ogranienje, neuspeh, gubitak, bolest ili bol u bilo kom
obliku u stvari bili njihovi najbolji uitelji. To ih je nauilo kako da
odbace lane prestave o sebi i povrne ciljeve i elje koje je ego
diktirao. Dalo im je dubinu, poniznost i samilost. Uinilo ih je
stvarnijima.
Kad god vam se neto negativno dogodi, u tome je skrive-
na snana pouka, iako je vi moda u tom trenutku ne vidite. ak
i kratkotrajna bolest ili neka nesrea mogu vam pokazati ta je
stvarno a ta nestvarno u vaem ivotu, ta je u krajnjoj taki
vano a ta nije.
Kada se posmatraju iz jedne vie perspektive, uslovi jesu
uvek pozitivni. Da budem precizniji, nisu ni pozitivni ni negativni.
Onakvi su kakvi jesu. A kada ivite tako da potpuno prihvatate
ono to jeste - to je jedini razuman nain da se ivi - u vaem
ivotu vie nema ni dobrog" ni loeg". Postoji samo uzvienije
dobro - koje u sebi sadrava i loe". Meutim, kada se posma-
tra iz perspektive uma, kategorije kao to su dobro - loe,
svianje - nesvianje, ljubav - mrnja postoje. Zbog toga se u
knjizi postanja kae da Adamu i Evi vie nije bilo dozvoljeno da
obitavaju u raju" nakon to su jeli sa drveta saznanja o dobru i
zlu".
To mi zvui kao poricanje i samoobmanjivanje. Kada se neto
uasno dogodi meni ili nekome ko mi je blizak - nesrea, bolest,
bol neke vrste ili smrt - ja" mogu da se pretvaram da to nije loe,
ali injenica ostaje da to jeste loe, dakle zato poricati?
Vi se uopte ne pretvarate. Dozvoljavate mu da bude to to
jeste, to je sve. To dozvoljavanje da bude" odvodi vas izvan
granica uma, sa njegovim obrascima otpora koji stvaraju pozi-
tivno-negativne polaritete. To je sutinski aspekt pratanja.
Pratanje sadanjosti je ak jo vanije od pratanja prolosti.
Ako oprostite svaki trenutak - ako mu dozvolite da bude onakav
kakav jeste - onda nee doi do nagomilavanja mrnje koju ete
morati da oprostite u nekom buduem trenutku.
Upamtite da ovde ne govorimo o srei. Na primer, kada
voljena osoba umre ili osetite da se smrt vama pribliava, ne
moete biti sreni. To je nemogue. Ali moete biti spokojni.
Tuge i suza moe biti, ali ukoliko odustanete od otpora, ispod
tuge ete osetiti duboko spokojstvo, mir, sveto prisustvo. To je
emanacija Bia, to je unutranje spokojstvo, dobro koje nema
suprotnost.
ta ako je u pitanju situacija povodom koje mogu neto da
uinim? Kako mogu da joj dozvolim da bude takva kakva jeste i
menjam je istovremeno?
Radite ono to morate. U meuvremenu, prihvatite to to
jeste. Budui da su um i otpor istoznani, prihvatanje e vas istog
trenutka osloboditi od prevlasti uma i na taj nain vas ponovo
dovesti u vezu sa Biem. Rezultat jeste taj da e uobiajene moti-
vacije ega za injenjem" - strah, pohlepa, kontrola, odbrana ili
potkrepljivanje lanog oseaja o sopstvenom ja" - prestati da
deluju. Sada je na vlasti inteligencija koja je daleko vea od uma,
pa e stoga drugaiji kvalitet svesti imati udela u onome to
radite.
Prihvatite sve ono to je utkano u mustru vae sudbine,
jer ta moe prikladnije odgovarati vaim potrebama?" To je pre
dve hiljade godina napisao Marko Aurelije, jedan od onih
krajnje retkih ljudi koji su posedovali praktinu mo ba kao i
mudrost.
ini se da veina ljudi ima potrebu da iskusi prilino
veliku patnju pre nego to odustane od otpora i prihvati - pre
nego to oprosti. im to uini, dogaa se jedno od najveih
uda: buenje svesti o Biu putem onoga to izgleda kao zlo,
preobraaj patnje u unutranje spokojstvo. Konani uinak sveg
zla i patnje na svetu jeste taj to e naterati ljude da uvide ko su
oni u stvari, izvan imena i forme. Prema tome, ono to mi vidimo
kao zlo iz nae ograniene perspektive zapravo je deo uzvieni-
jeg dobra koje nema suprotnost. Meutim, to e vam se obistini-
ti jedino kroz pratanje. Sve dok se to ne dogodi, zlo nije isku-
pljeno i stoga ostaje zlo.
Kroz pratanje, to u sutini znai uvianje koliko je
prolost nebitna i omoguavanje sadanjem trenutku da bude
onakav kakav jeste, udo promene se deava ne samo iznutra
ve i spolja. Tihi prostor unutranjeg prisustva nastaje i u vama i
oko vas. Ko god ili ta god da ue u to polje svesti, bie pod nje-
govim uticajem, ponekad vidljivo i trenutno, a ponekad na
dubljim nivoima gde e se vidljive promene tek kasnije pojaviti.
Vi ponitavate razdor, leite bol, rasprujete nesvesno - a da
nita ne radite - ve prosto time to jeste i to odravate tu
frekvenciju intenzivnog prisustva.

Kraj vae ivotne drame
U tom stanju prihvatanja i unutranjeg spokojstva moe li u va
ivot ipak ui neto to bi se nazvalo loim" iz perspektive obine
svesti, ak iako ga moda neete nazvati loim"?
Veina takozvanih loih stvari" koje se deavaju u ivotima
ljudi postoji zahvaljujui nesvesnom. One su samostvorene, ili
bolje rei, stvorene od strane ega. Ponekad te stvari nazivam
dramom". Kada ste potpuno svesni, drama se vie ne javlja u
vaem ivotu. Dozvolite mi da vas ukratko podsetim na koji nain
ego funkcionie i kako stvara dramu.
Ego je nenadgledani um koji upravlja vaim ivotom kada
vi niste prisutni kao svest koja je svedok, kao posmatra. Ego
sebe doivljava kao izdvojeni deo u neprijateljskom univerzumu
bez ikakave prave unutranje povezanosti sa bilo kojim drugim
biem, okruen drugim egoima koje on ili vidi kao potencijalnu
pretnju ili pokuava da ih upotrebi za line ciljeve. Osnovni
obrasci ega su namenjeni borbi sa njegovim linim, duboko uko-
renjenim strahom i oseajem nedostatka. Ti obrasci su otpor,
kontrola, mo, pohlepa, odbrana, napad. Neke od strategija ega
su izuzetno mudre, a ipak nikada zaista ne reavaju bilo koji od
njegovih problema naprosto zato to sam ego predstavlja prob-
lem.
Kada se vie ega nae zajedno, bilo u privatnim odnosima,
bilo u organizacijama ili institucijama, loe" stvari e se pre ili
kasnije dogoditi: neka vrsta drame u obliku sukoba, problema,
borbe moi, emocionalnog ili fizikog nasilja, i tako dalje. To
ukljuuje kolektivna zla kao to su rat, genocid i eksplotacija - a
za sve to je zasluno masovno nesvesno. Povrh toga, mnogi
tipovi bolesti su uzrokovani neprekidnim otporom ega, to stvara
ogranienja i smetnje u protoku energije kroz telo. Kada ponovo
uspostavite vezu sa Biem i vie ne budete voeni umom, pres-
taete da uzrokujete sve te stvari. Vie neete stvarati niti sude-
lovati u drami.
Kad god se dva ili vie ega nau zajedno, to rezultira
dramom neke vrste. Ali ak i ako ivite potpuno sami, vi ipak
stvarate sopstvenu dramu. Kada saaljevate same sebe, to je
drama. Kada oseate krivicu ili zabrinutost, to je drama. Kada
dopustite da prolost ili budunost zasene sadanjost, vi stvarate
vreme, psiholoko vreme - stvar od koje se pravi drama. Kad god
ne potujete sadanji trenutak tako to mu ne doputate da pos-
toji, vi stvarate dramu.
Veina ljudi je zaljubljena u sopstvenu ivomu dramu.
Njihova pria je njihov identitet. Ego upravlja njihovim ivotom.
Uloili su celokupan oseaj o svom ja" u njega. ak i njihova -
obino neuspena - potraga za odgovorom, reenjem ili za iscel-
jenjem postaje deo te prie. Ono ega se plae i emu se najvie
opiru jeste kraj njihove drame. Sve dok predstavljaju sopstveni
um, ono ega se plae i emu se opiru jeste buenje.
Kada budete iveli tako da potpuno prihvatate ono to
jeste, to e biti kraj drame u vaem ivotu. Niko vie nee moi
ak ni da se sporeka sa vama, ma koliko to pokuavao. Ne
moete se svaati sa potpuno svesnom osobom. Svaa ukazuje
na poistoveivanje sa sopstvenim umom i mentalnom pozicijom,
kao i na pruanje otpora i reakciju na poziciju te druge osobe.
Rezultat je taj da suprotni polariteti poinju uzajamno da se
potkrepljuju. To je mehanika nesvesnog. Jo uvek ete biti u stan-
ju da jasno i vrsto izrazite svoj stav, ali nee biti nikakve reak-
tivne sile iza toga, nikakve odbrane niti napada. Dakle, to se nee
pretvoriti u dramu. Kada ste potpuno svesni, prestajete da budete
u sukobu. Niko ko ini celinu sa sobom ne moe ak ni da
zamisli sukob," navodi se u Putu uda. To se odnosi ne samo na
sukob sa drugim ljudima, ve u jednom fundamentalnijem smis-
lu i na sukob u samoj osobi koji prestaje onda kada vie nema
nikakvog nesklada izmeu zahteva i oekivanja vaeg uma i
onoga to jeste.
Nepostojanost i ciklusi ivota
Ipak, sve dok se nalazite u fizikoj dimenziji i sve dok ste
povezani sa kolektivnom ljudskom psihom, fiziki bol je - mada
retko - jo uvek mogu. Ovo ne treba meati sa patnjom, sa men-
talno-emocionalnim bolom. Sva patnja je stvorena od strane ega
i za nju je zasluno pruanje otpora. Takoe, sve dok ste u ovoj
dimenziji jo uvek ste podreeni njenoj ciklinoj prirodi i zakonu
nepostojanosti svih stvari, ali vi ovo vie ne doivljavate kao
loe" - to naprosto jeste.
Priznavanjem bivanja" svih stvari, jedna dublja dimenzija
koja poiva ispod igre suprotnosti otkriva vam se kao trajno pris-
ustvo, nepromenljivi duboki mir, niim izazvana radost iznad
dobra i zla. To je radost Bia, mir Boji.
Na nivou forme postoji roenje i smrt, stvaranje i unitenje,
rast i raspadanje naizgled zasebnih oblika. To se odraava
svuda, u ivotnom ciklusu zvezde ili planete, fizikom telu, drve-
ni, cvetu; u uzdizanju i padu nacija, politikih sistema, civilizaci-
ja; i u neizbenim ciklusima dobitaka i gubitaka u ivotu jedne
individue.
Postoje ciklusi uspeha kada vam se stvari dogaaju i
polaze za rukom i ciklusi neuspeha kada one propadaju ili se
raspadaju i morate ih napustiti da biste napravih prostora za nas-
tanak novih stvari ili kako bi se odigrala promena. Ako se
grevito drite i pruate otpor, to znai da odbijate da se pre-
pustite ivotnom toku i zbog toga ete patiti.
Nije tano da je ciklus uspeha dobar, a ciklus neuspeha
lo, sem po miljenju uma. Razvoj se obino smatra pozitivnim,
ali nita ne moe da se razvija veno. Ukoliko bi se razvoj bilo
koje vrste odvijao bez prestanka, na kraju bi postao monstruozan
i destruktivan. Razgraivanje je potrebno kako bi se novi razvoj
dogodio. Jedno ne moe egzistirati bez drugog.
Ciklus neuspeha je apsolutno neophodan za duhovnu
spoznaju. Mora da ste doiveli ozbiljan neuspeh na nekom nivou
ili iskusili neki snaan gubitak ili bol pa vas je privukla duhovna
dimenzija. Ili je moda sam va uspeh postao isprazan i
beznaajan, pa se tako pokazao kao neuspeh. Neuspeh lei
skriven u svakom uspehu, a uspeh u svakom neuspehu. U ovom
svetu, to znai na nivou oblika, svako pre ili kasnije doivljava
neuspeh", naravno, a svako postignue na kraju se svede na
nulu. Svi oblici su nepostojani.
