Viljem Šekspir San Letnje Noći

Viljem Sekspir - San letnje noci
VILJEM EKSPIR
SAN LETNJE NOI
Preveo: Aleksandar Saa Petrovi
LICA
TEZEJ, vojvoda atinski
HIPOLITA, kraljica Amazonki,
verenica Tezejeva
EGEJ, Hermijin otac
HERMIJA, Egejeva ki,
zaljubljena u Lisandra
LISANDER, Hermijin dragan
DEMETAR, Hermijin prosilac
HELENA, zaljubljena u Demetra
FILOSTRAT, Tezejev
prirediva zabava
OBERON, kralj vila i vilenjaka
TITANIJA, kraljica vila i
vilenjaka
PUK ili umski avolak
GRAKOV CVET,
PAUINA,
MOLJAC,
SLACICA vile i vilenjaci
PETAR DUNJA, tesar; Prolog
u meduigri
NIK(OLA) VRATILO, tka;
Piram u meuigri
FRANJA FRULA, krpac
mehova; Tizba u meduigri
TOMA NJUKA, krpa
kotlova; Zid u meduigri
DUICA, stolar;Jjav u meduigri
GLADNICA, kroja; Meseina
u meuigri
OSTALE VILE I VILENJACI
iz pratnje Oberonove i Titanijine
Page 1
DVORANI I SLUGE iz pratnje
Tezejeve i Hipolitine
Mesto radnje
ATINA I OBLINJA UMA
PRVI IN
SCENA PRVA
Atina. Tezejeva palata.
(Ulaze TEZEJ, HIPOLITA,
FILOSTRAT i pratnja.)
TEZEJ. Pa, eto, lepa Hipolita, blii se as
Venanja naeg: etiri dana to slede
Dovee nam mesec mlad- al', uh! - ini mi se
Da se taj stari mesec neto sporo jede! -
I odlae mi udnju k'o maeha neka
Il' udova imuna to nasledstvo sinu-
-Mladiu troi.
HIPOLITA. Brzo e etiri dana
Utonuti u noi, a etiri noi
Odsanjae to vreme nama brzo -
A onda e mesec mlad - k'o tek zapet
Na nebu od srebra luk - posmatrati nau
Svadbenu no.
TEZEJ. Idi sad, Filostrate dragi,
Pa mi atinsku mlade na veselj'e digni.
Probudi joj duh krepki i tom slavlju skloni.
A tmurnu setu sahranama polji:
Drukane blede - to dalje od nae svadbe!
(Izlazi FILOSTRAT.)
Hipolita, ja sam te maem isprosio
A vreanjem ti ljubav zadobio;
Al' venau te u drukijem tonu:
Uz narodno veselje, pompu, sjaj i gozbu.
(Ulaze EGEJ, njegova kerka
HERMIJA, LISANDER i DEMETAR.)
EGEJ. Srean budi, Tezeju, vojvodo na slavni!
TEZEJ. Egeju dobri, hvala! Kakvevesti nosi?
EGEJ. Pun jada, evo, dooh da se alim
Na dete svoje, na Hermiju ker roenu. -
Demetre, prii! - Gospodaru plemeniti,
Mladiu ovom ja nju obeah za enu. -
Lisandre, prii. - A ovaj momak, tu,
Page 2
Ljubazni knee, opini duu edu mom.
Ti, Lisandre, ti - stihove si joj davao,
Ljubavne znake s njom si razmenjiv'o.
Na meseini si joj pod prozorom
Umilnim glasom izvijao pesme
O tobonjoj ljubavi, u matu si joj se
Utisnuo lukavo. Slao si joj divne
Grivne od svoje kose, drangulije razne -
Dinuve prazne, kite cvea i slatkia -
Sve glasnike te, mone za slabanu mlade.
I tako si lukavstvom potkradao srce
Kerice moje, a poslunost njenu
Koju meni duguje, preobratio si
U tvrdoglavost grubu. - Pa ako sad,
Ljubazni knee, pred vama odbije ona
Da za Demetra poe, zatraiu
Atinsko staro prvenstvo da njome,
Poto je moja, raspolaem s pravom:
A to, pak, znai da e morati da poe
Il' za ovog plemia ili u smrt -
Zakonu naem shodno za ovakav sluaj.
TEZEJ. A ta kaete vi, Hermija, na sve ovo?
Primite savet, lepa devojko:
Za vas bi otac trebalo da je Bog -
Onaj to sazda vau lepotu -
Da, i onaj za koga ste vi tek lik
to ga je on u vosak utisnuo,
Pa je u njegovoj moi il' da ga zbrie
Ili ostavi. Valjan je plemi Demetar.
HERMIJA. Takav je i Lisander.
TEZEJ. Jeste, sam po sebi.
Al' on je u pogledu ovom lien
Pristanka vaeg oca, te za valjanijeg
Smatrati treba drugog.
HERMIJA. Eh, kad bi moj otac
Mojim oima mogao da gleda!
TEZEJ. Bolje da vae oi kroz njegov sud glede.
HERMIJA. Neka mi vaa milost oprosti:
Ne znam kakva mi to mo smelost daje,
I da li mojoj smernosti prilii
Da svoje misli branim u vaem prisustvu -
Al' recite mi, molim, ta najgore
Moe da mi se desi odbijem li
Da za Demetra poem?
TEZEJ. Smrtna kazna
Ili od ljudskog drutva odricanje
Page 3
Za svagda. I zato, Hermija lepa,
Ako ne prihvatite izbor oca svoga,
Vi proverite elje svoje, upoznajte
Tu mladost svoju, ispitajte oseanja
Da P ste kadri crnu rizu podneti,
U manastiru mranom iveti
I k'o duvna neplodna ceo vek provesti,
Pojei tiho himne Mesecu jalovom
I hladnom. O, nek' su triput blagoslovene
Devojke one to znaju da krote
Svoju vrelu krv na hodoau ednosti!
Ali srenija je na zemlji ovoj rua
Kojoj se sok ocedi, nego ona
to na netaknutom trnu venui
Raste, ivi i mre u samoi svetakoj.
HERMIJA. I ja u tako, moj gospodaru,
Da rastem, ivim i mrem, pre no to u
Pravo devianstva svog potiniti
Gospodstvu onog ijem jarmu mrskom
Dua mi nee da se prikloni.
TEZEJ. Razmislite jo, do prve mene meseca-
Do dana kad e peat veni biti stavljen
Na drubu izme' mene i mpje ljubavi -
Toga dana budite spremni:
Ili ete umreti to se volji
Oca svog opirete il' ete se,
Po njegovoj elji, za Demetra udati;
Ili ete, pak, na Dijaninom oltaru
Svoj zavet dati na samouzdranje
I samovanje veno.
DEMETAR. Ma, popusti,
Hermija mila; a ti, Lisandre,
Odreci se svog glupog zahteva
U korist moga prava neospornog.
LISANDER. Tebe voli njen otac, Demetre -
Hermiju pusti da voli mene;
A ti se, lepo, njime oeni!
EGEJ. Lisandre, podrugljive! I volim ja njega;
Pa e mu ljubav moja dati ono
Sto je moje, zna: Hermija pripada meni
I zato ja sva svoja prava na nju
Poklanjam njemu.
LISANDER (TEZEJU, u etiri oka). I ja
sam, gospodaru moj,
Otmena roda k'o on - i bogat sam k'o on;
Moja je ljubav od njegove jaa,
Page 4
I srea mi je naklonjena isto -
A moda ak i vie nego Demetru.
A iznad svega hvalisanja moga
Jest' to da Hermija divna voli mene.
Pa kako, onda, da ne traim svoja prava?
Demetar je - to u mu u brk rei -
Prepadao Nedarevu kerku Helenu
I zaludeo curu, pa sad ona,
Devoje milo, prosto ludi za njim,
Odano ludi, kao za nekim idolom -
Za frajerom tim i vrbovim klinom.
TEZEJ. Da, to sam uo - moram priznati,
I mislio sam da s Demetrom razgovaram
O tome, al' to smetoh s uma zbog previe
Poslova svojih. - Hodi sad, Egeju,
I Demetre, ti. Poi ete sa mnom da vas
Obojicu, nasamo, neemu pouim.
A vi, lepa Hermija, priprem'te se
Da svoju ud uskladite s voljom oca svog;
Ili e vas na zakon Atinski -
Koji nikako ne smemo blaiti -
Predati smrti ili, pak, zavetnoj
Samoi venoj. - Oh, oprosti, Hipolita.
Kako si mi, ljubavi? - Sad poite sa mnom,
Egeju i Demetre; vas dvojica ste mi
Potrebni za posao neki oko
Venanja naeg, pa, i o neemu drugom
Da popriamo to se doslovno vas tie.
EGEJ. Sledimo vas i dunou i eljom.
(Izlaze svi, sem LISANDRA i HERMIJE.)
LISANDER. ta ti je, mila? to si tako bleda?
Zar ti na licu rue tako brzo venu?
HERMIJA. Moda zato to obuzdavam kiu
Koja bi ih burno, iz oka moga,
Veoma lako orosila.
LISANDER. O teko meni! Al' po svemu onom
to mi knjige govore - u ljubavi pravoj
Nikada nita nije teklo glatko;
Ili je bilo razlike u rodu -
HERMIJA. Ah, strano! - i suvie uzviei
Da nisko pada.
LISANDER. IV u godinama -
HERMIJA. Ah, grozno! - kad se staro
vezuje za mlado.
LISANDER. Ili su se tu provodadije me
HERMIJA. O, Pakla! - da ti tue oko
Page 5
ljubav bira!
LISANDER. Il' ako ju je naklonost birala
Onda su je rat i smrt ili bolest
Opsedali i inili da bude
Trenutna k'o zvuk, brza kao senka,
Kratka kao san, magnovena kao munja
U mrkloj noi to u jednom sevu
Otkriva i nebo i zemlju,
Al' pre no to kae: "Gle!" proguta je
eljust mraka. Tako se ustro gase
Blistave stvari.
HERMIJA. Pa, kad ljubavnike verne
Veite smetnje koe, onda je to
Pisano tako. I neka nas zato
Iskuenje strpljivosti naui,
Jer krst je taj ivota naih deo
to s voljenjem je sroen kao misli
I elje i sni, kao uzdasi i suze -
Ti pratioci jadne ljubavi.
LISAN.: Dobro naelo! I uj me zato, Hera
Ja imam tetku, vrlo bogatu,
Udovicu bez dece; kua joj je
Desetak milja udaljena od Atine;
Ona me voli k'o roenog sina.
Tamo se s tobom, mila Hermija,
Venati mogu, jer donde atinski
Zakoni strogi ne doseu. Pa uj:
Ako me voli, ti se iz oevog doma
Iskradi sutra uvee, pa mugni
U onu umu na dve milje izvan grada,
Gde sam te onda sa Helenom sreo,
Kad si s njom na uranku majskom bila.
Saekau te tamo.
HERMIJA. Kunem ti se,
Lisandre mili, u Erosov najjai luk,
U najbolju mu zlatoglavu strelu,
U Venerinu krotku golubicu belu,
U ljubavni polet i sve to due spaja,
U Didonine oi pune ognja lomae
Dok gleda nevernog Eneju kad umae;
U sve zakletve lane to izusti ovek,
Kojih je vie no to ena skri dovek -
Na tome mestu to ga pomenu ti,
Sutra emo se sigurno nai mi.
LISAN.: Odri tu re, mila! Evo Helene - gle!
(Ulazi HELENA.)
Page 6
HERMIJA. Helena lepa, zdravo! Kud si pola?
HELENA. Zove me "lepa"? -
To nije lepo, znaj!
Demetar voli sve tvoje lepo, vaj!
Lepojko srena! Zvezde-vodilje ti oi,
Muzika sve je to ti jezik sroi,
Slaa no pesma eve za pastirsko uho
Kad priroda oblai novo ruho:
Kad procveta glog a ito se zazeleni.
Bolesti su prelazne - al', eh, da je meni
Da mi tvoja lepota kao bolest pree,
Hermija mila, sad bih razvedrila vee:
Da ti uhom primim glas, okom oka ti kroj,
A jezikom, grla tvoj taj milozvuni poj.
A ja bih tebi, da je moj, ceo svet dala,
Al' Demetra bih samo zadrala:
Naui me tom pogledu svom, imaj srca,
Odaj tajnu, da Demetar i za mnom grca.
HERMIJA. Ja ga mrko gledam, a on me
stalno ganja.
HELENA. O, daj osmehu mom od
mrtenja tvog znanja!
HERM.: Ja njega grdnjom, on ljubavlju mene.
HELENA. O, a meni molitva svaka vene!
HERM.: I to ga vie mrzim, on me vie juri.
HELENA. to ga ja vie volim, on se vie diiri.
HERMIJA. Za njegovu ludost ja nisam kriva.
HELENA. Nisi ti, ve lepota tvoja iva!
O, kam' da je to moja krivica!
HERM.: Smiri se. Ne vide on vie moga lica-
S Lisandrom beim: dok njega ja nisam srela
Atina mi je bila rajska kua, cela.
Al' sad mi je srce taj avo takao,
Pa mi raj pretvorio u pakao!
LISANDER. Helena, otkriu ti nau tajnu:
Kad sutra obno mesec prospe bajnu
Bisernu rosu po vlatima trave,
Ogledaju' u vodi srebro svoje glave -
U taj zgodni as za bekstvo jo od davnine -
Reili smo da pobegnemo iz Atine.
HERMIJA. U onoj umi gde smo nas dve esto
Na krhkom cveu nalazile mesto
Za nae devojake ispovesti -
Moj Lisander i ja emo se sresti;
Da svoje oi od Atine okrenemo
I nove drube u tuini pokrenemo.
Page 7
Sad zbogom, drugarice mila. Moli za nas.
Neka ti srea da Demetra, tvoj spas.
Odri re, Lisandre. Bacimo vid na glad
Do sutra u no, dok ne odskoi Mesec mlad.
LISANDER. Dotle, Hermija!
(HERMIJA izlazi.)
LISANDER. Helena, ne daj se brizi!
elim ti da Demetar za tobom poizi -
Kao ti za njim.
(LISANDER izlazi.)
HELENA. Mene srea mine -
Iako sam po miljenju cele Atine
Lepa kao i ona; tako misli svako!
Al' ta vredi kad Demetar ne vidi tako?
I dok me njegov previd strano grize,
Njegove oi za njom stvarno ize,
A ja u njcmu vidim sve vrline.
Ljubav je ta to zloe i ruine
Pretvara esto u valjane, svojim tokom,
Jer ljubav gleda srcem a ne okom;
I ba zato Amora krilatog i lepog,
Slikaju s krpom na oima, slepog.
I njegova strast nema nikakav sud;
S krilcima, bez vida, on srlja k'o lud.
Detinja mu glavica to se smei,
Pa kada bira, on esto pogrei.
Deaci se, od ale, kunu krivo,
A on je uvek krivokletnik biv'o.
Mene je Demetar, k'o vetar gradom
Zakletvama svim zasipao rado,
Tvrdei ustro da pripada meni samo,
Dok ne srete Hermiju lepu, tamo;
I kad mu na moj teki bol i jad,
Hermija topla zagreja taj grad,
Rastopie se sve zakletve vrste. -
Umeau ja ovde svoje prste:
O njenom bekstvu ue on od mene,
Pa e u umu za njom sigurno da krene. -
Ako mi za to kae sarho hvala,
Ta nagrada mi nee biti mala:
Tako e dua jo vie da mi pati,
Jer videu ga i sad - i kad se vrati.
(Izlazi HELENA.)
Page 8
SCENA DRUGA
Atina. Soba u Dunjinoj kui.
(Ulaze tesar DUNJA, stolar DUICA,
tka VRATILO, krpa mehova FRULA,
krpa kotlova NJUKA i
kroja GLADNICA.)
DUNJA. Je l' celo drutvance na gomili?
VRATILO. Najbolje bi bilo da se svi prozo-
vemo, oporativno - jedan po jedan, prema
onom ceduljetu.
