4

AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST

Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
S A D R A J
stran
a
U V O D 2
1. AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST ......... 3
2. UTICAJ AKUMULACIJE NA SASTAV KAPITALA ............................... 4
3. AKUMULACIJA I EKONOMSKI RAST .................................................... 4
4. ODNOSI AKUMULACIJE I POTRONJE.................................................. 7
5. ODNOSI IZMEU STOPE AKUMULACIJE I STOPE
PRIVREDNOG RASTA ......................................................................................
L I T E R A T U R A 1!
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
U V O D
Kao ekonomska kategorija, akumua!ija i"ra#a$a %ro!es &o&a$anja &ea $i'ka
%roi"$o&a %ostoje(im )aktorima %roi"$o&nje, a to "na*i st$aranje uso$a "a u$e(anje o+ima
%roi"$o&nje ,"a %ro'irenu re%ro&uk!iju-. Tako s/$a(ena, je karakteristi*na "a s$ako
&ru't$o i %re&sta$ja uso$ &ru't$enog %rogresa.
Akumulacija kapitala %re&sta$ja %ro!es u$e(anja ka%itaa na osno$u &o&a$anja
je&nog &ea $i'ka $re&nosti %ostoje(em ka%itau. Na taj na*in &oa"i &o stanog %ro'irenja
o+ima %roi"$o&nje, tj. &o %ro'irene re%ro&uk!ije.
Akumua!ija je +itna pretpostavka privrednog razvoja, 'to (e se re(i &a je s$ako
&ru't$o %rinu0eno &a akumuira kako +i se mogo ra"$ijati i o%stati. 1ato je i %otre+no
ista(i $e"u i"me0u akumua!ije i %ri$re&nog ra"$oja.
Pri$re&ni ra"$oj je&ne "emje u "na*ajnoj meri "a$isi o& njene s%oso+nosti &a i"$r'i
o&re0enu akumua!iju "+og *ega se jasno "a%a#a &a je %ri$re&ni ra"$oj u )ira"$ijenim
"emjama $eoma ograni*en. O$e "emje &o sa&a $e(inom nisu +ie u stanju &a akumui'u u
%roseku $i'e o& 23 s$og na!ionanog &o/otka.
Akumua!ija je +itna %ret%osta$ka %ri$re&nog ra"$oja, na *ijoj osno$i mo#e &a se
ost$aruje i $i'i ni$o +agostanja. U tom smisu, s$ako &ru't$o je %rinu0eno &a akumuira,
kako +i mogo &a o%stane i &a se ne%reki&no ra"$ija.
U anai"i ekonomskog rasta ekonomisti naga'a$aju %otre+u "a %o$e(anjem ka%itane
o%remjenosti koje nastaje ka&a koi*ina ka%itaa raste +r#e o& ra&ne snage. Kao %rimeri
%o$e(anja ukju*uju se muti%iko$anje %ojo%ri$re&ni/ ma'ina, +r#i/ #ee"ni*ki/ %ruga,
auto%ute$a u trans%ortu, kom%jutera u +ankarst$u it&. 1a s$aki %rimer %otre+no je
in$estiranje u ka%itana &o+ra o& strane &ru't$a. In$estiranje u )a+rike i o%remu mo#e
sni"iti "ara&u o& ka%itaa ,reanu kamatu- "ato 'to je naj$a#nija i naj$re&nija in$esti!ija
%r$o i"gra&uje, a %otom manje $re&ne i manje $a#ne.
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
1. AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
Akumulacija
1
,o& at4 accumulatio) "na*i nagomia$anje, narastanje, k$antitati$no
u$e(a$anje na %rimer $o&e u je"eru, "nanja, no$!a it&. Kao ekonomska kategorija,
akumua!ija i"ra#a$a %ro!es &o&a$anja &ea $i'ka %roi"$o&a %ostoje(im )aktorima
%roi"$o&nje, a to "na*i st$aranje uso$a "a u$e(anje o+ima %roi"$o&nje ,"a %ro'irenu
re%ro&uk!iju-. Tako s/$a(ena, a. je karakteristi*na "a s$ako &ru't$o i %re&sta$ja uso$
&ru't$enog %rogresa.
Me0utim, %o+u&e i nosio!i akumua!ije kao i %ro!esi njenog ost$arenja su ra"i*iti i
ra"i*ito moti$isani u istorijskom %ro!esu. Karakteristike akumua!ije u ka%itai"mu i
so!ijai"mu jasno (e to %oka"ati.
Akumulacija kapitala %re&sta$ja %ro!es u$e(anja ka%itaa na osno$u &o&a$anja
je&nog &ea $i'ka $re&nosti %ostoje(em ka%itau. Na taj na*in &oa"i &o stanog %ro'irenja
o+ima %roi"$o&nje, tj. &o %ro'irene re%ro&uk!ije.
Akumua!ija je +itna pretpostavka privrednog razvoja, 'to (e re(i &a je s$ako
&ru't$o %rinu0eno &a akumuira kako +i se mogo ra"$ijati i o%stati. 1ato je i %otre+no
ista(i $e"u i"me0u akumua!ije i i %ri$re&nog ra"$oja.
Pri$re&ni ra"$oj je&ne "emje u "na*ajnoj meri "a$isi o& njene s%oso+nosti &a i"$r'i
o&re0enu akumua!iju "+og *ega se jasno "a%a#a &a je %ri$re&ni ra"$oj u )ira"$ijenim
"emjama $eoma ograni*en. O$e "emje &o sa&a $e(inom nisu +ie u stanju &a akumui'u u
%roseku $i'e o& 23 s$og na!ionanog &o/otka.