Jo uvek moete biti aktivni i uivati u ispoljavanju i
stvaranju novih oblika i okolnosti, ali se neete poistoveivati sa
njima. One vam nisu potrebne da vam prue oseaj sopstvenog
ja". One nisu va ivot - ve samo vaa ivotna situacija.
Vaa fizika energija takoe je podreena ciklusima. Ona
ne moe uvek biti na vrhuncu. Bie trenutaka jake, ali i slabe
energije. Bie perioda velike aktivnosti i kreativnosti, ali su
takoe mogui i trenuci kada e sve izgledati kao da stagnira,
kada e vam se initi da nikuda ne napredujete, da nita ne
postiete. Jedan ciklus moe trajati od nekoliko sati pa sve do
nekoliko godina. Postoje veliki ciklusi i mali ciklusi u okviru ovih
velikih. Mnoge bolesti nastaju iz borbe protiv ciklusa slabe
energije, koji su neophodni za regeneraciju. Poriv da ostvarite
neto i sklonost da izvodite oseaj o sopstvenoj vrednosti i iden-
titetu iz spoljanjih faktora, kao to je uspeh, neizbena su zablu-
da sve dok ste poistoveeni sa umom. To vam oteava ili
onemoguava da prihvatite slabe cikluse i dopustite im da pos-
toje. Stoga inteligencija organizma moe da kao samozatitnu
meru preuzme vlast i prouzrokuje bolest kako bi vas naterala da
se zaustavite, ne bi li neophodna regeneracija mogla da se odi-
gra.
Ciklina priroda univerzuma blisko je povezana sa nepos-
tojanou svih stvari i situacija. Buda je ovo uinio centralnim
delom svog uenja. Sva stanja su visoko nestabilna i stalno se
menjaju ili, kako je on to rekao, nepostojanost je karakteristika
svakog stanja, svake situacije na koju ete ikada naii u svom
ivotu. Ona e se promeniti, nestati ili vas vie nee zadovolja-
vati. Nepostojanost je takoe centralna stvar u Isusovom uenju:
Nemojte prikupljati za sebe bogatstvo na zemlji gde moljci i ra
prodiru i gde kradljivci provaljuju i kradu..."
Sve dok va um procenjuje neko stanje kao dobro", bilo
da je u pitanju veza, imetak, drutvena uloga, mesto ili vae
fiziko telo, on mu se priklanja i poistoveuje se sa njim. To
stanje vas ini srenim, ini da mislite dobro o sebi i moe posta-
ti deo onoga to vi jeste ili mislite da jeste. Ali nita ne traje veno
u ovoj dimenziji u kojoj moljci i ra prodiru. Ili e se okonati ili
e se promeniti ili e moda preiveti promenu polariteta, jer isto
ono stanje koje je jue ili prole godine bilo dobro, iznenada ili
postepeno se pogoralo. Isto ono stanje koje vas je ranije inilo
srenim kasnije vas ini nesrenim. Dananji prosperitet sutra
postaje besmisleno troenje. Sreno venanje i medeni mesec
postaju nesreni razvod ili nesrena koegzistencija. Ili to stanje
nestaje, pa vas njegovo odsustvo ini nesrenim. Kada se stanje
ili situacija kojoj se um priklonio i sa kojom se poistovetio
promeni ili nestane, um to ne moe da prihvati. Grevito e se
drati stanja koje nestaje i opirae se promeni. To je skoro kao da
vam se neki ud otkida od tela.
Ponekad ujemo da su ljudi koji su izgubili sav svoj novac
ili ija je reputacija unitena, poinili samoubistvo. To su
ekstremni sluajevi. Ostali, kad god se desi veliki gubitak neke
vrste, samo postaju duboko nesreni ili bolesni. Oni ne mogu da
naprave razliku izmeu svog ivota i svoje ivotne situacije.
Nedavno sam itao o poznatoj glumici koja je umrla u osamde-
setoj godini. Kada je njena lepota poela da bledi i propada od
starosti, ona je postala oajniki nesretna i povukla se u sebe.
Ona se takoe poistovetila sa jednim stanjem, sa svojim
spoljanjim izgledom. U poetku joj je to stanje prualo zadovolj-
an oseaj o sopstvenom ja", a potom nezadovoljan. Da je bila
sposobna da uspostavi vezu sa bezoblinim i bezvremenim ivo-
tom u sebi, mogla bi sa jednog mesta spokojstva i mira da pos-
matra i dopusti iezavanje svog spoljanjeg oblika. Osim toga,
njen spoljanji oblik bi sve vie proputao blistavu svetlost njene
veno mlade istinske prirode, tako da njena lepota ne bi zaista
izbledela, ve bi se jednostavno preobrazila u duhovnu lepotu.
Meutim, niko joj nije rekao da je to mogue. Ona najvanija
vrsta saznanja jo uvek nije u velikoj meri dostupna.

Buda je poduavao da je ak i vaa srea zapravo dukkha
- re iz jezika Pali koja znai patnja" ili stanje nezadovoljstva".
Ona je neodvojiva od svoje suprotnosti. To znai da su vaa
srea i nesrea u stvari jedno. Samo ih iluzija vremena razdvaja.
Ovo nije negativno razmiljanje. To je jednostavno pre-
poznavanje prirode stvari kako ne biste sledili iluziju do kraja
svog ivota. Takoe, ovo vam ne govori da ne treba vie da cen-
ite prijatne ili predivne stvari ili stanja. Ali tragati pomou njih za
neim to one ne mogu da prue - identitet, oseaj sigurnosti i
ispunjenosti - to je recept za frustraciju i patnju. itava mar-
ketinka industrija i potroako drutvo bi propali ako bi ljudi
postali prosvetljeni i prestali da tragaju za svojim identitetom
pomou stvari. to vie tragate za sreom na ovaj nain, ona e
vam jo vie izmicati. Sve ono to se nalazi u spoljanjem svetu
e vas zadovoljiti samo privremeno i povrno, ali moda e
mnoge vae iluzije morati da se razbiju pre nego to uvidite tu
istinu. Stvari i stanja mogu vam pruiti zadovoljstvo, ali e vam
takoe naneti i bol. Stvari i stanja mogu vam pruiti zadovoljstvo,
ali vam ne mogu pruiti radost. Nita vam ne moe pruiti
radost. Radost je neprouzrokovana i nastaje iznutra kao radost
Bia. Ona je sutinski deo unutranjeg stanja spokojstva, stanja
koje se naziva spokojstvom Boga. Ona je vae prirodno stanje, a
ne neto za ta je potrebno da se jako potrudite ili da se borite da
biste je dostigli.
Mnogi ljudi nikada ne uvide da nema spasenja" u onome
to ine, to poseduju ili postiu. Oni koji to uvide esto postanu
umorni od ivota i depresivni. Ako vam nita ne moe pruiti
pravo ispunjenje, za ta onda da se borite, ima li svrhe u bilo
emu? Starozavetni prorok mora da je isto to shvatio kada je
napisao: "Video sam sve to je uinjeno pod suncem i gle, sve je
tatina i jurnjava za vetrom." Kada dostignete ovu taku, jedan ste
korak daleko od oaja - i jedan korak od prosvetljenja.
Jedan budistiki monah mi je nekom prilikom rekao: Sve
to sam nauio za dvadeset godina koliko ivim kao monah
mogu da samem u jednu reenicu: 'Sve to se pojavljuje, pro-
lazno je. To tvrdim'." Ono to je naravno mislio jeste sledee:
Nauio sam da ne pruam nikakav otpor onome to jeste;
nauio sam da doputam sadanjem trenutku da bude i da prih-
vatam nepostojanu prirodu svih stvari i stanja. Tako sam
pronaao mir."
Ne pruati nikakav otpor ivotu znai biti u stanju sklada,
lagodnosti i neoptereenosti. To stanje onda vie ne zavisi od
stvari koje postoje na odreeni nain, kao dobre ili loe. Deluje
gotovo paradoksalno, a ipak kada vaa unutranja zavisnost od
oblika nestane, opte prilike vaeg ivota, spoljanji oblici, tee
da se poboljaju u ogromnoj meri. Stvari, ljudi ili prilike koje ste
smatrali potrebnim da biste bili sreni sada vam dolaze bez
ikakve borbe ili napora sa vae strane i slobodni ste da uivate u
njima i cenite ih - sve dok traju. Naravno, sve te stvari e ipak
proi, ciklusi e dolaziti i prolaziti, ali nestankom zavisnosti
nema vie ni straha od gubitka. ivot se odvija sa lakoom.
Srea koja je dobijena iz nekog sekundarnog izvora nika-
da nije previe duboka. Ona je tek bledi odraz radosti Bia,
treperavog mira koji pronalazite iznutra nakon to stupite u stan-
je nepruanja otpora. Bie vas odvodi iznad suprotnih polariteta
uma i oslobaa vas zavisnosti od oblika. ak i ako bi se sve oko
vas sruilo i raspalo, vi biste i dalje oseali duboku unutranju sr
spokojstva. Moda neete biti sreni, ali ete sigurno biti spokojni.

Upotreba i odbacivanje negativnosti
Sav unutranji otpor se doivljava kao negativnost u ovom ili
onom obliku. Sva negativnost jeste otpor. U ovom kontekstu te
dve rei su gotovo istoznane. Negativnost se protee od raz-
draenosti ili nestrpljivosti do strahovitog besa, od potitenosti ili
sumorne zlovolje do samoubilakog oajanja. Ponekad otpor
povlai obara emocionalnog otelotvorenog bola, a u tom
sluaju ak i beznaajna situacija moe proizvesti estoku nega-
tivnost kao to je bes, utuenost ili duboku alost.
Ego veruje da pomou negativnosti moe da manipulie
stvarnou i dobije ono to eli. On veruje da pomou nega-
tivnosti moe da privue poeljno stanje ili uniti ono koje je
nepoeljno. Put uda s pravom istie da kad god ste nesreni,
postoji nesvesno uverenje da vam nesrea kupuje" ono to
elite. Ako vi" - um - ne verujete da nesrea funkcionie, zato
biste je stvarali. injenica je, naravno, da negativnost ne
funkcionie. Umesto da privlai poeljno stanje, ona ga spreava
da nastane. Umesto da poniti negativno stanje, ona ga odrava.
Jedina njena korisna" funkcija jeste da ojaava ego, i to je razlog
zbog kojeg je ego oboava.
Kada se jednom poistovetite sa nekim oblikom nega-
tivnosti, vi neete eleti da ga napustite, i na jednom duboko
nesvesnom nivou, neete prieljkivati pozitivnu promenu. Ona bi
dovela u opasnost va identitet potitene, ljute ili runo tretirane
osobe. Vi ete onda ignorisati, poricati ili sabotirati ono pozitivno
u svom ivotu. Ovo je uobiajeni fenomen. A takoe je i sulud.
Negativnost je potpuno neprirodna. Ona je duevni
zagaiva, i postoji duboka spona izmeu trovanja i razaranja
prirode i silne negativnosti koja se nakupila u kolektivnoj ljudskoj
psihi. Nijedan drugi oblik ivota na ovoj planeti ne zna za nega-
tivnost, samo ljudi, ba kao to nijedan drugi oblik ivota ne skr-
navi i ne truje zemlju koja ga hrani. Da li ste ikada videli nesretan
cvet ili hrast pod stresom? Jeste li ikada naili na potitenog del-
fina, abu koja ima problema sa samopotovanjem, maku koja
ne moe da se opusti ili pticu koja nosi u sebi mrnju i prezir?
Jedine ivotinje koje mogu povremeno da doive neto slino
negativnosti ili pokau znake neurotinog ponaanja su one koje
ive u bliskom kontaktu sa ljudima pa se na taj nain povezuju sa
ljudskim umom i njegovim ludilom.
Posmatrajte bilo koju biljku ili ivotinju i dopustite joj da
vas naui prihvatanju onoga to jeste, predaji Sadanjem
trenutku. Dopustite joj da vas naui Biu. Dopustite joj da vas
naui integritetu - to znai biti jedno, biti ono to jeste, biti
stvaran. Dopustite joj da vas naui kako se ivi i kako se umire, a
ne kako da ivljenje i umiranje pretvorite u problem.
iveo sam sa nekolicinom Zen uitelja - svi su bili make.
ak su me i patke nauile vanim duhovnim lekcijama. Samo
posmatranje patki predstavlja meditaciju. Kako spokojno i mimo
plove, potpuno prisutne u Sadanjem trenutku, dostojanstvene i
savrene onako kako to samo stvorenja bez uma mogu biti.
