Ptice (klasa Aves) su pernate, krilate, dvopadalne, toplokrvne ivotinje koje spadaju u kimenjake i legu

jaja. Sa oko 10.000 ivih vrsta, one su najrairenija vrsta etvorononih kimenjaka. Sve danas prisutne
vrste pripadaju podklasi tzv. Modermih ptica (Neornithes) i naseljavaju ekosisteme irom Planete, od
Artika do Antartika. Raspon veliina ptica see od 5 cm, to je veliina kolibrija, pa do 2,75 m to je visina
noja. Pronaeni fosili ukazuju na to da cu ptice nastale od vrste dinosaura tokom doba jure, prije oko
160 miliona godina.
Moderne ptice karakteristine su po perju, kljunu bez zuba, jakom metabolizmu, noenju jaja tvrde
ljuske, srcu sa etiri komore te laganom ali vrstom skeletu. Sv ive vrste ptica imaju krila, ali najskoriji
izuzetak bila je moa, koja je izumrla u 1500-tim. Krila su se razvila od prednjih udova i najvedi broj ptica
moe letjeti. Ptice koje ne mogu letjeti su pingvini, nojevke i veliki broj otinih endemskih vrsta.
Ptice,takoer, imaju jedinstven probavni i disajni sistem koji su izuzetno prilagoeni letu. Neke ptice,
posebno papige i vrane, su jedne od najinteligentnijih ivotinjskih vrsta. Odreen broj ptiijih vrsta bio je
dio istraivanja i zapaeno je da se koriste razliite alate te proizvode, a mnoge vrste koje se nalaze u
blizini ljudi prenose svoje znanje kroz generacije.
Mnoge vrste poduzimaju duge godinje letove, ali mnogo vrsta poduzma ipak manje selidbe. Ptice su
socijalne ivotinje, komuniciraju pomodu vizuelnih znakova te pomodu razliitih krikova i pjesama, te
uede u socijalnim procesina kao to su parenje, lov, okupljenje, te se zajedniki brane od napradaa.
Ogromna vedina ptiijih vrsta je monogamna, posebno u sezoni parenja, nekad i godinama, ali rijetko za
cijeli ivot.
Ostale vrste imaju poligaman ivot ili rjee, poligaman nain parenja. Jaja su najede sneena u
gnijezdno i bivaju grijana od strane oba roditelja. Vedina ptica kad se izleguu imaju produenu brigu
roditelja.

Let
Vedina ptica moe letjeti i to ih razlikuje od skoro svih ostalih kimenjaka. Primarna funkcija leta je
kretanje i koriste ga za parenje, kranjenje, te za izbjegavanje predatora i bijeg. Ptice imaju veliki broj
adaptacija za let, ukljuujudi i lahki skelet, dva velika miida za let, grudni miid(koji nosi 15% ukupne
mase ptice) i suprakorakoidni misic, zajedno sa modificiranim prednjim udom (krilom) koji slui kao
aeroprofil. Oblik krila i veliina generalno odreuju nain leta vrste. 60 postojedih ptiijih vrsta ne mogu
letjeti, kao i mnoge izumrle vrste. Ova osobina zastupljena je kod ptica na izolovanim ostrvima, takoer
zbog ogranienih resursa i odsustva kopnenih predatora. Iako neletai, pingvini koriste slinu
muskulaturu i pokrete da lete po vodi, kao i njorke i brljci.


Pijenje i voda
Voda je potrebna mnogim pticama iako njihov nain izluivanja i nedostatak lijezdi znajnica smanjuje
fizioloke zahtjeve. Neke pustinjske ptice mogu zadovoljiti svoju potrebu za vodom sa vlagom iz hrane.
One, takoer, mogu imati druge adaptacije kao to su mogunost rasta tjelesne temperature, tednja
vlage neisparavanjem itd. Morske ptice mogu piti morsku vodu i imaju lijezde koje eliminiu viak soli iz
nosnica.
Vedina ptica grabi vodu svojim kljunom i podie glavu kako bi se voda spustila niz grlo. Neke vrste,
posebno u aridnim zonama, kao to su golub, zeba, mijakinje, prepelice i drplje su sposone da usiu
vodu bez potrebe da zabacuju glavu nazad. Neke pustinjske ptice ovise o izvorima vode, tetrijeb je
poznat po okupljanju na rupama ispunjenim vodom. Neke ptice prenose vodu do svojim mladih tako to
navlae svoje perje na trbuhu, a neke zajedno sa hranom u knjunu. Porodice golubova, flamingosa i
pingvina prilagoene su da proizvode tzv. mlijeko iz usjeva te tako snabjevaju mlade tekudinom.

Teritorija, gnjedenje i inkubacija
Mnoge ptice aktivno brane svoju peritoriju od drugih vrsta tokom sezone parenja, kao i da bi zatitile
izvor hrane za mlade. Vrste koje nisu sposobne da brane izvore hrane, kao to su morske ptice i iope,
najede se pare u kolonijama kao bi dobile zatitu od predatora. Ptice iz kolonija brane male teritorije
gnijezda od predatora, a i sama konkurencija izmeu i unutar vrste za mjesto gnijezda moe biti
intenzivna.
Sve ptice legu jaja sa tvrdom ljuskom iji je sastav ponajvie kalcijum karbonat. Vrste koje se gnijezde u
rupama i jazbinama preteno legu bijela ili blijeda jaja, dok one koje se gnijezde na otvorenom legu
kamuflirana jaja. Postoji mnogo izuzetaka od ovog obrasca, npr. legnji kao price koje se gnijezde na tlu
ima blijeda jaja, a kamuflau postiu pomodu perja. Vrste koje su rtve prarazita imaju raznobojna jaja
kako bi uvidjele razlike izmeu svojih i jaja parazita.
Ptiija jaja su najede sneena u gnijezdno. Vedina vrsta prave dobro razraena gnijezda, i razliitih su
oblika. Neki od oblika su: alice, kupole, tanjuri, kreveti ogrebotina, humci, ili kanalid. Neka gnizeda su
primitivna; albatrosovo gnijezdno je rupa u tlu koju napravi struganjem zemlje. Vedina ptica prave svoja
gnijezda u skrivenim, sklonjenim dijelovima da bi izbjegli predatore, ali jae ptice mogu graditi gnijezda i
na otvorenom mjestu. Tokom gradnje gnijezda, ptice trae biljni materijal od biljaka koje proizvode
otvore koji ubijaju parazite kako bi poboljale anse za preivljavanje ptida. Takoer, koriste perje kao
jedan od materijala za izgradnju gnijezda. Perje je poboljavalo izolaciju gnijezda. Neke vrste ptica nema
gnijezdo. Pa tako, enka snese jaje na kamenu, a muijak uva i grije jaje izmedju stopala i tijela.
Nedostatak gnijezda je posebno pristutan dok ptica koje se gnijezde na tlu.
Inkubacijom se stvara optimalna temperatura za razvoj ptida, najede poinje nakon to je zadnje jaje
sneeno. Kod monogamnih vrsta proces inkubacije obavljaju i muijak i enka, dok dok poligamnih vrsta
samo jedan roditelj odgovoran za inkubaciju. Toplota roditelja prelazi na jaje preko podruja gdje je koa
gola, na abdomenu ili grudima. Inkubacija zahtjeva dosta energije, pa npr. odrasli albatros potroi 83
grama teine za jedan dan inkuabcije. Proces inkubacije ne traje isto kod svih vrsta ptica, pa kod nekih
traje 10 dana, a kod nekih, kao to su npr. albatros i kivi, traje preko 80 dana.