5esto se u !iju +itnog %o$e(anja akumua!ije u nera"$ijenim "emjama isti*e "a/te$ "a
sni#a$anjem %otro'nje ii +ar njenim ograni*a$anjem. U re&istri+u!iji &o/otka e#i "nataa
%oten!ijana re"er$a "a %o&i"anje sto%e akumua!ije u nera"$ijenim "emjama.
Ako se %osmatra je&an %ro!es %roi"$o&nje ro+e, "a koji se %ret%osta$ja &a su re'eni s$i
%ro+emi oko organi"o$anja %roi"$o&nje i oko reai"a!ije %roi"$o&a, karakteristi*an
momenat nastu%a on&a ka& %ro!es %roi"$o&nje tre+a o+no$iti, tj. o+e"+e&iti njego$
kontinuitet. Osno$no %itanje u tom momentu je $e"ano "a su&+inu i namenu $i'ka
$re&nosti. Naime, &ok se i" strukture $re&nosti ro+e (c + v + m) %renesena $re&nost ,!-
ima u%otre+iti "a ku%o$inu utro'eni/ sre&sta$a "a %roi"$o&nju, a %romenji$i ka%ita ,$- "a
%a(anje najamnine, $i'ak $re&nosti ,m- se mo#e u%otre+iti na &$a na*ina. Ako se $i'ak
$re&nosti u !eini %otro'i kao )on& "a i*nu %otro'nju njego$i/ %ris$aja*a ,a o$&e nije +itno
ko ga i u kojoj )a"i ras%o&ee %ris$aja i tro'i-, on&a nema akumua!ije, $e( je u %itanju
%rosta re%ro&uk!ija. Ako se samo je&an njego$ &eo u%otre+i kao )on& "a i*nu %otro'nju a
&rugi &o&aje %ostoje(em ka%itau, &oa"i &o akumua!ije ka%itaa.
6a +i &o'o &o st$ame akumua!ije koja %re&sta$ja %ro'irenu re%ro&uk!iju, %otre+no
je &a se is%une &$e $rste uso$a4 ,7- &a no$*ani akumua!ioni )on&o$i narastu &o tak$i/
i"nosa koji omogu(uju %ro'irenje %roi"$o&nje ,in$esti!iona uaganja-. Po'to se %ro'irenje
%roi"$o&nje mo#e $r'iti na ra"ne na*ine ,i"gra&nja no$i/ ka%a!iteta, manje ii "natnije
%ro'irenje %ostoje(i/, u$o0enje no$e smene i s.-, o*ige&no je &a (e "a ra"i*ite s$r/e +iti
%otre+ne ra"i*ite $ei*ine no$*ani/ akumua!ioni/ )on&o$a i, %o tom osno$u +i(e
%otre+na ra"i*ita &u#ina $remena "a )ormiranje o&go$araju(i/ i"nosa. Otu&a %otre+a &a se
ra"ikuje novana akumulacija kao stani %ro!es i"&$ajanja no$*ani/ suma i" $i'ka
$re&nosti u akumua!ioni )on& i stvarna akumulacija kao %erio&i*an %ro!es in$estiranja
no$*ane akumua!ije u %ro'irenje %roi"$o&nje8 ,9- "a %ro'irenu re%ro&uk!iju koja se
ost$aruje na osno$u akumua!ije uso$ je &a se &eo $i'ka $re&nosti koji se akumuira u
materijanom %oge&u sastoji i" oni/ eemenata koje "a/te$a %o$e(anje %roi"$o&nje
,&o&ajna koi*ina sre&sta$a "a %roi"$o&nju i &o&ajna koi*ma sre&sta$a "a i*nu %otro'nju-.
Ukoiko se a%stra/uje s%ojna trgo$ina, o$ak$u materijanu strukturu akumua!ije mora
o+e"+e&iti na!ionana %ri$re&a.
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
7
Poiti*ka en!iko%e&ija, Sa$remena a&ministra!ija, :eogra& 7;<2.,str.97=.
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
2. UTICAJ AKUMULACIJE NA SASTAV KAPITALA
Ako su na$e&eni uso$i is%unjeni &oa"i &o st$arne akumua!ije ,in$e>stiranje-, %ri
*emu mogu +iti u %itanju &$e mogu(nosti
9
4 ,a- akumulacija uz nepromenjeni organski
sastav kapitala znai takav nain upotrebe akumulacije kojim se dovodi do
promena u organskom sastavu kapitala. Naime, i" akumua!ije se )ormira organski
sasta$ koji je je&nak onome koji $e( %ostoji ko& i"gra0eni/ ka%a!iteta. Ka%ita se u$e(a$a
+e" ikak$i/ %romena u njego$oj strukturi. Pose&i!e o$ak$e u%otre+e akumua!ije, s je&ne
strane, oge&aju se u stagniranju te/ni*ke osno$i!e %roi"$o&nje. S &ruge strane, &oa"i &o
"a%osenosti koja stano raste > koja u uso$ima osku&i!e u ra&noj sna"i &o$o&i &o
%ri$remenog %orasta najamnina, a %ri %ostojanju ne"a%osenosti &o +r#eg akti$iranja
ne"a%osenog i ne&o$ojno "a%osenog &ea stano$ni't$a8 ,+- akumulacija uz porast
organskog sastava kapitala dovodi do promena u organskom sastavu kapitala u
torn smislu to brie raste postojani kapital ,u&eo sre&sta$a "a %roi"$o&nju- nego
promenljivi ,+roj "a%oseni/ ra&nika- %ri in$estiranju akumuisanog ka%itaa. Na o$oj
osno$i se ost$aruje te/ni*ki %rogres u %roi"$o&nji, 'to %re&sta$ja osno$nu %ret%osta$ku "a
%o$e(anje %ro&ukti$nosti ra&a. Uje&no, o$aka$ na*in u%otre+e akumua!ije &o$o&i &o
us%orenog tem%a %orasta "a%osenosti, tako &a %rira'taj stano$ni't$a mo#e &a %reraste
mogu(nosti no$i/ "a%osenja i &a, "+og toga, &o0e &o %oja$e ne"a%osenosti, tj. st$aranja
re"er$ne armije ra&a. Ako se s o$og stano$i'ta, ima u $i&u &a akumua!ija s %orastom
organskog sasta$a ka%itaa uti*e na u$o0enje no$e te/nike i te/noogije i u stare ka%a!itete
%riikom nji/o$e rekonstruk!ije i "amene &otrajae te/nike, on&a se &o+ija jo' je&an
momenat koji %oten!ira )ormiranje ne"a%osenosti i re"er$ne armije ra&a use& smanji$anja
ra&ni/ mesta u starim ka%a!itetima.