Meutim, povremeno bi dve patke stupile u borbu - ponekad
bez ikakvog vidljivog razloga ili zato to je jedna patka zalutala u
privatni prostor one druge. Borba bi obino trajala samo nekoliko
sekundi, a potom bi se patke razdvojile, otplivale u suprotnim
pravcima i nekoliko puta energino zaklepetale krilima. Zatim bi
nastavile da plivaju spokojno kao da se borba uopte nije ni odi-
grala. Kada sam to posmatrao prvi put, najednom sam uvideo da
su klepetanjem krila oslobaale viak energije i na taj nain
spreavale da ona ostane zarobljena u njihovom telu i pretvori se
u negativnost. Ovo predstavlja prirodnu mudrost i one to ine sa
lakoom jer nemaju um koji bespotrebno odrava prolost u
ivotu i oko nje gradi identitet.
Zar ne bi i negativna emocija takoe mogla da sadrava vanu
poruku? Na primer, ako se esto oseam utueno, to moe biti
znak da neto nije u redu sa mojim ivotom i moe me naterati da
razmotrim svoju ivotnu situaciju i napravim neke promene.
Dakle, moram da oslukujem ta mi ta emocija govori, a ne samo
da je odbacim kao negativnu.
Da, negativne emocije koje se ponavljaju zaista ponekad
sadre poruku kao to je to sluaj i sa bolestima. Ali koje god
promene da pravite, bilo da se tiu vaeg posla, vaih veza ili
vaeg okruenja, one su u krajnjoj taki samo kozmetike, osim
ako ne nastanu iz promene u vaem nivou svesti. A kada je to u
pitanju, onda moe znaiti samo jednu stvar - poveavanje pris-
ustva. Kada dostignete izvestan stepen prisustva, vie vam nee
biti potrebna negativnost da vam kae ime oskudeva vaa ivot-
na situacija. Ali sve dok negativnost jeste tu, iskoristite je.
Koristite je kao neku vrstu signala koji e vas podseati da
budete vie prisutni.
Kako da spreimo pojavu negativnosti i kako da je se otarasimo
ako se ipak pojavi?
Kao to sam rekao, spreiete njenu pojavu time to ete
biti potpuno prisutni. Ali nemojte se obeshrabriti. Za sada posto-
ji vrlo malo ljudi na ovoj planeti koji mogu da odre stanje
neprekidnog prisustva, mada se jo neki pribliavaju tome.
Uskoro, verujem, bie ih mnogo vie.
Kad god primetite da se neki oblik negativnosti javlja u
vama, posmatrajte ga ne kao neuspeh, ve kao koristan signal
koji vam govori: Probudi se. Izai iz svog uma. Budi prisutan."
Postoji pria Oldosa Hakslija koja se zove Ostrvo,
napisana u poznim godinama, kada je postao veoma zaintereso-
van za duhovna uenja. Ona govori o oveku iji se brod
nasukao na udaljenom ostrvu odseenom od ostatka sveta. To
ostrvo ima jedinstvenu civilizaciju. Neobina stvar u vezi sa njim
jeste ta da su njegovi stanovnici, za razliku od ostatka sveta,
zapravo zdravog duha. Prva stvar koju taj ovek uoava su areni
papagaji koji sede na drveu i kao da neprekidno graku rei:
Panja. Ovde i sada. Panja. Ovde i sada." Kasnije saznajemo da
su ih ostrvljani nauili tim reima kako bi ih konstantno
podseale da ostanu prisutni.
Dakle, kad god osetite da se u vama javlja negativnost,
bilo da je prouzrokovana nekim spoljanjim faktorom, milju ili
ak niim posebnim ega biste bili svesni, posmatrajte to kao
glas koji vam govori: Panja. Ovde i sada. Probudi se." ak i
najblaa razdraenost je znaajna i mora biti priznata i razmotre-
na; u suprotnom, doi e do rastueg nagomilavanja nenad-
gledanih reakcija. Kao to sam ranije napomenuo, moda ete
biti u stanju da jednostavno odbacite to energetsko polje u sebi i
da zakljuite da ono nema nikakvu svrhu, im shvatite da ga ne
elite. Ali onda se pobrinite da ga odbacite u potpunosti. Ukoliko
ne moete da ga odbacite, jednostavno prihvatite njegovo pris-
ustvo i usmerite panju na oseanje, kao to sam ranije istakao.
Kao zamena za odbacivanje negativne reakcije moete
uiniti da ona nestane tako to ete zamisliti sebe kako postajete
prozirni za spoljanji uzrok reakcije. Preporuujem da u poetku
vebate sa sitnim, ak trivijalnim stvarima. Recimo da sedite
mimo u svojoj kui. Najednom, zauje se prodoran zvuk alarma
na automobilu sa druge strane ulice. Razdraenost se pojavljuje.
Kakva je svrha te razdraenosti? Ba nikakva. Zato ste je stvorili?
Niste vi. Um je to uinio. Zbilo se sasvim automatski, sasvim
nesvesno. Zato ju je um stvorio? Zato to se on dri nesvesnog
ubeenja da e njegov otpor, koji vi doivljavate kao negativnost
ili nesreu u nekom obliku, na neki nain unititi nepoeljno stan-
je. To je naravno zabluda. Otpor koji on stvara, razdraenost ili
bes u ovom sluaju, daleko vie uznemiruje od prvobitnog uzro-
ka koji on pokuava da uniti.
Sve ovo moe se pretvoriti u duhovnu vebu. Osetite sebe
kako postajete takorei prozirni, bez vrstoe materijalnog tela.
Sada dozvolite da buka ili bilo ta to uzrokuje negativnu reakci-
ju proe direktno kroz vas. Ona vie ne udara u vrsti zid" u
vama. Kao to sam rekao, vebajte u poetku sa sitnijim stvarima.
Alarm na automobilu, lave psa, vriska dece, zastoj u
saobraaju. Umesto da imate zid otpora u sebi o koji neprekidno
i bolno udaraju stvari koje ne bi trebalo da se dogaaju", pustite
da sve proe kroz vas.
Neko vam recimo uputi neto to je neuljudno ili smiljeno
da vas povredi. Umesto da se upustite u nesvesnu reakciju i
negativnost kao to su napad, odbrana ili povlaenje, vi putate
da to proe pravo kroz vas. Nemojte pruati nikakav otpor. Kao
da vie nema nikoga ko e biti povreen. To se naziva pratanje.
Na taj nain postajete nepovredivi. Vi i dalje moete rei toj
osobi da je njeno ponaanje neprihvatljivo ako je to va izbor. Ali
ta osoba vie nema mo da kontrolie vae unutranje stanje.
Tada vi imate mo nad samima sobom, a ne neko drugi, i vama
ne upravlja va um. Bilo da je u pitanju alarm na automobilu,
neuljudna osoba, poplava, zemljotres ili gubitak itavog vaeg
imetka, mehanizam otpora je isti.
Nakon bavljenja meditacijom, poseivanja radionica, itanja
mnogih knjiga o duhovnosti, bilo je pokuaja da budem u stanju
nepruanja otpora - ali ako me pitate da li je postignut istinski i
trajni unutranji mir, moj iskreni odgovor bi morao da bude ne".
Zato on nije ostvaren? ta jo mogu da uinim?
Vi jo uvek tragate u spoljanjem svetu i niste u stanju da
napustite taj modus traganja. Moda e naredna radionica imati
odgovor, moda ta nova tehnika. Vama bih poruio: Nemojte tra-
gati za mirom. Nemojte tragati za bilo kojim drugim stanjem,
osim onog u kojem se sada nalazite; u suprotnom, izazvaete
unutranji sukob i nesvesni otpor. Oprostite sebi to niste spoko-
jni. Onog trenutka kada potpuno prihvatite svoje nespokojstvo,
ono e se preobraziti u spokojstvo. Sve to u potpunosti prih-
vatite odvee vas do cilja, odvee vas do spokojstva. To je
udo predaje."

Moda ste uli za frazu okreni drugi obraz" koju je veliki
uitelj prosvetljenja upotrebio pre 2000 godina. Pokuavao je
simbolino da izrazi tajnu nepruanja otpora i nereagovanja. U
ovoj izjavi, kao i u svim ostalim njegovim izjavama, on se bavio
jedino vaom unutranjom stvarnou, a nikako spoljanjim
voenjem vaeg ivota.
Da li znate priu o Banzanu? Pre nego to je postao veliki
Zen uitelj proveo je mnoge godine u potrazi za prosvetljenjem,
ali mu je ono stalno izmicalo. A onda jednoga dana, dok je ulazio
u pijacu, sluajno je uo razgovor izmeu mesara i njegove
muterije. Dajte mi najbolji komad mesa koji imate", rekla je
muterija. A mesar je odgovorio: Svaki komad mesa koji imam
je najbolji. Ovde nema nijednog komada mesa koji nije najbolji."
uvi to, Banzan je postao prosvetljen.
Vidim da ekate nekakvo objanjenje. Kada prihvatite ono
to jeste, svaki komad mesa - svaki trenutak - je najbolji. To je
prosvetljenje.
Priroda samilosti
Otisnuvi se iznad umom izgraenih suprotnosti, postali ste
nalik dubokom jezeru. Spoljanja situacija vaeg ivota i sve to
se u njoj dogaa predstavlja povrinu jezera. Ponekad je mirna,
ponekad vetrovita i uzburkana u zavisnosti od ciklusa i godinjih
doba. Dole u dubini, meutim, jezero je uvek netaknuto. Vi pred-
stavljate celo jezero, ne samo njegovu povrinu, i u kontaktu ste
sa sopstvenom dubinom, koja ostaje apsolutno mirna. Ne opirete
se promeni pomou mentalnog oslanjanja na bilo koju situaciju.
Va unutranji mir ne zavisi od nje. Vi boravite u Biu -
nepromenljivi, veni, besmrtni - i kada je u pitanju ispunjenje ili
srea, vie ne zavisite od spoljanjeg sveta oblika koji se stalno
menjaju. Moete uivati u njima, poigravati se sa njima, stvarati
nove oblike, potovati lepotu svega toga. Ali nee biti nikakve
potrebe da se priklonite bilo emu.
Kada postanete ovako odeljeni, zar to ne znai da se takoe udalja-
vate od ostalih ljudskih bia?
Naprotiv. Sve dok ne budete svesni Bia, realnost drugih
ljudi e vam izmicati zato to niste pronali svoju sopstvenu.
Vaem umu e se dopadati ili mu se nee dopadati njihov oblik
koji ne podrazumeva samo njihovo telo ve i um, takoe. Prava
veza postaje mogua jedino kada postoji svest o Biu. Potiui
od Bia, opaaete telo i um druge osobe samo kao, recimo,
paravan iza kojeg moete da osetite njihovu pravu realnost, kao
to oseate svoju. Prema tome, kada se suoite sa tuom pat-
njom ili nesvesnim ponaanjem, ostanite prisutni i u kontaktu sa
Biem i na taj nain ete biti u stanju da pogledate iza oblika i
osetite blistavo i isto Bie te druge osobe kroz svoje sopstveno.
Na nivou Bia sva patnja se prepoznaje kao varka. Za patnju je
zasluno poistoveivanje sa oblikom. uda isceljenja ponekad
se dogaaju pomou ove spoznaje, pomou buenja svesti o
Biu u drugima - ukoliko su spremni za to.
Da li je to samilost?
Da. Samilost je svest o dubokoj sponi izmeu vas i svih
stvorenja. Ali postoje dve strane samilosti, dve strane ove spone.
S jedne strane, poto jo uvek postojite na ovom svetu kao fiziko
telo, vi delite ranjivost i smrtnost vaeg fizikog oblika sa svakim
drugim ovekom i sa svakim ivim biem. Sledeeg puta kada
budete rekli: Nemam nieg zajednikog sa ovom osobom",
setite se da imate puno toga zajednikog. Za nekoliko godina -
za dve ili sedamdeset, nema neke velike razlike - oboje ete
postati truli leevi, zatim gomile praine, a potom nita. Ovo je
otrenjujua i ponizna spoznaja, koja ostavlja malo mesta za
ponos. Da li je to negativna misao? Ne, to je istina. Zato zatvarati
oi pred njom? U tom smislu postoji potpuna jednakost izmeu
vas i svakog drugog stvorenja.
Jedna od najmonijih duhovnih vebi jeste ta da se zadu-
bite u meditaciju o smrtnosti fizikih oblika, ukljuujui i va sop-
stveni. Ovo se zove: Umrite pre nego to umrete." Upustite se
duboko u meditaciju. Prvo se va fiziki oblik ponitava, vie ne
postoji. Potom dolazi trenutak kada svi oblici uma ili misli takoe
umiru. Ipak vi ste jo uvek tu - vae boansko prisustvo.