DUNJA. Evo ga to cedulje s imenima svih
onih bada koji se, kad proelja Atinu, ra-
unjaju za podobne da izigravaju u naem
inter-poludijumu pred vojvodom i vojvotki-
njom, na dan nji'ove svadbe uvee.
VRATILO. Al' pre svega, dragi Petre Dunjo,
da nam kaete ta taj komad uopte tretira;
pa ondak imentujte glumce, i zatim preite
na stvar.
DUNJA. Daklem, na komad je Stravino a-
losna komendija i pria o mnogo groznoj smrti
Pirama i Tizbe.
VRATILO. Mnogo dobra stvar, verujte mi,
kad vam ja kaem; a uz to i vesela. A sad,
dobri Petre Dunjo, prozovite vae glumce pre-
ma priloenom inventaru. Deder, majstori,
razbucajte se malo. Taako.
DUNJA. Nek' se svak javi kad ga prozovem.
- Nikola Vratilo, tka.
VRATILO. Ovde! - ka'te ta ja igram, pa teraj
dalje.
DUNJA. Vi, Nikola Vratilo, fingirate na spi-
sku kao Piram.
VRATILO. A ta ti je taj Piram? - ljubavnik
ili neki tiran?
DUNJA. Ljubavnik, koji se vrlo engalantno
ubija zbog radi ljubavi.
VRATILO. Pa, tu e, izgleda, prilino da se
cmizdri, ako se to lepo odigra. A gledaoci,
bogami, nek' uvaju oi, ako ja to budem
izigrav'o. Bie to bura od plaa. Sve u da ih
rasturim, u izvesnoj meri. Dodue, moj pravi
temperamenat je nekako vie za tiranina. Ja
bi', lino, mog'o vrlo lepo d'igram Erkula, na
primer, il' tako neku ulogu u kojoj se sve cepa
Page 9
i kida na froncle - kao, recimo, ovo:
Stene se tresu
U gromovom besu
Na katanca resu
I uza puca;
A Febov sjaj
ljati niz kraj
I cepa k'o zmaj
Sudbu to grca!
To ti je, vidi, uzdignuto! - A sad ponovi i
resto. - To ti je ta Erkulova, tiraninova ica,
u meni. A ljubavnik ti je neto - vie kao
alostivno i plaevno.
DUNJA. Franja Frula, krpa mehova!
FRULA. Ovde sam, Petre Dunjo.
DUNJA. Frulo, vi ete morati d'uzmete na
sebe Tizbu.
FRULA. ta je to Tizba? Je l' to neki vitez-
lutalica?
DUNJA. Ne, to je ona gospoa koju Piram
treba da voli.
FRULA. More, mani to - nemojte da ja igram
ensku. Evo, ve mi i brada raste.
DUNJA. Ma, isto ti se 'vata: ti e, bre, nju
d'igra pod maskom i moe d'utanji glasom
kol'ko vole.
VRATILO. Pa, ako i ja mogu da sakrijem lice,
dajte meni d' igram tu Tizbu. to da ne?
Govoriu ja jezivo tankim glasom, evo: "Tispi-
ca, Tispica! Ah, Pirame dragi - ja sam tvoja
Mica-Tispica, gospoa tvoja mila!"
DUNJA. Ne, ne - ti e d'igra Pirama, a ti,
Frula, Tizbu.
VRATILO. Vai, teraj dalje.
DUNJA. Marko Gladnica, kroja.
GLADNICA. Tu sam, Petre Dunjo.
DUNJA. Ti e, Marko Gladnice, d'igra Tiz-
binu majku. Dalje: - Toma Njuka, majstor za
erpe-lonce-korita.
NJUKA. Ovde - Petre Dunjo!
DUNJA. Ti e d 'igra Piramovog oca; a ja
u Tizbinog oca. Duica-stolar igrae ulogu
lava - i time je, nadam se, izvrena podela
uloga u komadu.
DUICA. Je l' uloga lava prepisana? Ako je-
ste, daj mi je, molim te, jer ja teko uim -
Page 10
tekstualno.
DUNJA. To moe i d' improvizira, jer tu
ima samo da se rie.
VRATILO. Dajte meni d' igram lava. Ja u
tako lepo da riem, da e svakoj publici srce
da zaigra. Tako u da riem, da e vojvoda
rei: "Nek' rie jo malo, nek' rie jo malo!"
DUNJA. Mani, more - kad bi mnogo rikao,
prepao bi vojvotkinju i druge dame, pa bi
poele da vrite; a to bi bilo dosta da nas sve
obese.
SVL Tano! - Sve bi nas obesili! - Svakog ivog
majinog glumca! - Sve do jednog!
VRATILO. Slaem se, kolege; a kad bi se
dame ba tol'ko prepale da se raspamete, on-
dak im stvarno ne bi ostala druga diskrecija
nego da nas poveaju. Al' ja u svoj glas tako
da agraviram, da u da vam riem k'o golupe-
sisane - rikau vam k'o slavuj.
DUNJA. Ti ne moe da igra nita drugo
sem Pirama; jer Piram ti je ovek milog lika,
naoit ovek, onakav kakav moe da se via
u letnji dan do podne, bre; mnogo privlaan
bada - gospodin ovek. Daklem, nema ti
druge, mora d'igra Pirama.
VRATILO. Dobro, prihvatam rolu, 'ajde. Je
li, a s kakvom bi' bradom bilo najbolje da se
pojavim - mislim na dezen i nijansu.
DUNJA. Pa, s kakvom 'oe.
VRATILO. Vala, dau taj lik ili sa bradom
boje slame ili sa narandasto-utom bradom;
ili, pak, sa bradom grimizno crvenom, ah? Ili,
s bradom prefektne ute boje k'o to je ona
francuska kruna.
DUNJA. Ali od te francuske "krune"-vrenge
nekako opadnu sve dlaice, pa bi' onda, bog-
me, mor'o d'igra osav! - Daklem, majstori,
tu su vam uloge; i ja lepo molim, elim i
zahtevam da ih do sutra uvee sve nabubate,
pa da mi doete u onu dvorsku umu na dve
milje izvan grada, po meseini. Tamo emo
odrati probu; jer kad bi se sastali u gradu,
sjatila bi se oko nas itava gomila, pa bi nam
prokuili nameru. A ja u u meuvremenu da
sastavim popis rekvizita, potrebnih za nau
pre'stavu. Molim vas da me niko ne pree.
Page 11
VRATILO. Nema da brine - svi emo doi
tamo i ima da probamo svaku scenu i opsceno
i muki. Zapnite dobro i prefektno nauite
uloge. Do vienja!
DUNJA. Sastanak kod Vojvodinog hrasta.
VRATILO. Vai - pa da ili bu!
(SVI izlaze.)
DRUGI IN
SCENA PRVA
uma u blizini Atine.
(S jedne strane ulazi VILENJAK - u
ekspirovo vreme deak-Vilenjak,
a danas, obino, VILA, devojka -
a s druge strane umski davolak PUK.)
PUK ta je duo prozrana? Kuda?
VILA. Tuda - svuda:
Preko brda i dolina,
Kroz ipraje i kroz trnje,
Preko uma i planina
I kroz vodu, vatru, grmlje -
Svuda skitam i tumaram,
Bre nego Luna aram -
- Mesec viti u orbiti;
Za kraljicu vila radim,
Rosni parking njojzi gradim.
Jaglike su njena straa,
Odelca im k'o u paa:
Poprskana zlatna oja,
A tufnice rubin-boja -
Svakom njuhu, oku godi:
Po vilinskoj to je modi. -
Pa kad se tako aroliko nose,
Potraiu im svee kapi rose,
Da svakom cvetu, da bi bolje uv'o,
Kanem po jedan biseri u uvo. -
Sad ao, klovnu to si se navrz'o!
Kidam, jer kraljica e doi brzo
S vilama i vilenjacima svojim.
PUK Al'ja tu radi jednog cinkarenja stojim:
U ovoj umi, noas, slavi na kralj -
Kraljici reci da odskoi u dalj:
Oberon je na nju ljut kao ris
Page 12
Sto mu indijskog deka zdipi, pa klis!
Ljubimca-klinca uze za svog paa.
Imala nikad nije duha draa;
Oberon ljuti malog bi za sebe -
Da s njim u pratnji po umici grebe.
Al' ona maleckog ne da pa ne da,
Cveem ga kiti pozadi i spreda.
I sad ne mo' rei da nije greda:
Gdegod se sretnu: u polju, u gaju,
Kraj zdenca, u umi, zvezdanom sjaju -
Oberon i ona se posvaaju;
Zbog svae im vile nemaju mira,
Od straha bee u kapice ira.
VILA. Il' me oko vara il' si ti taj duh -
Zloglasni eret i vrag za koga uh
I kog svi zovu Puk - Vragolan umski;
Nisi li ti onaj frajeri drumski
to cure mlade prepada bez stida,
U bukala skae i pavlaku skida,
Pa domaici zalud nabreknu sve vene;
Ponekad i pivo liava pene,
Il' lanom vatrom skree s pravog puta
Putnika nonog da gadno zaluta,
Pa mu se u nevolji smeje slatko?
A laskavcima to te zovu glatko
"avolak", "vragolan", il' "Cakani Puk"
Podmee lea i odapihje luk?
Jesi l' ti taj?
PUK Taj sam - lino i personalno:
Ugursuz vedri to se nou unja stalno!
Ja Oberonu kratim vreme tosom,
Pa se on ceri kad ja drepcu bosom
Kao drebica-jebica zanjitim uz bok; -
Ponekad skoim u starkin voni sok
U vidu ljuspe, pa kad starka gucne,
Zaas mi uspe da mi ona tucne
I da joj pie prospem niz visee grudi. -
- Kad neka mudra tetka preozbiljno gudi
I svojom priom davi ljude jadne -
Izmaknem joj stolicu, pa na dupe padne:
"I-ju!" - vrisne tetkica i opsuje sono,
A svet zaurla od provale smeha, bono,
Cereka se, bacaka i istinski plae,
Vriti i piti sve jae i jae,
I svak se kune u tatu i mamu
Da nije vid'o bolju arlamu.
Page 13
Al' kidaj sada - ide Oberon!
VILA. Joj, i kraljica moja! Ma, 'kud ba
sad i on?
(S jedne strane ulazi OBERON, kralj
vila i vilenjaka, sa svojom pratnjom; a s
druge strane TITANIJA, kraljica,
sa svojom pratnjom.)
OBERON. U zao as na ovoj meseini
Sretosmo se mi, Titanija gorda!
TITANIJA. Gle, ljubomorni Oberon!
Hajdemo, vile;
Zaklela sam se da u ga i od postelje
I od trpeze odbiti.
OBERON. ekaj, besnuljo!
Zar ja nisam tvoj mu?
TITANIJA. Da, mogao bi biti,
Da sam ja tvoja ena. Al', na alost, pamtim
Kad si se iz vilinskog carstva iskradao
I, u liku Korina, po itav dan
Na fruli ljubavne pesmice svir'o
Zaljubljenoj Filidi. Zato doe amo
Sa najdalje mee Indije? O, svakako
Zato to se ona Amazonka gizdava
U izmicama, valerka tvoja i ljubav
Ratnika, za Tezeja udade sad;
Doao si da joj branu postelju
Posveti - na radost i veselje, i plodnost.
OBER.: Stidi se, Titanija, to me tako panjka
I Hipolitom blati, a dobro zna
Da ja znam da ti voli Tezeja!
Zar ga nisi ti, one svetlucave noi,
Odmamila od Perigune, koju je on
Ugrabio tad? Zar ga nisi ti navela
Da prekri datu re Egli bajnoj,
Pa Arijadni, pa Antiopi, ah?
TITAN.: To je tvoja bolesno ljubomorna mata;
I od poetka Ivanjskoga leta
Nikad se nije desilo, kad se naemo -
Il' na bregu, il' u umi, il' na livadi,
Kraj poljunanog zdenca il' potoka,
U rogozini il' na morskom alu
Da uz vetra zviduke vrtoglavo kolo
Odigramo, a da nam ti zabavu nau
Ne pokvari tom svaom svojom kletom!
I ba su zato vetri, zvidei nam zalud,
Izvlaili iz mora, k'o za pakost,
Page 14
Maglutine kune, pa se reice bedne
Uobrazie tol'ko da preoe
Korita svoja; i zato je vo
Uzalud natez'o jaram svoj,
Ora je dabe znoj proliv'o,
A zeleni klas ita istrunuo
Pre no to vide bradicu mladosti svoje.
Na poljima pod vodom torovi su prazni
A vrane gojazne od uginule stoke.
Table za "mice" u mulju, nisu za igru,
A stazica splet u raskonoj travi
Ne razaznaje se vie, jer tuda niko
I ne prolazi vie da bi ih tabao.
Normalne zime, tu je smrtnik eljan;
Tu nou nema pesme, ni himni praznikih.
I zato Mesec to upravija vodom,
U svom besu bled, vlagom puni vazduh
A telo ljudsko kostoboljom od nazeba.
Od poremeaja se ovog izmenie
Godinja doba, te tako sedoglavi mraz
Zasipa svei skut rumene rue,
A stari Hijems kiti svoje teme ledno
I kosu retku mirisnim veniem
Od pupoljaka letnjih, kao za porugu.
Prolee, leto, plodonosna jesen
I zima ljuta razmenjuju svoje ruho,
A zbunjeni svet, po plodovima njihovim
Ne moe vie da kae ta je tu ije.
Al' nevolje su te plod nae svae,
Nesloge strane: mi smo im i tvorci
I roditelji.
OBERON. Pa onda ti popravi to!
Ti ima tu mo. Al' to Titaniji treba
Da Oberona svog mui? Ja traim samo
Dekia onog, da mi bude pa.
TITANIJA. Umiri srce tvoje. Ja ti tog dekia
Ni za celo vilinsko carstvo ne bih dala.
Mati mu je mom redu posveena bila
I esto je nou kraj mene uorila
Pod miomirisnim nebom Indije:
Na Neptunovom alu sedele smo utom,
Gledale kako morem trgovaki
Brodovi plove, i od srca se smejale
Kad od bludnog vetra zatrudne jedra
I zaas grdne dobiju stomake;
A ona je, lebdei ljupko, umela to
Page 15
Da podraava - i sama ve trudna
Sa mojim malim paom - da po kopnu jedri,
Skupljajui za mene triarije razne,
I da se vraa, robom krcata.
Al' kako smrtna bee, umrla je ona
Kad je tog malog raala; a njoj za ljubav
Dekia njenog odgajam i neu,
Za njenu ljubav, od njega da se razdvajam.
OBER.: Dokle misli da u ovoj umi ostane?
TITANIJA. Pa, moda, dok Tezej venanje
ne obavi.
Ako ste, ti i tvoji, voljni da igrate
Sa nama lepo i da razdraganost nau
Na meseini, posmatrate mirno,
Poite s nama; neete li tako -
Vi se klon'te nas, k'o to u se i ja
Sklanjati od vas.
OBERON. Daj mi tog dekia,
Pa u poi s tobom.
TITANIJA. Ne, ni za celo tvoje
Carstvo vilenjaka! - Hajdemo, vile!
Da nam sprei svau - nema te sile.
(Izlaze TITANIJA i njena pratnja.)
OBERON. Ma, idi - kud si pola. Al' iz
ove ume
Izii nee pre no to mi plati
Za ujed ovaj. - Puk, moj plemeniti,
Ovamo doi. - Ti se sea kad sam, ono,
Na jednom rtu sedeo i slu'o
Sirenu morsku kako, jaui
Na delfinu, peva tako slatko i skladno
Da joj je pesma i burno more stiala
A neke zvezde nagnala da kao lude
Iz svojih sfera iskoe, samo da uju
Pesmu ribe-devojke?
PUK Da, seam se.
OBERON. E, ba tog asa ja sam video -
Sto ti nisi mogao - kako izme'
Meseca hladnog i zemlje, Kupidon leti
Naoruan sav: majstorski na nian uze
Vestalku jednu divnu, na Zapadu
Ustolienu, pa tako odseno
Ljubavnu svoju strelu odape sa luka
K'o da hoe sto tisu' srca da prostreli;
Al' u to spazih gde plamena strela
Kupidona mlaanog zacvra u ednim
Page 16
Zracima vlanog Meseca, pa se ugasi;
A uzviena svetenica ode dalje,
Utonula u neljubavne misli svoje.