3. AKUMULACIJA I EKONOMSKIRAST
1a +oje ra"ume$anje akumua!ije ka%itaa i te/noo'ki/ %romena koje uti*u na
ekonomiju ra"ra&i(emo neoklasini model ekonomskog rasta, "a koga je Ro+ert
Soo? 7;@<. go&ine &o+io No+eo$u nagra&u. O$aj mo&e o%isuje ekonomiju u kojoj
je&inst$eni output %roi"$o&e &$a inputa: ra& i ka%ita. Pri torn je rast ra&a $an &oma'aja
ekonomije i na njega ne uti*u ekonomske &eterminante.
Ko& neokasi*nog mo&ea naj"na*ajnije mesto imaju ka%ita i te/noo'ke %romene.U"
%ret%osta$ku &a je te/noogija konstantna okre(emo se na ka%ita.
U ka%ita s%a&aju trajna %roi"$o&na &o+ra koja kao sre&st$a "a ra& su#e u %roi"$o&nji
&rugi/ &o+ara. U ka%itana &o+ra s%a&aju "gra&e, )a+rike, ku(e, kom%juteri, aati, "ai/e
goto$e ro+e i ro+e u %ro!esu %roi"$o&nje. S$e o$o sku%a se na"i$a agregatna masa ka%itaa
tj. ka%itana &o+ra i o+ee#a$a se sa k, a i"ra#ena su u uni$er"anim $re&nostima, o&nosno
u $auti.
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
U anai"i ekonomskog rasta, naga'a$a se %otre+a "a %o$e(anjem ka%itane
o%remjenosti koja %o&ra"ume$a muti%iko$anje %ojo%ri$re&ni/ ma'ina, +r"i/ #ee"ni*ki/
9
Pjani( 1., Stojano$i(., Jak'i( M., Ekonomska i %oso$na en!iko%e&ija, :eogra&, 9AAA., str. 7;;
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
%ruga, auto%ute$a u trans%ortu, kom%jutera u +ankarst$u i t&. U s$im %omenutim
segmentima &ru't$a "na*ajno in$estiraju u ka%itana &o+ra, a re"utat je stano %o$e(anje
out%ut>a %o ra&niku u %ojo%ri$re&i, trans%ortu i +ankarst$u.
Se&i %itanje 'ta se &e'a$a sa sto%om "ara&e o& ka%itaa. Naime, +r" tem%o
in$esti!ija u )a+rike i o%remu mo#e sni"iti "ara&u o& ka%itaa jer se %r$o i"gra&uju
naj$a#nija in$esti!ija, a %otom manje $a#na.
Sa %o$e(anjem ka%itane o%remjenosti rastu i %ate ra&ni!ima jer s$aki ra&nik %ri
torn ra&i sa $ise ka%itaa, *ime se %o$e(a$a i grani*ni %roi"$o&.
Akumua!ija je +itna %ret%osta$ka %ri$re&nog ra"$oja, na *ijoj osno$i mo#e &a se
ost$aruje i $i'i ni$o +agostanja. U tom smisu, s$ako &ru't$o je %rinu0eno &a akumuira,
kako +i mogo &a o%stane i &a se ne%reki&no ra"$ija. Pitanja koja se o$&e name(u su4
Kaka$ je o&nos akumua!ije, %ri$re&nog ra"$oja i ekonomskog rastaB Kaka$ je o&nos
&o/otka, %otro'nje i 'te&njeB Kak$a je uoga )unk!ije 'te&nje i %otro'nje i nji/o$i/
grani*ni/ $re&nostiB Kako se us%osta$ja ra$note#ni o&nos akumua!ije ,'te&nje- i
in$esti!ijaB Koji su i"$ori, )orme i meto&e akumua!ijaB
Akumua!ija s$ojom $ei*inom &o%rinosi %ri$re&nom ra"$oju u !eini. Re* je
me0uo&nosu &eo$a i !eine. Posta$ja se %itanje kako to &eo$i )unk!ioni'u u interesu
!eine. Naime, &eo$i ,akumua!ija- moraju imati i u$a#a$ati interese !eine, &a %ri tome
!eina u$a#a$a interese &eo$a. Prema tome, ra"$oj !eine ,%ri$re&ni ra"$oj- uso$jen je
s%oso+no'(u !eine &a uska&i interese ,moti$e- sa moti$ima o$a, a &a se %ri tome ost$ari
me&uso+na ra"mena energije. Kako su kon)iikti i"me&u &eo$a i !eine nei"+e#ni, to
uska&i$anje nji/o$i/ %roti$>re*ni/ interesa i !ije$a na ni$ou &ru't$a ii %ri$re&e %o%rima
atri+ute ra"$oja.