Isijavajue, potpuno budno. Nita to je bilo stvarno nikada ne
umire, samo imena, oblici i iluzije.

Uvianje ove besmrtne dimenzije, vae istinske prirode,
druga je strana samilosti. Na dubokom nivou oseanja vi sada
prepoznajete ne samo vau sopstvenu besmrtnost, ve pomou
nje i onu koja pripada svakom drugom stvorenju takoe. Na
nivou oblika vi delite smrtnost i nesigurnost postojanja. Na nivou
Bia delite veni blistavi ivot. Ovo su ta dva aspekta samilosti. U
samilosti naizgled suprotna oseanja tuge i radosti spajaju se u
jedno i preobraavaju se u duboki unutranji mir. To je mir Boji.
To je jedno od najplemenitijih oseanja za koje su ljudi sposobni
i ono poseduje ogromnu isceljujuu mo, kao i mo da izazove
promenu. Ali istinska samilost, onakva kakvom sam je upravo
opisao, za sada je veoma retka. Duboko saoseati sa patnjom
drugog bia zasigurno zahteva visok stepen svesti, ali
predstavlja samo jednu stranu samilosti. Ona nije kompletna.
Istinska samilost prevazilazi saoseanje ili razumevanje. Ona se
nee javiti sve dok se tuga ne spoji sa radou, radou Bia
izvan oblika, radou venog ivota.
U susret drugaijem vidu realnosti
Ne slaem se sa tim da telo mora da umre. Tvrdim da moemo
postii fiziku besmrtnost. Mi verujemo u smrt i to je razlog zbog
kojeg telo umire.
Telo ne umire zato to vi verujete u smrt. Telo postoji ili naiz-
gled postoji zato to vi verujete u smrt. Telo i smrt su deo iste
varke, stvorene od strane modaliteta svesti ega koji ne zna nita
o Izvoru ivota, a sebe vidi kao neto zasebno to je neprekidno
u opasnosti. Tako on stvara iluziju da ste vi telo, gusti fiziki
prenosnik kojem konstantno preti opasnost.
Doivljavati samog sebe kao ranjivo telo koje se rodilo i
neto kasnije e umreti - to predstavlja varku. Telo i smrt su najo-
binija iluzija. Ne moete imati jedno bez drugog. Vi elite da
zadrite jednu stranu iluzije a da se otarasite druge, ali to je
nemogue. Ili ete je zadrati celu ili ete je celu odbaciti.
Ipak, vi ne moete pobei od tela niti ima potrebe za tim.
Telo predstavlja neverovatno pogrenu percepciju vae prave
prirode. Ali vaa prava priroda je skrivena negde unutar granica
te iluzije, ne izvan nje, tako da je telo ipak jedina taka iz koje joj
moete pristupiti.
Ako biste ugledali anela i pogreno pomislili da je to
kamena statua, sve to bi trebalo da uradite jeste da usredsredi-
te pogled i paljivije osmotrite tu kamenu statuu", a ne da gle-
date u nekom drugom pravcu. Onda biste otkriti da kamena
statua nikada nije ni postojala.
Ako verovanje u smrt stvara telo, zato ivotinja ima telo? Jedna
ivotinja nema ego i ne veruje u smrt...
Ali ona ipak umire ili naizgled umire.
Setite se da je vaa percepcija sveta odraz stanja vae
svesti. Vi niste odvojeni od nje, a nikakav objektivan svet ne pos-
toji u spoljanjosti. Svakog trenutka vaa svest stvara svet koji
nastanjujete. Jedan od najvanijih uvida koji je proistekao iz
savremene fizike jeste onaj o jedinstvu izmeu posmatraa i pos-
matranog: osoba koja izvodi eksperiment - svest koja posmatra
- ne moe se odvojiti od fenomena koji se posmatra, a drugaiji
nain posmatranja uzrokuje da se opaeni fenomen ponaa
drugaije. Ako na jednom dubljem nivou verujete u odvojenost i
borbu za opstanak, onda se to verovanje reflektuje na sve oko
vas i strah upravlja vaom percepcijom. Nastanjeni ste u svetu
smrti i tela koja se bore, ubijaju i meusobno prodiru.
Nita nije onako kako se ini. Svet koji stvarate i koji pos-
matrate kroz um ega moe izgledati kao veoma nesavreno
mesto, ak kao dolina suza. Ali sve to opaate predstavlja samo
neku vrstu simbola, kao slika iz sna. To je ono kako vaa svest
tumai i uzajamno deluje sa molekularnim energetskim plesom
univerzuma. Ta energija predstavlja sirovinu takozvane fizike
realnosti. Vi je vidite u obliku tela, roenja i smrti ili kao borbu za
opstanak. Beskonaan broj potpuno razliitih tumaenja, pot-
puno razliitih svetova je mogu i zapravo postoji - u zavisnosti
od svesti koja opaa. Svako bie predstavlja fokusnu taku
svesti, a svaka takva fokusna taka stvara sopstveni svet mada su
svi ti svetovi meusobno povezani. Postoji svet ljudi, svet mrava,
svet delfina i tako dalje. Postoje nebrojena bia ija je
frekvencija svesti toliko drugaija od vae da verovatno niste
svesni njihovog postojanja, kao to ni ona nisu svesna vaeg.
Visoko svesna bia koja znaju za svoju povezanost sa Izvorom,
kao i za meusobnu povezanost, nastanjivala bi svet koji bi vama
delovao kao carstvo nebesko - a opet, svi svetovi su u krajnjoj
liniji jedno.
Na kolektivni ljudski svet je veim delom stvoren
pomou nivoa svesti koji nazivamo um. ak i u okvirima kolek-
tivnog ljudskog sveta postoje ogromna neslaganja, mnogi
razliiti podsvetovi", u zavisnosti od promatraa ili stvaralaca
sopstvenih zasebnih svetova. Poto su svi svetovi meusobno
povezani, kada se kolektivna ljudska svest bude preobrazila,
priroda i ivotinjsko carstvo e odraavati tu promenu. Stoga
navod iz Biblije kae da u dobu koje dolazi: Lav e lei sa
jagnjetom". Ovo ukazuje na mogunost jednog sasvim
drugaijeg stepena realnosti.
Svet, onakav kakav nam sada izgleda je, kao to sam ve
rekao, ponajvie odraz uma ega. Poto je strah neizbena
posledica zablude ega, to je svet kojim vlada strah. Ba kao to
su slike iz sna zapravo simboli unutranjih stanja i oseanja, tako
je i naa kolektivna realnost preteno simboliki izraz straha i
masivnih naslaga negativnosti koje su se nataloile u kolektivnoj
ljudskoj psihi. Mi nismo odvojeni od naeg sveta i zbog toga e,
onda kada se veina ljudi bude oslobodila zablude ega, ova
unutranja promena pogoditi ceo svet. Doslovce ete nastaniti
novi svet. To je promena u planetarnoj svesti. Rei nepoznatog
budiste koje kau da e svako drvo i svaka vlat trave na kraju
postati prosvetljeni ukazuju na istovetnu istinu. Prema Svetom
Pavlu itav svet eka da ljudi postanu prosvetljeni. To je nain na
koji ja" tumaim njegove rei da: Stvoreni univerzum nestrplji-
vo iekuje objavu Boijih sinova". Sveti Pavle nastavlja dalje
reima da e se ceo svet iskupiti kroz prosvetljenje: Do ovog
trenutka... itav stvoreni univerzum u svakom svom delu jei kao
da je na poroajnim mukama."
Ono to se raa jeste nova svest i jedan novi svet kao njen
neizbean odraz. To je takoe predskazano u starozavetnoj knjizi
otkrovenja: Tada sam video novo nebo i novu zemlju jer su prvo
nebo i prva zemlja iezli".
Ali nemojte pobrkati uzrok i posledicu. Va primami
zadatak nije da tragate za spasenjem putem stvaranja boljeg
sveta, ve da se probudite iz poistoveivanja sa oblikom. Nakon
toga vie neete biti ogranieni na ovaj svet, ovaj nivo realnosti.
Moi ete da osetite svoje korene u Duhovnom svetu i na taj
nain biete osloboeni privrenosti pojavnom svetu. I dalje ete
moi da uivate u prolaznim zadovoljstvima ovoga sveta, ali
ovoga puta bez straha od gubitka, tako da nee biti potrebe da
se grevito drite za njih. Iako ete biti u mogunosti da uivate
u ulnim zadovoljstvima, udnja za ulnim iskustvom e nestati,
ba kao to vie nee biti ni neprekidne potrage za ispunjenjem
putem psiholokog zadovoljenja, putem zadovoljavanja ega.
Biete u dodiru sa neim beskrajno veim od bilo kog zado-
voljstva, veim od bilo koje pojavne stvari.
Na izvestan nain ovaj svet vam vie nee biti potreban.
ak vam nee biti potrebno ni da bude drugaiji od onoga kakav
ve jeste.
Tek u toj taki vi ete poeti da dajete pravi doprinos
proizvoenju novog sveta, stvaranju drugaijeg vida realnosti.
Tek u toj taki biete u stanju da osetite istinsku samilost i da
pomaete drugima na nivou uzroka. Samo oni koji su prevazili
ovaj svet mogu da proizvedu bolji svet.
Moda se seate da smo govorili o dvojnoj prirodi istinske
samilosti koja predstavlja svest o uobiajenoj sponi smrtnosti i
besmrtnosti. Na ovom dubokom nivou samilost postaje iscelju-
jua u najirem smislu te rei. U tom stanju va isceljujui uticaj
nije zasnovan na onome to inite, ve prvenstveno na bivstvu.
Svi oni sa kojima budete doli u kontakt bie dirnuti vaim pris-
ustvom i pogoeni spokojstvom koje iz vas zrai, bilo da su toga
svesni ili ne. Kada ste potpuno prisutni, a ljudi oko vas ispoljava-
ju nesvesno ponaanje, vi ne oseate potrebu da odreagujete na
to, to znai da mu ne pridajete bilo kakvu realnost. Vae spoko-
jstvo je toliko ogromno i duboko da sve to nije spokojno
iezava u njemu kao da nikada nije ni postojalo. To rui karmiki
ciklus akcije i reakcije. ivotinje, drvee, cvee, sve e oseati
vae spokojstvo i odazvae se na njega. Vi uite druge pomou
bivstva, putem demonstriranja spokojstva Boga. Vi postajete
svetio sveta", emanacija iste svesti i na taj nain ponitavate
patnju na nivou uzroka. Uklanjate ono nesvesno iz sveta.

Ovo ne znai da ne moete uiti druge preko onoga to
inite - na primer, ukazivanjem na to kako da prekinu
poistoveivanje sa umom, kako da prepoznaju nesvesne
obrasce u sebi, i tako dalje. Ali, ono to vi jeste uvek je vanija
pouka i monija stvar koja preobraava svet od onoga to vi gov-
orite i bitnije je ak i od onoga to inite. Osim toga, prepoznati
primat Bia i prema tome raditi na nivou uzroka ne iskljuuje
mogunost da se vaa samilost istovremeno ispolji i na nivou
onoga to preduzimate i na nivou posledice time to ete
ublaavati patnju kad god naiete na nju. Kada vas gladna osoba
zamoli za pare hleba a vi ga imate, daete joj ga. Ali dok dajete
taj hleb, iako vae meusobno delovanje moe biti tek vrlo
kratko, ono to je zaista vano jeste taj trenutak zajednikog
uea u Biu iji je jedini simbol hleb. Duboko isceljenje se odi-
grava u okviru njega. U tom trenutku ne postoji davalac niti pri-
malac.
Ali nikakva glad niti umiranje od gladi ne bi uopte trebalo da po-
stoje. Kako moemo da stvaramo bolji svet a da se prvo ne uhva-
timo u kotac sa zlom kao to je glad ili nasilje?
Sva zla su posledica nesvesnog. Moete ublaiti posledice
nesvesnog, ali ih ne moete ukloniti, osim ako ne uklonite njihov
uzrok. Prava promena se dogaa iznutra, a ne spolja.
Ako se oseate pozvanim da ublaite patnju u svetu, to je
vrlo plemenita stvar, ali upamtite da koncentraciju ne treba da
usmerite iskljuivo na spoljanji svet; u suprotnom ete naii na
frustraciju i oaj. Bez temeljite promene u ljudskoj svesti, svets-
ka patnja predstavlja rupu bez dna. Prema tome, nemojte
dozvoliti da vaa samilost postane jednostrana. Uivljavanje u
tui bol ili nedostatak i elja da mu pomognete mora biti dovede-
na u ravnoteu sa dubljom spoznajom vene prirode sveg ivota
i konane varke sveukupnog bola. Zato pustite da se vae spoko-
jstvo ulije u sve to inite i tako ete istovremeno raditi na
nivoima i posledice i uzroka.