Ja, zatim, gledah gde e strela pasti:
I ona pade na jedan zapadni cvetak
Sto je dotle bio beo kao sneg,
A sad, od rane ljubavne, potamne
Napola; taj cvet se zove "dan-i-no",
A devojke ga zovu "ljubiica".
Donesi mi taj cvet - jednom ti ga pokazah:
Kad mu kane sok na enske il' muke
One kapke usnule, svako e tad
Poludeti za prvim ivim stvorom
Koga ugleda kada sanak proe.
Biljku mi tu donesi, ali da se vrati
Pre nego to kit moe milju da prepliva.
PUK Za etrdeset minuta opasau ja
Zemljinu loptu celu!
OBERON. Cim dobijem taj sok
Motriu na Titaniju kad zaspi -
I njime u joj oi pokropiti.
Pa kad se probudi i ugleda bilo ta -
Medveda, lava, vuka ili bika
Il' majmuna drskog to se u svata petlja -
Proganjae ona to, zaorena ludo!
Ali pre no to joj skinem te ini -
A ja to mogu drugom jednom travkom -
Naveu ja nju da mi preda paa.
Al' ko to ide? - Poto sam nevidljiv,
Ba u malo da prislunem razgovor.
(Ulazi DEMETAR, aza njim HELENA.)
DEMETAR. Ne volim te i nemoj da me juri.
Uh, gde su sad Lisander i Hermija lepa?
Jedno od njih dvoje ja bih ubio,
A ono drugo mene ubija.
Kae da se u ovoj umi kriju;
Al' im u tu umu skliznuh, ja umno iznuh!-
Jer nisam kadar da naem Hermiju svoju!
Odlazi, kidaj! Nemoj vie da me prati!
HELENA. Oh, kako me lepo privlai sebi,
Magnetu moj okrutni! Ali to to vue
Za sobom, nije gvoe: srce mi je verno
K'o elik, znaj! Odbaci svoju privlanu mo,
Pa ni ja neu imati pratilaku mo.
DEMETAR. Je l' te mamim ja? Je l' s
tobom lepo govorim?
Page 17
I zar ti nisam jasno i asno rekao
Da te ne volim i da nikad neu
Moi da te volim?
HELENA. O, ba te zato
Jo vie ljubim! Pudlica sam tvoja;
I to me vie tue, Demetre,
Ja ti se vie umiljavam; i postupaj
Sa mnom k'o s kuetom: ritni me nogom,
Preziri, tuci, teraj; al' samo mi
Dopusti, bezvrednoj ovako, da te pratim.
Zar mogu nie - al' za mene uzvieno -
Mesto da traim u srdacu tvome
Nego da sa mnom postupa k'o s psetom?
DEMETAR. Ne kuaj mnogo mrnju
duha moga;
Jer muka mi je kad te vidim samo.
HELENA. A meni je muka kad te ne vidim.
DEMETAR. Ti svoju ednost u sumnju dovodi
Kad naputa grad i sebe predaje
U ruke tipa koji te ne voli;
I tako onaj svoj vredni devojaki cvet
Preputa prosto sluajnosti noi
I savetima loim to ih daju
Ovakva pusta mesta.
HELENA. Mene uva
Vrlina tvoja. Kad ti nou vidim lice
Meni svane dan. Zato mi se ini
Da no mrana ne vlada oko mene;
Pa mi ni ova uma ne izgleda pusta,
Jer za mene je ceo svet tamo gde si ti.
I kako, onda, rei da sam sama,
Kad mene ovde gleda ceo svet?
DEMETAR. Jao, pobei u od tebe u bunje
I ostaviu te divljim zverima!
HEL.: Ni najdivljija zver nije tako bezduna.
Bei, kad hoe. Izvre se pria:
Apolon bei, Dafne preuzima hajku;
Golubica sad progoni jastreba,
A nena srna juri da ulovi tigra -
Zaludna je ta urba kad strah goni
A hrabrost bei.
DEMETAR. Ko te neto pita?
Pusti me da idem; al' ako poe za mnom
Nemoj da misli da u ovoj umi
Neu da ti uradim neto gadno!
HEL.: Pa ti meni u hramu, u gradu, u polju
Page 18
Gadosti ini. O, fuj, fuj Demetre!
Uvrede tvoje pro'sto blate moj pol.
Nismo mi, ene, k'o muki: za ljubav u boj!
Za udvaranje je vae sazdan enski soj.
(Izlazi DEMETAR.)
HELENA. Za tobom idem da raj napravim
od pakla,
Kad me ljubljena ruka bude smrtno takla.
(HELENA izlazi za njim.)
(Pojavi se OBERON, ponovo
postaje "vidljiv".)
OBERON. Srean put, nimfo! I znaj da
ak ni nadomak
Ove ume neete stii, a taj momak
Tebe e da juri i da ti ljubav prosi.
(PUK se vraa.)
Puk! ao! Donese li to si obeao?
Gde ti je cvet?
PUK Evo ga!
OBERON. Daj mi ga, molim te.
Znam jedno cvetno, mirisno brdace
Gde raste orlov nokti, majino srdace,
Pod baldahinom bajnih divljih rua -
E, tu se nou Titanija prua
Da malo dremne i odmori glavu
Uljuljkana pesmom u njenu slavu;
Tu zmija skida kouljicu svoju -
Odelce, taman po vilinskom kroju.
U oi u da joj kanem cvetni sok
I s njim groznu matu u misli joj tok.
I ti sad uzmi malo ovog soka,
Procunjaj umom u dva-tri skoka,
Pronai momka koga sada juri
Atinska lepa cura, pa i njemu sjuri
Koju kap u oi. Al' dobro pazi
Da pri buenju on prvo nju spazi.
Po atinskom odelu poznae ga lako.
Ali ceo tos da izvede tako
Da bada za njom totalno poizi
I bude jo lui od nje. - U tvojoj brizi:
Nalog moj da se pre petlova prvih
Ovamo vrati!
PUK O, nikad se ja ne drvih,
Kralju moj! Radnja nee biti duga:
Brzo e to va verni sluga!
(Izlaze OBERON i PUK.)
Page 19
SCENA DRUGA
Drugi deo ume.
(Ulazi TITANIJA sa svojom pratnjom.)
TITAN.: Sad haj'te - kolo, uz vilinsku pesmu;
A posle dva-tri aska, jedna grupa vila
Da vadi crvie iz pupoljaka rua;
Druga u boj sa mievima slepim,
Iz kojeg mi dones'te njina kona krilca
Za jakne mojih kepec-vilenjaka;
A trea da mi tera onu sovu
to svu no hui i kreti, pa plai
Duhove nae nene. - Sad me pesmom, prvo,
Uspavajte vi, pa onda na posao svi,
I pustite me da poivam mirno.
(VILE pevaju.)
PRVA VILA. Zmije-arke i jeevi,
Dadevnjaci svake vrste
Neka odmah bee svi -
Od kraljice dalje prste!
HOR VILA. Slavuj-'tico pesmu gaji,
Uspavanku buji-baji,
Buji-baji, buji-baji, buji-baji
Pa posle zataji:
Budi fini,
Skidaj ini
I zluradu svaku mo.
Nek' mirno spava - laku no!
PRVA VILA. Dugonogi ne sme pauk
Svoju mreu tu da prede,
Jer imae straan nauk
K'o bubica to sag grede!
Daleko bila svaka vila
Od kraljice vila!
HOR VILA. Slavuj-'tico pesmu gaji
Uspavanku buji-baji,
Buji-baji, buji-baji, buji-baji,
Pa posle zataji:
Budi fini,
Skidaj ini
I zluradu svaku mo. -
Mirno spavaj - laku no.
Page 20
(TITANIJA zaspi.)
DR. VILA..Hajd'mo! Ona spava. Noje gluva.
Nek' ostane jedna da je uva!
(Izlaze VILE.)
(Ulazi OBERON.On iscedi cvet na
TITANIJINE one kapke.)
OBERON. to ugleda kad s' probudi,
Da za time i poludi,
Oko toga da se trudi:
Bio medved, maor, bik,
Da mu voli dragi lik;
Bio vepar ekinjast,
Da ga ljubi sve u slast.
Nek' ti sanka pukne kora
Tek kad uje groznog stvora!
(Izlazi OBERON.)
(Ulaze LISANDER i HERMIJA.)
LISANDER. Zalutasmo u umi ovoj, mila.
A tebe grozan umor svlad'o;
I je l' da bi ideja bolja bila
Da ovde saekamo jutro mlado?
HERMIJA. Slaem se s tobom, Lisandre moj.
Ja u tu, a ti potrai leaj svpj.
LISAN.: Pa, bolje da nam isti busen primi tela:
Jer mi smo jedno, mila - istina je cela.
HERM.: Nemoj, za moju ljubav, dragi Lisko,
Da pored mene lee tako blisko.
LISAN.: Oh, shvati sr i kosti moje nevinosti!
Smisao je u uzajamnoj odanosti:
Poto je srce moje vezano za tvoje,
Tad dva srca u jedno mogu da se spoje.
Dua je moja s tvojom upletena
Zakletvom istom; znai - jedna, ispletena
Istinom jednom. Zato, Hermija, dopusti
Da se na ovaj isti busen gusti
Lisander spusti pored tebe - vai? -
Al' sputanje bez sputanja i lai.
HERMIJA. Ba su slatke tvoje zagonetke, joj!
Proklela bih uljudnost i ponos svoj
Kad bih rekla da moj Lisander lae.
Al' u ime finoe i ljubavi drae,
Plemeniti moj, nek' distance vae,
Tako ti svega! Odvajanje takvo, vredno,
Prilii dobrom momku i devojci ednoj -
Podalje, i laku no dui tvojoj mednoj;
Voli me do smrti, i uvaj obraz damin!
Page 21
LISANDER. Na molitvu ti ljupku kaem
samo - amin!
Do smrti, do smrti u te voleti; draga!
A kad te izneverim, nek' idem do vraga.
Evo, ovde u lei.
(Legne malo dalje od nje.)
Nek' ti je no laka!
HERM.: Jo laku tebi eli moja mis'o svaka!
(Oboje zaspe.)
(Ulazi PUK.)
PUK Prooh umu, prooh svuda,
Al' mladia niotkuda -
Toga momka iz Atine
Kome treba ja da linem
Dve-tri kapi ovog soka,
Da poizi od uroka.
No je gluva sad zacelo -
Al' gle: atinsko odelo!
To je taj za kog ree ef
Da mu cura nije ef,
Da je mrzi - gle: i ona
Spava tamo! Ne kraj slona
Nego sama na tom tlu -
Ne sme, jadna, prii zlu.
Al' ek', barabo, da ti ja
Sad pokaem ta maija...
(Iscedi LISANDRU sok iz cveta u oi.)
... Ova moe! Kad se trgne
Da u ljubav ti se vrgne!
A im odem, ipi, slonu!
Ja sad hitam Oberonu.
(PUK izade.)
(Trei ulaze DEMETAR i HELENA.)
HELENA. Ubij me, mili Demetre, al' stani!
DEMETAR. Ne juri me! Bei! Il' stoj po strani.
HEL.: U mraku me ostavlja samu? Nemoj tako!
DEM.: Ja odoh - nek' se sam snalazi svako.
(On izide.)
HELENA. Oh, crkoh od ove jurnjave lude.
to vie molim, manje usliena budem.
A Hermija je srena gdegod kroi
Jer ima sjajne i privlane oi.
Da l' su od suza njene oi sjajne? -
Ne! Kako bi tek moje, onda, bile bajne!
Ah, ne, ne - ja sam kao prava meka runa,
Od lica mi, u strahu, i zver bei, tuna
Page 22
I zato nije ba nikakvo udo
to Demetar od mene bei ludo,
Kao od zmaja. Koje me to staklo greno
Nadari da svoj lik s njenim poredim smeno?
Al' ko je ovo? Lisander na tlu? Da l' spava
Il' je mrtav? Ne, nema rana, cela glava -
Lisandre, ustaj, ako si iv - hajd! Molim te!
LISAND. (probudi se): I u vatru, jer volim te!
O, prozirna Helena - priroda-magija
ini da ti sad srce kroz grudi vidim ja!
Demetar, gde je? Taj skot to se u sve paa
U fasu e da skikne od mog maa!
HELENA. O, ne govori tako, uti, grubi!
Zar da strada zato to Hermiju ti ljubi?
Hermija tebe voli, srean budi.
LISAN.: S Hermijom srean? Od kajanja ludim
to sa njom traih vreme, pa se udu udim!
Prema tebi me, Hela, ljubav zblanu.
I ko za golubicu ne bi dao vranu?
Meni zdrav razum ispred volje gura,
Razum mi kae: ti si bolja cura!
Za zrenje svake voke postoji sezona -
Pa tako i ja, najzad, dozreh do rezona.
I kako sam ja sada na vrhuncu uma,
eljama mojim vlada pamet-kuma,
I vodi me oima tvojim bajnim -
Ljubavnoj knjizi sa priama sjajnim.
HEL.: Zar sam za podsmeh ja roena, tuna?
Zato ba meni ta poruga runa?
Zar nije dosta, o, ovee mladi,
Sve ono to Demetar sa mnom radi -
To, to me uvek gleda mrko, k'o vrag,
Nego mi dui fali i tvog ruganja trag?
O, Boe, ti me vrea i srce mi para
Kad mi se tako prezrivo udvara.
Zbogom ostaj. Al' moram rei da je teta
to zalud smatrah da si iz fmijeg sveta.
O, zar enu to jednom mukarcu ne vredi,
Ovako grubo drugi da povredi!
(Izlazi.)
LISAN.: Hermiju ne vide. - Aha! Duboko die.
Samo ti pajki, i ne prilazi mi vie.
Jer, kao to nam stomak mira nema
Kad se prejedemo eerlema,
Il' k'o to se jeresi ponajvie gadi
Ba onaj raspop koga jeres "radi",
Page 23
Tako se i ja tebe gadim, kriva vero
I slatkiu moj, jer sam mnogo der'o.
- A sad upri svu svoju ljubav, mo i snagu,
Pa, k'o vitez njen, da Helenu slui dragu!
(Izlazi.)
HERMIJA (probudi se).
Joj, pomo! Lisandre! Spasi me od te zmije!
Evo je ovde - u nedrima mi se krije! -
Oh, teko meni! Stranoga li sna!
O, Lisandre, gle, od straha drem sva!
Pih, sanjah da me zmija za srce ujeda,
A - kao - ti, moj dragan, smeka se i gleda
Uas taj. - uj, Lisandre! Nema ga. O, Boe!
Zar me ne uje? Zar to biti moe?
Odgovori mi, ako sam ti mila,
Da se ne bih sad onesvestila
Od ovog straha! Nee? - Ni traga ni glasa.
Il' u u smrt - il' u te nai ovog asa!
(Izlazi.)
TREI IN
SCENA PRVA
uma.
(Ulaze prostaci: DUNJA, DUICA,
VRATILO, FRULA, NJUKA
i GLADNICA.)
(Kraljica TITANIJA lei
negde po strani.)
VRATILO. Jesmo li svi tu?
DUNJA. Svi do poslednjeg; daklem, ovo je
mesto mnogo dobro i podobno za nau probu.
Ovaj zeleni proplanak ima da nam bude po-
zornica, ovo glogovo bunje garderoba, a mi
emo komad d'igramo ba onako kako emo
da ga izvodimo pred vojvodom.
VRATILO. Petre Dunjo! -
DUNJA. ta bi izvoleo, drue Vratilo?
VRATILO. U ovoj komendiji o Piramu i Tizbi
ima neki' stvari koje nikako nee da se do-
padnu publiki. Prvo i prvo, Piram mora da
trgne ma i da se proburazi - to gospoe
uopte nee moi da podnesu. ta vi kaete
na to?