Pre&u"e(e koje $ise akumuira, $ise in$estira, %osti#e $i'i ni$o %ro&ukti$nosti ra&a,
sni#a$a je&ina*ne tro'ko$e %roi"$o&nje, a %reko ni#i/ %ro&ajni/ !ena ost$aruje "na*ajnije
u*e'(e u ras%o&ei ost$arenog %ro)ita ,&o/otka-. U #eji &a na tr#i'tu %ro)itiraju, o&nosno
minimi"iraju tro'ko$e, %oje&ina %re&u"e(a st$araju o&re&ene sa$e"e koji se trans)ormi'u u
mono%oe, koji ra&i s$oji/ interesa, o%'te interese &ru't$a ,%ri$re&e- %o&re&uju so%st$enim
moti$ima i interesima. Tako se minimi"iraju so%st$eni tro'ko$i, ai onemogu(a$a +r#i
%ri$re&ni ra"$oj, o&nosno ra"$oj &ru't$a u !eini. U%ra$o "+og o$ak$og o&nosa, %otre+no
je st$oriti uso$e akti$ne samostanosti &eo$a, o&nosno omogu(iti uso$e "a ra"$oj
%o"iti$ne energije &eo$a, u" isto$remeno onemogu(a$anje autar/i*ni/ ten&en!ija
%re&u"e(a. 1na*i %re&u"e(a, o&nosno )irme, u tr#i'nim uso$ima ne smeju imati nikak$e
%ri$iegije, niti $anekonomska o%tere(enja kako +i se nji/o$ interes $e"ao "a "&ra$u
konkurentsku ekonomiju i ost$ari$anje s$i/ ekonomski/ %rin!i%a. U tom smisu,
akumua!ija koja se i"&$aja "a %otre+e ra"$oja &ru't$a, s$ojom $ei*inom ne sme &a
%re$a"ia"i reane mogu(nosti %re&u"e(a.
C
Ako se %re&u"e(e %re$i'e o%tere(uje, u uku%noj akumua!iji, "a %otre+e %ri$re&nog
ra"$oja, on&a &ru't$o %reu"ima o+a$e"e %ot%une o&go$ornosti "a ra"$oj %re&u"e(a. 1+og
toga je %otre+no ut$r&iti o%timani ni$o akumua!ije, koja +i o+e"+e0i$aa so%st$enu
&inamiku %ri$re&nog ra"$oja i rasta &ru't$enog +agostanja. O$o je su'tinsko %itanje, jer
s$aka negati$na %romena u go+anoj ras%o&ei &o/otka na akumua!iju i %otro'nju ima
o&re0ena ograni*enja i negati$ne re%erkusije na %ri$re&ni ra"$oj. 6rugim re*ima, %otre+no
je &e)inisati &onju i gornju grani!u, is%o& i i"na& koje sto%a akumua!ije ne +i smea &a se
kre(e. Naime, %re$eika i"&$ajanja "a akumua!iju smanjuju o+im %otro'nje, 'to negati$no
uti*e na moti$a!iju ra&nika, a o%a&aju %ro&ukti$nost ra&a i $ei*ina &o/otka. Pose+no je
negati$na konota!ija ka&a u &u#em $remenu akumua!ija raste i"na& %ro&ukti$nosti ra&a,
*ime se us%ora$a ra"$oj &eo$a i !eine.
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
U DD $eku &oa"i &o nagog ra"$oja in&ustrije automo+ia, PTT sistema i %roi"$o&nje
eektri*ne energije, tako0e &oa"i i &o kreiranja akumua!ije ka%itaa i no$e te/noogije. 6a
C
Pjani( 1., Stojano$i( I., Jak'i( M., o%.!it., str.9AC
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
+i ak'e ra"umei akumua!iju ka%itaa i te/noo'ke %romene neo%/o&no je i"ra&iti
neokasi*ni mo&e ekonomskog rasta. O$aj mo&e je ra"$io Ro+ert Soo?, koji je 7;@<.
go&ine &o+io "a njega No+eo$u nagra&u.
Neoklasini model ekonomskog rasta opisuje ekonomiju u kojoj jedinstveni homogeni
outputi proizvode dva inputa: kapital i rad. Ko& o$og mo&ea naj"na*ajnije mesto imaju
ka%ita i te/noo'ke %romene. Ka%ita !ine ka%itana &o+ra4 "gra&e, )a+rike, ku(e,
kom%juteri, aati, o%rema, "ai/e goto$e ro+e i ro+e u %ro!esu %roi"$o&nje. S$e to sku%a
"o$e se agregatna masa ka%itaa. Ka%itana &o+ra i"ra#a$amo u $autama ,&oari, &inari,
marke i s.-.
U anai"i ekonomskog rasta ekonomisti naga0a$aju %otre+u "a %o$e(anjem ka%itane
o%remjenosti koje nastaje ka&a koi*ina ka%itaa raste +r#e o& ra&ne snage. Kao %rimeri
%o$e(anja ukju*uju se muti%iko$anje %ojo%ri$re&ni/ ma'ina, +r#i/ #ee"ni*ki/ %ruga,
auto%ute$a u trans%ortu, kom%jutera u +ankarst$u it&. 1a s$aki %rimer %otre+no je
in$estiranje u ka%itana &o+ra o& strane &ru't$a. In$estiranje u )a+rike i o%remu mo#e
sni"iti "ara&u o& ka%itaa ,reanu kamatu- "ato 'to je naj$a#nija i naj$re&nija in$esti!ija
%r$o i"gra&uje, a %otom manje $re&ne i manje $a#ne.
P"#$% &'(% )% *)+"#,-(- .#/0*1*2# )# +'3%,#0(%2 &#+*$#"0% '+.%2"(%0')$* *2#(-
$%0/%01*(- .#)$# 4#$' 5$' )3#&* .#/0*& *2# 3*)% &#+*$#"# /# )# 0(*2 .#/*6 7*2% )%
+'3%,#3# * 8.#0*70* +.'*43'/.
Akumua!ija ka%itaa %re&sta$ja i"&$ajanje je&nog &ea $i'ka $re&nosti ra&i %ro'irenja
o+ima %roi"$o&nje. To je %ono$no %ret$aranje $i'ka $re&nosti u ka%ita. Uku%ne e)ekte
akumua!ije ka%itaa mo#emo anai"irati %omo(u &$a gra)ikona.