Isto ovo se preporuuje i ukoliko podravate pokret koji
ima za cilj da zaustavi duboko nesvesne ljude od samounitenja,
meusobnog unitenja i unitenja planete ili od nanoenja stra-
hovite patnje drugim oseajnim biima. Upamtite: ba kao to ne
moete da se borite protiv venog mraka, tako ne moete ni da
se borite protiv nesvesnog. Ako pokuate, suprotni polariteti e
samo postati jai i jo dublje ukopani. Vi ete se poistovetiti sa
jednom od suprotnosti, stvoriete neprijatelja" a time ete i
sami biti uvueni u nesvesno. Podignite svest tako to ete iriti
svoja saznanja meu ljudima ili, u najboljem sluaju, vebajte
pruanje pasivnog otpora. Ali se postarajte za to da ne bude
nikakvog otpora u vama, nikakve mrnje, nikakve negativnosti.
Volite svoje neprijatelje", rekao je Isus, to naravno znai
nemojte imati neprijatelje."
Kada se jednom zapletete u rad na nivou posledica, vrlo
lako se moe desiti da se izgubite u svemu tome. Ostanite u
pripravnosti i budite veoma, veoma prisutni. Uzroni nivo mora
da ostane vae primarna arina taka, uenje o prosvetljenju
va glavni cilj a spokojstvo va najdragoceniji poklon ovom
svetu.
ZNAENJE PREDAJE
Prihvatanje Sadanjeg trenutka
Pomenuli ste predaju" nekoliko puta. Ne dopada mi se ta ideja.
Zvui donekle fatalistiki. Ako stalno prihvatamo stvari onakve
kakve jesu, neemo uiniti nikakav napor da ih poboljamo. ini
mi se da ono to napredak zaista predstavlja, i u naem linom
ivotu i kolektivno, nije prihvatanje ogranienja sadanjosti, ve
tenja da se ta ogranienja prevaziu i stvori neto bolje. Da to
nismo ve uradili, jo uvek bi iveli u peinama. Na koji nain se
predaja moe pomiriti sa menjanjem i obavljanjem stvari?
Za neke ljude predaja moe imati negativnu konotaciju,
nagovetavajui poraz, odustajanje, nedoraslost izazovima
ivota, padanje u letargiju, i tako dalje. Meutim, istinska preda-
ja je neto sasvim drugaije. Ona ne znai da treba pasivno da
trpite bilo koju situaciju u kojoj se moete nai i da ne radite nita
povodom nje. Niti ona znai da treba da prekinete sa pravljenjem
planova ili zapoinjanjem pozitivne akcije.
Predaja oznaava jednostavnu, ali duboku mudrost
preputanja, pre nego suprotstavljanja, ivotnom toku. Jedino
mesto gde moete iskusiti tok ivota jeste Sadanji trenutak, pa
tako predati se znai prihvatiti sadanji trenutak bezuslovno i bez
rezerve. To znai odbaciti unutranji otpor prema onome to
jeste. Unutranji otpor znai rei ne" onome to jeste, putem
mentalne osude i emocionalne negativnosti. On je posebno
izraen kada stvari pou naopako", to znai da postoji jaz
izmeu zahteva ili nepokolebljivih oekivanja vaeg uma i onoga
to jeste. To je jaz bola. Ako ste odrasli, znaete da stvari prilino
esto pou naopako". Tano u tim trenucima treba izvriti
predaju ako elite da uklonite bol i tugu iz svog ivota.
Prihvatanje onoga to jeste istog trenutka vas oslobaa pois-
toveivanja sa umom i time vas ponovo povezuje sa Biem.
Otpor jeste um.
Predaja je isto unutranji fenomen. To ne znai da na
spoljanjem nivou ne moete preduzeti akciju i promeniti situaci-
ju. Zapravo, nije sveukupna situacija ono to je potrebno da prih-
vatite kada se predajete, ve samo maleni segment koji se zove
Sadanji trenutak.
Na primer, ako biste se negde zaglibili u blatu, vi ne biste
rekli: U redu, pomiriu se sa tim da ostanem zaglavljen u blatu."
Pomirenost sa sudbinom nije predaja. Ne morate da prihvatite
nepoeljnu ili neprijatnu ivotnu situaciju. Niti morate da se
zavaravate govorei kako nema nieg loeg u tome to ste
zaglavljeni u blatu. Ne. Vi u potpunosti uviate da elite da se
izbavite odatle. Potom suavate svoju panju na sadanji trenutak
bez toga da ga mentalno oznaite na bilo koji nain. To znai da
ne gradite nikakav sud o Sadanjem trenutku. Prema tome, nema
nikakvog otpora, nikakve emocionalne negativnosti. Vi prih-
vatate bivanje" ovog trenutka. Zatim preduzimate akciju i inite
sve to moete da se izbavite iz blata. Takvu akciju ja" nazivam
pozitivnom akcijom. Ona je daleko efikasnija od negativne akci-
je koja se javlja iz besa, oaja ili frustracije. Sve dok ne
postignete eljeni rezultat, nastaviete da vebate predaju putem
suzdravanja od mentalnog oznaavanja Sadanjeg trenutka.
Dozvolite mi da vam ponudim vizuelnu analogiju kako bih
ilustrovao ono to pokuavam da istaknem. No je, vi etate
nekom stazom, okrueni ste gustom maglom. Ali imate snanu
baterijsku lampu koja see kroz maglu i stvara uzak jasan pros-
tor ispred vas. Magla je vaa ivotna situacija koja ukljuuje
prolost i budunost; baterijska lampa je vae svesno prisustvo;
jasan prostor je Sadanji trenutak.
Neizvrenje predaje uvruje va psiholoki oblik, oklop
ega, i tako stvara snaan oseaj izdvojenosti. Poinjete da svet
oko sebe, a posebno ljude, doivljavate kao pretnju. Javlja se
nesvesni poriv za unitenjem drugih putem osude, kao i potreba
za nadmetanjem i dominiranjem. ak i priroda postaje va nepri-
jatelj, a vaa opaanja i tumaenja su rukovoena strahom.
Mentalna bolest koju nazivamo paranoja tek je malo akutniji
oblik ovog normalnog, ali disfunkcionalnog stanja svesti.
Ne samo va psiholoki oblik, ve onaj fiziki - vae telo -
kroz otpor postaje krut i rigidan. Napetost se javlja u razliitim
delovima tela i ono se u celini gri. Slobodan protok ivotne
energije kroz telo je u velikoj meri ogranien. Rad na telu i izves-
ni oblici fizikalne terapije mogu biti od pomoi u obnavljanju
ovog toka ali, osim ako ne vebate predaju u svom svakod-
nevnom ivotu, te stvari vam mogu pruiti samo privremeni simp-
tom olakanja poto uzrok - obrazac otpora - jo uvek nije otk-
lonjen.
Postoji neto u vama to ostaje izvan uticaja prolaznih
okolnosti koje grade vau ivotnu situaciju i samo putem preda-
je vi imate pristup tome. To je va ivot, vae sopstveno Bie -
koje postoji veno u bezvremenom carstvu sadanjosti. Pronai
ovaj ivot - to je ona jedina stvar koja je potrebna" o kojoj je Isus
govorio.
Ako smatrate da je vaa ivotna situacija nezadovoljavajua
ili ak nepodnoljiva, obrazac nesvesnog otpora koji produava
tu situaciju moete prekinuti jedino ako se prvo predate.

Predaja je savreno spojiva sa preduzimanjem akcije,
zapoinjanjem promene ili postizanjem ciljeva. Ali u stanju
predaje jedna sasvim drugaija energija, drugaiji kvalitet, uliva
se u ono to inite. Predaja vas ponovo povezuje sa izvornom
energijom Bia i ukoliko je sve to inite ispunjeno Biem to e
postati radosno velianje ivotne energije koje vas odvodi jo
dublje u Sadanji trenutak. Putem nepruanja otpora kvalitet vae
svesti, a prema tome i kvalitet svega to inite ili stvarate,
neizmerno se poveava. Rezultati e potom sami po sebi doi i
odraavati taj kvalitet. Mogli bismo ovo nazvati predatom akci-
jom". To nije isti onaj rad za koji znamo ve hiljadama godina.
Kako ljudi u sve veem broju budu postajali probueni, re rad
e nestati iz naeg renika i moda e nova re biti stvorena da
je zameni.
Kvalitet vae svesti u ovom trenutku je odluujui faktor
kada je u pitanju vrsta budunosti koju ete iskusiti, pa je zato
predaja najvanija stvar koju moete uraditi kako bi nastupila
pozitivna promena. Svaka akcija koju preduzimate je sekundar-
na. Nikakva istinski pozitivna akcija ne moe nastati iz stanja
svesti koje ne zna za predaju.
Mogu da shvatim da ako sam u situaciji koja je neprijatna ili
nezadovoljavajua i potpuno prihvatim taj trenutak takvim kakav
jeste, nee biti patnje ili nesree. Uzdignuu se iznad toga. Ali jo
uvek ne mogu ba najbolje da vidim odakle e doi energija ili
motivacija za preduzimanje akcije i postizanje promene ako ne
postoji izvesna koliina nezadovoljstva.
U stanju predaje vi sasvim jasno vidite ta je to to treba da
se uradi i preduzimate akciju, radei stvari redom i koncentriui
se na jednu po jednu. Neka vas priroda naui, pogledajte kako
se sve moe postii i kako se udo ivota razotkriva bez nezado-
voljstva ili nesree. To je razlog zbog kog je Isus rekao:
Pogledajte ljiljane, nain na koji rastu; niti se mue, niti ure".
Ako je vaa sveukupna situacija nezadovoljavajua ih
neprijatna, odvojite se ovoga trenutka i predajte se onome to
jeste. To je ona baterijska lampa koja see kroz maglu.
Spoljanje okolnosti e onda prestati da upravljaju vaim stanjem
svesti. Vie neete proizlaziti iz reakcije i otpora.
Potom razmotrite detalje te situacije. Zapitajte se: Postoji
li bilo ta to bi se moglo uraditi kako bi se situacija promenila,
poboljala ili kako mene vie ne bi bilo u njoj?" Ako postoji, pre-
duzmite odgovarajuu akciju. Nemojte se koncentrisati na stoti-
nu stvari koje ete sigurno morati ili moda morati da uradite u
nekom trenutku u budunosti, ve na jednu jedinu stvar koju
moete da uradite sada. To ne znai da uopte ne treba da plani-
rate. Upravo planiranje moe biti ta jedina stvar koju moete
sada da uradite. Ali se pobrinite da ne ponete da putate men-
talne filmove", da projektujete sebe u budunost, i tako izgubite
Sadanji trenutak. Nee moda svaka akcija koju preduzmete
uroditi plodom istog trenutka. Sve dok se to ne desi - nemojte se
opirati onome to jeste. Ako ne postoji nikakva akcija koju
moete preduzeti, a ni vi niste u stanju da se udaljite od situaci-
je, onda iskoristite tu situaciju kako biste uli jo dublje u preda-
ju, jo dublje u Sadanji trenutak, jo dublje u Bie. Kada se zako-
rai u ovu venu dimenziju sadanjosti, promena se najee
dogaa na neobine naine, bez potrebe za ulaganjem preve-
likog truda sa vae strane. ivot postaje usluan i kooperativan.
Ako su vas unutranji faktori kao to su strah, krivica ili pasivnost
spreavali da preduzmete akciju, oni e se rastopiti na svetlu
vaeg svesnog prisustva.
Nemojte pobrkati predaju sa stavom kao to je ne mogu
vie da se trudim" ili jednostavno, vie mi nije stalo". Ako se
time paljivije pozabavite, otkriete da je takav stav zatrovan
negativnou u obliku prikrivene zlovolje, pa zato on uopte ne
predstavlja predaju, ve zamaskirani otpor. Nakon to se pre-
date, usmerite svoju panju prema unutra kako biste proverili da
li je ostao ikakav trag otpora u vama. Budite veoma oprezni dok
to radite; u suprotnom, vreica otpora u obliku misli ili
nepotvrene emocije moe nastaviti da se krije u nekom
mranom uglu.
Od energije uma do duhovne energije
Prestati sa otporom - to je lake rei nego uraditi. Jo uvek mi nije
ba najjasnije kako to da uinim. Ako kaete da je predaja nain za
to, ostaje pitanje:"Kako?"