Page 24
NJUKA. Bogme, mnogo jeziva stvar.
GLADNICA. Kako god obrne, ja mislim da
emo to ubijanje morati d'izostavimo.
VRATILO. Ni govora! Ja znam kako to moe
da se izvede. Napiite vi meni, lepo, jedan
prolog u kome e, onako, okruglo-pa-na-oe,
da se kae da je nae baratanje maevima
bezopasno i da se Piram u stvari ne ubija
odistinski; a da bi stvar delovala jo ubedlji-
vije, da im se saopti i to da ja, Piram, nisam
Piram, nego tka Vratilo. To e da ih kurtalie
svakog straha.
DUNJA. Vai, imaemo takav prolog - ima
da bude napisan u osmercu i estercu.
VRATILO. Ne, dodaj mu jo dva, pa nek' bude
u osmercu i osmercu.
NJUSKA. A ta ako lav prestravi gospoe?
GLADN.: More, i ja se toga plaim, asna re.
VRATILO. Majstori, deder da mi zajedniki
proradimo to pitanje, jer - sauvaj boe - uvo-
enje lava meu gospoe moe da bude mno-
go stravina pojava; a poznato je da od lava
nema stranije divlje ptice-grabljivice; zato i
tu moramo da budemo jako delikatesni.
NJUKA. Pa, da kaemo u nekom drugom
prologu da taj lav nije lav?
VRATILO. Jok, bolje da se i on pomene po
imenu i prezimenu, a da mu se pola lica vidi
kroz lavlju guu; i on sam mora neto da kae
kroz tu rupu, da napravi jedan snaan pro-
zorini defekat, kao, na primer: "Drage dame"
ili "Lepe gospoe - dopustite mi da vam..." ili
"Zamolio bih vas da se ne ukenj- ovaj - ne
plaite od mene i da ne drete od straha.
Dajem ivot za vas: ako vi samo pomislite da
sam ja do'o 'vamo kao lav, ja u se gadno
provesti. Ne. Nisam ja od te fele, nego ovek
k'o i svi drugi ljudi" - i odma' zatim neka kae
kako sezove, tojest' da poteno otkrije publiki
da je on Duica-stolar.
DUNJA. Dobro, bie tako. Al' tu su vam jo
dve teko izvodljive stvari; to e rei, uvo-
enje meseine u sobu - jer, sami znate, da
Piram i Tizba imaju randevu na meseini.
DUICA. A da l' e te noi, za nau pre'stavu,
uopte da bude meseine, ah?
Page 25
VRATILO. Kalendar! - dajte jedan kalendar!
- Zaviri u taj godinjak i potrai meseinu,
nai meseinu!
(Ulazi PUK i, skriven,
posmatra MAJSTORE.)
DUNJA. Evo! - da - te noi sija mesec!
VRATILO. Pa onda lepo moemo da ostavimo
otvoreno jedno krilo na prozoru dvorane u
kojoj igramo, te e tako mesec moi da sija
kroz taj otvor.
DUNJA. Da; a moe i da se neko pojavi u vidu
legendarnog bia sa Meseca - sa bunjiem
trnja na glavi i s fenjerom u ruci, pa da otvo-
reno kae da je do'o da disfigurira ili pre'stavi
Meseevu personu. ta tu vazdan. A onda ima
jo jedna stvar. Obavezno nam treba jedan
pregradni zid u dvorani; jer, k'o to pria kae,
Piram i Tizba su vodili tihu konverzaciju kroz
jednu pukotinu u zidu.
DUSICA. Kako e, bre, itav zid d'unese u
salu?! Nemogue! Sta ti misli, Vratilo?
VRATILO. Pa, neko e od nas morati da igra
i taj zid; a da bi signalizir'o zid, morae da
ima na sebi malo maltera i krea, i poneku
grubo obraenu povrinu; i onda moe ovako
da dri prste, pa nek' Piram i Tizba kroz tu
pukotinu apuu do mile volje.
DUNJA. Ako moe tako, onda je sve u redu.
- A sad, hajd' majini sinovi, posedajte svi u
krug, pa da probamo uloge. Pirame, vi poi-
njete. Kad izgovorite ono to ima da kaete,
ui ete u onaj iprag tamo; a za njim svak po
redu i prema svom lagvortu.
(Pojavljuje se PUK, ali ga niko
na sceni ne vidi.)
PUK Kakvi se, ovo, dronjavi prostaci
epure ovde, blizu postelje
Kraljice vila? ta? Spremaju komad?
E, biu im gledalac, a moda i glumac,
Ako naem povoda.
DUNJA. Govori, Pirame! - Istupi, Tizba!
VRATILO (kao Piram).
O, Tizba, tvoj dah vonja bajno k'o smrdljevak -
DUNJA. Durevak! - Durevak!
VRATILO. K'o urevak vonja ti dah,
najdraa Tizba.
Page 26
Al' k'o da neto unu - uj, ne'ji glas!
Priekaj me malo - vraam se za as.
(Izlazi.)
PUK Joj, straan Piram! Zabavljae nas.
FRULA. Je l' sad ja trebam da govorim, ah?
DUNJA. Pa, narafski; vi morate da ukapirate
da on izlazi samo da drakne ta mu to samo
uka, i da e jopet da se vrati.
FRULA (kao Tizba). O, Pirame svetli, to
si k'o ljiljan beo,
Pa rumen k'o ruia na uzvienom spratu,
estok si ti momak i ljubak dragulj, ceo,
A po vernosti slian neumornom atu -
Cekau te kod groba, gde je Kreten sveo -
DUNJA. "Kreon" sveo - Kreon, a ne kreten,
ovee! - Ali to ne treba jo da kaete; vi to
odgovarate Piramu. A vi zaspali, pa govorite
celu svoju rolu - i replike i lagvorte - sve
odjedanput. Pirame, ulazi - pro'o ti lagvort;
a on glasi, "neumornom atu".
FRULA. Aaah - tako! (Kao Tizba.)
A po vernosti slian neumornom atu.
(Ulaze PUK i VRATILO sa
magareom glavom.)
VRATILO (kao Piram).
Ako sam ti lep, Tizbo lepa, biu samo tvoj.
DUNJA. Jao, uas! Strane ini! Nas gone
vampiri! - pomolimo se, majstori! Beimo,
majstori! U pomo!
(Beei izlaze DUNJA, DUICA,
FRULA, NJUKA i GLADNICA.)
PUK Hej - da znate, vitlau vas, vala, svuda-
Kroz rit, bunje, trnje, bare - sa svih strana,
U liku jarca, meke i bezglavih uda,
Biu as dukac, as fatamorgana,
Groktau k'o vepar, lajau k'o pas,
Rzau k'o konj i plaiu vas svaki as!
VRATILO. Zato su pobegli? Ba nije lepo od
njih to me plae.
(Ulazi NJUKA.)
NJUKA. Jaoj, Vratilo - koliko ste se vi
izmenili! ta ja to vidim na vama?
VRATILO. A ta to pa vidite? Vidite svoju
sopstvenu magareu glavu.
(Izlazi NJUKA.)
(Ulazi DUNJA.)
Page 27
DUNJA. Bog te spas'o, Vratilo! Bog te spas'o,
jer ti si se sav trans-izobliio!
(Izlazi.)
VRATILO. Ma, vidim ja nji'ov mangupluk.
Hteli bi da me namagare i da me uplae, da
mogu; al'ja neu ni da mrdnem s ovog mesta,
pa nek' rade togod 'oe. etkau se gore-dole
i pevau, ba da vide da se nisam ukenjao od
straha.
(Peva.)
Joj, to volem svaku 'ticu
Koja ima kljuni ut,
Volem sojku, lastavicu,
Rajsku pticu i njen kut.
TITANIJA (budei se).
Oh, kakav me to aneo sad budi
I sa moje cvetne postelje die?
VRATILO (peva).
Volem evu - pesmu, buku,
Kukavicu, njenu ud -
to rogonji peva "ku-ku!"
A on se pravi lud -
- jer, stvarno, ko bi se tu natez'o s jednom
tako aavom pticom? I ko bi, uopte, jednu
pticu uteriv'o u la, pa ne znam kol'ko puta
da mu pria tu "kuku"-bruku?
TITAN.: O, blaga duo smrtna, jo mi pevaj!
Uho mi jako voli tvog glasa zvuk.
Oko mi opinjeno tvojim likom
I oblikom, a sve vrline tvoje
I duha ti i tela - o, istina cela! -
Gone me da na prvi pogled glasno
I jasno kaem da te ljubim strasno!
VRATILO. Bogme, ja bi' rek'o, gospoo, da
za to nemate ba mnogo razloga; dodue, mo-
e se rei i to, da - danaske - razlog i ljubav
nisu u nekom naroitom skladu. A teta je
tim vea to neke estite komije nee da ih
spanaju. Ama, umem ja i da bocnem, kad
zatreba.
TITAN.: Oh, pa ti si i mudar koliko si i lep!
VRATILO. Ma, kakvi mudar. Kad bi' ja znao
kako da se izvuem iz ove ume, bio bi' ja
mudar ba onol'ko kol'ko mi treba.
TITANIJA. Da poeleo nisi to nikada vie!
Izlaz iz ove ume za tebe se brie.
Page 28
Nisam ja sitna umska vila, bato.
Carstvo mi zari veno letnje zlato.
Ja tebe volim - zato sa mnom hodi.
Sluie te vile; a u dubokoj vodi
Skupljae za tebe kamenje drago
I pevae ti kad na cveu usni blago.
Zemljine tee ja u da te liim,
Da se kao duh nae u sferama viim
I bestelesan bude kao deak. (Vikne.)
- Slaica, Moljac, Pauina, Graak! -
Doite amo!
(Ulaze etiri vile: GRAKOV CVET,
PAUINA, MOLJAC i SLAICA.)
GRAAK. Tu sam.
PAUINA. Ija.
MOLJAC. Ija.
SLAICA. Ija.
SVI. Zapovedaj, kraljice naa!
TIT.: Ljubazne da ste prema gospodinu ovom:
I gde on okom, tu vi skokom.
Hranite ga voem i vonim sokom:
Purpurnim groem, smokvom zelenom,
Kupinom crnom, kajsijom rumenom.
Medeno sae pelama kradite,
Iz konica im vosak vadite,
Pa mu od njega svee gradite -
Na kresanju svitaca palite ih nou -
Da mom dragom uz postelju svetle - to hou!
A leptiru arenom poupajte krila,
Pa nek' ga tom lepezom hladi vila
I otklanja mu s lica meseinu vlanu.
Primite k znanju tu naredbu vanu,
I odsad haj'te, pa mu se klanjajte!
GRAAK. Zdravo da si, smrtnie dragi!
PAUINA. Zdravo!
MOLJAC. Zdravo!
SLAICA. Zdravo!
VRATILO. Izvin'te me, molim fino, a kako
se vaa milost zove?
PAUINA. Pauina.
VRATILO (uz povremeno njakanje). I-njao,
ba bi' eleo da se s vama malo bolje upoznam,
draga majstorice Pauino; jer ako poseem
prst, bio bih tol'ko slobodan da vas upotrebim
kao zavoj. - A vae ime, estiti gospodine?
GRAAK Grakov cvet.
Page 29
VRATILO. O! Preporuite me svojoj gospoi-
mami Mahuni i svom gospodinu-tati Zrnu
Graka. I s vama bih, dragi majstor-Grale,
eleo da se bolje upoznam. - A vae ime, ple-
menita gospoice, ako smem da pitam?
SLAICA. Slaica.
VRATILO. I-njao, draga majstorice Slaice,
poznata mi je vaa strpljivost! Oni podli i
surovi bifteci progutali su mnoge dame iz vae
kue. A i meni je, verujte, vaa rodbina esto
izazivala suze na oi. I s vama bih eleo da se
poblie upoznam. - I-nja!
TIT.: Vodite ga sad u senicu moju, skokom.
Mesec ve gleda svojim vodnjikavim okom;
A kad on suzi, onda svaki cveti mali
Za nekom oduzetom nevinou ali.
VRATILO. I-nja! - I-nja!
TITANIJA. Zave'te jezik mojoj ljubavi,
Pa s njime tiho u venjak ubavi.
(Izlaze TITANIJA, VRATILO
i MALE VILE.)
SCENA DRUGA
Drugi deo ume.
(Ulazi OBERON, kralj vila i vilenjaka.)
OBERON. Ba me zanima da l' se Titanija
Probudila i ta je prvo ugledala,
Jer morala se u to ludo zaljubiti.
Al' evo mog glasnikai
(Ulazi PUK.)
Ah? ta ima novo,
Due ljuti? Kako ide noas u ovoj
Sablasnoj umi? Da l' kripi il' klizi?
PUK Kraljica moja za nakazom izi! -
Dok pajkila je ona slatkim snom
U skrovitu posveenom svom,
Gomila jedna gologuzih prostaina
to im je zanatske radnje dala Atina,
Doe tamo na probu jedne drame,
Koju bubaju za dan svadbe same
Tezeja kneza. - I glavni blesonja
Iz te grupe budala i reponja -
Page 30
Onaj to igra Pirama - smeni vrag,
Napusti scenu i ode u iprag.
A ja iskoristim tu zgodu pravu,
Pa mu na upu stavim magareu glavu.
I kad je opet mor'o da se javi Tizbi,
On vam sad k'o magarac iz ipraga izbi! -
Joj, kad ga ugledae njegovi pajtai -
K'o avke kad se lovac puke mai
Il' kao divlje guske kada puka plane -
Razbeae se ludo na sve strane:
Ja ponem da trupkam: jedan se uklipio
I vie "Ubistvo!", drugi, opet, ipio,
Pa ak prema Atini kuka za spas,
Padaju jedan preko drugog i gube glas,
Bauljaju u strahu, ne znaju za sebe;
A kad iblje i trnje poe da ih grebe -
Jer trnje im je odeu kidalo
A iblje kape s glava skidalo -
Pomislie da ih u tom belaju
I mrtve stvari sada napadaju -
Jer velike su oi u straha;
I tako oterah ja njih bez daha:
Preinaeni Piram slatki osta.
U to se Titanija prenu, spazi gosta -
Tu drugu muvu od mog jedinog udarca -
I naprasno se zaljubi u magarca.
OBER.:To ispade bolje no to sam oekiv'o!-
Da l' si i Atinjaninu oi zaliv'o
Ljubavnim sokom onim to sam ti ga dao?
PUK Nego ta! Dok je spav'o, na badu
sam pao.
Kraj njega pajki ona cura mlada,
Pa kad je vidi, strast e da ga svlada.
(Ulaze DEMETAR i HERMIJA.)
OBER.: Ah, evo Atinjanina tog - doi 'vamo.
PUK Al' nije to on, ve devojka samo!
DEMET.: O, to me grdi, kad te volim tako?
Na dumana se brecaj ti ovako!
HERMIJA. Sad grdim samo, al'ja znam i gore-
I da te kunem mogu, ti sumnjivi stvore.
Ako si mi Lisandra u snu pogubio,
Bolje da si, ve krvav, i mene ubio.
Ni sunce nije verno danu k'o on meni.
I zar da se on toliko promeni
Pa da mi kidne dok ja spavam slatko?
Pre bih poverovala, tuna, glatko
Page 31
Da e zemlja kroz sredite da se probui
I da e kroz tu rupu Mesec da se srui
Na drugu stranu, da zasmeta svome rodu -
Suncu u podne, na tom Antipodu!
Ubica njegov nesumnjivo ti si:
Na licu ti stravian izraz visi!
DEM.: Le je takav. Al' ni ja ne izgledam bolje,
Jer okrutnost me tvoja ba stravino kolje.
A tebi, mom ubici, oi vedre, bajne,
K'o one zvezde blistave i sjajne.
HERMIJA. O, ta je s mojim Lisandrom?
Reci gde je, gde?
O, nai mi ga, daj mi ga, dobri Demetre!
DEMET.:Pre bih njegov le svojim psima dao.
HERMIJA. Odlazi, pseto! - kad si tako zao.
Strpljenje, eto, gubim devojako svoje.
Reci, je l' ga ti presee nadvoje?