Slika .! Akumulacija kapitala pove"ava proizvodnju iplate ali snilava stopu
zarada od kapitala
#
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
a- R%0$#9*"0')$ &#+*$#"#: "na*aj renta+inosti je u tome 'to %re&sta$ja merio k$aiteta
ekonomije %re&u"e(a. Sem toga, to je %oka"atej re%ro&ukti$ne s%oso+nosti %re&u"e(a,
tj. njego$og %oso$nog us%e/a8 i"ra" )mansijskog re"utata8 merio e)ikasnosti kori'(enja
sre&sta$a. Le$i gra)ikon %oka"uje o&nos i"me0u koi*ine ka%itaa %o ra&niku na
/ori"ontanoj osi i sto%e "ara&a o& ka%itaa na $ertikanoj osi ,reana kamata-. Kri$a
4
Ii( :., :ara( S., Je&nak J., En!iko%e&ija, :eogra&, 9AAA., str. 97<.
a- renta+inost ka%itaa +- grani!a )aktorske
!ene
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
tra#nje E66F ima sia"nu %utanju 'to nam %rika"uje o%a&anje reane kamate. 1+og
o&sutnosti te/noo'ki/ %romena akumua!ija ka%itaa %omera reanu kamatu i" ta*ke
EAF g&e je na %rimer sa+a o+&arenost "emje ka%itaom, u ta*ku E:F i ta*ku EEF. 1+og
smanjenja reane kamate ju&i &oa"e &o "akju*ka &a im se $ise ne is%ati 'te&eti "a
+u&u(nost, %a u ta*ki EEF imamo smanjenu #eju "a 'te&njom koja gasi &ajnju
akumua!iju ka%itaa. Linija ESSF %oka"uje $isinu kamate na kojoj neto>'te&nja i"nosi
nua.
+- 6esni gra)ikon %oka"uje odnos konkurencije izme$u visine nadnica i
konkurencijske realne kamate. Pri %o$e(anju ka%itane o%remjenosti kri$a E))F se
%omera %rema &oe "na*i &a $re&nost reane kamate o%a&a u" %o$e(anje na&ni!a. U
ta*ki EaF imamo niske na&ni!e i $isoku kamatu &ok u ta*ki E+F, kao %ose&i!a ka%itane
o%remjenosti o%a&a $re&nost kamate, a na&ni!e rastu. Ra$note#u ekonomije imamo u
ta*ki EeF g&e je $eiki ras%on i"me0u ka%itaa i out%uta.
2
Sta+ina ra$note#a u nekasi*nom mo&eu rasta, +e" %rimene te/noo'ki/ %romena,
jeste stanje +e" %o$e(anja ka%itane o%remejenosti +e" rasta na&ni!a sa konstantnom
kamatom. O$o stanje mogo +i se ost$ariti akumua!ijom $e(eg &ea ka%itaa 'to &o$o&i &o
$isoki/ %ata i &o/o&ka %o stano$niku.
4. ODNOSI AKUMULACIJE I POTRONJE
Pri$re&ni ra"$oj je&ne "emje u "natnoj meri "a$isi o& njene s%oso+nosti &a i"$r'i
o&re0enu akumua!iju "+og *ega se jasno "a%a#a &a je %ri$re&ni ra"$oj u nera"$ijenim
"emjama $eoma ograni*en. O$e "emje &o sa&a $e(inom nisu +ie u stanju &a akumui'u u
%roseku $ise o& 23 s$og na!ionanog &o/otka.
5esto se u !iju +itnog %o$e(anja akumua!ije u nera"$ijenim "emjama isti*e "a/te$ "a
sni#a$anjem %otro'nje ii +ar njenim ograni*a$anjem.
Anai"a G&istri+u!ije &o/otka u nera"$ijenim "emjama %oka"uje &a se &istri+u!ijom
&o/otka mo#e smanjiti uku%na %otro'nja i %o$e(ati akumua!ija, a &a se ne sni#a$a %er
!a%ita %otro'nja $eike $e(ine stano$ni't$a, *ak &a se e$entuano taj stan&ar& ne'to i
%o$e(a. Naime, "a $e(inu nera"$ijeni/ "emaja je ti%i*na $eika neje&nakost u &istri+u!iji
&o/otkaG.
=
Naj+ogatija gru%a stano$ni't$a koja sa*inja$a 9A3 o& uku%nog stano$ni't$a %rima u
In&iji 223 o& uku%nog &o/otka. U In&iji tri&eseti/ go&ina o$og stoe(a samo 23
naj+ogatijeg stano$ni't$a %ris$aja C23 na!ionanog &o/otka, &ok je =A3 stano$ni't$a
&o+ijao s$ega CA3 na!ionanog &o/otka. 6ake manje o& oni/ 23 stano$ni't$a. U
Cejonu 7A3 naj+ogatiji/ %rima CC,C3 na!ionanog &o/otka. Na Hii%inima 7A3
stano$ni't$a %ris$aja C93 na!ionanog &o/otka. U Kini je u %re&re$ou!ionarnom
ra"&o+ju samo 43 kru%ni/ $asnika "emje %ose&o$ao 2A3 o+ra&i$i/ %o$r'ina, &ok je
<A3 siroma'ni/ sejaka &r#ao s$ega 7<3.
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
%abela &.! 'rocenat ukupnog do(otka distribuisan na uski bogati i
siromani sloj stanovnitva u )
U*e'(e 7A3 U*e'(e 2A3
2
Je&nak J., Osno$i ekonomije, IPJ, :eogra&, 9AAA., str. 9C=
=
Sa$i( J., i sar., Ekonomija ka%itaa i )inansiranje ra"$oja, IPJ, 5a*ak, 9AA=., str. 7;@.