Ponite tako to ete priznati da otpor postoji. Budite tu kad
se on dogodi, kada se otpor pojavi. Posmatrajte kako ga va um
stvara, na koji nain oznaava situaciju, vas ili druge. Obratite
panju na proces razmiljanja koji je u to ukljuen. Osetite
energiju emocije. Time to prisustvujete pojavi otpora, uvideete
da on nema nikakvu svrhu. Usmeravanjem celokupne vae
panje na Sadanji trenutak nesvesni otpor je uinjen svesnim i
to je njegov kraj. Ne moete biti i svesni i nesreni i svesni i puni
negativnosti. Negativnost, nesrea ili patnja, u kojem god obliku,
znae da postoji otpor, a otpor je uvek nesvestan.
Nesumnjivo je mogue da budemo svesni svojih nesrenih
oseanja?
Da li ste vi odabrali nesreu? Ako niste, kako se pojavila?
ta je njena svrha? Ko je odrava u ivotu? Kaete da ste svesni
svojih nesrenih oseanja, ali istina je ta da ste se poistovetili sa
njima i odravate taj proces u ivotu putem prisilnog razmiljan-
ja. Kad biste bili svesni, odnosno potpuno prisutni u Sadanjem
trenutku, sva negativnost bi se gotovo istog trenutka ponitila. Ne
bi mogla da opstane u vaem prisustvu. Ona jedino moe opsta-
ti u vaem odsustvu. ak ni otelotvoreni bol ne moe opstati
dugo u vaem prisustvu. Vi odravate svoju nesreu time to joj
dajete vremena. To je njen glavni pokreta. Uklonite vreme
putem intenzivne svesti o sadanjem trenutku i ona e prestati.
Ali, da li elite da prestane? Da li ste je se zaista zasitili? Ko ete
biti bez nje?
Sve dok ne ostvarite predaju, duhovna dimenzija je neto
o emu itate, o emu razgovarate, to vas uzbuuje, o emu
piete knjige, o emu razmiljate, u ta verujete - ili ne verujete,
kako bilo. Nema nikakve razlike. Sve dok se ne predate, ta
dimenzija nee postati iva stvarnost u vaem ivotu. A kada to
uinite, energija koja e zraiti iz vas i upravljati vaim ivotom
imae daleko veu vibracionu frekvenciju od energije uma koji
jo uvek upravlja naim svetom - energije koja je stvorila posto-
jee drutvene, politike i ekonomske strukture nae civilizacije
i koja se takoe neprekidno obnavlja putem naih obrazovnih
sistema i medija. Kroz predaju duhovna energija dolazi na ovaj
svet. Ona ne stvara nikakvu patnju ni vama, ni drugim ljudima, niti
bilo kojem drugom obliku ivota na ovoj planeti. Za razliku od
energije uma ona ne zagauje zemlju i nije potinjena zakonu
polariteta koji nalae da nita ne moe postojati bez svoje suprot-
nosti, da dobro ne moe postojati bez loeg. Oni koji su vodeni
energijom uma to je jo uvek sluaj sa ogromnom veinom pop-
ulacije na Zemlji, ostaju nesvesni postojanja duhovne energije.
Ona pripada drugaijem stepenu realnosti i stvorie drugaiji
svet onda kada dovoljan broj ljudi stupi u stanje predaje i na taj
nain se potpuno oslobodi negativnosti. Ako Zemlja bude opsta-
la, ovo e biti energija onih koji e je nastanjivati.
Isus je ukazao na ovu energiju kada je dao svoju poznatu
proroansku izjavu u besedi na gori: Blagosloveni su oni koji
poputaju; oni e imati zemlju u svom posedu." Tiho ali inten-
zivno prisustvo je ono to ponitava nesvesne mentalne obrasce.
Oni ipak mogu ostati aktivni jo neko vreme, ali vie nee upravl-
jati vaim ivotom. Spoljasnje okolnosti kojima ste se opirali
takoe tee da se brzo promene ili ponite kroz predaju. Ona na
veoma moan nain preobraava situacije i ljude. Ukoliko se
okolnosti ne promene odmah, vae prihvatanje Sadanjeg trenut-
ka e vam omoguiti da se uzdignete iznad njih. U oba sluaja
biete slobodni.

Predaja u linim vezama
ta je sa onim ljudima koji ele da me iskoriste, da utiu na mene
ili da me kontroliu? Da li treba njima da se predam?
Oni su odvojeni od Bia, stoga nesvesno pokuavaju da od
vas dobiju energiju i mo. Tano je da e samo nesvesna osoba
pokuati da iskoristi ili izmanipulie druge, ali je podjednako
tano da samo nesvesna osoba moe biti iskoriena i izmanipu-
lisana. Ako se opirete nesvesnom ponaanju drugih, ili se borite
protiv njega, i sami postajete nesvesni. Ali predaja ne znai da
treba doputati da vas nesvesni ljudi koriste. Nipoto. Apsolutno
je mogue nekoj osobi jasno i glasno rei ne" ili okrenuti glavu
od neke situacije i istovremeno biti u stanju potpunog
unutranjeg nepruanja otpora. Kada kaete ne" nekoj osobi ili
situaciji, neka ono ne proistekne iz reakcije, ve iz uvida, iz jasne
spoznaje toga ta je u tom trenutku za vas dobro a ta ne. Neka
to bude nereagujue ne", ne" visokog kvaliteta, ne" koje je
sasvim osloboeno negativnosti i zato vie ne stvara nikakvu patnju.
Na poslu se nalazim u jednoj situaciji koja je neprijatna. Uprkos
pokuajima bilo je nemogue da joj se predam. I dalje nastavlja da
se javlja velika koliina otpora.
Ako ne moete da se predate, odmah preduzmite akciju.
Otvoreno kaite ili uinite ono to e izazvati promenu u situaciji
- ili se udaljite od nje. Preuzmite odgovornost za svoj ivot.
Nemojte ni vae prelepo blistavo unutranje Bie ni Zemlju
zagaivati negativnou. Nemojte ostavljati prostora u sebi za
neraspoloenje u bilo kakvom obliku.
Ako ne moete da preduzmete akciju, na primer ako ste u
zatvoru, onda vam ostaju dva izbora: otpor ili predaja. Ropstvo ili
unutranja sloboda od spoljanjih uslova. Patnja ili unutranji mir.
Da li nepruanje otpora takoe treba primenjivati u spoljanjem
voenju naih ivota, kao to je nepruanje otpora nasilju Ili je to
neto to se odnosi samo na na unutranji ivot?
Vas jedino treba da interesuje unutranji aspekt. To je pri-
marno. Naravno, to e takoe izmeniti i voenje vaeg
spoljanjeg ivota, vaih veza, i tako dalje.
Putem predaje vae veze e biti vrlo temeljno promen-
jene. Ako nikada ne budete mogli da prihvatite ono to jeste,
samim tim neete biti u stanju da prihvatite nijednu osobu
onakvom kakva ona jeste. Vi ete osuivati, kritikovati, etiketirati,
odbacivati ili pokuavati da promenite ljude. Osim toga, ako
Sadanji trenutak stalno budete pretvarali u sredstvo za
postizanje cilja u budunosti, onda ete i svaku osobu na koju
naiete ili sa kojom uspostavite vezu pretvarati u sredstvo za
postizanje cilja. Veza - ljudsko bie - tada postaje od sekun-
darne vanosti za vas ili gubi bilo kakav znaaj. Primamo posta-
je ono to moete da izvucete iz veze - bilo da je to materijalna
korist, oseaj moi, fiziko zadovoljstvo ili neki oblik zadovoljen-
ja ega.
Dozvolite mi da vam prikaem na koji nain predaja moe
da funkcionie u vezama. Kada postanete umeani u svau ili
neku konfliktnu situaciju, recimo sa partnerom ili nekim ko vam
je blizak, zaponite tako to ete posmatrati sopstvenu potrebu
da se branite onda kada je va stav napadnut ili pokuajte da
osetite snagu sopstvene agresije dok napadate stav druge
osobe. Posmatrajte privrenost koju oseate prema svojim
pogledima i miljenjima. Osetite mentalno-emocionalnu energi-
ju koja lei u pozadini vae potrebe da budete u pravu i
optuujete onu drugu osobu da nije u pravu. To predstavlja
energiju egoistinog uma. Vi je inite svesnom time to je priz-
najete, time to je oseate to je vie mogue. A onda, jednog
dana, usred nekakve svae, iznenada ete shvatiti da imate izb-
ora, tako da ete moda odluiti da odustanete od sopstvene
reakcije - samo da biste videli ta e se dogoditi. Vi se preda-
jete. Ne mislim na odustajanje samo od verbalne reakcije tako
to ete rei: ,,U redu, ti si u pravu", sa izrazom na licu koji govo-
ri ja sam iznad ovog detinjastog nesvesnog stanja". Time samo
premetate otpor na jedan drugi nivo, dok egoistino i dalje
ostaje na vlasti, prisvajajui pravo na komandu. Ja" govorim o
naputanju itavog mentalno-emocionalnog energetskog polja u
vama koje se bori za mo.
Ego je lukav, zato morate da budete veoma oprezni,
veoma prisutni i potpuno iskreni prema sebi kako biste se uver-
ili jeste li zaista odustali od poistoveivanja sa mentalnim stavom
i time se oslobodili svog uma. Ako se iznenada osetite veoma
lagano, neoptereeno i duboko spokojno, to je nepogreiv znak
istinske predaje. A zatim posmatrajte ta e se desiti sa mental-
nim stavom one druge osobe poto ga vi vie ne potkrepljujete
pruanjem otpora. Prava komunikacija poinje tek kada se pois-
toveenost sa mentalnim stavovima ukloni sa puta.
ta je sa nepruanjem otpora uprkos nasilju, agresiji, i tome
slino?
Nepruanje otpora ne znai nuno da ne radite nita. Sve
to znai jeste da bilo kakvo injenje" prestaje da bude reak-
tivno. Setite se duboke mudrosti koja lei u osnovi vebanja
istonjakih borilakih vetina: nemojte se opirati snazi protivni-
ka. Popustite kako bi ga nadjaali.
Znajui to, ne initi nita" dok ste u stanju intenzivnog
prisustva veoma je moan nain na koji se situacije i ljudi menja-
ju i isceljuju. U taoizmu postoji termin koji se zove vu vei, obino
prevoen kao aktivnost bez akcije" ili sedeti mimo i raditi
nita". U drevnoj Kini ovo je smatrano jednim od najviih
dostignua, odnosno vrlina. To se radikalno razlikuje od neak-
tivnosti u obinom stanju svesti ili, bolje reeno, u stanju bez
svesti koja potie od straha, inercije ili neodlunosti. Ono pravo
ne initi nita" podrazumeva unutranje nepruanje otpora i
veliki oprez.
Sa druge strane, ako je potrebna akcija, vi vie neete
reagovati iz uslovljenog uma, ve ete na situaciju odgovarati iz
vaeg svesnog prisustva. U tom stanju va um je osloboen poj-
mova, ukljuujui tu i pojam nenasilja. Prema tome, ko moe da
predvidi ta ete uraditi?
Ego veruje da vaa snaga lei u vaem otporu, a tano je
zapravo to da vas otpor odvaja od Bia, jedinog mesta istinske
moi. Otpor predstavlja slabost i strah maskiran kao snagu. Ono
to ego vidi kao slabost u stvari je vae Bie u svoj svojoj istoti,
nevinosti i moi. A ono to on vidi kao snagu zapravo je slabost.
Dakle ego postoji u neprekidnom modalitetu otpora, igrajui
lane uloge kako bi prikrio vau slabost" koja zapravo pred-
stavlja vau mo.
Sve dok ne bude nastupila predaja, nesvesno igranje
uloga sainjavae veliki deo ljudskog meusobnog delovanja.
Kad se budete predali, nee vam vie biti potrebne utvrde ega i
lane maske. Postaete veoma jednostavni, veoma stvarni. To je
opasno", kae ego. Biete povreeni. Postaete ranjivi." Ono
to ego ne zna, naravno, jeste da samo ako odbacite otpor, ako
postanete ranjivi", moete da otkrijete vau istinsku i sutinsku
neranjivost.
Preobraaj bolesti u prosvetljenje
Ako se neko ozbiljno razboli i u potpunosti prihvati svoje stanje
predajui se bolesti, nee li time odustati od svoje reenosti da
ponovo ozdravi? Vie ne bi postojala odlunost da se bori protiv
bolesti, zar ne?
Predaja predstavlja unutranje prihvatanje onoga to jeste
bez rezerve. Govorimo o vaem ivotu - o ovom trenutku - a ne
o uslovima ili okolnostima u vaem ivotu, ne o onome to nazi-
vamo vaom ivotnom situacijom. Ve smo o tome govorili.
to se tie bolesti, evo ta ona znai. Bolest je deo vae
ivotne situacije. Kao takva, ona ima prolost i budunost.