O, ako jesi, nisi vie bie ljudsko!
Istinu kai: da l' si smeo drsko
Budnog u oi da pogleda
I da se s njime junaki ogleda?
Il' si ga muki smak'o, bez glasa,
Dok je spav'o edno? E, ba si dasa!
Ni gujin dupli jezik nikad nije bio
Dvoliniji od tvoga, grozna zmijo!
DEMET.: Ti trai svoj gnev na pogrean zev.
Za njegovu smrt ne krivi moga maa sev.
Lisander nije mrtav, kol'ko ja znam.
HERM.: Onda reci da mu jo gori ivota plam!
DEMETAR. A ta e lepo da mi za to da?
HERMIJA. Da me nikad vie ne vidi, da zna!
I zato sad naputam tvoje drutvo -
Pa bio on iv ili mrtav, utvo!
(Izlazi.)
DEMET.: Sad nema smisla da je jurim ljutu.
Ostau jo malo u ovom kutu. -
Teka tuga biva samo jo tea,
Kad bankrot-sanku za dug fali lova svea;
Zato u sanak ovde priekati malo:
Do nove mi je rate, bogme, ipak stalo.
(On legne i zaspi.)
OBERON. ta uradi?! Pa ti taj sok istoi
U neije ve zaljubljene oi!
Greel tako, ti si svojom ludom glavom
Pustio krivog a ljubav oduz'o pravom.
PUK Takav je udes - jedan veran, ljubi ivo,
Page 32
A milioni drugih zaklinju se krivo.
OBER.: U jednom trenu pretrai umu zelenu
I nai tu curu - Atinjanku Helenu!
Od ljubavi je bolna i sva bleda,
Uzdie, plae i jadno izgleda.
Obmanom nekom dovedi je meni amo;
Dotle emo sok i ja ini da mu damo.
PUK Idem, idem - i gledaj svoga Puka: -
Hitam k'o strela s tatarskoga luka!
(Ode PUK.)
OBERON. Noni cvete, sluaj mene!
Kani lako da ne trene.
Od ini mu pravi mrene...
(On cedi cvet na DEMETROVE oi.)
... Sad su pune soka zene.
Kad se mladi iz sna prene
I ugleda oi njene,
Nek' zaoren za njom krene,
Nek' mu srce za njom vene!
(Ulazi PUK.)
PUK. efe bande vilene,
Evo one Helene;
I mladi je onaj s njom
Kom napravih dumbus, lom,
Pa sad kuka da mu da
Svoje srce cura ta. -
Da gledamo ovaj ou
Kako cvre na reou
Svoga iza smrtni ljudi?
Joj, kako su oni ludi!
OBERON. U stranu stani. Buka e im gromka
Probuditi ovog Demetra, momka.
PUK Premijera bez reprize:
Dvojica za jednom ize!
Darmar, zbrka, perje, furda -
Nita, efe, bez apsurda!
(Ulaze LISANDER i HELENA.)
LIS.: Zato misli da mi je udvaranje sprdnja?
Sprdnju i porugu nikad ne prate suze.
Plakanje moje najbolja je tvrdnja
Da duu moju nepovratno uze!
I da zna samo kol'ko me to dere
to mi u suzi ne vidi znak vere!
HEL.: Daleko si ti doter'o u lukavstvu svom.
Kadgod se vera verom ubija
Onda je to vraki sveti rat i lom.
Page 33
Zakletvu tvoju dobi i Hermija!
Kad zakletve te stavi na dva tasa vage,
Obe su one lake i nema prevage.
LIS.: Njoj sam se kleo u nervnom rastrojstvu.
HELENA. I kad je nee u istom si svojstvu.
LISANDER. Demetar voli nju, a tebe nee.
DEMETAR (probudi se). Helena, nimfo,
blago - sve: Ljubavi moja!
S ime da sravnim ta dva oka tvoja?
Kristal je prljav! Usne su ti zrele trenje:
Na poljubac me zovu sve benje i benje!
Onaj isto beli sneg sa planine
Crna je vrana spram tvoje beline.
O, daj mi ruku, tu kraljicu belu
Da ti je strasno sad izljubim celu!
HEL.: Joj, srama! Pakla! Znam u emu je stvar:
Obojica me zavitlavate. Kakav par!
O, zaverili ste se protiv mene -
Prostaci grubi protiv slabe ene.
O, zar vam nije dosta mrnje klete,
Ve mi se slono i rugate i smejete?
I da ste pravi ljudi - a ne tek prividno -
Ne biste damu lagali tako providno:
Da je bajna, da ste zaljubljeni do due,
Kad zna da je mrzite iz dna gue.
Takmaci ste u ljubavi prema Hermiji,
A sad se takmiite u ruganju meni.
Sve ste mi dase, mukarine prave -
Doveli curu dotle da je suze dave
Zbog sprdanja vaeg. Nee otmena sorta
Da devicu mui i dovede do zorta
Iz istog efa i frajerskog sporta.
LISANDER. Nisi dobar, Demetre. I to je sram.
Hermiju voli: zna da i ja to znam.
Pa uj: u ljubavi njenoj svoj deo
Ja ti od srca sad ustupam ceo.
Odsad se ti i ja neemo vie trti:
Daj mi Helenu i voleu je do smrti.
HELENA. O, zalud me on ismeva i vrti!
DEM.: Lisandre, nek' Hermija ostane tvoja.
Ohladila se za nju ljubav moja.
Ma, gost je samo kod nje moje srce bilo,
A sad se vraa kui - u Helino krilo.
Da tu i ostane.
LISANDER. Hela, je l' da on lae?
DEMETAR. Ne potcenjuj vernost to s
Page 34
istinom se slae!
Jer bi to moglo skupo da te staje. -
Gle, evo tvoje drage to ti srce daje!
(Ulazi HERMIJA.)
HERM.: Oslabi nam vid kad vlada noni duh,
Ali nam se zato jo istana sluh.
Kada nam oko pomrina kljuje
Onda nam uho dvaput bolje uje.
Nisam te vidom, Lisandre, otkrila
Nego mi glas tvoj sluhu dade krila.
to me ostavi onako bezduno?
LISANDER. A ko ostaje kad ga ljubav
zove zduno?
HERM.: A kakva te to ljubav odvoji od mene?
LISANDER. Pa, Lisandrova ljubav, to ne
sme da svene:
Helena lepa, to pozlauje no -
A ne one zvezdice-tandarabro!
Zato me juri? Zar ti nije jasno
Da te mrzim i da je sad sve kasno?
HERMIJA. Ne, tvoje rei nisu misli tvoje.
HELENA. Joj, shvatam! U zaveri su sve troje.
Udruili se da mi zvrku kroje. -
O, Hermija, ti, pakosnice jedna,
I ti se s njima zdrui i zaveri
Da muite me gadnom porugom?
Ta zar si ve zaboravila sve
Druenje nae, zavete sestrinske
I one sate kad smo brzonogo vreme
Onako klele to nas rastavlja?
Zar si ti sve to zaboravila?
I prijateljstvo naih kolskih dana,
I detinje nam ase nevine?
Pa, nas dve smo, Hermija, k'o anelka
Izvetena dva - jedan cveti vezle
Na jednoj mustri, sedei na jednom
Jastuetu svil'nom i jednu pesmu
Cvrkutale skladno u jedan glas -
Ba k'o da su nam i ruke i grudi
I glasovi i due - jedno telo bile.
I tako smo zajedno rasle k'o dve trenje
Na peteljkama sraslim, tek prividno
Razdvojene, a ipak na raljici slone;
Dve jagode ljupke na stabljiici jednoj,
Toboe dva tela, al' s jednim srcem,
I dva stega pod perjanicom jednom. -
Page 35
I ti sad hoe nau staru ljubav
Da rascepi nadvoje i zdruena s mukim
Da se drugarici svojoj podsmeva jadnoj?
To ni prijateljski ni enski nije.
I ja i ceo na rod mogle bismo
Da te osudimo za to, iako
To samo mene vrea.
HERMIJA. Ma, zapanjuju me
Tvoje otre rei. Ti se meni podsmeva,
A ne ja tebi.
HELENA. A zar nisi ti, ba zato,
Lisandra podbola da ide za mnom
I da mi hvali i lice i oi?
A drugog dragana svog, Demetra -
Koji me ba malopre utnu -
Da me nimfom naziva, blagom svojim,
Da je kristal prljav prema mom oku?
Zato da pria tako curi koju mrzi?
I zato bi Lisander poricao
Da te voli, kad mu je srce puno tebe -
Ako ne s tvojim znanjem i podstrekom?
Kad ve nisam u milosti kao ti
I ljubavlju obasuta i tako srena,
Ve toliko jadna da nevoljena volim,
Onda bi trebalo pre da me ali
Nego da me prezire.
HERMIJA. Ja te ne razumem.
Ja, prosto, ne znam ta hoe da kae.
HEL.: Da, da. Samo vi produ'te. Izigravajte
Da ste tuni, a kad okrenem lea
Pravite grimase i jedno drugom
Namigujete. O, zbijajte i dalje
Tu slatku alu. Dobro izveden tos
U povest ue. - Da imate srca,
Milosti, takta i lepe manire,
Ne biste mene izlagali ruglu.
Al' neka, zbogom. I sama sam za to
Malice kriva. No, to e ispraviti ve
Odlazak moj u beli svet il', moda, u smrt.
LISANDER. ekaj, Helena mila, stani i uj
Izvinjenje moje, ljubavi moja,
Helena, duo moja, lepotice moja!
HELENA. O, sjajno!
HERM. (LISANDERU): Nemoj, mili, da joj se
Ruga tako.
DEMETAR. More, to Helena
Page 36
Ne moe milom, ja u, bogme, silom!
LISANDER. Al' kol'ko ona moe milom,
tol'ko i ti
Moe tom silom. Tvoje pretnje nisu
Nita jae od njenih slabih molbi.
Helena, ja te volim. Tako mi ivota!
I ivot u taj dati da dokaem
Da lae onaj ko suprotno tvrdi.
DEMETAR. A ja te volim, znaj, vie nego on!
LISANDER. E, kad to kae - izvuci ma,
pa dokai!
DEMETAR. Iz ovog cuga! Hajd!
HERMIJA. Lisandre, kud to vodi?!
LIS.: Sklanjaj se, Ciganturo iz Etiopije!
DEMETAR. Ma, joj, more - puvaka se on samo
I pravi se laf, a ne mrda s mesta.
(LISANDERU)
Hajde, bado mekani!
LISANDER (HERMIJI). Ma, skini mi se, ti,
Napasti, mako! Pusti me, gaduro,
II' u te kao zmiju s tela stresti!
HERM.: to si tako grub? Zato se odjednom
Izmeni tako, o ljubavi moja?
LIS.: Ljubavi tvoja? - Nosi se, Tatarko mrka!
I, medicino grozna! I, otrove mrski!
HERMIJA. Ti se ne ali?!
HELENA. Ma, izvodi, kao i ti.
LISANDER. Demetre - datu re ne povlaim.
DEMETAR. Ma, nema ti petlje; dodue, vidim
Da si se sav u slabe petlje zapetljao.
Za mene tvoja re ne igra.
LISANDER. Pa ta? Je l' da je bijem, ubijem,
Na mrtvo prebijem? Iako je mrzim, zna,
Neu da je povredim.
HERMIJA. ta? Zar moe
Da mi od mrnje veu povredu nanese?
Ti me mrzi? A zato? O, jadna ja,
Kakva novost, mili! Zar nisam ja Hermija?
Zar nisi Lisander ti? Ja sam i sad lepa
K'o to sam bila. Jo noas si me voleo,
Ali si me ve noas ostavio.
Pa zato uini to? - O, spas'te me
Bogovi! - Zar me ti stvarno ostavi?
LISANDER. Ostavi, jakako; i ne elim
Nikad vie da te vidim. I zato
Pitanja, nadu i sve sumnje mani.
Page 37
Sigurna budi da je tako. I bez ale -
Nita nije istinitije nego
Da tebe mrzim a Helenu volim.
HER.: Joj, teko meni! - Obmanjivaice jedna,
Crvljivi cvete, zavodnice drska.
Znai, nou si dola i mom dragom
Ukrala srce?
HELENA. Dakle, sjajna igra!
Pa zar u tebi ni malice nema
ednosti, srama, devojakog stida?
H' moda eli da me za moj blagi
Jezik povue, pa da grube rei
Ponem da sipam? Fuj! Varalice,
Marioneto mala!
HERMIJA. Marioneta? Ja?
Mala? - Ah, sad vidim u emu je stvar!
Pa ona svoj stas poredi sa mojim.
Svoj mu je visok stas gurnula pod nos -
Figuru svoju uzvienu, pa ga tako
Visokom svojom personom obrlatila.
A da l' si i u oima njegovim
Porasla zato to sam ja malena?
A koliko sam ja to, molim - niska,
Motko molovana, reci, koliko?
Al' ja ipak nisam ba tako malog rasta
Da ti noktima ne bih mogla oi
Dohvatiti.
HELENA. Oh, molim vas, gospodo,
Iako mi se rugate, ne dajte ipak
Da me izgrebe. Ja nikad nisam bila zla.
Ja nemam dara za svaalicu.
Po plaljivosti sam prava devojka!
Ne dajte da me bije. Nemojte misliti
Da ja mogu s njom da se nosim
Zato to je neto nia od mene...
HERMIJA. I opet "nia" - je l'je ujete?!
HEL.: Hermija mila, to si sa mnom tako una?
Ja sam te, Hermija, uvek volela;
Uvek sam tvoje tajne uvala,
Nikad te nisam vreala - sem to sam
Demetru rekla - ali i to iz ljubavi -
Da ste u ovu umu mugnuli.
On poe za vama, ja pooh za njim -
Opet iz ljubavi. Al' on me grdnjom ter'o,
Batinama pretio i rekao
Da e me ritnuti - da, i ubiti.
Page 38
Pa sad, ako me pustite da mirno odem,
Odneu svoju ludost natrag u Atinu
I neu vas vie pratiti. Pustite me.
I sami vidite kol'ko sam glupa
I aava.
HERMIJA. Pa idi! Ko ti brani?
HELENA. Srce ludo, to mi ovde ostaje.
HERMIJA. Kod koga? Je l' kod Lisandra?
HELENA. Ne, kod Demetra.
LISAND.: Ne boj se, Helena; nee ti ona nita.
DEMETAR. I nee, gospodine, iako ste vi njen
Zatitnik.
HELENA. O, kad je ljuta, ona je
Otra i zla. U koli je ve bila
Svaalica. No, iako je mala
Ona je besna.
HERMIJA. Ma, je l' opet "mala"?!
I stalno isto - as "mala", as "niska"!?
to puta da mi se ovako ruga?
Sad u ja da joj pokaem!
LISANDER. Bei, malecka!
ta 'oe ti prcmoljko, nedonoe jedno,
iriu, klikeriu?
DEMETAR. Ti se mnogo trsi
Da zatiti onu koja prezire
Usluge tvoje. Pusti je na miru.
Ni rei vie o Heleni, da zna!
ta ti ima da je brani? Ako prema njoj
I ovolicno ljubavi pokae,
Ima da skikne!
LISANDER. Maka me ne dri vie.
Sad moe da poe za mnom, ako sme.
Da vidimo ko ima vea prava
Na Helenu - ti il' ja!
DEMETAR. Da za tobom poem?!
O, ne! Barabar s tobom idem ja!
(DEMETAR i LISANDER izlaze.)
HERMIJA. Ti si, gospoice, za svu ovu
smetnju kriva.
Ne! - ekaj sad, ne idi.
HELENA. Ma, ja tebi
Nita vie ne verujem i neu
Ni aska vie ostati kraj tebe.
Za napade su tvoje ruke bre,
Al' moje noge, za beanje - due.
(Izlazi.)
Page 39
HERMIJA. Zapanjena sam. Ne znam ta
da kaem.
(Izlazi.)
fOBERON i PUK stupe napred.)
OBERON. Nemarnost je to tvoja. Uvek
zapetlja stvar,
A moda i namerno udara arlame.