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
stano$
uku%nom
najsiroma'niji
/
&o/otku soje$a
RA1IIJENE 1EMLJE
Ie. :ritanija C9 9=
S$e&ska 9; 9<
Kana&a 9@ 9=
SA6 CA 9C
1EMLJE U RA1IOJU
Cejon CC 97
Sa$a&or 44 9=
Porto Riko 47 7=
U re&istri+u!iji &o/otka e#i "na*ajna %oten!KLana re"er$a "a %o&i"anje sto%e
akumua!ije u nera"$ijenim "emjama. Najra&ikanija i naje)ikasnija mera mo+ii"a!ije te
re"er$e je eks%ro%rija!ija, o&nosno na!ionai"a!ija imo$ine strane i &oma(e +ur#oa"ije i
"emji'ne aristokratije, tj. oni/ gornji/ nekoiko %ro!enata %o$a'(enog stano$ni't$a koji
u*est$uju u na!ionanom &o/otku u nesra"merno $eikom u&eu i koji %ri/o&i ne %oti*u o&
nji/o$og ra&a, nego o& ra"i*iti/ o+ika eks%oata!ije i '%ekua!ije.
Odnos drutvenih snaga i ekonomsko-drutvena struktura ,koja %oka"uje %rii*ne
ra"ike u %oje&inim nera"$ijenim "emjama- o&re0i$a(e o+ike i 'irinu eks%ro%rija!ije.
Uo*ji$a je o%'ta ten&en!K a u smeru re&istri+u!ije imo$ine i &o/otka, u smeru st$aranja i
'irenja ja$nog sektora %ri$re&e. O+i!i eks%ro%rija!ije $ariraju o& na!ionai"a!ije strani/
%re&u"e(a i %oje&ini/ %ri$re&ni/ grana &o %rogresi$nog o%ore"i$anja &o/otka i imo$ine.
Poten!ijana akumua!ija koja se mo#e mo+ii"o$ati re&istri+u!ijom imo$ine i &o/otka
u nera"$ijenim "emjama je ogromna. 6o$ojno je smanjiti u*e'(e naj+ogatiji/ 7A3
stano$ni't$a u uku%nom &o/otku o& sa&a'nji/ 9@>C93 na 9A3M ,a to se mo#e smatrati
minimanom mogu(no'(u-, &o$ee +i &o %o$e(anja sto%e akumua!ije "a oko 7A %oena. To
je %ri+i#na sto%a %otre+na "a %okretanje %ri$re&nog ra"$oja. Koiko go& ta o%era!ija
i"ge&aa ekonomski je&nosta$na i o%ra$&ana, ona im%ikuje $eoma $eike i &aekose#ne
&ru't$ene i %oiti*ke "a/$ate.
Ranije %rika"ani s%e!i)i*ni o+i!i %otro'nje +ogati/ soje$a u nera"$ijenim "emjama
tako&e o%ra$&a$aju i name(u 'to ra&ikaniju &istri+u!iju imo$ine i &o/otka.
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
6o$ojno je na$esti se&e(e ti%i*ne %oja$e4
7- G'2*"#0(% 9"#8# u o+iku "ata, &ragog kamenja, stranog no$!a i s., 'to je
o%'ta %raksa +ogati/ soje$a u nera"$ijenim "emjama. Tak$i se o+i!i imo$ine u
su*aju +io kak$i/ %oreme(aja mogu ak'e kon$erto$ati u goto$ no$ae. Nomianje
+aga je naro*ito ra'ireno u Ju#noj i Jugoisto*noj A"iji, na Sre&njem Istoku.
9- T.#0);%.* 0'31# - *0')$.#0)$3'. Ne samo &a se %ro)iti strani/ kom%anija
%renose u inostranst$o, nego +ogati na!ionani soje$i mnogi/ nera"$ijeni/ "emaja
%re+a!uju egano i iegano &eo s$oji/ &o/o&aka u inostranst$o g&e i/ &r#e u
+ankama ii ua#u u strane $re&nosne %a%ire.
C- I03%)$*.#0(% 0#(3%,%8 /%"# 5$%/0(% +ogati/ soje$a u stam+ene "gra&e, u
ku%o$anje "emje, u kratkoro*ne i '%ekuati$ne %oso$e tako0eje ti%i*na %oja$a "a
$e(inu nera"$ijeni/ "emaja. Ieoma mai &eo 'te&nje se ua#e u %ro&ukti$ne
in$esti!ije, u %o&i"anje in&ustrijski/ %re&u"e(a i mo&erni"a!iju %ojo%ri$re&ne
%roi"$o&nje. Ne"nanje, neiskust$o, mogu(nost +r"i/ i aki/ "ara&a na &rugi na*in,
ne&ostatak stru*ne ra&ne snage i ostae "a%reke, koje ote#a$aju in&i$i&uane i
%ar!ijane %oku'aje in&ustrKai"a!ije %re nego 'to su %ri$re&ni ra"$oj i in&ustrK
ai"a!ij a &o+ii o&re0eni "ama/, orijentisanju uaganja u ra"ne ne%ro&ukti$ne s$r/e.
4-R#)*+0# * "-&)-40# +'$.'50(# 0#(9'8#$*(*< )"'(%3# - 0%.#43*(%0*2 4%2"(#2#.