Prolost i budunost grade neprekidni kontinuum, osim ako isku-
pljujua mo Sadanjeg trenutka ne bude aktivirana putem vaeg
svesnog prisustva. Kao to znate, ispod raznoraznih uslova koji
sainjavaju vau ivotnu situaciju koja egzistira u vremenu posto-
ji neto dublje, neto sutastvenije: va ivot, vae Bie u bezvre-
menom Sadanjem trenutku.
Poto u Sadanjem trenutku ne postoje nikakvi problemi,
tako nema ni bolesti. Verovanje u etiketu kojom neko oznaava
vae stanje upravo odrava to stanje na prvom mestu,
opunomouje ga i od te privremene nestabilnosti stvara prividno
pouzdanu stvarnost. Vaem stanju to prua ne samo realnost i
pouzdanost ve i kontinuitet u vremenu kakav ono ranije nije
imalo. Usmeravanjem panje na sadanji trenutak i suzdravan-
jem od njegovog mentalnog oznaavanja bolest se svodi na
jedan ili nekolicinu sledeih inilaca: fiziki bol, slabost,
nelagodnost ili nesposobnost. Sadanji trenutak - to je ono emu
se predajete. Vi se ne predajete ideji o bolesti". Dozvolite patnji
da vas uvue u sadanji trenutak, u stanje intenzivnog svesnog
prisustva. Iskoristite je za prosvetljenje.
Predaja ne preobraava ono to jeste ili barem to ne ini
direktno. Predaja preobraava vas. Kada vi postanete
preobraeni, ceo va svet biva preobraen jer svet predstavlja
samo odraz. O tome smo ranije govorili.
Ako pogledate u ogledalo i ne dopadne vam se ono to
vidite, morali biste da budete ludi pa da nasmete na odraz. A to
je upravo ono to radite kada ste u stanju neprihvatanja. I nar-
avno, ako napadnete odraz, on e vam uzvratiti napad. Ako prih-
vatite odraz, bez obzira na to kakav je, ako postanete prijateljski
nastrojeni prema njemu, on ne moe postati neprijateljski nastro-
jen prema vama. To je nain na koji vi menjate svet.
Bolest nije problem. Vi ste problem - sve dok kontrolu ima
egoistini um. Kada ste bolesni ili nemoni, nemojte to oseati
kao neku vrstu neuspeha, nemojte oseati krivicu. Nemojte
optuivati ivot da nepravedno postupa sa vama, ali nemojte
optuivati ni sebe. Sve je to, u stvari, otpor. Ako patite od neke
ozbiljne bolesti, iskoristite je za prosvetljenje. Sve loe" stvari
koje vam se dogaaju u ivotu - iskoristite za prosvetljenje.
Oduzmite vreme od bolesti. Nemojte joj davati nikakvu prolost
ni budunost. Neka vas ona odvede u intenzivnu svest o
sadanjem trenutku - i tada posmatrajte ta e se dogoditi.
Postanite alhemiar. Pretvarajte obian metal u zlato, pat-
nju u svest, veliku nesreu u prosvetljenje.
Da li ste ozbiljno bolesni i sada oseate bes zbog onoga
to sam upravo rekao? Ako je tako, onda je to jasan pokazatelj da
je bolest postala deo vaeg oseaja o sopstvenom ja" i da vi
sada titite svoj identitet - ba kao to titite i bolest. Stanje koje
je oznaeno kao bolest" nema nikakve veze sa onim to vi zaista
jeste.
Kad udari velika nesrea
Kada je u pitanju vei deo populacije koji je jo uvek
nesvestan, jedino neka kritina granina situacija ima snage da
razbije tvrdi oklop ega i natera te ljude na predaju, dovodei ih u
probueno stanje. Granina situacija se javlja onda kada se
putem neke velike nesree, drastinog preokreta, stranog
gubitka ili patnje ceo va svet srui i izgubi smisao. Ona pred-
stavlja susret sa smru, bilo da je fizika, bilo psiholoka.
Egoistini um, tvorac ovog sveta, rui se. Novi svet potom moe
nastati iz pepela onog starog.
Ne postoje nikakve garancije, naravno, da e ak i
granina situacija uspeti to da uini, ali mogunost uvek postoji.
Otpor prema onome to jeste se kod nekih ljudi u takvoj situaci-
ji ak pojaava, i to onda prerasta u sputanje u pakao. Kod
drugih moe se javiti samo delimina predaja, ali ak i to e im
dati izvesnu dubinu i spokojstvo koje ranije nisu imali. Delovi
oklopa ega e otpadati, omoguavajui deliima sjaja i spokojst-
va koji lee ispod uma da zasijaju.
Granine situacije su dovele do mnogih uda. Bilo je
ubica koji su u zatvoru ekali na izvrenje smrtne kazne i u toku
poslednjih par sati svog ivota iskusili stanje u kom ego ne pos-
toji, i duboku radost i spokojstvo koji idu uz to. Unutranji otpor
prema situaciji u kojoj su se nali postao je toliko snaan da je
proizveo nepodnonjivu patnju, a nisu imali gde da pobegnu niti
su mogli bilo ta da uine da je izbegnu, ak ni da se umom
projektuju u budunost. To ih je navelo da u potpunosti prihvate
neprihvatljivo. Bili su naterani na predaju. Na ovaj nain postali
su sposobni da uu u stanje milosti sa kojim nastupa i
iskupljenje: potpuno oslobaanje od prolosti. Naravno, ono to
zaista utire put udu milosti i iskupljenja nije granina situacija,
ve sam in predaje.
Dakle, kad god vas bude pogodila nekakva velika nesrea
ili se neto ozbiljno bude pogoralo" - bolest, nesposobnost,
gubitak doma, bogatstva ili drutveno odreenog identiteta,
prekid bliske veze, smrt ili patnja voljene osobe ili smrt koja
lebdi nad vama samima - znajte da sve to poseduje i svoju drugu
stranu, da ste samo jedan korak udaljeni od neeg neverovatnog,
od potpunog alhemijskog preobraaja neplemenitog metala bola
i patnje u zlato. Taj jedan korak naziva se predaja.
Nemam nameru da tvrdim kako ete u nekoj od takvih
situacija postati sreni. Neete. Ali e strah i bol biti pretvoreni u
unutranji mir i spokojstvo koji potiu sa jednog veoma dubokog
mesta - iz samog Duhovnog sveta. To je onaj mir Boji koji pre-
vazilazi razum". U poreenju sa tim srea je prilino povrna
stvar. Sa ovim blistavim mirom dolazi i spoznaja - ne na nivou
uma, ve u dubini vaeg Bia - da ste neunitivi, besmrtni. Ovo
nije verovanje. To je apsolutna uverenost kojoj ne treba nikakav
spoljanji dokaz ili potvrda od nekog sekundarnog izvora.
Preobraaj patnje u mir
Postoji pria o jednom filozofu stoiku u staroj Grkoj koji je, poto
mu je reeno da mu je sin poginuo u nesrei, odgovorio: Znao
sam da nije besmrtan". Da li je to predaja? Ako jeste, ja" je ne
elim. Postoje neke situacije kada se predaja ini neprirodnom i
neljudskom.
Biti odseen od svojih oseanja nije predaja. Ali mi ne
znamo kakvo je bilo njegovo unutranje stanje kada je izgovorio
te rei. U izvesnim ekstremnim situacijama e vam i dalje moda
biti nemogue da prihvatite Sadanji trenutak. Ali kod predaje
ete uvek dobiti drugu ansu.
Vaa prva ansa jeste da svaki trenutak predate realnosti
tog trenutka. Znajui da ono to jeste ne moe biti poniteno - jer
ono ve jeste - vi govorite da" onome to jeste ili prihvatate ono
to nije. Zatim radite ono to morate, ta god da situacija nalae.
Ako budete obitavali u ovom stanju prihvatanja, vie neete
stvarati negativnost, patnju, nesreu. Tada ete iveti u stanju
nepruanja otpora, stanju milosti i prosvetljenosti, osloboeni
borbe.
Kad god ne budete u stanju to da uinite, kad god pro-
pustite tu ansu - bilo zbog toga to ne stvarate dovoljno svesnog
prisustva da biste spreili pojavljivanje nekog uobiajenog i
nesvesnog obrasca otpora, bilo zato to je stanje toliko ekstrem-
no da je za vas apsolutno neprihvatljivo - vi tada stvarate neki
oblik bola, neki oblik patnje. Moe vam izgledati kao da je
situacija ta koja stvara patnju, ali u osnovi nije tako - to ini va
otpor.
Evo sada vae druge anse da se predate, ako ne moete
da prihvatite ono to se nalazi spolja, onda prihvatite ono to se
nalazi unutra. Ako ne moete da prihvatite spoljanje stanje, pri-
hvatite unutranje. To znai: nemojte se opirati bolu. Dopustite
mu da bude tu. Predajte se alosti, oaju, strahu, usamljenosti ili
bilo kojem obliku koji patnja poprimi. Budite joj svedok a da je
mentalno ne oznaavate. Prigrlite bol. Onda ete videti na koji
nain udo predavanja duboku patnju preobraava u duboki mir.
Ovo je vae raspee. Neka ono postane i vae uskrsnue i
uzdignue.
Ne vidim kako neko moe da se preda patnji. Kao to ste i sami
istakli, patnja je ne-predaja. Kako moete da se predate ne-
predaji?
Zaboravite predaju na trenutak. Kada je va bol dubok, sva
pria o predaji verovatno e delovati isprazno i beznaajno.
Kada je va bol dubok, najverovatnije ete oseati snaan poriv
da pobegnete od njega pre nego da mu se predate. Neete
eleti da oseate to to oseate. Ima li ieg prirodnijeg od toga?
Ali ne moete pobei, nema izlaza. Postoje mnogi pseudo izlazi
- posao, alkohol, droga, bes, projektovanje, potiskivanje, i tako
dalje - ali oni vas ne oslobaaju bola. Intenzitet patnje se ne
umanjuje time to je pravite nesvesnom. Kada poriete emo-
cionalni bol, sve to inite ili mislite, ba kao i vae veze, posta-
je zaraeno njime. Vi ga takorei emitujete kao energiju koja
zrai iz vas, a drugi ga podsvesno prihvataju. Ako su nesvesni,
moda e se ak osetiti prisiljenim da vas napadnu ili povrede na
neki nain ili ete moda vi njih povrediti prilikom nesvesnog
projektovanja vaeg bola. Vi privlaite i ispoljavate sve ono to
odgovara vaem unutranjem stanju.
Kada ne postoji izlaz, jo uvek ipak postoji prolaz. Stoga
nemojte okretati glavu od bola. Suoite se sa njim. Osetite ga u
potpunosti. Nemojte razmiljati o njemu - osetite ga! Izrazite ga
ako je to neophodno, ali nemojte u svojoj glavi oko njega graditi
scenario. Poklonite svu svoju panju oseanju, a ne osobi,
dogaaju ili situaciji za koje vam se ini da su ga prouzrokovali.
Nemojte dozvoliti umu da iskoristi bol kako bi iz njega stvorio
identitet rtve za vas. Samosaaljenje i iznoenje svoje prie
drugima e vas odravati zatoenim u patnji. Poto je nemogue
pobei od oseanja, jedina mogunost promene jeste da se ue
u njega; u suprotnom, nita se nee izmeniti. Prema tome, pok-
lonite celokupnu panju onome to oseate i pokuajte da to
mentalno ne oznaite. Dok budete zalazili dublje u oseanje,
budite na velikom oprezu. U poetku, moe vam se initi kao da
je u pitanju jedno mrano i uasavajue mesto, meutim, kada se
bude javio poriv da okrenete glavu od njega, posmatrajte ga, ne
reagujte. Nastavite da usmeravate svoju panju na bol, nastavite
da oseate alost, strah, prestravljenost, usamljenost, ta god da
je prisutno. Ostanite oprezni, ostanite prisutni - prisutni celim
svojim Biem, svakom elijom svog tela. Dok to budete inili,
unosiete svetlost u ovu tamu. To je plamen vae svesti.
Na ovom stadijumu ne morate se vie brinuti o predaji.
Ona se ve odigrala. Kako? Potpuna panja isto je to i potpuno
prihvatanje, isto je to i predaja. Posveivanjem pune panje vi
koristite mo Sadanjeg trenutka, odnosno mo vaeg prisustva.
Nijedan skriveni ostatak otpora tu ne moe opstati. Prisustvo
uklanja vreme. A bez vremena, nikakva patnja, nikakva nega-
tivnost ne moe da opstane.