PUK Veruj mi, kralju senki, moja greka.
Zar sam ne ree svom nestanom duhu:
"Poznae ga po atinskom ruhu"?
I u toj greki bar me jedno vadi:
Zaoren je ipak Atinjanin mladi!
Al' ba mi milo to se tako zbilo,
Jer zabavlja me njihovo ludilo!
OBER.: Al' sad momci za dvoboj trae mesto!-
Idi, i maglu gustu kao testo
Navuci preko zvezdanoga svoda
Da no bude mrana i crna kao voda
Podzemnog Aherona, pa ljute rivale
Na dve suprotne strane odvuci, bez ale.
Za to se as Lisandrovim glasom poslui,
as Demetrovim Lisandra narui,
Nekad i opsuj Demetrovim glasom,
A kad se zblie, rastavi ih asom;
I tako ih vodaj dok ih san ne stia
Olovnih nogu, na krilama slepog mia.
Iscedi tad u oi Lisandrove
Sav premoni sok iz travice ove:
To e ga reiti ini, spasti manije,
I videe sve stvari opet k'o ranije.
A kada se probude, oni e bez srdnje
Za sanak pusti smatrati sve sprdnje,
I put Atine poi e dva para
U znaku venog ljubavnoga ara.
Dok ti zamajava tu dvojicu mladia,
Kraljici idem po onog dekia,
Pa u joj zatim skinuti te ini,
Da joj magarac vie ne izgleda fini -
I onda e opet da zavlada mir.
PUK Hitam, gazda, da ih bacim u svoj vir,
Jer ve je pri kraju Nonog zmaja pir,
A glasnik zore u daljini treca
I vampir-lunje svojim sjajem peca,
Pa oni bee u grobove svoje.
Ukleti dusi to im pop ne poje,
Na raskru i na dnu reke sahranjeni,
Page 40
Sa crvima ve loe pohranjeni,
Da od svetlosti skriju svoju bruku,
Postieni to su na se digli ruku.
OBERON. Al' mi smo dusi drukijega soja:
Aurorin dragan, moj drug Zornjak i ja
esto smo znali da bdimo do zore;
K'o umar bih skit'o sve dok ne bi prozore
Ognjene svoje otvorio Istok irom
Da odmah zatim Neptunovim smaragd-mirom
Poteku sveti zraci od istoga zlata. -
A sad uri da ne doe do rata:
Zavaene razdvoj, baci ih u san -
I posao svri pre no svane dan!
(Izlazi.)
PUK Tamo-amo, tamo-amo,
Vrteu ih tamo-amo.
Strah i trepet Puk je samo.
Cucau ih tamo-amo!
Aha! Evo jednoga!
(Ulazi LISANDER.)
LISANDER. Gde si, Demetre, puvadijo?
Reci, abo!
PUK (DEMETROVIM glasom). Tu sam, s
maem u ruci i spreman, barabo!
LISANDER. Dolazim smesta, da me elja mine!
PUK (DEMETROVIM glasom). Hajdemo
bolje do neke istine.
(Izlazi LISANDER;
(Ulazi DEMETARJ
DEMETAR. Lisandre, deder opet zucni neto!
Ukenj'o si se i krije se veto.
U kom si bunu? Bedo, ti za ast ne haje.
PUK (LISANDEROVIM glasom). Stra-
ljive, nemoj na zvezde da laje!
Pria sa bunom i pravi se dasa,
A u gaama ti se kre talasa.
Ne boj se, neu ti maem udariti mur,
Ve u ti k'o klincu ispraiti tur!
Da ne prljam ma.
DEMETAR. Gde si? Jesi l' tamo?
PUK (LISANDEROVIM glasom). Za mojim
glasom, bado, idi samo!
Ovo mesto nije za junaki in.
(Izlazi PUK, i DEMETAR za njim.)
(Ulazi LISANDER.)
LISANDER. Ide ispred mene i vabi me,
Page 41
kukin sin.
Ja mu pratim glas, al' kad stignem vraga,
Od njega ni glasa ni traga.
Ja brzo trim, al' on bre bei.
Trapav sam u mraku i sve sam tei.
Odmoriu se malo.
(Legne na zemlju.)
Doi, dobri dane! -
Nai u ga, i platie mi kada svane.
(Zaspi.)
(Vraaju se PUK i DEMETARJ
PUK (LISANDEROVIM glasom). Hi-hi-hi,
kukavice! Hej, 'odi da ti dam!
DEMET.: ekaj, ako sme! Al'ja dobro znam
Da ti menja mesta, 'tico-selice,
Jer ne sme da me pogleda u lice.
Gde si sad?
PUK (LISANDEROVIM glasom). Tu sam!
Hajd' doi, ako ne preza!
DEMETAR. Neu, jer ti me neprestano zeza.
Platie ti meni kad svane dan.
A sad se nosi, svlauje me san.
Moram da se pruim na ovaj hladni krevet.
Doi sutra, probudi me u devet,
Pa da vidi ta e Demetar moi.
(On legne na zemlju i zaspi.)
(Ulazi HELENA.)
HELENA. O, ti zamorna i preteka noi!
Proi, i utehu mi sa Istoka prui,
Da u Atinu sutra mogu poi
Iz ovog drutva to se grubo drui.
A san, to moe da uspava tugu,
Nek' im naas ukrade jadnu drugu.
(Ona legne na zemlju i zaspi.)
PUK. Samo troje? Jedno fali:
I etvrto nek' se svali!
I nje evo - bes u brizi!
Zbog Amora sva u krizi -
Svaka enska zbog tog izi!
(Ulazi HERMIJA.)
HER: Korak mi nikad tei, dua nikad crnja:
Ne mogu ni da puzim ni da hodam,
Od rose mokra, ranjava od trnja,
Ne mogu elje nogama da vodam.
Dremnuu do zore, za duu svoju.
Nek' Nebo titi Lisandra u boju!
Page 42
(Ona legne i zaspi.)
(PUK prie LISANDERU.)
PUK A sad skok
Uz njegov bok -
U oko sok
Da stari tok
Odsad bude jok!
(On iscedi travku u
LISANDEROVE oi.)
Kad se prene
Da se dene
U raj stari,
Da te bari
Bive cure oka ar.
Stara mudrost ovo kae:
Svak sa svojim nek' se slae;
Java - prava, a san lae.
Da bi srea bila vea,
Nek' zakrpu nae vrea.
Ovaj nauk zvezde kriju:
Svak na svoju bedeviju!
(PUK izlazi.)
ETVRTI IN
SCENA PRVA
uma.
(LISANDER, DEMETAR, HELENA i
HERMIJA spavaju, svako
na svojoj strani.)
(Ulaze TITANIJA i VRATILO -
- MAGARAC; sa njima GRAKOV
CVET, PAUINA, MOLJAC i
SLAICA, u pratnji VILA; OBERON
stoji u pozadini i niko ga od njih ne
vidi.)
TITAN.: Oh, sedi, mili, kraj mene na travu,
Da ti milkim to ljupko lice tvoje,
Da ruama ti kitim glatku glavu
I divne ui ljubim, blago moje.
VRATILO. Gde je Grale?
GRAKOV CVET. Tu sam, gazda!
VRATILO. Poeite mi glavu, majstor-
Grale. - A gde je mademuazel Pauina?
Page 43
PAUINA. Ovde!
VRATILO. Draga mademuazel Pauino,
ucmekajte mi svojom alatkom nekog crven-
kastog bumbaria na vrhu draa i donesite
mi njegovu kesicu s medom, dobra made-
muazel. Al' na toj akciji ne budite preterano
velika udarnica, jer kad ga udarite, draga ma-
demuazel, kesica moe da mu se raspukne, a
vi da se sva ulepite od meda. - Gde je mudam
Slaica?
SLAICA. Na slubi, gazda!
VRATILO. Dajte mi svoju apicu, mudam Sla-
ice - i molim vas, er mudam, nemojte da se
tol'ko klanjate!
SLAICA. Recite mi svoju elju, gazda.
VRATILO. Nita specijalno, draga moja, ve
samo da asistirate kavaljeru Graletu u dra-
panju mog kefala. Morau da skoknem do
brice, jer ini mi se da sam, nekako, mnogo
dlakav po licu. A kako sam ja veoma nean
magarac, moram stalno da se ekam kad me
dlaice golicaju.
TITANIJA. Jesi li za malo muzike, mili?
VRATILO. O, ja imam jako rezonantno uvo
za muziku. Ba bi mogli malo da sluamo
zvuke drombulje i kante sa udaraljkama.
TITANIJA. Il' reci, slatki, ta bi ti sad jeo?
VRATILO. Bogme, ja bi' sad lepo mog'o da
klopnem jednu mericu mekinja; mog'o bi' i
malo dobre, suve zobi. A da vidi, ne bi bila
naodmet i jedna hrpa sena. Vala, nita bolje
od dobrog, slatkog sena!
TITANIJA. O, imamjednogvilenjaka drskog-
On e veveriin ambar preriti
I tebi mlade orahe doneti.
VRATILO. Ja sam pre za dve-tri ake suvog
graka. Al' moliu vas lepo da me sad niko
od vaih podanika vie ne aranira, jer spo-
pala me velika ekspozicija za knjavanje.
TITANIJA. Cakani, pajki u naruju mome.
Raziite se, vile, na sve strane!
(VILE i PATULJCI izlaze.)
Ovako neno loza grli okot,
A devianski brljan prsten plete bukvi.
Oh, to te volim! to za tobom ludim!
(Oboje zaspe.)
Page 44
(Ulazi PUK.)
(OBERON stupi napred.)
OBERON. Zdravo, Puk! Je l' ti vidi ovaj
prizor slatki?
Ve je alim zbog te zacopanosti lude.
Jer kad sam je maloas iza ume sreo
Gde je brala znamenje cvetno za tu
Budalu mrsku, prekoreh je otro
I mi se, bogme, sporekasmo zato,
Jer mu je slepoonice rutave
Kitila veniima sveeg cvea
Miriljavog. A ista ona rosa
Sto ponekad kao biserje sjajno
U okicama ljupkog cvea blista,
Liila je sad na suze to svoje
Sopstveno skrnavljenje oplakuju.
I poto sam je dobro izgrdio,
A ona mi bes blagom reju stiavala,
Ja ti nju lepo zamolim da mi da
Dekia onog, i ona mi smesta
Ispuni elju, pa ga po vilama svojim
Posla u moju kraljevsku senicu.
I kako ja sad deka najzad imam,
Skinuu joj tu mrsku manu sa oiju.
A ti e, avolko moj plemeniti,
Da skine glavu nakaradnu onom
valeru prostom, majstoru atinskom,
Da i on moe, kad se k'o ostali
Iz sna prene, otii natrag u Atinu,
Drei sva ova zbivanja nona
Samo za muno snovienje pusto.
Al' prvo u kraljicu vila da razreim.
(TITANIJI)
Budi opet to si bila:
Bistra oka prva vila -
Hajd', Dijanin cvete, skini
Amorove lude ini.
Probudi se sad, Titanija moja
I stvarnosti se vrati, kraljice!
TITANIJA (probudi se).
Oh, Oberone moj - opsena neka minu!
Kao da strasno ljubih - magarinu.
OBERON. Evo, kraj tebe lei tvoja dika.
TITANIJA. Uh, kako se sad grozim ovog lika!
OBERON. Tiine malo! Puk, skini mu glavu.
Titanija, ti pozovi muziku pravu
Page 45
to bolje od sna moe sve ovo petoro
Uspavati lako zvunim eterom.
TIT.: Hej, muziku mi dajte to arom opija.
PUK (VRATILU, uklanjajui mu glavu).
Skida ti se magaree glave kopija,
Pa nek' ti i dalje tvoj blesavi lik prija!
OBERON. Nek' banda svira! (Muzika.)
Kraljice moja, ruku daj,
Pod spavaima ovim tlo zaljuljaj,
Padni mi, duo, u nov zagrljaj;
Sutra u pono sa mnom se zabavljaj -
Na svadbi kneza Tezeja zaigraj
U znak naih elja za brani mu raj.
I ova e ovde etiri raspara, znaj,
U dva verna para da spoji Tezejev sjaj.
PUK (vikne). eva! - peva, kralju, gore!
Cuj vesnicu rujne zore!
OBERON. Hajd'mo, mila, blago meni,
Tiho, iza nonih seni.
Znamo mi u brem letu
Od Meseca-lutalice
Obleteti svu planetu.
TITANIJA. Usput e mi biti slae
Da mi pria kako nae
Ti i mene u snu vrstom
Na tlu s ovom smrtnom vrstom.
(Izlaze OBERON, TITANIJA,
PUK i pratnja.)
(Zvuci lovakih rogova. - Ulaze TEZEJ,
HIPOLITA, EGEJ i
sva njihova pratnja.)
TEZEJ. Nek' ode neko da umara nae;
Jer na je majski obred zavren.
A kako dan ve izvidnicu alje,
Nek' mi draga uje glazbu kerova mojih.
Razve'te ih u Zapadnoj dolini;
Pustite ih. Hajd', brzo, umara prona'te!
(Izlazijedan iz pratnje.)
A mi emo, kraljice moja lepa,
Do na vrh brega, da tamo, sa smehom
Sluamo lave pomean s planinskim ehom.
HIP.: Bejah jednom s Herkulom i Kadmijem
Kad su na Kritu u gori hajkali
Medveda jednog psima spartanskim.
I nikad ne uh tako divnu buku:
Jer, osim ume - i nebo i vrela
Page 46
I itav kraj - sve je to jealo
Kao jedan glas. Nikad nisam ula
Skladniji nesklad, grmljavinu slau.
TEZEJ. Spartanske fele kerovi su moji;
Riasti i irokih gubica,
A klempave im ui tako vise
Da s trave briu rosu jutarnju;
Krivonogi su i s podvratnicima
Klonulim k'o u bikova tesalskih;
U hajci nisu hitri, ali glasovima,
Tako rei - tenorima i basovima -
Podeeni su k'o zvona itav niz:
Jedan ispod drugog. Nikad pokli skladniji
Ni zvuk roga bodriji, pozivao nije
Na hajku ni u Tesaliji, ni u Sparti
Niti na Kritu. Kad uje, prosudi sama.
(Ugleda spavae.)
Al' ek' - kakve su ovo nimfe ovde?
EGEJ. Moja ki, gospodaru, ovde spava!
Gle, i Lisander je tu - i Demetar!
Pa i Helena, ki Nedara starog.
udi me otkud oni tu zajedno.
TEZEJ. Na uranku su majskom, svakako;
I, uvi za na naum, doli amo,
Da i oni u naem slavlju uestvuju.
Al' reci, Egeju, je l', to, Hermiji danas
Istie rok da kae ta je izabrala?
EGEJ. Da, gospodaru.
TEZEJ. Haj'te, lovcima kaite
Da ih zvucima rogova probude!
(Zvuci rogova; LJUBAVNICI se polako
bude; povici prisutnih; LJUBAVNICI
se trgnu i skoe na noge.)
Dobro vam jutro, prijatelji moji!
Al' proao je Sveti Valentin!
Zar se tek sada umske ptice pare?
LISANDER (klekne). Oprostite, gospodaru
(I ostali kleknu.)
TEZEJ. Molim vas,
Ustanite svi. Ja znam da ste vas dvojica
Suparnici ljuti. Pa otkud sada
Ova sloga izvrsna, gde omraen, drsko
I spokojno spava kraj dumanina mrskog?
LIS.: Odgovoriu vam, knee, sam smeten
I zbunjen - polusanjiv, polubudan;
Al' stvarno ne znam tano da vam kaem
Page 47
Kako sam u ovu umu dospeo.
No, rekao bih - za ljubav istine -
Da, sad se seam, dabome, tako je:
Sa Hermijom ja dooh ovamo.
Hteli smo iz Atine da odemo nekud
Gde nas zakoni nee, atinski -
EGEJ. Dosta, dosta je, knee, za vas i toliko!
Ja traim zakon - zakon, da ga tresne.