U prvim fazama razvoja akumulacija e morati rasti r!e od potronje ako se hoe
postii poetni zamah industrijalizacije" &o$ojno inten"i$an &a osigura &ajnji kumuati$ni
tok ra"$ojnog %ro!esa. Iako kratkoro*na i stati*ka anai"a u%u(uje na %ri$i&ni antagoni"am
akumua!ije i %otro'nje, %ro'irenje $remenskog /ori"onta anai"e jasno %oka"uje &a se u
st$ari ra&i o kom%ementamim $araja+iama i &a %ri$remeno i o&mereno us%ora$anje
%otro'nje na ra*un akumua!ije u %r$im )a"ama in&ustrijai"a!ije omogu(a$a, nakon
o&re0enog $remenskog %erio&a, $i'i ni$o i +r#i %orast %otro'nje nego u su*aju %o*etnog
u%ore&nog rasta %otro'nje i akumua!ije. O$&e je &o$ojno ista(i %otre+u &a marginana
sto%a akumua!ije +u&e $isa o& %rose*ne sto%e akumua!ije u %r$im )a"ama ra"$oja
nera"$ijeni/ "emaja. #$ko i npr. ilo mogue kod stope akumulacije od %& i stope rasta
od '& postii i odr!ati marginalnu stopu akumulacije od ()), to i dovelo do poveanja
stope prosene akumulacije nakon ( godina od %& na *'&" a nakon deset godina na *%&
+pod pretpostavkom da je marginalni koeficijent jednak prosenom" odnosno da oa
koeficijenta iznose ,). -stovremeno i stopa privrednog rasta +temeljena iskljuivo na
domaoj akumulaciji) porasla odpoetnih '&. na /) u petoj godini i na ,"() u desetoj
godini. 0oliko e marginalna stopa akumulacije modi da ude vea odprosene stope
akumulacije i kroz koje vreme zavisi ne samo od ekonomskih nego i od socijalnih i
politician faktora. 1og toga se optimalna visina marginalne stope akumulacije i njeno
vremensko kretanje mo!e odrediti jedino na osnovu specifinih drutveno - ekonomskih
uslova svake zemlje.
"2
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
<
Mesari( M., Uso$i i meto& ra"$oja ne&o$ojno ra"$ijeni/ "emaja., 1agre+,7;;2., str. 2;
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
5. ODNOSI IZMEU STOPE AKUMULACIJE I STOPE
PRIVREDNOG RASTA
U ekonomskoj teoriji, ne"a$isno o& %ra$!a kojem %oje&ini teoreti*ari %ri%a&aju,
%ostoji jedinstveno miljenje da su tempo i stopa privrednog razvoja direktno
zavisni od stope akumulacije.
U%ore0enje i"me0u sto%e rasta nera"$ijeni/ "emaja i sto%e akumua!ije uka"uje
neos%omo na %o"iti$nu korea!iju i"me&u ti/ &$eju $ei*ina. O& 7; %osmatrani/ "emaja
nji/ ; imao je u ra"&o+ju 7;2A>7;2@. sto%e rasta &ru't$enog %roi"$o&a i"na& 23.
O& na$e&eni/ "emaja nji/ 'est je imao akumua!iju i"na& 723. S &rage strane, o&
&eset "emaja u kojima sto%e rasta nisu &ostige 23, s$ega su tri "emje imae sto%u
akumua!ije i"na& 723. To &etajnije iustruje se&e(a ta+ea ,"a %erio& 7;2A>7;=@.-,
%abela *. ! Stopa rasta drutvenog proizvoda i stopa bruto investicija
+
No&i'nja sto%a
%orasta &ru't$enog
%roi"$o&a
Pro!enat +ruto
in$esti!ija u
)iksni ka%ita
Irak 77.7 74
Iene!uea 7A.C 99
Ro&e"ija i Njasa <.A C7
Hii%ini =.< <
:urma 2.= 7<
Meksiko 2.= 72
Koum+ija 2.9 99
Ek$a&or 2.7 79
Taj an& 2,A 74
Korea!ija i"me0u sto%e %ri$re&nog rasta i sto%e akumua!ije, kako %oka"uju gornji
%o&a!i, nije tako uska 'to se *esto %ret%osta$ja, a to %ostojanje i &rugi/ $a#ni/ )aktora koji
uti*u na +r"inu %ri$re&nog rasta. Na$e'(emo neke o& ti/ )aktora koji su o& %ose+nog
"na*enja "a nera"$ijene "emje.
7- Po"nata je *injeni!a o o%'tem niskom ste%enu kori'(enja ras%oo#i$i/ i"$ora u
ne&o$ojno ra"$ijeni/ "emaja. Nji/o$a mo+ii"a!ija "a/te$a $ro ra"i*ite inek!ije
in$esti!ija, "a$isno o& $ei*ine i karaktera ti/ re"er$i a %oneka& se +oje kori'(enje
%ostoje(i/ i"$ora mo#e %osti(i ,n%r. u su*aju ne&o$ojnog iskori'(enja in&ustrijski/
ka%a!iteta- %ot%uno ne"a$isno o& in$esti!ioni/ uaganja. U %rete#nom +roju nera"$ijeni/
"emaja %ojo%ri$re&ni sektor je ti%i*an %rimer ne&o$ojnog iskori'(a$anja ras%oo#i$i/
%roi"$o&ni/ %oten!ijaa *ija je &eimi*na mo+ii"a!ija *esto mogu(a s maim uo"ima
ka%itaa. Postoje(i $asni*ki i uo%'te institu!ionani o&nosi u %ojo%ri$re&i %re&sta$jaju
*esto ga$ni )aktor sekuarne stagna!ije ii +ar $eoma s%orog ra"$oja %roi"$o&nosti u
%ojo%ri$re&i, i ne samo u njoj nego i u !eoku%noj %ri$re&i. Pore& toga i %o&
%ret%osta$kom ostai/ %o$ojniji/ uso$a %o$e(anje %ojo%ri$re&ne %roi"$o&nje o&
o&re0ene, ne +a' +e"na*ajne, grani!e mogu(e je %osti(i +e" $eiki/ &o&atni/ )iksni/
in$esti!ija u$o0enjem n%r. +ojeg %o&ore&a, k$aitetnog semena i $e'ta*kog 0u+ri$a.