Prihvatanje patnje jeste putovanje u smrt. Suoavanje sa
dubokim bolom, doputanje da on postoji, usmeravanje panje
na njega, sve to predstavlja svestan odlazak u smrt. Kada budete
umrli ovom smru, uvideete da smrti u stvari nema - i da se
nemate ega bojati. Samo ego umire. Zamislite svetlosni zrak
koji je zaboravio da je neodvojivi deo sunca i sebe zavarava
verovanjem da mora da se bori za opstanak, stvarajui neki drugi
identitet koji nije sunce i grevito se drei za njega. Zar smrt ove
zablude ne bi predstavljala neverovatno osloboenje?
elite li laku smrt? Da li biste radije umrli bez bola, bez
agonije? Onda svakog trenutka umrite za prolost i pustite da
svetlost vaeg prisustva svojim zracima spere teko, vremenom
okovano ja" za koje ste mislili da je vi".
Put krsta
Postoje mnoga svedoanstva ljudi koji kau da su pronali Boga
putem duboke line patnje, a postoji i hrianski izraz put krsta"
koji, pretpostavljam, ukazuje na istu stvar.

Ovde se samo time i bavimo.
Strogo uzevi, oni nisu pronali Boga putem svoje patnje,
zato to patnja podrazumeva otpor. Pronali su Boga putem
predaje, putem potpunog prihvatanja onoga to jeste, a njihova
estoka patnja ih je primorala na to. Mora da su uvideli na nekom
nivou da je njihov bol samog sebe stvorio.
Na koji nain izjednaavate predaju sa pronalaenjem Boga?
Poto je otpor nerazdvojiv od uma, naputanje otpora -
odnosno predaja - predstavlja smrt uma kao vaeg gospodara,
varalice koji se pretvara da je vi", lanog boga. Sve osude i sva
negativnost se razgrauju. Carstvo Bia, koje je bilo prikriveno
umom, tada otvara svoje kapije. Iznenada, duboka tiina se javl-
ja u vama, neobjanjiv oseaj mira. A u tom miru lei ogromna
radost. A u toj radosti lei ljubav. A u samom sreditu poiva ono
sveto, ono bezgranino. Ono to se ne moe imenovati.
Ja to ne nazivam pronalaenjem Boga, jer kako moete
pronai ono to nikada nije ni bilo izgubljeno, sam ivot koji vi
predstavljate? Re Bog je ograniavajua ne samo zbog toga to
je hiljadama godina bila pogreno prihvatana i pogreno upotre-
bljavana, ve i zbog toga to ona podrazumeva i neko drugo bie
pored vas. Bog predstavlja Bie samo, a ne neko bie. Tu ne
moe biti nikakvog subjekat-objekat odnosa, nikakve dvojnosti,
ne moete postojati vi i Bog. Spoznaja Boga je najprirodnija stvar
koja postoji. Iznenaujua i neshvatljiva injenica nije ta da
moete postati svesni Boga, ve ta da niste svesni Boga.
Put krsta koji ste pomenuli predstavlja stari put ka
prosvetljenju, a do nedavno to je bio i jedini put. Ali nemojte ga
odbacivati ili potcenjivati njegovu efikasnost. On jo uvek deluje.
Put krsta predstavlja potpuni preokret. To znai da se naj-
gora stvar u vaem ivotu, va krst, pretvara u najbolju stvar koja
vam se ikada dogodila, time to vas primorava na predaju, na
smrt", primorava vas da postanete nita, da postanete kao Bog
- jer Bog takoe ne predstavlja neto.
U ovom trenutku, barem kada je u pitanju veinska
nesvesna populacija, put krsta je jo uvek jedini put. Oni e se
probuditi jedino putem dalje patnje, a prosvetljenju e, kao
kolektivnom fenomenu, predvidljivo, prethoditi silni preokreti.
Taj proces odraava delovanje izvesnih univerzalnih zakona koji
upravljaju razvojem svesti i kao takvog su ga predvideli neki pro-
roci. Opisan je, izmeu ostalih mesta, i u Knjizi Otkrovenja,
odnosno Apokalipsi, mada je prekriven nejasnom i ponekad
nedokuivom simbolikom. Tu patnju ne zadaje Bog, ve ljudi koji
je nanose sebi samima i jedni drugima, kao i pojedine odbram-
bene mere koje e Zemlja, taj ivi inteligentni organizam, pre-
duzeti kako bi se zatitila od naleta ovekovog ludila.
Ipak, danas je prisutan porast broj ljudi ija je svest
dovoljno evoluirala da joj nije potrebna dalja patnja pre nego to
spozna prosvetljenje. Vi ste moda jedna od tih osoba.
Biti prosvetljen putem patnje - taj put krsta - znai biti
silom uteran u nebesko carstvo dok se ritate i vritite. Na kraju
ete se predati jer ne moete vie da podnesete bol, ali taj bol bi
mogao da traje jo dugo vremena pre nego to se ovo dogodi.
Svesno odabrati prosvetljenje znai odbaciti svoju privrenost
prolosti i budunosti i nainiti Sadanji trenutak sreditem svog
ivota. To znai izabrati da obitavate u stanju prisustva, a ne u
vremenu. To znai rei da" onome to jeste. Bol vam tada vie
nee biti potreban. Koliko jo vremena smatrate da e vam biti
potrebno pre nego to budete u stariju da kaete: Neu vie
stvarati bol niti patnju"? Koliko jo bola e vam biti potrebno pre
nego budete mogli da nainite taj izbor?
Ako mislite da vam je potrebno jo vremena, dobiete ga
- a dobiete i jo bola. Vreme i bol su nerazdvojivi.
Mo izbora
ta je sa svim onim ljudima koji, izgleda, zapravo ele da pate?
Imam prijateljicu koju partner fiziki zlostavlja, a i njena prethod-
na veza je bila sline prirode. Zato ona bira takve ljude i zato
odbija da se odmah izvue iz te situacije? Zato toliko mnogo ljudi
zapravo bira bol?
Znam da je re odabirati" omiljeni termin Novog doba, ali
ona nije sasvim precizna u ovom kontekstu. Rei da je neko
odabrao" disfunkcionalnu vezu, ili bilo koju drugu negativnu
situaciju u svom ivotu, vodi ka pogrenom zakljuku. Izbor
podrazumeva svest - visok stepen svesti. Bez nje vi nemate izbo-
ra. Izbor nastupa onog trenutka kada prestanete da se pois-
toveujete sa umom i njegovim uslovljenim obrascima, onog
trenutka kada postanete prisutni. Sve dok ne dosegnete tu taku,
vi ste nesvesni, duhovno govorei. To znai da ste prisiljeni da
mislite, bseate i funkcioniete na odreene naine, zavisno od
uslovljenosti vaeg uma. Iz tog razloga je Isus i rekao: Oprosti
im jer oni ne znaju ta ine". Ovo nije povezano sa inteligencijom
u konvencionalnom smislu te rei. Susreo sam mnoge veoma
inteligentne i obrazovane ljude koji su takoe bili potpuno
nesvesni, to znai potpuno poistoveeni sa svojim umom.
Zapravo, ako mentalni razvoj i nagomilano znanje nemaju pro-
tivteu u odgovarajuem razvoju svesti, mogunost pojavljivanja
nezadovoljstva i velike nesree veoma je velika.
Vaa prijateljica je upletena u vezu sa partnerom koji je
zlostavlja, i to ne po prvi put. Zato? Ona nema izbora. Um,
uslovljen prolou, stalno nastoji da ponovo stvori ono to poz-
naje i to mu je blisko. ak i ako je to bolno, barem je poznato.
Um uvek ostaje blizu onoga to poznaje. Sve to je nepoznato
samim tim je i opasno jer on nema kontrolu nad njim. To je razlog
zbog kojeg um ne voli sadanji trenutak i ignorie ga. Svest o
sadanjem trenutku stvara prazninu ne samo u misaonom toku,
ve i u kontinuumu prolosti-budunosti. Nita istinski novo i
kreativno ne moe doi na ovaj svet, osim kroz tu prazninu, taj
otvoreni prostor beskonane mogunosti.
Stoga vaa prijateljica, budui da je poistoveena sa svo-
jim umom, moda ponovo stvara obrazac nauen u prolosti po
kojem su intimnost i zlostavljanje neraskidivo povezani. Ili moda
ispoljava mentalni obrazac nauen u ranom detinjstvu prema
kojem je ona bezvredna i zasluuje da bude kanjena. Mogue
je i to da ona veliki deo svog ivota ivi pomou otelotvorenog
bola, koji stalno trai dodatni bol kojim e se hraniti. Njen part-
ner ima sopstvene nesvesne obrasce koji nadopunjuju njene.
Naravno da je njena situacija samostvorena, ali ko ili ta je to ja"
koje ju je stvorilo? Mentalno-emocionalni obrazac iz prolosti,
nita drugo. Zato od toga stvarati nekakvo ja"? Ako joj budete
rekli da je sama odabrala svoje stanje ili situaciju, pojaaete
njeno stanje poistoveenosti sa umom. Ali, da li je njen mentalni
obrazac isto to i ona? Da li on predstavlja njeno ja? Da li je njen
pravi identitet izveden iz prolosti? Pokaite svojoj prijateljici
kako da postane posmatrajue prisustvo iza svojih misli i svojih
emocija. Ispriajte joj o otelotvorenom bolu i kako da ga se oslo-
bodi. Nauite je vetini posedovanja svesti o unutranjem telu.
Pokaite joj znaaj prisustva. im bude sposobna da dosegne
mo Sadanjeg trenutka, ruei time svoju uslovljenu prolost,
ona e sigurno imati izbora.
Niko ne odabira disfunkciju, sukob, bol. Niko ne odabira
ludilo. Oni se deavaju jer u vama nema dovoljno prisustva da bi
se unitila prolost, nema dovoljno svetlosti da bi se rasterala
tama. Vi niste u potpunosti ovde. Jo uvek se niste sasvim
probudili. U meuvremenu, uslovljeni um upravlja vaim ivo-
tom.
Slino tome, ako ste vi jedna od mnogih osoba koje imaju
nekakav problem sa svojim roditeljima, ako jo uvek gajite
mrnju zbog neega to oni jesu ili nisu uradili, onda i dalje veru-
jete da su imali izbora - da su mogli da postupe drugaije. Uvek
nam se ini da su ljudi imali izbora, ali to je varka. Sve dok va
um sa svojim uslovljenim obrascima upravlja vaim ivotom, sve
dok vi jeste va um, kakav izbor imate? Nikakav. Vi se ak ne
nalazite ni tu gde stojite. Stanje poistoveenosti sa umom je
veoma disfunkcionalno. Ono predstavlja oblik ludila. Gotovo svi
boluju od ove bolesti u razliitim stepenima. Onog trenutka kada
to budete uvideli, mrnje vie nee biti. Kako moete da mrzite
neiju bolest? Jedino to je prikladno jeste uzvratiti samilou.
Dakle, to znai da niko nije odgovoran za ono to ini? Ne dopada
mi se ta ideja.
Ako vama upravlja va um, ipak ete, iako nemate drugog
izbora, preivljavati posledice toga to niste svesni, stvarajui
dalju patnju. Nosiete teret straha, sukoba, problema i bola. Tako
stvorena patnja e vas na kraju prisiliti da istupite iz nesvesnog
stanja.
Pretpostavljam da se to to kaete o izboru odnosi i na pratanje.
Morate biti potpuno svesni i predati se pre nego to budete mogli
da oprostite.
Pratanje" je termin koji se koristi ve 2000 godina, ali
veina ljudi ima veoma ogranieno miljenje o tome ta on
zapravo znai. Ne moete zaista oprostiti sebi ili drugima sve
dok izvodite oseanje o sopstvenom ja" na osnovu prolosti.
Jedino dosezanjem moi Sadanjeg trenutka, koja predstavlja
vau linu mo, moe se doi do istinskog oprotaja. To prolost
ini nemonom, a vi postajete duboko svesni toga da nita to ste
ikada uinili ili to je uinjeno vama ne moe ak ni u najmanjoj
meri dotaknuti blistavu sutinu onoga to vi predstavljate. itav
pojam pratanja tada postaje bespotreban.
A kako da stignem do te take spoznaje?
Kada se budete predali onome to jeste i tako postali pot-
puno prisutni, prolost e prestati da poseduje bilo kakvu mo.
Vie vam ona nee biti potrebna. Prisustvo je klju. Sadanji
trenutak je klju.
Kako u znati kada je nastupila predaja?
Onda kada vie ne budete oseali potrebu da postavljate
to pitanje.
~OO~
. .