Hteli su da pobegnu - da pobegnu,
Da poraze i tebe i mene, Demetre:
Tebe da lie ene, a mene da spree
Da ti njenu ruku dam, k'o to ti obeah.
DEMET.: Knee, meni je lepa Helena otkrila
Da njih dvoje u ovu umu bee,
Te ja, sav besan, krenuh za njima,
A za mnom - lepa Hela, mnome zanesena.
Al', gospodaru moj dobri, ja ne znam
Kakva to mo - al' neka je mo bila -
Uini da mi se ljubav prema Hermiji
Istopi k'o sneg, i sad mi se ona ini
K'o seanje na dranguliju neku
Koju sam kao dete oboav'o;
Sad je moja ljubav sva, mog srca ar,
Radost i srea moja oka dva -
Helena samo! S njom sam ja, knee moj,
I veren bio, pre no to Hermiju sretoh;
Al' od te hrane meni se gadilo,
K'o kad ste bolesni - al' poto sam opet zdrav,
Prirodni apetit mi se vratio
I sad je elim, ljubim, eznem za njom
I veno u joj veran ostati.
TEZEJ. U dobar sam vas as zatekao,
Ljubavnici lepi. Al' o tom potom -
Bie jo prie. Egeju, tvoju u volju
Potiniti svojoj, jer ubrzo e s nama,
U hramu, i ova dva para biti
Vezana vrstim i venim vezama.
A kako je jutro ve poodmaklo,
Odloiemo lov. Vratite se sad s nama
U Atinu, gde e tri i tri - dva broja zbir -
Trostruka svadba biti, uz nevieni pir.
(Izlaze TEZEJ, HIPOLITA,
EGEJ i pratnja.)
DEMETAR. Sve mi je ovo maglpvito i nejasno
K'o malecki, dalek breg to na oblak lii.
HERM.: A ja, kao da sam zrikava, pa sve stvari
Page 48
Duplo vidim.
HELENA. Da, i ja isto tako;
A Demetar mi se ini k'o dragi kamen
Sto ga sluajno naoh, pa i jeste
I nije moj.
DEMETAR. A da l' ste vi sigurni
Da smo mi budni? Meni izgleda
Kao da jo pavamo i sanjamo.
Je l' se vama ne ini da je na knez
Maloas bio ovde i rekao
Da za njim poemo?
HERMIJA. Da, i moj otac.
HELENA. I Hipolita.
LISANDER. I stvarno nam je rekao
Da za njim poemo u hram.
DEMETAR. Pa, znai,
Mi smo budni. Hajdemo za njim u hram.
A usput da priamo ta smo snili.
(Izlaze DEMETAR, HELENA,
LISANDER i HERMIJA.)
(VRATILO se probudi.)
VRATILO. Zovite me kad doe moj lagvort!
- i ja u odma' repliku na repliku. Moja je
sledea: "Pirame prekrasni". (Kao dajo nja-
e.) I-njaoj, Pero Dunjo - hej! Frulo, krpau
mehova! Njuko - krpi-lonce-erpenje! Glad-
nice! - Boe blagi! - svi kidnuli a mene ostavili
tu da knjavam! I-njaoj, ta sam ja im'o neku
udnu halucinanciju! Sanj'o sam takav san,
da ga ljudska intelegencija ne moe opisati.
Neopiiv san. ovek bi isp'o magarac, kad bi
samo poku'o da ga rastumai. Sanj'o sam -
kao - ja - al' to ne moe da se ispria. Kao da
sam - kao da imam - ama, ovek bi mor'o da
bude cirkuski klovn da bi objasnio to "kao da
imam". Ljudsko oko to nikad nije ulo ljudsko
uvo to nikad nije videlo, ljudska ruka to nikad
nije okusila, a ljudski jezik to nikad ne bi
mog'o da zamisli - niti srce da ispria ta sam
ja to sanj'o. Ba u Peru Dunju da nateram
da napie jednu baladu o tom snu. Zvae se,
"Vratttov san" - pomenulo se ne povratilo! -
jer bio je strano zavraen i posuvraen! Ja
u tu baladu da otpevam pred vojvodom; a
moda bi ispalo jo finije kad bi' je otpev'o
nad mrtvom Tizbom.
Page 49
(Izlctzi.)
SCENA DRUGA
Istog dana uvee.
Atina. Soba u kui majstor-DVNJE.
(Ulaze DUNJA, FRULA, NJUKA
i GLADNICA.)
DUNJA. Jeste li nekog poslali u Vratilovu
kuu? Je V se on vratio?
GLADNICA. Nita se o njemu ne uje. Nema
sumnje da je on transportovan na onaj svet.
FRULA. Ako ne doe, na komad je osakaen.
Ne moemo dalje. Je l' tako?
DUNJA. Nemogue. Ama, sem njega, bre, u
celoj Atini nema oveka koji bi mog'o da
protera Pirama.
FRULA. Slaem se. Od svi' zanatlija u Atini,
on ima najveu intelegenciju za proterivanje.
DUNJA. Tano. I onda, on je pojava, brate,
persona-vrata. Prosto, podobna osoba sa ide-
jnim valerskim glasom.
FRULA. Treba da kae sa "idealnim" glasom,
a ne "idejnim". "Idejno" ti je - daleko bilo -
neto mnogo zloglasno.
(Ulazi stolar DUICA.)
DUICA. Kolege majstori, vojvoda se vraa
iz hrama; a tamo su se venala jo neka dva-tri
gospodina sa isto tol'ko gospoa. - E, gde bi
nam sad bio kraj, da su pripreme naeg pro-
zorinog spekstakla napredovale!
FRULA. Uf, gde si sad, slatki bado Vratilo?!
Eto, tako ti je on izgubio bar est srebrnjaka
na dan, doivotno. A fasu bi dobij'o est ko-
mada dnevno. Ako mu za ulogu Pirama voj-
voda ne bi dodelio klopanau od est
srebrnjaka na dan, nek' me obese. On bi to i
zasluio. Sest zveckavaca u srebru, k'o nita!
(Ulazi VRATILO)
VRATILO. Gde su te strane bade? Gde su
ti lafovi?
DUNJA. Vratilo! O, kakav VOLUmenozan
dan! O, da srenog li asa!
VRATILO. Majstori, o udesima ima da vam
priam - al' ne pitajte me o kakvim; jer ako
Page 50
vam to ispriam, nisam pravi Atinjanin. - Sve
u da vam ispriam, ba onako kako mi je
pasiralo!
DUNJA. Priaj, cakani na Vratilo, priaj!
VRATILO. Neu ni da zucnem o tome! Rei
u vam samo toliko, da je vojvoda ve veerao.
Pokupite svoje kostime, ponesite dobre uzice
za brade i nove pantljike za patike. Sastanak
kod dvora, smesta. nek' svakjo jednom pre-
e svoju ulogu. Kratko i dugako: na komad
je na rapertoaru. U svakom sluaju, Tizba
mora da ima ist ve; a onaj to igra lava, da
nikako ne podseca nokte, jer oni trebaju da
mu tre k'o lavlje kande. I, onda, dragi moji
dramski umetnici, nipoto nemojte da jedete
ni crna ni bela luka, jer svi trebamo fino da
zaudaramo - i ja ne sumnjam da e publika
rei, "Ba fina komendija!" - Ni rei vie. Krei!
- Hajd', idemo!
(Izlaze VRATILO i njegovi drugari.)
PETI IN
SCENA PRVA
Atina. Odaja u Tezejevoj palati.
(Ulaze TEZEJ, HIPOLITA,
FILOSTRAT, plemii i pratnja.)
HIPOLITA. udno je sve to, mili Tezeju,
O emu ti ljubavnici priaju.
TEZEJ. Da, vie udno nego istinito.
Ja nikako ne mogu da verujem
U te smene starinske priice i bajke
O vilama. Zna, ljubavnici i ludaci
Imaju mozak zaaren toliko,
I matu tako bujnu, da vide
Vie no to hladni razum shvatiti moe.
Ljubavnik, ludak i pesnik su bia
Od same uobrazilje sazdana.
Jedan od njih vidi vie avola
Nego to ih u samom paklu ima -
To ti je ludak. Zaljubljeni, mahnit isto,
Lepotu vidi Jelene Trojanske
U liku neke Ciganture rune.
A pesnikove rei, u zanosu divnom
Page 51
Zakolutane, gledaju as s neba
Na zemlju, as sa zemlje na nebesa;
I dok mu se u mati roje slike
Jo neznanih stvari, njih pesnikovo pero
U oblike pretvara, te vazdunom "nita"
I mesto u svetu i ime stvara.
Bujna mata tako veto izmilja
Da kad neku radost samo nanjui,
Ona ti odmah i radosnika zamisli.
Il' nou, kad je u kandama straha,
Od buna joj se ini meka plaha.
HIPOLITA. Al' sve to.o toj noi ispriae -
I to im je ud promenilo tako,
Govori vie od te puste mate;
I ma kako to udno i nastrano bilo,
Ipak na neku stvarnost podsea.
(Ulaze ljubavnici: LISANDER,
DEMETAR, HERMIJA i HELENA.)
TEZEJ. Gle, evo i ljubavnika veselih!
Sreni vam bili dani ljubavi!
A srca puna radosti i slasti,
Prijatelji dragi!
LISANDER. Jo vie vama
Na vladarskoj putanji, za trpezom vaom
I u postelji.
TEZEJ. A sad da ujemo:
Kakva nas dvorska pozorja i kakve igre
ekaju u venosti troasovnoj
Od slatkia posle veere - do postelje?
Gde je taj na prireiva zabava?
Kakve nas igre, kakve priredbe ekaju?
Ima li neki komad, da nam muke
Jednoga sata bar malo olaka?
Zovite mi Filostrata!
FILOSTRAT. Ovde sam,
Tezeju moni!
TEZEJ. Kakvu si zabavu
Spremio za ovo vee? Kakvu muziku?
Koji komad? Kako da zavaramo
Tromo vreme, ako ne priredbama?
FILOSTRAT (pruajui mu papir). Ovo je
spisak spremljenih igara.
Nek' vaa visost izabere ta bi prvo
elela da vidi.
TEZEJ. Daj. (ita.) Herkulov boj
Sa Kentaurima - "uz pratnju harfe
Page 52
Pevajedan atinski evnuh". - To ne:
O tome sam ve, u slavu Herkula,
Roaka svog, priao dragoj svojoj.
Dumbus pijanih bahantkinja, koje
U svom besu razdiru traanskog pevaa.
Stari je to komad, i on je igran
Kad se iz grada Tebe k'o pobednik vratih.
Pla devet muza nad jo svezim grobom
Umetnika koji skapa u bedi.
Satira to je, otra i kritika,
to uz veselu svadbu ne ide. A ovo? -
Dosadno kratka igra o Piramu mladom
I ljubljenoj mu Tizbi - 'tragino vesela'.
Veselo a tragino? Dosadno a kratko?
To ti je neto k'o vru led i zaaren sneg.
Kako da uskladimo ovaj nesklad?
FILOSTRAT. Taj komad ima tek desetak rei,
Gospodaru, i ja "kraeg" ne videh.
Al', i s tih desetak rei je predugaak
I zato je "dosadan". Jer vam nijedna re
U komadu tom nije umesna,
A ni jedan glumac vian ulozi.
A "tragian" je, knee dini, zato
to se u njemu sam Piram ubija;
Ali kad sam to na probi video,
Priznati moram da su mi grunule
Suze na oi: no, "veselije" mi suze
Ni najlui smeh nikad ne izaziva.
TEZEJ. A ta su ti koji izvode?
FILOSTRAT. Sve su to ljudi uljevitih ruku
to ovde, u Atini, rabote;
Umni im je rad dosad bio stran,
A sad su neizbeno pamenje svoje
Napregli za taj komad u ast svadbe vae.
TEZEJ. Pa da ga ujemo.
FILOSTRAT. O nemojte,
Gospodaru plemeniti - nije to za vas!
Ja sam i video i uo komad,
I to nije nita, pod milim bogom nita,
Sem ako zabavu ne nalazite
U krajnjem naporu njinom i munom
Bubanju teksta da vama ugode.
TEZEJ. Ja hou da ujem taj komad,
Jer nita ne moe da bude ni zlo
Ni neumesno to nam prostoduna
Pokornost prua. Hajd', dovedite ih. -
Page 53
Izvol'te, gospe, zauzmite mesta!
(Izlazi FILOSTRAT.)
HIP.: Ja ne volim da gledam kad nevolja
Pritiska nekog, i kad ovek strada
Vrei dunost.
TEZEJ. O, nita od toga
Gledati nee, mila.
HIPOLITA. On kae da oni
Ba nita ne znaju, pod milim bogom.
TEZEJ. Al' zato mi budimo miliji
I zahvalimo im ba za to nita.
Zabava e nam biti: zablude im kriti! -
Da im uz smeke prima grube greke.
to uboga odanost nije kadra,
To e ozbirnost plemenita
I dobru volju smatrati za delo.
Na ivotnom putu mome, esto su oni
Visokoueni hteli da me pozdrave
Unapred smiljenom dobrodolicom;
I tad sam ih gledao kako dru,
Blede, kako se usred govora sapliu,
Kako svoju slatkoreivost uvebanu
Prekidaju u strahu, da bi najzad
Potpuno zanemeli, prekinuvi
Pozdravni govor. Al' veruj mi, draga,
Da sam i iz utanja toga znao
Pozdrave da izvuem i da u toj
Odanosti skromnoj proitam tol'ko
Kol'ko iz brbljivih usta, prepunih
Razmetljive i smele reitosti.
Ljubavlju svezan jezik, skromnost to ne vie,
Kazuje mnogo vie - to se mene tie.
(Ulazi FILOSTRAT.J
FILOSTRAT. Ako je vaoj visosti po volji,
Prolog je spreman.
TEZEJ. Neka prie blie.
(Zvuk truba.)
(Ulazi DUNJA kao PROLOG.)
DUNJA. Ako vas davimo - davimo dobre
volje -
Da pomislite da mi to neemo
Al' drage volje. - D'igramo to bolje -
I prosto - kako znamo i umemo -
Pravi je to pocetak naeg kraja -
I zato znajte da smo tu iz zlobe
A ne rad' vae zabave i sjaja:
Page 54
Da zaalite usred ove sobe -
Glumci su ve tu - gledajte ih sada -
Nek' svako vidi ono em' se nada.
TEZEJ. Ovaj momak i nije ba mnogo uzdran.
LISANDER. Jahao je na svom prologu kao
na nekom divljem drepcu; ne ume da ga
obuzdava. Dobra pouka, gospodaru: nije do-
voljno samo govoriti, ve treba govoriti kako
treba.
HIPOLITA. Zaista, svirao je na svom prologu
kao dete na frulici - uju se zvuci, ali nigde
melodije.
TEZEJ. Govor mu je bio kao upetljan lanac:
nita na njemu nije iskidano, ali je sve zbr-
kano. Ko je sad na redu?
(Ulaze VRATILO kao Piram, FRULA
kao Tizba, NJUKA kao Zid,
GLADNICA kao Meseina i DUICA
kao Lav; ispred njih TRUBA.)
DUNJA. Moda vas ovaj prizor vrlo mnogo udi;
Al' nek' vas udi dok vam stvar ne budejasna.
Ovo je Piram, znajte fini ljudi;
A Tizba vam je ova gospa krasna.
Taj zakreen i s malterom vamj'e zid -
Gadni zid to nam ljubavnike separira;
Al' iako im taj zid zaklanja onji vid,
Kroz rupicu mu jedno s drugim konverzira.
Ovaj sa bunom, fenjerom i kerom
Meseinu igra: nek' zna publikum celi
Da su ljubavnici na meseini - s merom -
Vieni za ljubav u grobljanskoj parceli.
Ova strana zverka to nosi ime lava
Prepade vernu Tizbu kad ta prva stie
Sred noi, i ona vam u strahu, bezglava
tue s groblja, a zver joj belo ale die,
Pa ga krvavom valom umackala celo.
I sad doe Piram - lep momak i kuraan -
Pa kad vide roze ale - to zversko delo,
On trze svoj ma i bi toliko odvaan
Da ga zari u svoje krvcom vrue grudi.