Me0utim, %oja$e ne&o$ojnog kori'(enja %ostoje(i/ %roi"$o&ni/ %oten!ijaa u
nera"$ijenim "emjama nisu ograni*ene samo na %ojo%ri$re&u.
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
@
Sa$i( J, o%. Cit., str. 9A9
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
1+og strukturni/ neuska0enosti u mnogim se "emjama naia"i na ne&o$ojno kori'(enje
in&ustrijski/ ka%a!iteta o&re0eni/ grana ii gra%a!ija i isto$remeno na ne&o$ojne
ka%a!itete u &rugim granama, o&nosno %roi"$o&nim gru%aiijama. Prime(eno je $eoma
nisko kori'(enje in&ustrijski/ ka%a!iteta u Argentini i Meksiku u toku %e&eseti/ go&ina
o$og $eka "+og %ostojanja struktumi/ uski/ gra.
9- 1+og *esti/ )uktua!ija u tra#nji i !enama %rimami/ %roi"$o&a na s$etskom tr#i'tu
kretanje sto%e %ri$re&nog rasta u mnogim nera"$ijenim "emjama "a$isno je o& ra"$oja
situa!ije na s$etskom tr#i'tu. Ta je "a$isnost o& $eikog "na*aja %ose+no "a "emje u
kojima u i"$o"noj strukturi %re$a&a$a je&an ii nekoiko %rimarni/ %roi"$o&a. Pa&aju(a
%otro'nja i, %rema tome, %a&aju(i i"$o" neki/ %rimami/ %roi"$o&a mogu $eoma sna#no
uti!ati na %a& sto%e rasta oni/ "emaja g&e ti %rimarni %roi"$o&i sa*inja$ju %rete#ni &eo
uku%nog i"$o"a. Nije su*ajno &a su sto%e rasta u %ra$iu $e(e u onim "emjama u kojima
je situa!ija na s$etskom tr#i'tu ,kao i e$entuano e)ikasnija i"$o"na %oitika- omogu(ia
eks%an"iju i"$o"a. Te "emje imaju isto$remeno i ni#i marginani ka%itani koe)i!ijent. To
"na*i &a u tim su*aje$ima in$esti!ije nisu +ie je&ini )aktor %ri$re&nog rasta i &a je +r#a
sto%a rasta %ostignuta "natnim &eom "+og sni#a$anja marginanog ka%itanog koe)i!ijenta,
a to je +io mogu(e $isokom sto%om i"$o"ne eks%an"ije i konsek$entno e)ikasnijim
kori'(enjem %ostoje(i/ %roi"$o&ni/ %oten!ijaa. To %oka"uje se&e(a ta+ea ,"a %erio&
7;2A>7;2@.-.
%abela ,.! Stopa rasta izvoza drutvenog proizvoda i
mariginalni kapitalni koe-icijent
No&i'nja sto%a No&i'nja Marginani
rasta +rato sto%a rasta ka%itani
%roi"$o&a i"$o"a koe)i!ijent
Irak 77.7 99 7.C
:urma 2.= = C
Meksiko 2.2 7C 9.<
Taj an& 2.A 4 9.@
Egi%at C,C 9 C.=
In&ija CC 7 9,7
Cejon 9,@ 7 C.=
Ku+a C.C 9 =,@
,C- Tre(i $a#an )aktor koji uti*e na )ormiranje &ugoro*ne sto%e rasta ne&o$ojno ra"$ijeni/
"emaja je struktura in$esti!ija, %o&ea in$esti!ija na %ro&ukti$ne i ne%ro&ukti$ne
in$esti!ije. 1+og ru&imentarnog stanja in)rastrukture $eiki &eo uku%ni/ in$esti!ija u
nekim nera"$ijenim "emjama o&a"i na i"gra&nju sao+ra(ajnog i energetskog sistema,
%ros$etni/ i "&ra$st$eni/ ustano$a i si.
Te in$esti!ije, iako su nu#ne "a &ugoro*ni %ri$re&i ra"$oj, i%ak ne &o$o&e &o
%o$e(anja sto%e rasta u kratkom roku. Pro!enjuje se &a su in$esti!ije u %ri$re&nu
in)rastrukturu sa*inja$ae u %erio&u 7;2A>7;2@. go&ine 9A>CA3 o& uku%ni/ in$esti!ija u
nera"$ijenim "emjama ,taj %ro!enat je u nekim "emjama "natno $e(i, n%r Etio%ija g&e je
samo "a sao+ra(aj u %r$om %etogo&i'njem %anu re"er$isano oko 423 uku%ni/ in$esti!ija,
a u In&iji je u&eo sao+ra(aja u uku%nim in$esti!ijama %r$og %etogo&i'njeg %ana i"nosio
943, a &ragog %etogo&i'njeg %ana 9;3. Iro je $a#no %ra$ino &imen"ionisanje
in)rastrukturni/ in$esti!ija.
4
AKUMULACIJA KAPITALA I EKONOMSKI RAST
Seminarski rad Akumulacija kapitala i ekonomski rast
L I T E R A T U R A
3rof.dr. 4ovan 5avi" prof.dr. 6oran 0vrgi .konomija kapitala i -inansiranje razvoja,
7aak '))%"
4ednak 4." /snovi ekonomije, IPJ, :eogra&, 9AAA., str. 9C=
3jani 1." 5tojanovi." 4aki 8." E&'0'2)&# * +')"'30# %01*&"'+%/*(#, :eogra&, 9AAA.,
str. 7;;,
Pjani( 1., Stojano$i( I., Jak'i( M., o%.!it., str.9AC
-li 9." 9ara 5." 4ednak 4." E01*&"'+%/*(#6 :eogra&, 9AAA., str. 97<.