Al' sad se Tizba iz dudove senke vrati,
Pa istim roze maem sebi ivot skrati.
Sto se tie ostatka prie, fini lj'udi,
Opirnije e taj' strani dogadaj vam sav
Pre'staviti Oni - Meseina, Zid i Lav.
(Izlaze: DUNJA, VRATILO, FRULA,
Page 55
DUICA i GLADNICA.)
TEZEJ. Ba me zanima da li e Lav da govori.
DEMETAR. To ne bi bilo nikakvo udo, go-
spodaru. to ne bi jedan lav mogao da govori,
kad toliki magarci to ine?
NJUKA (kao Zid). U ovoj igri - a to nije stid -
Ja, inace - Njuka, moram biti zid.
I to takav zid - nek'je znano skupu -
to imajednu pukotinu - rupu,
Kroz koju, sve dok u tajnosti stoje,
Sapu Piram i Tizba - ljubavnika dvoje.
Ovaj vam malter, kre i cigla kau
Da samja taj zid - oi vas ne lau.
Moji prsti - rupa u vodoravnom stanju
Pomau im znatno u plahom aputanju.
TEZEJ. A ko bi od jedne bradate kreane i
mogao oekivati da govori bolje?
DEMETAR. To je, gospodaru, najvickastiji
pregradni zid koji sam ikad uo da govori.
(Ulazi VRATILO kao Piram.)
TEZEJ. Sad tie! Piram se primie zidu.
VRATILO (kao Piram). O noi mrka lika,
noi tamnog tona,
O noi to si, kad nema dana, uvek tu!
O noi, noi, ba si sotona, sotona!
Strah me da Tizba ne smetnu s uma randevu.
A ti, zide, slatki, obljubljeni zide,
to stoji izmed' bata mog i njenog tate,
Ti zide, oh zide, cakani, mili zide,
Daj da ti rupu dirnem i zvirnem krozate!
(NJUSKA-Zid podigne rastavljene
prste.)
Ba ti hvala; nek' Zevs ti plati za to.
Al' ta ja vidim? Nita. Od Tizbe ni traga.
Ba si ubre, zide, to krije moje zlato:
Nek' si proklet, i nek' te hvata vlaga!
TEZEJ. Pa sad bi i zid, mislim, poto je os-
etljiv, morao da uzvrati psovkom i kletvom.
VRATILO. Jok! Nee on, gospodaru, asna
re; jerbo je Tizbin lagvort "Nek' te hvata
vlaga!". Sad ona ima da ue, a ja da je drak-
nem kroz rupu u zidu. Videete - sve e se
strefi ba ovako kako vam ja kaem. Evo je,
dolazi.
(Ulazi FRULA kao Tizba.)
FRULA (kao Tizba). O zide, to esto
Page 56
slua uzdahe moje
I na rastancima naim oprotajnu re!
Ja esto ljubih grube povrine tvoje,
Sputajui usne na tvoj malter, cigle, kre.
VRATILO (kao Piram). Vidim neki glas!
Sad u ja do rupe
Da zvirnem i ujem je l' to njezin lik.
Tizba!
FRULA (kao Tizba). Njegov glas? Mislim,
ljubavi mi skupe?
VRATILO (kao Piram). Misli ta 'oe, al'
ja sam tvoje zore cik!
I k'o Lijander sam ti veranjote.
FRULA (kao Tizba). Ja tebi k'o Jelena -
sve do smrtne pote.
VRATILO (kao Piram). Ni Paraskevi Kefal
tako veran ne bi.
FRULA (kao Tizba). Aja k'o Kefal
Paraskevin tebi!
VRATILO (kao Piram). O, daj da ti kroz
rupu cmoknem usta!
FRULA (kao Tizba). Uf to to ljubim, tek
je rupa pusta!
VRATILO (kao Piram). Pa, hoe, onda,
na Kretenov Kreontov grob ?
FRULA (kao Tizba). Hou, smesta, iva -
mrtva, tvoj sam rob!
(Izlaze VRATILO i FRULA.)
NJUKA (kao Zid). Poto je moja, zidna,
ispucana rola,
Ja mogu da se sklonim bez tuge i bola.
(Izlazi.)
TEZEJ. Dakle, sad je sruen zid izmeu komija.
DEMETAR. Slaba vajda od toga, gospodaru,
kad se zna da i zidovi imaju ui.
HIPOLITA. Ovako neto glupo jo nikad ni-
sam sluala.
TEZEJ. I najbolji glumci su samo senke; a
najgori nisu gori, ako ih mata popravi.
HIPOLITA. Pa, onda, to mora da bude tvoja
mata, a ne njihova.
TEZEJ. Ako oni u naoj mati nisu gori nego
to sami sebe zamiljaju u svojoj, onda mogu
da prou kao sjajni ljudi. - Evo, dolaze dve
plemenite zveri: ovek i lav.
(Ulaze DUICA kao Lav i
Page 57
GLADNICA kao Meseina.)
DUICA (kao Lav). Vi gospoe, kad na
podu spazite mia,
Svaka se od straha - utia, pa tad krikne -
A sad vam vriska moe bit' i via,
Kad strani lav u divljem besu rikne.
Al' da znate.ja sam stolar Duica,
Ja nisam ni lav niti lavica,
Na meni je samo lavlja koica -
Jer kad bih 'vamo k'o pravi lav do'o,
Ja bih, doista, vrlo gadno pro'o.
TEZEJ. Bogami, veoma plemenita i savesna
zver.
DEMETAR. Ja, gospodaru, nikad nisam vi-
deo zver koja je toliko fer.
LISAN.: Ovaj lav je, po hrabrosti, prava lisica.
TEZEJ. Tano; a po pameti - prava guska.
DEMETAR. Nije tako, moj gospodaru; jer nje-
gova hrabrost ne moe u zubima da nosi pa-
met; a lisica moe gusku.
TEZEJ. A ja sam uveren da njegova pamet
ne moe da nosi njegovu hrabrost; jer guska
nikad nije ugrabila lisicu. Ali, dobro: prepu-
stimo to njegovoj pameti i ujmo taj Mesec.
GLADNICA (kao Meseina). Fenjere ovo -
rogat Mesec igra -
DEMETAR. Pa on bi, onda, morao da ima
rogove na glavi.
TEZEJ. To nije mlad mesec, pa mu se, ovako
bucmastom, rogovi ne vide.
GLADNICA (kao Meseina). Fenjere ovo -
rogat Mesec igra,
Aja mu dodem Covek u Mesecu.
TEZEJ. To je od svega najvea greka; oveka
bi trebalo staviti u fenjer. Kako bi inae Covek
bio u Mesecu?
DEMETAR. Ne sme on da ue zbog svee; jer
ona se, kao to vidite, ve pui.
HIPOLITA. Zamara me ovaj Mesec. Volela
bih da ga zahvati meseeva mena.
TEZEJ. Sudei po slabakoj svetlosti njegove
pameti, izgleda da je u fazi opadanja. Ali pri-
stojnost nam nalae da se dotle malo strpimo.
LISANDER. Nastavi, Mesee!
GLADNICA (kao Meseina). Sve to ja imam
da kaem to je da vam ispriam da je fenjer
Page 58
Mesec, da sam ja Covek u Mesecu, da je ovaj
buni - buni, a ovo kue moje kue.
DEMETAR. Pa, onda bi trebalo da bude u
fenjeru - jer je sve to u Mesecu. Al', tiina -
evo Tizbe!
(FRULA kao Tizba). Ovo je Kretenov grob.
Al' gde je dragi moj?
DUICA (rikne kao Lav): - Auuu-au! - Grrr!...
(Lav rie. FRULA kao Tizba pobegne.)
DEMETAR. Dobra slika, Lave!
TEZEJ. Dobro utee, Tizbo!
HIPOLITA. Dobar sjaj, Mesee! Stvarno, ovaj
Mesec vrlo lepo sija.
(Lav razdere Tizbin veo. Izlazi.)
TEZEJ. Pocep'o si ga k'o lav pitu, Lave!
DEMETAR. Evo, dolazi Piram!
LISANDER. Zato je Lav i kidnuo, nego ta.
(Ulazi VRATILO kao Piram.)
VRATILO (kao Piram). Mesee slatki,
hvala ti to ljati;
Hvala to sija kao Sunce sjajno;
Bacaju' zlatne zrake, ti se pati
Da vidim verne Tizbe lice bajno.
Al' stoj - o jada!
Sto to vidim sada?
Jao! - Je l' to udes zao?
Ah, sad buljim oi!
Sta to pred njih skoi?
O, pae moje milo!
Sta se to s tobom zbilo?!
Kakva ti to strv pusti krv? -
Krvce ti val topi tvoj al!
Do'te aspide vite!
Sudaje, sec'te konce, rese, kite,
Naubijajte se site!
TEZEJ. Bogme, ove patnje i smrt drage osobe,
mogu oveka i da raaloste.
HIP.: Due mi, meni je ovog oveka ao.
VRATILO (kao Piram.) Uh, Prirodo, uh
zato stvori lava?
Jer zato da mi lav pocepa dragu
to je - ne! - to bee - lepota prava,
Zivota punu, uz duicu blagu?!
O, nek' oi plau;
Hajde, mili mau,
Page 59
Bocni Piramu njegov krem,
Tu, ispod leve sise,
Gde nade srca vise.
Ovako ja mrem, mrem, mrem!
(Probode se maem.)
Sad, iivote, ao!
Tako sam ja pao;
Dua mi u raj skoi,
Ajezik mi se koi.
(Izlazi GLADNICA kao Meseina.)
Evo, i svetlost ode;
A mene vode, vode...
(Umre.)
DEMETAR. Zato to si glup, rode.
LISAN.: Nije on vie ni glup, ve mrtav, tup.
TEZEJ. Jedan dobar lekar bi mogao da mu
pomogne da opet bude glup.
HIPOLITA. A kako to da Mesec ode pre nego
to se Tizba vrati i nae svog dragog?
TEZEJ. Pa, ona e ga nai i pri sjaju zvezda.
Evo je, dolazi; a s njenom alopojkom se i
komad zavrava.
HIPOLITA. Ja mislim da njena alopojka nad
takvim Piramom ne bi trebalo da bude du-
gaka. Nadam se da e biti kratka.
DEMETAR. Ovde e jedna slamica na vagi
odluiti ko je od njih dvoje bolji - da li Piram
kao muko - spasi nas boe! - ili Tizba kao
ensko - da bog sauva!
LISANDER. Aha! Ve ga je ukebala tim svo-
jim slatkim okicama.
DEMETAR. I sad emo da vidimo kako e
ona da uloi albu.
FRULA (kao Tizba). Pa, ti mi pajki, dragi? -
Mrtav?! - Oh, Boe blagi!
Digni se, Pirame - dipi!
Reci neto! - On uti!
Mrtav? - O dua mi zlo sluti.
O, smrt ti oi zdipi!
I usne k'o ljiljan,
I nos kao trenja,
I stas - ciklame struk -
Sve ode, sav pao;
Ljubavnici -jao!
Oi zelene k'o praziluk! -
Page 60
O, sudaje tri,
Doite mi vi,
Pa ruke bele k'o kre
Umo'te u tu krv,
Jer va je to crv
to mu sad oduze re!
Pa, nek' jezik uti!
'Odi mae ljuti -
Bocni mi grudi klete.
(Probode se.)
Sad, ao, prijatelji! Gle:
Ovako Tizba mre.
I zbogom ostaj svete!
Adieu, adieu, adieu!
(Umre.)
TEZEJ. Meseina i Lav su ostali ivi, da po-
kopaju leeve.
DEMETAR. I Zid je ostao.
VRATILO (ipi). On nije, asna re: sruen
je zid koji je delio njihove oeve! - Je l' vam
sad po volji da vidite i epilog ili da ujete
dvojicu mojih kolega kako igraju jedan sitan
folklorni plesanjac?
TEZEJ. Nemojte epilog, molim vas; jer va
komad ne iziskuje nikakvo izvinjenje. Nema-
te potrebe da se izvinjavate; jer kad su svi
glumci mrtvi, koga da grdi? Ali, bogme, da
je onaj, koji je ovo napisao, igrao Pirama, pa
da se na kraju obesio o Tizbinu podvezicu -
bila bi to fina tragedija; a ona je to i ovako,
zaista, i veoma je dobro odigrana. No, hajde,
da vidimo taj va ples; a epilog izostavite.
(Ples. Izlaze VRATILO
i njegovi drugovi.)
Gvozdeni jezik ponoi, "dvanaest" ree.
U krevet, ljubavnici! - Jote malo,
Pa e i avetinjski sati otpoeti.
Strah me da emo jutro prespavati
Kao to smo no ovu probdeli.
Ova nam je - oigledno sirova - igra
Ba lepo zavarala teki korak noi.
U postelju sad, 'prijatelji dragi.
Bie jo veselja i nonog pira:
Petnaest dana slavlja i nemira!
(Lzlaze: TEZEJ, HIPOLITA,
FILOSTRAT, DEMETAR, HELENA,
Page 61
LISANDER, HERMIJA, DVORANI
i SLUGE.)
SCENA DRUGA
Predvorje.
(Ulazi PUK sa metlom.)
PUK Sada gladni rie lav,
A na Mesec urla vuk;
Ora hre, loman sav,
Odmara ga sanka muk.
Na ognjitu tinja ar,
Sova hue na sav glas;
Bolan lei kao stvar
I zamilja smrtni as.
Ova no je sada gluha,
Svi grobovi zjape crno,
Svaka raka puta duha:
U vazduh je svaki prno.
Vilenjaci mi, i vile
to s boginjom Lune, tame,
Kidamo od Sunca sile,
Sreni smo sred noi same.
ak ni mii, bedni lunja,
Ne sme ovde da se unja. -
S metlom alju mene - brata,
Da pometem ispred vrata.
(Ulaze OBERON i TITANIJA
sa svojim pratiocima.)
OBERON. Snene vatre 'amo daj,
Nek' svetluca njihov ar;
Vile, dusi - hajd' u sjaj,
Pesma, igra vam je dar:
Vijte kolo oko nas -
Zapevajte svi u glas!
TITANIJA. Uskladite re i zvuk,
Pa tek onda pesme huk.
Nek' da ruku svako svom -
Blagosloven ovaj dom!
(Pesma i igra.)
OBERON. Haj'te, vile, na sve strane
Sve dok novi dan ne svane.
Do neveste mi sad gremo
Da blagoslov ne bi drem'o:
Nagradimo smrtne ljude
Page 62
Da im porod srean bude.
I u sva tri braka mlada
Verna ljubav neka vlada,
Nek' im zdrava budu deca -
Da Priroda njih ne seca
Nekom manom pri roenju
Slinom krasti, zapaljenju,
Oiljcima, zejoj usni
Il' k'o to je mlade gnusni.
Poite po dvoru sjajnom,
Pokropite rosom bajnom -
Svetom rosom sa poljane -
Sve odaje i dvorane;
Svima spokoj i blaenstvo,
Dobrom knezu sve prvenstvo. -
Hitro! - i lenjost je mana.
Sastanak u osvit dana.
(Izlaze OBERON, TITANIJA
i njihova pratnja.)
PUK (PUBLICI). Ako smo vas mi,
Uvredili neim, tamo -
Da bismo stvar izgladili:
Zamislite da ste snili
I da ste sve opsene tu
Videli samo u svom snu.
Ne kudite, jer s malo volje
Drugi put e biti bolje.
Ako zviduk Puk ne uje,
O srei e on da snuje
I re e vam ovde dati
Da e sve na noge stati.
Nije li mu ta re asna -
Laovina Puk je masna. -
Laku no vam elim svima -
Va pljesak se rado prima:
Dajte mi sad ruke - dlan o dlan -
Ako nam drugarstvo nije san!
(Izlazi.)
KRAJ
Page 63

Viljem Šekspir San Letnje Noći

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Viljem Šekspir San Letnje Noći

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Viljem Šekspir San Letnje Noći

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Viljem Sekspir - San letnje noci

You might also like